Milan Vuković - novi predsednik OO DS
Politika i ekonomija
Sretenu Jovanoviću - ponovo poverenje
Porodica od nekoliko hiljada braće i sestara
Streljano je šest hiljada rodoljuba!
Osam tona humanitarne pomoći
Preventiva pre svega
,,Za sunčanu jesen života"
Prosečan rod
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, odbojka, boks

ODRŽANA 11. VANREDNA (IZBORNA) SKUPŠTINA OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Milan Vuković - novi predsednik Opštinskog odbora

   • Izabran i novi Opštinski odbor od 20 članova i Savet Foruma žena DS • O političkoj situaciji u Srbiji i zadacima DS govorili Dragan Šutanovac, potpredsednik DS, i drugi visoki funkcioneri stranke • Na izbornoj skupštini za predsednika Okružnog odbora DS ponovo izabran Vukomir - Vule Mitrović

   Novi predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu je Milan Vuković, diplomirani građevinski inženjer, predsednik Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije, odlučeno je na 11. vanrednoj izbornoj skupštini te stranke, održanoj u subotu, 4. novembra. Delegati (192) su takođe jednoglasno usvojili izveštaj o radu Povereništva DS Kraljevo, koji je podneo poverenik Ivan Jovanović, i izabrali novi Opštinski odbor, predsednicu i Savet Foruma žena DS Kraljevo.
Prioritet u radu novog Ošpštinskog odbora DS Kraljevo, kako je istakao novoizabrani predsednik Milan Vuković, biće priprema programa rada i razvoja koji će se realizovati kada DS dođe na vlast.
- Tu su pre svega odgovarajući programi za rešavanje komunalnih problema, socijalne, privredne i ostale tržišne problematike, problema mladih, sporta u Kraljevu i šire. Smatram da će Demokratska stranka u narednom periodu sigurno obavljati vlast u opštini Kraljevo i potrebno je da realizujemo te programe koje ćemo pripremiti u vrlo kratkom roku i sa njima izaći pred građane opštine Kraljevo, kako u predstojećim izborima, tako i sutra kada budemo obavljali vlast, u realizaciji tih programa - naglasio je Vuković.
Pored 192 delegata, izabrana na mesnim skupštinama, izbornoj skupštini OO DS Kraljevo prisustvovao je i veći broj čelnih funkcionera Demokratske stranke i gostiju.
Učestvujući u radu skupštine Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke, pored ostalog istakao je da je za ovu stranku Kraljevo jedna od opština koja ima ogroman značaj i da se nada da će i ubuduće biti njeno uporište u borbi za demokratske promene u Srbiji.
- Ono što se dešavalo u Kraljevu za nas je bilo zabrinjavajuće, ali se nadam da će se od ove skupštine situacija promeniti na bolje. To je bitno, jer nas čeka veliki posao i u Srbiji i u Kraljevu. Nama je Kraljevo jedna od najbitnijih „arterija” i tako ćemo ga i posmatrati, jer želimo da nakon ove skupštine sve podele i nesuglasice među vama odu u istoriju i da Kraljevo na mapi Srbije ponovo obeležimo žutom tačkom, kao grad i opštinu u kojoj pobeđuje Demokratska stranka - naglasio je Šutanovac.
On je rekao i da Srbiju posle usvajanja novog Ustava očekuju još dva važna koraka - raspisivanje izbora i formiranje demokratske Vlade, pri čemu Demokratska stranka veruje da će biti ispunjeno obećanje dato u pregovorima oko novog Ustava o istovremenom raspisivanju parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji do kraja godine.
- Danas vidimo da se pokušava da se izigraju obećanja, ali nas to još više učvršćuje u uverenju da danas postoji jedna Srbija sa dve politike i da će one biti glavne teme u predstojećoj izbornoj kampanji. Jedna je nacionalistička, tema „nebeske Srbije” i zagrobnog života. Druga je demokratska, koja se zalaže za bolji život građana danas, u sadašnjem vremenu. Naša borba će pre svega biti okrenuta politici života i ravnomernog ekonomskog razvoja Srbije. Ponudićemo plan ravnomernog razvoja Republike i predstojeća izborna kampanja DS ići će sa porukom da ćemo se boriti za bolji život svakog građanina naše zemlje u ovom trenutku - naglasio je Šutanovac.
Takav stav DS-a, prema njegovim rečima, biće i prema rešavanju statusa Kosova i Metohije jer se umesto „nacionalističkih zabluda moramo okrenuti prema rešavanju pitanja bezbednosti i boljeg društvenog i ekonomskog položaja Srba koji žive u južnoj srpskoj pokrajini”. Šutanovac je istakao da su zbog toga predstojeći izbori „od istorijskog i presudnog značaja za Demokratsku stranku, ali i demokratsku Srbiju”, i da zato svi članovi DS, kako u „centrali”, tako i u lokalu, moraju učiniti sve da ostvare izbornu pobedu. „Ta pobeda je moguća ako više budemo verovali u sebe i ako budemo stalno i uporno radili na terenu sa građanima, koje treba da motivišemo da izađu na izbore i glasaju za svoju bolju sadašnjost i budućnost” - zaključio je Šutanovac.
Na skupštini su govorili i Miodrag Đidić, član Predsedništva DS, Srđan Milivojević, član IO DS, i Snežana Lazović, potpredsednica Foruma žena DS, koji su takođe ukazali na značaj predstojećih izbora i velike šanse da Demokratska stranka osvoji najveći broj glasova, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, a time i preuzme odgovornost za uspešniji demokratski razvoj Srbije i bolji život njenih građana.

ČLANOVI OO DS KRALJEVO
Za članove Opštinskog odbora DS Kraljevo izabrani su Dejan Bogavac, Slaviša Vojinović, Goran Vučinić, Dragutin Gajović, Zdravko Glišović, Zoran Đurović, Ljubinko Zlatić, Jasminka Jovanović, Željko Kovinić, Zoran Košanin, Vladimir Krunić, dr Goran Kuševija, Zoran Minović, Vesna Mitić, Vukomir Mitrović, Vera Petrović, Milan Samardžić, Ljubiša Simović, Dejan Srećković i Ljiljana Stevanović.

FORUM ŽENA OO DS
Za predsednicu Foruma žena OO DS Kraljevo izabrana je Danijela Miladinović, a za članice Saveta ovog Foruma Aleksandra Glibetić, Ana Jerotijević, Sonja Komadinić, Senka Mikarić, Zorica Marković, Branka Pavlović, Vera Petrović, Ružica Radulović, Ljiljana Stevanović i Dragana Čolović.

IZBORI U OKRUŽNOM ODBORU DS
Ponovo Mitrović

   Na skupštini Okružnog odbora DS za Raški okrug, održanoj 5. novembra, za predsednika tog odbora ponovo je izabran Vukomir - Vule Mitrović iz Kraljeva, a za članove stalnog sastava Božidar Vučković (V. Banja), Fuad Batilović (N. Pazar), Goran Mihajlović (Raška), Hajruš Hot (Tutin) i Goran Pavlović (Ušće).

POLITIKA I EKONOMIJA

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA G 17 PLUS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Veći budžetski transferi za lokalnu samoupravu

   • Iz republičkog budžeta za 2007. godinu za transfere opštinama predeviđeno 27,9 milijardi dinara, od toga opštini Kraljevo 477 miliona dinara, što je za 73 odsto više nego lane • G 17 plus očekuje skore izbore na svim nivoima i veruje u dobar sopstveni izborni rezultat

   Od naredne godine opštine u Srbiji biće bogatije zahvaljujući politici G 17 plus i Ministarstvu finansija koje je uvelo red u poreski sistem i javne finansije i opredelilo znatno veća transferna sredstva za lokalnu samoupravu iz republičkog budžeta - rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus u Kraljevu, održanoj početkom ove sedmice.
Kako je naglašeno, predlogom budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, zahvaljujući višku novca u republičkoj kasi, predviđeni su skoro duplo veći iznosi za transfere budžetima lokalnih samouprava. Ukupno planirana finansijska sredstva za tu namenu iznose 27,9 milijardi dinara.
- Što se tiče opštine Kraljevo, u ovoj godini imali smo oko 275 miliona dinara od transfera sa viših nivoa vlasti. Iduće, 2007. godine, imaćemo 477 miliona dinara, odnosno povećanje za više od 73 odsto - istakao je mr Jovan Nešović, opštinski menadžer i šef Odborničke grupe G 17 plus u Skupštini opštine Kraljevo.
G 17 plus preko svoje odborničke grupe predložiće da ovaj dopunski novac za kraljevačku opštinu u okviru budžeta bude uložen isključivo u investicije. Dopunska transferna sredstva, po Nešovićevim rečima, biće namenski iskorišćena za rekonstrukciju ulica i puteva, škola, parkova, vodosnabdevanje i ostale potrebe od javnog značaja.
Na pres konferenciji je rečeno i da stranka G 17 plus očekuje prevremene izbore na svim nivoima u najskorije vreme.
- G 17 plus je, i u Kraljevu, i uopšte, spreman za izbore. Očekujemo da se demokratski blok dogovori o datumu izbora i nadamo se da će G 17 plus, naročito ovde u Kraljevu, imati dobar rezultat - naglasio je Nešović.
Predstavnici Opštinskog odbora G 17 plus istakli su i da očekuju prvenstveno parlamentarne izbore, a zatim i predsedničke i lokalne, i da optimizam u pogledu rezultata na predstojećim izborima temelje na dosadašnjim rezultatima i podršci građana toj stranci.

