,,Da” u poslednjem trenutku
Ocene kraljevačkih političkih stranaka
Kraljevčani piju najbolju vodu u Srbiji
Dan(i) kada nam se događao referendum
Akcije nisu poklon, akcije su imovina
Zahtev za isplatu zarada i pokretanje proizvodnje
Revolucija je počela u Kraljevu, pa se proširila na celu Srbiju
Lopovi odnose biste
Prosečan rod
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika

REZULTATI NA PODRUČJU OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
,,Da” u poslednjem trenutku

   • U opštini Kraljevo, od ukupno upisanih 112.049 glasača, na referendum o novom Ustavu Srbije izašao 58.931 ili 52,59 odsto • Za potvrđivanje novog Ustava glasalo 57.698 ili 51,49 odsto, a protiv 888 ili 0,79 odsto od ukupnog broja upisanih glasača • Od 129 glasačkih mesta u kraljevačkoj opštini na 92 zabeležena veća, a na 37 manja izlaznost glasača od 50 odsto

   Na republičkom referendumu o novom Ustavu Republike Srbije, održanom 28. i 29. oktobra, kako je saopštila Opštinska referendumska komisija, na području kraljevačke opštine ostvareni su približni ukupni rezultati kao na nivou čitave Republike.
Sabiranjem svih rezultata na osnovu zapisnika sa 129 glasačkih mesta, koliko je bilo na području kraljevačke opštine, Opštinska komisija utvrdila je da je na referendum u opštini Kraljevo izašao 58.931 glasač ili 52,59 odsto od ukupnog broja upisanih, koji je iznosio 112.049 (po zaključenom biračkom spisku 111.066, po odlukama suda osam i vojnika 975). Nevažećih glasačkih listića bilo je 341, a neupotrebljenih 53.086.
Od ukupnog broja onih koji su izašli na referendum za novi Ustav Srbije, zaokruživanjem odgovora „Da”, glasalo je 57.698 ili 51,48 odsto, a protiv, zaokruživanjem odgovora „Ne”, 888 ili 0,79 od ukupnog broja upisanih, odnosno 97,9 ,,za” i 1,5 odsto ,,protiv” od broja izašlih na glasanje.
Potvrđivanje novog Ustava na referendumu proteklo je teže nego što se očekivalo i u anketama agencija predviđalo. Naime, prvog dana referendumskog glasanja u opštini Kraljevo, prema uzorcima sa šest biračkih mesta koje je pratila Opštinska referendumska komisija, glasalo je oko 20 odsto od ukupnog broja upisanih, što je bilo znatno manje od očekivanja. Kada je drugog dana referenduma, u nedelju, 29. oktobra, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saopštio da je do 17 sati tog dana u čitavoj Republici na referendum izašlo jedva oko 35 odsto, pojavila se bojazan da referendum neće uspeti, jer je po važećim propisima bila neophodna natpolovična izlaznost i najmanje 50 odsto plus jedan glasova od ukupnog broja upisanih birača da bi novi Ustav bio potvrđen. Zbog toga su se građanima koji na referendum još nisu izašli, putem elektronskih medija, najpre obratili čelnici Srbije, predsednik Republike Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, a zatim i čelnici opštine Kraljevo i Raškog upravnog okruga dr Miloš Babić i dr Ljubiša Jovašević. Uz njihov apel, pojačanu aktivnost proreferendumskih stranaka i odgovornost pojedinih glasača, na kraju je i u Republici i na području opštine Kraljevo zabeležena natpolovična izlaznost birača i u poslednjem trenutku izglasavanje novog Ustava sa potrebnom većinom.
Inače, kako je saopštio Dalibor Dimitrijević, zamenik predsednika Opštinske referendumske komisije u Kraljevu, na tok referenduma u ovoj opštini glasači su imali samo jednu primedbu, i to na jednom glasačkom mestu u Žiči (upozorenje članova glasačkog odbora glasaču da ne može javno da ističe da će glasati protiv Ustava), ali da to nije uticalo na pravo tog glasača i konačan ishod referenduma. Regionalna kancelarija CeSID-a u Kraljevu takođe je saopštila da na mestima koje je ona pratila u opštini Kraljevo nije bilo većih nepravilnosti u proceduri sprovođenja referenduma.

REZULTATI GLASANJA PO BIRAČKIM MESTIMA U OPŠTINI KRALJEVO
Najviše u Zakuti - 93,6 odsto

   Prema rezultatima koje je utvrdila Opštinska referendumska komisija, od 129 glasačkih mesta u ovoj opštini, na 92 je zabeležen pozitivan ishod referenduma (natpolovična izlaznost), a na 37 glasačkih mesta negativan (izašlo manje od 50 odsto glasača). Na gradskom i prigradskom području opštine manje od 50 odsto upisanih birača izašlo je na glasačkim mestima „Zelengora” 1, 2 i 4, Centar 4, Čibukovac 3 i 4, Ribnica 6 i Jarčujak 2, a na seoskom području u Stublu, Samailima, Ratini 1 i 2, Godačici, Tavniku, Borovu, Orljoj Glavi, Studenici 2, Tepečima, Zaklopači, Ravanici, Čukojevcu, Dedevcima 1, Milakovcu 1 i 2, Roćevićima, Lađevcima 2, Konarevu 6, Bresniku, Cvetkama, Vitanovcu 1, Pečenogu, Vitkovcu, Lascu, Dragosinjcima 2, Pekčanici, Lopatnici i na Rudnu. Na gradskom području manja izlaznost ostvarena je na osam, a na seoskom na 29 glasačkih mesta.
   Na gradskom području najveća izlaznost zabeležena je na glasačkim mestima Ribnica 3, gde je glasala vojska i gde je od 1.282 upisanih izašlo 973 ili 75,8 odsto, Zelengori 7, gde je od 1.430 upisanih glasalo 911 ili 63,7 odsto, Zelengori 6, gde je od 1.560 upisanih izašlo 965 ili 61,8 odsto, i Staroj čaršiji 1, gde je od 1.582 upisanih glasalo 965 ili 61,8 odsto. Na seoskom području na nekoliko mesta postignuti su izvanredni rezultati, pa je tako u Zakuti od 126 upisanih glasalo 118 ili 93,6 odsto, u Sibnici, gde je od 161 upisanog glasalo 142 ili 88,1 odsto, i Petropolju, gde je od 186 upisanih glasalo 156 ili 83,8 odsto.
   Najmanja izlaznost u gradu zabeležena na je glasačkim mestima Centar 4 (Ložionica), gde je od 1.716 upisanih glasalo 518 ili 30,1 odsto, i Zelengora 1, gde je od 1.708 upisanih glasalo 758 ili 44,3 odsto. Naročito slab odziv na selu zabeležen je u Orljoj Glavi, gde je od 117 upisanih izašlo 23 ili 19,6 odsto, Lađevcima 2, gde je od 559 upisanih izašlo 170 ili 30,4 odsto, Čukojevcu, gde je od 1.073 izašlo 349 ili 32,5 odsto, Samailima (1.284:461), Tavniku (1.044:402), Ravanici (659:285), Vitkovcu (708:299), Ratini 1 (1.323:576) itd.

DR MILOŠ BABIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO:
Iskušenja tek predstoje

   „Veoma sam srećan i zadovoljan što smo napokon postali jedna moderna, jedinstvena i samostalna zemlja. Napravili smo temelj našoj novoj domovini i sada ćemo pristupiti velikom poslu oko organizovanja javnog, duštvenog i duhovnog života naše zemlje u novim uslovima, sa novim Ustavom, koji je definitivno raskrstio sa jednom prošlošću koja nije bila baš najdoličnija tradicije srpskog naroda. Očekuje nas pre svega donošenje izbornih zakona i načina ponašanja u svim sektorima i segmentima našeg srpskog života. Mislim da ćemo biti dovoljno svesni da je ovaj prvi korak možda i najvažniji, a da nas prava iskušenja na jednom dugom putu ka priključenju ostalom svetu tek sada očekuju”.

