Povodom svetskog dana invalida
Odlučnije u borbu protiv narkomanije
Mlađan Dinkić u Kraljevu
Stari - novi problemi
Asfalt zaustavlja odseljavanje stanovništva
Riža konačno može da počiva u miru
Novinaru Ivanu Rajoviću 82 dana zatvora
Prvih deset dana pod snajperima sa ,,Turista”
Planski razvoj uz veća ulaganja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal, vaterpolo

PROGLAS POVODOM SVETSKOG DANA INVALIDA
,,Pođimo tamo gde nas ne čeka ništa i nađimo sve što nas tamo očekuje"

   Nije tajna da živimo u vremenu lišenom razumevanja za sve što je lepo, dobro, plemenito i uzvišeno. Jer, žalosna je stvarnost u kojoj organizacije invalida moraju stalno iznova da p(r)ozivaju javnost, vlast i građane da prihvate invalide, da im pruže ruku razumevanja i omoguće da uživaju ista prava i obeveze kao i svi drugi ljudi.
Uvek su postojale, i danas postoje, osobe koje imaju neki hedndikep. Gotovo deset odsto ljudi na ovoj našoj planeti ima neki nedostatak ili oštećenje. Odnos prema njima u jednom društvu izražava dostignuti stepen slobode, svesti, kulture, demokratije i ljudskosti.
Poštujući njih i uvažavajući njihove potrebe, interese, težnje i očekivanja, društvena zajednica pokazuje svoje pravo lice. Mi ne tražimo ništa što nam ne pripada, želimo samo iste mogućnosti za razvoj kao i ostali članovi društva, za kvalitetan život ravan kvalitetnom životu svih ljudi. Jer, humanost nije sažaljenje. Ona je korak ka unapređenju kulture, kulturnih i međuljudskih odnosa, ka životu koji se ljudski i dostojanstveno živi. Društvo koje visoko na jarbolu svojih opredeljenja nije istaklo zastavu humanosti - ne treba da brine o svojoj budućnosti, jer je neće ni imati.
Dragi sugrađani, pred nama je još jedan 3. decembar - Dan invalida. Ne dozvolite da nam samo taj dan bude prilika da nam se posvetite. Raspodelite svoju pažnju, razumevanje i podršku na sve dane u godini, na sve godine u životu koji zajednički živimo. Učinimo ga boljim za sve. Jer, sada dolazi vreme drugačije hrabrosti za sve, kada se valja isprsiti snagom volje i duha, znanjem i sposobnostima, što nam omogućava istinski civilizacijski preobražaj. Tom cilju najbrže ćemo stići udruženim snagama.
I ove godine, tradicionalno, u duhu humanosti i druženja, udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, realizovaće niz aktivnosti: Skretanje pažnje javnosti (putem medija), izradu propagandnog materijala (plakata i brošura), organizovanje Okruglog stola svih invalidnih organizacija sa teritorije naše opštine i obilazak najugroženijih članova.
Mi vas pozivamo, dođite, upoznajte nas, živite sa nama i našim invaliditetom, pa ćete nas lakše i bolje razumeti.
Sekretar Udruženja
Stevan Todorović

SVETSKI DAN INVALIDA
Upoznajmo se da bismo se bolje razumeli

   Još jedan treći decembar. Još jedan Svetski dan invalida. Posle toga - opet isto. Ko čuje? Koga uopšte briga?
I ovog 3. decembra senzacionalna novost: zamislite, pored nas živi i jedna grupa od oko 600.000 invalida! Kao da taj podatak nije objavljen i prošle godine. I ove godine invalidi obeležavaju svoj dan. Dan kada ih svi slušaju, a malo ko čuje. I zato - upoznajmo se da bismo se bolje razumeli!!!
Ko su osobe sa invaliditetom? To su osobe sa telesnim ili senzornim oštećenjima koje zbog posledica oštećenja imaju poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju i socijalnoj integraciji. Zavisno od vrste i stepena oštećenja, razlikujemo osobe sa:
- smanjenim intelektualnim funkcijama (mentalna retardacija, duševna zaostalost)
- oštećenjima vida (slepi i slabovidi)
- oštećenjima sluha (gluvi i nagluvi)
- telesnom invalidnošću i hroničnim bolestima (plegičari, amputirci, cerebralna paraliza, dijabetes, srčane mane…)

NEMOJMO SE KRITI, U REDU JE BITI DRUGAČIJI!!!
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima (iz Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima čoveka).
Važno je imati na umu da je dete ometeno u razvoju dete sa posebnim potrebama, a dete sa posebnim potrebama je DETE!!!
Suština preporuka iz Konvencije o pravima deteta i svih drugih dokumenata koji su zasnovani na Konvenciji jeste da svako dete dobije šansu da maksimalno razvija svoje potencijale. Dok Vaša deca idu u škole, mnogi njihovi vršnjaci su kod kuće usamljeni, a Univerzalna deklaracija o pravima čoveka kaže: Svako ima pravo na školovanje. I zato, prilagodimo institucije potrebama dece, a ne decu potrebama institucija.
Obezbedimo svima pristupačnost, a pristupačnost podrazumeva kretanje od sopstvenog kreveta do bilo kojeg mesta bez tuđe pomoći i vraćanja u krevet bez zamaranja i iscrpljenosti.
Pozdrav svim osobama sa invaliditetom uz poruku: Mi smo 365 dana u godini uz vas, a ne samo danas.
U ime Društva Svetog Save i Dečjeg kluba bez diskriminacije ,,Vera - nada - ljubav"
Lidija Radičević, sekretar

ROMI KRALJEVA BIRAJU SVOG PREDSEDNIKA
Najviše glasova Slavku Markoviću

   Jedan deo od oko desetak romskih organizacija u Kraljevu u ponedeljak, 26. novembra, birao je predsednika Saveta romskih zajednica.
Od oko 800 upisanih birača, na neposrednim opštim izborima, između četiri kandidata, najviše glasova dobio je Slavko Marković.

Drugi deo romskih organizacija tek treba da izabere svog predstavnika sa mandatom od dve godine u Savetu romskih zajednica Kraljeva.

OBELEŽEN DAN OSLOBOĐENjA KRALjEVA OD NEMAČKE OKUPACIJE
Venci na Spomeniku oslobodiocima

   Predstavnici opštine, SUBNOR-a i više društvenih kraljevačkih organizacija i udruženja obeležili su 29. novembar, Dan oslobođenja Kraljeva, u znak sećanja na ovaj datum 1944. godine, kada je Kraljevo konačno oslobođeno od fašističke okupacije.
Pored Spomenika oslobodiocima Kraljeva, u parku u Pljakinom šancu, u blizini mosta na Ibru, tom prilikom evocirane su uspomene na dan oslobođenja, a vence su na spomenik položile delegacije opštine Kraljevo, Vojske,
SUBNOR-a, Zavičajnog društva „Kraljevo”, SDP-a, Udruženja „Sveta Jelena Anžujska”, Društva „Jovo Kursula”, Udruženja civilnih invalida rata, kao i građani Kraljeva.

DEMOKRATSKA OMLADINA I RESORNI ODBOR ZA ZDRAVSTVO OO DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Odlučnije u borbu protiv narkomanije

   • Večeras (petak, 1. decembar) u velikoj sali opštine Kraljevo, sa početkom u 18 sati, tribina „Stop narkomaniji!”, uz učešće eminentnih stručnjaka • Nastavak akcija posete lekara kraljevačkim selima • Upozorenje da se ne uzimaju nepovoljni krediti za izgradnju i opremanje ZC „Studenica”

   Na zajedničkoj konferenciji za novinare, održanoj u utorak, Demokratska omladina i Resorni odbor za zdravstvo Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo najavili su održavanje velike tribine pod nazivom „Stop narkomaniji!”. Tribina će biti održana danas (petak, 1. decembar) u velikoj sali opštine Kraljevo, sa početkom u 18 sati. O problemu narkomanije sa posetiocima će razgovarati stručnjaci iz Beograda, koji se konkretno bave lečenjem bolesti zavisnosti, zatim dr Goran Kuševija, dr Dragoljub Jovanović i protojerej Branislav Peranović, koji u manastiru Crnoj Reci radnom terapijom uspešno leči narkomane (očekuje se dolazak na tribinu i dva njegova štićenika, koji će ispričati svoja iskustva u borbi protiv ove bolesti zavisnosti).
Kako je istakao Luka Petronijević, predsednik Demokratske omladine, ova omladinska organizacija će se u narednom periodu aktivno uključiti u borbu protiv narkomanije jer „ovo najveće zlo dobija sve ozbiljnije razmere i u Kraljevu”, čak i među mladima osnovnoškolskog uzrasta. Petronijević je pozvao sve mlade ljude opštine Kraljevo da dođu na večerašnju tribinu, da čuju podatke i analize stručnjaka i da se uključe i udruže u borbi protiv narkomanije u narednom periodu. Tribina je, kako je naglašeno, početak većeg broja budućih akcija DO u borbi protiv narkomanije. Petronijević je istakao da se tribina o narkomaniji organizuje na Dan borbe protiv side i pozvao mlade da posle tribine dođu na žurku koju tim povodom omladina Kraljeva organizuje 1. decembra uveče u kafeu „Urban”.
   Kardiolog dr Branko Jovanović, član resornog Odbora za zdravstvo OO DS Kraljevo, takođe je ukazao na zabrinjavajuće povećanje narkomanije u Kraljevu, pri čemu je zabeležen jedan broj slučajeva masovnog, grupnog drogiranja, ali je upozorio da se veća pažnja mora posvetiti politoksikomaniji kod mladih, jer i alkoholizam i pušenje među njima uzimaju sve više maha i zahtevaju preduzimanje odgovarajućih mera.
   Dr Goran Kuševija, predsednik Odbora za zdravstvo OO DS Kraljevo, pre svega, naglasio je značaj preventive u borbi protiv narkomanije, u koju se moraju uključiti ne samo zdravstveni radnici, već i brojni drugi faktori kao što su porodica (roditelji), škole, omladinske i druge organizacije, organi i institucije. On je podsetio i da je resorni Odbor za zdravstvo OO DS Kraljevo u proteklom periodu organizovao posete lekara Studenici i Glediću, gde su za meštane obavljeni besplatni pregledi i savetovanja, i najavio nastavak takvih akcija. On je istakao i da je u ZC „Studenica” u proteklom periodu dosta investirano u izgradnju prostora, opremanje i bolju organizaciju rada, ali i upozorio na opasnost olakog uzimanja nepovoljnih kredita za ove namene.

TRIBINA SRS U KRALJEVU U ZNAK PODRŠKE DR VOJISLAVU ŠEŠELJU - piše Slobodan Rajić
„Misija za budućnost Srbije”

   „Dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, u Hagu svoju bitku bije sam, ali je ovde vodimo mi koje je stvorio i doveo na nivo sa koga se odlučuje kuda će Srbija dalje” - rekla je Vesna Vukajilović-Nikolić, vršilac dužnosti predsednika Opštinskog odbora SRS Kraljevo, koji je krajem prošle sedmice u ovom gradu organizovao tribinu pod geslom „Stop haškoj tiraniji!“ u znak podrške dr Šešelju koji štrajkuje glađu u Haškom tribunalu.
- Samim tim uloga dr Vojislava Šešelja i njegova misija od Boga data za dobro Srbije jasno pokazuju da je to misija za budućnost i da njegova hrabrost za nas ostaje i ostaće kao priča našim pokoljenjima i našoj deci - istakla je tom prilikom pored ostalog Vesna Vukajilović -Nikolić.
   Ona je kazala i da je oko milion građana Srbije do sada potpisalo peticiju podrške zahtevima dr Vojislava Šešelja Haškom tribunalu, koji, prema njenim rečima „predstavlja degradaciju celokupne pravne nauke”, a dr Šešelj je već četiri godine izložen torturi haških moćnika.
- Imali smo Miloševića, čija je sudbina u Haškom tribunalu bila tragična, ali mi ćemo odbraniti našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, sigurni budite - naglasila je Vesna Vukajilović-Nikolić.
   Na skupu u velikoj sali opštine Kraljevo govorio je i pesnik Drago Brnović.

