Da se nikada i nigde ne ponovi
Molitve za pokoj duše nevinih žrtava
Istinsko sećanje i časno življenje
Treba izaći na referendum i potvrditi novi Ustav Srbije
Tržišna ekonomija bez društvene svojine
Da svaki čovek probudi mir u sebi
Big brother je među nama
Zdravom ishranom do kvalitetnijeg života
Brže do radnog mesta
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal, kik-boks

KOMEMORATIVNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO:
Da se nikada i nigde ne ponovi

   U znak sećanja na nevine građane Kraljeva, koje je oktobra 1941. godine streljao fašistički okupator, i ove godine su u Kraljevu održane brojne komemorativne manifestacije.
Centralna komemoracija povodom šezdesetpetogodišnjice od stradanja nevinih građana održana je u subotu, 14. oktobra, prema protokolu koji je predvideo Organizacioni odbor Dana streljanih.
Najpre je, po tradiciji, u zgradi opštine, sa početkom u 10 sati, održana komemorativna sednica Skupštine opštine Kraljevo.
Sednicu, kojoj su pored odbornika prisustvovali i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, vojnog garnizona Kraljevo, predstavnici drugih institucija, udruženja i društava kraljevačke opštine, jedan broj narodnih poslanika, rodbine i potomaka streljanih, otvorio je Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo, naglasivši da se pomen za nevine žrtve u Kraljevu održava uz želju da se takva tragedija više nikada i nigde ne ponovi.
   Minutom ćutanja na sednici je najpre odata pošta nevino streljanim žrtvama u Kraljevu oktobra 1941. godine. Zatim je besedu o kraljevačkom oktobru 1941. održala gospođa Ljiljana Đorđević iz Beograda, profesor književnosti, pisac, autor četiri romana, od kojih je roman „Taoci”, čija su tema pogrom i stradanje građana Kraljeva 1941. godine, nagrađen nagradom „Dragojlo Dudić”. Inače, Ljiljana Đorđević je rođena u Kraljevu, a njen Jovan Milenković streljan je oktobra 1941. godine (besedu objavljujemo u celini).
Po završenoj komemorativnoj sednici Skupštine opštine prisutni su se uputili ka Groblju streljanih u Spomen parku u Kraljevu, gde su sa ostalim građanima odali poštu palim žrtvama.

PREŽIVELI NA KOMEMORACIJI
Komemorativnoj sednici SO Kraljevo i parastosu na Groblju streljanih prisustvovao je i Miroslav Aranđelović iz Kraljeva, jedan od retkih koji je sticajem okolnosti čak dva puta preživeo streljanje oktobra 1941. godine u Kraljevu o čemu smo pisali u ranijim brojevima lista. Inače, prema podacima iz specijalnog broja lista „Kraljevački zavičaj”, streljanje oktobra 1941. godine preživeo je 21 talac, ali nema podataka koliko ih je još uvek u životu.

PROGRAM U NARODNOM MUZEJU KRALJEVO „SPOMEN NA ŽRTVE”
Iza svake cifre stoji čovek

   Tragični kraljevački događaji oktobra 1941. godine bili su tema programa koji je uoči 14. oktobra, pod nazivom „U spomen na žrtve”, organizovao Narodni muzej u Kraljevu. Tom prilikom predstavljeni su dosadašnji rezultati istraživanja i elekronsnska baza podataka ovog Muzeja sa imenima streljanih oktobra 1941. godine u Kraljevu, njihovoj strukturi i drugim karakteristikama. To su zvanični podaci koji su prikupljeni na osnovu domaćih pisanih izvora, nemačkih dokumenata o streljanju i izjava potomaka streljanih.
Prema rezultatima istraživanja i sačinjenoj elektronskoj bazi podataka Muzeja, kako je rečeno, oktobra 1941. godine u Kraljevu 717. posadna divizija nemačkog Vermahta streljala je 2.190 građana Kraljeva, 2.154 muškarca i 36 žena. Po starosnoj strukturi, najviše streljanih, čak 347, bilo je između 25 i 29 godina, 18 žrtava bilo je mlađe od 14 godina, 198 streljanih nije dočekalo punoletstvo (između 14 i 18 godina), dok je samo 15 streljanih bilo starije od 65 godina. Većina streljanih bila je pravoslavne vere - 1.449 osoba, pripadnika katoličke veroispovesti bilo je 59, dok za ostale nema podataka o verskoj pripadnosti. Najveći broj streljanih radnika bio je zaposlen u tadašnjoj Fabrici aviona - 21 odsto, zatim u Železničkoj radionici - 15 odsto, na Železničkoj stanici i u Ložionici po osam odsto.
Osim u elektronskoj bazi podataka koja se nalazi u Narodnom muzeju, kako je istaknuto, imena žrtava fašističkog pogroma biće ispisana i na zidovima buduće kapele na Groblju streljanih oktobra 1941. u Kraljevu, kao i u knjizi koja će se nalaziti u posebnom delu stalne postavke Narodnog muzeja Kraljevo.
- Značajnije od ovog pouzdanog broja streljanih je činjenica da iza svake cifre stoji osoba sa imenom i prezimenom, mestom i godinom rođenja, imenom oca, zanimanjem i mestom zaposlenja i fotografijom, ako je sačuvana - istakla je Silvija Krejaković, kustos-istoričar Narodnog muzeja Kraljevo. Ona je naglasila da će se u daljem istraživačkom radu Muzeja prikupljati informacije i o svim žrtvama Drugog svetskog rata na području Kraljeva.
Na ovom skupu bilo je reči i o idejnom rešenju izgradnje kapele i ograde na Groblju streljanih. Autor ovog idejnog rešenja, arhitekta Spasoje Krunić, iz Beograda, koji je pre 36 godina projektovao izgradnju Spomen parka u Kraljevu, o tome je razgovarao sa većim brojem prisutnih Kraljevčana.

MONOGRAFIJA
„Kraljevo ih nije zaboravilo”

   Povodom šezdesetpetogodišnjice od streljanja građana Kraljeva oktobra 1941. godine, Društvo za zaštitu Groblja streljanih „14. oktobar” i Zavičajno društvo „Kraljevo” izdali su specijalnu monografiju pod nazivom „Kraljevo ih nije zaboravilo”, koju je priredio dr Milan Matijević. Monografija sadrži spiskove streljanih po delatnostima sa komentarima i spisak streljanih po azbučnom redu, na kojem se nalazi 2.440 imena i prezimena streljanih u Kraljevu oktobra 1941. godine, sa mestom i godinom rođenja i drugim podacima do kojih se došlo tokom istraživanja. Istovremeno, Zavičajno društvo „Kraljevo” štampalo je i specijalni broj svog lista „Kraljevački zavičaj” (broj 28), sa uvodnikom „Svake jeseni u oktobru”, posvećen ovim događajima. List sadrži autentična svedočenja i druge tekstove o streljanju nevinih kraljevačkih građana. Inače, Društvo je štampalo i poseban broj svog lista (broj 27) posvećen jubileju 800 godina manastira Žiče.

DELEGACIJA DRUŠTVA ZA ZAŠTITU SPOMEN GROBLJA U KRAGUJEVCU
Venac na humke u Šumaricama

   U ime Društva za zaštitu Spomen groblja ,,14. oktobar" u Kraljevu, zvanična delegacija od tri člana upravnog odbora Društva položiće u subotu, 21. oktobra, u Spomen parku ,,Šumarice" u Kragujevcu venac streljanim žrtvama 21. oktobra 1941. godine. Na stratištu ,,Šumarice" od nemačkog okupatora u Drugom svetskom ratu.
   Ova međusobna razmena i poseta delegacija u dane obeležavanja streljanih oktobra 1941. godine u Kraljevu i Kragujevcu uspostavljena je svake godine od osnivanja Društva za zaštitu groblja streljanih ,,14. oktobar" u Kraljevu.
Krsta Stojadinović, predsednik Društva i UO Društva.

PARASTOS NA GROBLJU STRELJANIH OKTOBRA 1941. GODINE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Molitve za pokoj duše nevinih žrtava

   Centralna komemoracija na Groblju streljanih oktobra 1941. godine u Kraljevu započela je tačno u 11 sati tradicionalnim zvukom fabričkih i drugih sirena za uzbunjivanje koji su, kao opomena, remetili tišinu nad Spomen parkom, u kojem je bilo prisutno oko hiljadu ljudi, ne samo iz Kraljeva, već i iz drugih gradova.
Usledio je počasni plotun vojnika kraljevačkog garnizona, a zatim szvanične delegacije položile vence na spomen obeležja nevinim žrtvama. Vence su položile delegacije opštine Kraljevo, Raškog okruga, Garnizona Kraljevo, Vazduhoplovne jedinice i aerodroma Lađevci, Društva za zaštitu Groblja streljanih, Zavičajnog društva Kraljevo, SUBNOR-a Kraljevo, Društva „Jovo Kursula”, udruženja vojnih i civilnih invalida rata, Opštinskog i Okružnog odbora SPS-a, delegacije potomaka streljanih i jednog broja drugih organizacija i institucija.
Uz zapaljene sveće, suze i molitve za pokoj duše nevino streljanih građana Kraljeva, zatim su parastos služili sveštenici Eparhije žičke i crkvene opštine Kraljevo, uz pratnju kraljevačkog crkvenog mešovitog hora „Sveti arhiđakon Stefan”, koji je na kraju izeveo himnu Srbije „Bože pravde”, čime je komemoracija i završena.
Ovogodišnja oktobarska komemoracija u Kraljevu, u subotu, 14. oktobra, protekla je u znaku proglasa Društva za zaštitu Groblja streljanih građanima Kraljeva da se na dostojanstven način 14. oktobra oda pošta streljanim - nevinim žrtvama i bilo je primetno da su na tu inicijativu učinjeni izvesni pomaci. Pored ostalog, uređeni su pasarela preko pruge, pristupni trotoari i staze koji vode do Groblja streljanih i Spomen parka, a održan je i veći broj komemorativnih manifestacija povom kraljevačkog oktobra 1941. godine.