DR LJUBIŠA JOVAŠEVIĆ, NAČELNIK RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA:
Mogućnosti za neku bolju budućnost

   „Zadovoljan sam i koristim priliku da zahvalim građanima što su izašli na referendum i što su prihvatili ovaj novi Ustav. Nadam se da nam to pruža mogućnosti za neku bolju budućnost i za brža rešavanja naših nagomilanih problema, ne samo državnih, ne samo administrativnih, već i privredno-finansijskih, koji su kao problematika sa kojom se susrećemo vrlo važni za neke buduće generacije, ali i za nas savremenike ovog što se ovde događa. Želim da zahvalim strankama koje su pružile podršku i aktivno učestvovale u referendumu, ali i da iskažem svoj revolt prema onim strankama koje su samo deklarativno pozdravile donošenje novog Ustava, a koje su na terenu radile sve da do izlaska na ovaj referendum ne dođe”.

OCENE KRALJEVAČKIH POLITIČKIH STRANAKA O REZULTATIMA REFERENDUMA

DEMOKRATSKA STRANKA - piše Slobodan Rajić
Ustav za demokratsku i evropsku Srbiju

   Na konferenciji za novinare, Demokratska stranka u Kraljevu je „sa zadovoljstvom konstatovala da je u ovoj opštini referendum uspeo” i njeni čelnici su građanima Kraljeva čestitili Ustav države Srbije.
- Demokratska stranka se aktivno zalagala za uspeh referenduma i zahvaljujemo članovima koji su doprineli da izlaznost u Kraljevu bude dovoljna. Članovi glasačkih odbora ispred DS su se trudili da cela procedura glasanja bude u skladu sa zakonom i da ne bude ni trunke sumnje na sam tok glasanja. Povodom polemika o tome koliko je koja stranka učinila u kampanji za referendum, možemo reći da bi izlaznost bila veća da pojedine stranke nisu toliko pokušavale da politički profitiraju na donošenju najznačajnijeg akta države. Posebno su negativnu konotaciju kod građana imali degutantni plakati SRS-a, koji su kroz referendumsku kampanju pokušali da veličaju svoje lidere, naročito onog koji je u Hagu. Dok su njihovi lideri odlučivali o državi, ona se rastakala i propadala, pa su plakati sa njihovim likovima iritirali građane i neke odvratili od glasanja. Lider Nove Srbije Velimir Ilić je emisiju TV Kraljevo posvećenu referendumu zloupotrebio i promovisao sebe i svoju stranku, što je svakako neprimereno i ne priliči jednom ministru. Demokratska stranka smatra da bi izlaznost bila daleko veća da nije bilo ovakvih propusta i da je bilo više osećaja pojedinih stranaka za značaj najvišeg akta države - istakao je Ivan Jovanović, poverenik DS za Kraljevo.
Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS, ocenio je da su rezultati referenduma na području pet opština Raškog okruga takođe izvanredni i među najboljima u Republici.
- Interesantno je da je procenat izlaznosti i glasanja za potvrđivanje Ustava u nacionalno mešovitim sredinama izuzetno dobar, kao na primer u opštini Tutin, gde je na referendum izašlo 61,5 odsto građana, i u Novom Pazaru - 58,76 procenata, što su odlični rezultati. U Vrnjačkoj Banji je izašlo 57 posto, u Kraljevu 52,58 posto, dok je Raška najbolja od svih opština u ovom okrugu sa 72,64 procenta izlaznosti. Kada se uzme opšti prosek, možemo konstatovati da je Raški okrug najverovatnije jedan od najboljih u Srbiji, sa najvećim procentom izlaznosti u proseku. To govori da su građani Raškog okruga shvatili ozbiljnost novog Ustava Srbije koji čini temelj na kome treba da se razvija demokratska i evropska Srbija u budućnosti - naglasio je Mitrović, uz napomenu da su rezultati u opštinama gde su direktno sarađivale demokratske parlamentarne stranke bili daleko bolji nego u drugim, gde je svaka stranka posebno vodila kampanju.
Demokratska stranka očekuje da posle referenduma bude donet Ustavni zakon, na kojem rade i njeni pravni stručnjaci, a zatim „da se održe izbori na svim nivoima, što je potrebno da bi Srbija krenula u dobrom pravcu”, rečeno je na pres konferenciji.

OPŠTINSKI ODBOR NOVE SRBIJE KRALJEVO
Postavljen temelj evropske i nove Srbije

   Čelnici Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu izrazili su zadovoljstvo uspelim referendumom i povtrvđivanjem novog Ustava Republike Srbije. Poseban razlog za zadovoljstvo je, kako je istaknuto na konferenciji za novinare Opštinskog odbora ove stranke, što su i građani kraljevačke opštine ispoljili visoku svest i u natpolovičnom broju izašli na referendum i svojim glasovima potvrdili donošenje novog Ustava, iako su pojedine stranke na razne načine u praksi opstruirale taj proces.
- Građanima Kraljeva, kao i čitave naše Republike, čestitamo donošenje novog Ustava Srbije. Zadovoljni smo rezultatima referenduma, ali smatramo da pojedine stranke koje su afirmativno i deklarativno podržale novi Ustav to nisu pokazale i na terenu. Neprimereno je da pojedine stranke gostovanje ministra za kapitalne investicije gospodina Velimira Ilića na Televiziji Kraljevo nazivaju političkim markentingom, a da ta stranka vodi „bledu” referendumsku kampanju na svim nivoima stranke i bez ijednog pojavljivanja stranačkih lidera na medijima. Stoga smatramo da je i samo pojavljivanje na TV ministra za kapitalne investicije g. Velimira Ilića bio dovoljan razlog za građane da shvate ozbiljnost referenduma i da na njega izađu. Izglasavanjem novog Ustava lokalna samouprava dobija mogućnost da odlučuje o imovini na svojoj teritoriji, na taj način vrši se decentralizacija finansijskih sredstava i vlasti, a samim tim postavlja i temelj evropske nove Srbije - istakao je Tomislav Ilić, predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo.
Građanima Kraljeva i Raškog okruga na velikoj izlaznosti na referendum i potvrđivanju novog Ustava zahvalio je i Momir Mihailović, potpredsednik OO Nove Srbije Kraljevo, ukazavši na značaj novog Ustava za budući društveni i ekonomski razvoj, ne samo kraljevačke opštine i okruga, već i čitave Srbije.

OPŠTINSKI ODBOR SPO KRALJEVO
Posle Ustava kampanja za nove izbore

   U Opštinskom odboru SPO Kraljevo su zadovoljni ishodom referenduma o novom Ustavu Srbije jer smatraju da u ovom trenutku on ima veliki značaj za budućnost Srbije, iako su imali primedbe na njegov predlog - rečeno je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare tog Odbora.
- Novim Ustavom učinjen je diskontinuitet sa prethodnim Ustavom, ali ne u meri u kojoj smo mi to želeli. Zbog toga ćemo nastaviti našu borbu za monarhiju i druge ciljeve koji stoje u našim programskim opredeljenjima - istakao je Mirko Vuković, predsednik OO SPO Kraljevo.
Na pres konferenciji je rečeno i da će SPO, u skladu sa odlukom svog Predsedništva od 28. oktobra, sada ući u kampanju za predstojeće izbore na svim nivoima ma kada oni bili održani. U tom smislu Opštinski odbor SPO je formiro izborni štab koji je započeo predizborne aktivnosti u kojima će učestvovati svi članovi i simpatizeri stranke.
- Kampanja naše stranke biće pozitivna, bavićemo se samo našim programom koji ćemo prezentovati javnosti i građanima, dok nas u ovom trenutku neće interesovati druge stranke i njihovi programi - rekao je Vuković.
Na pres konferenciji je najvaljeno i da za predstojeću sednicu Skupštine opštine odbornička grupa SPO sprema predloge opštinskog budžeta za 2007. i rešavanje pojedinih infrastrukturnih problema u opštini.