SEMINAR O PRIMENI ZAKONA O SPREČAVANJU SUKOBA INTERESA
,,Zaboravni” funkcioneri

   Funkcioner je dužan da javnu funkciju obavlja tako da javni interes ne podredi privatnom, niti da među njima izazove sukob, i to je suština Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija - rečeno je na seminaru koji je o ovoj temi održan u Kraljevu.
Otvarajući seminar, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, istakao je da je „cilj kraljevačke lokalne samouprave pre svega zakonito i časno obavljanje javnih funkcija i što je moguće manje preplitanje više funkcija u jednoj ličnosti”.
Po Zakonu, funkcioneri su u obavezi da podnesu izveštaje o imovini i prihodima na osnovu kojih se ocenjuje njihov rad.
- Od 143 kraljevačka funkcionera, međutim, do sada je samo 43 dostavilo ovaj izveštaj, a to je ispod republičkog nivoa - rekao je Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa, koji je i bio organizator seminara u Kraljevu.
- Dostavljanjem izveštaja funkcioneri nas obaveštavaju o imovini koju imaju prilikom stupanja na funkciju i u toku ili nakon isteka funkcije dužni su da, ukoliko dođe do promene vrednosti imovine u oproseku više od 20 prosečnih ličnih dohodaka, o tome nas obaveste - naglasio je Dedijer.
Prema njegovim rečima, „ako postoji sumnja da je do povećanja imovine došlo zloupotrebom službene dužnosti, pokreće se postupak funkcionera”. Zakon je donet pre dve godine i predstavlja prvi antikorupcijski zakon u našem pravnom sistemu.
Seminar je organizovan u saradnji sa misijom OEBS-a u Srbiji i Evropskim pokretom.

MLAĐAN DINKIĆ, PREDSEDNIK STRANKE G 17 PLUS, POSETIO KRALJEVAČKU OPŠTINU - piše Slobodan Rajić
„Došlo je vreme da najstručniji, najbolji i najpošteniji ljudi predvode Srbiju”

   • Predsednik stranke G 17 plus i bivši ministar za finansije u Vladi Srbije Mlađan Dinkić sa saradnicima posetio je u petak, 24. novembra, kraljevačku opštinu. Tokom Dinkićevog boravka u Kraljevu, u sali ovdašnjeg pozorišta održana je predizborna konvencija G 17 plus, na kojoj su predstavljeni predizborni program i kandidati za poslanike ove stranke na predstojećim prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, raspisanim za 21. januar 2007. godine. Pored toga, Mlađan Dinkić je razgovarao i sa građanima na centralnom gradskom trgu i rukovodstvom kraljevačke opštine, a održao je i sastanak sa kraljevačkim privrednicima, posetio Zdravstveni centar „Sudenica”, industrijsku zonu „Šeovac” i privatno preduzeće „Amiga”

   Konvencija stranke G 17 plus u kraljevačkom pozorištu održana je pod sloganom „Stručnost ispred politike”, u prisustvu velikog broja članova i simpatizera ove stranke, njenih sadašnjih i kandidata za buduće poslanike Skupštine Srbije. Obraćajući se prisutnima, Mlađan Dinkić je istakao da je trenutno najvažniji cilj „kako da se najbrže ojača srpska ekonomija, čime se mali broj političara bavi, već se međusobno svađaju i ne razumeju stvarne potrebe građana”.
- Naš cilj je da pokažemo kako da se reši problem nezaposlenosti u Srbiji, da vidimo kako da rešimo probleme običnih ljudi, da povećamo zaposlenost, da obezbedimo sigurna radna mesta i veće plate, veće penzije i blagovremene kao do sada. Jedini način da se to uradi jeste da najbolji predvode Srbiju. Dosta smo se mi povlačili pred nekima koji su gori od nas. G 17 plus ima jabolje i najstručnije ljude i mi nećemo bežati od odgovornosti. Neka neko pokuša da uradi ono što smo mi uradili u prethodne tri godine, bilo bi dobro za Srbiju. Napravili smo jak dinar, snažne banke, uveli red u poreski sistem, manjak u državnoj kasi od 200 miliona zamenili suficitom od dve milijarde dinara, penzije se isplaćuju na vreme, dugove koje su nam ostavili socijalisti i radikali sada uredno vraćamo. Naravno da smo tim delom zadovoljni, ali sigurno nismo zadovoljni ukupnim prilikama u društvu. Međutim, u proteklom periodu imali smo 11,5 odsto podrške birača i samo tri resora u Vladi Srbije i od nas se nije moglo više ni očekivati. Ono što smo radili, radili smo svim srcem i rešili smo problema koliko smo mogli. Mi, ipak, mislimo da G 17 plus može mnogo više. Pre svega mislimo da Srbija može mnogo bolje i zato želimo da preuzmemo veću odgovornost - rekao je Dinkić.

„MANJE SPAVATI”
Prema njegovim rečima, G 17 plus je pokazala i hrabrost jer se „jedina suprotstavila mafiji i korumpiranim tajkunima poput Bogoljuba Karića, vraćajući narodu pare koje su mu opljačkane, iako su ga zbog toga mnogi napadali, ali je sve izašlo na videlo”. Dinkić je podsetio da je kampanju započeo provevši 24 sata sa ljudima iz 17 profesija, od lekara i profesora, do građevinaca, pekara, čistača ulica i zemljoradnika na kvantašu. Zapitao je zašto drugi političari ne čine tako, uz odgovor da „nemaju ni pola energije kao G 17 plus”. Istakao je i da je on to učinio iz dva razloga: da čuje stvarne probleme i predloge građana i ujedno da „simbolično pokaže političkoj konkurenciji da je Srbiji potrebno mnogo više energije i rada da bi joj bilo bolje, da treba mnogo više raditi, a manje spavati”. Pored ostalog, kako je rekao, on je tokom kampanje „24 sata” saznao da nedostaju građevinari i računovođe, a da ima viška nekih drugih profesija među nezaposlenima i da je to problem boljeg planiranja kadrova u obrazovnom sistemu i stimulisanja deficitarnih zanimanja.

PREPOLOVITI NEZAPOSLENOST
- Zato mi moramo da omogućimo da se otvaraju nova radna mesta. Svi će pričati o tome, ali niko ne zna kako to da se uradi, niko nema rešenje koje mi nudimo. Imamo sada naš NIP sa 1,7 milijardi evra na raspoloaganju da ulažemo pre svega u nove fabrike, „grinfild” investicije, stimulativne mere za mala i srednja preduzeća i zanatske radnje, za substituciju uvoza i povećanje izvoza - naglasio je Dinkić. On je najavio dve mere koje će, ako G 17 plus dobije podršku, uvesti za podsticanje proizvodnje i zapošljavanja: da država daje beskamatne kredite preduzetnicima u iznosu od 30 odsto investicije na rok od pet godina i od 2.000 do 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu onima koji su spremni da zaposle nove radnike.
- Ubeđen sam, mnogi to možda sada ne veruju, da ćemo stopu nezaposlenosti u narednih pet godina prepoloviti!? To je moguće uraditi i u Kraljevu, koje sada ima 17.000 nezaposlenih. Ali, ne ako se o tome samo priča, već ako se iskoristi 800.000 evra dobijenih za infrastrukturno opremanje industrijske zone „Šeovac” i broj od 17 sadašnjih preduzeća u toj zoni poveća na 170, koja će biti izvozno orijentisana i zaposliti nove radnike - istakao je Dinkić.

VEROVANJE U SEBE
Podsetio je da mu niko nije verovao da će stabilizovati bankarski i poreski sistem, vratiti dug od 8,7 milijardi nemačkih maraka stare devizne štednje i smanjiti inflaciju sa 120 odsto pre šest godina na sadašnju jednocifrenu, pa se to ipak dogodilo. „U decembru 2000. uveli smo novčanicu od 100 dinara i ona je i danas u opticaju i biće još 20 godina, ja vam to garantujem: dinar će ostati stabilan i svi koji žele stabilan dinar neka glasaju za G 17 plus”, apelovao je Dinkić.
- Ako verujemo u sebe, ako smo vredni, uporni, stručni, nema tog zida koji se ne može probiti, nema te prepreke koja se ne može preskočiti!? Mora stručnost da pobedi politiku i moramo na primerima sposobnih i hrabrih ljudi svi zajedno učiti. Ja vas, gospodo i dame Kraljevčani, molim samo jednu stvar: Ako želite da se rad vrednuje, glasajte za vredne. Ako želite da nema kriminala i korupcije, glasajte za hrabre i poštene. Ako želite da imate više posla i veće plate, glasajte za one koji su spremni da ne spavaju 24 sata. Jer će i ovog puta dokazati da može mnogo više da se promeni, uz veće poverenje ljudi, u Kraljevu i Srbiji, da svi zajedno napravimo čudo - zaključio je Mlađan Dinkić.

REZULTATI I DECENTRALIZACIJA
Na predizbornoj konvenciji govorili su i visoki funkvioneri G 17 plus i kandidati za poslanike iz Kraljeva. Mr Jovan Nešović je pored ostalog posebno ukazao da stranka G 17 plus na predstojeće izbore izlazi ponosna na svoje rezultate i u Kraljevu, gde su javna preduzeća u kojima su direktori iz ove stranke bila najuspešnija: u Predškolskoj ustanovi nikad više nije renovirano i otvoreno novih vrtića, dok je „Toplana” proglašena za najuspešnje JP za distribuciju toplotne energije u Republici. Osim toga, rekao je Nešović, G 17 plus se ponosi što će u opštinu Kraljevo ući više od 30 miliona evra iz NIP-a za razne investicije u privredi, saobraćajnoj infrastrukturi, vodosnabdevanju, kulturi, sportu, za izgradnju 292 stana na Ratarskom imanju, napopmenuvši da je ova stranka „posle tri godine ponovo na ispitu u predstojećim izborima”.
Zvonko Obradović je pored ostalog podsetio da se ovih dana obeležava desetogodišnjica građanskog protesta protiv Miloševićevog režima i da su „sa ulaskom G 17 plus u lokalnu vlast počele da se realizuju kapitalne investicije o kojima se godinama samo pričalo, jer je stranka G 17 plus sačinjena od ljudi koji ne pričaju samo prazne priče, već rade i ostvaruju konkretne rezultate”. On je posebno naglasio da je u protekle tri godine u Srbiji „konačno počeo proces decentralizacije” i „debeogradizacije” i da su na mnogim važnim državnim funkcijama ljudi iz unutrašnjosti, iz centralne Srbije, a počeo je i ravnomerniji razvoj Srbije, što će u narednom periodu biti jedan od prioriteta.
- Tokom ove kampanje i u Kraljevu, naravno, nećemo napadati političke protivnike, nećemo ulaziti u jalove političke rasprave, već ćemo se baviti vrlo konkretnim poslom, raditi na svom radnom mestu najbolje što možemo, na dobrobit građana, svakoga dana, svakog sata - zaključio je Obradović, konstatujući da Srbiji trebaju stručni, energični i hrabri ljudi poput Mlađana Dinkića i zamolivši prisutne, kao i Nešović, „da građanima koji se kolebaju, izborne apstinente za koje kažu da ih je sve više, prenesu poruku da izađu na izbore 21. januara. Jer, i oni koji ne glasaju, donose političku odluku”.

