Demokrate prve na glasačkom listiću
„To je za nas završena priča”
Izgradnja
Stanovi za pet porodica
Koncert za dve pištaljke i trubu
Vek zatvora za kriminalnu grupu
Protiv svađa
Kakva su to vremena bila!
Izvoz povećan za 43,9 odsto
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: boks, košarka, fudbal, vaterpolo

REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA PROGLASILA PRVE IZBORNE LISTE
Demokrate prve na glasačkom listiću

   Republička izborna komisija (RIK) Srbije proglasila je izborne poslaničke liste Demokratske stranke, G 17 plus i Koalicije LDP - GSS - SDU - LSV, koje su joj do sada predate sa potrebnim brojem sudski overenih potpisa birača za parlamentarne izbore raspisane za 21. januar 2007. godine.
Izborna lista „Demokratska stranka - Boris Tadić” proglašena je za izbornu listu broj jedan na izbornoj listi, pošto je ovlašćeni predstavnik te stranke kandidature i potpise građana podneo prošlog petka rano ujutro, nekoliko sati pre stranke G 17 plus. Prva na listi DS je Ružica Pavlović-Đinđić, supruga ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Druga na glasačkom listiću biće izborna lista „G 17 plus - Mlađan Dinkić”, a lider te stranke Dinkić je i prvi kandidat na proglašenoj listi od 250 kandidata za poslanika te stranke na predstojećim prevremenim parlamentarnim izborima.
RIK je proglasio i izbornu listu koalicije Liberalno demokratske partije, Građanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije i Lige sicijaldemokrata Vojvodine, pod nazivom „LDP - GSS - SDU - LSV - Čedomir Jovanović”. Nosilac liste na izborima 21. januara biće Čedomir Jovanović, lider LDP-a, dok su na listiću posle njega lideri ostale tri stranke koalicije - Nataša Mićić (GSS), Žarko Korać (SDU) i Nenad Čanak (LSV).
RIK je doneo i odluku da od Ministarstva spoljnih poslova Srbije zatraži da stupi u kontakt sa vlastima Crne Gore, kako bi na teritoriji te države državljanima Srbije, pre svega raseljenima sa Kosova i Metohije, bilo omogućeno glasanje na izborima 21. januara.
Organizovanje predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, kako je saopšteno, koštaće nešto više od milijardu dinara.

PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG I OKRUŽNOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE - piše Slobodan Rajić
Iz Kraljeva - tri kandidata

   • Kandidati na listi DS za parlamentarne izbore iz Kraljeva Milan Vuković, Ivan Jovanović i Danijela Miletić-Miladinović • Iz Raškog okruga na listi DS još tri kandidata, plus osam kandidata iz SDP Rasima Ljajića, koalicionog partnera DS • Vukomir Mitrović: „Garantujemo da će Vlada Srbije koju bude predvodila DS Raški okrug i opštinu Kraljevo staviti među prioritete”

   Na konferenciji za novinare Opštinskog i Okružnog odbora DS Kraljevo, održanoj u utorak, 21. novembra, predstavljeni su kandidati na izbornoj listi „Demokratska stranka - Boris Tadić” sa kraljevačkog područja. Na ovoj listi od 250 kandidata DS iz opštine Kraljevo su, kako je rečeno, tri kandidata: Milan Vuković, predsednik OO DS Kraljevo, Ivan Jovanović, član GO DS, i Danijela Miletić-Miladinović, predsednica Foruma žena DS Kraljevo.
Pored njih, kako je novinare informisao Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS Kraljevo, sa područja Raškog okruga na izbornoj listi Demokratske stranke su još tri kandidata: Mateja Mijatović iz Vrnjačke Banje, Vinko Dobrić iz Novog Pazara i Miško Mitrović iz Raške.
- To znači da Demokratska stranka vodi računa o Raškom okrugu. Pored ovih kandidata, imamo i koaliciju sa Sandžačkom demokratskom partijom (SDP) Rasima Ljajića sa osam kandidata, od kojih će tri sigurno dobiti mesta u novom parlament Srbije. DS garantuje građanima Raškog okruga i opštine Kraljevo da će naši poslanici u Skupštini Srbije zaista zastupati građane sa ovog područja onako kako treba i dolikuje, posebno interese građana Kraljeva. Ova Vlada koja vlada tri godine očigledno nijednu značajnu i stratešku investiciju nije ni započela u Kraljevu, ali mi garantujemo da će Vlada koju bude predvodila DS sigurno staviti Raški okrug i opštinu Kraljevo među prioritete u Republici - naglasio je Mitrović.
Predsednik Opštinskog odbora DS Kraljevo Milan Vuković predstavio je novo rukovodstvo DS u kraljevačkoj opštini i Raškom okrugu, izabrano na skupštinama 4. i 5. novembra i čestitao vernicima koji slave Aranđelovdan, a povodom 21. novembra, Svetskog dana novinara, poželeo predstavnicima „sedme sile” da se „izbore za nezavisnost kakvu pravi mediji i treba da imaju”.

SAOPŠTENJE OO DS KRALJEVO
Odgovornost za prava deteta

   Resorni odbor za ljudska i manjinska prava DS Kraljevo, povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta, izdao je saopštenje u kojem se kaže:
„Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta, Demokratska stranka se obavezuje da će odgovorno, stručno i svesrdno raditi na promociji i zaštiti prava deteta, utemeljenih u Povelji UN o pravima deteta, da će kroz izmene i dopune zakonskih regulativa omogućiti sprečavanje ili oštrije sankcionisanje svakog vida zlostavljanja, zanemarivanja ili zloupotrebe dece. Naš prioritet je kreiranje boljih uslova života i povećanje standarda porodice kako bi se najmlađima omogućio približno isti kvalitet detinjstva kao i ostaloj deci Evropske unije. Posebno ćemo raditi na integraciji dece i mladih sa posebnim potrebama u sve tokove društvenih zbivanja, kao i na stvaranju i sprovođenju humanije socijalne politike. Želimo da nam deca budu razdragana, srećna i zadovoljna, jer su ona naša budućnost i naša nada za spokojnu starost”.

SAOPŠTENJE OPŠTINSKOG I OKRUŽNOG ODBORA DSS KRALJEVO
Podrška ministru Popoviću

   „Povodom pokušaja da se nemili događaj u Pančevu predstavi kao nešto što je ekološka katastrofa, Opštinski i Okružni odbor DSS Kraljevo daju bezrezervnu podršku Ministarstvu nauke i tehnologije i ministru dr Aleksandru Popoviću u pokušaju koji se sastoje od:
1. Kažnjavanja nestručnosti i nesposobnosti odgovornih za emisiju benzola.
2. Objašnjenja građanstvu o realnim opasnostima od nekontrolisane industrijalizacije i potencijalnih ekoloških zagađivača, evidentiranih i na područjima gde ne postoji petrohemijska industrija.
Smatramo da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za nauku i tehnologiju u proteklom mandatu iznad svega bili transparentni i upravo zato dajemo podršku ministru, čiji rad visoko ocenjujemo, i pozdravljamo njegove namere i predloge zakonskih akata koji će rešiti ovu problematiku.
Petrohemija postoji decenijama, kao i benzol u vazduhu. Menjale su se vlade i ministarstva, a ovo je prvi put da se o benzolu govori, da se zagađivači identifikuju, a krivci predaju u postupak procesuiranja.
Haranga protiv ministra za nauku i tehnologiju izgleda da nije slučajna. U proteklom periodu ti incidenti su bili mnogo češći nego ikada, pa izgleda da se ipak radi o brižljivo osmišljenim napadima na Demokratsku stranku Srbije.”
Predsednik OO DSS Kraljevo
Biljana Knežević

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U SRS KRALJEVO POVODOM ISTUPANJA „SLOBODNIH RADIKALA” - piše Anđelka Milošević
„To je za nas završena priča”

   • Istakla Vjerica Radeta, koordinator SRS za Raški okrug, na pres konferenciji u Kraljevu, naglasivši da je za ovu stranku najbitnije zdravstveno stanje predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, i njegova odbrana u Haškom tribunalu • Po Statutu, devet odbornika koji su istupili iz odborničke stranke SRS u Kraljevu pod imenom „Slobodni radikali” više nisu članovi SRS, naglasila Radeta • I u Kraljevu organizovano potpisivanje peticije za zaštitu osnovnih ljudskih prava dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu

   „Sve priče o nedavnom istupanju devet odbornika iz Odborničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) u Skupštini opštine Kraljevo, sada već bivših članova ove stranke, zauvek su završene, jer je za SRS najbitnije zdravstveno stanje dr Vojislava Šešelja, lidera te stranke, i zaštita njegovih prava u Haškom tribunalu”, rekla je narodni poslanik Vjerica Radeta, korordinator SRS za Raški upravni okrug, na konferenciji za novinare, održanoj krajem prošle sedmice u Kraljevu.
   - Srpska radikalna stranka neće javno komentarisati istupanje onih, kako su sebe nazvali, „Slobodnih radikala”, iz Odborničke grupe SRS. Po našem Statutu, oni više nisu članovi Srpske radikalne stranke. Stanje u stranci je potpuno regularno i ona u Skupštini opštine Kraljevo sada uma četiri odbornika. To je za nas završena priča. O tome svakako treba više da brinu oni koji su se zakleli u crkvi i tu zakletvu pogazili, nego mi koji smo danas ovde - objasnila je tom prilikom Vjerica Radeta, u prisustvu većeg broja članova SRS i njenog Opštinskog odbora.
Prema njenim rečima, sve dosadašnje odluke Odborničke grupe SRS u SO Kraljevo donošene su na osnovu odluka Opštinskog odbora SRS, „tako da su potpuno neosnovane priče da bilo ko drugi utiče na ove odluke i način glasanja odbornika SRS u Skupštini opštine”, istakla je Radeta i u vezi sa tim dodala:
   - Mi nemamo „slobodnih strelaca”. Mi imamo stranačke organe, stranačku disciplinu, i time se jako ponosimo. A ta priča o onima koji nisu više u ovoj odborničkoj grupi, deplasirana je, jer oni više nisu ni članovi SRS.
   Kako je Radeta objasnila, „Izvršni odbor Srpske radikalne stranke je podržao ostavku Miljka Četrovića na funkciju predsednika Opštinskog odbora SRS Kraljevo i novoizabrano rukovodstvo Srspske radikalne stranke u Kraljevu”.
   - U ovom trenutku SRS i sve njene članove najviše zanima zdravlje predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, koji već deset dana štrajkuje glađu u Haškom tribunalu. Evo, na početku 21. veka, u Haškom tribunalu dr Vojislavu Šešelju ne da se krše, već, na najgrublji mogući način, ukidaju sva osnovna ljudska prava - naglasila je Vjerica Radeta.
   Zbog toga se i u Kraljevu, u prostorijama OO SRS i na drugim mestima, prikupljaju potpisi za peticiju kojom se traži da se dr Šešelju u Haškom tribunalu priznaju osnovna ljudska prava, rečeno je na pres konferenciji.

VESNA VUKAJILOVIĆ-NIKOLIĆ:
Buđenje srpske duše i dostojanstva

   Povodom potpisivanja peticije podrške dr Vojislavu Šešelju, Vesna Vukajilović-Nikolić, v. d. predsednika Opštinskog odbora SRS Kraljevo, izjavila je za naš list:
- Ovde se konkretno radi o kršenju međunarodnog javnog prava kada je u pitanju prof. dr Vojislav Šešelj i proces koji se vodi pred haškim sudom vezan za njega. Znači, proces je poznat celom svetu, javnosti, a najmanje poznat našoj javnosti, nažalost. Da bismo mi bolje malo upoznali našu „gluvu” javnost, deo te javnosti, jer nisu svi „gluvi”, naravno, morali smo na ovaj način da probamo da probudimo srpske duše i malo srpskog dostojanstva, nečega što smatramo da Srbija još uvek ima, a samo da je neko to probao da zloupotrebi i da to nestane iz srpskog sveta. Mi smo pokazali, pokazujemo i dokazaćemo na izborima da je to moguće i da srpski narod nije umro i da će srpski narod doživeti da pobedi. Sad će četiri pune godine kako se prof. dr Vojislavu Šešelju u Hagu ne sudi, što je najcrnje. Možda neko ne zna da je dr Šešelj profesor Međunarodnog javnog prava i on vrlo dobro zna šta znači Haški sud, kako je napravljen, ko ga je stvorio, pod kojim uslovima i kako se i tada srpski narod borio protiv stvaranja te institucije, jer se znalo da će to biti sud samo za Srbe. Otišao je u Hag svojevoljno, to je tačno, ali pod optužnicom koja mu je tamo bila već spremna od naših glavešina. Zato se akcija potpisivanja peticije podrške dr Šešelju vodi na teritoriji cele Srbije i ima odličan odziv. Do sada je skupljeno više od milion potpisa, a pored članova SRS, podršku daju i članovi drugih stranaka i građani koji nisu stranački opredeljeni. Mi nikome ne zameramo što je član neke druge stranke i zato nikoga ne možemo da osudimo zbog toga. Suština SRS je jedno demokratsko opredeljenje. Ali, zameramo ljudima koji ćute kada je u pitanju jedna ovakva sudbina jednog ovakvog Srbina!? Mi se nadamo da će naš srpski junak junački izdržati i da neće posustati, da će izdržati i uz Božju pomoć pobediti.

NOVO RUKOVODSTVO?
- Izvršni odbor SRS, koji se nalazi u Beogradu, postavio je novo rukovodstvo SRS u Kraljevu. Postavio je mene - za vršioca dužnosti predsednika Opštinskog odbora, i dva vršioca dužnosti potpredsednika: jedan je Srboljub Spasojević, a drugi Soko Vilotijević - izjavila je Vesna Vukajilović-Nikolić, v. d. OO SRS Kraljevo, i potvrdila da su odlukom stranke, po Statutu, devetorica odbornika „Slobodnih radikala” isključeni iz stranke.
- Ovo nije nikakvo privremeno stanje, ovo je stalno stanje, i to nisu nikakve privremene mere, već normalan rad SRS, koja na svim lokalnim nivoima radi na jačanju i okrepljivanju svojih kadrova i svojih opštinskih odbora - istakla je Vesna Vukajilović-Nikolić. Na pitanje o statusu i delovanju četiri odbornika SRS u SO Kraljevo koji nisu u novoformiranoj OG „Slobodni radikali”, ona je odgovorila: „To za sada nije bitno, mi čekamo izbore 21. januara, posle tih izbora sigurno ćemo biti nosioci vlasti. Prema tome, nemojte da se brinete za nas, mi smo na potezu i mi dolazimo sigurno.
Povodom izjave Vojislava Janićijevića o blanko ostavkama odbornika SRS koje su kod njega i o tome da ih niko ne može aktivirati, odgovorila je kratko pitanjem:
- Pa šta?

PETICIJA PODRŠKE DR ŠEŠELJU
SRS je u čitavoj Srbiji organizovala potpisivanje peticije podrške predsedniku SRS dr Vojislavu Šešelju, koji zbog brutalnog kršenja njegovih elementarnih prava i sloboda, i posebno ukidanja prava na odbranu, od 10. novembra štrajkuje glađu u Haškom tribunalu.
Opštinski odbor SRS Kraljevo organizovao je takođe potpisivanje peticije podrške dr Vojislavu Šešelju i za nepune dve sedmice, u prostorijama stranke, na centralnom gradskom trgu i drugim mestima u Kraljevu, kako kažu u OO SRS, prikupio više od 10.000 potpisa. U OO SRS Kraljevo kažu i da će akcija potpisivanja peticije podrške dr Vojislavu Šešelju trajati dok se njemu ne ispune zahtevi i pozivaju sve građane da i dalje svojim potpisima podrže te zahteve.

INVESTICIJE U INFRASTRUKTURU NA SEOSKOM PODRUČJU OPŠTINE KRALJEVO

SIBNICA - piše Slobodan Rajić
Put povratka, posebno za mlade

   Meštanima sela Sibnica, koje se nalazi na sredokraći od po 25 kilometara između Kraljeva i Kragujevca, od sada će biti bliža i ova dva grada, ali i crkva, škola i zdravstvena ambulanta. Krajem prošle sedmice završeno je asfaltiranje nešto više od tri kilometra puta kroz selo. Kako su na skromnoj svečanosti povodom neformalnog otvaranja novoasfaltiranog puta za saobraćaj istakli meštani i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, „ovo će biti put povratka za mnoge, naročito mlade koji su se do sada, delom i zbog nedostatka dobrih saobraćajnica, masovno iseljavali u najbliže gradove”. Nekada su, naime, ovim blatnjavim i često neprohodnim putem deca iz Sibnice s mukom putovala i do pet kilometara udaljene škole u Guberevcu, a meštani i do 15 kilometara udaljene crkve, ambulante, pa čak i prodavnice u Zakuti.
Prema rečima Radovana Pavlovića, predsednika MZ Sibnica, u selu trenutno ima oko 100 domaćinstava, od kojih deset imaju po troje dece. Osnovnu školu, ukupno iz sela, pohađa šezdesetoro dece. A ,,da je put urađen pre 30 godina, možda bi ih bilo još toliko”. On je naglasio i da su Sibničani srećni što im je neko ipak ispunio data obećanja.
Ministarstvo za kapitalne investicije i Republička direkcija za puteve, za asfaltiranje ovog dela puta u Sibnici, uložili su 10,5 miliona dinara. Izvođač radova, Preduzeće za puteve „Užice”, put je asfaltirao za osam dana, s tim što su skoro sve pripremne radove obavili sami meštani.
- Ovo je selo koje je i u planovima opštine Kraljevo i u planovima opštine Kragujevac uvek bilo neopravdano zapostavljeno - istakao je dr Babić, saslušavši i želje meštana da dobiju dom kulture, ali i da im se asfaltira još 2-3 kilometra zaobilaznog puta do Zakute.