OPŠTINSKI ODBOR LDP KRALJEVO
Rušenje iluzija

   „Liberalno demokratska partija najpre želi da čestita građanima na ispoljenoj građanskoj svesti i rušenju iluzije da je Srbija 2006. godine drugačija od one u kojoj smo živeli pod Slobodanom Miloševićem” - rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu.
- I pored svih pritisaka i manipulacija, referendumsko glasanje je pokazalo da je ovaj režim toliko slab da nije uspeo da osvoji ni 50 odsto glasova. Propast referenduma nije poraz građana, već poraz politike koja je ignorisala društvo i ponizila građane. Kao kad je Slobodan Milošević u junu 1999. godine slavio pobedu nad NATO-m, tako je sada ustavna koalicija slavila pobedu na Kosovu, kao da zaista od Ustava zavisi opstanak Kosova u Srbiji - istakao je Budimir Milić, član OO LDP Kraljevo.
Predstavnici OO LDP Kraljevo ukazali su i na veliki broj najočiglednijih prevara na glasačkim mestima i „gorak ukus da će se jednog dana izučavati zloupotreba medija u protekloj referendumskoj kampanji”, koja je išla toliko daleko da su se na TV „Pinku”, kao u vreme Miloševića, puštali filmovi „Boj na Kosovu”, na TV „Palma Plus” i TV „Most” išla dezinformacija da Agim Čeku sprema vatromet kako bi proslavio poraz na referendumu, a RTS i „Studio B” prekidaju prenos konferencije za štampu CeSID-a u trenutku kada je reč bila o grubim nepravilnostima tokom glasanja. „Zloupotreba medija i najgrublje kršenje zakona posebno je pojačano drugog dana glasanja kada je u 15 časova saopšteno da je izašlo svega 33 odsto glasača”. Pored toga, prema podacima LDP-a, u poslednjim satima glasanja članovi glasačkih odbora ubacivali su glasačke listiće u biračke kutije, a aktivisti referendumske koalicije obilazili biračka mesta i glasali bez identifikacije. „Najbrojniji prekršaji zabeleženi su u Beogradu, Nišu, Sandžaku, gde su štabovi referendumske koalicije koordinisali organizovano kršenje zakona kako bi se u poslednjim satima obezbedila podrška Ustavu. Tako je, prema podacima RIK-a, u poslednjim satima u Sandžaku izlaznost bila 60 odsto, a zapravo je na birališta izašlo 10 odsto birača. Od šest biračkih mesta u Kraljevu, koje su kao uzorke nadgledali članovi LDP, na četiri su zabeleženi grubi prekršaji procedure i zakona” - istaknuto je na pres konferenciji.
Zbog toga je, kako je istaknuto, LDP podneo nekoliko hiljada prigovora, a pravni tim LDP-a „priprema krivične prijave protiv svih onih koji su omogućili referendumsku krađu, a njima su obuhvaćeni predsednici opština, pojedini narodni poslanici, predsednici i članovi opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora” - naglašeno je na konferenciji.

MR SC. DR ALEKSANDAR MACAN, DIREKTOR ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE - piše Ivan Rajović
Kraljevčani piju najbolju vodu u Srbiji

   • Građani Kraljeva bi trebalo da znaju da mogu imati potpuno poverenje u rezultate ove ustanove, da su ljudi ovde školovani za to i stoje iza tih rezultata. Odgovorno mogu da kažem da Kraljevčani trenutno piju, i pili su, vodu koja je bila potpuno hemijski i bakteriološki ispravna

• Dr Macan, već letimičnim pogledom može se zaključiti da je nekadašnji Zavod za zaštitu zdravlja postao institucija bitno drugačija od one na koju smo navikli, a odnedavno je promenio i naziv. U čemu se ogledaju te promene?
Razvojni put Zavoda od tada je bio dug i mukotrpan, ali je uvek imao uzlaznu liniju. Od prvobitne Sanitarno-epidemiološke stanice prevalio je dug put i postao savremena zdravstvena organizacija koja se bavi promocijom zdravlja na prvom mestu, kontrolom i prevencijom zaraznih bolesti, snimanjem ekološke situacije na terenu, odnosno praćenjem stanja voda, kvaliteta vazduha, životnih namirnica, kao i neophodnom mikrobiološkom dijagnostikom kod kliničkih pacijenata. Ono što karakteriše ovaj Zavod jeste da je on republička zdravstvena ustanova koja pokriva teritoriju Raškog okruga na kojem živi oko 310.000 stanovnika. Podjednako smo odgovorni za stanje zdravstvene zaštite iz našeg domena, kako na teritoriji Kraljeva, tako i na teritoriji Tutina, Novog Pazara, Raške i Vrnjačke Banje. Osim toga, a u skladu sa mogućnostima i kvalitetom kadrova, Zavod ,,pokriva" i Zlatiborski okrug.
• Od kada ste Vi na ovom mestu, a to je oko dve godine, došlo je i do, reklo bi se, veoma krupnih promena u radu, ali i u svim drugim oblastima koje prate funkcionisanje Zavoda. U čemu se sastoje te promene?
Promenom strukture finansiranja Zavoda, a to se odnosi na sve slične institucije u zemlji, došlo je do toga da je Zavod od 2002. godine počeo tržišno da posluje, nije u sistemu finansiranja kao što se to radi u zdravstvenom sistemu, po principu: broj radnika, plata, materijalni troškovi. To ovde više ne postoji. Zavod se finansira na sasvim drugačiji način, a to je zahtevao i drugačiji način rada. Sistem finansiranja je takav da država učestvuje sa 45 odsto kroz dva oblika, preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i preko Ministarstva zdravlja. Interesuju se, prevashodno, za one programe koje je njima značajno da finansiraju i ono što oni predstavljaju bitno za zdravlje stanovništva. U tom delu oni finansiraju promociju zdravlja u potpunosti, jedan deo kontrole prevencije zaraznih bolesti i nešto malo kliničke mikrobiologije koju, uglavnom, finasira Fond za zdravstvenu zaštitu, a prva dva finansira Ministarstvo zdravlja. Oko 50 odsto zaposlenih država ne finansira ni na koji način. To je sektor higijene i zaštite žiovotne sredine, a to znači da kontrola vode i životnih namirnica uopšte nije predmet interesovanja države u ovom trenutku. Oni vode računa o tome, ali je ostavljeno slobodnom tržištu da zavodi sami rade svoj posao i da o tome vode kontrolu. Mi imamo obavezu da te izveštaje dostavljamo Ministarstvu zdravlja, ali oni nemaju nikakav uticaj na to da li ćemo mi raditi taj posao ili ne.
• Znači li to da ste vi na neki način postali monopolisti u oblasti javnog zdravlja Kraljevčana?
Nismo monopolisti u tom smilu da samo mi možemo da radimo taj posao, to je ono što je tržišna utakmica. Takvu vrstu posla, kao što je kontrola vode, životnih namirnica i vazduha, može da radi bilo koja laboratorija koja je akreditovana po propisanim standardima i ima ovlašćenje Ministarstva zdravlja. Mi te zakonske obaveze ispunjavamo, trudimo se da odgovorimo zahtevima svojih korisnika i tako taj segment zaštite životne sredine i kontrole životnih namirnica stavimo u neke zakonske okvire i da to kontrolišemo, a i da državi damo relevantne činjenice o stanju na ovom terenu i da li to odgovara onim zakonskim normama koje su oni propisali.