BESEDA KNJIŽEVNICE LJILJANE ĐORĐEVIĆ NA KOMEMORATIVNOJ SEDNICI SO KRALJEVO
Istinsko sećanje i časno življenje

   • “Neka nas pomen na naše postradale nauči praštanju. Neka nas sačuva od nanošenja patnje i nepravde bilo kome. Neka nas ispuni kajanjem za sve zlo koje smo počinili sami sebi, a prvenstveno drugima, u zabludi, očaju, ili mržnji. Neka nas nauči da se čuvamo praznih reči. Reči koje ništa ne znače, ali ne same po sebi, jer takvih reči nema, nego koje ništa ne znače ako je naše umno biće izgubilo razumevanje, a naše moralno biće samilost”

   „Poštovani sugrađani, posle toliko godina koje nas dele od tragedije koja je zadesila Kraljevo i njegovu okolinu u Drugom svetskom ratu, kao i onoga što je ispunilo te godine, posle toliko reči i skupova povodom toga, najprikladnije je možda sećanje i ćutnja. Ali iznad svega i pre svega - molitva.
No, možemo li ostati samo na tome, gledajući kako godine zatiru sećanje, kako se ćutanje pretvara u nemar? Možemo li ostati samo na tome, znajući da nismo dovoljno čisti i dovoljno mudri za molitvu?

ĆUTANJE BEZ GORČINE I MRŽNJE
Ostaje nam kao odgovor na ova pitanja, po mome skromnom uverenju, da podelimo breme, pa da svako nosi onoliko koliko može i učini ono što mu je dostupno.
Ali, ostaje nam, pre svega i iznad svega, da verujemo u višu, Božju sferu, u kojoj je zapisana patnja ubijenih i patnja ojađenih njihovom smrću. Svaka kap krvi i svaka suza. Ostaje nam ćutanje u istinskom razumevanju i poštovanju te patnje. Ćutanje koje se neće zgrudvati u smolu gorčine, u jalovu ojađenost i samosažaljevanje. Ili, ne daj Bože, u mržnju. Ćutanje u kome će biti samilosti za tu patnju, za ljude koje je ona zadesila, za ljude kojima još uvek, neki od nas, pamte lik i ime, pamte kako su živeli, čemu su se radovali, šta su imali i čemu su se nadali. Ali i ćutanje u kome će naći cvet saznanja o patnji kao ljudskom usudu, patnji koja se rasprostire na čitav ljudski rod, koja sve i svakoga obuhvata. Ćutanje iz koga će kanuti suza za svačiju patnju, od ljudskog postanja pa zanavek. Zanavek, zato što će patnje uvek biti, ali možda manje ako znamo da ne postoji tuđa patnja, nego je sve to naša patnja, da smo svi mi iz iste utrobe rođeni.
Oni retki među nama, čisti i mudri, odabrani, koji su znali da slede svoj put, moliće se za sve nas i njihova molitva će nam pomoći da se sećamo naših stradalih sa ljubavlju, da ćutimo bez gorčine. Ali i da budemo marljivi u ostavljanju traga o onome što nas je zadesilo, o ljudima koji su ubijeni, o njihovom imenima, kućama, ženama i deci, majkama i očevima, braći i sestrama. O izgubljenim, gladnim i promrzlim. Da sve čuvamo u pamćenju, u grobovima, u crkvama, u školama, u knjigama, u deci, u nadi za one koji će tek biti rođeni.

OBAVEZA ZAPISIVANJA I GOVORENJA
Ono što je zadesilo Kraljevo, u oktobru 1941. godine, prevazilazi reči, prevazilazi sav trud i umeće da o tome govorimo. Ali to nas ne oslobađa obaveze zapisivanja i govorenja. Ma koliko ne verovali u reči i ma koliko se bojali reči, one su nam jedino ostale i mi moramo govoriti.
Moramo reći da je Kraljevo 1941. godine bilo na pragu da zakorači među gradove Srbije, ali još u kaldrmi i blatu, njivama i štalama. Zagrljeno ovim istim rekama, ututkano u ove iste planine, ono je gajilo svoju bosonogu decu, tešilo majke iscrpene čestim rađanjem, obećavalo kule i gradove brižnim očevima. Miris šumskih jagoda spuštao se sa okolnih brda, ulazio u sirotinjske straćare i osvetljavao ih spokojem. Pištale su lokomotive jurcajući prugama niz rečne doline, dimile su se prve fabrike, nicale su višespratnice u njivama i baštama. Izlokani putevi su obećavali sami sebi da će postati carski, a hlebovi da će biti ukrašeni i beli kao slavski kolač. Ta obećanja su se širila kao omamljivi miris kroz kafanski dim, garež, znoj i umor fabričkih radnika, železničara, nadničara, zanatlija, trgovaca, seljaka, učitelja, lekara, i davala im snagu da oblače i hrane svoju decu. Ta obećanja su narastala, u glavama preduzetnika i maštara, u slike moćnih gradova koji su svetlucali negde u nezamislivim daljinama i, krilati, kao bele ptice, sletali dole na ušće, na peščani sprud, i preobražavali njihov gradić u svetlost nad čitavom dolinom i klisurom koja se pela u brda.
Kada se u oktobru 1941. godine obrušila nesreća na naše sugrađane, i otvorila zemlja pod njima, oni nisu imali vremena da razumeju šta ih je snašlo. Zatečeni su u mislima o hlebu, o zimskoj odeći za decu, o ogrevu, o zalihama hrane. Rat, čije ponore nisu mogli ni da naslute, došao je iz njima nepoznatog sveta u kome nisu carovali beli gradovi nalik na jata labudova, nego crne ptičurine koje se obrušavaju na plen.
Ja vas molim da se setimo tog vremena i naših sugrađana. Oni su bili građani Kraljeva, isti takvi kao mi sada. Sa sličnim ili istim životima kao što su ovi naši. A onda su pobijeni u nekoliko dana, a da u žurbi i strahu nisu ni verovali da je to moguće.

DA SE ČUVAMO PRAZNIH REČI
Nama ostaje da ih pomenemo, makar ovako mucavim rečima, makar u neukim molitvama, makar u sirotinjskim muzejima, makar ponekom suzom na njihovom grobu. Ali, pominjući njih, ili ma koje postradale, ma gde i ma od čije ruke, čuvajmo se lažnih suza.
Neka nas pomen na naše postradale nauči praštanju. Neka nas sačuva od nanošenja patnje i nepravde bilo kome. Neka nas ispuni kajanjem za sve zlo koje smo počinili sami sebi, a prvenstveno drugima, u zabludi, očaju, ili mržnji. Neka nas nauči da se čuvamo praznih reči. Reči koje ništa ne znače, ali ne same po sebi, jer takvih reči nema, nego koje ništa ne znače ako je naše umno biće izgubilo razumevanje, a naše moralno biće samilost.
Mi smo bogat narod. Naše reči su brojne i moćne. Zlatne. Stare. Prekrivene patinom koju je na njih nataložilo trajanje. Nemojmo te dukate pretvarati u sitne bezvredne bakrenjake.
Ma koliko godina imali, ma u kom vremenu Živeli, kada mislimo na nesreĆne, ojaĐene, prognane, muČene ili ubijene, u ovom, ili ma kom gradu, ma gde u velikom i surovom svetu, uvek treba da mislimo kao o sebi samima. Tako Ćemo saČuvati i sebe i njih. Njih u istinskom seĆanju, a nas u Časnom Življenju.

Hvala vam što ste se okupili na današnji dan."

KONFERENCIJA ZA NOVINARE DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Treba izaći na referendum i potvrditi novi Ustav Srbije

   • Zaokruživanje nezavisnosti i državnog integriteta Srbije, raskid sa društvenom svojinom, evropske integracije i niz drugih razloga za izlazak na referendum i potvrđivanje novog Ustava • Republički parlamentarni i predsednički izbori do kraja godine, lokalni idućeg proleća, stav je DS • Izborne aktivnosti u DS u Kraljevu i Raškom okrugu završavaju se 4. i 5. novembra