DRLUPA
Počeli i radovi na putu kroz selo

   Dvadeset godina po urađenom projektu, u Drlupi su ovih dana konačno počeli radovi na putu kroz selo. Ova deonica puta trebalo bi da poveže magistralni put M-23 Kraljevo - Kragujevac sa lokalnim putem Kraljevo - Godačica - Gledić, takođe ka Kragujevcu. Izgradnjom ove deonice puta, kako kažu meštani, put od Drlupe do Kragujevca se skraćuje za dvadesetak kilometara.
Obilazeći radove, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, ukazao je na značaj te saobraćajnice koja je obećana u vreme predsedničkih izbora u Kraljevu. Prema njegovim rečima, put je bio u katastrofalnom stanju, sa mnogo udarnih rupa i skoro neprohodan, a sada će biti konačno kompletno saniran.
U prvoj fazi radiće se put u Drlupi i krak ka Milakovcu, a nakon toga i deonica ka Godačici. Izvođač radova je preduzeće za puteve „Novi Pazar”, čiji predstavnici kažu da je ukupna dužina ovog puta sa priključcima do Godačice oko osam kilometara.
Sredstva za izgradnju obezbeđena su iz Nacionalnog investicionog plana, a vrednost radova je 28 miliona dinara. Ako vremenski uslovi dozvole, do kraja ove godine deonica puta u Drlupi biće asfaltirana, a završetak kompletnih radova planiran je do maja iduće godine.

VRBA
Zaštita pružnog prelaza i asfalt

   Meštani Vrbe uskoro će dobiti jedan od najsavremenijih, dobro zaštićenih pružnih prelaza u centru sela. Naime, kako im je i obećano, na ovom pružnom prelazu u toku su radovi na izgradnji najmodernije, automatizovane pružne rampe sa optičkim kablom.
Ovaj pružni prelaz nekada je bio „crna tačka”, jer su se na njemu događale česte nesreće sa smrtnim posledicama, pošto preko njega ovdašnja deca idu u školu, a meštani na obavljanje poljoprivrednih i drugih radova. Na to je prilikom prošlonedeljnog obilaska radova ukazao i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je naglasio da kraljevačka opština ima najviše neobeleženih i nezaštićenih pružnih prelaza. Prema njegovim rečima, za zaštitu prva tri, ovog u Vrbi, koji je u izgradnji, i u Konarevu i Bapskom Polju, koji su u planu, preko resornog ministarstva i Železnica Srbije, biće izdvojeno oko 45 miliona dinara, po 15 miliona dinara za svaki.
Osim toga, u Vrbi je u toku i asfaltiranje puta do seoskog groblja. Deonica ovog puta koja se nalazi na brdovitom delu, od oko 1.300 metara, do sada je bila teško prohodna, naročito po lošem vremenu, kada se do seoskog groblja prilazilo samo traktorima. Vrednost radova je pet miliona dinara. Sredstva su obezbedili Vlada i Ministarstvo za kapitalne investicije. Put bi trebalo da bude asfaltiran do kraja ove sedmice. Radove u Vrbi posetio je dr Miloš Babić, predsednik opštine, i tom prilikom je nagoveštena i izgradnja već planiranog mosta na Tovarnici i seoske kanalizacije sa kolektorom na obali Zapadne Morave pre svega. Dr Babić je najavio i nove investicije u putnoj privredi opštine, pre svega rekonstrukciju starog puta Kraljevo - Čačak.

KOVANLUK
Adaptacija Doma kulture

   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić posetio je početkom ove sedmice Kovanluk i radove na adaptaciji i rekonstrukciji ovdašnjeg doma kulture. Dom je građen sredstvima samodoprinosa meštana osamdesetih godina prošlog veka, ali je, zbog slabog održavanja, dosta ruiniran. Sada se, na zadovoljstvo meštana, radovi na njegovom renoviranju privode kraju. Vrednost investicije je oko milion dinara. Po polovinu sredstava su obezbedili lokalna samouprava i Predškolska ustanova u Kraljevu, pošto će jedna renovirana prostorija služiti i za obavljanje nastave za najmlađe, za „nulto” odeljenje osnovne škole.
Kako je prilikom posete dr Babića Kovanluku istaknuto, radovi na adaptaciji Doma kulture verovatno će biti završeni do 1. decembra, a dogovoreno je i da se tokom 2007. godine u Kovanluku izgradi pasarela, kompletno rekonstruiše glavna i asfaltira Peta kovanlučka ulica, dok su u toku pregovori sa Vojskom Srbije o korišćenju vojnih magacina koji su nekada bili vlasništvo ovdašnje zemljoradničke zadruge.

REAGOVANJE
Stari problem u ,,Staroj čaršiji"

   Kraljevačko naselje Stara čršija izgleda nije slučajno dobilo naziv, jer u njemu postoji problem koji decenijama nije rešavan.
Pomenuto naselje izlazi na obalu Ibra, koja pripada centralnoj gradskoj zoni, a koja ni do današnjih dana nije ojačana i uređena.
Vlasnici kuća na ,,Strmoj obali" nemaju miran san dok godinama gledaju kako im reka Ibar potkopava obalu čineći je još strmijom, ugrožavajući pri tom i njihove kuće.
Izgleda da su prethodne gradske vlasti više vodile računa o udaljenijoj nenaseljenoj i manje strmoj obali, gde usamljene njive nisu ni bile ugrožene, nego o naselju u gradskoj zoni na već pomenutoj obali, u čijoj se neposrednoj blizini nalaze brojne višespratnice i Karađorđeva ulica sa velikom saobraćajnom frekvencijom.
Pre izvesnog vremena građani sa ugrožene obale održali su u svojoj mesnoj zajednici ,,Stara čaršija” inicijativni skup i formirali inicijativni odbor za animiranje akcija oko sanacije kuća i uređenja obale.
Kao predsedniku MZ ,,Stara čaršija”, između ostalog, dužnost mi je da animiram medije i upoznam javnost sa gore navedenim problemima, kao i sa tim da su pritisci ugroženih građana vrlo česti. Pominju se i protestna okupljanja, kao i masovni odlazak kod Velje Ilića u Čačak, jer, kažu da bi jedino on, konačno, taj višedecenijski problem mogao da reši.
Obraćao sam se nadležnim organima. Od Direkcije za planiranje i izgradnju dobio sam odgovor da oni to ne mogu da reše i da je za pomenutu obalu nadležna ,,Vodoprivreda” Čačak. U vezi sa istim problemom primio nas je predsednik opštine gospodin Miloš Babić, koji nam je obećao da će pokušati na Opštinskom veću da sredstva za pomenuti problem ubaci u budžet za narednu godinu. Primio me je i predsednik Raškog okruga gospodin Ljubiša Jovašević i pokazao veliko zanimanje i razumevanje za rešavanje problema.
Ali, kada će neko početi da rešava ovaj problem?
Preds. treće MZ ,,Stara čaršija"
Dušan Bigić

U NARODNOM MUZEJU
Konkurs za novi pešački most

   U gradskom Muzeju je u ponedeljak otvorena izložba radova prispelih na konkurs za novi pešački i biciklistički most u Kraljevu, koji bi trebalo da se gradi preko Ibra na lokaciji Gradske terase. Ovo veče, kojem su specifičnu boju dale mlade učenice Muzičke škole, u klasi prof. Anuške Jončić, znalački je vodio gospodin Milomir Nedeljković, koordinator za kulturu grada Kraljeva. On je, svojim mudrim, britkim i nadasve duhovitim opaskama, izgradnju mosta, odnosno njegovu vizuelnu identifikaciju, poistovetio sa simfonijom, čime je na svojevrstan, plastičan i vrlo slikovit način istakao značaj ovog projekta za Kraljevo i sve one koji u ovom gradu žive ili će u njega doći.
   O ideji da se raspiše konkurs i značaju jednog ovakvog graditeljskog poduhvata za grad govorili su direktor Direkcije za izgradnju Dragiša Spasojević i predsednik opštine dr Miloš Babić, koji je istovremeno i predsednik žirija koji će odabrati najbolje rešenje.
   Na konkurs je prispeo veliki broj projekata, od kojih mnogi zadivljuju inventivnošću i graditeljskom maštom. Ima i onih koji deluju do te mere futuristički da bi njihova realizacija mogla biti ostvarena u sledećem veku, ali su zanimljivi po tome što prikazuju čitav grad iz neke nove dimenzije koja do sada nije bila poznata.
   Izložba je otvorena za građane, a rezultati konkursa će biti blagovremeno saopšteni, posle čega će se, kako su obećali organizatori, pristupiti izgradnji mosta. Tako će naš grad za kratko vreme, od grada bez mostova postati grad na četiri mosta, istakao je, pored ostalog, dr Miloš Babić.

