„Za bolji život, jer život ne može da čeka!?”
„Tim koji dobija ne treba menjati”
Svetski rekord u montaži žičara
Kraljevčani - počasni članovi ,,Štajerske zajednice”
Regovanja povodom presude novinaru Ivanu Rajoviću
Privreda
Štedljive sijalice na dar
San Pol kraj Morave
Nema nedužnih za „tihi genocid nad decom”!?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, karate

NA PRES KONFERENCIJI, OO DS KRALJEVO PREDSTAVIO PREDIZBORNI PROGRAM DEMOKRATSKE STRANKE - piše Slobodan Rajić
„Za bolji život, jer život ne može da čeka!?”

   Osvrćući se na sednicu Glavnog odbora Demokratske stranke, održanu 3. decembra u Beogradu, na kojoj su predstavljeni predizborni program i 250 kandidata sa liste ove stranke za predstojeće izbore, Vukomir - Vule Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS Kraljevo, posebno je istakao da su tom skupu, pored članova, simpatizera i kandidata za poslanike te stranke, prisustvovale i brojne ugledne ličnosti iz zemlje i sveta. On je posebno naglasio da je predizbornoj promociji Demokratske stranke prisustvovalo „48 ambasadora i predstavnika diplomatkog kora u Beogradu, što je dokaz da sve te demokratske zemlje podržavaju Demokratsku stranku, a time i demokratski put Srbije”. Podsetio je i da je glavni predizborni slogan DS „Za bolji život”, jer, kako je rekao, „imamo samo jedan jedini život i nemamo mnogo vremena za gubljenje”.
Danijela Miletić-Miladinović, predsednica Foruma žena OO DS Kraljevo i kandidat za poslanika, istakla je da je predizborni program DS „pošao od trenutnih prilika u Srbiji, njenih aktuelnih problema i prirodnih i ljudskih resursa, da je to stručan, realan i ozbiljan dokumet koji sadrži vrednosti kao što su sloboda, stvaralaštvo, socijalna solidarnost, jaka ekonomija, kvalitetno obrazovanje i zdravstvo i druge, koje su proistekle iz realnih potreba građana. „Demokratska stranka Srbiju vidi kao modernu evropsku zemlju 21. veka i, ako dođe na vlast, delovaće, ne pojedinačno već kao vredan i stručan tim, sposoban da obezbedi bolji život građana”, naglasila je Danijela Miletić-Miladinović. Prema njenim rečima, „DS već ima spreman predlog Zakona o ravnomernom razvoju Srbije i da će učiniti sve da se taj Zakon u novom parlamentu usvoji i sprovede”, a time omogući decentralizacija i prevazilaženje stanja „od Beograda što južnije - to tužnije”, vraćajući na taj način i „Kraljevo na nivo razvijenosti pre režima Slobodana Miloševića, kao geografski, ekonomski i kulturni centar Šumadije i Pomoravlja”.
Kandidat za poslanika i član GO DS Ivan Jovanović posebno je govorio o delovima predizbornog programa ove stranke koji nude mladima Srbije i Kraljeva bolje ekonomske i društvene uslove za život. To su, prema njegovim rečima, najpre bolji socijalni položaj porodice, smanjenje nezaposlenosti, podsticanje poljoprivrede, potopunije obrazovanje učenika i besplatno univerzitetsko obrazovanje najboljih studenata. On je rekao da će se DS založiti da se građanima ponude povoljnije akcije najvećih javnih preduzeća i posebno ukazao na potrebu da se mladim ljudima i svim građanima koji su bez stana, a po proceni, njih je više od 300.000 u Srbiji, omogući rešenje stambenog problema, ukidanjem poreza na imovinu kod kupovine prvog stana, kako bi građani uštedeli, a građevinske firme bile motivisane da više i jeftinije grade.
- Pozivam zbog toga građane Kraljeva da u što većem broju izađu na predstojeće izbore i zaokruže broj jedan, jer sam siguran da je to jedini i pravi put za demokratsku Srbiju - rekao je Jovanović.
Zaključujući pres konferenciju Vule Mitrović je podvukao da je DS „po svim istraživanjima na prvom mestu i da nije slučajno što će i na glasačkom listiću biti pod rednim brojem jedan, jer to je glas za bolji život”.

ZAPOŠLJAVANJE U FOKUSU DS
Odgovarajući na novinarsko pitanje, Ivan Jovanović je istakao da će u centru pažnje DS i dalje biti zapošljavanje građana, pre svega mladih, privlačenjem inostranih investicija i stimulativnim poreskim i drugim merama za otvaranje malih i srednjih preduzeća i novih radnih mesta, a to se može postići ne samo izgradnjom komunalne infrastrukture koja se podrazumeva, već svim mogućim merama ekonomske politike i priključenjem Srbije Partnerstvu za mir i Evropskoj uniji.

„IZBOR IZMEĐU DVA PUTA”
„DS naglašava da će građani na izborima birati između dva puta: jednog za bolji život, koji nudi DS, i drugog, koji je određen ostavinskom politikom radikala i ratnim pokličima Ssocijalističke partije Srbije”, kaže se u saopštenju koje je podeljeno novinarima.

PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO
Oštra osuda Dačićevog ratno-huškaškog pokliča

   Profesor dr Predrag Stojanović, potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije i predsednik Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu, na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare izneo je svoje razočaranje blagom reakcijom države na ratno-huškaške pokliče novoizabranog predsednika SPS-a Ivice Dačića. On je naglasio da „niko više nema prava da šalje tuđe sinove u besmislene ratove“.
- Takav čovek može da postane predsednik stranke, legitimno je, ali takav čovek ne može da zove Srbiju u novi rat. Prema tome, on bi trebalo da bude uhapšen, u najmanju ruku, zbog toga što je to uradio. Sa druge strane, ako zovete u rat pa vas izglasaju za predsednika jedne do juče parlamentarne stranke, onda vrlo verovatno i ta stranka snosi političku odgovornost, pa bi onada predsednik države i premijer, koga je do juče ta stranka podržavala u Vladi, morali da reaguju time što će makar, ako javni tužilac nije čuo to što je rekao gospodin Dačić, da prijave gospodina Dačića i njegovu stranku i traže u najmanju ruku ili krivičnu odgovornost Ivice Dačića ili da traže zabranu SPS-a, jer je očigledno da se ta partija nije ogradila od stavova Dačića. Ja mu javno poručujem sledeće: Ako još jedanput bude zucnuo jednu reč u vezi sa ratom, a da odmah ne uzme pušku i da ide da se b ori protiv UNMIK-a na Kosovu, doći ću lično da mu iščupam jezik jer je to tradicionalna kazna, poznata u običajnom pravu, čak i civilizovanih naroda, za one koji jezik ne znaju da upotrebljavaju u skladu sa radom svog mozga - obrazložio je prof. dr Predrag Stojanović.
Na pres konferenciji OO DHSS Kraljevo potvrđeno je da na predstojećim parlamentarnim izborima DHSS nastupa kao koalicioni partner na listi Liberalno demokratske stranke - Čedomir Jovanović, na kojoj su pored ove dve stranke i LSV Nenada Čanka, SDU Žarka Koraća i GSS-a Nataše Mićić. Prema koalicionom ugovoru, na listi pod brojem tri ove koalicije, nalazi se DHSS sa dva imena dr Vladana Batića i prof. dr Predraga Stojanovića i to na kvoti LDP-a. Prof. dr Stojanović očekuje da ova koalicija na predstojećim prevremenim parlamentarnim izborima osvoji bar 20-tak poslaničkih mandata u budućoj Skupštini Srbije.