POSETE „STUDENICI”, „ŠEOVCU”, „AMIGI”
Tokom celodnevnog boravka u Kraljevu, Mlađan Dinkić je posetio Zdravstveni centar „Studenica”, gde je u razgovoru sa direktorom dr Draganom Arsićem i zaposlenima pohvalio rad ove zdravstvene ustanove kao jedne od najboljih u Srbiji. Naime, prema rangiranju Ministarstva zdravlja, od 160 domova zdravlja u Republici, kraljevački Dom zdravlja je među prvih pet i zbog toga je od Republike dobio 26,5 miliona dinara za rekonstrukciju, dok je ZC „Studenica” dobio tri nova vozila i šest EKG aparata. Bilo je reči i o povećanju plata zdravstvenih radnika bržim tempom nego do sada, jer, kako je naglasio Dinkić, njegov „cilj je da ojača srednja klasa u Srbiji”.
Dinkić je takođe posetio industrijsku zonu Šeovac, za koju je iz NIP-a izdvojeno 800.000 evra za opremanje infrastrukturom. Obišao je i „Amigu”, jedno od najuspešnijih kraljevačkih privatnih preduzeća, koje je ove godine dobilo veliko priznanje i značajne poslove na izgradnji novih žičara na Kopaoniku.
- Ubeđen sam, mnogi to možda sada ne veruju, da ćemo stopu nezaposlenosti u narednih pet godina prepoloviti!? To je moguće uraditi i u Kraljevu, koje sada ima 17.000 nezaposlenih. Ali, ne ako se o tome samo priča, već ako se iskoristi 800.000 evra dobijenih za infrastrukturno opremanje industrijske zone „Šeovac” i broj od 17 sadašnjih preduzeća u toj zoni poveća na 170, koja će biti izvozno orijentisana i zaposliti nove radnike - istakao je Dinkić.

VEROVANJE U SEBE
Podsetio je da mu niko nije verovao da će stabilizovati bankarski i poreski sistem, vratiti dug od 8,7 milijardi nemačkih maraka stare devizne štednje i smanjiti inflaciju sa 120 odsto pre šest godina na sadašnju jednocifrenu, pa se to ipak dogodilo. „U decembru 2000. uveli smo novčanicu od 100 dinara i ona je i danas u opticaju i biće još 20 godina, ja vam to garantujem: dinar će ostati stabilan i svi koji žele stabilan dinar neka glasaju za G 17 plus”, apelovao je Dinkić.
- Ako verujemo u sebe, ako smo vredni, uporni, stručni, nema tog zida koji se ne može probiti, nema te prepreke koja se ne može preskočiti!? Mora stručnost da pobedi politiku i moramo na primerima sposobnih i hrabrih ljudi svi zajedno učiti. Ja vas, gospodo i dame Kraljevčani, molim samo jednu stvar: Ako želite da se rad vrednuje, glasajte za vredne. Ako želite da nema kriminala i korupcije, glasajte za hrabre i poštene. Ako želite da imate više posla i veće plate, glasajte za one koji su spremni da ne spavaju 24 sata. Jer će i ovog puta dokazati da može mnogo više da se promeni, uz veće poverenje ljudi, u Kraljevu i Srbiji, da svi zajedno napravimo čudo - zaključio je Mlađan Dinkić.

REZULTATI I DECENTRALIZACIJA
Na predizbornoj konvenciji govorili su i visoki funkvioneri G 17 plus i kandidati za poslanike iz Kraljeva. Mr Jovan Nešović je pored ostalog posebno ukazao da stranka G 17 plus na predstojeće izbore izlazi ponosna na svoje rezultate i u Kraljevu, gde su javna preduzeća u kojima su direktori iz ove stranke bila najuspešnija: u Predškolskoj ustanovi nikad više nije renovirano i otvoreno novih vrtića, dok je „Toplana” proglašena za najuspešnje JP za distribuciju toplotne energije u Republici. Osim toga, rekao je Nešović, G 17 plus se ponosi što će u opštinu Kraljevo ući više od 30 miliona evra iz NIP-a za razne investicije u privredi, saobraćajnoj infrastrukturi, vodosnabdevanju, kulturi, sportu, za izgradnju 292 stana na Ratarskom imanju, napopmenuvši da je ova stranka „posle tri godine ponovo na ispitu u predstojećim izborima”.
Zvonko Obradović je pored ostalog podsetio da se ovih dana obeležava desetogodišnjica građanskog protesta protiv Miloševićevog režima i da su „sa ulaskom G 17 plus u lokalnu vlast počele da se realizuju kapitalne investicije o kojima se godinama samo pričalo, jer je stranka G 17 plus sačinjena od ljudi koji ne pričaju samo prazne priče, već rade i ostvaruju konkretne rezultate”. On je posebno naglasio da je u protekle tri godine u Srbiji „konačno počeo proces decentralizacije” i „debeogradizacije” i da su na mnogim važnim državnim funkcijama ljudi iz unutrašnjosti, iz centralne Srbije, a počeo je i ravnomerniji razvoj Srbije, što će u narednom periodu biti jedan od prioriteta.
- Tokom ove kampanje i u Kraljevu, naravno, nećemo napadati političke protivnike, nećemo ulaziti u jalove političke rasprave, već ćemo se baviti vrlo konkretnim poslom, raditi na svom radnom mestu najbolje što možemo, na dobrobit građana, svakoga dana, svakog sata - zaključio je Obradović, konstatujući da Srbiji trebaju stručni, energični i hrabri ljudi poput Mlađana Dinkića i zamolivši prisutne, kao i Nešović, „da građanima koji se kolebaju, izborne apstinente za koje kažu da ih je sve više, prenesu poruku da izađu na izbore 21. januara. Jer, i oni koji ne glasaju, donose političku odluku”.

SASTANAK MLAĐANA DINKIĆA SA OPŠTINSKIM RUKOVODSTVOM
Nastavak i proširenje investicija

   U razgovoru sa opštinskim rukovodstvom u Kraljevu Mlađan Dinkić je prored ostalog rekao da će tražiti da Republika iz budžeta za 2007. godinu prenese lokalnim samoupravama duplo veći iznos tzv. „transfernih” sredstava i da će tako opština Kraljevo dobiti više od 400 miliona dinara za nastavak i proširenje investicija, pre svega. On je takođe podsetio da je kraljevačka opština iz Nacionalnog investicionog plana dobila oko 30 miliona evra za razne investicije kao što su obilaznica, putevi, gasifikacija, opremanje industrijske zone „Šeovac”, fiskulturne sale i druge sportske objekte, investicije u kulturi, obrazovanju i zdravstvu. „Važno je da lokalna samouprava radi kako valja, što je, kako ocenjujem, slučaj u Kraljevu, i da u dobroj saradnji sa Republikom, uz veće ingerencije lokalne samouprave od sledeće godine, postignemo još bolji rezultat” - istakao je tom prilikom Dinkić.
- Zahvaljujući odobrenim sredstvima iz NIP-a siguran sam da će Kraljevo i u 2007. godini biti jedno veliko gradilište i da će sigurno preći iz devastirane u red srednje razvijenih opština u Srbiji - rekao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, u razgovoru sa Dinkićem.
Opštinski menadžer mr Jovan Nešović, pored drugih investicija, posebno je istakao značaj pokrenute inicijative za izgradnju 292 stana na lokaciji na Ratarskom imanju, uz rešavanje imovinsko-pravnih odnosa sa Poljoprivrednom školom.
- Zaista pokušavamo da sa resornim ministarstvima dođemo do rešenja svih problema u našoj opštini i našem gradu, jer bez dobre podrške Vlade Srbije, što mi uvek ističemo, Kraljevo ne može da reši svoje probleme. Ta saradnja neka bude bar ovakva, ili bolja, mi ćemo biti potpuno zadovoljni - rekao je mr Nešović.

RAZGOVOR MLAĐANA DINKIĆA SA PRIVREDNICIMA KRALJEVA
Podsticanje proizvodnje i zapošljavanja

   U ragovoru sa kraljevačkim privrednicima, Mlađan Dinkić je najpre podsetio na ostvarene rezultate u prethodne tri godine, kao što su jak dinar i obaranje inflacije, snažan bankarski i reformisan poreski sistem, redovna isplata penzija, višestruko povećanje štednje i dvostruko povećanje izvoza, povećanje deviznih rezervi sa 300 miliona na više od deset milijardi dolara, suficit u budžetu, suzbijanje „sive” ekonomije itd. On je najavio nove podsticajne mere i mehanizme države za privredu na kraći i duži rok, kao što su obaranje poreza na zarade sa sadašnjih 73 na 50 odsto, poboljšanje privredne strukture, ulaganje 4/6 sredstava iz NIP-a u centralnu i južnu Srbiju kako bi se omogućio ravnomeran razvoj Republike i ne bi ubrzano razvijali samo Beograd i Vojvodina.
   Kao najvažnije podsticajne mere on je naveo one koje se odnose na rast zaposlenosti, pre svega u malim i srednjim preduzećima i zanatskim radnjama, kojima bi preko države i njenom garancijom trebalo davati beskamatne kredite i stimulativna sredstva za svako novootvoreno radno mesto. Posebno je istakao da treba obezbediti finansijsku stimulaciju za tzv. „grinfild” investicije domaćih i inostranih investitora, poput onih u Irskoj, Slovačkoj i Sloveniji. Prema njegovim rečima, do sada je odobreno pet takvih projekata. Najbolji primer je iz Vranja, gde su objekti i čitav prostor preduzeća „Jumko” dati engleskoj firmi uz uslov da u narednom periodu zaposli 3.000 radnika, kao i primeri iz Prokuplja, gde će se po sličnom modelu graditi fabrika hirurškog konca, Zrenjanina (fabrika tekstila) i Medveđe (fabrika kompjutera). Takvi konkursi će biti raspisivani svakih mesec dana u naredne tri godine. Posebne povoljnosti će se davati onim preduzećima i preduzetnicima koji će proizvoditi robu koju je Srbija do sada uvozila (supstitucija uvoza) i izvoznicima („država daje beskamatni kredit u iznosu od 30 odsto investicije na period od pet godina, slično kao u poljoprivredi sa velikim projektima”). Druga značajna mera biće odobravanje mikrokredita sa najnižim kamatnim stopama za otvaranje malih radnji i firmi do pet radnika koje do sada banke nisu pratile, pa to mora da radi država. „Za ove podsticajne mere država je tek ove godine obezbedila sredstva”, rekao je Dinkić i nagovestio da će stimulativna mera biti i smanjenje poreza na zarade zaposlenih na 50 odsto, dok zbog isplata budžetskim korisnicima (prosveta, zdravstvo, socijalna zaštita itd.) PDV (18 odsto) i akcize neće moći da se smanjuju.
   Prema rečima mr Jovana Nešovića, Kraljevo bi u narednom periodu, pored „Šeovca” trebalo da dobije još jednu industrijsku zonu - pored trase buduće obilaznice. Bilo je predloga da se formira i treća u Konarevu, ili na drugom mestu, prema programu razvoja opštine. Saradnja sa Privrednom komorom ubuduće bi morala da bude jača, kako se ne bi dogodio propust, kao nedavno kada kraljevačko područje nije konkurisalo za sredstva NIP-a ni sa jednim projektom iz oblasti turizma. Mlađan Dinkić je rekao da će u Srbiji u narednom periodu biti formirano 5-7 slobodnih, bescarinskih zona i da je to šansa za Kraljevo da ispunjavanjem određenih preduslova (velike infrastrukturno opremljene zemljišne, građevinske površine, izvozna orijentisanost više od 50 odsto itd.) bude jedna od njih. Dinkić se takođe složio sa primedbama privrednika (PP „Zlatić”) da u Srbiji postoje monopoli velikih javnih preduzeća koja ne prate kretanje kursa dinara na tržištu i da treba što više pojednostaviti administrativnu i carinsku proceduru u investicijama i poslovanju preduzeća (izvoz-uvoz, promet), ali nije prihvatio prigovor da su inostrane firme od države favorizovane u odnosu na domaće, jer domaće imaju tendersku prednost od 20 odsto u javnim nabavkama i dobijaju jeftinije kredite, čime se anuliraju eventualne carinske povlastice inostranim firmama.