U OKVIRU PROJEKTA “HILJADU STANOVA ŽELEZNIČARIMA” - piše Slobodan Rajić
Stanovi za pet porodica

   • Na dvadesetogodišnji kredit sa kamatom od samo jedan odsto stanove dobilo petoro radnika, kojima je ključeve uručio Milanko Šarančić, generalni direktor ,,Železnica Srbije”, najavljujući još železničkih stanova u Kraljevu

   Prvi put posle mnogih podstanarskih godina, u kraljevačkom železničkom čvoru koji posluje u okviru Javnog preduzeća ,,Železnice Srbije" u ponedeljak su dodeljivani - stanovi.
Na prigodnoj, ali skromnoj svečanosti, ovom prilikom ključeve svog krova nad glavom dobilo je petoro uglavnom starijih radnika, koji više neće biti podstanari. Vrlo brzo u stan će se useliti još jedan od zaposlenih u kraljevačkom železničkom čvoru.
- U okviru projekta ,,Hiljadu stanova železničarima", uz kraljevačke, tokom ove godine dodelili smo 90 ,,redovnih" i stanova iz Fonda solidarnosti, a dogodine biće još više stanova za železničare - rekao je Milanko Šarančić, generalni direktor srpskih železnica, uručujući rešenja srećnim kraljevačkim železničarima i najavljujući izgradnju novih stanova u Kraljevu na lokacijama koje su u vlasništvu srpskih železnica.
Zahvaljujući tom projektu, već ovih dana u svoj stan konačno će se useliti Nevenka Ružić sa kćerkom jedinicom, Živan Radosavljević sa još dva člana svoje porodice, Veroljub Nikolić i njegova takođe tročlana porodica, Milan Devedžić sa suprugom i dvoje dece i Srećko Banjanac sa tročlanom porodicom, a u narednih nekoliko dana i još jedan njihov kolega s porodicom.
Svi oni stanove su dobili po bodovnom redosledu na rang-listi, ali na izuzetno povoljan stambeni kredit sa godišnjom kamatom od samo jedan odsto!
- Više sam nego zadovoljan, jer posle mnogo podstanarskog staža imam svoj stan, mada ću ga tek otplaćivati tokom narednih 20 godina. Ali, i za ovakav način rešavanja stambenog pitanja vlada veliko interesovanje, a ja sam, ipak, bio prvi na rang-listi. Nadam se da će i ostali železničari-beskućnici dočekati svoj red - uzbuđeno je u ime svojih kolega ,,dobitnika" rekao Srećko Banjanac.

NA SVE STRANE
- Sledeće godine započinjemo kompletnu rekonstrukciju pruge Kraljevo - Stalać, koja je sada u prekidu za saobraćaj i već se rekonstruiše kod Kruševca, kako bismo Požegu, Čačak, Kraljevo i Kruševac povezali sa evrop-skim železničkim ,,koridorom 10". Započećemo i radove na elektrifikaciji pruge od Čačka do Kraljeva, za šta nam treba oko tri miliona evra, pa i još jedan milion samo za rekonstrukciju stanične zgrade u Kraljevu. Potom će uslediti i elektrifikacija pruge prema Beogradu, preko Kragujevca i Lapova, a uskoro, nadam se, i pruge ka Kosmetu, bar do Leška - rekao je Milanko Šarančić, generalni direktor JP ,,Železnice Srbije", prilikom posete železničkom čvoru u Kraljevu.

INICIJATIVA
Donatorski radni doručak

   Na inicijativu kraljevačkog Crvenog krsta juče je u restoranu ,,Ženeva" održan donatorski radni doručak.
Domaćin je bio predsednik opštine dr Miloš Babić, a prikupljena sredstva su bila namenjena poboljšanju rada narodne kuhinje.

SAMOZAPOŠLJAVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH U ŽELEZNIČKOM ČVORU KRALJEVO
Zainteresovanih (još) nema

   • Mada je ponuđeno da zakupe železnički restoran i kiosk-prodavnicu na samoj železničkoj stanici, niko od zaposlenih u železničkom čvoru Kraljevo nije se ni raspitivao o uslovima zakupa

   Prilika koju su ,,Železnice Srbije” pružile svojim radnicima za rešavanje viška zaposlenih samozapošljavanjem, odnosno izdavanjem u zakup objekata i poslovnog prostora, u kraljevačkom čvoru nije naišla na očekivanu reakciju. Do isteka roka, odnosno do 15. septembra, niko se nije prijavio. Ono što je još čudnije, kako ističe Stane Jeremić, predsednik Komisije za rešavanje viška zaposlenih samozapošljavanjem, niko se nije ni raspitivao o uslovima ili mogućnostima koje ova opcija nudi.
Inače, železnički čvor Kraljevo je stavio na raspolaganje restoran i kiosk-prodavnicu na samoj železničkoj stanici, bife u krugu Sekcije za vuču i OVS Kraljevo, kao i restorane u železničkim stanicama Vrnjačka Banja i Raška.
Razlozi za ovakvu situaciju mogu biti višestruki. Pre svega, sami objekti su zapušteni i u veoma lošem stanju i potrebno je poprilično sredstava da se investira kako bi ti objekti normalno funkcionisali. Običan radnik, pored ostalih dažbina, ne može sebi da priušti da uloži tolika sredstva. Ali, ako bi se i ,,snašli”, rizikuje se kako bi taj posao funkcionisao.
Osluškujući komentare radnika, još jedan, možda i glavni razlog, jeste neizvesnost. Napustiti sigurnost železnice, gde su plate, iako male, ipak sigurne, i upustiti se u nesigurne vode privatnnog biznisa, nije lako. Za to, pak, treba puno hrabrosti, volje, ali i kreativnosti.
S druge strane, međutim, svi objekti koji se nude na veoma su atraktivnom mestu. Uz povoljnosti koje nudi preduzeće i sa početnim kapitalom, mogao bi da se napravi odličan i atraktivan ambijent, gde bi pre svega putnici i železnički radnici mogli pronaći svoj kutak, što bi se i ekonomski isplatilo.

ŽELEZNICA
Vagon za hendikepirane

   ,,Železnice Srbije" od sredine decembra uvešće u redovan međunarodni saobraćaj specijalni vagon namenjen hendikepiranim licima, koji će biti prilagođen njihovim potrebama, saopštio je Medija centar železnice.
To je prvi vagon te vrste, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, i biće uključen u međunarodni voz ,,Avala" na relaciji Beograd - Budimpešta - Beč.
Reč je o rekonstruisanom ,,Avalinom" vagonu koji će, uz postojeću klimu, imati prošireno ulazište, sedišta i toalet, ali i prostor za smeštaj kolica i drugih pomagala. Ulazak u voz, sa perona, obavljaće se uz pomoć specijalne dizalice.
Do kraja 2007. godine trebalo bi da budu rekonstruisana još tri vagona za prevoz invalida i oni će biti uključeni u poslovne vozove na domaćim prugama.

DESETOGODIŠNJICA DEMOKRATSKIH PROTESTA U KRALJEVU 1996-1997. GODINE (4) - piše Ivan Rajović
Koncert za dve pištaljke i trubu

• I u Kraljevu se ćuti, kao da nikome više nije stalo do prisećanja na nešto što izaziva ponos i sram istovremeno. Neki su razočarani, drugi ljuti, a ima i onih koji su ipak ponosni na događaje koji su istorija i koji se nekima dešavaju jedanput u životu, a nekome nikad

