Još jedno istorijsko NE Novom svetskom poretku
Povećani prihodi i rashodi
Izjednačenost demokrata i radikala
Četrdeset godina uspešnog razvoja
Početak proslave osam vekova manastira Žiče
Generalno - trapavo!
Ceh plaćaju proizvođači i potrošači
Prevencijom do zdrave nacije
Pehar za ,,Fontanu” Ušće
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: šah, odbojka, fudbal

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Još jedno istorijsko NE Novom svetskom poretku

   • Šta bi falilo, recimo, da u toj novoj raspodeli Toma bude predsednik Srbije, Vučelić predsednik vlade, Vučić šef diplomatije, Krasić ministar za ljudska prava i tako redom sve do Dačića koji bi mogao da bude ministar vojni, a Baki ministar finansija, bar do trenutka našeg ulaska u Evropu. A posle, ako ga bude, sve će biti mnogo, mnogo bolje

   Evo me kako već nedelju dana obliven, suzama radosnicama, grcam od sreće i neverice. Konačno, definitivno i po prvi put u nedugoj istoriji Nove Srpske Države 242 poslanika i poslanica glasalo je kao jedan. Zajedno sa svojim stranačkim istomišljenicima, svojim šoferima, frizerima, svojim lokalnim pajtašima, telohraniteljima, portirima, skupštinskim obezbeđenjem, zajedno sa osobljem skupštinskog restorana i svim ostalim pratećim sadržajima, glasali su za Nacrt Novog Ustava. Vrli izabranici odanog im naroda, um i lepota nacije, osvedočeni dušebrižnici i humanisti, ljudi koji su od usta odvajali da
bi njihovom narodu bilo bolje, i ovog puta su pokazali svoje jedinstvo i svoju nemerljivu brigu za budućnost srpskog naroda i svih onih koji sa njim žive. Biće to prvi pravi Ustav nezavisne nam države Srbije, u kojem će jasno i nedvosmisleno čitavom svetu, a i nama samima, biti stavljeno do znanja kako je od sad pa zanavek Kosovo srpsko i da će tako ostati, čak i ako ni jednog Srbina više ne bude na ovim prostorima. To je to. I bio je red da se jednom zna šta je čije i čija keva crnu vunu prede. Ovako je definitivno stavljena tačka na jedan od suštinskih problema koji je Srbiju sputavao na putu ka Evropi, a i šire. Sada kada smo taj problem rešili, možemo mirno da se okrenemo ovozemaljskim zadovoljstvima i da uživamo u blagodetima demokratije koju tako strpljivo, samopregorno i naporno gradismo već punih šest godina, sa pokazateljima koji se teško nečim mogu izmeriti. U očekivanju da čitav svet shvati svoju zabludu, da prizna poraz i ostavi nas na miru da rešavamo naše unutrašnje probleme, pošto smo poznati kako to znamo da radimo, preostaje nam da mirno sedimo i čekamo Referendum na kojem ćemo još jednom reći, potvrditi i zapečatiti činjenicu da je Kosovo srpsko i da će srpsko ostati.

DEJA VU ILI VEĆ VIĐENO
I ovoga puta, svi mi, poznati po ljubavi među bližnjima, po izgaranju na zajedničkom interesu, po ideološkoj pomirljivosti, praštanju, ljubavi, veri i nadi, poznati po toleranciji svojih neistomišljenika, izaći ćemo kao toliko puta do sada i reći ono što se od nas traži, a što su naši vrli predstavnici u vlasti odlučili da bi trebalo. Reći ćemo još jedno istorijsko NE bilo kakvom otcepljenju, bilo kakvoj nezavisnosti i bilo čemu što nije u interesu Srbije i svih onih koji u njoj žive.
Dakle, živeo Referendum posle kojeg se može očekivati i zajam za preporod Srbije, potom još koješta što smo već imali prilike da vidimo i doživimo. No, to je pojava koja je i u medicini poznata, pa kao takva i priznata. Već viđeno je život kojim živimo i na koji smo svikli.
Ali ono što prosto fascinira prosečnog građanina, a i građanku, novostvorene države Srbije, jeste činjenica da su, kao što rekoh, svi poslanici odlučili da se slože oko jedne stvari. I Koki, i Boki, i Peđa sa urednom bradicom, i grobari, i ustaše, i šifrovani, i oni bez šifre, oni koji su benzinom debelo naplaćivali svoje skupštisko angažovanje, i svi oni koji su jedni druge nazivali najpogrdnijim imenima u borbi za vlast u okviru SCG, sada su, reklo bi se "legli na rudu" shvatajući svu ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i sopstvene odgovornosti pred istorijom u kojoj oni, kako su uvereni, u ovom trenutku igraju ključne uloge. Gotovo preko noći nestalo je političkih strasti, ogavnih opaski, pijačnih uvreda, mržnje i zavisti, ostao je samo duh tolerancije i neizmerne ljubavi prema domovini i narodu, prema Ustavu, Kosovu i putu u Evropu. Gotovo preko noći svi su postali jedna stranka, jedna iskristalisana ideja, jedna intelektualna armija u borbi za bolje sutra.

RADIKAL SAM, TIM SE DIČIM
U svemu tome, reklo bi se, ipak prednjače radikali koji su radikalno promenili sebe i svoje ideje, koji sebi i socijalistima pripisuju gro zasluga za ovakvu situaciju i već najavljuju svoju pobedu na predstojećim izborima, pobedu koja bi trebalo da predstavlja krunu ovakvog njihovog zaokreta ka demokratiji.U skladu s tim je i imenovanje gospodina Vučića na jedno od ključnih mesta u rukovodećem timu takozvanog Javnog servisa RTS. Zašto da ne? Bar je gospodin Vučić iskusan političar koji još iz vremena kada je bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi zna kako se mediji dovode u red. Tako imamo priliku da, dok se bije odlučujuća bitka za novi Ustav po kojem će Kosovo biti i ostati srpsko, prisustvujemo radikalizaciji Srbije u svim segmentima. I mada ovo više nisu oni radikali koji neistomišljenicima prete zarđalim kašikama, bar ne javno, koji zagovaraju bombardovanje Zagreba i crtaju granice na liniji Karlovac, Karlobag...koji se zaklinju da šiptara neće biti ako NATO dođe u Srbiju, face su im iste, samo nešto opuštenije, sa uvežbanim osmesima i bojom glasa koja bi pre pristajala Zelenima ili nekoj drugoj ekološkoj ili humanitarnoj organizaciji. To su radikali koje će Evropa oberučke prihvatiti u svoje naručje, sa sve Ratkom ili bez njega, sa sve Radovanom ili tek najavom njegovog izručenja. Ti i takvi radikali, kako se pokazalo i dokazalo, predstavljaju pravo lice većinske Srbije. I bez obzira što je više nego jasno da će takozvane, sada već poražene, demokratske snage pokušati da ih izmanipulišu posle Referenduma, ne bi bilo zgoreg da u novoj Srbiji radikali dođu na vlast, sa socijalistima, dakako. Jer iskreno rečeno, Srbija je postala mesto gde se uglavnom pojedinci bore za ostarivanje ličnih interesa, bez obzira pod kojom firmom to rade ili su radili.

VUČELU ZA PREDSEDNIKA VLADE
Nije li se to pokazalo prošle nedelje kada je svima postalo jasno da u bitnim stvarima nema i ne može biti ideološkog neslaganja, da kada je u pitanju nacionalni interes, nema političkih stranaka, a ni pojedinaca. Zato je sasvim svejedno, kada već lustracije nije bilo, ko će sutra doći na vlast. Šta bi falilo, recimo, da u toj novoj raspodeli Toma bude predsednik Srbije, Vučelić predsednik vlade, Vučić šef diplomatije, Krasić ministar za ljudska prava i tako redom sve do Dačića koji bi mogao da bude ministar vojni, a Baki ministar finansija, bar do trenutka našeg ulaska u Evropu. A posle, ako ga bude, sve će biti mnogo, mnogo bolje. Uostalom, ruku na srce, i pored najbolje želje, ne vidim neku razliku, osim što se poput hiljada boraca za demokratuju osećam odgovornim što su ovi na vlasti.
Ukoliko dođu radikali, bar nećemo imati taj mučni osećaj. Naprotiv, Srbija će imati ono što joj, po svoj prilici, i pripada. Čemu onda bežati od onoga što jesmo? Jer, kako se pokazalo, da nije radikala i socijalista, ovi ne bi napravili Ustav ni za sto godina. I zato, živeo Ustav i svi, svi, svi na Referendum.

SKUPŠTINA OPŠTINE KRALJEVO NA DVADESET DRUGOJ SEDNICI USVOJILA REBALANS BUDŽETA OPŠTINE ZA 2006. GODINU - piše Slobodan Rajić
Povećani prihodi i rashodi