PLATA NIKOME NIJE ZAGARANTOVANA
Međutim, takav način poslovanja na tržištu u prvim danima 2002. godine bio je moguć dok se nisu pojavile određene teškoće, odnosno konkurencija. Uljuljkanost Zavoda u tom smislu da je monopolista prestala je da postoji i Zavod je jednostavno ,,udario o ledinu", jer je mislio da je bogom dan i da je sav posao njegov. Pokazalo se da je to dobro. Imali smo dva puta. Mogli smo da sedimo i da kukamo, kao što se radi u većini zdravstvenih ustanova, kao što je recimo stomatološka služba. Ili smo mogli da kažemo da je to naš posao, da mi to hoćemo da radimo, da od toga živimo jer drugu kuću nemamo. Izabrali smo ovaj put koji je teži i mukotrpniji i shvatili da moramo da radimo. Ovde nije dovoljno doći, reći ,,dobar dan”, i zaradio sam platu. Svako od zaposlenih mora da dođe i da zna šta će da radi, koliko će da radi i kako će i koliko taj rad biti vrednovan. Plata nikome nije zagarantovana. Bez obzira što je Ministarstvo zdravlja propisalo cenu rada, ovde nije zagarantovana ta cena rada. Plata mora da se zaradi i ljudi su to shvatili. Teško je promeniti ljude, teško je promeniti način razmišljanja iz jedne letargije tokom proteklih petnaestak godina, kada je bilo posrtanja i brinulo se o nekim sasvim nebitnim stvarima za posao, a bitnim za život, u smislu preživljavanja i održanja porodice. Sad odjedanput morate da mislite na sam posao koji je bitan da biste održali svoju porodicu, jer u Zavodu je zaposleno 102 radnika, ali od primanja ovde ne živi toliko radnika, već toliko porodica.
Prosečna plata na nivou Zavoda je 32.000 dinara, ali ta plata mora da se zaradi. Međutim, da bismo bili konkurentni i da bi naš proizvod, odnosno analiza i sve ono što radimo, bili konkurentni na tržištu, moramo da se prilagodimo evropskom načinu poslovanja. Da bi naši rezultati važili u Evropskoj uniji, a naši korisnici to zahtevaju, pri pregledu, recimo, mineralnih voda, kojima je ovo naše područje veoma bogato, morali smo da uvedemo standarde EU, jer naše analize su odgovarajuće i priznaje ih EU kroz certifikate i standarde. To zahteva i određena materijalna ulaganja u pogledu opreme i obuku kadrova. Mi u to mnogo polažemo. Svi radnici Zavoda imaju mogućnost da u okviru svoje struke napreduju. Zavod snosi troškove školovanja i podstiče ih na to da se dalje edukuju.
Ovde su nosioci posla ipak visokoobrazovani ljudi i mi u njih ulažemo kako bismo, kada Srbija uđe u EU, slobodno mogli da radimo po njihovim pravilima.
• Za sve to što radite i što planirate potrebna je, verovatno, podrška šire društvene zajednice. Imate li je vi?
U poslednje dve godine u Zavodu se intenzivno radi na obnavljanju infrastrukture i ulaganja u sredinu u kojoj se radi. Sada smo u postupku nabavke jednog veoma značajnog aparata za analizu teških metala sa kojim ćemo biti jako konkurentni na tržištu, ali ćemo pružiti i sliku zdravstvene ispravnosti vode, zemljišta i namirnica na ovom području. Osim verbalne, drugu podršku nismo dobili od lokalne samouprave i Raškog upravnog okruga. Zato smo podigli kredit i taj ćemo problem rešiti sami, na dobrobit naših korisnika. Radimo i na opremanju hemijske laboratorije, mikrobiološke laboratorije, razmišljamo o uvođenju brzih sistema za detekciju bakterija, proširivanju usluga u smislu virusnih infekcija, tako da ćemo upotpuniti paletu onoga što Zavod može da pruži zahtevima tržišta i države koja je postavila dosta jake kriterijume.
• Kraljevčane i dalje najviše zanima problem ispravnosti vode za piće. Kako tu stoje stvari?
Kada je u pitanju kontrola vode, kako pijaće, tako i otpadnih voda, životnih namirnica i vazduha, Zavod unapređuje svoju laboratorijsku praksu i prati nove metode u okviru zakonskih propisa kojima se mi prilagođavamo sistemu EU. Analiza vode, koja je bolno pitanje u ovom gradu, obavlja se u Zavodu na najbolji mogući način, po evropskim standardima i onako kako bi to trebalo da se radi. Građani Kraljeva bi trebalo da znaju da mogu imati potpuno poverenje u rezultate ove ustanove, da su ljudi ovde školovani za to i stoje iza tih rezultata. Odgovorno mogu da kažem da Kraljevčani trenutno piju, i pili su, vodu koja je bila potpuno hemijski i bakteriološki ispravna. Spekulacije koje su se ranije javljale bile su, moram to reći, političke prirode. To jednostavno stoji i zbog toga je ova kuća mnogo trpela. Nadamo se da se u budućnosti politika neće mešati u rad ove kuće i naše rezultate, a mi ćemo svojim radom i angažovanjem nastojati da građanima pružimo blagovremenu i potpunu informaciju o kvalitetu pijaće vode što je brže moguće, jer smo zbog toga osnovani i zato postojimo. Želimo da naši sugrađani imaju poverenja, ne samo u naše rezultate, već da ovu kuću dožive kao nekoga kome uvek mogu da se obrate iz domena onoga što radimo.
Voda u kraljevačkom vodovodu je potpuno ispravna, ali valja reći i to da voda koja je u bunarima nije u potpunosti iz Ibra. Tu ima podzemnih i drugih voda koje se sistemom prečišćavanja stvaraju u tim bunarima, a tako prečišćena voda kroz sistem filtera dospeva u gradsku mrežu, posle čega se putem hlora ubijaju svi štetni mikroorganizmi i ona postaje potpuno ispravna za upotrebu. Mogu da kažem i da je voda iz kraljevačkog vodovoda jedna od najkvalitetnijih. Možda to nekima zvuči prepotentno ili kao reklama ,,Vodovodu”, ali stvarno je tako. Imam rezultate i iz drugih gradova i stojim iza onoga što govorim.

UVEK TEŽIMO BOLjEM
• Reklo bi se da ste za kratko vreme rešili mnoge probleme koje ste zatekli. Ima li onih koji su nerešivi?
Mi nikada nismo zadovoljni postignutim rezultatima. U planu Zavoda je rekonstrukcija ove zgrade. Ministarstvo zdravlja je ,,gluvo" za naše zahteve, a projekti rekonstrukcije postoje i mi spremno možemo da dočekamo potencijalnog investitora. Da bismo postigli zacrtane ciljeve, moramo neprekidno da ulažemo. Mi hoćemo i sami da ulažemo, ali nam je neophodna bar minimalna pomoć sa strane, lokalne samouprave i Ministarstva zdravlja.
Zavod mora da se angažuje u oblasti promocije zdravlja na mnogim manifestacijama i nosilac je mnogih akcija putem kojih se zdravlje promoviše. Učestvovali smo u promociji zdrave ishrane, kontroli i prevenciji pušenja, intervenciji tuberkuloze. Prisutni su i drugi problemi, kao HIV, recimo, i hepatit B. Edukacijom stanovništva možemo da utičemo da se smanji pojava tih bolesti i na taj način spreče neželjene posledice.
• A šta je sa narkomanijom? Poznato je da Kraljevo važi za jedan od gradova u kojima je ovaj problem uzeo najviše maha u odnosu na broj stanovnika?
Zajedno sa MUP-om, Zavod radi i na promociji suzbijanja upotrebe narkotika kroz edukativna predavanja u osnovnim i srednjim školama i kroz agitke koje pružamo građanstvu ukazujemo na štetne posledice uzimanja tih opojnih sredstava koja mogu samo da naruše zdravstveni sistem pojedinca, a i društva u celini, i na taj način se borimo da tog poroka bude što manje u našem gradu, iako moram da kažem da je u zamahu. To ne možemo da prenebregnemo. Zato pokušavamo da građane na neki način zaštitimo, prikažemo im sve činjenice, do čega može da dovede uživanje opojnih droga i kakav njihov život može da bude.
• Ima li u Kraljevu slučajeva obolelih od HIV virusa, o čemu se malo govori ili uopšte javno ne govori?
Sida je relativno stabilna, slučajeva ima, ali se drže pod kontrolom. Sve to je daleko ispod određenih evropskih nivoa.
• Prosto rečeno, kakvo je u ovom trenutku javno zdravlje Kraljevčana?
Oni imaju solidan nivo javnog zdravlja, ne mogu da kažem da su zapušteni. Ali, koliko će taj stepen biti ostvaren ubuduće, to zavisi od ove institucije. Moramo mnogo da radimo, da ih edukujemo, da im se nametnemo svojim informacijama da bismo unapredili njihovo zdravlje. Dakle, kroz ovakve tekstove i nastupe na medijima mi ćemo pokušati da im objasnimo ono što bi trebalo da primenjuju u svakodnevnom životu da bi kvalitet njihovog života bio onakav kakav zaslužuju. Danas se u proseku živi teže nego, recimo, pre devedesetih godina, tako da moramo da pomognemo stanovništvu da savlada sve te prepreke, da se nosi sa svim problemima koji ga muče, pa ćemo onda videti rezultat.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Dan(i) kada nam se događao referendum