NEVLADINE ORGANIZACIJE UOČI PREDSTOJEĆIH IZBORA
Kampanja za motivisanje birača

   Nevladine organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju i Inicijativa mladih za ljudska prava krenuće u kampanju za motivisanje birača za izlazak na predstojeće prevremene parlamentarne izbore u Srbiji.
Prema rečima Marka Blagojevića iz CeSID-a, Srbija ima potencijal da odziv na predstojećim izborima bude veći nego do sada. On kaže da je mnogo ljudi neodlučno da li da glasa ili ne, a među njima ima i onih koji se mogu motivisati da izađu na izbore. Zbog toga će CeSID najkasnije do 7. januara 2007. godine krenuti u „neposrednu” kampanju, u kojoj će pismima, telefonskim pozivima i ličnim kontaktima „od vrata do vrata” pokušati da motiviše ljude da izađu na izbore.
U kampanju za stimulisanje birača za izlazak na izbore krenuće i NVO Inicijativa mladih za ljudska prava, koja će se okrenuti mladima od 18 do 28 godina. Prema rečima direktora te NVO Andreja Nosova, kampanja će početi za desetak dana.

MR JOVAN NEŠOVIĆ, KANDIDAT ZA POSLANIKA G 17 PLUS:
Ekonomski razvoj - najvažniji zadatak

   U ovom trenutku najvažniji zadatak u Srbiji je ekonomski razvoj, uz nove insvesticije bez kojih nema otvaranja novih radnih mesta - istakao je na jučerašnjoj pres konferenciji mr Jovan Nešović, kandidat za poslanika G 17 plus. On je naglasio da je, posle stabilizacije dinara, reforme bankarskog sistema i obaranja inflacije, zadatak buduće Vlade da stvori uslove za biznis i privlačenje investitora, jer se pitanje nezaposlenosti može rešavati samo bržim ekomskim razvojem. Tome će doprineti, kako je rekao, smanjenje poreza na plate od Nove godine sa 73 na 62 odsto, a zatim i na 50 odsto, kreditiranje preduzetnika i davanje subvencija od 2.000 do 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto.
   - Treća stvar je realizacija NIP-a, koja će trajati do 2011. godine. Pored toga što će se sredstvima NIP-a finansirati izgradnja puteva i ostale infrastrukture, značajan deo mora biti namenjen direktno privredi, za otvaranje industrijskih zona i tehnoloških parkova. To je velika šansa i meni je drago što je opština Kraljevo dobila 64 miliona dinara za opremanje zone „Šeovac” i mi tu šansu moramo iskoristiti - naglasio je Nešović.
Od lokalnih zadataka, prema Nešovićevim rečima, najvažnije je da se usvoji budzet opštine za 2007. godinu, kako bi se bez opterećenja vodila predizborna kampanja, a po završenim izborima nastavilo sa realizacijom budzetskih projekcija i sredstava.

KOALICIJA DSS - NOVA SRBIJA ZVANIČNO ZAPOČELA IZBORNU KAMPANJU U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
„Tim koji dobija ne treba menjati”

   Prekjučerašnjom konferencijom za novinare koalicija „Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica” zvanično je u Kraljevu započela predizbornu kampanju, u kojoj će njeni čelnici i kandidati za poslanike obići kraljevačku opštinu i predstaviti svoj predizborni program. Na pres konferenciji je istaknuto da će „predizborna kampanja ove koalicije biti isključivo afirmativna” sa težištem na rezultatima Vlade Srbije u poslednje tri godine i programu buduće Vlade, za koju se očekuje da je i dalje predvode lideri ovih dveju stranaka sa svojim saradnicima.
- Ono što je najbitnije i sa čime ćemo se suočiti u jednom pozitivnom smislu od sredine sledeće godine biće zamah investicija koji će kroz poslovnu politiku obezbediti otvaranje novih radnih mesta. Za nas je takođe bitno da mi ne biramo nešto što je treći put, već biramo poziciju, i ova Vlada je odabrala tu poziciju koja predstavlja pomirenje i očuvanje nacionalnog interesa sa procesima ka evropskim integracijama i ka ulasku jednog dana Srbije u Evropsku uniju. Želim da napomenem da nije tačno da jedan put isključuje drugi. Danas imamo polarizacju na SRS i DS i one stranke koje su im bliske. Naravno, nigde ne piše, a ja ću da vas podsetim na jednu zemlju koja se nalazi skoro u našem susedstvu koja je odabrala onaj put koji nudimo i mi, a to je Grčka. Sačuvala je svoju religiju, koncept svog posebnog razvoja, svoju tradiciju, kulturu i istoriju i, naravno, postala je i moderna - ušla je u EU. Prema tome, to važi i za Srbiju: sačuvati Kosovo, sačuvati osnovne vrednosti ovog društva, svoju istoriju, koja nije mala, i kulturnu tradiciju, ne znači ne ulaziti u EU. Naprotiv, jedino EU i buduća evropska konfederacija, i naše članstvo u njoj, podrazumeva upravo specifičnosti i različitosti i doprinosi bogatstvu jedne takve buduće tvorevine, a nadam se da će ova Vlada stvoriti uslove da budemo korak bliže tim integracionim procesima. Moram da napomenem da su uslovi za ulazak Srbije u EU velikim delom već ostvareni u poslednje tri godine. To je velika devizna rezerva, smanjenje inflacije, garantovanje inostranih investicija i privatne svojine, i čitav niz budućih zakonskih i podzakonskih akata koji će proisteći iz nedavno usvojenog Ustava Srbije - istakao je dr LJubiša Jovašević, kandidat koalicije DSS-NS za narodnog poslanika.
On je demantovao pisanje nekih javnih glasila da koalicija DSS-NS i Vlada Srbije baziraju svoju promociju na aferama i naglasio da se Vlada Srbije sa premijerom Koštunicom na čelu već više od godinu dana efikasno bori protiv kriminala „i zaista i rešava afere, bilo da su one u vojsci, zdravstvu, pravosuđu”, bilo da je reč o „stečajnoj” ili „auto” ili „drumskoj” mafiji, a tako će biti i ubuduće i sa onim što nazivamo „urbanističkom mafijom”, što je „za Kraljevo posebno osetljiva tema”.
- Koalicija DSS-NS izlazi 21. januara na izbore sa velikom nadom i siguran sam da će i u budućoj Vladi Srbije dobiti svog premijera. Koalicija DSS-NS je u protekloj godini izuzetno puno radila, što se najbolje videlo na lokalnim izborima u kojima smo u svim gradovima gde smo zajedno nastupili i pobedili!? Kraljevo je bilo vesnik tih pobeda kada je početkom ove godine dr Miloš Babić ubedljivo dobio najviše glasova za predsednika opštine, a zatim su usledile naše pobede u Smederevu, Užicu, Doljevcu, Kovinu i drugim opštinama i gradovima. Premijer Koštunica je vrhunski vodio ovu Vladu, a ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić svuda stizao i Srbija je postala jedno veliko gradilište. I mi u Kraljevu smo puno toga uradili kada su u pitanju izgradnja i obnova, jer se praktično u ovom gradu godinama ništa nije radilo. Dolaskom dr Miloša Babića na čelo opštine ova koalicija i ove stranke učuinile su mnogo toga što se vidi: završava se novi most, obilaznica oko Kraljeva i manastira Žiče, putevi na Rudnu, Gokčanici i mnogo toga što sve ne može ni da se nabroji. Građani će prepoznati da je ova koalicija najbolja i dobitna kombinacija i verujemo da će 21. januara pružiti poverenje Vladi koju će formirati, nadamo se, ponovo dr Vojislav Koštunica i ministri iz DSS i NS, koji su odlično radili svoj posao. To je garancija uspeha, a znamo i da smo dobili Studiju o izvodljivoti, doneli novi Ustavi i ušli u Partnerstvo za mir. Praktično na svim poljima Srbija je postala prepoznatljiva po napretku i Vladu, odnosno tim koji dobija, ne treba menjati - rekao je Srđan Spasojević, kandidat koalicije DSS-NS za narodnog poslanika.
Predstavnici ove koalicije pozvali su i sve ostale aktere u izbornom procesu „da pokažu političku ozbiljnost i korektnost u predstavljanju predizbornih programa i prevaziđu međusobne stranačke svađe”, čime će na najbolji način motivisati neodlučne građane da izađu na predstojeće izbore.