   Na 22. sednici, održanoj u utorak, 3. oktobra, Skupština opštine Kraljevo usvojila je Odluku o dopunskom budžetu opštine Kraljevo za 2006. godinu. Prema tekstu Odluke, rebalans ovogodišnjeg opštinskog budžeta izvršen je tako što su povećani budžetski prihodi i primanja za 101.982.000 dinara ili za 6,08 odsto, pa su ukupna sredstva u budžetu opštine za 2006. godinu utvrđena u iznosu od 1.779.282.000 dinara. Prema obrazloženju, najveće povećanje budžetskih prihoda ostvareno je od transfera sa drugih nivoa vlasti (60 miliona dinara), a povećani su i prihodi od kamata na budžetska sredstva (17 miliona dinara), poreza (13,8 miliona dinara) i drugih vidova fiskalnih zahvatanja.
U istom iznosu od 101,9 miliona dinara povećani su i rashodi za budžetske korisnike razvrstane u deset razdela, pre svega zbog realnog povećanja stalnih materijalnih troškova, kapitalnih i socijalnih ulaganja u pojedinim delatnostima (javna preduzeća i ustanove), za njihovo normalno funkcionisanje. Najveći rashodi odnose se na izdatke za rad Skupštine opštine i njenih organa i tela, izvršnih i organa uprave koji su, prema obrazloženju, pre svega povećani zbog naknada za štete od elementarnih nepogoda (26 miliona dinara), dotacija pojedinim udruženjima građana i za socijalne potrebe. U osnovnom i srednjem obrazovanju, kako je obrazloženo, povećanje se prvenstveno odnosi na kapitalnu izgradnju (sportske sale u četiri osnovne škole i drugo) i tekuće popravke i održavanje, kao i povećane troškove za prevoz radnika i učenika (povećane cene prevoza i broj korisnika), dok se za predškolsko obrazovanje (društvena briga o deci) povećanje prevashodno odnosi na izgradnju i opremanje dečjih vrtića.
Odluka o dopunskom budžetu opštine za ovu godinu, inače, doneta je bez veće rasprave i uz izražena očekivanja predlagača i izvestilaca da će ova budžetska godina u opštini Kraljevo uspešno biti završena.
Mnogo više rasprave, međutim, bilo je prilikom razmatranja predloga izmena i dopuna Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2006. godinu. Naime, polemiku je pre svega izazvao amandman koji je podneo odbornik Milan Vuković (OG DS), a čija suština je da se za radove na uređenju Trga Svetog Save u Kraljevu umesto tri miliona rebalansom utvrdi iznos od 30 miliona dinara, a za 27 miliona umanje sredstva za pojedine druge namene. Vuković je pored ostalog obrazložio da se uređenje Trga Svetog Save odlaže već treću godinu zaredom i da ne postoji opravdan razlog za izmenu projektne dokumentacije i novo odlaganje ove investicije, pogotovo što bi se početak uređenja ovog Trga poklopio sa početkom proslave 800 godina manastira Žiče, pa bi deo sredstava mogao da se dobije od Republike i za ovaj trg. Naglasio je i da „ravnomeran razvoj opštine podrazumeva i investicije u gradskom području” i da on podnošenjem amandmana ispunjava obavezu prema građanima Mesne zajednice „Stara čaršija”, jer se Trg Svetog Save nalazi na granici ove mesne zajednice i MZ „Centar”. Postavio je i pitanje odgovornosti za dosadašnje nesprovođenje skupštinskih odluka, urbanističkih i drugih planova koji se odnose na uređenje ovog trga.
U polemičnoj raspravi koja je usledila učestvovao je veći broj odbornika, kao i predsednik opštine dr Miloš Babić. Ocene su se polarizovale na one da sa realizacijom uređenja Trga treba početi ove godine i one po kojima ovu investiciju treba odložiti za početak naredne godine i po donošenju novog urbanističkog projekta uvrstiti je u Program za 2007. godinu. Dr Miloš Babić, predsednik opštine, pored ostalog, rekao je da niko nije protiv uređenja Trga Svetog Save, ali da poučeni lošim iskustvima sa brzopletim rekonstruisanjem Omladinske i Lenjinove ulice, treba zajednički i krajnje stručno sagledati ovaj problem, doneti odgovarajuće projekte i početi i okončati njihovu realizaciju, kako bi se svi ponosili novim izgledom Trga. Posebno je naglasio da je prvobitnim projektom predviđeno sečenje borova u sadašnjem parkiću na ovom trgu. Posle rasprave odbornici najpre nisu prihvatili dva radna zaključka skupštinske Komisije za rad i razoj mesnih zajednica da se obaveže Skupština da Programom uređivanja građevinskog zemljišta za 2007. predvidi sredstva za uređenje Trga Svetog Save i da se utvrdi odgovornost za dosadašnju nerealizaciju ove investicije.
Tokom rasprave vođena je i žestoka polemika između odbornika opozicione Srpske radikalne stranke i odbornika vladajuće koalicije. Naime, tvrdnje odbornika SRS „da je i 2006. godina izgubljena za Kraljevo”, da su dokaz za to i predloženi rebalansi i mnoge druge nerealizovane investicije i neispunjena obećanja stranaka na vlasti, odbornici „pozicije” opovrgavali su navođenjem brojnih započetih i realizovanih investicija u proteklom periodu u oblasti vodosnabdevanja, putne privrede i saobraćaja, toplifikacije i gasifikacije, sanacije gradske deponije i drugim komunalnim delatnostima, kao i ambicioznim projektima u okviru Nacionalnog investicionog plana za koje je kraljevačka opština dobila velika sredstva od Republike.
Nakon dvočasovne rasprave „rebalans” Programa uređivanja građevinskog zemljišta je ipak usvojen u predloženom tekstu. Njime je plan prihoda za ovu namenu povećan za 8.428.700 dinara, tako da ukupni prihodi Programa u 2006. godini iznose 950.800.700 dinara. Proporcionalno su povećane ili smanjene pojedine vrste rashoda, a nove pozicije su početak radova na izgradnji mosta u Vrbi na reci Tovarnici, nastavak izgradnje kolektora fekalne kanalizacije u nasenju „Braća Pirić” i učešće u izgradnji vodovoda od pumpne stanice u Čibukovcu prema Konarevu.
Skupština je posle polemične rasprave i usvajanjem većeg broja amandmana donela Odluku o dodeli priznanja i nagrada opštine Kraljevo za 2006. godinu, Odluku o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za stambene usluge „Kraljevo” i dala saglasnost na Odluku Upravnog odbora JKP „Toplana” Kraljevo o raspodeli dobiti. Nije prihvaćen jedan broj predloga Odborničke grupe SRS za izmene i dopune dnevnog reda, pored ostalog i da se razmotri realizacija opštinskog budžeta u prvoj polovini godine.

MINUT ĆUTANJA ZA DŽIGIJA
Na početku 22. sednice Skupštine opštine Kraljevo odbornici i svi prisutni u sali minutom ćutanja odali su poštu Aleksandru Milutinoviću Džigiju, nedavno tragično nastradalom snimatelju Televizije Kraljevo.

DOBITNICI PRIZNANJA
Posle burne rasprave Skupština je usvajanjem nekoliko amandmana donela Odluku o dodeli priznanja i nagrada opštine Kraljevo za 2006. godinu povodom 7. oktobra, Dana opštine Kraljevo (Kraljevdana). Diplomu počasnog građanina opštine Kraljevo su dobili akademik prof. dr Miomir Vukobratović i Žerar Šarije, zamenik gradonačelnika francuskog grada Sen Foa - Lion, Diplomu zaslužnog građanina opštine Kraljevo Dragan Martinović, prof. dr Predrag Stojanović i mr Živko Slavković, Diplomu zaslužne organizacije „YU grupa” iz Beograda, Oktobarsku nagradu opštine Kraljevo prof. dr Velizar Nedović i Zahvalnice opštine Kraljevo Branislav Binić i Radoš Jovanović. Priznanja će dobitnicima biti uručena na svečanoj sednici Skupštine opštine Kraljevo, sazvanoj za petak, 6. oktobar, sa početkom u 10 sati.

U NEDELJU, 8. OKTOBRA, U 20 SATI, NA CENTRALNOM GRADSKOM TRGU U KRALJEVU
Koncert grupe „Balkanika”

   Povodom Kraljevdana, Dana opštine Kraljevo, u nedelju, 8. oktobra, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, biće održan koncert grupe „Balkanika” iz Beograda koju predvodi kompozitor i muzičar Sanja Ilić.
Organizator ovog koncerta je opština Kraljevo, a početak je zakazan za 20 sati.

ŠTRAJK UPOZORENJA U OPŠTINSKOJ UPRAVI U KRALJEVU
Zahtev za povećanje plata

   Zbog niskih primanja zaposleni u Opštinskoj upravi u Kraljevu organizovali su prošlog ponedeljka i utorka jednočasovne štrajkove upozorenja. Kako su istakli, poslednje povećanje plata imali su pre godinu dana, tako da im je trenutno prosečna plata daleko manja od proseka u opštini i Republici.
Po rečima predstavnika sindikata u Opštinskoj upravi u Kraljevu, ovakav protest organizovan je na nivou Srbije i podržava ga više od 90 odsto radnika opštinskih uprava u Republici. Odluku o dvodnevnom štrajku upozorenja, kako kažu, doneo je Sindikat zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama na nivou Republike Srbije, kao prvi korak u ostvarivanju svojih zahteva. Osnovni cilj je da se ukaže na loš materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Navedeno poslednje povećanje plata zaposlenih u upravi bilo je u septembru prošle godine i to samo dva odsto, tako da je trenutno njihova prosečna zarada od 13.000 dinara, i to bez toplog obroka i regresa, iako su, kako ističu, navodno ta dva dela ušla u obračun neto zarada, ali ih oni realno ne primaju.
Zahtevi sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama u Republici su, pored ostalog, da im se obezbedi jedinstven pravni osnov za isplatu zarada za sve zaposlene u ovoj oblasti, formiranje jedinstvene osnovice za isplatu zaposlenih i funkcionera i učestvovanje sindikata u rešavanju pitanja tehnoloških viškova radnika. Ove svoje zahteve uputili su republičkim ministarstvima za finansije, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vladi Srbije i očekuju pozitivan odgovor, odnosno da će štrajkovi dovesti do pozitivnog rešenja. U tom smislu, očekuju i nove aktivnosti i poteze republičkog sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama.

CESID - piše Rajko Sarić
Izjednačenost demokrata i radikala

   Centar za slobodne izbore i demokratiju realizovao je peto u nizu istraživanja u okviru projekta ,,Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnjenja”. Intervjuisanjem građana po sistemu ,,licem u lice” obuhvaćena su 1.634 punoletna lica sa teritorije cele Srbije (bez Kosova i Metohije). Aktuelni društveni i politički trenutak, odnosno brojni i gotovo sudbonosni procesi koji su u toku čine opipavanje pulsa javnog mnjenja veoma zanimljivim. U tom smislu CeSID je svojim istraživanjem pokušao da utvrdi različite odnose birača prema političkim strankama, kao ključnim akterima pomenutih procesa.