   Predstavnici Demokratske stranke u Kraljevu na prekjučerašnjoj redovnoj konferenciji za novinare pozvali su sve građane kraljevačke opštine sa biračkim pravom da 28. i 29. oktobra izađu na referendum i glasaju za novi Ustav Republike Srbije, koji je jednoglasno usvojio republički parlament. Kraljevačke demokrate istakle su i da su do kraja godine neophodni istovremeni parlamentarni i predsednički izbori u Republici, a na proleće i lokalni izbori.
- Veoma je bitno da se Demokratska stranka ovom prilikom oglašava o tome da je niz razloga zbog kojih je potrebno da građani u što većem broju izađu na referendum i podrže predlog Ustava. Smatram da bi svakom građaninu u Srbiji trebalo da bude jasno da se nalazimo u trenucima kada je ne svojom voljom, ali, ipak, formirana Republika Srbija kao nezavisna država i da je ovo prelomni momenat kada ona svoju teritoriju, društveni i državni integritet treba da zaokruži donošenjem jednog najvišeg akta kao što je Ustav. Mislim da tu nema dileme i ovom prilikom bih pozvao sve građane opštine Kraljevo da učestvuju u predstojećem referendumu i da izađu na njega 28. i 29. oktobra u što većem broju i da, normalno, podrže predlog Ustava koji je utvrdila Skupština Srbije. U ovom trenutku to je najpreči posao za sve građane, a pre svega za demokratski opredeljene naše sugrađane, članove i simpatizere DS i sve one koji se svih ovih godina deklarišu u našoj sredini demokratama, a i ostale građane koji prepoznaju potrebu donošenja novog Ustava - istakao je Milan Vuković, šef Izbornog štaba DS Kraljevo.
Vuković je zatim nabrojao ostale osnovne razloge zbog kojih treba potvrditi novi Ustav Srbije. Prema njegovim rečima, „novim Ustavom pravi se diskontinuitet sa režimom Slobodana Miloševića i ustavom koji je donet u njegovo vreme i Srbija pristupa demokratskim promenama i približava evropskim i svetskim integracijama”. Pored toga, sa novim Ustavom ,,oprostićemo se od društvene svojine i donošenjem zakona o restituciji će se povratiti nezakonito oduzeta imovina i formirati privatna svojina koja postoji u svakom demokratskom poretku u Evropi”. Bitan razlog je i ulazak u „proces decentralizacije i osamostanjivanje lokalne samouprave u čiju državinu prelazi deo državne imovine, pa i u opštini Kraljevo, što je pretpostavka za brži lokalni društveni razvoj, na na čemu je DS stalno insistirala”. Vuković je naglasio i da se po novom Ustavu postiže „najšira, suštinska autonomija Kosova i Metohije i veći stepen autonomije Vojvodine”. On je istakao da je bilo i nedostataka pri usvajanju predloga Ustava i da je najveći, ako ne i jedini, neorganizovanje javne rasprave o tekstu novog Ustava, ali da su to „uzrokovali specifični međunarodni odnosi u kojima se Srbija trenutno nalazi”. Rekao je i da su članovi DS intenzivno na terenu i svakodnevno imaju tribine i skupštine mesnih odbora na kojima se prezentiraju stavovi o Ustavu i podiže mobilnost za izlazak na referendum i izglasavanje Ustava.
Na pres konferenciji su preneti stavovi DS da su „posle donošenja novog Ustava na nivou Republike neophodni istovremeni parlamentarni izbori po proporcionalnom sistemu i predsednički izbori po neposrednom sistemu, dok bi lokalni izbori mogli da ostanu za proleće iduće godine, o čemu će do kraja ove sedmice biti obavnjeni odgovarajući dogovori”. Izraženo je uverenje da ćemo vrlo brzo ući u predizborne u i izborne aktivnosti i „što se tiče DS, nema kalkulacija, jer ona očekuje početkom 2007. godine da bude formirana nova Vlada Srbije, u kojoj bi DS participirala i njeni predstavnici imali vodeću ulogu”, uz „otklanjanje loših rezultata republičke vlasti poslednjih meseci”.
Vukomir Mitrović, kao predsednik Okružnog odbora DS u Kraljevu, pozvao je sve građane Raškog okruga da masovno izađu na referendum i potvrde novi Ustav Srbije, čime bi se „prevazišao jednopartijski sistem i trasirao evropski i demokratski put Srbije, uz poštovanje najviših ljudskih i verskih prava građana”. On je posebno ukazao da je „indikativno da su za referendum i novi Ustav parlamentarne stranke, a protiv njega vanparlamentarne i one koje ne bi mogle da pređu izborni cenzus”, što je sindrom koji prati Srbiju - ,,ako ne dobijem sve, neću dobiti ništa”, i da će građani takav cilj prepoznati.
- Konačno je u Srbiji postignut konsenzus kada je jedno ovakvo najvažnije pitanje na dnevnom redu i stranke koje znače politički život Srbije u budućnosti su se saglasile prvi put u poslednjih desetinu godina - istakao je Mitrović.

PRIPREME ZA IZBORNU SKUPŠTINU
Poverenik DS za Kraljevo Ivan Jovanović rekao je da su u toku intenzivne pripreme za izbornu skupštinu DS 4. novembra i da je za sada jedini kandidat za predsednika Opštinskog odbora DS Kraljevo Milan Vuković, koji je prikupio dovoljno potpisa za tu kandidaturu. Petog novembra će biti održana okružna konferencija ove stranke i da je za sada jedini predloženi kandidat za predsednika okružnog odbora Vukomir Mitrović.

VEČERAS (PETAK, 20. OKTOBAR) TRIBINA U „LINGVA CENTRU” U KRALJEVU
„Prosvetiteljske misli Zorana Đinđića”

   O tome koje je poreklo prosvetiteljskih ideja Zorana Đinđića, na koji način su one transformisale svest i karakter čitavih naroda kroz istoriju, kako su one bile primljene na tlu Balkana, kako danas kod nas prolaze i kakva im je budućnost biće osnovne teme multimedijalne tribine koja će biti održana u ,,Lingva centru” u Ulici Olge Jovičić 24 u Kraljevu, večeras (petak 20. oktobar) sa početkom u 18 sati. Gosti i predavači na tribini biće Miloš Bogdanović, publicista, autor knjige „Prokletstvo nacije”, i dr Dušan Obradović, antropolog.
U pozivu na ovu otvorenu tribinu, pored ostalog, ističe se da „Zoran Đinđić nije bio samo političar, već da je promovisao i ideje prosvetiteljstva koje su civilizaciju Zapada uzdigle iz tame srednjeg veka, nadajući se da će one i naš narod izvesti iz tame totalitarizma, a u svet prosvećenosti, međusobnog poštovanja, demokratije i savremene Evrope”. Takođe se naglašava da se „delo Zorana Đinđića pojavilo u trenutku velike prekretnice našeg naroda, kada je pad komunističkog totalitarizma pružio nadu u moralni i kulturni preporod naroda, stvaranje novog društva i nove demokratske Srbije, ali smo umesto toga dobili nacionalni totalitarizam”...
Organizatori tribine su „Lingva” i „Inicijativa, Razum i Svest”, a realizaciju je omogućila „Norveška narodna pomoć iz Beograda”.

ŠTA SADRŽI NOVI USTAV REPUBLIKE SRBIJE (2) - piše Slobodan Rajić
Tržišna ekonomija bez društvene svojine

   • Novi Ustav Republike Srbije, koji je jednoglasno usvojen na sednici republičkog parlamenta i za čije će se potvrđivanje građani Srbije sa biračkim pravom izjašnjavati na referendumu raspisanom za 28. i 29. oktobar, sadrži ukupno 206 članova razvrstanih u deset poglavlja. U nekoliko brojeva našeg lista, do referenduma, predstavljamo neke od najvažnijih odredbi ovog najvišeg pravnog akta Srbije

   U trećem poglavlju novog Ustava Republike Srbije regulsani su ekonomsko uređenje i javne finansije, koji se prema članu 82. zasnivaju na načelima tržišne ekonomije, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, dok je Srbija definisana kao jedinstveno privredno tržište roba, rada, kapitala i usluga, a uticaj tržišne privrede na socijalni položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog sindikata i poslodavaca.
Sva ova ekonomska načela u Ustavu su detaljnije razrađena, tako da građani imaju pravo na slobodno preduzetništvo i svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, dok su strana lica na tom tržištu izjednačena sa domaćim, ali stranci mogu steći svojinu na nepokretnostima i koncesije samo u skladu sa zakonom. Članom 86. regulisana je ravnopravnost svih oblika svojine, ali se društvena pretvara u privatnu (privatizacija) pod zakonskim uslovima, a kao oblici izričito propisuju privatna, zadružna i javna svojina, koja može biti državna i svojina autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

RAVNOMERAN RAZVOJ
Posebno je regulisan status državne imovine i raspolaganje poljoprivrednim, šumskim i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, koji može biti zakonom ograničeno samo u slučaju otklanjanja opasnosti nanošenja štete životnoj sredini ili povrede prava drugih lica. Propisana je i obaveza svih da čuvaju prirodne retkosti, naučno i kulturno-istorijsko nasleđe. Značajan je član 90, kojim se reguliše obaveza RS da štiti potrošače i zabranjuju radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i nečasne radnje na tržištu. Poseban deo ovog poglavlja odnosi se na poreski sistem, poreze i druge javne prihode države, budžet i javni dug, Narodnu banku Srbije i državne revizorske institucije. Članom 94. propisano je staranje države o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju.
Četvrtim poglavljem Ustava propisane su nadležnosti Republike Srbije, kojim ona uređuje odnose u 16 društvenih oblasti, od suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike, preko zaštite sloboda i prava građana, teritorijalne organizacije, odbrane i bezbednosti i sistema zdravstva, socijalne i boračke zaštite i brige o deci itd., do organizacije, nadležnosti i rada republičkih organa.

POSLANIČKI MANDAT
Petim poglavljem uređena je organizacija vlasti u RS. Taksativno su nabrojane nadležnosti Narodne skupštine Srbije kao najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti sa 250 poslanika u sastavu, čiji izbor je detaljno razrađen. Dosta polemika izazvao je član 102. stav 2. Ustava, kojim je propisano da je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika”. Detaljno su razrađeni imunitet narodnog poslanika, uloga predsednika i potpredsednika i način odlučivanja, zasedanja i pravo predlaganja zakona u Narodnoj skupštini (pravo imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština AP i najmanje 30.000 birača), kao i referendum i raspuštanje Narodne skupštine, o kojoj se donosi poseban zakon.
U ovom poglavlju detaljno je razrađen položaj predsednika Republike, njegove nadležnosti, među kojima i pravo na proglašenje zakona. Propisano je da se „predsednik Republike bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom”, a regulisani su i nespojivost funkcija, mandat (pet godina), ostavka, razrešenje, imunitet i zamenjivanje predsednika Republike, o kome se takođe donosi poseban zakon. Detaljno su razrađeni i status Vlade RS, državne uprave i Vojske Srbije. Članom 138. posebno su propisani status, ovlašćenja, izbor i odgovornost zaštitnika građana (ombudsman), a članovima 140. i 141. upotreba Vojske Srbije van granica i demokratska i civilna kontrola nad Vojskom Srbije, koji se regulišu posebnim zakonima.

NAČELA I VRSTE SUDOVA
U posebnom delu razrađena su načela i vrste sudova (opšte i posebne nadležnosti), način njihovog osnivanja, donošenje sudskih odluka, stalnost sudijske funkcije, izbor sudija, njihova nezavisnost i nepremestivost, imunitet i nespojivost sudijske funkcije sa drugim funkcijama... Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici. Lica, koja se prvi put biraju za sudiju, bira Narodna skupoština na predlog Visokog saveta sudstva i njihov mandat traje tri godine, a zatim Visoki savet sudstva odlučuje i bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu. Posebno su razrađeni položaj, sastav, nadležnosti i izbor Visokog saveta sudstva (11 članova: predsednik Visokog kasacionog suda, ministar pravde, predsednik nadležnog skupštinskog odbora, kao članovi po položaju, i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština), kao i Javnog tužilaštva i Državnog veća tužilaca.
U posebnom, šestom poglavlju, detaljno su propisani položaj, nadležnosti, ocene ustavnosti i zakonitosti, izbor i sastav Ustavnog suda Srbije i način njegovog odlučivanja. Ustavni sud čini 15 članova koji se biraju i imenuju na mandat od devet godina, s tim što pet sudija između 10 kandidata bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike, pet imenuje predsednik Republike, a pet imenuje između 10 kandidata opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda na predlog tog saveta i Državnog veća tužilaca.