ISTRAŽIVANJE O EVROPSKOJ ORIJENTACIJI SRBIJE
Većina ispitanika za Evropsku uniju

   Članstvo Srbije u Evropskoj uniji na eventualnom referendumu u ovom trenutku podržalo bi 70 odsto punoletnih građana, pokazalo je najnovije istraživanje koje je pod nazivom „Evropska orijentacija građana Srbije” sprovela Kancelarija za pridruživanje EU u Beogradu. Broj opredeljenih za Evropsku uniju je u blagom porastu. Protiv je 12 odsto, a neopredeljenih 18 odsto.
Na prezentaciji ovih podataka u Kancelariji za pridruživanje EU, međutim, kao zabrinjavajući su istaknuti podaci iz septembarskog istraživanja javnog mnjenja „Stratendži markentinga” na uzorku od 1.052 ispitanika. Naime, prema tom istraživanju, polovina ispitanika je rekla da je nespremna da se dodatno školuje, prekvalifikuje ili usavršava, 41 odsto nije spremno da još neko vreme živi sa lošim standardom, 35 odsto ne želi da menja dosadašnje radne i životne navike. Evropljaninom se oseća 43 odsto ispitanih, najviše mladih između 18 i 39 godina, i više muškaraca nego žena. Kako je zaključeno, građani sve više veruju da članstvo Srbije u EU, pored koristi, donosi i troškove, da domaćoj poljoprivredi može stvoriti više problema, dovesti do manje upotrebe srpskog jezika i gubitka nacionalnog i kulturnog identiteta. Kao najveće koristi od članstva Srbije u EU ispitanici očekuju pravo na rad - 73 odsto, pravo stalnog boravka u evropskim državama - 49 odsto, mogućnosti studiranja u evropskim zemljama - 44 odsto. Zanimljiv je i podatak da 79 odsto ispitanika u poslednjih 12 meseci nije putovalo u inostranstvo, a oni koji su putovali najčešće su navodili susedne zemlje: Crnu Goru, Mađarsku, Bugarsku, BiH, Hrvatsku, zatim Grčku i Tursku.

PREMA NAJNOVIJIM ISTRAŽIVANJIMA „TRANSPARENSI INTERNEŠNELA”
U Srbiji još cveta korupcija

   Srbija se po indeksu korupcije nalazi na 90. mestu od 163 zemlje u kojima „Transparensi internešnel” i još desetak različitih istraživačkih svetskih agencija sprovode istraživanje. Na skali, od jedan za najkorumpiranije, do deset za zemlje sa najmanjom korupcijom, Srbija trenutno ima indeks 3,00 i na rang listi deli 90. mesto sa Gabonom i Surinamom, i pored toga što je, u odnosu na prošlu godinu, kada je imala indeks 2,8, zabeležila mali pomak. Od zemalja u Evropi, po indeksu korupcije, iza Srbije su samo Jermenija, BiH, Gruzija, Ukrajina, Makedonija, Albanija, Rusija, Azarbejdžan i Belorusija.
Hrvatska je na 70. mestu, a Slovenija, koja je postigla veliki napredak, na 28, zajedno sa Maltom i Urugvajem. Na prvom mestu, sa indeksom 9,6, nalaze se Finska, Island i Novi Zeland, a na poslednjem, sa indeksom 1,9, Mijanmar i Gvineja. Zemlje kod kojih je zabeleženo pogoršanje indeksa korupcije su i SAD, Kuba, Izrael i Tunis.
Inače, kao podnošljivo stanje korupcije, po kriterijumima ovih istraživanja, smatra se indeks iznad 5,0, što znači da Srbiji do njega trebaju još dva indeksna poena.

TRIBINA U REGIONALNOM CENTRU „LINGVA”
Između tradicionalizma i modernizma

   „Danas se u Srbiji svakodnevno susrećemo sa brojnim pokušajima obnove tradicionalnih vrednosti, a sa druge strane težimo da svoje živote prilagodimo izazovima i vrednostima savremenog doba”, istakao je dr Nikola Samardžić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od osnivača Liberalno demokratske partije, učestvujući na tribini koja je prošle subote održana u regionalnom centru „Lingva” u Kraljevu pod nazivom „Tradicionalizam i modernizam u Srbiji”.
Taj raskorak između tradicionalizma i modernizma, prema njegovim rečima, razvoju Srbije nanosi ogromnu štetu i predstavlja kamen njenog stalnog spoticanja u traženju savremenog everopskog puta i izlaska iz društvene krize u kojoj se nalazi već godinama.
- Ne postoji politička tradicija u Srbiji koju možete promeniti bez užasnih posledica po većinu stanovništva u društvu, jer to su, jednostavno, stvari koje su neprimenljive i to prosto niko razuman ne čini - tvrdi dr Samardžić.
On ističe da je prosvetiteljstvo jedina tradicionalna osnova koja se može iskoristiti u sadašnjem i budućem vremenu, jer prosvetitelji su uvek želeli da se razlikuju od svojih predaka i da nose sopstvenu odgovornost.
- Ono što bi bila modernistička poruka našim građanima jeste da ponesu odgovornost, da se opredele, da budu jasni u tim opredeljenjima i da im ta opredeljenja budu dosledna. Da istrpe i posledice, ali i da uživaju njihove prednosti - naglasio je dr Nikola Samardžić.

EKONOMIJA
Domaći dobavljači za strane firme

   Ministar finansija Srbije u ostavci Mlađan Dinkić ocenio je da će mala i srednja preduzeća u Srbiji, kada postanu pouzdan dobavljač velikim multinacionalnim kompanijama, osigurati izvoz svojih proizvoda u inostranstvo.
,,Istovremeno će se, na taj način, obezbediti trajno povećanje zaposlenosti", dodao je ministar na konferenciji povodom početka programa razvoja lanca domaćih dobavljača multinacionalnih kompanija.
Ovaj projekat realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju sredstvima EU preko Multilateralne agencije za osiguranje investicija, koja je deo Svetske banke.
Programom je predviđeno da se, od 150 domaćih firmi koje se prijave na konkurs za dobavljače, odabere 30 najuspešnijih kojima će biti pružena direktna materijalna i tehnička pomoć.
Među multinacionalnim kompanijama koje će u budućnosti snabdevati firme iz Srbije nalaze se i Koka-Kola, Ju-Es Stil, Simens, Henkel, Britiš ameriken tobako i druge.

KORUPCIJA
Baraćeva kritikuje vladu

   Predsednik vladinog saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da vlada Srbije nije učinila ništa na suzbijanju korupcije u zemlji, već je doprinela njenom porastu.
Barać je, kao primere korupcije, navela Nacionalni investicioni plan ,,na osnovu koga se u Srbiji ulaže veliki novac bez kontrole", piše danas Građanski list.
Primer korupcije je, kako smatra Baraćeva, i referendumska kampanja, jer je ,,ustav donet preko noći, građani o njemu ništa nisu znali, a novac za kampanju trošen je za stranačke promocije".