GLASAČI
- U zvaničnom biračkom spisku u Srbiji ima oko 6,5 miliona birača. Pretpostavka je, međutim, da oko milion ljudi iz raznih razloga nije u mogućnosti da ostvari to svoje biračako pravo. Zbog toga kroz procene obuhvatamo 5,5 miliona potencijalnih birača. Na osnovu istraživanja dolazimo do podatka da ima 780.000 potpuno apolitičnih građana, dok je oko 2,7 miliona birača neodlučno, što ne znači da neće učestvovati na izborima. Trenutno je u Srbiji oko dva miliona građana koji tačno znaju za koga bi glasali. Upravo ova kategorija birača dala nam je podatak po kome Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka imaju po 30 odsto glasača, što u ovom trenutku iznosi po 610.500 glasača. Do izjednačavanja rejtinga ove dve stranke nije došlo zbog porasta popularnosti demokrata, već zbog pada rejtinga radikala - rekao je prof. Zoran Stojiljković, na prezentaciji CeSID-ovog istraživanja, održanoj prošlog petka u SO Kraljevo.
Promena ,,na bolje”, prema istom istraživanju, desila se i rejtingu Demokratske stranke Srbije. Za nju bi u ovom trenutku glasalo 275.000 birača, što je 14 odsto izborno orijentisanog dela biračkog tela. Od ostalih stranaka koje bi, da se izbori održavaju ovih dana, prešle izborni cenzus nalazi se još samo Socijalistička partija Srbije sa 12.500 birača ili šest odsto biračkog tela koje se izjasnilo o svojoj izbornoj orijentaciji. Veliko iznenađenje predstavlja podatak da bi se ispod cenzusa, sa oko 93.500 glasova (oko četiri odsto biračkog tela), našao Srpski pokret obnove.
- Ispod cenzusa bila bi i Nova Srbija (tri odsto), koliko bi imao i G 17 plus, a Pokret ,,Snaga Srbije”, sa 220.000 birača, koliko je imao prošlog leta, imao bi svega 16.500. Imajući u vidu aktuelni rejting stranaka i postojeći cenzus od pet odsto, čak bi 280.000 glasova dobile stranke ispod cenzusa, odnosno glasovi bi ravnomerno bili raspoređeni na stranke koje bi taj cenzus prešle - rekao je prof. Stojiljković.

MANDATI
Ako bi projektovali raspodelu mandata na osnovu ovakvih izbornih rezultata, DS i SRS imale bi po 90 mandata, DSS oko 40, SPS 18, dok bi stranke nacionalnih manjina raspolagale sa 12 mandata. Za razliku od aprilskog istraživanja, po kome su radikali i socijalisti imali skupštinsku većinu, ovog puta do izražaja dolazi jasna demokratska prevlast. Stožere ovog bloka čine dve najveće stranke nekadašnjeg DOS-a - DS i DSS. Kada bi se ovih dana održavali parlamentarni izbori, i ako bi izašlo dva miliona birača izborno orijentisanih, ove dve stranke bi mogle da formiraju Vladu.
Međutim, kako kaže prof. Stojiljković, sve navedene projekcije zavise od toga koliki će procenat izborno neodlučnih izaći na izbore i da li će biti značajnijih promena u skupini izborno orijentisanih, koje se dešavaju tokom predizborne kampanje.
- Dakle, nije samo pitanje za koga će građani glasati, nego da li će uopšte glasati. Potencijali koje smo naveli samo su potencijali i ne može se očekivati da sami po sebi postanu glasovi stranaka. Stoga je neophodna stalna kampanja u cilju motivacije da izborno neodlučni izađu na izbore, a potom i da glasaju za stranke prema kojima su pokazali određenu bliskost - prezentovao je prof. Stojiljković.
On naglašava da celovito i koherentno istraživanje izborne volje i ponašanja građana, kao i rezultirajuće logike i dinamike izmena partijsko-političke scene nužno uključuje i analizu odnosa građana prema strankama kao ključnom akteru politike. Radi se, kaže prof. Stojiljković, o stavu prema stranačkom pluralizmu i kompetenciji za podršku birača kao temeljnom elementu liberalno-predstavničke demokratije koja se često i definiše kao kompetitivna višepartijska demokratija. Dileme oko političkog izbornog ponašanja mogu se analitički razložiti na tri grupe pitanja, odnosno tri uža problemska kruga.
- Prvo se tiče intenziteta i stabilnosti identifikovanja građana sa partijama. Drugom problemskom krugu pripada analiza razloga za i protiv, kao i zadovoljstva ostvarenim efektima višestranačke utakmice. Najzad, treća grupa pitanja meri prihvatanje i neprihvatanje političkog pluralizma u njegovom višepartijskom ruhu, povezano sa saglasnošću oko stava da je demokratija, uz sve mane, ipak najbolji mogući poredak - zaključuje prof. Zoran Stojiljković.

POVODOM RASPISANOG REFERENDUMA ZA POTVRĐIVANjE NOVOG USTAVA SRBIJE
Rokovi za ažuriranje biračkih spiskova

   Republička izborna komisija Srbije utvrdila je rokove za ažuriranje biračkih spiskova povodom referenduma za potvrđivanje novog Ustava republike Srbije, raspisanog za 28. i 29. oktobar. Građani već sada sve do zaključenja biračkog spiska mogu da izvrše uvid, traže brisanje, izmene ili bilo kakve ispravke u biračkom spisku. Zaključenje biračkog spiska predviđeno je do 12. oktobra do kada mora biti zaključena i posebna evidencija birača u inostranstvu, a izvodi iz biračkih spiskova za glasačka mesta u inostranstvu dostavljeni Komisiji.
Ukupan broj birača biće objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ do 14. oktobra, a ažuriranje po njegovom zaključenju na osnovu odluke nadležnog suda obaviće se do 25. oktobra do kada će u tom „Službenom glasniku RS“ biti objavljen i konačan broj glasača na referendumu.
Kako je saopšteno, RIK je do 5. oktobra u ponoć trebalo da utvrdi i jedinstvene standarde i propiše pravce i pravila za sprovođenje referenduma o potvrđivanju novog Ustava Srbije.

PREMA ISTRAŽIVANjU „MEDIJUM GALUPA”
Kupovna moć manja za tri odsto

   Kupovna moć stanovništva Srbije u prvoj polovini ove godine bila je za tri odsto manja nego u drugoj polovini 2005. godine, pokazalo je istraživanje beogradske agencije „Medijum galup”. U okviru projekta o potrošnji u domaćinstvima u Srbiji, utvrđeno je i da je iznos novca koje su porodice izdvojile za kupovinu bio za sedam odsto veći nego u periodu jul-decembar 2005. godine, što je pokazatelj značajnog porasta cena. Kupljena količina sredstava za higijenu opala je za šest odsto, a prehrambenih proizvoda za 1,7 odsto, navodi se u istraživanju, ali se ističe da je kupovina proizvoda koji nisu neophodni, kao što su dezodoransi, porasla za 18 odsto. Analiza prema mestu kupovine pokazala je da je pad kupovne moći, usled porasta cena prehrambenih proizvoda, najviše pogodio minimarkete. Pad potrošnje sredstava za higijenu jedan je od pokazatelja pogoršanja materijalne situacije i pada kupovne moći stanovništva koja se najviše odražava u južnoj Srbiji.

LDP KRALJEVO - piše Rajko Sarić
Gde je gradski arhitekta?

   Srbiju danas vode najsporiji i najnesposobniji, dok se nalazimo u trci sa pola sveta, koji pokušava da stigne onu drugu polovinu u sreći, blagostanju i prosperitetu. Milioni Rumuna, Bugara, Hrvata i Mađara u svakom sledećem danu vide mogućnost i šansu da se živi bolje, dok je za nas taj isti dan pretnja da će biti gore nego juče. Oni idu napred, mi idemo unazad. Srbija je najstarije evropsko društvo, sa najvećim procentom mladih koji žele da ga napuste. U ovom trenutku mi smo građani sa najlošijom tehnologijom, nefunkcionalnim obrazovanjem i sistemom zdravstvene i socijalne zaštite - smatraju u OO LDP u Kraljevu i naglašavaju da su reference Srbije već dugo tragične.
Prioritet ljudi koji nas danas vode su nacionalni projekti prošlosti, smatra Saša Radulović, predsednik OO LDP. On kaže da je LDP ledolomac u političkoj borbi u kojoj ne sme biti kompromisa. U ustavnoj redefiniciji, na kojoj LDP radi od osnivanja, u fokusu nije država, već društvo, kako bi Srbija postala zajednica slobodnih ljudi, kako u politici, tako u ekonomiji, kulturi, i drugim segmentima društva.
- Sve što radimo od 5. oktobra 2000. predstavlja viziju Srbije u budućnosti. Moramo da prestanemo da se mrštimo nad novim vrednostima koje moramo da uspostavimo - kaže predsednik OO LDP i ocenjuje da je apsurdno donositi Ustav bez javne rasprave ili, kao što sada pokušavaju stranke vladajuće koalicije, koja se javno i nepovratno raspada, raspravu organizovati posle usvajanja Ustava u Skupštini Srbije.
- Nesposobnost vlasti u vrhu države preslikala se i na lokalni, kraljevački nivo, pa tako imamo haos u oblasti urbanizma, jer ni do danas nismo dobili gradskog arhitektu, a preduzeća kao što su ,,Čistoća”, ,,Toplana” i ,,Vodovod” poslove ne izvršavaju savesno jer imaju apsolutni monopol na tržištu. Glavni i jedini razlog za ovakav položaj javnih preduzeća je u tome što se na njihova čela postavljaju nestručni, ali partijski podobni ljudi. Tako građani plaćaju dažbine, a zauzvrat dobijaju kontejnere prepune đubreta zbog neredovnog pražnjenja, imamo neosvetljene čitave blokove zgrada, imamo divlje deponije u svakom prigradskom naselju, imamo loš kvalitet grejanja i lošu vodu, a iznad svega, imamo nesposobno opštinsku administraciju koja već godinama ne rešava problem otkupa zemljišta preko kojeg je predviđena trasa zaobilaznice - kaže Saša Radulović i najavljuje brojne akcije LDP-a na buđenju građana iz letargije i njihovo aktivnije uključivanje u rešavanje sve brojnijih problema koji se tiču svih nas.
Već juče aktivisti OO LDP su na Trgu srpskih ratnika izveli akciju pod nazivom ,,NE partijskom DA građanskom Ustavu”, kao vid protesta protiv neprihvatljivih rešenja Ustava, ali i načina na koji je taj Ustav donet.