PRIPREMA ZA ZIMSKE USLOVE EKSPLOATACIJE U SEKCIJI ZA VUČU I OVS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Stari - novi problemi

   • I ovu grejnu sezonu Sekcija za vuču i OVC Kraljevo započinje u ne baš povoljnim uslovima • Uređaji za grejanje nisu u funkciji jer nedostaju rezervni delovi za parni generator • Trenutno je pet lokomotiva serije 661 opremljeno ispravnim generatorima pare

   Nove češke lokomotive serije 621 podležu garanciji i shodno tome zadovoljavaju sve uslove za saobraćaj u zimskom periodu. Isto se odnosi i na švedske garniture serije 710. Jedna serija 641 ima ispravan uređaj za grejanje i spremna je za zimske uslove eksploatacije.
Za razliku od vučnih, vučena sredstva nisu u potpunosti opremljena, jer u Sekciji ne psotoji mogućnost probe električnog grejanja.
- Ukupno materijalno obezbeđenje je nedovoljno i očekivanja su da se trebovanje materijala i delova realizuje u daljem toku grejne sezone - ističe Goran Bošković, zamenik Sekcije.
Objekti i postrojenja su pripremljeni u onoj meri koliko su ta materijalna sredstva dozvoljavala. Dva kotla tipa ,,Vulkan” su ispravna i očekuje se nabavka uglja, kojeg trenutno nema. Prema rečima šefa Sekcije Mitreta Dimovskog, glavni problem proteklih dvadesetak godina je upravo nabavka uglja.
- I kada stigne, ugalj je sirov i praktično neupotrebljiv - kaže Dimovski - jer su kotlovi stari i ne mogu da ga koriste. Sada nema ni grama uglja, a grejna sezona je počela. Uz to, sa prvim niskim temperaturama može doći do havarije.
On ističe da se u međuvremenu koriste grejalice koje petostruko povećavaju potrošnju električne struje, tako da nema nikakve uštede zbog kašnjenja ogreva. Osim toga, i elektroinstalacije su veoma stare i u lošem stanju, pa i tu može doći do havarije. Upravo stoga, loša organizacija nabavke uglja višestruko se plaća.
Međutim, ključni višegodišnji problem u OJ OVS Kraljevo polako počinje da se razrešava. Obavljene su sve pripreme za popravku krova hale i na javnom tenderu izabran je izvođač radova, firma ,,Ratko Mitrović” iz Beograda. Sporna je, ipak, nabavka materijala za preizolaciju koja je u nadležnosti samog preduzeća, a kojeg još nema.
Posle dve decenije bez ikakvih investicionih ulaganja konačno se obavlja i sanacija zidnih površina koje su bile u velikoj meri ruinirane. Završena je faza malterisanja i uskoro će uslediti krečenje, čime će lice dizel depoa konačno biti umiveno.
I sistem grejanja hale biće rekonstruisan, s tim što će se preći na grejanje gasom. Prema dokumentaciji koju je uradio CIP, gradila bi se nova kotlarnica sa novim kotlovskim postrojenjima odmah nasuprot postojeće, koja bi se zadržala kao rezerva gasnom grejanju.
Trenutni problem je, međutim, gasna instalacija na mreži Kraljeva koja nije blizu Ložionice. Prema izveštaju odgovornih iz preduzeća za distribuciju gasa, ta lokacija biće ,,pokrivena” za godinu dana.
Radnicima dizel depoa neće biti teško da i ove godine, kao i dugi niz prethodnih, rade u otežanim uslovima, jer sada znaju i vide da se nešto radi na poboljšanju uslova. Prvi koraci su već učinjeni.

DAN ,,MAGNOHROMA'' OBELEŽEN RADNO
Aktivirana rotaciona peć

   Dan ,,Magnohroma'' - 27. novembar, obeležen je radno. Prošlog ponedeljka, posle dužeg stajanja, aktivirana je rotaciona peć broj 2.
,,Magnohrom'' je 54. rođendan dočekao kao privatizovano preduzeće sa novim vlasnicima iz Indije - Kompanijom ,,Global Steel Holdings''.
Puštanje u rad ovog vitalnog agregata predstavljaće, kako je rečeno, značajan korak u realizaciji zacrtanih ciljeva vatrostalne proizvodnje i ukupnoj poslovnoj stabilizaciji najvećeg preduzeća u gradu na Ibru.

VEĆE SAVEZA SINDIKATA O SOCIJALNOM DIJALOGU - piše Dragan Vukićević
Dijalog ili protesti!

   Veće Saveza sindikata opštine Kraljevo zahteva od lokalne samouprave da donese potrebne odluke na sindikalnu inicijativu o pokretanju socijalnog dijaloga sa lokalnom samoupravom, da se formira socijalno-ekonomski savet na opštinskom nivou, što je u zakonskoj obavezi predsednika optine. Ovo je konstatovano na sednici Veća održanoj u utorak, uz upozorenje da, ukoliko izostane pozitivan odgovor, ovaj sindikat ne isključuje i mogućnost organizovanja protesta i drugih vidova sindikalne borbe. S obzirom na važnost teme, Samostalni sindikat je uputio zamerku predsedniku opštine dr Milošu Babiću što uprkos blagovremenom pozivu nije prisustvovao sednici, niti je uputio zastupnika.
Veće SS podržalo je inicijativu Švajcarske agencije za razvoj i saradnju da predsednik opštine Babić bude domaćin sastanka na lokalnom nivou na kojem bi prisustvovali predstavnici sindikata, poslovodačkih udruženja i lokalne samouprave i utvrdilo da li postoji volja za saradnjom i u kojem bi ona obliku bila moguća.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Čuvajte akcije

   Udruženje manjinskih akcionara HK Fabrika vagona Kraljevo AD obaveštava sve akcionare HK Fabrika vagona Kraljevo AD da je urađena nova procena vrednosti kapitala HK FVK AD, koja je pokazala da je procenjena vrednost kapitala koji je privatizovan deset puta manja od stvarne vrednosti HK FVK AD, što je dovelo do drastičnog smanjenja vrednosti akcija.
   Zbog učinjene štete, Udruženje će se obratiti svim relevantnim državnim organima za reviziju privatizacije HK FVK AD, radi zaštite opšteg interesa.
Pozivamo sve vlasnike akcija da ih ne otuđuju, već udruže radi zajedničkog plasmana po novoj, višoj vrednosti, do koje moramo doći zajedničkim snagama.
Udruženje manjinskih akcionara
HK Fabrika vagona Kraljevo AD

INICIJATIVA SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U INFORMATIVNOJ DELATNOSTI
Odložiti privatizaciju lokalnih medija

   Samostalni sindikat zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji i Sindikat novinara Srbije pozvali su predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunicu i ministre kulture i medija i privrede Dragana Kojadinovića i Predraga Bubala da podrže zahtev za odlaganje postupka privatizacije lokalnih elektronskih medija do dodele frekvencija. Sindikati ističu da je neophodno obezbediti socijalne programe za zaposlene koji će privatizacijom ostati bez posla. Sindikati smatraju da, pre dodele frekvencija, privatizacija medija ne može biti prava i pravična.
Proces privatizacije medija, čiji su osnivači lokalne samouprave, smatraju sindikati, obeležilo je izbegavanje osnivača u izvršavanju osnivačkih prava.
Osnivači ne izmiruju utvrđene obaveze, teško prihvataju donošenje kolektivnih ugovora, utvrđivanje socijalnih programa i obezbeđenje sredstava za njihovu realizaciju.
,,Očekujemo da zajedničkim naporima doprinesemo da proces privatizacije bude izvršen na korektan način, a zaposleni ostvare socijalna i materijalna prava koja su dosadašnjim radom i te kako zaslužili, navodi se u obraćanju dvaju sindikata premijeru Koštunici i ministrima Kojadinoviću i Bubalu.”

SVEČANO PUŠTEN U SAOBRAĆAJ NOVOASFALTIRANI PUT GRADAC - RUDNO - piše Slobodan Rajić
Asfalt zaustavlja odseljavanje stanovništva

   Prošla nedelja, 26. novembar, bila je pravi praznik za stanovnike Mesne zajednice Rudno i sigurno će, kako kažu meštani, „zlatnim slovima biti upisana u istoriju ovog kraja”. Naime, tog dana je, u prisustvu velikog broja građana i gostiju, svečano puštena u saobraćaj deonica regionalnog puta R-233 Gradac - Rudno, koja je upravo asfaltirana. Ova deonica, duga oko deset kilometara, asfaltirana je u protekla dva meseca. Vrednost radova je veća od 20 miliona dinara, investitor je bilo Preduzeće za puteve Srbija, a izvođač radova Preduzeće za puteve Beograd, sa većim brojem podizvođača iz ovog kraja kao što je „Megalit-Šumnik” iz Raške. Iako se nalazi na neprohodnom terenu i trebalo je dosta truda da se uradi, novoasfaltirani put je jedan od najmodernijih ne samo u ovom kraju, sa ravnim i propisno obeleženim kolovozom, bankinama, branicima i parkinzima, poput onih u Sloveniji i Austriji, i imaće ogroman značaj za stanovnike okolnih sela. Mesna zajednica Rudno, kojoj pripadaju i naselja Bzovik, Reka i Dražovići, trenutno ima oko 300 domaćinstava, sa oko 700 birača. U proteklom periodu iz nje se, dobrim delom i zbog lošeg puta, stanovništvo masovno iseljavalo u Ušće, Rašku i Kraljevo. Zbog toga su na svečanosti svi ukazivali na značaj asfaltnog puta za zaustavljanje odseljavanja seokog stanovništva sa ovog područja, posebno mladih.
Svečanosti je prisustvovao Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, koji je najviše pomogao ostvarenje ove investicije i kojem su meštani u znak pažnje tom prilikom poklonili umetničku sliku.
- Dogovorili smo se da napravimo put Gradac - Rudno. Neki u to nisu verovali, mislili su da su to samo prazna obećanja, kao što su bila prethodnih desetinu godina, ali napravili smo put. Rudno sada više nije najudaljenije i mesto kraljevačke opštine, u bespuću. Rudno sada ima moderan, savremeno asfaltiran put. Sada se završavaju i branici i sve će biti kako to propisi nalažu. Radimo izuzetno puno u ovom kraju. Radimo i put Studenica - Ivanjica, jer je naš cilj da povežemo rašku oblast sa Zapadnom Srbijom, sa putem za Crnu Goru. Zato radimo i puteve u Močiocima i Jasenovu. To su ogromne investicije od više od milijardu dinara. Ja sam želeo da Srbiju ravnomerno razvijamo. Da, ako može Beograd da se gradi i da pravi dobre ulice, što da to ne može i Rudno i svako selo Srbije. Jer, svako naše naselje, svaki građanin u 21. veku treba da ima asfaltni put. Tek onda će mladost da ostane ovde, u ovim najlepšim predelima, na svežem vazduhu, da se bavi proizvodnjom i turizmom. Bolje je to nego da odlazi u gradove i da pravimo gradsku sirotinju. Ima li šta lepše nego živeti ovde? Ovaj predeo mora da se razvije paralelno sa Kopaonikom, na kojem pravimo tri nove žičare sa kojima ćemo imati kapacitet od 21.000 skijaša na sat, što je najviše u ovom delu Evrope. Pre neki dan sam otvorio radove na Divčibarama, radimo i na Staroj planini, montirali smo žičaru i na Mokroj gori. Na proleće krećemo sa gradnjom puteva sa golijske i ivanjičke strane. Kasnije, naš je plan da spojimo Rudno i Studenicu, Ivanjicu, Močioce, Jasenovo i Kokin Brod, da imate prečicu prema putu za Crnu Goru. Izuzetno mi je drago što ćemo skoro sve što smo u kraljevačkoj opštini obećali za četiri godine završiti u prvoj godini. Sve se gradi - most, obilaznica, seoski putevi, sve to mora da se završi. Neka vam je srećan ovaj put, neka ova deca ostanu ovde da žive i da ovim putem prolazi mnogo svatova i turista - rekao je Velimir Ilić na svečanosti otvaranja asfaltiranog puta Gradac - Rudno.
A dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, naglasio je da su Vlada Srbije i Ministarstvo za kapitalne investicije „održali data obećanja i u celini finansirali izgradnju puta ka Rudnu, bez dinara iz opštinskog budžeta”.
- Vrlo brzo je urađen ovaj put koji je najudaljeniji od Kraljeva, ali nam je želja da ljudi ostanu na ovom prostoru i da Rudno iz devastiranog pređe u razvijeno područje, za šta ima prirodne resurse. Znamo da je ovaj kraj nekada, pored Vlasinskog jezera, bio poznat po izvozu mesa i želimo opet ovde da proizvodimo zdravu hranu i da je izvozimo. Mi smo kao pravi domaćini krenuli da gradimo puteve na najudaljenijim područjima, a videli ste da se i u Kraljevu puno toga radi. Želimo da naša opština bude primer drugim opštinama kako može brzo da se izađe iz krize i da pođe stazama koje vode ka uspehu. Mislim zbog toga da će narod naše opštine na predstojećim izborima podržati ovu opciju koja nudi Srbiji rad, red i izlazak iz krize - naglasio je dr Babić.
Odbornik Srđan Spasojević, predsednik Okružnog odbora Nove Srbije, takođe je ukazao na značaj novog puta, ali i na neke buduće prioritete.
- Često sam posećivao Rudno i uvek mi je bilo žao što Kopaonik blješti, a vi ovde nemate ni put. Dočekali smo dan da Rudno dobije najmoderniji asfaltni put. Smatram da će prioritet kraljevačke opštine biti da i ova Škola u prirodi opet zaživi i da deca iz Kraljeva dolaze ovde, a ne da idu na neke druge destinacije po Srbiji, osim na Goč, jer znamo da je Rudno jedna od najboljih „vazdušnih banja”, posebno za decu. Sigurno da će i ovaj krak puta od Rudna ka Studenici biti urađen. Naša je osnovna ideja da se dva nemanjićka manastira Gradac i Studenica preko ove prelepe planine povežu dobrim putem i da Rudno bude važna turistička destinacija - rekao je Spasojević.
Jedan od najsrećnijih meštana na proslavi bio je Bogoljub Pavlović Bole, predsednik Mesne zajednice Rudno, koji je kao pravi domaćin stizao na sve strane da ugosti uvažene zvanice.
- Ovo je istorijski trenutak za ovo mesto, pre svega za ove mlade ljude koji su ostali. Novoasfaltirani put ima ogroman značaj za razvoj našeg kraja, ali i za državu, jer ovo je prelepo mesto od nauke proglašeno za vazdušnu banju. Ovo je pravi put kako se vodi Srbija. Svi neka vide kako to Veljo radi i biće bolje nama svima u ovim teškim vremenima. Njemu najpre zahvaljujemo, ali i investitorima i izvođačima radova, dr Milošu Babiću i svima koji su nam pomogli da dobijemo asfalt - istakao je za naš list Bogoljub Pavlović, dodavši da Mesna zajednica Rudno ima puno planova, kao što su asfaltiranje još jedne deonice seoskog puta od tri kilometra, aktiviranje novosagrađene mlekare i Dečjeg odmarališta, stvaranje sportsko-turističkog centra, renoviranje seoske škole i crkve. Sve sa ciljem da Rudno i okolna sela, koja se nalaze na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara, krenu u razvoj i bolji život koji zaslužuju.