   U nekim od srpskih gradova kao što su Pirot, Niš, Beograd… obeležava se desetogodišnjica protesta kada je, kako se tvrdi, Srbiji bilo najteže. Ponovo šetnje, ponovo pištaljke i trube. Još jedan, reklo bi se,uzaludni pokušaj da se prizovu u sećanje trenuci kada je lepo bilo biti Srbin i kada je osećaj zajedništva koji je prožimao sve šetače nagoveštavao sjajnu perspektivu za čitava narod bratski ujedinjen oko sopstvene sudbine. Nikada pre, a ni posle toga, nije se dogodilo da u tako velikom broju ljudi rade i misle isto osećajući svu lepotu i snagu svoje masovnosti i iskrene potrebe za normalanim životom.
   U nekim drugim gradovima se ćuti, svesno se radi na tome da se ništa ne dogodi, da se ničim ne podseća na vreme koje se nikako ne može i ne sme zaboraviti. I u Kraljevu se ćuti, kao da nikome više nije stalo do prisećanja na nešto što izaziva ponos i sram istovremeno. Neki su razočarani, drugi ljuti, a ima i onih koji su ipak ponosni na događaje koji su istorija i koji se nekome dešavaju jedanput u životu, a nekome nikad. Ono što se tada događalo u Srbiji, a naročito u Kraljevu, nikada nigde nije zabeleženo. Nikada se toliki broj ljudi u tako dugom vremenskom periodu nije posvetio istoj ideji, do te mere saživeo i zbližio da je čitav grad pulsirao u istom ritmu, sa najpozitivnijim vibracijama koje su se u njemu osetile. Bila je to prava provala najtoplijih i najsikrenijih ljudskih emocija, bez loših namera, bez zavisti i smicalica koje uglavnom prate sve velike događaje. Bar se tada tako mislilo. Mnogima je bilo drago što su tu, što učestvuju u nečemu gde se na delu pokazuju najbolje osobine čitavog jednog naroda koji nikada u svojoj istoriji nije bio srećan, jednog mučeničkog naroda koji je konačno došao u poziciju da "progleda", da se oslobodi bilo kakvih nametnutih rešenja ideoloških manipulanata i krene u svoju svetliju budućnost kao otelotvorenje mudrih, lepih i sposobnih ljudi. Ali, dogodilo se nešto što samo nama može da se desi. Da sva energija, lepota, duhovnost, otpor, da sve one prekrasne osobine koje krase prave ljude u takvim trenucima za kratko vreme budu dovedene do nulte tačke, da se nada ugasi i da se sve pozitivne emocije izvrgnu u svoju suprotnost.

DESET GODINA POSLE
   Trebalo je da prođe deset godina da bi se shvatilo da se krupne promene u ovoj zemlji događaju retko i teško, da su gotovo nemoguće. Za samo deset godina od Srbije u kojoj se događao svet, od zime u koju je naprasno banulo demokratsko proleće, od eksplozije studentske maštovitosti i kreativnosti u cilju uspostavljanja boljeg života, Srbija je ponovo utonula u letargično sivilo primitivizma koji se svesno maskira u lažni nacionalizam za koji niko ne zna šta zapravo znači. Ono što je trebalo da bude prevrat u najpozitivnijem značenju te reči, što je trebalo da dovede do prekretnice posle koje će Srbija krenuti pravim putem ka svojoj evropskoj budućnosti, dogodio se sunovrat. I verovatno da nikada više i nigde na taj način demokratska volja naroda neće biti ispoljena. Tim pre što je bujica energije koja je tada zapljusnula Srbiju, bukvalno preusmerena, stišana i pretvorena u baruštinu očaja nad kojom pluta žabokrečina ljudske bespomoćnosti i rezignacije. I niko više ne vidi nikakav izlaz, niko ne nazire način kako da se izađe iz svega ovoga u šta smo zapali. Niko osim onih koji i u ovakvim sistuacijama koriste svoje "sposobnosti" da na narodnoj muci profitiraju. Takvima je danas ponajmanje stalo do obeležavanja bilo kakvih jubileja, a pogotovu ne datuma koje su oni iskoristili za sticanje bogatstva i ugleda.
   I možda nema šta ni da se obeležava, možda bi najbolje bilo sve zaboraviti, kada bi se moglo. Jer mnogih od onih koji su učestvovali u protestima danas više nema među nama. Mnogi su otišli u inostranstvo ne bi li ono što im je ostalo od života proveli u koliko-toliko podnošljivijim uslovima. Mnogi su iscrpljeni dugogodišnjim odricanjem, izneverenih očekivanja, neostavereni, prevareni, neshvaćeni i rezignirani otišli zauvek. Drugi su podlegli starosti, a da je nisu dočekali ni približno tome kako se dočekuje ovo životno doba, čak ni u ovakvoj zemlji kakva je Srbija. Drugi su, pak, bili i ostali na mestima koja im omogućavaju lep i lagodan život, bez previše moralnih obzira na narod i zemlju kojoj bi trebalo da pripadaju. I kad se pogleda sve skupa, slobodno se može konstatovati da se ništa nije promenilo, tako da niko nije srušen, niti je neko drugi doveden. Na vlasti su i dalje oni kojima je vlast važnija od svega i koji su odgovorni što nam je ovako kako jeste. Zato valjda i pored najave da će se i u Kraljevu desetogodišnjica protesta dostojno obeležiti, i pored dobre volje predsednika opštine dr Miloša Babića da i finansijski pomogne proslavu, niko nije našao za shodno da sve to sprovede u delo. Muk je zavladao Kraljevom, muk u predizbornoj kampanji, želja da se sve zaboravi pomešana sa željom da se opet pobedi na izborima. To je to što Srbiju čini zemljom kontrasta, to je to zbog čega se pred Milutinom na desetogodišnjicu protesta pojavilo tek nekoliko najupornijih šetača, i što su za razliku od čitavog orkestra instrumanata za pravljenje buke, tek dve pištaljke i truba podsetili na jubilej. I neka nam je na čast.
(kraj)

OTIŠAO JE RAKI
   Postoje rečenice za koje čovek nikad ne bi pretpostavio da će ih napisati. Postoje masli za koje ni u ludilu čovek ne bi pomislio da će ih smisliti ili domisliti. Na žalost - dogodi se i to. Nikad nisam pomišljao da ću nekada napisati :" Otišao je Raki". A eto, dogodilo se. I to baš na desetogodišnjicu protesta u kojima je zdušno učestvovao. Dogodilo se da baš u prošlom broju "Ibarskih" u feljtonu o protestima bude objavljena fotografija na kojoj naš Gordan gordo predvodi kolonu šetača sa transparentima. Bio je Raki uvek u prvim redovima, uvek na čelu kolona koje su mogle da učine nešto pozitivno za ovaj narod, ali se, kao i svi ostali, uvek vraćao kao gubitnik, kao razočarani i neshvaćeni revolucionar koji samo u svojim uspomenama i dobrim namerama može da nađe neko svoje emotivno ishodište. Raki ga, kao i mnogi drugi, čak ni tu više nije nalazio. Zato je i otišao.
A bio je naš Raki jedan od retko inteligentnih i obrazovanih ljudi u našem gradu.Prevodio je Kestlera sa engleskog kad mnogi nisu ni čuli da neko takav postoji. Bio je saradnik "Kraljevačkih novina", "Ibarskih novosti", bio je jedna od živih legendi kraljevačkog OTPORA, bio je vođa rezervista u borbi za njihova prava, bio je borac na frontu ali i u životu, kritičar svega negativnog i neljudskog. Zato je i bio neshvaćen, od većine ali ne i od onih koji su ga poznavali. A oni koji su ga znali znaju da se radi o velikom čoveku, velikom umu i velikoj duši, duši koja je patila, a opet znala da uteši, da osokoli i ulije nadu. Svima osim sebi. Otišao je Raki, ali nikad neće otići i prestati da živi u nama uspomena na njega. Toliko mu svi dugujemo.
Neka ti je večna slava i hvala, dragi moj druže, Fidel!

U PONOVLJENOM POSTUPKU OKRUŽNI SUD IZREKAO PRESUDU KRALJEVAČKOJ KRIMINALNOJ GRUPI
Vek zatvora za kriminalnu grupu

   • Zoranu Kovačeviću Coji i Milenku Iliću, naručiocu i ubici biznismena Mirka Rubežića, izrečene najteže kazne od 40 godina zatvora • Kriminalna grupa osuđena na ikupno 95 godina zatvora

   Sudsko veće Okružnog suda u Kraljevu, kojim je predsedavala sudija Marina Ilić, u ponovljenom postupku po odluci Vrhovnog suda Srbije izreklo je presudu kraljevačkoj kriminalnoj grupi uhapšenoj u policijskoj akciji ,,Sablja" 2003. godine.
Na optuženičkoj klupi najpre su se našli naručilac, podstrekači i ubica kraljevačkog biznismena Mirka Rubežića (47) koji je u ,,sačekuši" ubijen još 28. oktobra 1997. godine pred svojom kućom u Jug Bogdanovoj ulici u Kraljevu.
Naručiocu ubistva i prvooptuženom Zoranu Kovačeviću Coji (39), inače vlasniku kraljevačkog ,,Profi taksija", sudsko veće je i ovom prilikom za teško ubistvo u podstrekivanju i druga krivična dela izreklo najtežu kaznu od 40 godina zatvora, kao i ubici Milenku Iliću (40), vozaču u ovom istom taksiju, kao egzekutoru koji je hicima iz pištolja ubio Rubežića iz koristoljublja - za 4.000 tadašnjih nemačkih maraka dobijenih od Kovačevića.
Drugooptuženi Aleksandar Todorović zvani Aco Nemac (38), istom presudom ponovo je osuđen na 15 godina zatvora i to zbog podstrekivanja Ilića uz kojeg je, od Kovačevića, takođe dobio 4.000 maraka. Do pravosnažnosti presude Sudsko veće je svoj trojici produžilo pritvor.
Najpre oslobođen zbog nedostatka dokaza, Zoran Bošković zvani Flaster (37) u ponovljenom postupku ipak je osuđen na dve i po godine zatvora, i to zbog podstrekivanja na ubistvo Todorovića zato što je ovaj ,,propevao" sve o Rubežićevom ubistvu, kao i zbog nedozvoljenog držanja oružja. Pošto je Bošković već proveo u pritvoru nešto više od godinu dana, ostalo mu je da, bar po ovoj presudi objedinjenoj za oba krivična dela, u zatvoru ,,odleži" i ostatak od oko 17 meseci.
U ovom istom procesu, ali zbog sasvim drugih razloga, ponovo je suđeno i još trojici Kraljevčana takođe uhapšenih u akciji ,,Sablja".
Tako je, prvobitno oslobođen optužbe zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, Nebojša Dimić zvani Dimče (40) u ponovoljenom postupku osuđen na šest meseci zatvora, ali mu preostaje još pet zbog mesec dana već provedenih u pritvoru, dok je Goranu Markoviću Muzi (42), zbog preprodaje droge, prvobitna kazna od osam meseci zatvora povećana na devet, ali njemu zbog vremena provedenog u pritvoru preostaje još ,,samo" dvadesetak dana.
Najzad, poslednjem optuženom iz grupe ,,Sablja" - Milutinu Ceroviću zvanom Tina (38), koji je prvobitno bio osuđen na 18 meseci zatvora, veće je smanjilo kaznu na 12 meseci, od kojih je u pritvoru već proveo osam.