ODRŽANA SEDMA IZBORNA KONFERENCIJA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE SPS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Sretenu Jovanoviću - ponovo poverenje

   • Sreten Jovanović drugi put izabran za predsednika Opštinskog odbora SPS Kraljevo, a za potpredsednike Slavko Pavlović, Milun Jovanović, Milica Zucović i Miroljub Baltić • Izabrani i članovi Opštinskog odbora, Statutarne i Nadzorne komisije OO SPS Kraljevo i delegati za Sedmi kongres SPS • Usvojeni Izveštaj o radu i naredni zadaci SPS i utvrđeni predlozi kandidata za najviše fukcije u SPS

   Delegati Sedme izborne konferencije Opštinske organizacije Socijalističke partije Srbije Kraljevo, na sednici održanoj u petak, 3. novembra, ponovo su ukazali poverenje Sretenu Jovanoviću. On je, između osam kandidata, dobio najviše glasova i izabran za predsednika Opštinskog odbora SPS Kraljevo i u narednom četvorogodišnjem mandatu. Izabran je i novi Opštinski odbor SPS Kraljevo (51 član) i njegovi potpredsednici (Slavko Pavlović, Milun Jovanović, Milica Zucović i Miroljub Baltić), Statutarna i Nadzorna komisija (sa po tri člana) i 25 delegata iz Kraljeva za 7. kongres SPS-a, koji će biti održan u decembru. Time je završena izborna aktivnost SPS-a na lokalnom, opštinskom nivou u Kraljevu, posle sastanaka po mesnim odborima. Svi funkcioneri, članovi organa i delegati, inače, izabrani su između većeg broja kandidata.
Kako je istaknuto u usvojenom Izveštaju o radu, protekli period bio je jedan od najtežih od osnivanja SPS-a, kada je ova partija izgubila vlast u Srbiji i veliki broj članova koji su prešli u druge stranke ili osnovali nove (poput Branislava Ivkovića). „SPS je od septembra 2000. izgubila 80 odsto svojih birača, a od decembra te godine do danas još 43,5 odsto preostalih birača. Analize su pokazale da je SPS posle gubitka vlasti na svim nivoima bila najugroženija politička partija, sa konstantnim napadima, kako spolja, tako i iznutra. Sve što je negativno i u zemlji i u opštini pripisivano joj je kao tobožnjem krivcu, dok Opštinski odbor SPS Kraljevo nije bio u situaciji da bude nosilac razvoja, izgradnje i investicija” - stoji u Izveštaju. Partija je „posebno bila uzdrmana neustavnim hapšenjem i odvođenjem u Hag svog predsednika Slobodana Miloševića”, a zatim i njegovom smrću koju su „ne samo svi socijalisti, već i slobodoljubivi građani Srbije i Kraljeva doživeli sa bolom, tugom i nevericom”, napisano je u Izveštaju o radu OO SPS-a, uz ocenu da je uprkos svemu partija opstala i predstavlja jedan od značajnijih političkih faktora u Srbiji i u Kraljevu.
- SPS u Kraljevu nije imala neke impresivne rezultate, čak se može reći i daleko od toga. Ali, Socijalistička partija u Kraljevu ostala je na političkoj sceni i postala faktor na koji se mora računati. Na svima nama je da iskoristimo svoje mogućnosti i kroz novo okupljanje, kroz novu mobilizaciju i delovanjem na svim nivoima Socijalističkoj partiji vratimo mesto koje joj pripada, a pripada joj mesto ne u ostvarivanju cenzusa, već i u preuzimanju i vršenju vlasti - istakao je Sreten Jovanović, predsednik OO SPS Kraljevo, u uvodnom izlaganju.
Jovanović je posebno upozorio na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u Kraljevu, pre svega na veliku nezaposlenost kao posledicu neadekvatne privatizacije i usporenog privrednog razvoja, uz zahtev Republici i budućem rukovodstvu SPS-a da Kraljevu posvete posebnu pažnju jer je Kraljevo primajući veliki broj izbeglica i raseljenih sa Kosmeta dobilo još jedan „grad u gradu” i time veliki broj nerešenih problema.
- Okupljanje svih potencijala sa levice je i obaveza Socijalističke partije, jer samo jaka SPS, bez podela i razmirica, može biti stožer tog okupljanja. Mi, koji prihvatamo određene funkcije u našoj partiji, dokažimo da možemo biti nosioci tih obaveza. Ako su nam naši članovi kroz najširu mrežu dali određena poverenja, ta poverenja moramo iskoristiti, opravdati i koliko je u našoj moći istrajati u borbi za potpuni povratak SPS na političku scenu, na vlast. Očekujem da u tome svi vi ovde danas prisutni, a i svi koji su nezadovoljni, koji su poniženi i obespravljeni, budete naši saradnici - zaključio je Jovanović.
Učestvujući u radu izborne konferencije u Kraljevu, Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS-a, posebno je ukazao na značaj predstojećeg Sedmog kongresa te partije.
- Naša partija je pred istorijskim kongresom. Ne samo zato što je to prvi kongres SPS-a bez Slobodana Miloševića, kojem ćemo posvetiti posebnu rezoluciju kao istorijskoj ličnosti, osnivaču partije i čoveku koji se borio za narod i državu i pred Haškim tribunalom, već i zbog toga što naša partija mora da se okrene novim okolnostima u Srbiji. Moramo da shvatimo da nema više SCG, nema više društvene svojine i da se nalazimo u vremenu „divljeg kapitalizma”. Zato moramo da se okrenemo radnicima, sindikatima, penzionerima, članovima SUBNOR-a i borcima najnovijih ratova, studentima i drugim mladim ljudima koji, kad glasaju, treba da znaju da sa nama imaju perspektivu - naglasio je Dačić, najavivši da će se SPS boriti za istovremene izbore na svim nivoima i zaključivši „da SPS u Srbiji treba da bude faktor koji će da se pita i da niko ne može da formira vladu bez naše partije, jer levica u Srbiji sigurno ima budućnost, a imaće je dok postoji SPS”.

NAREDNI ZADACI
Uz Izveštaj o radu u proteklom periodu, usvojeni su i zadaci Opštinske organizacije SPS Kraljevo u narednom (2006 - 2010. godina). Pored organizacionog, programskog i kadrovskog jačanja partije, glavni zadaci OO SPS Kraljevo biće konkretno delovanje u izbornim aktivnostima na svim nivoima radi postizanja što boljih rezultata i povratka na vlast, kritički odnos prema nosiocima vlasti u opštini, podržavanje ekonomskih i socijalnih prava radnika, mladih i penzionera, razvoja privrede, poljoprivrede i sela u opštini, uz posebnu pažnju razvoju ušćanskog područja, brže ostvarivanje kapitalnih i drugih investicija, razvoja obrazovanja, zdravstva, sporta i ostalih društvenih delatnosti, izbori u mesnim zajednicama, medijska promocija programa i rada partije itd.

KANDIDOVANJE ZA NAJVIŠE FUNKCIJE U SPS-U
Dačić „nije prošao”

   Burna rasprava vođena je o predloženim kandidatima za najviše funkcije u SPS-u. Naime, na predizbornim sastancima u mesnim odborima SPS u opštini Kraljevo najviše glasova, od 10 mesnih odbora, za kandidata za predsednika SPS-a dobio je Ivica Dačić. Ali, Opštinski odbor SPS Kraljevo u starom sastavu, svodeći predloge, izostavio je Dačića smatrajući ga jednim od odgovornih za loš odnos „centrale” prema Opštinskoj organizaciji i odboru SPS u Kraljevu i predložio da izborna konferencija podrži kao kandidate ispred OO SPS Kraljevo prof. dr Petra Škundrića i Milutina Mrkonjića, koji su predloženi u po osam mesnih odbora.
   To je bio povod za oštru polemiku između Dačića i jednog broja delegata na konferenciji posle koje je, većinom glasova prisutnih delegata, ipak podržan predlog Opštinskog odbora za Škundrića i Mrkonjića kao kandidate za predsednika SPS-a.

   Pored njih, kao kandidati za funkciju potpresednika SPS-a predloženi su i podržani prof. dr Miloš Janićijević, Miloš Nešović i prof. dr Dragoslav Kočović, a za funkciju generalnog sekretara partije Žarko Obradović, Slavica Đukić-Dejanović i Uroš Šuvaković.