INVESTICIJE U KOMUNALNU INFRASTRUKTURU
Novi put i u Bresniku

   Početkom ove sedmice završeno je asfaltiranje deonice puta u Brseniku u dužini od 2.800 metara. Radovi su trajali su dvanaest dana, a izvođač je bilo preduzeće za puteve AD „Novi Pazar“. Finansijska sredstva u iznosu od 8,1 milion dinara obezbeđena su iz Nacionalnog investicionog plana, a meštani su svestrano pomogli u svim poslovima, od pripreme do finalizacije. Time je kompletiran asfaltni put u ovom selu u ukupnoj dužini od 6,5 kilometara.
Novoasfaltirani put u Bresniku svečano je pustio u saobraćaj dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, naglasivši, kao i sami meštani, da će novi asfaltni put imati ogroman značaj za 70 domaćinstava sa 275 stanovnika Bresnika, koji su donedavno „muku mučili“ da prođu blatnjavim putem, posebno u zimskom periodu. Predstavnici ove mesne zajednice planiraju da ovaj put preko đakovačke planine spoje sa putem prema Studenici, a time i sva naselja u ove dve mesne zajednice. Dr Babić je posebno ukazao na značaj novog puta za razvoj čitavog bresničkog kraja koji je „poznat po brojnim proplancima, šumama i vodnim tokovima, proizvodnji pastrmke i ostale zdrave hrane“.
U ovom kraju, inače, postoje četiri ribnjaka, a netaknuta priroda je „dušu dala“ i za razvoj seoskog turizma.

ODBOR ZA ZDRAVSTVO OPŠTINSKOG ODBORA NOVE SRBIJE KRALJEVO
Razvojem sela protiv „bele kuge”

   Na pres konferenciji, održanoj krajem prošle sedmice, Odbor za zdravstvo Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo upozorio je na zabrinjavajuća demografska kretanja, posebno na drastičan pad prirodnog priraštaja stanovništva na seoskom području kraljevačke opštine u poslednjih dvadeset godina.
   Podaci pokazuju, kako je istaknuto, da kraljevačka sela iz godine u godinu beleže pad nataliteta i pojavu tzv. „bele kuge”, koja pojedina od njih preti da potpuno opusti. Analiza je rađena na osnovu tri parametra: broja sklopljenih brakova koji se nije značajnije menjao, broja rođenih koji je od devedesetih godina u velikom padu i broja umrlih koji je u porastu. U gradskim i prigradskim naseljima Kraljeva, pri tom, broj stanovnika se, po poslednjim popisima, povećava, ali uz veliki uticaj doseljavanja (migracije), dok u selima opada, posebno na brdsko-planinskom području opštine.
   - Čak u 52 sela naše opštine broj stanovnika permanentno opada, pri čemu imamo spisak od 11 sela i zaselaka za koje se očekuje da između 2015. i 2020. godine, ako se ovakav trend nastavi, potpuno nestanu - istakao je dr Miloš Gostiljac, član Odbora za zdravstvo OO NS Kraljevo.
   Zbog toga će Nova Srbija u narednom periodu podržati program smanjenja ekonomskog zaostajanja sela, pre svega izgradnjom dobrih puteva i ostale komunalne infrastrukture i razvojem poljoprivredne proizvodnje, ali i sve druge mere za povećanje nataliteta, naročito na seoskom području.
- To je ono što predstavlja sadašnji i budući napor u koji će ljudi koji vode Novu Srbiju ulagati svu svoju energiju kako bi ti negativni trendovi bili zaustavljeni - naglasio je dr Gostiljac.
   Ovaj program i mere su, kako je rečeno na konferenciji, pokušaj da se revitalizuje selo i afirmiše domaćinski mentalitet koji može da pomogne u rešavanju ekonomskih problema, a time i rastu nataliteta u interesu budućeg razvoja Srbije.

POSLE ŠEST DECENIJA REHABILITOVAN KRALJEVAČKI INDUSTRIJALAC MILJKO PETROVIĆ RIŽA - piše Dragan Vukićević
Riža konačno može da počiva u miru, a potomci da odahnu

   • Rešenje glasi: “Usvaja se zahtev Petrović Dragutina iz Beograda za rehabilitaciju pok. Petrović Miljka zvanog “Riža” bivšeg iz Kraljeva, rođenog 1902. godine u Dragosinjcima od oca Ignjata i majke Jelke rođene Milašinović, pa se utvrđuje da je presuda Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti - Veće u Čačku S.br.124/45 od 2.6.1945 godine ništavna od trenutka njenog donošenja i da su ništavne sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a rehabilitovano lice - pok. Petrović Miljko zvani “Riža” bivši iz Kraljeva smatra se neosuđivanim”

   Sredinom ovog novembra, posle više od šest decenija učinjene nepravde, tačnije zločina komunista prema jednom od najbogatijeg Kraljevčana u Kraljevini Jugoslavije (njegovo bilo ,,po Kraljeva”), industrijalcu Miljku Petroviću Riži, na beogradsku adresu njegovog sina Dragutina stiglo je rešenje Okružnog suda u Beogradu kojim se na osnovu Zakona o rehabilitaciji poništava presuda Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti od 2. juna 1945. godine...
U rešenju sudijskog veća (predsedavao sudija Branislav Bosiljković) Okružnog suda u Beogradu (u čijoj se pouci o pravnom leku doslovno navodi: protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba!), donetog 17. oktobra ove godine, konstatuje se: ,,Usvaja se zahtev Petrović Dragutina iz Beograda za rehabilitaciju pok. Petrović Miljka zvanog ,,Riža” bivšeg iz Kraljeva, rođenog 1902. godine u Dragosinjcima od oca Ignjata i majke Jelke rođene Milašinović, pa se utvrđuje da je presuda Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti - Veće u Čačku S. br. 124/45 od 2.6.1945. godine ništavna od trenutka njenog donošenja i da su ništavne sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a rehabilitovano lice - pok. Petrović Miljko zvani ,,Riža” bivši iz Kraljeva smatra se neosuđivanim”.
Samo ova jedna i jednostavna, pravnički precizna rečenica, na koju se čekalo šest decenija, dovoljna je da se spere politički konstruisano naneta ljaga časnom čoveku, kako bi se otela njegova imovina... A šta je usledilo u tih šest decenija u porodici Petrović, kakvim su nepravdama i svekolikom šikaniranju bili izlagani, pa i zatvarani... ne samo Miljko i njegova supruga Stevka, nego i deca - Verica (1925), Dragutin (1927), Milomir (1932-2005) i Zorica (1935), znaju samo oni...
- Kada su tati konfiskovali imovinu, oduzeli su nam doslovce sve. I prijatelje i rodbinu. Kao što to obično biva, nestali su preko noći zajedno sa bogatstvom - zapisala je u svojim sećanjima Rižina kćerka Zorica...
Na vest o rehabilitaciji industrijalca Riže, njegova unuka Marijana Nešović (kćerka Rižinog sina Milomira, koji je preminuo lane i nije tako doživeo očevu rehabilitaciju), koja danas sa svojom porodicom živi u jednom delu kuće u Jug Bogdanovoj ulici, koju je 1935. godine kupio njen deda, a u kojoj je donedavno imala jedino pravo korišćenja, dok je, pre desetak godina nije jedva otkupila, i što je jedino i ostalo, i to samo delom, u vlasništvu nekog od Rižinih potomaka i naslednika, kaže:
- Osećanja su pomešana, od sreće do neverice da se to najzad dogodilo. Deda Miljko je bio čovek koga su poštovali svi koji su ga poznavali. Nikada ni od koga nisam čula nijednu lošu reč o njemu. Dešavalo mi se da sretnem ili upoznam ljude u vozu, autobusu, na ulici, koji bi na pomen njegovog imena imali neku priču o tome kako je pomogao njihovoj porodici na ovaj ili onaj način, priču pune tuge, sete i, nadasve, poštovanja. Uvek su to bile reči pune hvale, one za sećanje. Njegova rehabilitacija puno znači njegovoj porodici. Jedan vredan čovek se najzad, posle 60 godina, vraća na svoje mesto.