KRALJEVAČKO JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE „TOPLANA” PROSLAVILO VELIKI JUBILEJ - piše Slobodan Rajić
Četrdeset godina uspešnog razvoja

   • U godini jubileja kraljevačka “Toplana” proglašena za najuspešnije javno komunalno preduzeće za distribuciju toplotne energije u Srbiji • Povodom jubileja održana svečana akademija i konferencija za novinare • Objavljena prigodna monografija “Toplane”

   Javno komunalno preduzeće „Toplana” u Kraljevu prošlog petka, 29. septembra, svečanom akademijom i konferencijom za novinare proslavilo je veliki jubilej - četrdeset godina postojanja, rada i razvoja. U protekle četiri decenije, kako je istaknuto, „Toplana” u Kraljevu prošla je put stalnog uspona da bi ove, 2006. godine, bila proglašena za najuspešnije preduzeće za distribuciju toplotne energije u Republici Srbiji! Na taj način „Toplana” je dobila najlepši poklon za svoj 40. rođendan.
Tim povodom izdata je i posebna monografija, čiji je autor dr Milan Matijević. Iz nje se mogu videti sve najbitnije faze u razvoju „Toplane”. Naime, „Toplana” je, posle priprema šezdesetih godina prošlog veka, kao posebno preduzeće faktički osnovana krajem 1966. godine. Tada je, rešenjem državnog sekretara za NO, generala Ivana Gošnjaka iz Vojno-građevinske direkcije, izdvojen deo toplovoda i podstanica i predat tadašnjem Stambenom preduzeću Kraljevo, uz obavezu „redovnog i urednog snabdevanja stambenih objekata dovoljnim količinama toplotne energije”. Posle izvršene primopredaje, u okviru Stambenog preduzeća Kraljevo formirana je radna jedinica „Toplana”. Uz pomoć stručnjaka Franje Novaka i Dragoljuba Puzovića, kasnije zaposlenih u ,,Toplani”, i prvih radnika Momčila Santića, Radojice Čekanca i Budimira Vučetića, a pod nadzorom inženjera Živorada Carićevića, početkom 1967. godine pušteni su u rad motori i gorionici i u stanove su potekle prve količine toplotne energije u vidu daljinskog centralnog grejanja. Bio je to početak razvoja toplifikacije grada.
Tokom narednih 40 godina kraljevačka ,,Toplana” je doživljavala razne statusne promene, počev od radne jedinice (1966) i OOUR-a u okviru Komunalnog preduzeća „Komuna” (1973), preko radne organizacije (1987) do Javnog komunalnog preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplotne energije čiji je osnivač opština Kraljevo (1990), kako je upisana u privredni registar (26. juna 2005), i danas posluje pod tim nazivom.
O stalnom usponu i razvoju „Toplane” govore brojni pokazatelji, a samo neke od njih na pres konferenciji povodom jubileja izneo je Dragan Arsenijević, današnji direktor ovog javnog komunalnog preduzeća.
- U prethodnih 40 godina „Toplana” je svake godine ulagala u razvoj, investicije i proširenje kapaciteta. Počelo se sa centralnim grejanjem oko 450 stanova, da bismo danas dostigli cifru od oko 6.500 stanova priključenih na gradsku toplanu u ukupnoj površini od oko 450.000 kvadratnih metara, tako da ovaj način grejanja koristi oko 35 odsto stambeno-poslovnog prostora u centru Kraljeva. U narednom periodu želimo da intenziviramo proces proširenja kapaciteta i broja priključaka. Najbitnije je da idemo u pravcu modernizacije, racionalizacije, merenja i kontrole potrošnje toplotne energije, što je sve u interesu korisnika naših usluga - istakao je Arsenijević, uz ocenu da je centralno daljinsko grejanje već godinama, i trenutno, najisplativiji vid grejanja, zajedno sa gasifikacijom, posebno u odnosu na čvrsta i tečna goriva i električnu energiju, i da se priključak na gradsku toplanu isplati za dve-tri godine.
Ovim podacima treba dodati one iz monografije da kraljevačka „Toplana” danas ima proizvodni kapacitet od 72,52 MW, pet kotlarnica („Centralna”, „Nova kolonija”, „Zelena Gora”, „Higijenski zavod” i OŠ „Svetozar Marković”), toplovodnu mrežu u dužini od 13,7 kilometara, da greje 6.452 stana u 125 objekata, 178 poslovnih objekata i 213 individualnih objekata, ukupne površine 457.167 kvadratnih metara. Oko 82 odsto koristi kao pogonsko sredstvo gas i mazut, a 18 odsto isključivo mazut i lož ulje. Raspolaže ukupnim kapitalom u vrednosti od 255 miliona dinara. U preduzeću su trenutno zaposlena 73 radnika, od kojih 19 odsto sa visokom stručnom spremom i 47 odsto visokokvalifikovanih radnika - specijalista za ovu delatnost. Preduzeće je od 1992. smešteno u novoigrađenu poslovnu zgradu u Ulici cara Lazara 52/A.
- JKP „Toplana” je jedno od najboljih JKP u opštini Kraljevo, i po finansijskim, i po tehničkim elementima. Proglašeno je i za najuspešnije u Republici u svojoj delatnosti, čime mogu da se ponose i samo preduzeće i naša lokalna samouprava. Što je najbitnije, „Toplana” nastavlja ubrzan investicioni razvoj, modernizaciju i praćenje svetskih tehnoloških dostignuća. Ove godine je prva krenula u razvoj daljinskog upravljanja, nadzora i kontrole distribucije toplote, dok će sredstvima iz NIP-a biti finansirani projekti gasifikacije kotlarnice „Zelena Gora” i priključenja Doma društvenih organizacija na centralnu toplanu - rekao je pored ostalog mr Jovan Nešović, opštinski menadžer.
A Tomislav Ilić, predsednik Upravnog odbora JKP „Toplana”, posebno je naglasio dobre odnose osnivača i „Toplane”:
- Saradnja lokalne samouprave i JKP „Toplana” je na izuzetnom nivou, što pokazuje to da se svake godine zameni više od 1.000 metara toplovoda. Iskorišćenost njenih kapaciteta je maksimalna i našu „Toplanu” dovodi u red najboljih JKP u Kraljevu i Republici.
Prof. dr Vladan Karamarković, pomoćnik republičkog ministra za rudarstvo i energetiku, takođe je naglasio da je kraljevačka „Toplana” najbolje preduzeće te vrste u Srbiji po svim pokazateljima, posebno po potrošnji goriva po jedinici proizvedene toplote, sprovedenim merama racionalizacije, ceni utroška toplotne energije i zaštiti životne sredine. Ona je to postigla dobrom organizacijom rada i poslovanja i sprovedenim merama energetske efikasnosti. Dr Karamarković je nagovesgtio i nova investiciona ulaganja u „Toplanu”, uz pomoć resornog ministarstva i Evropske agencije za rekonstrukciju, inostranih kredita i donacija, namenjenih za revitalizaciju energetskih sistema i modernizaciju distribucije toplotne energije u Srbiji.
Na svečanoj akademiji u Multimedijalnom centru „Kvart”, kojoj su, pored zaposlenih, prisustvovali i brojni gosti iz Kraljeva i Republike, prikazan je film o razvoju preduzeća u proteklih 40 godina, a potom su uručene zahvalnice i pokloni institucijama i firmama za uspešnu saradnju i priznanja radnicima „Toplane” za jubilarne godine rada i vernosti svom preduzeću.

TURIZAM I UGOSTITELjSTVO - piše Ivan Rajović
Hotel ,,Garni” za elitnu klijentelu

   Prošle nedelje je nadomak Kraljeva, u naselju Kovanluk, a u krugu preduzeća ,,Tehnograd", čiji je vlasnik poznati kraljevački privrednik i jedan od najuspešnijih naših sugrađana Milun Jovanović, svečano, uz prisustvo velikog broja zvanica iz svih sfera društveno-politikih struktura, otvoren hotel ,,Garni".
Ovo velelepno zdanje koje i spolja privlači pažnju modernim izgledom, porodična je investicija i u ovom trenutku zapošljava 11 ljudi, članova domaćinstva, ali i pripravnika sa Tržišta rada. Hotel je građen 12 godina sredstvima ,,Tehnograda", koji je počeo da radi 1992. godine. Ovo preduzeće danas spada u red srednje uspešnih srpskih preduzeća, odnosno među 200 najuspešnijih.
Sa 3.000 m2, 17 apartmana i mnoštvom pratećih prostorija i sadržaja ovaj turističko-ugostiteljski objekat je jedan od najelitnijih na ovim prostorima, primeren korisnicima sa velikim prohtevima i ,,dubokim džepom”. Vlasnik ,,Garnija” već sada skromno kaže kako očekuje kategorizaciju sa četiri zvezdice, jer samo malo fali pa da ih bude i pet. Pri prvom susretu sa ovim objektom prosečan posmatrač teško da može da primeti šta je to što fali, ali bi se moglo reći da je u pitanju bazen ili heliodrom, budući da svih ostalih sadržaja ima u izobilju i na nivou koji je daleko od zahteva prosečnog, pa i natprosečnog, srpskog domaćina i korisnika hotelskih usluga.
- Ovaj objekat - kako je prilikom otvaranja rekao vlasnik Milun Jovanović - predstavlja mesto gde će ubuduće odsedati prevashodno ,,interesantni", moćni i uspešni ljudi, koji ovom otvorenom gradu mogu i da pomognu. Učinićemo sve da posetiocima ostanemo u lepom sećanju što, naravno, podrazumeva i ponovni dolazak. Danas Kraljevo ima hotel za ponos, hotel koji nimalo ne zaostaje za beogradskim objektima takve namene, a sve to u godini kada se obeležava veliki jubilej - 800 godina manastira Žiče.