KANDIDATI ZA POSLANIKE
Koaliciji „DSS - NS - dr Vojislav Koštunica” potvrđena je lista od 250 kandidata (na glasačkom listiću, biće pod rednim brojem pet). Prema koalicionom sporazumu, na listi je 179 kandidata iz DSS i 71 kandidat iz Nove Srbije, na čijoj kvoti su i kandidati Srpskog demokratskog pokreta obnove i Jedinstvene Srbije. Iz Kraljeva su na ovoj listi kandidati za poslanike dr LJubiša Jovašević, Zora Simović, Biljana Knežević, dr Radoslav Jović, Srđan Spasojević i dr LJubiša Đoković.

DA POLITIKA BUDE DOSADNA
- Očigledno da ulazimo u nešto što smo obećali 2000. - da politika i izbori nisu više interesantni. Očito da je ove 2006. bolja pozicija nego 2003. a očekujemo da će 2011. na kraju mandata buduće Vlade, za koju verujemo da će sa malim promenama biti ista, u politici zaista biti dosadno, jer će se država stabilizovati - rekao je dr LJubiša Jovašević.

DOBRI MEĐUNACIONALNI ODNOSI
- Vi znate da su DSS i NS na lokalnim izborima u Novom Pazaru postigli izuzetan rezultat i da smo dobili četiri odbornika, dok je SRS dobila samo dva. To ranije nikada nije bio slučaj i da ostale demokratske opcije praktično nisu imale predstavnike u „lokalu” u toj opštini. Želim da naglasim da i u tim višenacionalnim sredinama koalicija DSS-NS ima izuzetno pomirljiv ton i da su građani na tom području zato dali poverenje našoj koaliciji - rekao je Srđan Spasojević.

PROŠIRENA SEDNICA OO NOVE SRBIJE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Građani će prepoznati rezultate”

   Na proširenoj sednici Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo, održanoj u subotu, kojoj su prisustvovali i predsednici mesnih odbora, razmatrane su aktivnosti ove stranke u pripremama za predstojeće prevremene parlamentarne izbore u Srbiji i predstavljen kandidat tog Odbora za narodnog poslanika. To je Srđan Spasojević, član Izvršnog odbora stranke, predsednik Okružnog i član Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo, odbornik i direktor Direkcije Železnica Srbije.
- Izabrali smo smatram najbolje rešenje - da to bude Srđan Spasojević, visoki funkcioner Nove Srbije, koji je od prvih dana u Novoj Srbiji i jedan od ljudi na koje Velimir Ilić sa sigurnošću računa u budućem periodu - istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo i član Opštinskog odbora Nove Srbije.
Kako je u raspravi ocenjeno, „pred nama su izuzetno važni parlamentarni izbori, a građani će umeti da prepoznaju koja politička opcija mnogo radi i ispunjava ono što obeća u predizbornoj kampanji”. Za vreme trogodišnje vladavine koalicije Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija, naglašeno je, „naša zemlja je dobila samostalnu državu, grb, himnu i zastavu”, kao i poziv za prijem u Partnerstvo za mir, koji će joj omogućiti dalji razvoj i napredak na putu ka Evropskoj uniji, a „dovoljno je samo proći Srbijom i videti koliko je toga izgrađeno”.
- Premijer Vojislav Koštunica je vrhunski vodio Srbiju u prethodnim godinama, kao i ministar za kapitalne investicije i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić, koji je dva puta proglašen za najboljeg ministra u Vladi Srbije. Sigurno da to garantuje dobar rezultat na predstojećim izborima - rekao je Srđan Spasojević, kandidat za poslanika Nove Srbije iz Kraljeva.
Na proširenoj sednici Opštinskog odbora Nove Srbije rečeno je i da je ova stranka u proteklom periodu postala ozbiljna politička snaga. To su dokazali, kako je naglašeno, i rezultati lokalnih prevremenih izbora u opštinama i gradovima u kojima je ova stranka u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije pobedila. S obzirom na to da se nalazi na važnoj političkoj prekretnici, Kraljevo bi trebalo da iskoristi šansu i dobije još jednog svog predstavnika u republičkom parlamentu, glasajući na predstojećim izborima za tzv. „narodnjački blok”.

ZAVRŠENO ASFALTIRANJE PUTA U VRBI
Zadovoljstvo zbog ispunjenog obećanja

   • Puštanju puta u saobraćaj prisustvovali i ministar Velimir Ilić i predsednik kraljevačke opštine dr Miloš Babić • Meštani zahvalni što im je ispunjeno još jedno predizborno obećanje aktuelne republičke i opštinske vlasti

   U nedelju, 3. decembra, pušten je u saobraćaj novoasfaltirani put u selu Vrbi. Put je dug 1.300 metara i povezuje centar Vrbe sa seoskim grobljem. Radovi su koštali šest miliona dinara, a sredstva je obezbedila Republika. Asfaltiranje je završeno u predviđenom roku. Na taj način ispunjeno je još jedno obećanje dato meštanima Vrbe u kampanji Nove Srbije prilikom izbora predsednika opštine Kraljevo.
Otvaranju novoasfaltiranog puta, pored meštana i predstavnika mesne zajednice, prisustvovali su i dr Miloš Babić, predsednik kraljevačke opštine, i Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, sa saradnicima.
Izgradnja i rekonstrukcija putne mreže na području kraljevačke opštine teče po planu, istakao je ministar Velimir Ilić, i dodao da je cilj ministarstva na čijem je čelu da u Srbiji uskoro nema makadamskih puteva, već samo asfaltnih.
- U kraljevačkoj opštini smo puno obećali i svi su rekli „Nema od toga ništa!”, a mi privodimo sve radove kraju. Polako, ali sigurno. Rade se i putevi u Lascu, Bukovici, Obrvi, Tavniku, završeni su u Dragosinjcima i kompletno na Rudnu i ispunjavamo sve što smo obećali - istakao je u Vrbi ministar Ilić.
Takvu njegovu ocenu potvrdio je i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, naglasivši da ova opština prednjači u izgradnji putne infrastrukture u Republici.
- I ovaj lokalni put u Vrbi, koji povezuje regionalni put sa seoskim grobljem, jedna je od onih potreba koje svako selo, ne samo u našoj opštini, treba da ostvari. Nadam se da ćemo u naredne tri godine u našoj opštini sve puteve i ulice asfaltirati, da naši građani u 21. veku ne gaze više blato - naglasio je dr Babić.
Prema rečima meštana i predstavnika Mesne zajednice Vrba, ovaj novoasfaltirani put bio im je jedan od prioriteta i veoma su zadovoljni što su odgovorni u opštini i državi ispunili dato obećanje.