BORIVOJE - BORO POPOVIĆ IZ RAVANICE
Zemljoradnik, pesnik, umetnik i boem

   • Borivoje, kako mu i ime kaže, borio se čitavog života, na početku za goli opstanak, zatim za porodicu. Svira na dvojnicama, piše i kazuje zdravice i pesme vezane za život na selu. A, ono ,,boem" je više zbog toga što uz pesnika i umetnika obično ide i ta reč. Došla su mnoga priznanja, na šta je Boro ponosan

Borivoje - Boro Popović (67) iz Ravanice, rođen je na dva sata hoda od kuće, visoko gore u Gledićkim planinama. Te daleke 1939. godine zadruga je bila brojna. Tri brata, dvanaestoro dece, ukupno devetnaestoro čeljadi. Njegovoj majci Milanki bio je red da ide na bačije, gde se boravi od maja do snega. A bilo je desetak krava, tridesetak koza, pedesetak ovaca. Tako se u toku leta prikuplja beli smok za brojnu porodicu. E, tamo je i u tim uslovima rođen Boro, kao treće od petoro dece.
- Na verigama u bakraču varilo se mleko. Majka izađe napolje i rodi me na međi. Zavije me u struku i donese u kolibu, zatim nastavlja redovne poslove. Tu gde sam rođen nikla je dženerika. Ona mi je draga, pa sam zamolio strica da je ne poseče. Dženerika i danas postoji i, kad obilazim imanje, rado sednem i odmorim se u njenom hladu - priča Boro.

NEPRESTANA BORBA I RADOST ŽIVOTA
Borova majka je imala petoro dece, tri ćerke i dva sina. Svi su živi i imaju svoje porodice. U početku, živelo se teško. Naročito je 1949. godine bila nemaština. Nije imalo dovoljno ni proje. Boru je bilo najteže, jer je kao treće dete morao da brine o celoj porodici. Tako je on, nejak, sa dvanaest godina, počeo da radi teške fizičke poslove. Majka Milanka bila je napredna žena i podržavala je sina.
- Ona je lako kosila i pevala. Ja sam otkivao kosu i bio ponosan na nju. Ta pesma me je nosila i davala snagu. Od tada nikada nisam prestao da pevam, nekako mi je sve išlo od ruke. Otac Živadin, iako glava porodice, bio je bolestan i nije mogao da radi fizičke poslove, ali smo ga svi poštovali. Kesa je bila kod njega. On je organizovao život u porodici. Beli smok koji se preko leta prikupi na bačijama služio je za ishranu porodice, ništa se nije prodavalo.
Boro je ojačao i postizao da uradi sve na vreme. Zatim se sestre udaju, babe umiru, dolazi vojska, ženidba... Od stare, Boro je napravio bolju i udobniju kuću. Rađaju se deca, sin Jovan i ćerka Slavica. Od sina i snahe Nataše dvoje unučadi Zlatko (8) i Ivana (6). Od ćerke četvoro unučadi: Dijana, Danijel, Danijela i Dejan. Pravo bogatstvo. Boro je, kako sam kaže, veoma srećan čovek, iako u životu ništa nije sticao lako i preko noći. Seća se da je u početku, kada obavi sve poljoprivredne radove, rabadžisao, duže od trideset godina. Volovi su bili kao planina, trebalo ih je održavati, potkivati, ali se dobro zarađivalo.
Kako je Boro jačao, snažilo se i domaćinstvo. Radilo se i sticalo. Boro odlazi u Švajcarsku i za četiri meseca (zidao je kamene zidove) zaradio je traktor, frezu, zamrzivač, veš-mašinu. I danas je Boro neumoran. Među prvima u selu poseje i obere berićet. Nabavio je i mlin za kukuruz, ispeče kvalitetnu rakiju, pa čak stigne i da od pruća isplete korpe za žito i voće, ali stigne i da piše pesme, odlazi na sabore, svira na dvojnicama i fruli i osvaja priznanja. Sve to Boro, verovatno, ne bi postigao da nema razumevanja supruge i cele porodice. On je uvek doteran, opeglan, obrijan, a duhom je pravi šeret. Šali se i na svoj račun. Kaže da ne zna šta znači ,,boem". Plaši se, ako ga seljaci budu pitali, ne zna da objasni, pa će ga biti sramota.

ČUVA STARO I OSLUŠKUJE NOVO
Boro je od detinjstva bio druželjubiv. Od trećeg razreda osnovne škole počeo je da svira na fruli. Prvi je u selu organizovao igranke i zabave. Bio je predsednik omladine duže od pet godina. Pevao je takođe, dobro. Nije mu bio potreban mikrofon. Devedesetih godina Boro se uključuje u veliku akciju ,,Takmičenje sela Srbije” na opštinskom, okružnom, regionalnom i republičkom nivou. Nastupao je i pomagao pevačkim grupama iz Oplanića, Žiče, Šumarica, Stubla, Čukojevca, Vitanovca. Boro učestvuje i na saborima narodnog stvaralaštva u Kosjeriću, Kaleniću, Padeškom Kladencu, nastupa na Javorskom saboru u Kušićima, na danima Save Jeremića u Rožaju i Beogradskom pobedniku. Za sav taj trud stiglo je više od pedest priznanja, nagrada, knjiga. Sjaj svih tih priznanja je na zidovima porodične kuće u Ravanici, jer Boro to čuva i ponosan je što je tako. Neki su mislili da je to što Boro radi gubljenje vremena. Sada ne govore tako, već ga podržavaju. A za sve te godine Boro je mnogo proputovao i stekao nove prijatelje. Kaže da je to svojevrsno bogatstvo. Poznati frulaš Tihomir Paunović je čestitajući Boru rekao: ,,Da li je moguće da ove žuljevite ruke sviraju tako tanano i nežno?". Boro je ostao zaljubljenik u stare pesme, dvojnice, pa je i sam napisao dvadesetak monologa i zdravica i šaljivih pesama. A najviše voli da svira i peva pesme i kola: ,,Oj, Moravo”, ,,Kolubarski vez”, ,,Maramica od belog fulara"...
Boro nam na kraju reče da je sve to njemu duhovna hrana i tako će raditi do kraja života.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JUBILEJI - piše Bojana Milosavljević
Pola veka Ekonomske škole

   Davne 1956. godine u Kraljevu je otvorena Ekonomska škola, u čijem zvaničnom nazivu danas stoji i - trgovinska, jer su objedinjeni obrazovni profili četvrtog i trećeg stepena stručnosti. Poslednjih godina ova škola je sve popularnija među svršenim osnovcima, te je konkurencija i selekcija novih generacija učenika veoma kvalitetna. Ekonomsko-trgovinsku školu u Kraljevu danas pohađa 796 učenika. Kolektiv stalno zaposlenih broji 68 radnika, od kojih je 54 profesora.
Na prigodnoj svečanosti u sali Kraljevačkog pozorišta prošle sedmice je članovima kolektiva i ostalim gostima i zvanicama predstavljena značajna publikacija - monografija o Školi, čiji je autor mr Slavoljub Vasojević, bivši profesor Ekonomske škole, a recenzenti Slobodan Simović (dugogodišnji profesor i direktor, a kasnije i načelnik Ministarstva prosvete za Raški okrug) i dr Milan Matijević. Rad na ovoj publikaciji trajao je gotovo dve godine i bio u punoj meri istraživački. Razlog tome je što se tokom postojanja ova škola selila čak osam puta, pa se na tim putešestvijima deo arhivske građe gubio.
Da bi monografija bila sveobuhvatna i predstavila presek poluvekovnog rada ovog vaspitno-obrazovnog kolektiva, značajnu stručnu pomoć pružili su Istorijski arhiv Kraljeva i Školska uprava Kraljeva, ali i pojedinci koji su deo radnog veka proveli u ovoj obrazovnoj ustanovi. Zaslužno mesto u monografiji dobili su najveći pregaoci Ekonomsko-trgovinske škole, učenici sa najboljim rezultatima na važnim takmičenjima, a sačinjen je i gotovo sveobuhvatan spisak onih koji su u proteklih 50 godina stekli matursku diplomu.
Iako i danas radi u otežanim uslovima, u istoj zgradi sa još dve srednje škole, Ekonomsko-trgovinska može da se pohvali dobrim rezultatima i opremljenošću učilima, sve u skladu sa visokim normativima današnjeg školstva. Sve to je prirodan ishod velike motivacije njenih đaka i stručnosti nastavnog kadra.