U PETAK I SUBOTU, 6. I 7. OKTOBRA - piše Slobodan Rajić
Početak proslave osam vekova manastira Žiče

   U petak i subotu, 6. i 7. oktobra, započeće dvogodišnja proslava 800 godina postojanja manastira Žiče, jedne od najvećih svetinja Srpske pravoslavne crkve.
Prema informaciji iz Organizacionog odbora, proslava će započeti u petak, 6. oktobra, duhovnom svečanošću svenoćnog bdenja, u kojem će, pored monaštva, sveštenstva i vernika, učestvovati i najpoznatiji hor vizantijske duhovne muzike „Mojsije Petrović” iz Beograda i monasi manastira Kovilja.
Nastavak proslave će uslediti u subotu, 7. oktobra, na Kraljevdan, kada će u manastiru Žiči, sa početkom u devet sati, biti održana sveta arhijerejska liturgija, a očekuje se da će je služiti Njegova svetost, Patrijarh srpski gospodin Pavle, uz sasluženje svih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Od gostiju na ovoj velikoj duhovnoj svečanosti najavljeni su najveći svetovni i crkveni zvaničnici i velikodostojnici Republike Srbije, uključujući i državni vrh, predvođen predsednikom Republike, premijerom i ministrima Vlade Republike Srbije, i brojne druge ličnosti koje su pomogle ili pomažu obnovu manastira Žiče.
Inače, početak proslave osam vekova postojanja manastira Žiče planiran je baš za 7. oktobar, Dan opštine Kraljevo, Kraljevdan, i po crkvenom kalendaru dan prepodobnog monaha svetog Simona, ktitora manastira Žiče. Proslava velikog jubileja Žiče trajaće dve godine, od 7. oktobra 2006. do 7. oktobra 2008. godine, i obuhvatiće brojna duhovna, kulturna i druga dešavanja, kao i sveobuhvatnu obnovu i izgradnju žičkog manastirskog kompleksa.
Starešinstvo manastira Žiče poziva sve vernike i građane da učestvuju u duhovnoj svetkovini povodom 800 godina manastira Žiče i da molitveno započnu praznovanje ovog velikog jubileja.

DR VOJISLAV KOŠTUNICA, PREDSEDNIK ORGANIZACIONOG ODBORA - piše Dragan Bajović
Izgradnjom Žiče postavljen temelj srpske duhovnosti

   Na prvom sastanku Odbora za obeležavanje 800 godina manastira Žiče održanom početkom aprila, premijer Srbije, dr Vojislav Koštunica, koji je i predsednik tog odbora, izjavio je da je obaveza države da na dostojan način obeleži 800 godina postojanja i delovanja manastira Žiče i naglasio da je pre osam vekova, izgradnjom tog manastira, postavljen temelj duhovnosti srpskog naroda.
Proslava obeležavanja 800 godina postojanja Žiče, kako je predviđeno, trajaće dve godine.
Centralna, završna proslava, biće na dan Svetog Simeona 2008. godine.

OPŠTINSKO VEĆE SAVEZA SAMOSTALNOG SINIDKATA O PRIVATIZACIJI - piše Dragan Vukićević
Generalno - trapavo!

   • Drastično je smanjen broj zaposlenih. U do sada privatizovanim preduzećima broj zaposlenih je duplo manji u odnosu na period pre privatizacije. U jednom broju prodatih preduzeća nisu ispoštovani socijalni programi, pa su zaposleni metodom pritiska ili zbog dugotrajne neizvesnosti bili prinuđeni da traže druga radna mesta

   Dosadašnje aktivnosti u procesu privatizacije u našoj opštini teku dosta usporeno i praćene su brojnim problemima. Od 2003. godine do sada privatizovana su 23 preduzeća. Agencija je za nekoliko preduzeća sa područja naše opštine zakazivala aukcijsku ili tendersku prodaju, ali nije bilo dovoljno zainteresovanih kupaca, pa je prodaja odložena. U nekoliko preduzeća obavljene su sve potrebne pripreme i očekuju se dalje aktivnosti Agencije za privatizaciju. Ovo je u sredu konstatovano na sednici Veća saveza sindikata opštine Kraljevo koja je bila posvećena analizi dosadašnjih aktivnosti u postupku privatizacije u Kraljevu.
Sagledavajući efekte izvršene privatizacije na području naše opštine, opštinsko sindikalno veće je konstatovalo da je većina privatizovanih preduzeća obavila upis promene statusa u Trgovinskom sudu, ali, kako je rečeno, postoje saznanja da ima i slučajeva da nisu ispunjeni uslovi za upis. Potom, u jednom broju preduzeća došlo je do smanjenja kontinuiteta osnovne delatnosti, a u preduzećima koja su skorije privatizovana očekuje se ugovaranje novih poslova i finansijska podrška za pokretanje ciklusa. Ima slučajeva da je po isteku roka predviđenog kupoprodajnim ugovorom došlo do gašenja osnovne delatnosti. Sindikalci su takođe konstatovali da u pojedinim preduzećima nema dovoljnog investicionog ulaganja, a da nova delatnost ne postoji, te da nedostaje finansijska podrška banaka i Fonda za razvoj, a u nekim slučajevima preduzeća su dodatno opterećena davanjem zaloga, odnosno hipoteke, protivno kupoprodajnom ugovoru.

(NE)POŠTOVANjE UGOVORA
U privatizovanim preduzećima gde su uočene nepravilnosti Agencija ima pravo da raskine ugovor ili da insistira da se nepravilnosti otklone. Da bi se ugovori o kupoprodaji striktno poštovali, potrebna je još veća kontrola Agencije. Upućeni su zahtevi za kontrolu nekih ugovora Ministarstvu za privredu i privatizaciju, pošto se kontrolom Agencije ništa značajno nije postiglo. Osnovni problem je, ističu sindikalci, što se prilikom kontrole ugovora ne proverava validnost dokumentacije koja se dostavlja na uvid prilikom kontrole, jer navodno ni Agencija ni Revizorska kuća nemaju ovlašćenje da kontrolišu ispravnost dokumeneta.
- Prema našim saznanjima, od do sada privatizovanih preduzeća raskinuti su kupoprodajni ugovori za ,,Hladnjaču”, ,,Poljopromet” i ,,Keramiku” - kaže Desimir Mionić, predsednik Veća SSS Kraljevo. - Agencija je u ,,Hladnjači” i ,,Poljoprometu” imenovala zastupnka kapitala. Zakon koji reguliše ovu oblast u praksi se pokazao kao neefikasan jer više štiti kupca, a nema zaštite kapitala, a samim tim ni zaštite radnika. Osim toga, sudski sporovi koji se vode radi otklanjanja određenih nezakonitih radnji u kupoprodaji kapitala od trenutka kada je kupac ušao u posed, pa do raskida ugovora traju veoma dugo. Dok traje sudski spor postavlja se pitanje šta će u međuvremenu biti sa kapitalom i kakav je status zaposlenih u prodatom preduzeću.
Svi problemi koji prate proces privatizacije, a koji se generalno odnose na nepoštovanje kuporpodajnih ugovora, negativno se odra-žavaju na status zaposlenih.
- Pre svega, drastično je smanjen broj zaposlenih - kaže Mionić. - U do sada privatizovanim preduzećima broj zaposlenih je duplo manji u odnosu na period pre privatizacije. U jednom broju prodatih preduzeća nisu ispoštovani socijalni programi, pa su zaposleni metodom pritiska ili zbog dugotrajne neizvesnosti bili prinuđeni da traže druga radna mesta.

KOLEKTIVNI UGOVORI BALAST VLASNIKU
Takođe, u nekim preduzećima došlo je do velikog zastoja u isplati zarada i do toga da novi vlasnici ne poštuju odredbe kolektivnog ugovora, a ima i slučajeva kršenja zakonskih propisa koji regulišu obavezu isplate zarada i doprinosa i poreza na zarade, do određenog roka. Ima i primera da se radnicima isplaćuju samo minimalne zarade bez pripadajućih poreza i doprinosa. A u jednom broju prodatih preduzeća novi vlasnici ne poštuju mnoge odredbe Zakona o radu i postojećih kolektivnih ugovora.
Mionić je naglasio da se ne poštuju ili se nedovoljno poštuju i odredbe Zakona o bezbednosti zdravlja na radu.
Prema njegovim rečima, procena vrednosti kapitala u većini privatizovanih preduzeća u našoj opštini, zbog otežanih uslova privređivanja, veoma je niska, tako da prilikom besplatne podele akcija zaposlenima u tim preduzećima nisu podeljene akcije u vrednosti od 200 evra za godinu radnog staža, već je podeljen znatno manji broj akcija. Vrednost besplatno podeljenih akcija u većini preduzeća ostala je ista ili je smanjena, a ima i slučajeva da se vodi kampanja radi njihove što jeftinije prodaje za račun većinskog vlasnika ili njegovih najbližih saradnika.
Opšta ocena sindikata jeste da su dosadašnji tok privatizacije pratili brojni problemi, što je uticalo da se privatizacija ne odvija po predviđenoj dinamici. Kao najkarakterističniji problemi u preduzećima koja su do sada privatizovana sindikat navodi strah od novog vlasnika, neuvažavanje socijalnog programa, nedovoljno se analizira kupovna moć vlasnika, a cena je odlučujući faktor prilikom prodaje. To je u mnogim slučajevima imalo negativne posledice po radnike i dalji prosperitet preduzeća.