ZAKLETVA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Članom 114. Ustava propisano je da predsednik Republike Srbije, prilikom stupanja na dužnost, pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu, koja glasi:
„Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti”.

MIŠLJENJA, PREDLOZI I PRIMEDBE: POKRAJINE?
Prvi put, a koliko me pamćenje služi možda i jedini, poslanici nešto jednoglasno usvojiše u Skupštini Srbije. Bejaše to Nacrt Ustava Srbije 2006. Pomislih: hvala bogu da se i Srbi jednom slože. Hvala i ,,Večernjim novostima”, koje darovaše svoje čitaoce tekstom tog Nacrta.
Međutim, moram priznati, u samom startu naišao sam na nelogičnost. U poređenju sa prethodnim ustavima i SRJ i Republike Srbije, ne mogu da shvatim i prihvatim preambulu novog Ustava, u kojoj, između ostalog, stoji: ,,Polazeći... i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije... slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji... građani Srbije donose USTAV REPUBLIKE SRBIJE.
Ispada da tek ovim Ustavom treba dokazati svetu da je KiM naša teritorija, zapostavljajući na taj način istorijsku činjenicu da je to kolevka srpstva više od hiljadu godina i da je Srbija ulagala ogromna sredstva za razvoj ove pokrajine. Konkretno, stiče se utisak da se raspisuje referendum i donosi novi ustav samo da bi se dokazalo da su Kosovo i Metohija naši. Na drugoj strani, ovde se Vojvodina i ne pominje. Da li treba dokazivati nekim novim ustavom kasnije i da je i ova pokrajuna deo Srbije. Da se ne bi poigravali sa tim najvišim pravnim aktom, u preambuli bih apsolutno izostavio pominjanje pokrajina. Da se podsetimo - u prethodnom Ustavu član 6. jasno je definisano ,,U Republici Srbiji postoje Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija", a članovima 108-112. definisan je status obeju pokrajina.
Na drugoj strani, u članu 184. novog Ustava, kojim se reguliše finansijska autonomija pokrajina stoji, između ostalog: ,,Budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije..." Dakle, ovde se Kosovo i Metohija ne spominju. Mislim da je u dosadašnjem Ustavu to bilo regulisano jednostavnije i logičnije članom 69. po kome: ,,Republika Srbija, autonomne pokrajine, grad Beograd i opština imaju budžet".
Nije mi jasno zašto su napravljeni ovi presedani, a ubeđen sam da većina naših građana, koji su pročitali tekst Nacrta, dele moje mišljenje.
Takođe, i postupak za donošenje Ustava deluje mi brzopleto. Smatram da je na referendum trebalo izaći tek kada se građani upoznaju sa novim tekstom, dostave svoje primedbe odgovarajućoj komisiji i posle eventualnih izmena i dopuna sa prečišćenim tekstom izaći na referendum. Siguran sam da je vrlo mali procenat birača upoznat sa tekstom ovog Nacrta. A zucka se, da je ovo praktično diktat moćnika, pa ako je tako, onda neka nam objasne o čemu se radi. Ovako predstoji da se nešto kasnije eventualno izmeni nekim amandmanima. A dotle, izađimo na referendum i izrazimo svoju volju...
Božidar Čorbić
(nastavak i kraj u narednom broju)

OPŠTINSKA REFERENDUMSKA KOMISIJA U STALNOM ZASEDANJU
Imenovanje glasačkih odbora u toku

   Kraljevačka Komisija za sprovođenje republičkog referenduma o novom Ustavu Srbije u stalnom je zasedanju i do sada je obavila brojne poslove u vezi sa pripremama za sprovođenje referenduma 28. i 29. oktobra 2006. godine. Ova Komisija, koju je imenovala Republička izborna komisija (RIK), ima šesnaest članova sa zamenicima. Svi članovi i njihovi zamenici (14), osim sekretara i njegovog zamenika, prema uputstvu RIK-a Srbije, imenovani su na predlog stranaka koje imaju poslanike u Skupštini Srbije. Predsednik Opštinske referendumske komisije u Kraljevu je Dragan Jezdimirović, koji je na tu dužnost imenovan na predlog Srpske radikalne stranke. Komisija zaseda i obavlja druge poslove u sali tri na prvom spratu zgrade opštine Kraljevo.
Prema objašnjenju koje je RIK Srbije dostavio Opštinskoj referendumskoj komisiji u Kraljevu, i sastav glasačkih odbora po glasačkim mestima sve opštinske komisije predložile su prema procentualnoj zastupljenosti stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije, „tako da je svakoj od tih stranaka pripalo onoliko procenata mesta u glasačkim odborima na nivou opštine koliko procentualno te stranke imaju poslanika u Narodnoj skupštini RS”. Prema dostavljenoj tabeli (koju dajemo u prilogu), najviše poslanika - 82, ili 32,8 odsto u Skupštini ima Srpska radikalna stranka, a najmanje Socijaldemokratska unija - jednog, ili 0,4 odsto (vidi tabelu), dok će stranke nacionalnih manjina, na primer u Novom Pazaru i Tutinu, obavezno imati po jednog člana u glasačkim odborima.
Pridržavajući se uputstva iz RIK-a, Opštinska referendumska komisija dostavila je predlog RIK-u za imenovanje predesednika, zamenika predsednika i članova glasačkih odbora po pojedinim glasačkim mestima. Dat je predlog za imenovanje ukupno 129 glasačkih odbora sa po deset članova i zamenika, odnosno ukupno 1.290 članova i zamenika za područje kraljevačke opštine. Odluka Republičke izborne komisije očekuje se do kraja ove sedmice.
Posle donošenja rešenja o imenovanju glasačkih odbora, Opštinskoj komisiji u Kraljevu, u saradnji sa RIK-om, predstoje drugi važni poslovi u pripremi za referendum o novom Ustavu Srbije, kao što su tehnička priprema za glasanje (uređenje glasačkih mesta, obezbeđivanje glasačkih kutija i ostalog pribora, instruktaža članova glasačkih odbora) i mnogi drugi.

NAZIV STRANKE,
Broj nar. poslanika,
Procenat čl. glas. odbora
____________________
1) SRS 82 32,8 %
2) DSS 52 20,8 %
3) DS 32 12,8 %
4) G 17 PLUS 31 12,4 %
5) SPS 22 8,8 %
6) Nova Srbija i sam. posl. 9+9 17 6,8 %
7) SPO 3 1,2 %
8) GSS 2 0,8 %
9) SDU 1 0,4 %

PRIPREME ZA SPROVOĐENJE REFERENDUMA O NOVOM USTAVU SRBIJE U OPŠTINI KRALJEVO
Glasanje na 129 mesta, 111.066 upisanih glasača

   Pripreme za sprovođenje referenduma o novom Ustavu Republike Srbije u punom su jeku. Opštinska komisija za sprovođenje republičkog referenduma u Kraljevu, na predlog Opštinske uprave, svojim rešenjem već je utvrdila glasačka mesta u kraljevačkoj opštini na kojima će se građani, upisani u birački spisak sa ovog područja, izjašnjavati o potvrđivanju novog Ustava Srbije, na referendumu raspisanom za 28. i 29. oktobar ove godine. Prema rešenju Opštinske komisije, na području kraljevačke opštine biće ukupno 129 glasačkih mesta, od biračkog mesta broj jedan „Zelengora 1”, koje se nalazi u zgradi „Termotehnike” kraljevačkog ,,Magnohroma”, do glasačkog mesta broj 129 Lozno, koje se nalazi u zgradi osnovne škole u ovom selu. Glasačka mesta su uglavnom ista kao na prethodnim vanrednim izborima za predsednika opštine Kraljevo, u februaru ove godine, i rešenja o tome su istaknuta na oglasnim tablama u opštini i mesnim kanceracijama i zajednicama.
Takođe, 12. oktobra u ponoć zaključen je opšti birački spisak u opštini Kraljevo, prema kojem ima ukupno 111.066 glasača sa prebivalištem u opštini Kraljevo, koji će 28. i 29. oktobra moći da glasaju. Shodno zakonu i propisanim pravilima, od trenutka zaključivanja biračkog spiska do 48 sati pre početka referenduma, građani će moći da vrše upis ili druge izmene u biračkom mestu po odluci Opštinskog suda u Kraljevu.
Inače, prema informaciji iz Odeljenja za opštu upravu u Kraljevu, koja vodi poslove biračkog spiska, broj birača za predstojeći referendum u opštini Kraljevo veći je za skoro 9.000 u odnosu na broj birača na lokalnim predsedničkim izborima u februaru ove godine, jer su u njega uvrštena i raseljena lica i izbeglice koji su u međuvremenu stekli i prijavili prebivalište u kraljevačkoj opštini, kao i zbog drugih novoupisanih birača. Naime, na februarskim prevremenim izborima za predsednika opštine Kraljevo u opštinski birački spisak bilo je upisano 102.152 birača, a na predstojećem referendumu, bez eventualnih izmena odlukom suda, biće ih 111.066, odnosno 8.914 više. Raseljena i izbegla lica sa biračkim pravom, prema informaciji iz Odeljenja za opštu upravu i Opštinske referendumske komisije, glasaće na glasačkim mestima prema prijavljenom prebivalištu.

U SRBIJI 6.637.911 GLASAČA
Kako je saopštila Republička izborna komisija, prema zaključenim biračkim spiskovima, na referendumu o novom Ustavu Srbije pravo glasa imaće 6.637.911 građana Srbije, dok će se na 8.385 glasačkih mesta o izborima starati 83.850 članova glasačkih odbora.

LISTIĆI U OPŠTINI DO 24. OKTOBRA
U štampariji Službenog glasnika u Beogradu počelo je štampanje glasačkih listića za predstojeći referendum. Štampaće se onoliko listića koliko ima upisanih birača plus 0,5 odsto ili 33.190 listića propisanih kao obavezna rezerva. Kako je najavljeno, glasački listići, na kojima piše „Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije?”, sa odgovorima „Da” i „Ne” i pečatom, trebalo bi da stignu u opštinske referendumske komisije do 24. oktobra.