   • Bitno je da su svi oni kojima je izuzetno stalo do srpskog naroda i Srbije, a što su davno dokazali, upotrebili sopstvene autoritete i poveli zabludeli narod u bolje sutra, da ga izvedu iz kaljuge u koju je zapao sopstvenom krivicom i pored najbolje volje onih koji su ga vodili da ga sačuvaju i uvedu u Evropu

   Ne tako davno, dogodio nam se narod. A onda nam se događalo sve i svašta, sve do referenduma koji je iznedrio novi Ustav, a ovaj bi trebalo da trasira srpsku budućnost u novom milenijumu. Danima sam iščitavao tačku po tačku novog Ustava dok mi se negde u daljini, na obzorju apokalipse, ukazivala srećna domovina sa sve Kosovom i Vojvodinom, Republikom Srpskom i Srpskom Krajinom do Karlovca, Ogulina, Karlobaga, Virovitice i… u okrilju matice i majčice Srbije. Već sam video kolone srpskog naroda, i svih građana koji sa njim žive, kako nezainteresovani za politiku, kao Skandinavci, gluvare po mondenskim letovalištima, igraju golf, polo i kriket, a bogami i preferans. Već sam video srećno opustelu Srbiju, dok hiljade mladih ljudi bez viza putuju svetom, dok vremešni srpski živalj na srpskim ognjištima u idiličnoj atmosferi peče krtolu i kuva kačamak, dok se u srpskim kolevkama ljuljuškaju bucmasta srpska deca, budućnost nove Srbije, evropske i ustavne - dakako. I sve to zahvaljujući, prevashodno, radikalima i socijalistima, koji su oduvek brinuli o sudbini svoga naroda, a ovoga puta uz svesrdnu podršku Kokija, Bokija, Dinkija, čitavog demokratskog korpusa, uspešnih fudbalskih i inih trenera, crkvenih velikodostojnika, pisaca, urednika, glumaca, profesora, upravnika gradskog zelenila, i naravno - Bakija. Jer, nema te profesije u kojoj se nije našao neko ko će stati pred kamere i povremeno pogledujući u ,,idiota" objasniti narodu koliko je važno izaći na referendum i glasati za Ustav. Ne znam koliko je sve to nagla provala patriotizma i prosvetljenja pojedinih srboljuba, a koliko plaćena referendumska kampanja, ali nije ni bitno. Bitno je da su svi oni, kojima je izuzetno stalo do srpskog naroda i Srbije, a što su davno dokazali, upotrebili sopstvene autoritete i poveli zabludeli narod u bolje sutra ne bi li ga izveli iz kaljuge u koju je zapao sopstvenom krivicom i pored najbolje volje onih koji su ga vodili da ga sačuvaju i uvedu u Evropu.
Godinama već, da ne kažem decenijama, sanjao sam ovaj istorijski dan, odnosno dva, kada ću britko izbrijan do ispod odrane kože, sa besprekorno u Gordijev čvor vezanom kravatom boje starog trinaestojulskog ,,Vranca" na beloj podlozi satenske košulje, upakovan u tamno Armanijevo odelo, otići do glasačke kutije i izjasniti se o novom Ustavu.

SPREM’TE SE, SPREM’TE...
Noćima sam imao košmare priviđajući u predreferendumskoj tišini ispunjenoj bukom stranačkih agitatora i začinjenoj pivskim bunilima i alkoholnim isparenjima, kolone srećnih, uhranjenih, lepo negovanih i udešenih Srbijanaca, i svih građana koji sa njima preživljavaju, kako sa pesmom ,,Sprem’te se, sprem’te, četnici" na usnama i ružom u reveru, pod lepršavim plavetnim radikalskim zastavama hrle ka dalekovidim (za razliku od ćoravih) glasačkim kutijama da glasaju za novi Ustav, za dobrobit svoje dece, za spas Kosova i Metohije, srpstva, vlasti i poslaničkih mandata.
Jer ono što nikada nismo imali, sada je bilo tu. Prvi put u istoriji, koliko znam, svi srpski političari su se složili oko jednog - da i dalje vode ovu zemlju ka prosperitetu, integritetu, evroatlantskim integracijama, paktu stabilnosti i svemu onome što ova zemlja u tom predreferendumskom trenutku nije bila. Kada smo, pitam ja vas, poslednji put imali priliku da nas gotovo svi viđeniji, dalekovidi i narodu omiljeni političari pozivaju da se izjasnimo o sudbini zajedničke nam domovine u kojoj smo, kako bi to rekao Džordž Orvel, svi jednaki, samo su neki malo mnogo jednakiji od ostalih. Tako smo imali situaciju da predvođeni Tomom i Ivicom, najljućim zagovornicima izjašnjavanja o novom Ustavu, izađemo na referendum i glasamo za Ustav. I zato nije jasno zašto je Srbija oklevala, šta se čekalo do pred sam kraj, do trenutka kada je lično Hašim Tači počeo da mućka šampanjac uzvikujući ,,Peni se, peni se”, na čistom albanskom, ne bi li se pucanj izletelog čepa, praćen zaglušujućim vatrometom sa spomenika Biliju Klintonu, čuo do Beograda. A onda je reka uspavanih glasača krenula ka biračkim mestima. Pospani čuvari kutija koji su, kako se pokazalo, prazne kutije čuvali već punih 45 sati, više nisu bili u stanju da cepidlače oko glasačke procedure. Ništa lampice, ništa dezodoransi i ostale trice pred lavinom probuđenog srpstva koja je pohitala da zaokruži ZA, u inat Tačiju, Haradinaju, Ahtisariju, Karli, Olbrajtovoj, Solani, Šećerani i svim znanim i neznanim srpskim neprijateljima.
Hiljade i hiljade, sve do 51,4 odsto konačno ujedinjenih Srbijanaca, i svih građana koji sa njima žive, a koji već danima ništa nisu radili osim što su analitički iščitavali i komentarisali članove novog Ustava, izašli su da kažu šta misle, šta žele i čemu se nadaju, sa punim poverenjem u svoje predvodnike, u svoje ideološke vođe i gospodare njihovih demokratskih nazora, potreba i prohteva. I zato ne znam čemu sumnja pojedinih retrogradnih i destruktivnih srpskih političkih elemenata, koji su pozivali na bojkot referenduma do kojeg se došlo tako mukotrpnim radom prevashodno radikalsko espeesovskih eksperata, uz ustupke i kompromise najljućih političkih protivnika, a sve zarad sreće i blagostanja običnog čoveka, Srbijanca, i svih onih građana koji sa njim žive. I brzinom kojom se izglasavaju samo povećanja poslaničkih plata, eto nama Ustava.

USTAV KAO FAKTOR STABILNOSTI U SRBIJI
Uostalom, kako kažu zagovornici novog Ustava, ovaj dokument, bez obzira na manjkavosti koje sadrži, predstavlja raskid sa Miloševićevim režimom, što je, kao što se da primetiti, naročito oduševilo radikale i socijaliste, koji samo što kićenom čuturom, za razliku od nekih drugih, idući od vrata do vrata, nisu pozivali građane na referendum. I pored toga, kažu drugi, suštinski značaj ovog Ustava je u tome što će on omogućiti da se u dogledno vreme, kada ovi odrade još dva-tri poslanička mandata, donese novi, na opšte zadovoljstvo svekolikog srpskog naroda i svih građana koji sa njim žive. Tako će sada, napokon, i novinari, i lezbosi, i homići, i narkosi i LDP-ovci, i Vojvođani, i mnoge druge srpske ništarije, njih skoro 50 odsto, koje su se bunile da ih ovaj Ustav ne tretira kako bi trebalo, imati priliku da se bore i izbore za svoj adekvatni status u novostvorenoj državi. Prema tome, dogodio nam se referendum, posle kojeg ništa neće biti kao što je bilo, a godinama je to značilo da je svaki novi dan gori od prethodnog. Jedinstvo naših političara uliva nadu da bi moglo biti i bolje, da dolaze srećniji dani, bar njima, a i to je bolje nego nikome.