DESETOGODIŠNJICA DEMOKRATSKIH PROTESTA U KRALJEVU 1996-1997. (2) - piše Ivan Rajović
Porodica od nekoliko hiljada braće i sestara

   • Opšti je utisak da demonstranti nisu baš neprijateljski raspoloženi prema ljudima u uniformi, čemu je značajno doprinelo i pismo 65 radnika Sekretarijata unutrašnjih poslova iz Kraljeva, koje je obelodanila koalicija ,,Zajedno". Oni su poručili Kraljevčanima da ih se ne plaše i da su sa njima. Vrlo je karakterističan jedan pasus: ,,Budite uvereni da ćemo, u slučaju da dođe do neželjenih događaja, pokušati da, pre svega, zaštitimo naše sugrađane od naših kolega koji su iz drugih gradova došli u Kraljevo ne bi li zaštitili naše lokalne lopove i bitange koji iz svojih fotelja mirno posmatraju sve što se dešava u našem gradu”.

   U vreme takozvanih demokratskih protesta koji su, spontano i sasvim slučajno, započeli u Kraljevu, opozicija u Srbiji je tek ušla u drugu petoletku svog bivstvovanja. I pored više intenzivnih i, reklo bi se, dramatičnih obračuna sa režimom, bilo je više nego jasno da je definitivni obračun sa Miloševićem, koji bi podrazumevao njegovo nasilno rušenje, čista iluzija. Još veća iluzija je bila nada da bi na demokratskim izborima demokratska opozicija mogla da pobedi bračni par sa Dedinja, koji je bio na vrhuncu svog vladalačkog zanosa. Tim pre što su, a to su kasniji događaji potvrdili, u redovima diktatorovih obožavalaca svoje mesto masovno našli svi oni koji su sebe smatrali srpskim nacionalistima i patriotama, penzioneri kojima nikad nikakve promene ne odgovaraju, učesnici Miloševićevih ratova, na bilo koji način privilegovani slojevi stanovništva, sanjari velike Srbije i, naravno, pripadnici Miloševićeve bezbednosti, budući da se njegovim čuvanjem u bukvalnom smislu čuvala i njegova tvorevina od države, ili bar ono što je od nje ostalo.

DRŽAVNA BEZBEDNOST NA ČELU OPOZICIJE
Tu se već pokazalo da nije bez osnova bilo prigovora koji su čak išli dotle da se tvrdilo kako je zapravo DB dao svojski doprinos u osnivanju srpske opozicije. Shodno tome i u redovima lokalne opozicije, okupljene oko koalicije Zajedno, bilo je i te kako mnogo onih koji su igrali ključne uloge, a za koje se znalo ko su i za koga rade. Svoju odanost režimu svi oni su smatrali najodanijim vidom patriotizma i ljubavi prema svojoj zemlji i vođi. Otuda sve one kvalifikacije na račun demonstranata, koje su se tada masovno čule, a išle su dotle da su i deca nazivana petokolonašima, agentima CIA, izdajnicima, a svi skupa koji su u bilo kojoj meri dali svoj doprinos protestu, bili su jednostavno za nosioce vlasti i njihove sledbenike srpski šljam i domicilne ništarije. Tako etiketirani demonstarnti imali su status državnih neprijatelja, a to znači da svoja prava nisu mogli da traže nigde, osim na protestima koji su zbog svega toga i organizovani.
Sa druge strane, u svim segmentima života godinama su akumulirani kadrovi na koje se moglo računati, što je članovima i simpatizerima tadašnjih režimskih stranaka omogućavalo najviši stepen blagodeti u datim uslovima, ali i otvorene mržnje prema svemu i svakome ko je bio protiv. Najbolji dokaz za to su vreće spaljenog biračkog materijala u skupštinskom ,,podzemlju”, ali i sudsko poništavanje zapisnika sa biračkih mesta, čak i tamo gde je to bilo više nego očigledno. Oni koji su pristali da rade za izborne lopove nagrađivani su stanovima u Beogradu i koferima para koje su iznosili iz grada, dok su hiljade šetača demonstrirale pod njihovim zatamnjenim prozorima. Život u takvim okolnostima, kako su tumačili pojedini lokalni ideolozi i funkcioneri Miloševićevih stranaka, sveo se na prirodnu selekciju iz koje je trebalo da prežive oni koji su se u prethodnom periodu bolje snašli. A to je značilo verno služili diktatorima i za to dobili određene privilegije. Situacija u kojoj su mnogi mogli biti kupljeni za jedan mobilni telefon, što je i činjeno, držana je pod kontrolom na taj način što objektivnog informisanja, sve do pred kraj protesta, nije ni bilo, osim retkih izuzetaka i izveštaja stranih novinara koji su pratili dešavanja u Srbiji.

LEGALISTIČKO MANIFESTOVANjE NEZADOVOLjSTVA
Međutim, u tom trenutku verovatno nikome nije padalo na pamet da su sazreli uslovi da se režim ruši, a opoziciono delovanje bilo je usmeravano odozgo i dozirano u onoj meri u kojoj je moglo da predstavlja lepu zabavu za nemirne duhove i sasvim pristojan ambijent za buntovnike, stranački aktivne ili ne. Dakle, u takvoj atmosferi, kada se dobrim delom na opoziciju iz navedenih i mnogih drugih razloga gledalo kao na nestašne dečkiće i devojčice koji daju specifičan ukus Miloševićevoj ,,demokratiji", došlo je do spontanih protesta kao čisto legalističkog manifstovanja nezadovoljstva očiglednom krađom na izborima za lokalne organe vlasti. A koliko je opozicija bila jaka i jedinstvena govori i to što je dobar deo odbornika kojima mandati nisu osporeni bio rešen da uđe u opštinu i učestvuje u novoj vlasti, bez obzira što ona praktično ne bi bila nova, niti opoziciona, a ni proistekla iz volje građana. Zbog svega toga, u prvim danima broj onih koji su se okuljali na Trgu pred Milutinom bio je toliki da bi svako zanimljivije dešavanje privuklo istu pažnju. To je valjda i potaklo načelnika Milicije da čuvenom izjavom: ,,Neka ih još dan-dva, a onda će mi krv propišati", isprovocira ono što će se kasnije događati.
Pored pripadnika DB kojih je, sasvim razumljivo, bilo u ogromnim količinama i na svim mestima u gradu, u početku se okupljao i veliki broj znatiželjnika, prodavaca semenki i koječega, a kasnije i pištaljki koje su demonstrantima prodavali julovci. Veliki broj ,,učesnika" pratio je skupove sa pažljivo odmerene distance sa koje se u isto vreme, po potrebi, može biti eventualni učesnik-buntovnik ili slučajni prolaznik. Drugi, hrabriji, ulazili su u masu, ali sa maskama od kapa i šalova na licu. Sve je pažljivo snimano službenom opremom Milicije, i naravno, ništa nije emitovano niti objavljivano u lokalnim medijima. Čekalo se da ovaj izliv nezadovoljstva prohukti i sam od sebe prestane, čime bi i vlast i demonstranti bili zadovoljni. Ali, stvari se komplikuju obračunom kod benzinske pumpe u Čibukovcu, gde policija gubi živce i brutalno prebija vođe demonstranata. I umesto da se ,,zabava" smiri, protesti od tog trenutka postaju sve masovniji. Masovniji postaju i kordoni policajaca koji neprekidno stižu kao pojačanje iz južnijih delova naše domovine. Ono po čemu će ovi čuvari reda i mira biti upamćeni, za razliku od domaćih koji su bili dosta tolerantni i uzdržani, jesu njihovi staklasti pogledi ispunjeni ubilačkom mržnjom prema svemu onome što bi moglo da ugrozi ono što su bili plaćeni da brane. I od tog trenutka legalistička manifestacija nezadovoljstva građana postaje pravi lokalni rat u kojem se, pored ostalog, potežu pištolji u zgradi SO, bombama ulazi među demonstrante, kolima uleće među šetače, a premlaćivanje po haustorima i privođenje na informativne razgovore postaje više nego normalna pojava, naročito kada su mladi Otporaši u pitanju. Ali sve što je represija bila brutalnija i protesti su dobijali na značaju, masovnosti i žestini. Zato je pravo čudo da i pored nepomirljivo suočenih protivnika nije došlo do ozbiljnijeg masovnog sukoba sa teškim posledicama, što je čuvarima režima i bio cilj, a što je izbegnuto samo zahvaljujući gotovo gandijevskim metodama organizatora protesta. Da su stvari postale veoma ozbiljne shvatilo se posle saznanja o praćenju, snimanju i prisluškivanju vođa protesta kao da se radi o državnim neprijateljima. No, tada su već stvari otišle tako daleko da povratka više nije bilo, a to je značilo da se mora ići do kraja, ako je cilj da se sačuvaju žive glave.
Uglavnom, opšti je utisak da demonstranti nisu baš neprijateljski raspoloženi prema ljudima u uniformi, čemu je značajno doprinelo i pismo 65 radnika Sekretarijata unutrašnjih poslova iz Kraljeva, koje je obelodanila koalicija ,,Zajedno". Oni su poručili Kraljevčanima da ih se ne plaše i da su sa njima. Vrlo je karakterističan jedan pasus: ,,Budite uvereni da ćemo, u slučaju da dođe do neželjenih događaja, pokušati da, pre svega, zaštitimo naše sugrađane od naših kolega koji su iz drugih gradova došli u Kraljevo ne bi li zaštitili naše lokalne lopove i bitange koji iz svojih fotelja mirno posmatraju sve što se dešava u našem gradu”.