VOJISLAV KOŠTUNICA
Narodni ustav

   Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da bi bilo dobro da se javna rasprava o novom Ustavu vodila još neko vreme, i da je, pored dve dosadašnje vođene od 2000. godine, bila i treća, ali da za nju, figurativno rečeno, postoji mogućnost do održavanja referenduma 28. oktobra.
Koštunica je, u obraćanju profesorima Beogradskog univerziteta, istakao da će referendum novom Ustavu dati karakter narodnog, ,,prvi put u našoj istoriji", i da će, kada ga građani potvrde, to Srbiji doneti stabilnost i omogućiti joj razvoj.
Prema njegovim rečima, donošenje Ustava i raspravu o njemu ubrzala je potreba da se u najvišem aktu jasno i nedvosmisleno definiše budući status Kosova, da se još jednom definiše šta je ono istorijski, šta je sa stanovišta unutrašnjeg, a šta sa stanovišta međunarodnog prava.
On je ukazao da je to bilo potrebno uraditi da bi se potvrdile istorijske i određene pravne činjenice, da se ,,još jednom potvrdi privrženost Srbije osnovnim principima na kojima počiva međunarodni pravni poredak".

MIŠLJENJA, PREDLOZI, PRIMEDBE
Novi Ustav - za dobro Srbije

   Kampanja koja se vodi pod sloganom ,,Za dobro Srbije" predstvalja nastavak onoga što se dogodilo u Skupštini 30. septembra, kada se prvi put desilo da svi poslanici, bez obzira na svoje opredeljenje, glasaju za tekst ustava. Nakon tog jedinstvenog događaja u novijoj istoriji našeg parlamentarizma, u kampanju za promovisanje novog ustava uključili su se i mnogi ljudi van dometa politike i, na određen način, upriličili javnu raspravu koja traje nekoliko godina. Pošto poslanici u Skupštini Srbije usvoje ustav, očekuje nas referendum, a nakon toga, po samoj prirodi stvari, i izlazak na izbore. Očekuje se da će Srbija s novim ustavom i novom demokratskom vladom ući u period dugoročne politike i ekonomske stabilnosti, koje su ključne, kako za naše unutrašnje prilike, tako i za pozitivne efekte koji dolaze spolja. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica na sednici Skupštine Srbije istakao je da je za sve države usvajanje ustava istorijski čin, a posebno za Srbiju u času kada su se dva najvažnija državna i nacionalna interesa prirodno stopila u jedan. Koštunica je naglasio da se novim ustavom Srbija utemeljuje kao pravno uređena zemlja i zapečaćuje istina da je Kosovo i Metohija uvek bilo i da zauvek ostaje sastavni deo teritorije Srbije.

SPREČAVA DEZINTEGRACIJU
Novim ustavom se precizira da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama te pripadnosti evropskim principima i vrednostima. U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, dok država štiti prava nacionalnih manjina i jemči njihovu posebnu zaštitu radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
Novi ustav donosi našoj državi stabilizaciju i sprečava dalju dezintegraciju, ne dovodeći u pitanje demokratske institucije, ljudske slobode i manjinska prava. Unoseći Kosovo i Metohiju u preambulu ustava, Srbija jasno stavlja do znanja da je privržena poštovanju međunarodnog prava, samim tim što je ta preambula prepisana iz Povelje Ujedinjenih nacija, koja garantuje teritorijalni integritet i suverenost državama. Izjašnjavanjem za ustav, međunarodnoj zajednici jasno stavljamo do znanja kako vidimo budućnost Kosova i Metohije u narednom periodu, a Demokratska stranka Srbije je uverena da građani Srbije Kosovo i Metohiju vide kao neotuđivi deo države.
Nakon referenduma niko neće moći da okrivljuje međunarodnu zajednicu ili bilo koga drugog za ono što će se Srbiji dešavati u narednom periodu. One grupacije koje se glasno zakažu za bojkot referenduma ne navode niti jednu konkretnu primedbu - neprekidno insistiranje na navodnom izostajanju javne rasprave nije utemeljeno, jer se, istini na volju, rasprava aktivno vodila svih ovih godina kroz nekoliko ustavnih nacrta i mnogobrojnih debata u stručnoj i široj javnosti. Na kraju krajeva, svima je ostavljena mogućnost da do datuma održavanja referenduma kažu šta zameraju novom ustavu i da skrenu pažnju na neka bolja rešenja ukoliko su izostala iz ovog predloga. Kampanja bloka koji se zalaže za bojkot izbora zapravo predstavlja početak agresivne pripreme za buduće izbore. Njih u suštini ne interesuje kakav je predlog ustava i šta se pruža građanima ove zemlje, već ih samo zanima kampanja i sticanje političkih poena insistiranjem na tome da su načelno protiv ustava, pritom ne navodeći protiv čega su konkretno.

DOBRI DANI ZA SRBIJU
Eventualni neuspeh referenduma značio bi ne samo otvaranje do sada najdublje unutrašnje krize, nego bi poslao izrazito negativnu poruku međunarodnoj zajednici, jer bismo priznali da nismo sposobni da sami upravljamo svojim životima. Upravo predstavnici međunarodne zajednice nisu imali ozbiljnih primedbi na proceduru donošenja novog ustava Srbije i izrazili su zadovoljstvo predloženim rešenjima. Demokratska stranka Srbije smatra da na stranu treba staviti stranačke, lične i svake druge interese, i poziva da bar za neko vreme sve podredimo opštim, sve dok ne obavimo životno važan posao, a to je donošenje ustava.
Želimo da 28. i 29. oktobra budu dobri dani za Srbiju, pa i ako neka rešenja nisu najbolja i ne odgovaraju svima, svakako da su bolja od onih koja smo do sada imali. Ustav donosi mnoge novine, on je moderan i evropski, tako da svaki građanin Srbije treba da izađe i glasa za njega, jer je on temelj za dalje sveobuhvatne promene u državi, pa 28. i 29. oktobra treba da izađemo u što većem broju na referendum i glasamo za novi ustav. Ovaj datum je jedan od najvažnijih u novijoj srpskoj istoriji kada treba da pokažemo da smo spremni da ispunimo najvažniji uslov za pridruživanje Evropskoj uniji, da ukažemo na visok nivo političke zrelosti i svesti, kao i na sposobnost da sami odlučujemo o svojoj sudbini.
INFORMATIVNA SLUŽBA OPŠTINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

PREDSTAVNICI INTERNACIONALNOG POKRETA “SVETSKI DUHOVNI MIR” U KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Da svaki čovek probudi mir u sebi

   • Obraćajući se prisutnima na Tribini u gradskom Pozorištu, dr Miloš Babić je, kao lekar i kao predsednik opštine, podsetio na značaj koji uspostavljanje duhovnog mira u pojedincu, a potom i u svima nama, ima ponajviše za Srbiju, koja je doživela mnoge neprijatanosti tokom proteklih decenija

   U našem gradu su tokom prošle nedelje boravili predstavnici ili, bolje rečeno, osnivači internacionalnog pokreta ,,Svetski duhovni mir". Tokom ove posete održan je jedan koncert u centru grada, a potom i tribina, na kojoj je bilo govora o temi koja je suština delovanja pomenutog pokreta, o čemu njegovo ime najbolje govori. Do ove posete došlo je zahvaljujući dugogodišnjem poznanstvu i saradnji naše sugrađanke Hadži Milene Marije Magdalene sa osnivačima pokreta, a na lični poziv predsednika opštine dr Miloša Babića, koji je na ovaja način želeo da uveliča obeležavanje imandana grada Kraljeva i da na specifičan način počasti svoje sugrađane. Međutim, kako se pokazalo, da li zbog fudbalske utakmice ili loše organizacije, očekivana masovna poseta pomenutim skupovima je izostala, pa je samo neveliki broj znatiželjnika i slučajnih prolaznika priuštio sebi to zadovoljstvo da uživa u druženju sa ovim neobičnim ljudima, čije pojave i ono što rade izazivaju kontroverzna tumačenja. Naime, svi oni, osim što pripadaju istom pokretu, bave se i ezoterijom, odnosno pojavama koje se nazivaju onostranim ili paranormalnim, veruju u život posle života i mogućnost komunikacije sa duhovima. Dr Dieter Njiegrovski, koji je ovde boravio u pratnji svoje supruge Cornelije, vlasnik je i urednik internacionalnog časopisa ,,Drugi realitet", koji izlazi u Nemačkoj, a distribuira se širom sveta. Michael Scheickel Mosaro je jedan od najpopularnijih austrijskih pevača, koji je svojevremeno predstavljao ovu zemlju na Pesmi Evrovizije, a Bruno Njurtenberger je pisac i novinar iz Švajcarske, čovek koji je ideolog pokreta i, reklo bi se, prvi među jednakima.
Poziv da posete naš grad ovi ljudi su prihvatili sa ushićenjem koje je išlo dotle da je, recimo, Mosaro otkazao koncert u Kelnu kako bi došao u Kraljevo. A koncert na Trgu pred Milutinom bio je jedan od retko viđenih u Kraljevu, kako po majstorstvu izvođača i raznovrsnom repertoaru, tako i ponajviše po pozitivnoj energiji ovog uvek bosonogog muzičara koja zrači iz njega i prenosi se na druge. Mosaru je zdušno i znalački pomagao i naš mlađani Milan Čolović, a u jednom trenutku za udaraljkama su se našli Koreja i dr Miloš Babić. Zadovoljstvo na njihovim licima nije moguće opisati, a utisak sveopšte zabave u harmoničnoj i opuštenoj atmosferi bio je jedinstven i neponovljiv.
Zanimljivo je primetiti da koliko smo mi bili odsečeni od celog sveta, toliko je i veliki deo tog sveta u potpunosti zaboravio na nas ili nas nikada nije ni upoznao, pa se poseta Srbiji doživljava kao svojevrsna avantura u kojoj, u skladu sa antisrpskom propagandom iz vremena bivšeg režima, ,,Srbi jedu živu decu”. Međutim, kako govore očevici, već na aerodromu Nikola Tesla, pored spomenika genijalnom izumitelju, gospodin Bruno Njurtenberger je uskliknuo: ,,Vi ste dali jednog Teslu, a plaćate struju. To nije pravedno”.
Svetski duhovni mir, kako se čulo na ovom skupu, nešto je što je neophodno čitavoj planeti i svim ljudima koji na njoj žive. Međutim, sticajem nesrećnih okolnosti i svega što smo mi preživeli, čini se da je taj duhovni mir u ovom trenutku najpotrebniji nama koji živimo u Srbiji sa svim problemima koje ova zemlja ima. A ideja ovog pokreta se zasniva na neophodnosti da svaki čovek probudi mir u sebi kako bi ga pozitivnim vibracijama i energijom širio oko sebe i prenosio na druge.