REŠENJE (2006)
Ne četiri strane sudski gusto pisanog obrazloženja rešenja o rehabilitaciji, taksativno se pobija i poništava presuda komunističkog suda od 1945. godine, donesena po ekspresnom postupku, svega dve sedmice po zvaničnom okončanju Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. U završnom delu obrazloženja rešenja se navodi:
Sada pok. Petrović Miljko nije bio komunista, ali nije bio ni saradnik okupatora. Bio je imućni Srbin građanske političke orijentacije, industrijalac - vlasnik šumskog industrijskog preduzeća u Kraljevu od pre Drugog svetskog rata. Preduzeće je, kao i gotovo sva druga preduzeća u okupiranoj Evropi, nastavilo rad i tokom okupacije, jer njegov vlasnik drugog izbora nije imao. Prestati sa radom preduzeća značilo bi dovesti u pitanje sopstveni život i život svoje porodice, sa sigurnim istovetnim krajnjim ishodom - nastavkom rada preduzeća. U takvim okolnostima Petrović Miljko je činio ono što je bilo moguće. Određeni pogoni nisu radili izvesno vreme, pojedini uređaji su oštećeni, a zaposlenim radnicima su plaćane nadnice veće nego u drugim preduzećima i besplatno deljene životne namirnice. Osim toga, u preduzeću su zapošljavana i lica iz Kraljeva i okolnih sela koja nisu radila, ali su na taj način spasavana od deportacije u Borski rudnik. Osim toga, siromašne stanovnike je pomagao novcem, namirnicama ili građom potrebnom za obnovu porušenih, odnosno oštećenih kuća.
Iako nije bio simpatizer komunističkih ideja, tokom 1941. godine u objektima svog preduzeća na planini Goč pružio je utočište i zaštitu od hapšenja licima koja su bila organizatori borbe protiv Nemaca u Kraljevu i okolini i osnivači partizanskog odreda na toj teritoriji. Borcima iz osnovanog odreda stavio je na raspolaganje namirnice uskladišetene u magacinu na istoj planini, kao i šumsku železnicu za prevoz ljudstva i oružja. Po oslobođenju Kraljeva, sva zatečena drvna građa na skladištu data je organima nove vlasti radi popravke železničko-drumskog mosta preko reke Ibar u Kraljevu, kao i za Savski most u Beogradu. O svemu tome svedoče uverenja koja su Petrović Miljku izdali mesni narodnooslobodilački odbori, kao prvi organi nove narodne vlasti, i izjave pojedinaca kojima su te činjenice bile poznate.
Presuda S. br. 124/45 od 2.6.1945. godine doneta je neposredno posle oslobođenja, nepunih mesec dana po zvaničnom završetku rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Za sud koji je istu doneo, uverenja mesnih narodnih odbora iz Kraljeva i okolnih sela, kao i izjave lica koje su išle u prilog optuženom Petrović Miljku, bile su irelevantne, jer se: ,,u njima potvrđuju činjenice koje nisu ni od kakvog značaja za presuđenje, ili se pak utvrđuju negativne činjenice” (citat iz obrazloženja presude). Zato je, po nalaženju ovog suda, presuda doneta u revolucionarnom zanosu razvlašćenja predratne ,,buržoazije” kojoj je pripadao i sada pokojni Petrović Miljko, politički i ideološki motivisana sa ciljem oduzimanja imovine u korist države kao ekonomske osnove nove narodne prirode - navodi se pored ostalog u rešenju sudije Bosiljkovića o rehabilitaciji Miljka Petrovića Riže, uz ,,pouku o pravnom leku” (da je ponovimo zbog važnosti): protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

ČOVEK ZVANI RIŽA
Ko je bio Miljko Petrović Riža, najverovatnije jedan od najbogatijih Srba u Kraljevini Jugoslaviji, antikomunista i protivnik četničkih zala koja su činili Srbima u okolini Kraljeva, te čovek koga su Nemci stalno kinjili, proganjali i zatvarali i za kime je u godinama rata bila u Beogradu raspisana nagrada od 100.000 dinara? Kako je uopšte taj seljačić iz Dragosinjaca, bez obrazovanja i nekakve škole, postao poštovan graditelj i uvažen konstruktor, čije su tvorevine samo verifikovali inženjerski stručnjaci iz Beograda? I kako je uopšte došao do tolikog kapitala, da je ,,po Kraljeva” bilo njegovo? I čovek kome su komunisti najzad ,,doakali” i koji do poslednjeg trenutka života nije odustajao (mada uzalud) da ponovo od nule stvori kapital...
A kako je sve počelo?
Miljko, koji se oženio vrlo mlad, devojkom dve godine mlađom od sebe, budući da su poslovi počeli da loše idu i da se sve više govorka da je to zbog njegove ženidbe, odluči da napusti porodičnu zajednicu oca Ignjata i započne samostalan posao.
Posao sa konjima je slabo išao, pa je odlučio da uzme zapuštenu strugaru u Ceroviku, vlasništvo tadašnjeg bogataša i gradskog prvaka Petra Bogavca, radikala i poslanika, a kasnije i senatora, u kojoj je uostalom ranije i sam radio. Bogavac mu, budući da mu ta strugara nije trebala, proda, tako da je otplaćuje na povoljan period, a pošto mu se Miljko kao radnik i dopadao, uzajmi mu i nešto novca da ovaj započne posao.
Vredno radeći i 20 sati dnevno, Miljko je počeo, vraćajući pozajmice i kredite u roku i uvek se iznova zajmeći, da gradi potrebne objekte i širi posao obrade sirovog drveta. A kako to i biva u biznisu, pojavio se kao kupac i Grk Dime iz Soluna, koji je ranije poslovao sa Bogavcem, te mu otkupi svu proizvodnju i omogući dalje ulaganje, pre svega u gradnji strugare u Risovcu na potpuno drugom kraju sreza. I tu je Miljko, gradeći riže za prevoz građe, i dobio nadimak - Riža.
Prolazeći kroz velika iskušenja i težak rad, Riža je uvek širio posao, ali i kupovao plavece i zgrade po Kraljevu. Ujedno se i porodica njegova uvećavala. Kada je trebalo da probije tunel za potrebe posla - to bi i uradio. Ujedno je probijao puteve i tamo gde ranije ljudska noga nije kročila. U tom periodu Grk Dime je unapred otkupio proizvodnju, a Riža ga nikada nije odbio, čak ni u godinama kada je posao toliko razvio i toliko obogatio da mu posao sa Grkom nije donosio značajniji prihod.
Ostalo je upamćeno, po svedočenju samih radnika, da je Riža rad bogato nagrađivao. Nadnice kod njega bile su i do tri puta veće nego kod drugih gazda, tako da se to pročulo širom Kraljevine, pa su posao u Velikoj industriji građe i drveta za gorivo Miljko Petrović Riža, Kraljevo (kako je glasio pun naziv njegovog preduzeća) našli čak i mladići iz Like. Na vrhuncu moći Riža je upošljavao oko 3.000 radnika.
Usledili su gradnja akvadukta, nekoliko nivoa riže, više visećih mostova... zatim dve hidroelektrane u Sokolji, da bi vrhunac njegovog graditeljstva bio produžetak gradnje pruge od Sokolje do Kraljeva (pošto je dobio koncesiju na deset godina) i gradnja železničkog mosta na Ibru.
A koliko je posao sa građom bio unosan dovoljno govori podatak, po svedočenju njegove kćerke Zorice, da je, recimo, u Resovcu, bilo moguće u jednom danu da se preveze oko hiljadu kubika drva, čija je vrednost oko 200.000 dinara. Čista dnevna dobit za ,,gazda Rižu” iznosila je 22.000 dinara. Ako se u to vreme za te pare mogla kupiti jedna kuća od 90 kvadrata ili veoma dobra kola, lako je shvatiti kakav je to kapital bio. A svaku zarađenu paru on je ulagao u kupovinu šume, kuća, placeva, dućana...
Sa bogatstvom je rasla i Rižina popularnost. Tako se na nagovor Petra Bogavca, mada posle dugog protivljenja jer politiku nije voleo niti razumeo, kandidovao za poslanika. Na to je pristao jedino stoga što nije zaboravio koliko mu je svojevremeno ovaj pomogao. Ostalo je zabeleženo da je na izborima dobio glasova koliko i svi njegovi protivkandidati zajedno, a među njima je bio i jedan Milutin Vesnić, pa i pop Janjić. No, u politici je ostao svega nešto više od godinu dana, pošto je nastao raskol u Radikalnoj stranci, a Stojadinovićev Parlament raspušten...
Ostalo je zabeleženo da je Riža pred rat imao dvoja kola: ,,opel admiral” i kabriolet ,,opel kapiten”. Treći auto u Kraljevu tada je pripadao Fabrici vagona. U to vreme sa Bogavcem je kupio 50 posto akcija Šumadijske banke u Beogradu, a imao je i 45 posto akcija Privredne banke u Kraljevu. Zanimljiv je i podatak da je uoči Drugog rata čak 50 posto prihoda od poreza na promet kraljevačkom budžetu donosila upravo Rižina firma...

SIROTINJSKA MAJKA
Poslom se Riža bavio i za vreme rata. Na to ga je obavezivala međunarodna konvencija, ali i obaveza prema radnicima. Da tako nije postupio, verovatno bi izgubio i glavu, a stradala bi i njegova porodica. Istina, proizvodnju je smanjio na svega desetak posto i to mahom režući drvo za ogrev, a simbolično isporučujući i okupacionoj vlasti.
Posle odmazde Nemaca zbog napada na Kraljevo, mnoge porodice ostale su bez hranitelja. Za sve veće praznike - Uskrs, Božić, Riža je za siromašne građane svih opština sreza Žičkog davao besplatno po vagon žita, kao i najneophodnije namirnice - brašno, šećer, mast, a najugroženijima i novčanu pomoć. Odvajao je, naravno, i drva za ogrev i delio narodu. Upravo zato je i prozvan sirotinjskom majkom.
Ostalo je upamćeno i to da je zapošljavao mnogo više radnika nego što mu je trebalo, ali to je činio zato da bi ih spasao od progona u Borski rudnik na prisilan rad. Ti ,,radnici” imali su jedinu obavezu da budu prisutni kada bi Nemci došli u kontrolu. Zbog toga je imao i problema sa Nemcima, jer broj zaposlenika je bio u suprotnosti sa učinkom.
U godinama rata bio je prinuđen više puta da se skriva i beži, u Beograd ili u šumu, na svoja gradilišta. Opasnost mu je jednako pretila i od partizana i četnika, ali i Nemaca...