VLASTOLJUPCI U SENCI SVEOPŠTE EUFORIJE
I dok su jedni idealistički učestvovali u demonstracijama koje su zahvatile čitavu Srbiju i poprimale sve veći zamah, drugi su već smišljali svoj uspon na vlast, a treći su još uvek taktizirali nesigurni kako će se sve to završiti. Zato se i događalo da se vrlo mali broj viđenijih Kraljevčana javno obrati sugrađanima, sve dok nisu bili sigurni u ishod tromesečnog bunta, a i onda uglavnom neodređenim, mlakim i bezličnim monolozima neprimerenim mestu i vremenu. Poznata mudrost da ne valja baš mnogo i među prvima kukurikati, za mnoge je bila način da ostanu čisti pred sopstvenom savešću, a da opet, na neki način, daju i podršku protestima, što se od njih i očekivalo. Međutim, kada se ishod već naslućivao, svi su požurili da nađu i obezbede svoje mesto u nastupajućim promenama, a takvi su, kao što se pokazalo, bili i te kako pogodni za nosioce nove vlasti, kao i mnogi od onih koji bi po logici smene vlasti trebalo da budu kažnjeni. Takvi su postali poslušni i vrlo upotrebljivi.
Saradnja sa ,,neprijateljem" bila je do te mere čvrsta da su zvanični cinkaroši sedeli u štabu Koalicije, primali faksove i materijal koji je stizao iz Beograda, a povremeno, tokom noći, davali izveštaje za Slobodnu Evropu, Glas Amerike i druge radio stanice zainteresovane za našu sudbinu. Neki od simpatizera JUL, bivših komunista, pripadnika DB ili tek vrbovanih aktivista ove organizacije, bili su u samom vrhu rukovodstva koalicije, kandidati za najviše funkcije u budućoj vlasti, a pojedini, kasnije, i najviši funkcioneri. Sa druge strane, euforija širokih narodnih masa postala je do te mere jaka da su okupljanja na Trgu predstavljala svojevrsne izlive do tada nedoživljenih osećanja zajedništva, drugarstva, tolerancije i vere u zajedničku ideju koja je trebalo da donese nešto novo, humanije i bolje za sve, nešto što je trebalo da bude proizvod zajedničke težnje za boljim životom. Posebno su bile atraktivne šetnje u kojima su hiljade ljudi obilazile stanove prozvanih i omraženih nosilaca aktuelne vlasti pri čemu je, ne retko, dolazilo do opasnih incidenata. Naravno, svima je bilo jasno da se vlast ruši u Beogradu, pa je na Kraljevčanima bilo samo to da istraju i pokažu da su na pravoj strani. I pokazali su.
Očekivalo se i da hiljade nezadovoljnih radnika propalih kraljevačkih giganata izađu na Trg, ali se to nije desilo. Strah je, ipak, osim u retkim pojedinačnim istupima, nadjačao kolektivno krčanje praznih stomaka.
Bez obzira na sve, iz dana u dan protesti su postali način života. Svako je imao svoje mesto u masi, svoju kocku na trgu, na kojoj je stajao, svoju pljosku u unutrašnjem džepu, fišek semenki, kesu bombona, svoju pištaljku koja je postala simbol protesta, trubu, motornu testeru, medenicu ili bilo koji rekvizit za pravljenje buke. Ljudi su iz večeri u veče dolazili pred Milutina kao na hodočašće, iz okolnih sela, napuštali su slave, rođendane, prenose fudbalskih utakmica, ispraćaje, posao i dolazili da budu tu, po kiši, snegu i mrazu, pred kordonima, pod pendrecima, pred kamerama, pred očima svetske javnosti, kojoj su strani novinari jasno stavljali do znanja da je i Kraljevo deo tog istog civilizovanog sveta. Mladi i stari, žene i muškarci, deca sa roditeljima, svi su bili jedan organizam koji je disao istim plućima i brujao iz svih zaglušujućih ,,oruđa" protiv onoga što jeste prizivajući ono što bi tek trebalo da dođe. Pred Milutinom su se rađale ljubavi, hvatali bombaši, pred Milutinom se pevalo, recitovalo, vatreno obećavalo, igralo, pilo i jelo. Pred Milutinom se, prosto rečeno, slavilo, molilo i živelo punim životom duže od tri meseca.

PROTEST KAO RADNA OBAVEZA
U protestima su redovno učestvovala jednogodišnja deca, ali i devedesetogodišnjaci, što je najbolja potvrda da je u pitanju bio opštenarodni bunt i borba za opstanak, a ne samo politički događaj, kako su to pojedinci želeli da predstave. I mada je sve govorilo da se radi o protestu kakav u Kraljevu nikada ranije nije viđen, u svemu tome su naročito uživala deca koju su pojedni roditelji čak ,,dovodili u red" pretnjom da neće ići na miting. I većina odraslih je strahovala da će okupljanja prestati kada rezultati budu sopšteni i već su se pitali, šta tada? A u kojoj je meri manija protestovanja zahvatila Kraljevčane govori i to što su mnogi, mada bez žaljenja, priznavali da su potpuno zanemarili čak i bračne dužnosti, što je potvrdila i izjava dr Stodića, ginekologa, koji je, mada kroz smeh, rekao kako je broj abortusa u tom periodu toliko pao da se može dogoditi da ostane bez posla.
Mnogi su na Trg dolazili kao na posao, a svoje prisustvo tamo nazivali radom na rušenju sistema. Osećaj zajedništva, pripadnosti istoj ideji i pokretu do te mere je bio izražen da se sticao utisak kako na trgu i šetnjama učestvuje porodica od nekoliko hiljada braće i sestara.
Mnogi gosti koji su svakodnevno dolazili i obraćali se građanima sa postamenta spomenika, a bilo ih je iz svih struktura, od političara do pisaca, novinara, sveštenika, glumaca, profesora, studenata, sportista… doprineli su da protest ne bude samo politički čin, već je poprimio sve odlike multimedijalnog dešavanja koje edukuje, zabavlja, oplemenjuje, usmerava, a sve vreme je u službi bunta. Zato će budućim hroničarima verovatno biti potrebno mnogo vremena i znanja da proniknu u suštinu kraljevačkih dešavanja tokom više od tri meseca protesta, ali i svega onoga što se potom dešavalo.