GIMNAZIJA: JAVNI ČAS FILOZOFIJE - piše Bojana Milosavljević
Monodrama o Sokratu

   Prošle sedmice u biblioteci kraljevačke Gimnazije održan je svojevrstan čas ,,očigledne nastave” iz filozofije. Mile Nedeljković, dugogodišnji glumac, na inicijativu profesora koji se bave ovom drevnom naukom, adaptirao je i dramatizovao u monodramu tekstove filozofa Platona o svome najslavnijem učeniku Sokratu, velikom i skoro nedostižnom misliocu antičkog doba.
Kraljevački gimnazijalci ispunili su sva mesta u školskoj biblioteci i kao ,,građani atinski” na poseban način učestvovali u monodrami ,,Odbrana Sokratova i smrt”. Ovaj mudrac je, inače, u demokratskoj Atini osuđen na smrt po optužbi da svojim delovanjem kvari omladinu.
- Imao sam nekoliko ideja - kaže Nedeljković - a prva je: šta su vrednosti za koje čovek treba da žrtvuje život. Ostale su - o pravu, moralu, šta pojedinac sebi sme da dopusti...
Miroslav Vidić, direktor Gimnazije, sa zadovoljstvom je objasnio da je premijerno izvođenje monodrame u ovoj školi bila zamisao aktiva profesora filozofije, kojoj se autor rado odazvao. Profesor Vidić je, takođe, najavio slične sadržaje i programe za publiku školskog uzrasta.



U SUSRET GODIŠNJICI MAŠINSKOG FAKULTETA
Kadrovi prema potrebama privrede

   U godini jubileja - 30 godina Univerziteta u Kragujevcu i 150 godina od rođenja Nikole Tesle, Mašinski fakultet Kraljevo obeležava 36 godina studija mašinstva u Kraljevu.
Kao jedina visokoškolska ustanova u Kraljevu imala je značajnu ulogu u osposobljavanju visokostručnih i naučnih kadrova za potrebe regiona i šire.
Postao je prepoznatljiv po svojim studijskim programima i atraktivnim smerovima na kojima se obrazuju mladi stručnjaci, sposobni da sa stečenim znanjem uspešno odgovore na sve strože zahteve tržišta znanja.
Uvođenjem trostepenog sistema studija, što je jedan od osnovnih postulata Bolonjske deklaracije, koji je ugrađen i u Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije, Mašinski fakultet Kraljevo se svrstava u red modernih visokoškolskih institucija, i u budućnosti će imati još značajniju ulogu u naučnom, privrednom, kulturnom i sportskom preporodu regiona i zemlje.

UKRATKO O RAZVOJU FAKULTETA
Povećani transfer roba i usluga krajem šezdesetih godina prošlog veka nametnuo je potrebu za visokoškolskim obrazovanim ljudima u svim privrednim segmentima zemlje i regiona.
Analizom stanja privrede regiona Kraljeva u 1969. godini, konstatovano je da je veoma mali procenat visokostručnih kadrova zastupljen u ukupnom broju zaposlenih u privredi regiona.
Početkom 1970. godine Fabrika vagona, zajedno sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, pokreće inicijativu o stvaranju Centra za vanredne studije mašinstva u Kraljevu.
Centar prerasta 1975. godine u Redovno odeljenje Mašinskog fakulteta iz Beograda sa sedištem u Kraljevu. Tada počinje i zapošljavanje prvih radnika na nastavnim i administrativno-tehničkim poslovima.
Prerastanjem Odeljenja u OOUR za tešku mašinogradnju u sastavu Mašinskog fakulteta u Beogradu (1982. godine) stvoreni su uslovi za ostvarivanje kvalitetnijeg naučno-nastavnog procesa. Krajem 1987. godine, posle sticanja svih uslova za samostalnu organizaciju i sprovođenje nastavno-obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti, OOUR za tešku mašinogrdanju prerasta u samostalni Mašinski fakultet u Kraljevu u sastavu Univerziteta u Kragujevcu.

FAKULTET DANAS - REFORME I BOLONJSKI PROCES
Mašinski fakultet Kraljevo je visokoškolska ustanova, koja u obavljanju svoje delatnosti objedinjuje obrazovanje, naučno-istraživački i stručni rad, kao komponente jedinstvenog procesa visokog obrazovanja. Na fakultetu se izvode strukovni i akademski studijski programi iz naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka i razvijaju naučno-istraživački i stručni rad.
Pored ovog osnovnog cilja, koji se ostvaruje kroz osnovne strukovne i akademske studije i diplomske (Master) studije, na Fakultetu su organizovane i doktorske studije za obavljanje naučno-istraživačkih aktivnosti iz užih tehničkih oblasti.
Sistem studiranja na Mašinskom fakultetu u Kraljevu je usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju. Usvojeni studijski programi sa odgovarajućim smerovima u potpunosti su usaglašeni sa principima Bolonjske deklaracije, a sve u cilju pune integracije Mašinskog fakulteta u evropski visokoobrazovni prostor.
Promene postojećih i uvođenje novih nastavnih planova najbolja su potvrda nastojanja Mašinskog fakulteta u Kraljevu da u obrazovni proces uključi najnovija znanja, kako bi se školovali kadrovi prema potrebama i zahtevima privrede.
Nastavna delatnost fakulteta usmerena je prema studentima kao subjektima nastavnog procesa, kako bi se oni osposobili za samostalno rešavanje i kreativan pristup u rešavanju problema.
Posvećivanje velike pažnje studentima i njihovo aktivno uključivanje u rešavanje zadataka iz privrede u toku studija, omogućavaju studentima uspešnu pripremu da, po završetku studija, preuzmu aktivnu ulogu u rešavanju problema u organizacijama u kojima rade i u definisanju novih razvojnih zadataka.
Na fakultetu su usvojeni sledeći studijski programi: projektovanje i konstruisanje u mašinogradnji; proizvodne tehnologije; urbano inženjerstvo. Oni sa pratećim smerovima pružaju mogućnost: obrazovanja mašinskih inženjera za rad u javnim i privatnim preduzećima; da izborom predmeta učestvuju u formiranju svog stručnog profila; sticanja praktičnih znanja; učešća u naučno-istraživačkom radu; nastavak studija na diplomatskim akademskim studijama (Master) na Mašinskom fakultetu Kraljevo i drugim srodnim fakultetima u zemlji i inostranstvu.

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKA DELATNOST
Naučno-istraživačka delatnost na Mašinskom fakultetu Kraljevo se odvija u cilju razvoja nauke i stvaralaštva, unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i kvaliteta nastave, usavršavanja naučno- istraživačkog podmlatka, uvođenje studenata u naučno-istraživački rad, kao i stvaranje materijalnih uslova za rad i strateški razvoj fakulteta.
Organizuje se i sprovodi u oblasti osnovnih, primenjenih i razvojnih istraživanja, u skladu sa zakonskim propisima i normativnim aktima fakulteta.
Fakultet je realizovao veći broj fundamentalnih, naučno-istraživačkih i razvojnih projekata, finansiranih od resornih ministarstava i privrednih organizacija.
Značajno je izdvojiti saradnju koju fakultet ostvaruje saglasno ugovorima koje Univerzitet u Kragujevcu ima sa Univerzitetom u Rusiji (Voronjež, VGASU) i Univerzitetom u Bugarskoj (Sofija, Todor Kableškov). Pored razmene studenata i profesora, koje su ostvarene u prošloj i ovoj godini, uspešno se realizuju i zajednički međunarodni naučno- istraživački projekti, od kojih treba izdvojiti ,,Regional Railnjay Transport Research and Training Centre Foundation", koji se realizuje sa Univerzitetom u Sofiji.
Fakultet tradicionalno, svake treće godine, organizuje međunarodnu naučnu konferenciju ,,Heavy Machinery", na kojoj učestvuju i naučno-istraživački radnici izvan naše zemlje.