POSLE SEDAM GODINA PETOČLANA IZBEGLIČKA PORODICA DOBILA KROV NAD GLAVOM - piše Dragan Vukićević
Ognjište za petoro prognanih

   • Posle više od sedam godina mukotrpnog života u jednom sobičku, samohrana majka Zlata Dašić sa četvoro dece iz Rudnice kod Kline savila gnezdo u Selištu kod Trstenika • Kuću za Dašiće, na inicijativu Udruženja kidnapovanih i nestalih sa KiM iz Kraljeva, obezbedili Koordinacioni centar i Ministarstvo za kapitalne investicije

   Posle više od sedam godina mukotrpnog života u jednom sobičku, Zlata Dašić (44), prognana 1999. godine iz Rudnice kod Kline, uselila se pre desetak dana u svoju lepu kuću - sa dvorištem, pomoćnim objektima i okućnicom od 27 ari. Tu, u Selištu kod Trstenika, Zlata je konačno našla utočište za sebe i svoje četvoro dece - Petra (14), Darka (13), Milosavu (11) i osmogodišnjeg LJubomira.
Ključeve je od novog doma Zlati uručio ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić na prigodnoj proslavi, a Dašići su od sreće i neverice - ćutali. I nikakvo čudo. Golgota koju su preživeli otkako su juna 1999, sa rođacima i komšijama iz sela Rudnice kod Kline, krenuli u bežaniju, da spasu svoje živote, ne može se rečima opisati.
- Bilo nas je 35 na traktoru, sve same žene i deca, a muškarci su ostali da čuvaju kuće. Nadali smo se da će sve kratko da traje, da ćemo se svojim ognjištima vratiti. Tada smo poslednji put videli oca moje dece Dragutina. On je bio zaposlen u MUP-u Srbije. Kidnapovan je sa još petoro iz porodice Dašić, i nikada više ni traga od njih. Tri dana i tri noći smo putovali do sela Strugara kod Trstenika - pripoveda svoju golgotu Zlata. Isprva su se smestili kod rodbine, ali ubrzo je postalo i tu pretesno za petočlanu porodicu Dašić.
- Pošla sam pešice za Trstenik, sa jedanaestomesečnim LJubomirom u naručju. Došlo mi je da skočim sa trsteničkog mosta u Moravu... - pripoveda Zlata svoju muku.
Na svoju i sreću svoje male dece, susrela je Vukosavu Ćeličanin, učiteljicu iz Selišta, koja je njih petoro zbrinula u sobici pored seoske škole u Domu kulture, uz još pet podstanara iz Rudnice kod Kline. I tu su Dašići, uz četiri kreveta, sto, stolice i jedan šporet na drva, uz pomoć zaposlenih u Osnovnoj školi ,,Velika Drenova” - Odeljenje u Selištu, rasli, školovali se, radovali se životu.
Za najradosniji događaj u porodici Dašić najzaslužniji su ministar za kaptalne investicije Velimir Ilić, Koordinacioni centar za KiM i Brankica Antić i Dragan Jovanović iz kraljevačkog ogranka Udruženja nestalih i kidnapovanih sa KiM, koji su i inicirali akciju da se pomogne samohranoj majci Zlati i njenoj deci. Po veoma povoljnoj ceni od 12.000 evra (po pola platili Ministarstvo za kapitalne investicije i Koordinacioni centar), kuću i okućnicu je Dašićevima prodao Slobodan Stanojlović iz Kraljeva.
- Mnogo se govori o održivom povratku na Kosmet - kaže Dragan Jovanović - ali realnost i život nameću izuzetke. Naše Udruženje kao socijalno-humanitarna organizacija insistira da se samohrane majke integrišu u život u centralnoj Srbiji, jer njima povratka na Kosmet nema. Za takve porodice, u kojima nema muškog domaćina, ne postoje bezbednosni uslovi za povratak. Deca ne znaju albanski jezik i morala bi, zato što ih ima malo, da pohađaju albanske škole. Upravom stoga, država i ovim gestom shvata da su porodice nestalih i kidnapovanih posebna kategorija stanovništva i da ne mogu biti izjednačene sa onima koje imaju status raseljenih.
Jovanović ističe da samohranih majki ima i sa osmoro dece i da je njihovo zbrinjavanje i integracija u lokalnu sredinu jedan od prioriteta Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta čije je sedište u Kraljevu.

VELIKI GRAĐEVINSKI PODVIG KRALJEVAČKE ,,AMIGE” - piše Radoslav Živković
Svetski rekord u montaži žičara

   • Za nešto više od osam sati kompletno montirana 23 stuba žičara Duboka 1 i Duboka 2 na Kopaoniku

   Radovi na izgradnji žičara Duboka 1 i Duboka 2 na Kopaoniku, koje izvodi preduzeće ,,AMIGA” iz Kraljeva, ovih dana privode se kraju. Garancija Vlade Republike Srbije isporučiocu opreme, austrijskoj firmi ,,Doppelmayer”, stigla je sa zakašnjenjem, pa su tek 15. septembra počeli veoma složeni radovi na izuzetno teškim lokacijama. Svakodnevnim angažovanjem više od 100 radnika i 40 građevinskih mašina urađeni su zemljani radovi, betonirani armirani nosači stubova i postavljeni šabloni. Završetkom tih radova stvoreni su uslovi da podizvođač ,,Amige”, švajcarska firma ,,Helog Heliswiss”, minulog vikenda, uz pomoć helikoptera, montira kompletne stubove. Dve ekipe montera, sastavljene od radnika ,,Amige”, ,,Doppelmayer-a” i ,,Helog Heliswiss-a”, uvežbano su, za nešto više od osam sati, montirale 23 stuba. Uspešnoj realizaciji ovog dela posla prethodila je dobra organizacija celokupnog procesa, koju je vodio Ivan Tlačinac, tehnički direktor kraljevačke ,,Amige”. Oprema pristigla iz Austrije kompletirana je i pripremljena za transport na platou ispred hotela Ozon u Brzeću. Od te lokacije do Pančćevog vrha na Kopaoniku udaljenost je oko četiri kilometara, a visinska razlika 800 metara. To je Rolfu Tomanu, pilotu specijalnog helikoptera, omogućilo da u kratkim naletima brzo prenosi potrebnu opremu ekipama na zemlji, koje su je uvežbano prihvatale i montirale. Najviše problema bilo je na lokaciji Duboka 2. Zbog vrlo nepristupačnog terena i specifičnog rešenja nosećih stubova, helihopter je lebdeo čitavih deset minuta. Ta operacija na ostalim delovima trase trajala je od tri do pet minuta. Svih osam sati, uz kratke predahe prilikom uzimanja goriva, Rolf je duboko koncentrisan na realizaciju posla, proveo u vazduhu. Na tome su mu, uz divljenje, svi čestitali.