SETNO SEĆANjE I GORČINA
Od svega, danas je ostalo samo setno sećanje i gorčina. Kod onih trezvenijih, koji znaju da se diktatorski režimi ne ruše tek tako, pištaljkama i šetnjama, osećaj zadovoljstva da su učestvovali u nečemu što je istorija, ma kako se sva ta događanja okončala. Kod drugih gađenje, razočaranje, osećanje da su izmanipulisani i da je sve bilo uzalud, da su ovi isti kao oni, da je vlast uvek vlast i da je svaki idealizam u Srbiji osuđen na neuspeh.
Oni koji su tada idealistički verovali da su sva kadrovska rešenja trenutna, ubeđeni da će demokratija na ovim prostorima zaživeti i dati svoje plodove, prevarili su se.
Mnogi su, ničim zaslužni, proteklih desetak godina proveli na rukovodećim mestima, uz sve pogodnosti koje to pruža. Drugi su se, sticajem okolnosti, vinuli u sam vrh političkih zbivanja sa političkom iskustvom ,,iskovanim" u kraljevačkim protestima i ophođenju sa svojim ,,nesrećnim narodom" za koji nisu učinili ništa, ali su za sebe učinili mnogo. Treći su, zajedno sa većinom učesnika, ostali tamo gde su i bili, sa petnaestak godina relativno uzaludno utrošenog života, ali čista obraza i neokaljanog ugleda.
Tromesečne šetnje nezadovoljnog naroda pojedinim ,,srećnicima" su donele faraonsku korist, kako to i biva u revolucijama koje ,,jedu svoju decu", čak toliku da nisu ni u snu pomišljali da se nešto takvo može dogoditi sa tako malo ili ni malo truda. I zato bi mnogi da posle samo deset godina zaborave sve što je bilo, i da dani kada je, kako se mislilo, proleće u sred zime stiglo u Kraljevo, ostanu samo dronjave senke uspomena u svesti onih koji su iskreno verovali u promene nabolje. Valjda zbog toga čak i oni koji su tada prozivani i javno žigosani kao neprijatelji naroda, danas traže izvinjenje i rehabilitaciju, mada im se ništa loše nije ni desilo - naprotiv. I svi bi danas da se ne sećaju vremena koje većina nosi u srcu kao jedan od najlepših i najburnijih perioda u svom životu, vremena nesputane pozitivne snage koja je provalila iz nezadovoljnih ljudi, pomešana sa ljubavlju, sa verom, sa nadom. To je ono što su pojedinci izneverili zarad sopstvenih interesa, a sada bi da te stranice istorije Kraljeva izbrišu, jer one opominju i traže istinu i opravdanje za svoje postojanje ili brisanje. Traže da oni koji su krivi za izneverena očekivanja budu poznati i pokazani onima čiji su trud iskoristili i pogazili.
Izgubljenih nada, pocepanih cipela, sa reumatičnim zglobovima i od šetnji odebljalim tabanima, Kraljevčani danas ne žive mnogo bolje nego u vreme režima koji su rušili, ali žive daleko gore od onoga što su očekivali i za šta su se borili. Ne bi trebalo smetnuti sa uma ni to da su se mnogi samo deklarativno borili ,,spremni" da u svakom trenutku i svakoj vlasti budu na usluzi. Tokom proteklih godina to se jasno vidi, a videlo se i na protestima gde su najveći doprinos dali baš oni koji i nisu imali šta da izgube, niti su očekivali da nešto naročito dobiju.

ISTO, SAMO MALO DRUGAČIJE
Ipak, kad se bolje pogleda, a imajući u vidu sve prethodne činjenice, kao i situaciju na višim nivoima, sasvim je jasno da se u suštini za proteklih deset godina vrlo malo toga promenilo, a možda čak ni to. Kadrovskom politikom vođenom iz nekih drugih centara moći na ključna mesta su ponovo dolazili ljudi kojima je želja da budu na vlasti bila jedina motivacija, koji čak nisu bili ni članovi stranaka koje su ih za to predlagale. Zapravo, pesimisti će reći da je situacija još gora nego što je bila, a pri tom će zaboraviti da naglase kako su možda pojedini ljudi otišli na neka bolja i senovitija mesta, neki drugi su došli, kozmetičke promene su napravljene, ali su centri moći, i para naravno, i dalje ostali tamo gde su i bili, a to znači da isti ljudi, osim retkih izuzetaka, i dalje upravljaju našim životima.
(nastaviće se)

POVODOM 65. GODIŠNJICE KRALJEVAČKOG OKTOBRA
Streljano je šest hiljada rodoljuba!

   Ovog oktobra, pored komemorativnog pomena na groblju žrtvama fašizma, pisalo se o broju streljanih, održana sesija o dogradnji novih detalja, kapele i ograde, autora profesora Spasoja Krunića iz Beograda. Predstavljena je knjiga autora doktora Milana Matijevića sa prvim delom spiskova streljanih, izašao list Zavičajnog kluba iz Kraljeva posvećen ,,krvavom kraljevačkom oktobru 1941" i niz drugih sadržaja. Nažalost, uz malo prisustvo naših sugrađana. U večernjim časovima 13. oktobra 2006, u prostorijama gradskog Muzeja održano je suočavanje sa najčudnijim podatkom kustosa istoričara gospođe Silvije Krejaković i direktora Muzeja istoričara Dragana Draškovića o broju streljanih od 14. do 20. oktobra 1941. godine.
Tačno je da je kraljevački Muzej stvorio bazu podataka, izvršio rutinsku obradu i došao računicom do broja 2.190, za koju su rekli da je najniža brojka streljanih ispod koje ne sme da se ide, a da prihvataju ispravke za svako novo ime i prezime, godinu starosti u momentu streljanja, ako se daju i ostali podaci koji su propisani. Ništa neobično, ali sada, posle 65 godina, veoma je teško ma šta dokazivati novim detaljima!
Baza podataka je stvorena na osnovu streljanih iz Fabrike aviona, Fabrike vagona i železničkog čvora, nemačkih spiskova i okupiracionih vlasti iz 1942. godine, sa nemačkim pečatom! Taj spisak je bio poznat Kraljevčanima koji žive u gradu na Ibru, u Beogradu i raseljenju.
Uveravam vas da je bilo oko 30 različitih spiskova, koji su se nalazili u gradskom Muzeju i bili dostupni istoričarima, profesionalcima, ali i amaterima.
Rukovodstvo Muzeja sa osobljem je prenebreglo mnoge podatke i zastupa svoje o broju streljanih, kao da sve ovo oko kraljevačkog oktobra počinje od - njih!
Ja sam imao samo mesec dana kada je ugašeno 90 odsto moje bliže porodice. Visoki sam intelektualac, već penzioner posle teške bolesti, a čovek sam za kojeg se smatra da je najveći broj puta bio na ovom stratištu. Kao čovek koji je mnogo putovao, najviše po zemljama Evrope, prisustvovao sam svim komemoracijama na groblju žrtava fašizma, upoznao na stotine potomaka streljanih iz Subotice, Zrenjanina, sa Kosova i Metohije, iz Ljubljane, Maribora, Celja, Dravograda, Murske Sobote, Sarajeva, Banja Luke, Slavonije i Baranje, iz Crne Gore, kao i iz Skoplja, Bitolja, Kumanova i ostalih gradova Makedonije, stvorivši svoju ,,bazu" podataka streljanih. Relativno lako, jer sam odrastao u prvoj kući pored groblja, iz koje su moji i gledali streljanje i prihvatali preživele koji su preskakali ogradu, popili čašu vode, uzeli kocku šećera i uputili se prema Moravi i dalje ka odredima, šumi i slobodi.
Ono što sam ja proučio, pisao za ,,Student", ,,Politiku", ,,Ekspres politiku", ,,Ibarske novosti" i ,,Mariborske novine", a šta gospoda nije ni konstatovala je:
- proučavanje broja poginulih nemačkih vojnika oko borbi za Kraljevo (dugo je postojalo nemačko groblje pored novog tunela za Čačak);
- broj ranjenih nemačkih vojnika oko borbi za Kraljevo (poznat je nemački proglas 100 i 50 Srba za jednog nemačkog vojnika);
- naučni prikaz materijala sa procesa ratnim zločincima u Nirnbergu u delu ubijanja u Srbiji;
- istorijska analiza sa suđenja nemačkom generalu Leru, okrivljenom za masovna streljanja u Srbiji (priznao je da je u Kraljevu streljano 6.000 ljudi, žena i dece);
- podatke iz Vizentalove kancelarije u Beču, gde se, pored ,,Holokausta", mogu naći i podaci o streljanima u Srbiji;
- naučna analiza materijala Državne komisije Jugoslavije o masovnim streljanjima na tlu Jugoslavije;
- analiza Sreske komisije o streljanju u Kraljevu;
- analiza dnevnika austrijskog podoficira Vagnera, koji je vodio uredno dnevnik streljanja za svih šest dana i kada se zaustavio na broju 5.509 uz napomenu da se streljanje i dalje nastavlja!
- izjave preživelih sa streljanja koje su zabeležile ,,Ibarske novosti", ,,Ilustrovana politika", Radio i televizija Kraljevo, Radio Beograd i drugi;
- izjave preostalih preživelih sa kojima je moguće i danas razgovarati;
- analiza objavljenih knjiga o kraljevačkom oktobru 1941. istoričara doktora Koče Jančića i profesora Radivoja Jevtića, kao i železničara Govedarnice;
- ostala kazivanja iz zemlje i sveta o ovoj tragediji.
Da li je za jednu istinu potreba samo takozvana baza podataka kraljevačkog Muzeja ili ono što je u svetu poznato, priznato i primenjeno!?
Zašto nekome smeta brojka od 6.000 streljanih rodoljuba? Zašto neko želi da se umanji broj? U čijem interesu?!
Bio bih srećan čovek da u Srbiji nije stradao nijedan čovek, pa da nas ima onoliko koliko Engleza, sa kojima smo se brojčano upoređivali.
U drugom delu ću pisati o dokumentima Spomen parka, o gospođi Trajković, koja je u svojim istraživanjima došla do broja 5.500, agenciji TASS, koja je februara 1942. godine javila da je ubijeno 6.000 građana, dok je Vlade Berežnov utvrdio da je ta cifra bila još i veća - 6.423.
Društvo za zaštitu Spomen groblja u Kraljevu i najveći broj sugrađana odbacuje broj od 2.190 kao nečiju zlu nameru i igru i ne slažemo se sa njom?!
Borićemo se dok smo živi da nam humke streljanih ne pocrvene od stida uz poruku - ,,Mirno počivajte! Neka vam je večna slava!”.
Radomir (Dragiše) Blažić