KAZNA
Mir je doneo Miljku - pakao! Sve što je dobro činio komunistički sud je video u ogledalu: izvrnuto. Postao je zatočenik i pre nego što je rat završen. Uhapšen je 29. marta. U brzometnom suđenju ostao je bez igde ičega.
Na četiri gusto kucane stranice obrazložena presuda kojom se osuđuje ,,na trajni gubitak srpske nacionalne časti, uključujući i gubitak građanske časti, na sedam godina teškog prisilnog rada, računajući obadve kazne od danas kao dana izvršne presude i na konfiskaciju celokupne imovine u korist države”. Ceo život - u jednoj rečenici!
Oglašen je krivim ,,što je za vreme okupacije svoje šumsko industrijsko preduzeće ,,Miljko Petrović” u Kraljevu sa kompletnim mašinama, ložionicom, prugom, vagonima i drugim instalacijama i postrojenjima, kao i raspoloživom radnom snagom stavio u službu okupatora...”, zatim: ,,... radnu snagu u svome preduzeću eksploatisao je do maksimuma primenom sistema ,,akorda”. Slabom hranom i minimalnim novčanim nagradama iscrpljivao radnike, a na poslu ih zadržavao pretnjom sa okupatorom i strahom od slanja u Borski rudnik (...)”.
,,(...) Odbranu istog da je svoje preduzeće stavio u pogon ne da bi koristio okupatoru, već da bi građanstvo obezbedio kako tehničkim tako i gorivnim drvetom, da je od okupatora bio prisiljen na to, da nije radio na povećanju kapaciteta istog, već da je naprotiv sabotirao rad i da je kapacitet bio manji od predratnog, sud je odbacio kao neumesnu i ničim nedokazanu (...)”.
Nepunu godinu kasnije, presudom sreskog Narodnog suda u Kraljevu, presudom o konfiskaciji imovine, na sedam gusto kucanih strana navedena je imovina koja se oduzima ,,u korist države”. Tako, u samom Kraljevu, navedene su katastarske parcele, objekti, njihova procenjena vrednost, adresa, površina - više desetina, nepokretnosti u Kamenici, recimo, u 15 gustih stubaca, u Bogutovačkoj Banji u šest stubaca - dve zgrade sa placevima, strugara, šuma, kuća... Pa, sledi spisak pokretnosti: u Kraljevu, na placu strugare i u samoj strugari, u Ložionici, u hotelu ,,Jugoslavija”, u Kamenici, u ataru Bogutovačke Banje, papiri od vrednosti i gotov novac...
Svega tri meseca po ovoj, Sreski sud u Kraljevu donosi novu ,,dopunsku presudu”, pošto se u međuvremenu pojavio nov ,,listing” imovine Miljka Petrovića. Reč je o šest njiva i jednom pašnjaku u Ribnici i šumi u Ceroviku...
Oduzeli su mu i porodičnu kuću u Jug Bogdanovoj, u kojoj danas, ali samo u jednom delu objekta, živi njegova unuka Marijana Milomirova. Pre nego što se država smilovala da im par prostorija da na korišćenje, porodica Rižina živela je kao podstanar u današnjoj Dositejevoj ulici... A ostavili mu, taksativno nabrojano, viljuška - toliko, kašika - toliko, ,,tri plehana tanjira u vrednosti 20 dinara, jedan astal prost kuhinjski u vrednosti 50 dinara, jedan gvozdeni krevet sa madracem”...
Riža je odrobijao jedan deo kazne, a potom opet pokušao verujući u svoju snagu i sposobnost, da obnovi nešto od poslova. I uvek bi ga izigrala vlast, ne dozvolivši mu nikakvu zaradu, a preuzimajući sve što bi započeo. Ni njegova deca nisu bolje sudbine bila u mladosti, ali to je druga i teška priča... Miljko Petrović Riža umro je 1968. godine.
Njegovi naslednici ne znaju tačno kolikom imovinom je raspolagao Riža, a on sam sačinio je, onako za sebe, spisak najkrupnijih ,,stavki”. Ukupno 17. Evo ih, njegovim stilom pisanih:
,,Petnaest stambenih kuća u Kraljevu, hotel ,,Nacional” (koji je opština prodala Fabrici ,,Magnohrom” za oko 38 miliona dinara) i pola hotela ,,Jugoslavija” sa današnjim bioskopom ,,Sutjeska”; tri lokala u glavnoj ulici u kojima su se nalazile trgovinske radnje; strugara sa tri mašinska gatara sa potrebnim zgradama i ostalim postrojenjima na placu od dva hektara, u Kraljevu. To je posle konfiskacije preuzeo Drvni kombinat; praznih raznih placeva od dva hektara sa strugarom u centru grada Kraljeva; šumsku prugu ,,Kraljevo - Goč”, dekoviljskog koloseka sa šest lokomotiva i 46 vagona za prevoz građe i drva, kao i sva postrojenja za ovu šumsku industriju; Ložionica sa potrebnim mašinama i alatom za opravku lokomotiva i voznog parka sa placem oko tri hektara u Kraljevu i ostale zgrade i železničke stanice za ovu prugu; imao sam oko 45 posto akcija Privredne banke u Kraljevu, čija se imovina sastoji od više lokala, trgovinskih radnji i velikog šumskog poseda u Bresniku od oko 800 hektara koji uopšte nije sečen; imanje u Ribnici oko pet hektara placeva gde je podignuta kolonija kod Ribničke škole i zgrade sa jednom omanjom kućom do škole; moja je parcela od 63 hektara koja se graniči sa južne strane sa vojnim kasarnama u Ribnici. Ova parcela je konfiskovana ili nacionalizovana kao svojina Ilije Mihajlovića iz Beograda i Šumadinske banke u Beogradu. To sam imanje u stvari kupio od Ilije Mihajlovića. Vrednost toga imanja je velika, jer svuda oko te parcele privatnici prodaju placeve od 800 do 1.000 po kvadratu; na Goču šumske železnice, gde sam imao eksploataciju šume, imao sam vodenu rižu u dužini oko 15 km za prenos drvnog materijala iz sliva iz Gvozdačke reke do železničke pruge u Sokolji, kao i Brenzberg za prevoz balvana i ostale građe iz sliva Gvozdačke reke kod Dobre vode na šlus železničke pruge u Sokolji, i ostali razni potrebni putevi za transport građe, kao i ostala potrebna postrojenja: magacini, zgrade, barake i drugo; na Gvozdenoj reci u Goču imao sam dve strugare, jednu sam kupio od Mika Kalajdžića: mašinski gatar sa vodenim pogonima na turbinu, a drugi primitivni gatar se nalazio u Beloj reci na vodeni pogon; na dan oslobođenja imao sam oko 40.000 kubika ogrevnog drveta i građe, delimično izvučene do vodene riže i železničke pruge u Sokolji. U Bogutovcu do same železničke stanice imao sam kafanu i jednu kuću za stanovanje; u Dobrim stranama konfiskovana mi je vodena riža Dobre strane - Risovac i jedna omanja zgrada za manipulaciju. Dužina riže Dobre strane - Risovac je oko 17 km. Ova vodena riža imala je godišnji prenos drvnog materijala oko 90 do 100.000 kubika; imao sam još u Risovcu pored vodene riže, puteve i suve riže za dovoz drvnog materijala do strugare i vodene riže: u Risovcu sam imao strugaru sa mašinskim gatarom na vodeni pogon preko Peltonove turbine, kao i ostala postrojenja za ovu šumsku industriju: moja je i hidroelektrana ,,Sokolja” snage 1.000 KS”.

UMESTO EPILOGA
Posle šest decenija sudska presuda je donesena. Miljko Petrović Riža, industrijalac, domaćin, rehabilitovan je. No, tu je kraj jednog dela priče. Ono drugo, ništa manje bitno za generaciju njegovih naslednika, tek se otvara. Da li će i za ovaj deo morati da se čeka pola veka, ili će država, kao što je i obećala, imati snage i moći da se suoči sa svojim nasleđem - ostaje da se vidi. Sa tolikim bremenom Evropa je još daleko. Ona Evropa u kojoj je privatno vlasništvo svetinja.

KOORDINIRANOM AKCIJOM MUP-A
Uhapšeno sedamnaest lica

   U sinhronizovanim akcijama MUP-a uhapšeno je 17 lica, među kojima su radnici Republičke uprave carina i vlasnici privatnih kompanija na teritoriji Kraljeva, Beograda, Niša, Novog Pazara, Raške i Tutina, pod sumnjom da su prikrivanjem izvoznih deklaracija oštetili državu za više miliona evra.
Uhapšeni su:
Igor Miskin, kordinator za suzbijanje krijumčarenja za područje Vojvodine pri Republičkoj upravi carina;
Velibor Luković, koordinator za suzbijanje krijumčarenja za područje južno od Beograda sa sedištem u Kraljevu,
Radomir Laban, radnik Obaveštajnog odeljenja Republičke uprave carina i radnici:
Dejan Ratković, Hranislav Radomirović, Goran Vuković, Dejan Jugović.
Uhapšeni su i Faruka Kadrić, privatnik iz Novog Pazara, Zoran Ražnatović, vlasnik više ekskluzivnih prodavnica i vlasnik preduzeća ,,Mizina uno”, Edip Enesković, privatnik iz Tutina, Aleksandar Vukadinović, privatnik iz Raške, Nenad Milić, privatnik iz Kraljeva, Srećko Radulović, privatnik iz Raške, Aladina Bihorac, privrednik iz Novog Pazara, Ljuben Ivanov, bugarski državljanin bez stalnog zaposlenja, Tanja Zirović, privatnik iz Beograda, i Dragan Ćurčić, privatnik iz Raške.
Uhapšeni se terete da su u dužem vremenskom periodu izvršili više krivičnih dela primanja i davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i organizovano se bavili krijumčarenjem robe, tako što su robu lažnim dokumentacijama prikazivali da je u tranzitu preko Republike Srbije, a zapravo su robu istovarali u ilegalnim magacinima na području cele zemlje i tada krijumčarili raznim pravnim i fizičkim licima na teritoriji Republike Srbije bez plaćanja dažbina.
Akcija je usledila posle višemesečnog rada, a policija nastavlja rad na ovom slučaju.

ODRŽAN SASTANAK O PROSTORNOM I URBANISTIČKOM PLANIRANJU GOČA - piše Slobodan Rajić
Planski razvoj uz veća ulaganja

   Planina Goč mogla bi mnogo brže da se turistički i privredno razvija, ali je za početak neophodno uraditi kompletnu urbanističko-plansku dokumentaciju za prostor koji ona obuhvata, a zatim obezbediti i znatno veća finansijska sredstva za izgradnju infrastrukture i drugih planskih projekata - istaknuto je na prošlonedeljnom sastanku o planiranju razvoja Goča, održanom u Kraljevu. O ovoj temi razgovarali su predstavnici Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, Odeljenja za planiranje i izgradnju Vrnjačka Banja, Turističke organizacije Kraljevo, Smučarskog kluba „Goč”, Dečjeg odmarališta „Goč”, „Srbijašuma” i drugih odgovornih institucija i stručnjaka za sagledavanje trenutnog stanja i razvoja Goča.
   Kako je tokom razgovora istaknuto, do sada je postojao plan detaljne regulacije samo lokacije Dobre vode, ali ne i kompletnog prostora planine Goč, koji obuhvata oko 105 kvadratnih kilometara na područjima kraljevačke i vrnjačke opštine. Zbog toga je neophodno da se uradi plan opšteg uređenja, odnosno generalni plan Goča. Taj zadatak je poveren Slaviši Čamagiću iz Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, koji je prisutnima predstavio koncept budućeg prostornog i urbanističkog planiranja Goča. On je pored ostalog prikazao i trenutno stanje na terenu planine Goč, koja je samo manjim delom urbanizovana, dok je veći deo pod šumama i livadama i neurbanizovan. O šumskom i vodnom bogatstvu Goča govorili su prof. dr Gligorije Macan i mr Ivan Macan. Kako su istakli, ceo prostor Goča je u zoni šumske vegetacije (88 odsto) sa više od 630 biljnih vrsta, od kojih su više od 200 lekovite. Šume su uglavnom mešovite (bukva, jela, hrast) i četinarske, sa čuvenim gočkim crnim borom. Vodoprivredni potencijal Goča je ogroman, sa velikim brojem izvora i slivom Gvozdačke reke, koji obuhvata 43,7 kvadratnih kilometara, i na ušću ima kapacitet od 680 litara u sekundi. Ukazano je na značaj pune ekološke zaštite i očuvanja šumskog i vodnog blaga Goča u narednom periodu.
   Urbanistička izgradnja na Goču ubuduće, kako je naglašeno, trebalo bi da se svede na najmanju moguću i normalnu meru, pre svega u funkciji razvoja planinskog turizma, zimskog i letnjeg. Izgradnja treba da bude na strogo (namenski) planiranim prostorima za odgovarajuće objekte, sa pratećom infrastrukturom i jedinstvenim sistemom vodosnabdevanja, kanalizacije, toplifikacije i zajedničke deponije, uz eliminisanje prljavih tehnologija. Posebno je naglašena potreba izgradnje puteva Kamenica - Sokolja - Šlus, preko Prevoda, sa prostorom za parkiranje u podnožju postojeće uspinjače, za čije asfaltiranje je dobijena saglasnost od Ministarstva za kapitalne investicije, kao i puta koji povezuje Dobre vode preko Predola sa Vrnjačkom Banjom. Smučarski klub „Goč” je učesnicima sastanka predočio svoj predlog Programa razvoja Goča. On pored predloga za izradu planske dokumentacije sadrži niz predloga za dogradnju postojećeg smučarskog centra na lokaciji Dobre vode, pored ostalog i za nabavku još jednog ski-lifta i prosecanje još jedne skijaške staze u dužini od 1.000 metara.
   Naglašeno je da Goč ne može da bude sportsko-rekreativni i turistički centar kao Kopaonik, već da, uz izgradnju nedostajućih sadržaja, posluži za odmor, sport i rekreaciju dece i omladine i građana sa „plićim džepom” iz Kraljeva, Vrnjačke Banje i drugih gradova Srbije. Kraljevo i Vrnjačka Banja bi zbog toga paralelno i koordinirano što je moguće pre trebalo da urade plansku dokumentaciju i projekte i da konkurišu za za finansijska sredstva iz republičkog budžeta i fondova, ali i da svojim opštinskim budžetima planiraju veća sredstva za ovu namenu.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POVODOM 150 GODINA OD ROĐENJA NIKOLE TESLE - piše Ivan Rajović
Umetničko veče u ,,Agensu”