Gospodin Miroslav Tlačinac, direktor i osnivač ,,Amige”, sa ponosom ističe da su u pripremi i realizaciji ovog posla njegovi radnici pokazali visok profesionalizam, koji je zadivio predstavnike švajcarske i austrijske firme i investitora JP Skijališta Srbije i Vlade Srbije, kao i novinare i turiste, koji su po izuzetno lepom vremenu pratili atraktivnu i zadivljujuće brzu montažu.
,,Amiga” uporedo sa ovim poslom gradi žičaru na Divčibarama, a uskoro će i u Novoj Varoši. Ova kraljevačka firma svojim radovima prisutna je na celoj teritoriji Srbije, ali i šire. To podrazumeva zapošljavanje stručnjaka raznih profila i smanjenje nezaposlenosti u našoj opštini.

ZADIVILI STRANCE, NOVINARE I INVESTITORE
- Potpuno sam siguran da će žičara Duboka 2 u narednih 10-15 dana biti puštena u pogon. Duboka 1, zbog nedostaka opreme, malo kasni. Mi smo svu opremu pristiglu od ,,Doppelmayer-a” ugradili za nešto više od dva i po meseca. Impresionirani ovim našim uspehom, rekli su nam da se u svetu žičare ovog tipa grade od šest do devet meseci i da smo na dobrom putu da postavimo svetski rekord - ističe gospodin Miroslav Tlačinac.

PREDSTAVLJENI REZULTATI ANKETE O OPŠTINSKOM BUDZETU U KRALJEVU
Prioriteti sportu i vodosnabdevanju

   U budzetu opštine Kraljevo za 2007. godinu prioritete treba dati finansiranju zaštite vode za piće i izgradnji terena za rekreativno bavljenje sportom - ocenjeno je u anketi koja je sprovedena proletos među graćanima kraljevačke opštine. Pored vodosnabdevanja, terena za sport i rekreaciju, anketirani građani su ocenili da bi u budzetu opštine prednost trebalo dati i izgradnji puteva i ulica i razvoju poljoprivredne proizvodnje, odnosno pružanju veće finansijske podrške poljoprivrednicima. Rezultati ove ankete, sprovedene od 1. do 30. juna ove godine, predstavljeni su prošle sedmice u Skupštini opštine Kraljevo.
Načelnik Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave u Kraljevu Mile Prodanović tom prilikom istakao je da će se prilikom koncipiranja predloga opštinskog budzeta za narednu godinu voditi računa o stavovima anketiranih Kraljevčana.
- Trudićemo se da u proceduri izrade nacrta budzeta opštine Kraljevo za 2007. godinu te zahteve, odnosno prioritete iz ankete, uvrstimo u taj dokument, kako bismo izašli u susret građanima u rešavanju raznih problema koje su naveli - naglasio je Prodanović.
Anketa o budzetskim prioritetima realizovana je tako što je preko osnovnih i srednjih škola u opštini Kraljevo podeljeno više od 20.000 anketnih listića, koje su učenici odneli svojim roditeljima, a potom popunjene vratili u škole. Bilo je više od 5.000 važećih anketnih listića, na osnovu kojih je napravljen izveštaj iz kojeg se vide koje su to ključne oblasti u koje treba da se investiraju sredstva iz opštinskog budzeta za sledeću godinu. Pomoć opštini Kraljevo u realizaciji ovog projekta pružila je Kancelarija Programa podrške opštinama švajcarske vlade MSP.
- Nastojimo da taj domen u svakoj opštini koji predstavlja upravljanje privredom i finansijama što više unapredimo i, ako je moguće, u nekom doglednom periodu bude sličan nekom švajcarskom modelu budzetskog planiranja - istakla je Nataša Ćurčić, koordinator Kancelarije MSP-a u Kraljevu.
Za učenike osnovnih i srednjih škola, koji su najzaslužniji što je anketa uspela, predstavnici MSP-a obezbedili su prigodne poklone u vidu košarkaških i drugih lopti i rekvizita.
Inače, ovo je druga godina zaredom kako opština Kraljevo uz pomoć Kancelarije MSP-a anketom traži mišljenje svojih poreskih obveznika o planiranju i načinu trošenja opštinskog budzeta

PISMO IZ AUSTRIJE
Kraljevčani - počasni članovi ,,Štajerske zajednice”

   Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica”, iz Maribora, koje okuplja pozitivne ljude iz dve pokrajine - slovenačke i austrijske Štajerske, održalo je sastanak u Gracu, na kome je donesen veliki broj zaključaka.
Članovi Humanitarnog društva ,,Manastir Dečani" iz Graca, koji su najaktivniji članovi ,,Štajerske zajednice" u prikupljanju humanitarne pomoći za izbeglice u Srbiji i Crnoj Gori, predložili su da se za počasne članove ,,Štajerske zajednice" proglase dr Kurt Fleker, potpredsednik austrijske Štajerske vlade, koji već godinama podupire humanitarne akcije za srpske izbeglice, mr Siegfrid Nagl, gradonačelnik Graca, Mirjana Lišanin Gostiljac dipl. ek., sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta Kraljevo, Ivan Rajović, književnik i novinar iz Kraljeva, i Hadzi Momir Bakračević, predsednik društva ,,Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva. Svi predloženi već godinama pomažu akcije Humanitarnog društva ,,Manastir Dečani" i kao takvi zaslužuju da budu počasni članovi krovne organizacije ,,Štajerska zajednica". Predlog za počasne članove je usvojen. Svi počasni članovi dobiće poziv da dođu na Godišnju skupštinu Zajednice, koja će iduće godine biti održana u Gracu. Članovi ,,Štajerske zajednice" žele da što čvršće povežu stanovnike dveju štajerskih pokrajina, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
-Članovi ,,Štajerske zajednice” će se truditi da povežu i ostala društva i klubove iz država Evropske unije koji pozitivno gledaju na saradnju ljudi različitih nacija. ,,Štajerska zajednica” je novorođenče u okviru Evropske unije sa motom ,,Evropsko povezivanje regija i naroda” -ističe Rade Živaljević.
,,Štajerska zajednica" će iduće godine u Gracu organizovati Kongres prijatelja Srba, uz svestranu pomoć štajerske vlade, grada Graca i društva ,,Manastir Dečani". Moto ovog kongresa biće ,,Povezivanje, a ne razdruživanje". Na taj način će članovi ,,Štajerske zajednice” biti lobisti - pravi ambasadori regijskih povezivanja naroda. Taj deo aktivnosti preuzeće članovi Elka i Rade Lukić, stalni sudski tumači iz Graca, koji već mesecima rade na tom programu.
Rade Bakračević, predsednik ,,Štajerske zajednice" pohvalio je aktivnosti Radeta Živaljevića i Radeta Lukića i predložio ih za specijalno priznanje ,,Štajerske zajednice".
Radi pružanja pomoći privrednim, kulturnim, sportskim i turističkim organizacijama iz Raškog okruga, ,,Štajerska zajednica" će organizovati dolazak austrijske delegacije u Kraljevo. Doputovali bi dr Kurt Fleker, potpredsednik vlade Štajerske, i Siegfrid Nagl, gradonačelnik Graca, sa članovima svojih delegacija. Ovu posetu je ugovorio Rade Živaljević prilikom boravka u Kraljevu prošlog meseca.
Štajerska zajednica će iduće godine, zajedno sa episkopom NJilhelmom Heinerom, ugostiti u Gracu tridesetoro dece iz Kraljeva.
Odlučeno je da se članovi ,,Manastira Dečani" neće više baviti dostavljanjem medicinskih i ostalih pomoći za Srbiju, nego će sakupljati novčana sredstva koja će dostavljati izbeglicama i ljudima kojima je pomoć neophodna.
Rade Bakračević