IZ GRACA STIGLA POŠILJKA U KRALJEVO
Osam tona humanitarne pomoći

   • Humanitarno društvo ,,Manastir Dečani" iz Graca i Društvo ,,Štajerska zajednica" iz Maribora (koje pokriva slovenačku i austrijsku štajersku) prikupili osam tona medicinskih i drugih neophodnih pomagala za pomoć građanima Kraljeva

   Iz austrijskog Graca krenuo je kamion sa osam tona humanitarne pomoći, koji ovih dana stiže u Kraljevo. Pošiljku prati Rade Živaljević, srpski vitez iz Graca.
Radu Živaljeviću, koji je alfa i omega svih humanitarnih pošiljki za Srbiju, pomoć već šest godina, pružaju i članovi njegove familije - žena Mira i deca Željko i Snežana. Moralnu pomoć za humanitarne akcije društava ,,Štajerska zajednica" i ,,Manastir Dečani" pruža srpski konzulat iz Graca, na čijem čelu se nalaze generalni konzul Sonja Asanović-Todorović sa konzulom Verom Vukićević. Među najaktivnijim članovima društva su i Nenad Milić, Ostoja Janković i Rade Lukić, koji već godinama takođe nesebično pomažu prilikom sakupljanja pomoći za žitelje prijateljskog Kraljeva. u prikupljanju humanitarne pomoći učestvovala je i organizacija Crvenog krsta iz Graca, predvođena predsednikom Volfgangom Šlajhom, i mnogobrojne firme iz Štajerske.
U ove i ostale akcije u Gracu se već dve godine uključuje veoma aktivno i novoustanovljeno društvo ,,Štajerska zajednica” iz Maribora, sa predsednikom Radom Bakračevićem.
- Društvo ,,Štajerska zajednica" iz Maribora i društvo ,,Manastir Dečani" su inicijatori i realizatori humanitarnih, sportskih i kulturnih aktivnosti koje organizuju u Sloveniji i Austriji. Članovi humanitarnog Društva ,,Manastir Dečani" i ja, kao predsednik, zahvaljujemo Radu Bakračeviću, predsedniku ,,Štajerske zajednice", koji se na sve načine trudi da poveže sve ljude dobre volje ne samo iz Austrije i Slovenije, nego iz cele Evropske unije. Njegova najveća želja je da ,,Štajerska zajednica” bude evropskog karaktera. Naši članovi i žitelji Graca pružiće mu pomoć u svim njegovim akcijama. Želim da zahvalim i nekim aktivistima iz Kraljeva, koji takođe već godinama pomažu naše akcije. To su predsednica Crvenog krsta Kraljeva Mirjana Lišanin-Gostiljac, Ivan Rajović, novinar i književnik, i Hadži Momir Bakračević, predsednik društva ,,Prijateljstvo za nova vremena". Posebnu zahvalnost upućujemo dr Milošu Babiću, predsedniku opštine Kraljevo, koji se od ove godine, veoma aktivno, uključio u naše akcije - istakao je Rade Živaljević.
Za transport i špedicijske usluge finansijsku pomoć već šest godina pruža dr Kurt Fleger, potpredsednik štajerske vlade, veliki prijatelj Kraljevčana i uopšte Srba, koje izuzetno ceni.
U humanitarnoj pomoći se nalazi više od 150 invalidskih kolica, medicinskih stolova i stolica, ginekološki sto i više medicinskih pomagala, ukupne vrednosti oko 20.000,00 evra. Josef Muhić, predstavnik sindikata građevinskih radnika Štajerske, obećao je finansijsku pomoć Kraljevu.
Predstavnici štajerske vlade, ,,Manastira Dečani" i ,,Štajerske zajednice" su se dogovorili da iduće godine pozovu Kraljevčane, kao predstavnike Srbije, da učestvuju na tradicionalnom festivalu koji se svake godine održava u jednom slikovitom selu pored Graca. Na njemu učestvuju predstavnici Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Italije. Kraljevčani će dobiti zvaničan poziv. Na tom druženju evropskih gradova, oni se predstavljaju sa svojim kulinarskim specijalitetima, svojom kulturom, sportskim takmičenjima i sa ostalim što će pisati u pozivnici koju će sa sobom doneti Rade Živaljević. Osim toga, Živaljević i Rade Bakračević u zajednici sa Konzulatom Srbije iz Graca pozvaće iduće godine u Grac tridesetoro dece iz Kraljeva da budu njihovi gosti 14 dana u Gracu.
Pre toga će doći ekipa političara iz Graca, koji će uzvratiti posetu Kraljevčana marta 2003. godine.
Rade Bakračević

POVODOM SVETSKOG DANA HOBP - Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović
Bez daha ne znači i bez nade

   • Ovogodišnji moto Svetskog dana HOBP “Bez daha ne znači i bez nade” jasno stavlja do znanja svima da za ove bolesnike ima nade i da im se može pomoći u postizanju što bolje kontrole i prognoze bolesti

   Poslednjih godina se zapaža porast broja obolelih osoba od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) kako u svetu, tako i kod nas. To je ujedno i jedini vodeći uzrok smrtnosti (odmah iza kardiovaskularnih i malignih) koji se može sprečiti (prevencija borbom protiv pušenja).
Ove godine se 15. novembra obeležava tradicionalni Svetski dan HOBP, kada se brojnim edukativnim aktivnostima utiče na to da se poveća svest u javnosti o ovoj bolesti koja je sve više među nama. Mnogi nisu nikada ni čuli za HOBP, ali jesu za većinu drugih bolesti koje su daleko manje zastupljene.
HOBP je bolest koja se karakteriše ograničenjem protoka vazduha u disajnim putevima koje se ne može potpuno popraviti. Ograničenje protoka vazduha je obično progresivno i udruženo sa poremećenim zapaljenskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove. Obuhvata hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. Hronični opstruktivni bronhitis predstavlja hroničnu ili ponavljajuću sekreciju iz disajnih puteva koja je dovoljna da prouzrokuje iskašljavanje najveći broj dana u toku tri meseca, najmanje dve uzastopne godine, koja ne potiče od drugih plućnih ili srčanih oboljenja. Sa druge strane, emfizem pluća je destruktivno trajno uvećanje vazdušnih prostora na krajnjoj periferiji disajnih puteva, bez jasnih znakova stvaranja vezivnog tkiva (fibroze). Fokusiranje na povećanje svesti o HOBP je zbog činjenice da zapanjujuće veliki broj ljudi, uključujući i zdravstvene radnike, nije dovoljno informisan o ovoj bolesti.

SMRTNOST
U 2000. godini je širom sveta od HOBP umrlo 2,74 miliona ljudi, a smatra se da je u svetu obolelo više od 600 miliona osoba. I pored toga, ova oboljenja ne dobijaju zasluženu pažnju zdravstvenih radnika i nadležnih institucija. Troškovi lečenja HOBP su enormni i rana detekcija oboljenja može da prevenira poguban uticaj dugotrajne destrukcije pluća uzrokovane HOBP-om.