DR BABIĆ - AMBASADOR SVETSKOG DUHOVNOG MIRA
Naravno, imajući u vidu ubrzanje koje zahvata čovečansto, način života, globalne potrese i izmenjena stanja ljudske svesti, koja se u skladu sa pomenutim sve više i masovnije manifestuju, očigledno je da spas leži u spoznaji jedne ovakve ideje koja nije ni nova ni originalna, ali je, izgleda, ovo sudnji čas kada bi joj trebalo pristupiti sa ozbiljnošću. Zbog toga, kako tvrde naši gosti, pokret svakim danom postaje sve masovniji i već sada ima na hiljade sledbenika širom sveta, a od prošle nedelje praktično se preneo i na naše tle ili tačnije u Kraljevo. Naravno, pokret ima za cilj da razvija ono što je najvrednije u ljudskom biću, ljubav, toleranciju, komunikaciju i sve ostale vidove humanog odnosa čoveka prema čoveku, o čemu govori i Manifest pokreta ,,Svetski duhovni mir”.
Obraćajući se prisutnima na Tribini u gradskom pozorištu, dr Miloš Babić je, kao lekar i kao predsednik opštine, podsetio na značaj koji uspostavljanje duhovnog mira u pojedincu, a potom i u svima nama, ima ponajviše za Srbiju, koja je doživela mnoge neprijatanosti tokom proteklih decenija. Dr Babić je zahvalio gostima na njihovom angažovanju i trudu da deo svojih aktivnosti i iskrenih namera prenesu i na nas i bar nas potaknu da mislimo u tom pravcu koji nam, kako stvari stoje, jedini može doneti blagostanje i spas iz ,,kandži” takozvanog urbanog života, koji neizostavno prate ljudsko nerazumevanje, pohlepa i odbojan odnos prema bližnjima. Za odnos prema samoj ideji duhovnog svetskog mira i angažovanje oko dolaska predstavnika pokreta u Kraljevo, dr Babiću je svečano uručen Certifikat kojim se on, kao prvi Srbijanac, imenuje ambasadorom Pokreta za duhovni svetski mir.

ISTINA JE UVEK NEGDE DRUGDE
Sličan program održan je sutradan u sli Doma kulture u Čačku. I pored dosta neozbiljno organizovanog boravka, gosti su naš grad napustili više nego zadovoljni. Cilj organizatora, kako im je i objašnjeno, bio je da grad Kraljevo, a i Srbiju i Srbijance, predstave u pravom svetlu, bez ulepšavanja, ali i bez preteranog kritikovanja. To su i učinili, a efekti takvog pristupa se tek očekuju u pričama, novinskim tekstovima i video zapisima koji će, kako su obećali gosti, obići svet. U jednom od sledećih gostovanja, rekao je dr Dieter Njiegrovski, u Kraljevu će instalirati aparat putem kojeg je, na naučnoj osnovi, moguće komunicirati sa dušama pokojnika. Ideja, da ne zaboravimo, potiče od našeg Tesle, koji je u nju čvrsto verovao i koji je postojanje energije koja bi se mogla smatrati esencijom života, odnosno dušom, i naučno dokazao. Dakle, ne postavlja se više pitanje verovanja ili neverovanja u nešto, postavlja se pitanje ostvarenja duhovnog mira u sebi, koji će čoveka kao jedinku uputiti na nova misaona putovanja o samome sebi, svom nastanku i svrsi boravka na ovoj planeti pre, za vreme i posle života. Ono što je nekada bilo onostrano postalo je predmet naučnih istraživanja ili ljudska realnost, a mnoge stvari koje smo smatrali primerenim normalnom ljudskom biću, postale su onostrane, paranormalne, ezoterične ili potpuno nenormalne. A prava istina, da podestim, uvek je negde na sredini, ako uopšte kao takva postoji, o čemu vek u kojem živimo tek postavlja prave i suštinske dileme.

NAGRADE
U sklopu ove akcije, u Biblioteci je organizovan prigodan kulturno-umetnički program, koji je vodio Miloje Radović. Nastupio je i etno hor Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac”, pod upravom Aleksandre Miletić, a svoje radove su čitali i neki od nagrađenih učesnika na konkursu.
Budući da su organizatori saopštili kako su svi radovi najbolji i da nema prvo, drugo i trećenagrađenih, u kategorijama predškolskog uzrasta i mlađih (3-6 godina) za likovne radove su nagrađeni: Dimitrije Dragićević (šest godina), vrtić ,,Neven” Kraljevo, Milena Ivić (šest godina), vrtić ,,Zvezdani gaj” i Nađa Nikić (pet godina), vrtić ,,Veselo detinjstvo” iz Raške.
U kategoriji učenika nižih razreda osnovnih škola za likovne radove su nagrađeni: Dženis Hadžibulić, IV/4 OŠ ,,Desanka Maksimović” Novi Pazar, Isidora Maričić, IV/4 OŠ ,,Čibukovački partizani” Kraljevo, i Tijana Ognjanović, IV/3 OŠ ,,IV Kraljevački bataljon” Kraljevo. Posebna nagrada, van kategorije, za plakat, pripala je Isidori Radovanović, II/3 OŠ ,,IV kraljevački bataljon”.
U kategoriji učenika viših razreda osnovnih škola, nagrađeni su likovni radovi Milice Maričić, V/3 razred OŠ ,,Čibukovački partizani”, Aleksandra Radaković, VII/1 OŠ ,,Dositej Obradović” iz Vrbe, i Adi Lončarić, II/1 OŠ ,,Desanka Maksimović” Novi Pazar.
U kategoriji učenika nižih i viših razreda osnovnih škola, za literarne radove nagrađeni su Andrej Aleksić, II/3 OŠ ,,IV kraljevački bataljon”, Luka Dragojlović, II/3 OŠ ,,IV kraljevački bataljon” i Uroš Boričić, VIII/1 OŠ ,,Rifat Burdžević Tršo” iz Novog Pazara.

LIMUN
Kakvo je to čudo žuto?
Liči mi na sunce.
Nije na nebu. Može da se jede
I napravi limunada.

Zašto je kiseo kad je tako lep?
,,Kiseo sam da me ne bi jeli.
Ali, ne vredi, seku me,
nabadaju me na čaše,
A ja ne volim piće.

Sada sam shvatio
Da je bolje što sam Andrej
Nego limun.
Andrej Aleksić
OŠ “IV kraljevački bataljon"

TRŽIŠTE RADA - piše Rajko Sarić
Brže do radnog mesta

   U prostorijama Filijale za zapošljavanje u Kraljevu u ponedeljak je počeo da radi ,,Klub za traženje posla”, kao još jedna mera Nacinalne službe usmerena na osposobljavanje nezaposlenih lica za aktivno traženje posla.
Velika sala kraljevačke Filijale NSZ bila je mala da primi sve devojke i mladiće koji su već prvog dana rada ,,Kluba” došli da se interesuju za mogućnost zaposlenja.
- Kroz ,,Klub za traženje posla” evidentirana nezaposlena lica će moći aktivnije da učestvuju na tržištu rada. Svrha nam je da pojedinci traže posao kao deo grupe nezaposlenih radeći zajedno, pod vođstvom lidera, odnosno stručnog saradnika NSZ, koji obezbeđuje podršku, informacije, kapacitete i sredstva - rekla je, u uvodnoj reči, Zlata Živković, direktorka kraljevačke Filijale za zapošljavanje.
Zamenik generalnog direktora NSZ Slobodan Stojanović rekao je da je u Srbiji do sada otvoreno jedanaest klubova za aktivno traženje posla, koji su već dali pozitivne rezultate. Gotovo polovina mladih, koji su kroz klubove tražili posao, došla je do odgovarajućeg radnog mesta.
- Tržišni principi i raspad velikih privrednih sistema, državnih i društvenih, diktiraju novi oblik zapošljavanja, spor i veoma malog obima. Verujem da će naredna i 2008. godina biti prelomne na polju zapošljavanja, jer će proces privatizacije do tada biti završen, tačno će se znati višak radnika, njihova starosna i obrazovna struktura i potrebe malih i srednjih preduzeća za njihovo upošljavanje - rekao je Stojanović.
Iskustva polaznika klubova koji su otvoreni u nekoliko gradova Srbije su izuzetna, istakao je Stojanović. Nikola Bulatović, koordinator projekta, kaže da je projekat, koji traje već tri godine, zbog pozitivnih efekata produžen za još šest meseci.
- Koliko je vredan ovakav projekat svedoče podaci da je Svetska banka u njega uložila 2,75 miliona dolara, DIFID 1,75 miliona, a da je Vlada Srbije iz budžeta opredelila 900.000 dolara - navodi Bulatović.
Kraljevačka Filijala NSZ do sada je organizovala nekoliko sajmova zapošljavanja, na kojima su poslodavci i nezaposleni ,,oči u oči” rekli šta su imali i dobar broj mladih nakon tih sajmova našao je posao. ,,Klub za aktivno traženje posla” svoje efekte pokazaće već za nekoliko meseci. Do kraja godine planirano je da u Kraljevu, kroz ovaj klub prođe 50 lica organizovanih u četiri grupe.
Svečanom činu otvaranja ,,Kluba” prisustvovali su i predsednik SO Kraljevo Dejan Milović, zamenik predsednika opštine Verica Milanović i predstavnik RPK Kraljevo Zvonko Tufegdžić.

POSAO NA DUŽE STAZE
Nataša Košanin očekuje da, konačno, kao tehničar prodaje, nađe posao na duže staze.
- Do sada sam radila više poslova, ali sve na određeno. Prošla sam neke obuke koje su organizovane u NSZ i verujem da ću, posle svih napora, doći do odgovarajućeg zaposlenja - kaže ova mlada devojka, rešena da svojom aktivnošću dođe do sigurnog, dobro plaćenog radnog mesta, koje će joj obezbediti ekonomsku sigurnost.