ZAVRŠEN KONKURS ZA IDEJNO REŠENJE PEŠAČKOG MOSTA NA IBRU - piše Ivan Rajović
Pet nagrađenih radova

   Žiri u sastavu dr Miloš Babić, predsednik, Ivan Prokić, arhitekta-projektant, dugogodišnji direktor Projektnog biroa ,,Kablara”, Aleksandra Sretović, dipl. arhitekta, Vladeta Matović, viši stručni saradnik na Građevinskom fakultetu, i Slaviša Čamagić, dipl. arhitekta urbanista, od deset prispelih radova na Konkurs za idejno rešenje pešačkog mosta na Ibru predložio pet radova za nagradu. Prvu nagradu je dodelio radu pod šifrom 96276. Nagrada je 250.000 dinara i da se uradi idejno rešenje mosta. Drugu nagradu je dobio rad pod šifrom 43473. Nagrada je 200.000 dinara. A treću nagradu, u iznosu od 150.000 dinara, ravnopravno dele dva rada pod šifrom ,,Jedrenjak" i ,,Ribnica". Van konkurencije žiri je predložio Upravnom odboru Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva da rad koji je po oceni građana najbolji, rad pod šifrom 112, bude nagrađen iznosom od 10.000 dinara.
- Moram da izrazim zadovoljstvo velikim brojem prispelih radova na Konkurs za idejno rešenje pešačkog mosta na reci Ibar - rekao je na konferenciji za novinare dr Miloš Babić, i dodao -čestitam nagrađenima, žiriju koji je ovaj težak posao uradio maksimalno profesionalno sa željom da se ovaj most što brže izgradi kako bismo lakše premostili levu i desnu obalu Ibra. Očekujemo da idejni projekat mosta bude gotov u narednih petnaestak dana i da odmah iza toga bude raspisan tender za izradu glavnog projekta. Mada u budzet za 2007. godinu nije ušla stavka izgradnje mosta. A onda ćemo sesti da vidimo kako ćemo taj most isfinansirati. Mislim da tu neće biti nekih velikih problema jer nam je taj most neophodan. A to će nas, ujedno, naterati sve da uradimo i pristupne saobraćajnice i da Kraljevo počne da se širi prema Ribnici i Mataruškoj Banji.

MIRNI PROTEST JEDNOG BROJA KRALJEVAČKIH ROMA
Tražimo stipendije, TV emisiju, referenta

   U organizaciji Saveza romske zajednice, čiji je sekretar Zoran Petrović, krajem prošle nedelje ispred zgrade opštine održani su mirni protesti. Prisutni Romi zahtevali su da se dodeli 10 stipendija za romske učenike, zatim da se hitno odobri TV emisija na romskom jeziku, da se u Opštinsko veće izabere jedan Rom, postavi referent za romska pitanja, prizna izbor predsednika Saveta romske organizacije od 04. aprila 2006. godine i da se priznaju izbori Roma održani 26. novembra 2006. godine. Kako je naglasio Zoran Petrović, ako ovi zahtevi ne budu ispunjeni, protesti će biti radikalizovani.

U “PRIJATELJSTVU ZA NOVA VREMENA”
Obeležena slava Vavedenje presvete Bogorodice

   U ponedeljak je u prostorijama ,,Prijateljstva za nova vremena” u glavnoj gradskoj ulici obeležana slava Vavedenje presvete Bogorodice. U prisustvu velikog broja članova i poštovalaca ovog novoosnovanog udruženja, koje ima za cilj povezivanje gradova i ljudi sa idejom sklapanja bratskih i partnerskih odnosa, ali i ljudi iz svih oblasti javnog i društvenog života, slavu su bogoslužili sveštenici Tomo i Jovan. Domaćin je bio predsednik udruženja Hadzi Momir Bakračević, koji je i idejni tvorac čitavog projekta pod nazivom ,,Prijateljstvo za nova vremena”. Ovo je drugi put da prijatelji ,,Prijateljstva” slave svoju slavu, što će se, naravno, praktikovati i ubuduće, dok god ova organizacija bude postojala.

REGOVANJA POVODOM PRESUDE NOVINARU IVANU RAJOVIĆU

OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU DR MILOŠU BABIĆU
Podmirite račun za kaznu i sudske troškove

   Gospodine predsedniče,
S obzirom na presudu koja je postala pravosnažna, a izrečena gospodinu Ivanu Rajoviću za delikt ne jasno definisan, a inače ponikao u periodu posle 45. godine, molim Vas da preduzmete sve što je u Vašoj moći kako bi se sprečio odlazak gospodina Rajovića na izdržavanje zatvorske kazne.
Nemam nameru da govorim o ulozi gospodina Rajovića i njegovom doprinosu vezanom ne samo za proteste ’96. i ’97. već i pre toga za uređivanje ,,Kraljevačkih novina”, što je između ostalog i put širenja demokratije.
S obzirom na to da raspolažete znatnim sredstvima, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, molim Vas da preuzmete na sebe, a u ime demokratije i slobode mišljenja, obavezu podmirivanja računa koji su posledica sudskih troškova i izrečene kazne gospodinu Ivanu Rajoviću.
Možda bi trebalo razmisliti o donatorskom doručku, gde bi svoje donatorstvo iskazali i oni zbog kojih smo mi svojevremeno, a posebno Ivan Rajović, dosta trpeli.
S poštovanjem LJubiša Jovašević

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST OPŠTINSKOG ODBORA DEMOHRIŠĆANSKE STRANKE SRBIJE
Ustanimo u javnu odbranu slobodne reči