PRIVATIZACIJA KRALJEVAČKE PRIVREDE - piše Rajko Sarić
Akcije nisu poklon, akcije su imovina

   • Fabrika je prodata daleko ispod stvarne vrednosti - procena je Udruženja malih akcionara Koncerna Farbika vagona Kraljevo a.d. • Manjinski akcionari će najverovatnije udružiti paket i na bazi nove procene vrednosti kapitala tražiti veću cenu akcija, ali neće bežati ni od zahteva za poništenje privatizacije

   U velikoj sali SO Kraljevo, u sredu veče, tribinu malih akcionara Koncerna Fabrika vagona Kraljevo a. d. pratila su 103 bivša, sadašnja ili penzionisana radnika, od oko 4.000, koliko ih ovaj nekadašnji kraljevački privredni gigant broji. Nije to, kako reče jedan od učesnika tribine, nezainteresovanost za sudbinu fabrike, već nepoznavanje suštine trgovine akcijama, ali i revolt zbog toga što je tako veliki privredni sistem prodat po sramotno niskoj ceni, bez ikakvih sankcija za rukovodioce koji su nesavesnim poslovanjem obezvredili fabrički kapital.
Sedamdeset odsto kapitala bivše Holding kompanije Fabrika vagona, a sada Koncerna, procenjenog na 579.156.213,57 dinara, posle višegodišnjeg natezanja, prodato je za 200.000 evra ukrajinskom ,,Dombasu”. Javnost, a pre svega zaposleni, očekivali su znatno brži oporavak preduzeća, jer se mesecima, ako ne i godinama, govori o veoma povoljnim aranžmanima u nekoliko zemalja u svetu, ali se sve svelo na očekivanja, bez ikakvog poboljšanja ekonomskog položaja radnika. Sada su i mali akcionari odlučili da stvar uzmu u svoje ruke, kaže predsednik UO malih akcionara Predrag Janković.

AKCIJE ZA PIVO I PEČENjE
Predsednik Udruženja malih akcionara Branko Dragaš istakao je da su zbog nepoznavanja prave vrednosti akcija koje poseduju, pojedini akcionari u nekim privatizovanim preduzećima, od 2.200 do sada privatizovanih u Srbiji, akcije prodavali za dve boce piva i kilogram vrućeg pečenja.
- Našim delovanjem u 150 preduzeća, kao što su Hemofarm, Knjaz Miloš, značajno smo podigli cenu akcija i na taj način akcionarima omogućili pristojnu dobit. U Hemofarmu, 2002. godine, akcija je vredela 420 dinara. Ljudi su masovno počeli da ih prodaju, a oni koji su nas poslušali i nisu to učinili, danas dobijaju 12.345 dinara po akciji - ističe Dragaš neke od pozitivnih rezultata rada udruženja na čijem je čelu, a koje okuplja više od 150.000 malih akcionara iz oko 1.000 privatizovanih preduzeća.
Zbog brojnih nepravilnosti u procesu privatizacije, ona je poništena u 270 firmi, od kojih je 124 otišlo u stečaj jer je većinski vlasnik izvukao sav vredan kapital iz preduzeća i registrovao ga na rodbinu ili nekog drugog, rekao je Dragaš. Primera loše privatizacije, naveo je on, imamo i u Kraljevu.
- Dakle, naš zadatak je da uradimo novu procenu kapitala ako je ona drastično umanjena, ako su radnici na taj način prevareni i osramoćeni, a njihov rad obezvređen. Da tražimo i poništenje takve privatizacije. Šećerana u Kovačici, na primer, prodata je za tri evra, dok je naša procena bila 20,5 miliona evra. Posle tri godine fabrika je preprodata kupcu iz Nemačke za trideset miliona evra!? Na ovaj način se pokazalo ko je bio u pravu. Ako se i u slučaju Fabrike vagona pokaže enormno velika razlika u proceni vrednosti, a sve nagoveštava takav ishod, tražićemo poništenje privatizacije - kaže Dragaš, koji se više od dvadeset godina bavi berzanskim transakcijama.

REVIZIJA PRIVATIZACIJE
Najgora varijanta u svemu ovom je što radnici obično kažu da su akcije dobili besplatno i da će ih prodati po sistemu ,,daj šta daš” zaboravljajući da su akcije imovina, da se ne poklanjaju, već nasleđuju, kao što se nasleđuju kuća ili stan.
- Akcije su zarađene vašim teškim višedecenijskim radom, i dakle, ne mogu biti besplatne niti ih, kao takve, treba poklanjati - upozorio je Dragaš prisutne akcionare i dodao da je veliki deo posla oko KFVK urađen.
U narednom periodu potrebno je da se od većinskog vlasnika dobije popisna lista da bi se na bazi uvida u kompletnu dokumentaciju dobila prava vrednost kapitala.
- Podsećam da je većinski vlasnik dužan da nam dostavi svu potrebnu dokumentaciju, bilo odmah po našem zahtevu, bilo uz korišćenje zakonskih mera prinude - upozorio je Branko Dragaš i malim akcinarima predložio udruživanje manjinskog paketa akcija i jedinstven nastup na tržištu hartija od vrednosti.

NOVO RUKOVODSTVO
Udruženje malih akcinara Fabrike vagona Kraljevo osnovano je još 9. marta 2005. godine, ali na terenu ništa nije uradilo. Zbog toga je na tribini, posvećenoj privatizaciji i efektima privatizacije Fabrike vagona, najpre izabrano novo rukovodstvo Udruženja. Za predsednika UO udruženja izabran je Predrag Janković, dosadašnji v. d. predsednika, a izabrana su i dva člana Nadzornog odbora.
Zadatak novog rukovodstva je da izdejstvuje pravičniju procenu vrednosti kapitala i povećanje cene akcija.

JEDNOSATNI ŠTRAJK UPOZORENJA U KRALJEVAČKOM „MAGNOHROMU”
Zahtev za isplatu zarada i pokretanje proizvodnje

   U kraljevačkom ,,Magnohromu” u sredu je organizovan jednosatni štrajk upozorenja. Nezadovoljni radnici traže isplatu zaostale septembarske zarade i pokretanje proizvodnje. Naime, septembarska zarada radnicima je trebalo da bude isplaćena do 10. oktobra, ali isplate još uvek nema, baš kao što ni novi vlasnik i poslodavac ne pokreće najavljenu proizvodnju. radnici su najavili generalni štrajk ako zarada za septembar ne bude odmah isplaćena, a zarada za oktobar do 10. novembra, koji je krajnji rok za isplatu prema kolektivnom ugovoru i pravilnicima. Radnici pored ostalog ističu „da su se odrekli i po više od pola miliona dinara zaostalih zarada da bi posle nedavne privatizacije preduzeća bila pokrenuta proizvodnja i obezbeđene dalje redovne isplate zarada, ali da od toga još uvek nema ništa”.
Obraćajući se radnicima, direktor ,,Magnohroma” Rodoljub Petrović rekao je da će im septembarska zarada biti isplaćena u petak, 3. novembra, kada se očekuje dolazak predstavnika indijske kompanije „Global Stil”, novog vlasnika ,,Magnohroma”, sa kojima će, uz učešće predstavnika sindikata, biti vođeni i razgovori o isplatama zarada, pokretanju proizvodnje, obezbeđivanju posla i plasmana proizvoda i pravima radnika iz kolektivnog ugovora.