PONUDA RADNICIMA ,,MAGNOHROMA'' ZA DOBROVOLJNI ODLAZAK
Sto pedeset evra po godini staža

   ,,Global Stil Holding'', novi vlasnik kraljevačkog ,,Magnohroma'', poziva radnike da se prijave ako žele da dobrovoljno raskinu radni odnos sa preduzećem, uz nadoknadu od 150 evra po godini staža. Radnicima se nude otpremnine za 50 odsto veće nego što je to predviđeno socijalnim programom u sklopu kupoprodajnih dokumenata, potpisanih sa reprezentativnim sindikatima u ,,Magnohromu''.
prema pravnim tumačenjima, radnicima koji pod ovim uslovima budu raskinuli radni odnos sa ,,Magnohromom'' biće omogućeno da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, gde će ostvariti sva prava koja im po zakonu pripadaju.
Rok za prijavljivanje zainteresovanih radnika Kadrovskoj službi je 1. novembar 2006. godine.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE


KRALJEVO: PREDSTAVNICI EVROPSKE UNIJE ZA ŠKOLSTVO - piše Bojana Milosavljević
Poljoprivredna škola položila ispit

   • Prošle sedmice u Kraljevu, u pratnji ministra prosvete i sporta dr Slobodana Vuksanovića, Žosep Ljoveras, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji, i Džon Vajt, portparol Evropske agencije za rekonstrukciju, posetili Poljoprivredno-hemijsku školu “Dr Đorđe Radić”, kako bi se uverili u rezultate prve faze reforme srednjih stručnih škola, koju je protekle dve i po godine sprovodio i ovaj naš obrazovni kolektiv, zajedno sa još 54 širom Srbije
 
   Program reforme srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji počeo je da se sprovodi od avgusta 2003. godine, na incijativu našeg ministarstva, u saradnji sa Evropskom unijom, a preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Kraljevačka Poljoprivredno-hemijska škola našla se u grupi od 55 obrazovnih ustanova koje su, uz izdašnu finansijsku pomoć evropskih fondova, znatno inovirale i unapredile školski proces.
Ovo je, u najkraćem, prošle sedmice konstatovao i g. Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Beogradu, posle posete školi, u koju je došao sa ministrom prosvete Slobodanom Vuksanovićem i saradnicima.
U proteklom periodu Evropska agencija za rekonstrukciju Poljoprivrednoj školi u Kraljevu darovala je novu mini-mlekaru, vrednu 150.000 evra. Zahvaljujući fondovima ove agencije, u prvoj fazi reforme u školi su podignuti i novi plastenici, nabavljen traktor i savremena laboratorijska oprema za obrazovanje veterinarskih tehničara.
Po popularnosti među potencijalnim đacima, škole ovih i sličnih obrazovnih profila, sa 13. mesta, skočile su na peto. Ovo i ne čudi, jer svršeni srednjoškolci gotovo u rekordnom roku nalaze posao. Svetlana Mladenović, direktor škole, naglasila je da poslednjih godina u nju dolaze bolji đaci, da je motivacija za učenje i rad u ,,oglednim odeljenjima” daleko veća, kao i da je 70 do 80 posto onih koji su završni ispit polagali pred komisijom (u kojoj su bili i predstavnici poslodavaca) našlo zaposlenje u roku od tri meseca.
Tokom posete školi ,,Dr Đorđe Radić” ministar Vuksanović je rekao:
- Ovo je najbolja podrška svim mladim Kraljevčanima koji vredno uče, završavaju Poljoprivrednu školu i uspešno se zapošljavaju. To je i pomoć gradu, njegovom privrednom razvoju, jer ovakve škole zaista proizvode stručnjake.
Zahvalivši se na toploj dobrodošlici ambasador Ljoveras rekao je da je svrha posete da se, između ostalog, uvere kako se pomoć Evropske unije koristi u praksi:
- Veoma mi je drago što ćemo ovom prilikom upoznati najstariju poljoprivrednu školu u Srbiji, koja iduće godine obeležava 125 godina postojanja.
Ljoveras je podatke koje je u Kraljevu dobio ocenio kao vrlo ohrabrujuće i dodao:
- Uprkos problemima sa nezaposlenošću, oni koji završe ovu školu brzo nalaze posao. Jednoga dana Srbija će morati da bude konkurentna ne zbog jeftine radne snage, već po umešnosti i pameti svojih radnika.

NASTAVAK REFORME I ŠEST MILIONA EVRA
Visoki gost je ponovio da pregovori Srbije sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju neće biti nastavljeni do potpunog završetka saradnje sa Haškim tribunalom, ali da će Srbija i nadalje dobijati pomoć od Evropske zajednice.
Tokom prve faze reforme srednjih stručnih škola u Srbiji Evropska agencija za rekonstrukciju u renoviranje objekata, nabavku opreme i edukaciju nastavnog kadra uložila je 4,5 miliona evra.
Evropska unija strateški i ozbiljno podržava reformu srednjih stručnih škola u Srbiji, koja bi trebalo da se okonča za ukupno četiri godine. Prva faza je završena, a u drugoj, koja je počela decembra 2005. godine, preko Evropske agencije za rekonstrukciju za ogledne škole već je obezbeđeno šest miliona evra. U novoj etapi reformskog procesa je 21 škola iz oblasti obrade drveta, turizma i ugostiteljstva, kao i ,,novih tehnologija” u domenu mašinstva i elektrotehnike.
Sve aktivnosti planirane za drugu fazu koja će trajati do decembra iduće godine zasnivaju se na iskustvima i rezultatima prve faze. Za generaciju učenika 2007/2008. godine planirano je osam novih oglednih profila u tri područja rada. Njihove škole dobiće računarsku i stručnu opremu, nastavnici i direktori dodatno će se edukovati na organizovanim seminarima, kako bi bili pripremljeni za inovacije u nastavi i upravljali njom po principima savremenog menaymenta. Program druge faze reforme stručnih škola u našoj zemlji sprovodi se uz tehničku pomoć konzorcijuma, koji predvodi nemačka konsultantska kuća GOPA.



U ORGANIZACIJI CRVENOG KRSTA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Trka učenika i predškolaca

   Tradicionalna humanitarno-rekreativno-zabavna manifestacija za učenike svih kraljevačkih osnovnih škola i predškolaca, u organizaciji kraljevačkog Crvenog krsta, počela je prve subote u oktobru.
U krugu kasarne u Ribnici, prošle subote se okupio veliki broj učenika osnovnih kraljevačkih škola i predškolaca da pokažu svoju spretnost, ali važnije od toga, i svoju humanost. Više od hiljadu mališana je nestrpljivo očekivalo da čuje zvuk pištaljske za start, ali i da dobije vredne nagrade za koje se i ovoga puta pobrinuo Crveni krst Kraljevo.
Za razliku od prethodnih godina, kada se ova manifestacija odvijala u centru grada, ovoga puta je zadat cilj da se uključi najveći broj škola kraljevačke opštine tako što je akcija realizovana i u Vitanovcu, prošle subote, a sutra će biti održana i u Studenici.
- Crveni krst Kraljevo želi na ovaj način da se približi deci na području cele opštine i da u njima neguje humane ideje, te su u akciju uključeni i mališani iz predškolskih ustanova. Trka ima za cilj da se od prodatih startnih brojeva izdvoji deo sredstava u Fond ,,Darinka - Daca Petrašinović", rano preminule aktivistkinje Crvenog krsta, po kojoj Klub mladih ove Organizacije i nosi ime, kao i da se pomogne najugroženijim mališanima naše opštine. Ali, cilj je i da se svi zajedno družimo i zabavimo za srećnije detinjstvo - istakla je Zorica Petković, potpredsednik Crvenog krsta Kraljevo pri otvaranju trake.
Pored dečjeg žagora, igre, pesme, zabave, radovalo se i sunce obasjavši divan teren kasarne u Ribnici, koja poodavno nije imala ovakve goste.
Iako je smisao bio da se razvija humanost, solidarnost, sportski duh među mladima je bio na zavidnom nivou, što je nagrađeno i vrednim nagradama. Prvoplasirani učesnici u deset kategorija dobili su po bicikl. Drugoplasirani i trećeplasirani su, takođe, nagrađeni. No, i svi prisutni su dobili simbolične poklone, koje je Crveni krst obezbedio zahvaljujući prijateljima iz škotske humanitarne organizacije ,,Blythsnjood care".
Organizator, Crveni krst Kraljevo, zahvaljuje svim učesnicima i prijateljima koji su pomogli ovu akciju, ali i akcije narednih subota, jer, kako kaže jedan slogan ove organizacije, ,,naše malo može da bude mnogo za one koji nemaju ni malo".



OTVORENA IZLOŽBA SA JUBILARNE LIKOVNE KOLONIJE „GOČ 2005”
Večita inspiracija umetnika

   U Restoranu „Grand” u Domu društvenih organizacija krajem prošle sedmice otvorena je prodajna izložba slika sa jubilarne, desete Likovne kolonije „Goč 2005”. Izloženo je tridestak slika, koje su u raznim tehnikama na Goču sredinom prošle godine stvarali likovni umetnici iz Kraljeva i više gradova Srbije. U narednih mesec dana, koliko će jubilarna izložba biti otvorena, posetioci će moći da vide i kupe slike Radiše Milovanovića, Snežane Obradović i Raše Stevanovića iz Kragujevca, Mirjane Šimanovački i Dragana Đorđevića iz Kovina, Velizara Jovanovića iz Smedereva, Miodraga Taškovića iz Kraljeva, Đorđa Jokovića iz Kruševca, Radmile Jovanović i Miroslava Debeljakovića iz Jagodine, Branislava Radovanovića iz Smederevske Palanke i Bate Prodanovića iz Herceg Novog.
Organizator i pokrovitelj ove likovne kolonije je Smučarski Klub „Goč” iz Kraljeva. Predsednik Kluba Miša Milenković je, pozdravljajući prisutne na izložbi, pored ostalog rekao da je u proteklih deset godina u likovnim kolonijama na Goču stvaralo oko 160 slikara, čiji otkupljeni radovi se nalaze i u Francuskoj, Izraelu, Americi i drugim državama sveta. Prema njegovim rečima, Goču bi trebalo pomoći u planskom, infrastrukturnom, turističkom i kulturnom razvoju, kao najlepšoj kraljevačkoj planini, i sa nivoa Republike i opštine Kraljevo.
Pred velikim brojem posetilaca i gostiju, ne samo iz Kraljeva, jubilarnu, desetu prodajnu izložbu u restoranu „Grand” otvorio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, istakavši pored ostalog da je Goč, kao prava planinska „lepotica”, bio večita inspiracija ne samo likovnih umetnika. Dr Babić je tom prilikom obećao i da će opština učiniti sve da pomogne turistički i ukupni razvoj Goča, da on ubuduće bude prava turistička „Meka”, planina za istinsko uživanje ljubitelja prirode, ali i likovnih i drugih umetnika, izrazivši nadu da iduća, jedanaesta likovna kolonija na Goču dobije, uz pomoć opštine, i međunarodni karakter.
Posle izložbe posetioci su imali priliku da degustiraju i vrhunske proizvode Industrije mesa „Neoplanta” iz Novog Sada, koja je tradicionalno jedan od glavnih sponzora ove likovne kolonije.