   Posle sinoćne sednice OO DHSS Kraljevo, ne ostaje nam ništa drugo nego da javnost Kraljeva obavestimo da smo, blago rečeno, zaprepašćeni i zgroženi presudom Okružnog suda Kraljevo izrečenom novinaru ,,Ibarskih novosti” Ivanu Rajoviću. Okrivljenom Rajoviću izrečena je kazna po osnovu krivičnog dela uvrede, koje su njegove kolege 01.12.2006. godine prevele na srpski jezik sa 82 dana zatvora.
Presudu je donelo Veće u sastavu Radojka Bažalac (predsednik), Ilija Zindović i Cmiljka Miladinović, članovi Veća.
Svi mi, pored osnovnog radnog poziva od kojeg živimo, imamo i nešto što se zove životna i lična biografija. tako i troje sudija i tužilac Mitrović imaju biografije iz kojih je ponešto poznato javnosti.
Ivan Rajović je novinar i pesnik, kome je ovo tročlano veće kao olakšavajuću okolnost ustanovilo slabo imovinsko stanje.
Ipak je Rajovića osudilo na desetogodišnjicu građanskih protesta. Ima nas koji nismo kratkog pamćenja, pa se sećamo šta je ko molio svojevremeno posle 5. oktobra.
Vi kratkog pamćenja, slobodno zaboravite sve šta se događalo pre deset godina. Vi koji držite do sebe, odmah ustanite u javnu odbranu slobodne reči Ivana Rajovića, ma koliko da vam je Rajović simpatičan ili ne, i ma koliko vam njegova napisana i pošteno potpisana reč teško ili lako padala. Ne dugujete to Ivanu Rajoviću, on je čovek koji živi na ivici egzistencije, čiju decu prebijaju telohranitelji gradskih moćnika, ali čovek koji nije u ovom gradu ostavio trag za sobom, već je sebe ugradio u ovaj grad.
Pozivamo sve slobodoumne Kraljevčane da javno, oštro i bez rezerve spreče povratak na ukidanje slobode javne reči. Jesu presude sudova neprikosnovene, ali njih donose ljudi jer sude ljudima, i nisu nepogrešivi.
Zato sebi uzimamo pravo da ustanemo u odbranu ljudi koji slobodno iznose, brane i potpisuju svoje mišljenje. Čestitamo slobodnom i hrabrom građaninu Ivanu Rajoviću.
Predsednik OO DHSS Kraljevo
Prof. dr Predrag Stojanović

SAOPŠTENJE OO LDP KRALJEVO
Nema napretka našeg društva bez sveobuhvatne lustracije

   Povodom presude kojom se novinar Ivan Rajović proglašava krivim i osuđuje da plati kaznu i sudske troškove u iznosu od 80.000 dinara, LDP Kraljevo ističe sledeće:
Slučaj gospodina Ivana Rajovića potvrđuje da u Srbiji ne postoji suštinski raskid sa politikom Slobodana Miloševića.
Umesto da država deluje protiv ljudi koji su pomogli Miloševiću u uništavanju naših života, događa se upravo suprotno: država osuđuje čoveka koji se svih ovih godina borio protiv tiranije...
...Ovim slučajem je još jasnija činjenica da nema istinskog napretka našeg društva bez sveobuhvatne lustracije.
OO LDP Kraljevo
Budimir Milić

NASTAVLJENA DRAMA PORODICE VUKOVIĆ - piše Rajko sarić
Smrznućemo se!

   Da su ovi topli dani sirotinjska furuna, najbolje govori primer porodice Vuković, majke Vidosave (72) i sina Dejana (34) iz Vitkovca koji žive u kući od blata, bez struje i vode, i bez nade da će im u skorije vreme biti bolje.
O paćeničkom životu majke i sina pisali smo letos apelujući na ljude dobre volje, ali i na one koji se, vršeći visoke države funkcije, zaklinju u narod, da pomognu koliko se pomoći može. Na apelu je i ostalo.
Juče nam se za pomoć ponovo obratila majka Vidosava i, kroz suze iz gotovo potpuno slepih očiju, ispričala da su se na blatom ulepljenoj kući otvori povećali, da su se vrata potpuno polomila, a krov počeo da se urušava.
- Sve dronje koje imamo u kući nabacamo na sebe da se zagrejemo tokom hladnih noći. Ali, opet se pomrzosmo. Duva na sve strane, budimo se pokriveni slojem inja, a jednog jutra se nećemo ni probuditi. Ili će se krov urušiti ili će Dejan, kao što to već odavno planira, upaliti seno koje, zajedno sa malo preostale stoke, držimo u kući - kazuje majka Vidosava.
Ona smatra da bi Dejanov život, i pored hormonskog oboljenja i težine koja prelazi 230 kilograma, bio koliko-toliko podnošljiviji da ona nije izgubila vid, da može da obradi baštu, donese drva u kuću i popravi zid ili krov. Ovako, prinuđena je da čeka milostinju, da se nada da se kuća, iako blatara, neće pretvoriti u večnu kuću. Skromna socijalna pomoć nedovoljna je i za kupovinu lekova, a za kupovinu hrane, odeće i obuće ne ostane ni prebijena para.
Ako neko hoće da pomogne Vukovićima, onda to mora da učini sada, pre snega i pre nečega što bi bilo nezamislivo, a sve je verovatnije da će se desiti.

PRIVREDA

SASTANAK PRERAĐIVAČA DRVETA I JP „SRBIJAŠUME” - piše Marijana Kos Radulac
Evro pada - gubici rastu

   Na sastanku u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu, održanom početkom ove sedmice, prerađivači drveta sa ovog područja i predstavnici Javnog preduzeća „Srbijašume” pokušali su da reše mnogobrojne ekonomske probleme u međusobnim odnosima.
Naime, kako su na sastanku istakli prerađivači drveta sa kraljevačkog područja, jedan od osnovnih problema je što oni od „Srbijašuma” nabavljaju sirovinu po cenama sa kursom evra iz prošle godine, iako je taj kurs u međuvremenu drastično pao sa oko 87 na oko 78 dinara za evro. Zbog toga, kako su naglasili, beleže stalne gubitke u poslovanju koji se kreću i do 25 odsto ukupnih prihoda. Prema njihovim rečima, u ovoj situaciji postoje samo dva rešenja: ili da se sa „Srbijašumama” dogovore o realnim cenama sirovine ili da zbog gubitaka zatvore preduzeća i otpuste radnike!?
Predstavnik „Srbijašuma” Dragan Dubljanin, komercijalni direktor Javnog preduzeća, „Srbijašume”, u odgovoru na ovo pitanje rekao je da je navedeni cenovnik proistekao iz Finansijskog plana javnog preduzeća za ovu godinu i da ga je u ovom trenutku nemoguće korigovati.
- U 2006. smo, posle četiri godine, ušli u investiciju nabavke HTZ opreme, „lada niva” i drugih vozila i mehanizacije. Zato nismo mogli nazad. Nije opravdanje, samo kažem da su, po našem finansijskom planu za ovu godinu, i plan investicija, pa time i plan prihoda, bili obavezujući. U te nabavke smo već ušli kada je kurs evra u odnosu na dinar počeo da pada - rekao je pored ostalog Dubljanin.
Strugari i prerađivači drveta sa kraljevačkog područja, pored ovoga, izneli su i primedbu da četinarsko drvo kao sirovina odlazi na druga područja umesto da se prodaje njima. Kao primer naveli su da se, recimo, oko 500 kubika proda njima a seče 5.000 kubika, odnosno deset puta više, i prodaje uglavnom trgovcima umesto ovdašnjim prerađivačima. Prigovorili su i što JP „Srbijašume” uslovljavaju cenu troškovima prevoza, tako što, kako kažu „obećavaju cenu od 15 evra, ali na to dodaju i cenu prevoza od pet evra”. Takođe je prigovoreno da navodno „Srbijašume” prodaju četinarsko drvo pretežno povlašćenim kupcima, članovima određenih političkih partija. Ove primedbe je predstavnik „Srbijašuma” odlučno odbio.
- Meni nijedan kupac nije doneo partijsku knjižicu, niti ću mu je ja ikada tražiti. Ako sve što kažete možete da mi dokumentujete, u redu. A meni je lako da tvrdim ovo što kažem jer nema „iks” kupaca 4.000 kubika drveta u Kraljevu. Proveriću o čemu se radi - zaključio je Dragan Dubljanin.
Kraljevačkli strugari i prerađivači drveta su na sastanku istakli i da su se za pomoć do sada obraćali Ministarstvu finansija, Regionalnoj privrednoj komori, najodgovornijim predstavnicima opštine Kraljevo i Raškog okruga i da očekuju pomoć i hitno reagovanje jer su problemi ozbiljni i ugrožavaju im opstanak na tržištu.
Iako na ovom sastanku nisu dati odgovori na mnoga postavnjena pitanja, pozitivno je što je posle više pokušaja, najzad održan zajednički sastanak i što su razgovori dveju strana ipak počeli.