   • U ulogama Nikole Tesle i slikarke Nadežde Petrović pojavili su se glumci Nebojša Vranić i Vesna Pavlović, koji su izvanredno, kroz autobiografske monologe, dočarali poglede na svet i Srbiju iz perspektive Tesle i Nadežde

   Poznati kraljevački kolekcionar i sve češće organizator za naše prilike neobičnih, ali izuzetno dobro posećenih i pažljivo osmišljenih kulturnih programa Željko Košanin, priredio je kraljevačkoj publici još jedan hvale vredan umetnički ugođaj. U saradnji sa dr Ljubišom Jovaševićem, načelnikom Raškog upravnog okruga i direktorom ,,Agensa”, ralizovana je izložba, koja je na svojevrstan način posvećena genijalnom Nikoli Tesli i jubileju koji se ove godine u čitavom svetu, a naročito u Srbiji, obeležava. Među izloženim slikama dominira, što je i razumljivo, impozantna figura nenadmašnog genija iz Smiljana, rad kraljevačkog slikara Miće Đokića. Specijalno za ovu priliku Đokić je uradio sliku Nikole Tesle, koja će zauzimati posebno mesto u kolekciji ,,Košanin" i koja će uvek biti na zapaženom mestu u prigodnim programima. Inače, ova izložba je postavljena u dva prostora, jedan je u foajeu ,,Agensa”, gde se primaju pacijenti koji dolaze na lečenje i gde se nalazi 13 slika, a drugi je izuzetno lepo opremljena gostionica koja služi za druženje pacijenata i rodbine i prijatelja koji im dolaze u posetu i koju sada krasi devet umetničkih dela. U ,,Agensu” su prirodni motivi, ulja na platnu stranih autora iz kolekcije ,,Košanin", budući da je, kako kaže idejni tvorac izložbe, veliki naučnik svoju energiju crpio iz prirode.
- Godinu dana smo radili na obeležavanju velikog jubileja i u sklopu toga je odigrano oko 15 predstava u raznim pozorištima. Želja mi je bila - kaže Košanin - da to uradimo i u Kraljevu. Međutim, nije bilo nekog naročitog razumavanja, pa to radimo ovako, na ličnu inicijativu i tamo gde ljudi žele da se to dogodi.
   Tokom ove večeri, koje je vodio glumac Momir Bradić, kojoj je prisustvovao izuzetno veliki broj gostiju iz svih oblasti javnog života, a i veliki broj bolesnika, u ulogama Nikole Tesle i slikarke Nadežde Petrović pojavili su se glumci Nebojša Vranić i Vesna Pavlović. Oni su izvanredno, kroz autobiografske monologe, dočarali poglede na svet i Srbiju iz perspektive Tesle i Nadežde Petrović.
Izložba će trajati do Nove godine.



DAN MAŠINSKOG FAKULTETA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Stariji od svog univerziteta

   • Univerzitet u Kragujevcu obeležava 30 godina postojanja, a Mašinski fakultet u Kraljevu, kao član ove velike akademske porodice, ima tradiciju od - 36 godina, nakon što je početkom 1970. godine otvoren Centar za vanredne studije mašinstva, za koji je zamisao potekla iz ovdašnje Fabrike vagona i Mašinskog fakulteta u Beogradu. Prošle subote na ovoj jedinoj visokoškolskoj ustanovi u našem gradu održana prigodna svečanost kojom je obeležen Dan Mašinskog fakulteta u Kraljevu

   Impozantan broj zvanica i gostiju prisustvovao je prošle subote prazniku Mašinskog fakulteta u Kraljevu, koji je od kraja 1987. godine pridružen Univerzitetu u Kragujevcu. Svečani skup pozdravio je prof. dr Radovan Petrović, predsednik Saveta fakulteta. Među viđenijim gostima bili su Miloš Đuran, rektor matičnog univerziteta, njegov prorektor, više dekana, Vladan Karamarković, pomoćnik ministra za energetiku, predstvnici opštine i Srpske crkve, čak i vremešni gospodin iz Amerike, predstvljen kao potomak Nikole Tesle. Na istoj svečanosti našli su se i direktori viših i srednjih škola, rukovodioci fabrika, javnih preduzeća i ustanova, uspešni preduzetnici, kao i profesori, osoblje i studenti Fakulteta koji je praznovao 36. godinu rada. Ova akademska ustanova na poseban način (kraćim umetničkim programom) obeležila je i jubilej Nikole Tesle, kao što je proteklih godinu dana prigodnim povodima činjeno u celoj Srbiji.
Reči pozdrava uputio je i prof. dr Milomir Gašić, dekan Fakulteta. Uz kraće podsećanje na nastanak i razvoj ove ustanove, njen domaćin je, između ostalog, rekao:
- Postao je prepoznatljiv po svojim studijskim programima i atraktivnim smerovima na kojima se obrazuju mladi stručnjaci, sposobni da stečenim znanjem uspešno odgovore na sve strože zahteve tržišta znanja.
Ovaj kvalitet, planski i znalački razvijan duže od tri i po decenije, doveo je do toga da Mašinski fakultet u Kraljevu bude jedan od prvih potpisnika Bolonjske deklaracije među ostalim visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Trostepeni sistem studiranja, ugrađen u ovaj evropski dokument, i Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije, svrstava kraljevački fakultet u red modernih visokoškolskih institucija, koje će u narednom periodu imati veći i širi značaj u zemlji i regionu.

STATISTIKA ZA SVAKU POHVALU
Mašinski fakultet - Kraljevo uveliko se integriše u evropsku akademsku zajednicu, po propisima Bolonjske konvencije. Na njemu su usvojena tri studijska programa: projektovanje i konstruisanje u mašinogradnji, proizvodne tehnologije i urbano inženjerstvo. Trostepene studije ostvaruju se na šest katedri, a u okviru naučno-istraživačke delatnosti na ovom Fakultetu formirano je više od deset centara. Posredstvom Univerziteta uspostavljena je i neguje se odlična saradnja sa Univerzitetima VGASU u Voronježu (Rusija) i Sofiji (Bugarska). Svake treće godine, Fakultet organizuje međunarodnu naučnu konferenciju, a povremeno i druge stručne skupove istog nivoa. Profesori Mašinskog fakulteta su vrlo revnosni autori i koautori brojnih knjiga i stručnih priručnika i publikacija.
Vredan pažnje je podatak da je do kraja septembra ove godine na Fakultetu diplomiralo 788 studenata, da je prvi bio Mile Savković (u međuvremenu stekao i doktorat i ostao kao predavač). Zanimljivo je da je prvi magistar sa diplomom Mašinskog fakulteta u Kraljevu (koji, valjda, kao i svuda u svetu važi za pretežno ,,muški”) postala mlada dama - Suzana Knežević. Ona na spisku od 15 magistara nije jedina žena. Taj naučni certifikat sa ,,najsvežijim” datumom (1. septembar) upravo je dobila fizičar Marijana Mionić. Najzad, kraljevački Fakultet može da se podiči i sa osam doktora nauka. Disertacije se na njemu brane od 2000. godine, kada je kao prvi doktor promovisan Dragan Petrović (sada vanredni profesor na matičnom Fakultetu).
Danas nastavu na ovoj visokoškolskoj ustanovi izvode 23 predavača, u zvanjima od redovnog profesora do docenta. Mlade snage čini 14 asistenata i još sedmoro pripravnika. Nastavni proces posredno pomaže još 20 zaposlenih. Svim ovim ljudima na prvom mestu su - studenti, pa Mašinski fakultet u Kraljevu nema većih problema prilikom upisa novih generacija. Glas o njemu, kao vrlo kvalitetnoj ustanovi čiji nastavnici i nenastavno osoblje u svakom trenutku brinu o tome da mladi steknu najbolje obrazovanje, raširen je nadaleko. Poslednjih godina stručni kolegijum pravi efektne prezentacije nastavnih programa Fakulteta za buduće brucoše, na kojima novi studenti i njihovi roditelji dobijaju doslovno sve informacije - od pitanja važnih za struku do radnih i životnih uslova. Ovu praksu delotvornog informisanja srednjoškolaca, naš Fakultet uveo je među prvima u državi.

PUBLIKACIJA KAO MONOGRAFIJA
Svaki gost na proslavi Dana Fakulteta dočekan je izuzetnim poklonom - publikacijom koja sadržajem i izgledom liči na monografiju, i to jednu od boljih. Iako nije u pitanju jubilej slavljenika, već njegova 36. godišnjica, uređivački odbor, dizajneri i grafičari - svi radnici Fakulteta - pobrinuli su se da ilustrovana knjiga zaista izgleda svetski, izgledom i sadržajem koji je delom preveden na engleski jezik. Od ovih ,,amatera” imale bi mnogo da nauče i velike izdavačke kuće.



U NARODNOJ BIBLIOTECI “STEFAN PRVOVENČANI”
Seminar za bibliotekare

   NB ,,Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, organizovala je 29. i 30. novembra seminar za radnike na bibliotečkim poslovima. Dvodnevnom seminaru prisustvovalo je više od šezdeset bibliotekara iz školskih i javnih biblioteka sa područja Raškog okruga.
O mreži javnih biblioteka u Srbiji, koja čini deo jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema Republike, govorio je Vladimir Šekularac, načelnik Matičnog odeljenja NBS. Šekularčeva ocena opšteg stanja javnih biblioteka Srbije ističe neravnotežu između skromnih mogućnosti biblioteka i naraslih potreba korisnika bibliotečkih usluga.
O obradi periodike govorila je Bojana Vukotić, samostalni stručni saradnik u NBS, a o radu Dečjeg odeljenja Narodne biblioteke Kraljevo, kao o modelu rada sa decom kroz radionice, nadahnuto je govorio pesnik Miloje Radović, bibliotekar Dečjeg odeljenja biblioteke domaćina.


POVODOM OSAM VEKOVA MANASTIRA ŽIČE
Pavle Aksentijević u ,,Kvartu"

   U sklopu obeležavanja osam vekova manastira Žiče, u petak, 8. decembra, u 20 časova u bioskopu ,,Kvart", biće održan koncert duhovne i stare srpske muzike u izvođenju Dragoslava - Pavla Aksentijevića i grupe ,,Zapis".
Organizator koncerta je Media klub ,,Sfera". Ulaznice, po ceni od 300 dinara, mogu se kupiti na blagajni bioskopa.

SKUPŠTINA VATERPOLO PLIVAČKOG KLUBA KRALjEVO - piše Aleksandar Daišević