DRAGAN ĐORĐEVIĆ: RADNO I U PAUZI
Prvenstvo se u šampionatu Srbije prekida zbog Svetskog prvenstva u Japanu. Pauzu do 10. decembra iskoristićemo da uigravamo ekipu koja će imati za sada slobodna četiri dana. Onda će uslediti utakmice sa renomiranim rivalima, a možda i mini-turneja.



KOŠARKA - SINALKO NAŠA LIGA - piše Zoran Bačarević
Mašinac se mučio, Sloga mučila Čačane

   • Na startu novog prvenstva Mašinac - Zdravlje 69:63, Borac - Sloga SŽ 81:76 • U 2. kolu Sloga domaćin Vrščanima, Mašinac gost Kragujevčana

   Na startu novog prvenstva polovičan učinak kralje-vačkih klubova u nacionalnom košarkaškom šampionatu. Mašinac je kao domaćin savladao Zdravlje iz Leskovca sa 69:63 (18:14, 18:19, 15:12, 18:18), dok je Borac u Čačku još jednom bio uspešniji od Sloge pobedivši sa 81:76 (19:21, 26:18, 21:23, 15:14).
Premijera u Hali sportova kraj Ibra donela je više borbenu nego kvalitetnu košarku i konačno relativno malo koševa. Mašinac se ipak bolje snašao na startu meča i pred kraj prvog poluvremena stekao i dvocifrenu prednost - 32:22 za četu Radenka Varagića. Još jednom su ,,studenti" imali prednost od deset koševa, Leskovčani su, predvođeni veretanom Mitićem, uspevali da drže minus od pet-šest koševa razlike sve do same završnice. Ona je, ipak, donela neizvesnost, jer su na 105 sekundi pre kraja košarkaši Mašinca imali samo tri koša prednosti. U tim trenicima presudio je iskusni Dušan Knežević, koji je u ovom meču postigao 13 koševa, ali imao i deset skokova. Najefikasniji igrač susreta bio je Igor Mijajlović sa 23 koša - sve za prvu prvenstvenu pobedu Mašinca.
Košarkaši Sloge Sosijete Ženeral na startu su se namerili na uvek neugodnog protivnika, čačanski Borac. Za razliku od brojnih gostovanja kraljevačkih ekipa u Hali kraj Morave, koja su se završavala ubedljivim porazom, ovog puta bilo je dosta neizvesnosti oko konačnog pobednika. Čačani su slavili i pored toga što su Slogi pripale parne četvrtine, a presudio je šut za tri poena, posebno najefikasnijeg igrača susreta Markovića (25) i Osmokrovića (17 koševa). Njihove ,,trojke" odlučile su pobednika. Čačani su ih ukupno uknjižili 10, a Sloga osam. Sloga je imala u svojim redovima najefikasnijeg igrača utakmice Bojovića sa 28 koševa, nedovoljno za eventualni uspeh u Čačku.
Naredne nedelje Mašinac i Sloga menjaju uloge. Sloga će imati premijerni meč pred svojim navijačima pošto će sutra od 19.30 časova u Hali sportova dočekati ekipu Svislajons iz Vršca.
Mašinac kreće na put u Kragujeva,c gde ga očekuje komšijski derbi sa Radničkim.



FUDBAL - SRPSKA LIGA: Sloga - Jadar 8:1 (1:0) - piše Stole Petković
Grkajac započeo četvorkom

   Gradski stadion. Gledalaca 300. Strelci: Grkajac u 16, 50, 58. i 73, Jovanović u 87, Filipović u 89, Đokić u 88. i 90. (Sloga), Đukanović u 60. minutu (Jadar). Sudija: Srđan Minić (Rača). Žuti karton: Milosavljević (Sloga).
Sloga: Čampar, Milosavljević, Gojković, Mikić, Pavlović, Josifljević, Todorović (Đokić), Grkajac (Dragićević), Marić (Jovanović), Filipović, Marković.
Jadar: M. Vasić, D. Vasić, Koturović (Pepić), Stevanović, Vulović, Spasenović, Trifunović (Lazić), Krilović (Ilić), Stojanović, Milovanović, Đukanović.
Igrač utakmice: Igor Grkajac (Sloga).
Fudbaleri starijeg kraljevačkog srpskoligaša ostvarili su visoku pobedu nad novajlijom u ligi, ekipom Jadra iz Gornjeg Dobrića. Bilo je 8:1, a veći rezultat Sloga je ostvarila jedino 1997. godine u meču sa Polimljem. Tada je rezultat glasio 13:1.
Domaćini su od samog početka krenuli ofanzivno i nakon tri zrele prilike u listu strelaca se upisao Grkajac, posle lepe akcije Todorovića i Marića. Bio je to i konačan ishod prvog poluvremena.
U nastavku opet Grkajac zagorčava život gostima. Najpre dobro prati akciju Todorovića i sa pet metara šalje loptu pod samu prečku, a zatim se sam izborio za šut poziciju i golman Jadra bio je treći put nemoćan.
Gosti smanjuju rezultat preko Đukanovića kada ga je lepo uposlio Stojanović, a nešto kasnije Grkajac se i četvrti put upisuje u listu strelaca i izrasta u junaka meča.
U poslednja četiri minuta isto toliko se tresla mreža gostujuće ekipe. Najpre je Jovanović izbegao ofsajd zamku i topovskim udarcem pogodio cilj, a zatim je Đokić pronašao put do mreže posle dodavanja sa desne strane. Dobru igru tokom čitavog susreta golom je krunisao Filipović, a sve je začinio prelepim pogotkom mlađani Đokić.

SLOBODA (Č) - METALAC 2:0
Fudbaleri Metalca doživeli su još jedan neuspeh. Na gostovanju u Čačku poraženi su od Slobode, novajlije u ligi sa 2:0. U narednom kolu sledi popravni, kada u goste dolazi Inon.



AMERIČKI FUDBAL
Poklekli u finalu

   Klub američkog fudbala Royal Crouns izgubio je finalni meč lige Srbije od Kleka, rezultat 7:16 (0:6). Ekipa Kleka je pobedom obezbedila mesto u SELAF ligi ali postoji mogućnost da i Kraljevčani zaigraju u Severo - istočnoj ligi američkog fudbala.



KIK BOKS - NENAD MILETIĆ, JUNIORSKI SVETSKI PRVAK - piše Aleksandar Daišević
U finalu nisam znao za bol

   • Od formiranja Kik boks kluba Kraljevo takmičari iz grada na Ibru osvajaju medalje na velikim takmičenjima • Status legendi su već stekli Slobodan - Bata Marinković i Marija Ristović • Dolazi vreme novih generacija kik boksera

   Nova zvezda kraljevačkog i srpskog kik boksa zove se Nenad Miletić (18). On je na nedavnom Svetskom juniorskom prvenstvu u Zadru osvojio jednu zlatnu medalju za Srbiju.
- Nema reči kojima bih opisao kako se osećam kao svetski prvak. Sigurno da je to nešto čemu teži svaki sportista. Meni se posrećilo da na početku karijere osvojim svetsko zlato - kaže Nenad Miletić.
Reprezentacija nije bila brojna, ali u sali je bila sjajna atmosfera:
- Krasilo nas je veliko drugarstvo i moja medalja je delo svih takmičara i trenera. Osećao sam da mogu da zablistam u Zadru, iako put do trona nije bio lak - priča Nenad.
Naš najbolji junior imao je u polufinalu najtežeg mogućeg rivala. Odličan borac, a uz to Zadranin!
- Namerio sam se na ruskog kik boksera, izuzetnog borca, sjajne građe, ali se nisam uplašio. Verovao sam u sebe, bio sam dobro pripremljen i slavio sam pobedu. Tada sam bio ubeđen da zlato ne može da mi izmakne, iako sam se u finalu susreo sa domaćim takmičarem. U glavi mi je bila pobeda i svetska titula - bio je siguran u sebe mladi Kraljevčanin.
Ogrnut srpskom zastavom Nenad Miletić je odslušao himnu ,,Bože pravde" i radost podelio sa trenerima i drugovima iz reprezentacije. Posebno je veselo bilo po povratku u Kraljevo. Međutim, odmora nema:
- Nemam vremena za odmor, jer slede nove i veće obaveze. Naime, više nisam junior, sada me u seniorskoj konkurenciji čeka mnogo borbi i težih rivala, ali neću se zaustaviti dok ponovo ne budem na tronu - poručuje svetski juniorski prvak u kik boksu Nenad Miletić.

KARIJERA
Nenad Miletić je sa 14 godina počeo da trenira boks. Dve godine kasnije preorijentisao se na kik boks. Za vrlo kratko vreme u juniorskoj konkurenciji osvojio je dosta toga. Samo u ovoj godini ima tri zlatne medalje sa raznih takmičenja. Proglašen je za najboljeg borca na Memorijalnom turniru u zemunskom ,,Pinkiju", a kao kruna svega toga, došla je ova zlatna medalja sa SP.

KOREKTNA PUBLIKA
Prijatno sam iznenađen poštovanjem domaćih navijača. Nije bilo provokacija, niti uvreda, a pred finale njihov trener je došao i unapred uputio izvinjenje za eventualne neprijatnosti. Na kraju je sve bilo kako se poželeti može.