FABRIKA VAGONA I “MAGNOHROM”
Sindikat je ukazao i na nemogućnost preduzimanja nekih značajnijih poslovnih poteza bez dozvole agencije na koju se čeka veoma dugo, dok se problemi nagomilavaju. Osim toga, veliki su i troškovi prenosa nepokretnosti preduzeća i izdavanja građevinskih dozvola. Za nekoliko preduzeća Agencija je zakazivala aukcijsku prodaju, ali nisu prodata, pa se očekuje ponavljanje postupka, što samo otežava poslovanje i vodi takva preduzeća u još veću dubiozu.
- Važno je naglasiti - rekao je Mionić - da je završena prodaja dva najveća kraljevačka preduzeća - Fabrike vagona i ,,Magnohroma”. ,,Magnohrom” je prodat pošto je prethodno realizovan program za restrukturiranje, čija je realizacija dugo trajala, s obzirom na brojne aktivnosti Vlade, Agencije i resornog ministarstva. U Fabrici vagona su dugo trajale pripreme i posle brojnih aktivnosti i produžavanja rokova obavljena je tenderska prodaja. U MK ,,Rudnik”, čiji se jedan pogon nalazi u Kraljevu, još traju aktivnosti Agencije i nadležnih institucija i očekuje se uskoro i njegova prodaja. O efektima privatizacije ova dva velika preduzeća rano je još govoriti, ali na osnovu uslova koji su navedeni u kupoprodajnim ugovorima može se izraziti umereni optimizam. Činjenica je, međutim, da je postupak prodaje u oba preduzeća tekao predugo, što je dovelo do pogoršanja ionako teškog stanja u ovim sredinama, što je ugrozilo i materijalnu sigurnost radnika.
Veće Saveza sindikata opštine Kraljevo, kao i sindikalne organizacije, do sada su imali značajne aktivnosti u zaštiti materijalno-socijalnog položaja zaposlenih u privatizovanim preduzećima, kao i u preduzećima koja su se pripremila za privatizaciju. Prema Mionićevim rečima, korišćena su sva pravna sredstva kako bi se ispoštovali kupoprodajni ugovori, a tamo gde nije bilo rezultata, odnosno gde kupci nisu poštovali ugovor, insistirano je na raskidu ugovora.
- Nažalost, moram da konstatujem da u prethodnom periodu nismo imali dovoljno razumevanja nadle-nih institucija sistema da se ovakvi zahtevi koje smo pokretali adekvatno reše na dobrobit svih - zaključio je Desimir Mionić.
U narednom periodu Veće SSS u saradnji sa svim sindikalnim organizacijama preduzeće sve mere da kupci ispoštuju kuporodajne ugovore sa posebnim osvrtom na poštovanje postojećih kolektivnih ugovora.

REAGOVANjE RODOLjUBA MARIČIĆA, DIREKTORA FABRIKE VAGONA KRALjEVO
Netačne ocene Samostalnog sindikata

   Direktor Fabrike vagona Kraljevo Rodoljub Maričić dao je saopštenje za javnost povodom ocena i stavova Samostalnog sindikata Fabrike vagona, izrečenih na konferenciji za novinare. Direktor Maričić u saopštenju navodi da većinski vlasnik i poslovodstvo Fabrike ulažu maksimalne napore da se posrnula Fabrika konsoliduje, a da rukovodstvo pomenutog sindikata čini sve da te napore učini još težim. On ističe da je štrajk zakazan za sredinu septembra podržalo manje od pet odsto zaposlenih u Fabrici i da raspoređivanje radnika po radnim jedinicama u Fabrici nije šikaniranje i da se ne može tako tretirati.
Prema Maričićevim rečima, nije tačno da se u Fabrici vagona zarade ne isplaćuju, jer je za dvadeset meseci, koliko on obavlja funkciju generalnog direktora, radnicima isplatio devetnaest i po plata, a prosečna zarada za jul ove godine iznosila je 13.500,00 dinara. Jedino je tačno, saopštava Maričić, da se sindikalna članarina ne uplaćuje, već se samo pomaže ugroženim radnicima. Promenom vlasničke strukture doneta su nova pravila ponašanja i uvedena je radna disciplina. Budući da Fabrika vagona kreće u oporavak, podrška zaposlenih i lokalne samouprave je u interesu svih - kaže se, pored ostalog, u saopštenju direktora Rodoljuba Maričića.

SANACIJA ŠTETE OD KLIZIŠTA U RAVANICI
Krov nad glavom za tri porodice

   U selu Ravanici u toku je izgradnja novih kuća za porodice postradale usled klizišta koja su u martu ove godine pogodila deo sela. Uz pomoć lokalne samouprave i sopstvenim sredstvima u ovom selu se grade tri nove kuće za porodice Starčević, Žarevac i Rašković. Radove na izgradnji je prošle sedmice posetila opštinska delegacija koju je predvodio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Posebna opštinska komisija procenila je štetu na svim kućama u opštini Kraljevo i konstatovala da navedenim porodicama u Ravanici treba graditi nove objekte jer polusrušeni stari nisu za stanovanje. Na sigurnoj lokaciji tako su počeli radovi na izgradnji tri kuće u Ravanici. Na predlog komisije, opština Kraljevo je domaćšinstvima dodelila finansijsku pomoć od 600.000 do 1,2 miliona dinara, a obezbeđen je i deo pomoći u građevinskom materijalu.
Izlaskom na teren opštinska delegacija se uverila da je izgradnja novih kuća za tri ugrožene porodice u Ravanici, na novoj lokaciji, u poodmakloj fazi, da su objekti okrovljeni, ali i da predstoje završni i dosta skupi radovi, kao što su električarski, molersko-farbarski, vodovodno-kanalizacioni i drugi, da bi porodice konačno, pre zime, u njih mogle da se usele. Predsednik opštine dr Miloš Babić je tokom posete izgradnji novih kuća izrazio zadovoljstvo što su dodeljena sredstva namenski upotrebljena i uverenje da će ubrzanim završnim radovima ovi objekti biti završeni i useljivi pre predstojeće zime, a time i ugrožene porodice konačno zbrinute.

VEŠTAČKA ISHRANA - VISOKO RIZIČNA
Kodeks štiti odojčad koja se hrane veštačkom hranom kroz kvalitet proizvoda i brojne naučne informacije. Poznato je da formula za odojčad može da sadrži bakterije koje mogu da dovedu do bolesti ili pak smrtnog ishoda. Formule na bazi soje takođe nose rizike i nekoliko vlada (uključujuči Novi Zeland i UK) zabranjuju njihovu upotrebu. Još uvek se ovi proizvodi promovišu bez ikakvog upozorenja na etiketama.
ZaŠto je bitno postojanje MeĐunarodnog kodeksa?
Za većinu odojčadi, isključivo dojenje u prvih šest meseci i adekvatna dopunska ishrana u toku dve godine, pa i kasnije, obezbeđuju zdrav rast i razvoj. Skoro sve žene mogu da doje svoju decu, naročito one koje veruju u uspeh i ako su obučene za pravilnu tehniku dojenja. Promocija veštačke hrane radi se kroz marketinške informacije i trikove koji dovode do zablude, a namenjena je zdravstvenim profesionalcima, majkama i porodicama. Sve ove marketinške postupke reguliše i može da zaustavi implementacija Međunarodnog kodeksa. Zahvaljujući radu ljudi koji podržavaju i štite dojenje, ono je u porastu širom sveta i sve više žena doji tokom prvih šest meseci. Ali iako je dojenje sastavni deo kulture, tehnika dojenja je daleko od optimalne, a u sredinama gde je veštačka ishrana široko rasprostranjena situacija je katastrofalna. Nezapočinjanje dojenja, prekid dojenja, kao i davanje druge hrane i pića pre šestog meseca još uvek je učestala praksa, a to nosi sa sobom rizik od infekcija, alergija, hroničnih bolesti i smrtnih ishoda.
Kodeks
Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko sadrži marketinška pravila koja imaju za cilj zaštitu odojčadi i male dece (bilo prirodno ili veštački hranjene); roditelja ili onoga ko se brine o detetu i zdravstvenih profesionalaca.
Kodeks je rezolucija SZO koja funkcioniše na međunarodnom nivou i obavezuje vlade zemalja članica da ispoštuju odredbe ovog dokumenta i implementiraju ih kroz nacionalne zakone. Takođe, Kodeks se odnosi i na kompanije proizvođače i distributere zamena za majčino mleko koji ga moraju primenjivati i u slučaju da vlade nisu donele nacionalnu regulativu.
Odredbe Kodeksa regulišu marketing svih zamena za majčino mleko, kao i pribora za ishranu odojčadi, što uključuje:
• infant formule
• specijalne formule
• Follonj-on formule
• čajeve za odojčad, mineralnu vodu ili sokove
• dopunsku ishranu ako je naznačeno za upotrebu pre šest meseci
• flašice i cucle.
Iako su do 2006. godine u više od 60 zemalja u nacionalno zakonodavstvo uneti svi ili mnogi principi i odredbe Međunarodnog kodeksa marketinga zamena za majčino mleko, multinacionalne kompanije i dalje investiraju milione u promociju svojih proizvoda i na taj način ometaju implementaciju ovog međunarodnog dokumenta..
Pripremila
Dr Dragana Tendjera - Milićević

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA CIVILNIH INVALIDA RATA KRALJEVO
Za jedinstven Zakon o boračko invalidskoj zaštiti

  • Nameru da organizujemo ponovne proteste smo odložili, jer smo ponovo pokušali da kroz razgovore sa resornim ministarstvom otklonimo sporna rešenja iz Nacrta zakona, kako bi očuvali svoj materijalni položaj, koji je i pre toga bio nezavidan