BERBA KUKURUZA PRI KRAJU
Prosečan rod

   Na području Raškog okruga do sada je kukuruz obran sa više od 9.000 hektara, što je oko 70 odsto ukupno zasejanih površina. Prosečan prinos je oko četiri tone po hektaru, što i nije tako loše budući da vremenske prilike nisu bile naklonjene kukuruzu. Rekordni prinosi ostvareni su na parcelama na kojima je primenjena kompletna agrotehnika, dok je na njivama gde su ratari štedeli prinos znatno podbacio. Procenjuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti dovoljan za sve potrebe poljoprivrednika u Srbiji.
   Jesenja setva do sada je obavljena na oko 40 odsto planiranih površina, što i nije tako dobro, jer optimalni rokovi za setvu pšenice, ječma i ostalih strnih žita već polako prolaze.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NARODNA BIBLIOTEKA ,,STEFAN PRVOVENČANI" KAO IZDAVAČ NA 51. MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA
U najužem izboru za Ediciju godine

   U ponedeljak, 30. novembra, u Beogradu je završen 51. Međunarodni sajam knjiga. Sajam, koji se ove godine odvijao pod sloganom ,,Svet je knjiga”, otvorio je glavni i odgovorni urednik Izdavačke delatnosti Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovenčani" Goran Petrović. Jedan od naših najznačajnijih savremenih prozaista svojom besedom pozvao je prisutne da zamisle svet, ili makar sajamski prostor, bez knjiga; svet u kome se pismo koristi samo za beleženje imena vladara, naziva firmi, tehničkih uputstava, a knjiga je tek jedna vrsta robe: ,,Svet bez knjiga bio bi lišen hiljadama godina beleženih osećanja i pojedinosti, ali i to što postoje nije dovoljno, već ih treba otvoriti i pročitati". U programu otvaranja, tematski posvećenom Nikoli Tesli, učestvovao je još jedan Kraljevčanin, glumac Nebojša Dugalić, koji je govorio odlomke iz Tesline autobiografije. Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani" iskoristila je sajamske dane da znatnom nabavkom novih knjiga obogati svoje fondove i obraduje korisnike zanimljivim i dragocenim naslovima. Kraljevačka biblioteka je na Sajmu učestvovala i kao izdavač. Četvrti put zaredom, zahvaljujući podršci Skupštine opštine Kraljevo, na zajedničkom štandu predstavili su se Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani", Narodni muzej i Istorijski arhiv. I ovoga puta ,,Poveljina" edicija Poezija, danas našla se u najužem izboru (2) za Ediciju godine, a kraljevački štand su posetili ,,Poveljini" autori i saradnici, značajni pisci i proučavaoci književnosti, mnogobrojni čitaoci i ljubitelji pisane reči. I ovaj sajam je pokazao da su pesničke knjige koje objavljuje kraljevačka biblioteka u samom vrhu aktuelne produkcije i da je kraljevački izdavač uspeo da okupi najznačajnija pesnička imena savremene srpske književnosti.
Ana Gvozdenović



STUDENTI MAŠINSKOG FAKULTETA IZ KRALJEVA U POSETI KOLEGAMA U VORONJEŽU - piše Bojana Milosavljević
Družba pametnih i mladih

   • Od pre dve godine Mašinski fakultet u Kraljevu neguje saradnju sa državnim univerzitetom iz Voronježa (Rusija), kada je njegova delegacija profesora i studenata boravila u našem gradu. Sredinom prošlog meseca u uzvratnu posetu ruskim kolegama i prijateljima otišao je dekan Mašinskog fakulteta iz Kraljeva, prof. dr Milomir Gašić, sa šestoro studenata

   Na nivou univerziteta u Kragujevcu i VGASU, iz ruskog grada Voronjež, pre dve godine potpisan je protokol o naučnoj saradnji kraljevačkog Mašinskog fakulteta sa ruskim univerzitetom u Voronježu. Budući da su Kraljevčani tada bili više nego dobri domaćini ruskim kolegama i prijateljima tokom posete koja je imala naučno - edukativni cilj, ali i šire upoznavanje Srbije i njene kulture, iz Voronježa je nedavno stigao poziv da kraljevački sudenti dođu u Rusiju.
Impresije sa putovanja (koje je usledilo sredinom prošlog meseca, a na kojem je naša delegacija bila sedmočlana, predvođena prof. dr Milomirom Gašićem, dekanom Mašinskog fakulteta u Kraljevu) su izuzetne. Apsolventi Miloš Kočović i Dušan Todorović pristali su da za ovaj broj lista i u ime još četvoro mladih kolega iznesu delić utisaka o viđenom i doživljenom u Voronježu.

GRAD NAJLEPŠIH RUSKINJA
- Već samo putovanje - kaže Todorović - bilo je avantura za sebe, jer je trajalo oko 20 sati, autom, avionom i vozom. Voronjež je grad sa 1,2 miliona stanovnika, nalazi se 500 kilometara južno od Moskve, u plodnoj ravnici pokraj Dona. Meni se čini da je po prostranstvu i dva puta veći od Beograda. Inače, grad spada u jedan od najvećih industrijskih cenatara u Rusiji.”
Više nego srdačni domaćini upoznali su mlade kolege sa istorijom grada u kojem je car Petar Veliki sagradio svoju flotu za rekordnih godinu dana, posle čega je sa lakoćom porazio Turke. Naši sagovornici jednodušno kažu da su devojke iz Voronježa najlepše koje su ikada videli. Ova tvrdnja u koju niko ne sumnja takođe ima osnovu u priči vezanoj za imperatora Petra. Kako bi, naime, motivisao graditelje brodova da marljivo i brzo rade, car je u Voronjež doveo najlepše devojke iz cele Rusije. Otuda potomstvo nekadašnjih lepotica danas šeta ovim gradom. Ako preskočimo vekove, saznajemo od Todorovića i Kočovića još jedan neobičan istorijski detalj: spomenik Lenjinu, vođi Oktobarske revolucije, još uvek postoji u ovom gradu, i to u samom njegovom centru, dok je širom Rusije glavni ideolog komunizma već poodavno uklonjen.
Miloš Kočović opisuje grad i okolinu kao lep sklad tradicije i savremenosti. Mnogo toga su videli i naučili, kaže, a jezičke barijere među studentima nije ni bilo - dobro su se razumeli, iako je svako govorio maternjim:
- Posetili smo brojne fabrike - priča Kočović - a najzanimljivija nam je bila ona u kojoj se grade putnički avioni. Pokazali su nam jedan koji se pravi za Fidela Kastra, predsednika Kube. Konstruisan je tako da kasnije može da se preradi u putnički avion. Sve to smo detaljno videli.”
Studentima iz Kraljeva najinteresantniji je ipak bio sam univerzitet u Voronježu. Sa divljenjem kažu da im je glavni domaćin bio prof. dr Pavel Ivanovič Nikulin, trostruki akademik Ruske akademije nauka.

MOĆ RUSKE PAMETI
Uzgred, biti akademik u Rusiji i drugde u svetu - nije isto, a tek trostruki! Genijalni Nikulin najzaslužniji je i za uspostavljenu saradnju sa kraljevačkim Fakultetom, koju je lično inicirao.
Univerzitet u Voronježu predstavlja jedinstvenu celinu, kako je to u Rusiji običaj. Srodni fakulteti su grupisani i dobro opremljeni računarskim centrima i savremenim laboratorijama. Profesori i studenti posebno se ponose bibliotekom od (neverovatnih) 600 hiljada knjiga. Studentski standard je, kažu naši sagovornici, kao i kod nas. Ističu da u Rusiji ima svega, ali da su cene vrlo visoke (“Nekada je za 50 evra moglo da se kupi dve torbe knjiga, a danas jedva tri - četiri”).
Na završetku posete Kraljevčana, koji su u Voronježu primljeni u skladu sa toplinom i tradicijom bratskog slovenskog duha, dvogodišnja saradnja je i te kako učvršćena. Dušan Todorović i Miloš Kočović najavljuju i dalji korak u saradnji našeg Fakulteta i voronješkog univerziteta - zajedničko pisanje stručne knjige.