PUŠAČI NAJUGROŽENIJI
U većini slučajeva oboljenje predstavlja rezultat dugogodišnjeg pušenja cigareta (od 15 do 20 godina), a ne može se zanemariti ni tzv. pasivno pušenje kao faktor rizika. Za nastanak bolesti se okrivljuju i štetne materije sa radnog mesta i aerozagađenje. Nekada je to bila bolest od koje su obolevali pretežno muškarci. Međutim, zbog sve većeg broja žena pušača, odnos obolelih muškaraca i žena ima tendenciju da se uskoro izjednači.
Smatra se da od osam do 10 odsto odraslog stanovništva ima HOBP, ali se zna da je bolest u velikom broju slučajeva nedijagnostikovana. To je zbog toga što pacijenti simptome (kašalj sa iskašljavanjem i osećaj nedostatka vazduha) pre pripisuju cigaretama nego početku jedne nove onesposobljavajuće bolesti, koja u velikoj meri remeti njihov kvalitet života. Simptomi HOBP mogu nekoliko godina da prethode pojavi opstrukcije protoku vazduha u disajnim putevima.
S obzirom na to da bolest vremenom napreduje i dovodi do narušavanja funkcije pluća, veoma je važno da osobe koje su dugotrajni pušači odrede plućnu funkciju relativno jednostavnom metodom, koja se naziva spirometrija. Tako će na lak način doći do dijagnoze bolesti. Nažalost, većina pacijenata sa HOBP nikada u životu nije radila spirometriju.

PRAVOVREMENA DIJAGNOZA
Ciljevi Svtetskog dana HOBP su da se poveća svest da je HOBP globalni zdravstveni problem, da se saopšti napredak u lečenju i programima edukacije pacijenata i uključe regulatorna tela, profesionalne organizacije i udruženja pacijenata u primenu efektivnih programa lečenja.
Širom sveta zdravstveni radnici, udruženja lekara i pacijenata, zakonodavna tela i cela javnost rasvetljavaju potrebu da svaka osoba sa HOBP ima pravovremenu dijagnozu, dobije odgovarajuću terapiju, nauči da leči bolest zajedno sa svojim lekarom, kao i da smanji izloženost spoljašnjim faktorima koji dovode do pogoršanja bolesti.
Ciljevi lečenja HOBP su da se spreči napredovanje bolesti i ublaže njeni simptomi, poboljšaju podnošenje fizičkog napora i kvalitet života bolesnika, spreče i leče pogoršanja bolesti i komplikacije, smanje broj i dužina bolničkog lečenja, broj izgubljenih časova na poslu, smanji smrtnost i svedu na minimum neželjena dejstva lečenja.
Široko distribuiranje novih međunarodnih smernica za prevenciju, dijagnostiku i lečenje HOBP i edukacija lekara, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, doprineće da se ova bolest dijagnostikuje na samom početku i da se pravovremenom terapijom smanji invaliditet koji ona prouzrokuje, kao i da se doprinese smanjenju sredstava zdravstvene zaštite.
Korisnicima interneta preporučujemo sledeću adresu na kojoj se mogu upoznati sa ovim važnim datumom: www.goldcopd.com.
Autor je specijalista interne medicine - pulmolog

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DAN ŠKOLE “VUK KARADŽIĆ” - piše Bojana Milosavljević
Rad u duhu imena velikana

   Prekjuče je kolektiv Osnovne škole ,,Vuk Karadžić” u ribničkoj kasarni svečanom akademijom obeležio svoj praznik, 8. novembar - Dan škole. U središtu pažnje bili su najuspešniji učenici koji su za marljiv rad i vredne rezultate, kako je to običaj, prigodno nagrađeni.
Praznik škole bio je povod da se zvanice, ali i članovi kolektiva, podsete na najvažnije podatke iz školskog letopisa. Tako je, na primer, rečeno da je 1929. godine otvorena ,,Osnovna škola ribnička”, sa 69 učenika. Danas ova vaspitno-obrazovna ustanova spada u red najvećih na teritoriji opštine. ,,Vuk Karadžić” ima izdvojena odeljenja u Zmajevcu, Kamenici i na Beranovcu, a pohađa je ukupno 1.254 učenika. Uslovi rada su iz godine u godinu sve bolji. Uz pomoć lokalne uprave nabavljena je nova oprema, postavljena kotlarnica u školi na Beranovcu, a u matičnoj je rekonstruisan sportski teren. U dogledno vreme ova velika škola dobiće i fiskulturnu salu. Projekat za ovaj vitalni deo infrastrukture svakog kolektiva, čiju većinu čine deca i mladi, već se realizuje.
   U prigodnom obraćanju povodom Dana škole, Rodoljub Zečević, direktor ,,Vuka Karadžića”, između ostalog je rekao:
   - Naši planovi su uvek isti: da radimo tako da ,,opravdamo” ime naše škole, da gradimo i izgrađujemo; prvo ličnosti dece, pa da od njih stvaramo marljive ljude, buduće intelektualce. Onda dolazi sve ostalo.
   Nastavnici i te kako mogu da budu zadovoljni onima koje im je društvo poverilo na obrazovanje i vaspitanje. Naime, učenici ,,Vuka Karadžića” na opštinskom i višim takmičenjima neretko osvajaju najviša mesta. Obostrana volja da se deluje kreativno pokazala se i za Dan škole, povodom kojeg je održan vrlo sadržajan umetnički program.



OVE SUBOTE U CENTRU „LINGVA“PROJEKCIJA NOVOG FILMA - piše Slobodan Rajić
Svedočanstvo o dometima „Sablje“

   U okviru inicijative „Razum i svest“, Regionalni centar građanske akcije „Lingva“ u Kraljevu, nastavlja sa besplatnim projekcijama dokumentarnih filmova sa savremenom tematikom koje prate i razgovori sa autorima i organizatorima.
Ove subote, 112. novembra, u centru „Lingva“ u Ulici Olge Jovičić 24 u Kraljevu, sa počtkom u 19 sati, biće prikazan film „Sablja“ autora Dejana Jelovca i Darka Jevtića. Film traje 38 minuta i slikom i rečju opisuje događaje u vreme akcije „Sablja“, uvdene posle atentata na premijera Srbije dr Zorana Đinđića koja je na različit način dočekana od aktera na političkoj sceni Srbije.
U najavi za ovaj film, organizatori ističu da je „sagledavanje dometa i preispitivanje efekata „Sablje“, akcije koju su tokom vanrednog stanja združenim snagama vodile policija, žandarmerija i vojska, a sa ciljem da se suzbije i iskoreni organizovani kriminal u Srbiji, nezahvalan ali izazovan zadatak“ i da u tome ovaj film treba da pomogne gledaocima.
„Uvođenje vanrednog stanja najveći broj građana Srbije nije doživeo kao ograničavanje vlastitih prava i sloboda, već kao neophodni okvir za efikasno i beskompromisno sučeljavanje sa kriminalnim strukturama koje su zapretile protpunom okupacijom društvenog prostora. Brojna ubistva izvedena po jedinstvenom scenariju - pucnji iz „kalašnjikova“ kroz prozor automobila u pokretu, skupoceni automobili i džipovi sa zatamnjenim staklima, velelepne palate opremljene kamerama za video nadzor i okružene nabildovanim i vidljivo naoružanim čuvarima, te bahato i osiono ponašanje na javnim mestima dobro poznatih likova iz crnih i kriminalnih hronika, nikoga nisu ostavljali u dilemi o razmahu „nove klase“ koja svoja bogatstva stiče na ilegalan način. Upravo zbog toga, stotine hiljada ljudi na sahrani premijera Đinđića ne samo da je izašlo da oda počast čoveku koji je izrastao u simbol jedne nove, moderne i evropske Srbije, već je demonstriralo i vlastito nepristajanje na život u društvu u kome ne postoje elementarna sigurnost i bezbednost. Akcija „Sablja“ dočekana je, zato, kao pravo katarzično olakšanje, kao zakasneli ali ali još uvek mogući odgovor na „talog“ iz vremena stradanja i patnji. Od nje se očekivalo da da „saseče i počisti“ sve ono što nije urađeno u oktobru 2000-te“, kaže se u najavi za subotnju projekciju filma „Sablja“.
Prikazivanje ovog filma, kao i kompletnu inicijativu „Razum i Savest“ omogućila je Norveška narodna pomoć iz Beograda.