Pored države o civilnim invalidima rata brinuo je i Crveni krst Srbije, i Opštinska organizacija Crvenog krsta u Kraljevu. Sprovedenom reorganizacijom 1976. godine izdvajaju se civilni invalidi rata iz sastava Crvenog krsta. U Kraljevu je formiran inicijativni odbor za formiranje Opštinske organizacije civilnih invalida rata u koji su ušli: Dana Ristović sekretar Crvenog krsta Kraljevo, Momčilo Bojović, Rosa Mirković, Dragomir Katić, Slobodan Nikolić i Rajko Šerović. Osnivačka skupština je održana maja meseca 1976. godine. Od tada Opštinska organizacija civilnih invalida rata deluje na području opštine Kraljevo i Vrnjačka Banja. Iako se naša organizacija izdvojila iz sastva Crvenog krsta Kraljeva, ona je nastavila da sarađuje sa Crvenim krstom.
Broj civilnih invalida rata se u poratnim godinama prirodno smanjivao. Nažalost, u bombardovanju NATO avijacije 1999. godine ponovo je stradalo civilno stanovnštvo. Od NATO bombardovanja 16 građana je taško ranjeno, a od tog broja troje dece od 7 do 16 godina i 13 odraslih građana.
Danas naša Opštinska organizacija broji 78 civilnih invalida rata sa telesnim oštećenjem od 20 do 100%.
Tri decenije postojanja je period u kojem je OO civilnih invalida rata Kraljevo okupljala civilne invalide rata, borila se za njihova socijalna prava, a sa njima imala brojne aktivnosti i uspešan rad.
OO CIR je humanitarna organizacija čija je aktivnost usmerena:
- da prati socijalno i materijalno stanje, zdravstveno stanje i druge potrebe civilnih invalida rata i da im pomaže kod nadležnih organa vlasti da redovno ostvaruju svoja zakonska prava;
- da pokreće inicijative i daje predloge za rešavanje socijalnog i materijalnog položaja civilnih invalida rata i žrtava fašističkog terora;
- da podstiče lične i zajedničke aktivnosti u unapređenju ličnosti civilnih invalida rata i njihovo uključivanje u društveni život;
Aktivnost opštinske organizacije civilnih invalida rata odvija se u okviru Saveza civilnih invalida rata Srbije i prema Godišnjem programu aktivnosti koji donosi Skupština Opštinske orgaizacije civilnih invalida rata.
Krajem 2005. godine dobili smo informaciju od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike o potrebi donošenja jedinstvenog Zakona o boračko invalidskoj zaštiti. Naši predstavnici su u resornom ministrstvu usaglašavali stavove da se očuva stečeni obim i nivo zaštite civilnih invalida rata i ratnih vojnih i mirnodopskih invalida. Međutim, u nacrtu Zakona o boračko invalidskoj zaštiti Ministarstvo je dostavilo 21.11.2005., 03.02.2006. i 27.02.2006. godine predložila rešenje za osnovna prava Civilnih invalida rata i ratnih vojnih invalida, koja su u suprotnosti sa usaglašenim stavovima. U Nacrtu zakona, pored ostalog, predviđeno je da se lična invalidnina usklađuje kvartalno sa kretanjem prosečnih troškova života i prosečne zardade zaposlenih, bez poreza i doprinosa u Republici u predthodnom kvartalu u procentu koji predstavlja zbir polovine procenata rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenata rasta odnosno pada zarada. Zatim da se dopunska invalidnina ukine 1. grupi, a ostalim grupama invalida procentualno smanji. U međuvremenu 23.03.2006. Nacrt zakona, bez prihvatanja naših primedbi i predloga, usvojen je na Vladi Republike Srbije i pušten je u skupštinsku proceduru.
Za nas su ovako predložena rešenja apsolutno bila neprihvatljiva, jer znatno umanjuju primanja čime se pogoršava materijalni položaj civilnih invalida i uopšte svih invalida.

DOGOVOROM DO REŠENjA PROBLEMA
Naši predstavnici, zajedno sa ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima su uradili zajedničke amandmane po spornim pitanjima i dostavili ih poslaničkim grupama. Zbog ovakvog postupka organizovali smo proteste. Naše namere da organizujemo ponovne proteste smo odložili, jer smo ponovo pokušali da kroz razgovore sa resornim ministarstvom otklonimo sporna rešenja iz Nacrta zakona, kako bi očuvali svoj materijalni položaj, koji je i pre toga bio nezavidan. Nacrt spornog zakona je povučen iz procedure i ponovo se razmatraju naši amandmani i zajednički traže rešenja kako se ne bi pogoršalo materijalno stanje invalida. Nadamo se da ćemo ova pitanja sa resornim ministarstvom rešiti.
Želimo takođe da istaknemo da smo do sada za svoj rad imali moralnu i materijalnu podršku Opštinske uprave, doduše skromnu, ali za današnje uslove veoma značajnu. Veliku podršku smo imali od Opštinskog odbora Crvenog krsta i Srpske pravoslavne crkve. Ističemo da smo u sprovođenju naših aktivnosti imali podršku jednog broja preduzeća, kraljevačkih medija, a naročito novinske kuće ,,Ibarske novosti" i ,,Radio televizije Kraljevo".
Aktivnost opštinske organizacije CIR Kraljevo u proteklih trideset godina ocenjena je od strane Izvršnog odbora Saveza civilnih invalida rata Srbije kao veoma korisna i uspešna.
Opštinska organizacija
Civilnih invalida rata Kraljevo

PETNAESTI SREBRNI KAZAN - piše Rajko Sarić
Pehar za ,,Fontanu” Ušće

   Jubilarna, petnaesta manifestacija ,,Srebrni kazan” održana je prošle subote na Trgu srpskih ratnika. Na tradicionalnoj pasuljijadi je učestvovalo osamnaest ekipa i pojedinaca, majstora nacionalne kuhinje iz Grdice, Ribnice, Ratine, Drakčića, Kraljeva, Beranovca, Vrnjačke Banje, Vrdila i Ušća.

Okupljanje, dekorisanje i paljenje vatre počelo je već oko deset sati, pasulj se dugo krčkao na umerenoj vatri, uz dodavanje slaninice, dimljenih rebaraca i drugih đakonija. Dodavanjem začina kuvari su dobili pasulj željenog ukusa i kvaliteta, pa su Jelena Čeperković, Rade Čolović i Nevenka Karavesović, članovi stručnog žirija, bili na mukama da proglase najbolji kazan, odnosno najbolje pripremljeni pasulj.

Dodeljen je veliki broj bronzanih, srebrnih i zlatnih medalja, ali je pehar sveukupnog pobednika dodeljen restoranu ,,Fontana” iz Ušća i kuvaricama Radi Tošić i Slobodanki Milićević.

Na velikoj pozornici postavljenoj na Trgu srpskih ratnika tokom celog dana smenjivale su se pevačke grupe ovdašnjih kulturno-umetničkih društava. Na kraju su u kolu zaigrale brojne generacije Kraljevčana koji ovaj grad pamte iz, kako kažu, boljih vremena, kada se više i pevalo i igralo. Građani koji nisu bili u kolu, obilazili su učesnike manifestacije i sami ocenjivali kvalitet srpskog pasulja pripremljenog ne na šporetu, već na otvorenoj vatri, u čađavom kazanu.

Ispred pokrovitelja ovogodišnjeg Srebrnog kazana učesnicima i brojnim građanima obratio se predsednik opštine dr Miloš Babić. On je tokom dana u više navrata boravio na Trgu srpskih ratnika i družio se sa učesnicima i rekao da su ovom manifestacijom praktično počele oktobarske svečanosti.

PČELARSTVO
I kamen je ,,medio”

   Redovna izložba pčelinjeg meda održana je prošlog vikenda na Trgu srpskih ratnika. Desetak pčelara, osim istinski čistog meda raznih vrsta, prikazalo je ljubiteljima pčelarstva i deo opreme za košnice, njihovo postavljanje, prihranu pčela i ceđenje meda.
Vlasnik pčelarstva ,,Debeljak”, Gradimir Debeljak, koji ima pčelinjak od 160 košnica, ove godine je u Pečenogu imao 26 kilograma bagremovog meda po košnici.
- Sa 120 košnica, početkom juna, preselio sam se na Pešter, gde sam ubrao 17 kilograma najkvalitetnijeg cvetnog meda po košnici - kaže Gradimir i dodaje da je ove godine i kamen ,,medio”, s obzirom na to da vremenski uslovi za pčelare nikad nisu bili bolji.

STARA ČARŠIJA
Umivena plaža ,,Mirina česma”

   Omladina Stare čaršije, mesne zajednice sa oko 14.000 stanovnika, uvek je važila za organizovanu, spremnu i za druženje i za rad. Prema rečima predsednika MZ Dušana Bigića, o radu omladine ove mesne zajednice zna se već tridesetak, možda i više godina.
- Posebno se mora istaći njihov angažman u protekle dve godine na uređenju oko 300 metara plaže ,,Mirina česma”, nizvodno od prostorija Sportsko-ekološkog društva ,,Ženeva”. Za dve godine, nekada zapuštena plaža, očišćena je od šiblja i korova. Omladina je, uz pomoć JKP ,,Čistoća”, izgradila igralište za bič volej i postavila dva reflektora kako bi se tokom letnjih večeri odigravali turniri. Zasađeno je i parkovsko drveće, postavljene klupe i korpe za otpatke, izgrađene pešačke staze i stepeništa za lakši silazak u reku - nabraja Bigić neke od akcija koje su, u organizaciji mesne zajednice, izveli omladinci Stare čaršije, zaljubljenici u lepote Ibra i čuvari ekologije, naslednici ribolovca Perka.
Bigić ističe da ima još puno posla da se uradi kako bi mladi, ali i oni sugrađani koji su zakoračili u treće životno doba, tokom letnjih vrelina imali uređen kutak za odmor i rekreaciju.
- Teren je dosta nepristupačan, pa za mnoge poslove nije dovoljna volja, već je potrebna i snaga. Sav pesak, šljunak i drugi materijal prenosi se ručnim kolicima. Ali, to nas ne obeshrabruje, rešeni smo da, pored dosadašnjih 157.000 dinara, koliko je MZ uložila za uređenje plaže, pored pomoći međunarodne organizizacije MSP, uložimo još više i sredstava i snage i vremena - kaže predsednik MZ Stara čaršija pokazujući i kontejnere za odlaganje smeća postavljene baš na ulazu koji vodi do plaže, a koji su posebno primetni u vreme visokih temperatura, u julu i avgustu.
Prvog dana leta, 22. juna, već desetak godina obeležava se slava plaže. Tom prilikom okupe se brojni ljubitelji Ibra i prirode, posebno članovi Sportsko-ekološkog društva ,,Ženeva”, koji uz iće i piće proslave početak letnje sezone.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE


FOND ZA MLADE TALENTE SRBIJE: NAGRADE ĐACIMA I STUDENTIMA - piše Bojana Milosavljević
Među prvima i dvoje Kraljevčana