INTERVJU - MILENA PAVLOVIĆ, GLUMICA - piše Ivan Rajović
,,Zla žena” uskoro pred Kraljevčanima

   Beogradska glumica Milena Pavlović rođena je 1972. godine u Beogradu, gde je i završila Fakultet dramskih umetnosti. Za nju se može reći da je svestrana glumica jer su u njenoj krarijeri u podjednakoj meri zastupljeni pozorište, film i televizija. Javnost je za nju saznala kada je u poznatoj filmskoj komediji Srđana Dragojevića ,,Mi nismo anćeli" odigrala glavnu ulogu, lik nespretne devojke Marine zaljubljene u šarmera Nikolu (igrao ga je Nikola Kojo). Osim u ovom filmu, Milena Pavlović je igrala i bolničarku u filmu ,,Lepa sela lepo gore", zatim u jednom od tri filma ,,Paket aranžmana" ženu mafijaša, pa u filmu ,,Tri palme za dve bitange i ribicu" devojku koja je zaposlena u hot lajn agenciji, Jelenu u Kusturičinom ,,Underground-u". Igrala je i u ,,Dezerteru" i ,,Državi mrtih", filmovima svog oca, pokojnog Živojina Pavlovića, proslavljenog reditelja i pisca. Stalni je član Beogradskog dramskog pozorišta, i tu je igrala u brojnim predstavama: ,,Čovek, zver i vrlina", ,,Vreme čuda", ,,Mišolovka", ,,U poverenju", ,,Čovek je čovek", ,,Arsenik i stare čipke", ,,Rodoljupci" itd. Glumila je i u televizijskim dramama ,,Ivan", ,,Provalnik" i ,,Devojka s lampom". Kao kćerka slavnog reditelja, i Milena se oprobala u tom poslu i režirala dve predstave - ,,Gospoćicu Juliju" i ,,Pijanistu". Ovih dana Milena boravi uglavnom u Kraljevu, kao gost ovdašnjeg Pozorišta, što je i bio povod za ovaj intervju.
• Milena, otkud to da Vi ovo miholjsko leto provodite u provinciji, i to baš u Kraljevu?
Pripremam predstavu ,,Zla žena” Jovana Sterije Popovića. Zapravo, Ana Jerotijević i ja smo igrale zajedno u predstavi ,,Konkurs” Raleta Milenkovića. Tako smo se upoznale i družile. Pošto se Ana vratila u Kraljevo, razgovarale smo o tome kako bi bilo lepo da sarađujemo i, eto, desilo se da se ukaže prilika da ja mogu da dođem i da radimo zajedno. Onda smo se sa Sašom (Aleksandrom Kovačević) dogovorile oko teksta, i to je to.
• I dokle je sve to stiglo? Kada Kraljevčani mogu očekivati da u svom gradu vide to ,,Zlo od žene”?
Premijera je 11. novembra, a dva dana kasnije prva repriza, tako da smo u finišu. Ja sam ovde bila više puta, ali smo krajem prošle sozone počeli da radimo ovu predstavu, sad smo nastavili i sve to priveli kraju.
• Kako Vama iz Beograda izgleda rad sa ovim našim lokalnim glumcima, rukovodiocima i organizatorima kulturnih događanja iz provincije?
Vrlo prijatno, naravno. No, trebalo je da dođe do toga da se mi malo upoznamo da bih se ja opustila, a i oni, da nađemo zajednički jezik i zajednički izraz u samoj predstavi i u radu. Mislim da će publika moći da uživa i da će videti koliko je bila dobra i kvalitetna naša saradnja i naša komunikacija.

GLUMA JE, ZAPRAVO, TRAGANjE ZA SOBOM
• I koliko se Vama dopada ovaj naš grad, budući da ste imali tu sreću da u jednom od najlepših perioda u godini vidite naš Trg sa Milutinom i sve ono čime se Kraljevo izdvaja od drugih gradova u Srbiji, van Beograda, kako se to pristojno kaže?
Ja sam i ranije dolazila u Kraljevo. Dolazim svake godine na Festival u Vrnjačkoj Banji, i kada imam film i kada nemam, pošto je Milan Nikodijević (umetnički direktor Festivala filmskog scenarija u V. B.) naš porodični prijatelj. Tako da već nekoliko godina dolazim na festivaal i, naravno, svratim u Kraljevo. Tako sam ovaj grad upoznala mnogo ranije nego što sam počela da radim i dopao mi se mnogo. Pre svega mislim na atmosferu i na to kako je grad uređen, jer drugi gradovi, koliko znam, nisu tako uređeni i očuvani kao Kraljevo.
• Otkud ta Vaša ljubav prema glumi koja Vas je dovela dotle da postanete glumica, ali i reditelj. Da li je to nasledno?
Još kao dete volela sam da se blesavim, da tako kažem, da imitiram Džerija Luisa, mapetovce, junake crtanih filmova, tako da je to bilo već u meni, čučalo odavno, zatim sam išla u ,,Skozorište”, dečju radionicu koja se ne bavi samo glumom, nego i crtanjem, muzikom i raznim kreativnim izrazima. Potom je usledio ,,Dadov”, gde smo pravili razne predstave, a onda sam, posle druge godine srednje škole, upisala Akademiju. Tako da je to prosto bio nekakav neminovan sled, mada sam se nosila mišlju da studiram slikarstvo jer sam volela da crtam i dugo sam se time bavila. Sve vreme sam provodila za štafelajem.
• Kao Vaša imenjakinja i prezimenjakinja Barili?
Da, ali ovo je prevagnulo, verovatno zbog kontakata sa spoljašnjim svetom, zbog druženja i nekog traganja za sobom, da to tako nazovem, koje je u glumi specifično, dostupno i moguće. Posle toga, naravno, dolazi Akademija, snimanje filmova, veliki rad u pozorištu. Zaposlena sam u Beogradskom dramskom i tamo sam uradila veliki broj predstava i kao glumica i kao reditelj.
• Otkuda to da se pored glume bavite i režijom?
I to se desilo slučajno, kada sam sa kolegom Dragišom Milojkovićem radila ,,Pijanistu” Alesandra Barika. Prvo u Jagodini, odakle je on, a onda je on to igrao u Beogradskom dramskom. Potom sam uradila još nekoliko predstava za svoje matično pozorište i sada, evo me u Kraljevu.
• Da li to znači da ste film malo zapostavili, budući da Vas nema u trećem nastavku “Mi nismo anđeli”, ili je nešto drugo u pitanju?
Trenutno ne radim ništa što se tiče filma. Prvi deo ,,Anđela” je sniman dok sam bila na Akademiji. Pravljena je audicija i ja sam dobila ulogu Marine, i na taj način sam ,,obavila” taj svoj prvi rad na filmu. Bila mi je to prva glavna uloga. Posle deset godina se snima drugi deo ,,Anđela”, gde sam ja opet učestvovala. Međutim, sticajem okolnosti, a ja treći deo još nisam gledala, promenjena je koncepcija...
• Nije bilo nikakvih sukoba?
Neeeeee, naprotiv, mi smo sjajno sarađivali u prvom i drugom delu filma. Učestvovala sam u svim onim putovanjima i premijerama po gradovima bivše Jugoslavije...
• Mislite biviših Jugoslavija?
Sadašnjih i bivših, pa da. Tako da ne. Takav su koncept napravili, gotovo niko iz prva dva dela nije učestvovao u ovom nastavku, a i priča je potpuno zasebna..
• Da, i motivi su potpuno drugačiji, umetničkiji, reklo bi se novosrpskim jezikom.
Da, da, ali to nema veze ni sa kakvim sukobom, toga nema.
• U redu, nećemo više o tome. Kakvi su Vam planovi za ubuduće?
Ovo mi je sad glavno, naravno. Tu sam na relaciji Beograd - Kraljevo. Imam da odigram još jednu predstavu u Beogradu i onda sam do premijere tu. Zatim bi trebalo da režiram još jednu predstavu u dečjem pozorištu ,,Puž”, i to je sve za sad. Igram stare predstave, i to je to.