KADROVSKA STRUKA
Uporedo sa razvojem nastavno-naučnih disciplina, na Mašinskom fakultetu u Kraljevu se posebno vodi računa o razvoju kvalitetnog nastavno-naučnog kadra. Na fakultetu je zapošljeno ukupno 64 lica, od kojih su u nastavi 44, i to: osam redovnih profesora, osam vanrednih profesora, sedam docenata, jedan viši predavač i 20 asistenata.

SVE DIPLOME
Pored akademskih diplomskih studija, na fakultetu su uspešno organizovane i magistarske studije, a vršena je i odbrana doktorskih disertacija.
Na fakultetu je do sada diplomiralo 788 kandidata, a 23 kandidata je steklo prvi stepen mašinskog inženjera. Magistriralo je 15, a doktorsku disertaciju odbranilo osam kandidata.

STUDENTI I NJIHOVE AKTIVNOSTI
Za 450 studenata, koliko trenutno studira na fakultetu, stvoreni su prostorni i kadrovski potencijali koji odgovaraju standardima definisanim u normama za akreditaciju fakulteta. Učionički prostori, računarske laboratorije i stalne aktivnosti na razvoju naučno-istraživačkih laboratorija pružaju studentima odgovarajući standard za uspešno studiranje.
Od osnivanja fakulteta, studenti su se organizovali u Savez studenata, koji deluje preko društvenog kluba studenata. Uspešno se organizuje kulturno-zabavni i sportski život na fakultetu.
Formirano je i sportsko društvo Mašinac, čiji se klubovi uspešno takmiče u košarci, džudou i skijanju.
Kvalitetan rad u sportskom društvu afirmisao je mnoge mlade sportiste. Klubovi su kroz takmičenja iz godine u godinu napredovali, tako da se košarkaši takmiče u prvoj ligi, a džudisti osvajaju prva mesta na takmičenjima republičkog ranga.
U godišnjim susretima studenata mašinstva, pod nazivom ,,Mašinijada”, studenti Mašinskog fakulteta Kraljevo ostvaruju izuzetne rezultate.
Značajna prednost studenata Mašinskog fakulteta u Kraljevu je u tome što se studentski dom sa restoranom nalazi u neposrednoj blizini fakulteta. U okruženju doma su otvoreni sportski tereni, što dodatno poboljšava uslove za rekreativno bavljenje sportom, značajne komponente u životu mladih ljudi.

ŠTA OČEKUJE FAKULTET?
U periodu koji dolazi, pored aktivnosti na daljoj primeni principa Bolonjske deklaracije u nastavno-naučni proces i podizanja standarda studenata i zaposlenih, rukovodstvo fakulteta će svoje aktivnosti posebno usmeriti na ispunjenje uslova za akreditaciju fakulteta. Značajan deo tih uslova već postoji na fakultetu, ali ima i onih kojima se mora posvetiti posebna pažnja. Uveren sam da će Mašinski fakultet u Kraljevu nastaviti uspešni razvoj i izboriti mesto u familiji mašinskih fakulteta jedinstvenog visokoobrazovnog prostora.



KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA
Homer u Gvozdenom rovu

   • Broj onih koji čitaju do te mere je neznatan u poređenju sa ešelonima nečitača da ga je bolje ne pominjati. Jednom čitaču ne može da pođe za rukom da sagleda svu onu silu ljudskih stvorova koji nisu pročitali nijednu knjigu u životu. Dok su ganjali karijeru, nisu imali vremena, a sada od sve brige za dobrobit svoga naroda opet nemaju vremena, mada većina na svojim nahtkasnama uredno drži po jedan primerak Legijinih ili Arkanovih memoara

   Nedavno završeni Sajam knjiga, koji je svesno ili ne održan u senci referenduma, pokazao je svu ljubav srpskog naroda prema njenom veličanstvu - knjizi. Da nije bilo izjašnjavanja oko bitnosti srpskog nukleusa za suštinu srpskog bića, sigurno je da ne bi bilo tog Srbina koji ne bi našao vremena da prošeta pored prepunih štandova i pod sajamskim kupolama, u svojevrsnom religioznom obredu, daruje sebe bar jednom knjigom. Ovako, više od polovine pismenog biračkog tela nije sebi moglo da priušti taj luksuz strepeći pred fisijom koja je pomenuti nukleus mogla da ugasi ili ga gurne u ruke pomahnitalih neprijatelja. Tek po zatvaranju vrata Sajmišta masa fanatičnih knjigoljubaca je krenula da zaokruži DA, što je u ovoj intelektualnoj završnici u velikoj meri doprinelo rezultatima koji su još na proveri. Ipak, ova svetkovina knjige je nametnula nekolike teme o kojima se i danas sa posebnom pažnjom razmišlja u krugovima ozbiljnih pisaca i još ozbiljnijih kritičara. Pre svega bi trebalo reći da je stara srpska izreka ,,U se, na se i poda se" izmenjena, pa sada glasi isto samo što joj je dodato ,,sa knjigom". Dakle, nikuda bez najvernijeg prijatelja, pogotovu ne na referendum. Pomno analizira i dilema kako bi se danas uopšte živelo da knjige nije i da je nije ni bilo. Mnogi dobijaju napade gušenja i nekontrolisanog besa pri samoj pomisli na nešto slično. Pusti štandovi na kojima se samo monitori svetlucaju sa igricama i golišavim seksualnim objektima svih polova, dok znojavi miševi poskakuju u nežnim ručicama srednjoškolaca i uspaljenih matoraca, poslednji su prizor kataklizme koja bi nas mogla zadesiti. Strašno je i zamisliti biblioteke u kojima se skladišti krompir, čitaonice u kojima se gnezde kladioničari i knjižare u kojima se uz školski pribor prodaju samo krede i toaletni papir. Zamislimo li đake koji u svojim torbama nose samo plastelin, digitrone i sendviče, lako nas može strefiti šlog. A sve zbog toga što je knjiga kroz istoriju postala sastavni deo ljudskog života, bar se tako mislilo. Život bez knjige bio bi samo besciljno vegetiranje ispraznih kreatura u čijim se pogledima ogleda surova tupost i neizrecivo ništavilo, za razliku od ovih bistrih i pronicljivih umnih pogleda koji nas okružuju na koju god stranu da se okrenemo i svoj pogled usmerimo.
   No, kad se malo bolje razmislim, stvari stoje sasvim drugačije. Broj onih koji čitaju do te mere je neznatan u poređenju sa ešelonima nečitača da ga je bolje ne pominjati. Jednom čitaču ne može da pođe za rukom da sagleda svu onu silu ljudskih stvorova koji nisu pročitali nijednu knjigu u životu. Dok su ganjali karijeru, nisu imali vremena, a sada od sve brige za dobrobit svoga naroda opet nemaju vremena, mada većina na svojim nahtkasnama uredno drži po jedan primerak Legijinih ili Arkanovih memoara. Oni koji se ne bave patriotskim zanimanjima nemaju potrebe za ovakvim egzibicijama i oni čak sa nekom vrstom ponosa izjavljuju kako nikada u životu nisu pročitali nijednu knjigu. Ponekad je teško zapaziti razliku između njih i onih što jesu, a ponekad oni, mislim nečitači, deluju mnogo interesantnije, i mudrije, od onih što jesu. Prema tome, navučenima na knjige život bez ove obožavane ljubimice bio bi više nego nikakav. Svi ostali ne bi ni primetili da na planeti nešto fali, ukoliko nisu transportni radnici pohabanih lektira, slovoslagači ili čistači prašine čvrsto ukoričenih dela velikih mislilaca aktuelnih ideologija. Da ne pominjem one koji sakupljaju marke, salvete, listove biljaka i druge sitnice, koje se najbolje presuju u memoarima izlapelih mudrosera i diktatora kojima su sedoglavi akademici pisali govore. Ono što je najbolnije jeste saznanje da se i pored okeana knjiga koji nas okružuje gotovo niko nije ni primakao, mislim umno, slepom Homeru i mudracima iz doba kada knjiga uopšte nije bilo i kada se znanje dokazivalo verbalano, ali i nekim drugim manje intelektualnim varijantama. Da li to znači da knjige danas uglavnom služe da se preko odabranih pisaca ideološki oblikuje masa podanika putem lektira koje im se nude kao obavezno štivo, ili se nivo ljudske mudrosti zaustavio na jednom stadijumu posle kojeg je svaka nadgradnja uzaludna? Ovde moram da priznam da sam pročitao mnogo knjiga posle kojih nisam postao mnogo pametniji, a sudeći po ovom tekstu, moglo bi se zaključiti i suprotno. Čemu onda čitanje, a i pisanje, pitam se, naročito tamo gde takozvana politička elita odlučuje o tome ko će biti čitan pisac, a to je, nažalost, naš slučaj, mada smo mislili da su ta vremena davno ostala iza nas, iza gvozdene zavese, a ne u gvozdenom rovu.