   • Prošlog petka u Narodnoj skupštini Srbije uručene su novčane nagrade najboljim učenicima i studentima koji su na državnom ili međunarodnom takmičenju osvojili jedno od tri prva mesta. Među najboljima je dvoje Kraljevčana - Nevena Projović i Miloš Beljaković, učenici Muzičke škole “Stevan Mokranjac”, odsek harmonika, oboje u klasi prof. Marije Stevanović

Prošli maj i svetsko takmičenje u Klingentalu (Nemačka) ostaće nezaboravno Neveni Projović, zbog osvojenog trećeg mesta, kojeg se domogla posle savladane dve etape, ostavivši za sobom stotinu i više vršnjaka sa skoro svih kontinenata. Svetsku ,,bronzu” srpski Fond za mlade talente vrednovao je sa pola miliona dinara. O samom takmičenju, Nevena kaže:
- Nisam baš očekivala da ću stići toliko visoko, ali dogodilo se. To mi je najveći uspeh za sada, mada moj brat, koji je mlađi i takođe uči harmoniku, kaže da će biti uspešniji od mene.
Zanimljivo je da se u porodici Projović sve troje dece bavi muzikom, a to je za roditelje veliki izdatak i dugogodišnje odricanje. Sestra je student flaute u Sarajevu. Nevena je ove godine maturant i već razmišlja o nastavku školovanja:
- Pre nego što se odlučim na koju ću akademiju, otići ću u posetu tetki na Floridu, a i da vidim da li bih tamo mogla da studiram.
Gest države, koja je posredstvom Fonda za mlade talente najzad odlučila da posveti pažnju najuspešnijima, Nevena smatra lepim i korisnim. Od najranijeg detinjstva posvećena je harmonici, a ni nju nisu mimoilazile velike nagrade i uspesi. Ova u Nemačkoj je najaktuelnija i za nju najviša do sada. Nagradu međunarodnog ranga dobila je zajedno sa još 21 srednjoškolcem i studentom. Deo iznosa, kazala je, sačuvaće za dalje školovanje, jer je sve, osim njenog i profesorkinog truda i volje, veoma skupo.
Danas su Nevenine misli posvećene Italiji, gde se uskoro održava još jedno elitno takmičenje u harmonici. Biće sjajno ako ,,overi” treću nagradu iz Nemačke, ali ona se o očekivanjima drugih mudro ne izjašnjava.
Miloš Beljaković je u Srednju muzičku školu došao iz rodnog Baljevca, završivši nižu u Raški. Darovit, energičan i veoma spontan momak, čini se - sav je sazdan od muzike. U aprilu je postao prvak Srbije (a može se slobodno reći - države) na takmičenju u Zemunu. Za ovaj uspeh pripala mu je nagrada od sto hiljada dinara:
- Mnogo mi znači kao priznanje i pomoć - objašnjava Miloš, koji će dogodine takođe na studije, po svoj prilici u Kragujevac. - Uvek pred takmičenja muku mučimo sa novcem, pa ovo dobro dođe za prijavu, troškove i ostalo. Inače, sve nagrade mi podjednako vrede, nikada ih ne rangiram. Važno mi je da program odsviram onako dobro kako sam ga sa profesorkom pripremao.
Ima i Miloš još vrednih rezultata, otkako je sa dolaskom u ,,Mokranjac” počeo ozbiljnije da radi i takmiči se. Prošle godine je od Demokratske omladine takođe dobio značajnu novčanu nagradu, kao izabrani učenik, a na predlog direktora škole. Akcija se sprovodila širom Srbije.
Gledajući ga onako simpatičnog i impulsivnog, pitam da li baš u svemu sluša profesorku i kako se s njom slaže? Odgovara krajnje diplomatski:
- Pa, radi se, a to je najvažnije. Što se tiče daljeg školovanja, trudiću se, pa ćemo da vidimo.

NA SVEČANOST - BEZ PROFESORA
Marija Stevanović, profesor harmonike u Muzičkoj školi, dokazano je izuzetan pedagog. Trebalo bi joj vremena da se seti samo međunarodnih nagrada i plasmana koje su do sada osvajali njeni učenici. Osim ovo dvoje, profesorka Stevanović ima još nekoliko izuzetno talentovanih u klasama.
Njeno dosadašnje iskustvo pedagoga koji svoje đake priprema za najveća takmičenja u zemlji i inostranstvu je neprocenjivo bogato. Prvo, profesorka je vrlo odmerena u ambicijama i izuzetan oslonac učenicima:
- Ta velika takmičenja su najčešće etapna - pojašnjava Marija Stevanović - pa je to dodatni napor svima nama. Žiri je tako eminentnog sastava da o rangiranju odlučuju tanane nijanse, pa se dogodi da nagrada izmakne za deseti ili stoti deo boda. Svu tu napetu atmosferu nastavnici preživljavaju sa učenicima.
O tome da je konačno zaživeo Fond za mlade talente Srbije, jer je godinama postojao samo kao mrtvo slovo na papiru, profesorka Stevanović govori pozitivno:
- Dobro je to zbog same dece. Mogu da kupe novi instrument, da plate odlazak na takmičenje. Nisu to mali izdaci za njihove porodice. Lepo je i kao društvena satisfakcija, jer pozitivno utiče na ostale učenike i studente.
Ona napominje da takmičari kraljevačkog ,,Mokranjca” od pre nekoliko godina imaju veliko razumevanje i podršku od lokalne uprave. Ona, naime, plaća sve troškove za muzičke talente Kraljeva koji odlaze na takmičarske scene. Gest vredan svake hvale i poštovanja.
Isto ovo ne bi, pak, moglo da se kaže za vladu Srbije, kao osnivača i upravljača Fonda za mlade talente. On jeste ,,težak” 11 miliona evra i znači nekakvu garanciju kontinuiteta da će se u ovoj zemlji brinuti o najsposobnijima. Nagrade su se dodeljivale i prošle godine, a ove je podeljena 251. Uručivao ih je Mlađan Dinkić, ministar finansija u ostavci, a Predrag Marković, predsednik srpskog ,,parlamenta” laskao je ovom skupu pametnih, lepih i mladih: ,,Vi ste najbolji među najboljima. Sutra ćemo živeti u državi koju ćete vi urediti i nadam se da ćemo sa vama krenuti u bolju budućnost.”
Iako je toga dana atmosfera u Narodnoj skupštini bila primereno svečana, organizator skupa nije najboljim učenicima poručio da dođu sa svojim profesorima - mentorima. To je neprimereno ignorisanje doprinosa prosvetnih radnika u najvišim rezultatima svojih đaka. Tako se dogodilo i prošlog puta, kada su nagrade iz ovog Fonda dodeljivane krajem godine. Istina, slavodobitnicima je bilo poručeno da na slavlje u Beogradu povedu mame i tate. Niko ne može da ospori značaj porodice u životu mladoga čoveka, ali kada je u pitanju stvarno obrazovanje (nauka, umetnost) - učitelj je taj koji stvara budućeg stručnjaka. Ne bi Srbija propala da su primerene nagrade, uključujući i novčane, dobili i nastavnici ove generacije mladih darovitih Srba.



PROGRAM DEČJE NEDELJE
Dečja nedelja - do utorka
 
   U ponedeljak, 2. oktobra, počela je tradicionalna međunarodna manifestacija Dečja nedelja. U našem gradu je Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani” sačinila obiman program za obeležavanje praznika najmlađih. Naglasak je stavljen na edukaciju i kreativan odnos starijih prema mladima, što je bilo vidljivo u sadržaju brojnih kreativnih radionica i književnih susreta.
Osim Narodne biblioteke Kraljeva, doprinos Dečjoj nedelji dali su i mališani sa vaspitačima iz Predškolske ustanove u Kraljevu. Oni su se više iskazivali crtežima, pesmom i igrom - sredstvima primerenim njihovom uzrastu.



POVODOM KRALJEVDANA
Beseda u Narodnoj biblioteci
 
   Tradicionalni program Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovenčani” Kraljevo, povodom Kraljevdana, biće održan u petak, 6. oktobra, u 19 časova na trećem spratu Biblioteke.
Besedu pod naslovom ,,Stefan Prvovenčani i evropska državnost Srbije” držaće prof. dr Ljubomir Maksimović, jedan od naših najpoznatijih vizantologa, dopisni član SANU i grčke Akademije nauka, autor više od 160 studija i rasprava iz oblasti srpsko-vizantijskih odnosa, gostujući profesor na brojnim evropskim univerzitetima.



U OKVIRU OKTOBARSKIH SVEČANOSTI - piše Ivan Rajović
Poklonici ,,Duhovnog svetskog mira” u Kraljevu

   U okviru Oktobarskih svečanosti, u Kraljevu će 11. oktobra, sa početkom u 20 časova, na Trgu srpskih ratnika održati koncert popularni austrijski muzičar Michael Scheickl Mosaro.
Sledećeg dana u 20 časova u Amfiteatru škole ,,Četvrti kraljevački bataljon” biće održano predavanje sa tribinom na temu ,,Duhovni svetski mir". Učesnici ovog skupa su: Bruno Njurtenberger iz Švajcarske, Cornelia i Dieter Njiegronjski iz Nemačke, Michael Scheickel Mosaro iz Austrije i Hadži Milena Marija Magdalena iz Srbije.
Isti program biće sledećeg dana ponovljen u Domu kulture u Čačku.
Do ovog gostovanja u okviru aktivnosti Organizacije ,,Svetski duhovni mir” došlo je na inicijativu naše sugrađanke Hadži Milene Marije Magdalene, a uz svesrdnu podršku predsednika opštine dr Miloša Babića, koji je i zvanično gostima uputio poziv za gostovanje u Kraljevu u okviru Oktobarskih svečanosti.
Tokom boravka gosti iz inostranstva će biti upoznati sa istorijom Kraljeva i okoline, a biće im na najbolji mogući način predstavljena i sadašnjost našeg grada i Srbije, čime će, kako očekuju organizatori, u velikoj meri biti promenjena slika koja je o nama prisutna van granica Srbije.