OBIM POSLA I BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA U ŽELEZNIČKOM ČVORU KRALJEVO
Posla ima, ali ne i para

    • Za devet meseci ove godine saobraćalo je 975 putničkih vozova i 322 teretna voza manje prema istom lanjskom periodu • Broj otkazanih putničkih vozova “popeo” se na 918 prema 865 lane

   Obim rada u septembru na teritoriji železničkog čvora Kraljevo bio je na prosečnom mesečnom nivou. Utovaren je 901 vagon sa 38.971 tonom robe, a istovareno 505 vagona sa 10.054 tona robe. Najviše se utovarivao kamen tucanik i dolomit, ugalj iz Ibarskih rudnika, rude i koncentrati. Povećan je i utovar otpadnog gvožđa koji se mahom izvozi, ističu u Sekciji za prevoz robe u Kraljevu.
S obzirom na zimsku sezonu, najveći istovar se odnosio na ugalj, ali i na konstantno dobar istovar proizvoda hemijske industrije u Kruševcu. Posle privatizacije, kompanija ,,Henkel-Merima” ostala je verna železnici, pa se skoro sve sirovine i hemikalije za proizvodnju dopremaju šinama, a što omogućavaju odlični industrijski koloseci. U poslednje vreme ,,Merima” sve više učestvuje i u utovaru, jer trenutno izvozi veće količine lepka za Bugarsku.
Osim ustaljenih korisnika, u poslednje vreme se sve više javljaju novi, koji do sada nisu koristili železnički prevoz. Uglavnom uvoze keramiku, sanitarije, repromaterijal za drvnu industriju - ivericu i razne ploče.
Posla ima i bilo bi ga mnogo više, ali problem je manjak kola. Dnevno u proseku nedostaje oko 70 kola.
Kada je u pitanju redovnost i bezbednost saobraćaja, septembar (kao i celu ovu godinu) karakteriše delimično zatvaranje pruge Stalać-Kraljevo za saobraćaj.
Za devet meseci ove godine saobraćalo je 975 putničkih vozova i 322 teretna voza manje prema istom lanjskom periodu. Broj otkazanih putničkih vozova ,,popeo” se na 918 prema 865 lane.
Znatno bolja situacija je kada je reč o bezbednosti saobraćaja. Broj vanrednih događaja u ovoj godini manji je za 61 posto upoređujući sa prošlom godinom. Čak 65 posto od svih vanrednih događaja uzrokovani su nepažnjom trećih lica.

U KRALJEVU OTVORENA NOVA FILIJALA ZA POSLOVE SA STANOVNIŠTVOM I PROFITNI CENTAR - piše Dragan Vukadinović
Stigla i Erste banka!

   Prigodnom svečanošću, u utorak je u bivšoj zgradi ZOP-a otvorena filijala Erste banke.
Erste bank a.d. Novi Sad deo je Erste bank grupe, jedne od vodećih finansijskih institucija u srednjoj i istočnoj Evropi, sa više od 15 miliona klijenata u 10 zemalja (Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina, Slovenija, Hrvatska i Srbija).
Erste banka je nastala 1819. godine kao prva štedionica u Austriji. Na tržištu Srbije je od 2005. godine, kada je postala većinski vlasnik Novosadske banke, najstarije finansijske institucije u zemlji, osnovane 1864. godine. Krajem 2005. Novosadska banka menja naziv u Erste bank a.d. Novi Sad i započinje intenzivan proces usklađivanja sa standardima Erste bank grupe i transformacije u modernu, tehnološki naprednu i pouzdanu finansijsku instituciju, koja je snažna podrška širokoj bazi klijenata po svim finansijskim pitanjima. Dolazak u Kraljevo deo je tih nastojanja.
Erste bank a.d. Novi Sad fokusirana je na poslovanje sa stanovništvom, lokalnim jedinicama uprave i malim i srednjim preduzećima. Ukupni depoziti građana u Erste bank a.d. Novi Sad na dan 31.10.2006. godine iznosili su 66,7 miliona evra, što je rast od 61 posto u odnosu na 31.10.2005. godine. U istom periodu plasmani građanima su utrostručeni i stanje na dan 31.10.2006. iznosi 44,1 milion evra.
Erste bank a.d. Novi Sad posebnu pažnju posvećuje elektronskom bankarstvu. Pravnim licima na raspolaganju je elektronska banka NovoKlik, dok su građanima na raspolaganju NovoNet i NovoMob. Promet putem usluga elektronskog bankarstva Erste bank a.d. Novi Sad nedavno je dostigao pola milijarde evra, a u narednim nedeljama se očekuje milioniti nalog.

DONACIJE I SPONZORSTVA
U težnji da napreduje zajedno sa sredinom u kojoj deluje, Erste bank a.d. Novi Sad je tokom 2006. godine pomogla odžavanje više događaja i manifestacija. Neke od njih su: Betina fotografija godine, Sterijino pozorje, Zmajeve dečje igre, virtuelna izložba Elektrifing Tesla u Novom Sadu i Beogradu, Brankovo kolo, uspostavljena je saradnja sa EGZIT-om (Erste bankomati, menjačnice i POS terminali na festivalu), dok je na nivou Grupe sponzorisan Mocartov filmski festival. U Čačku su virtuelnoj banci Ekonomske škole obezbeđeni laptop, brojač novca, fotokopir i projektor. U Užicu su uređeni i opremljeni košarkaški tereni u tri škole. Posebno značajna donacija u ovoj godini je skorašnja podrška projektu izgradnje Sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici, u organizaciji Fondacije B92. Erste banka obezbedila je ukupno 40.000 evra za ovaj projekat (20.000 Erste bank Beč i 20.000 Erste bank a.d. Novi Sad).

RADNO VREME
Filijala za poslove sa stanovništvom i profitni centar Erste banke za poslove sa pravnim licima otvoreni su u Ulici cara Dušana broj 41 (zgrada bivšeg ZOP-a). Radno vreme filijale i profitnog centra radnim danima je od 9 do 17 časova, a subotom od 8 do 13 časova. Broj telefona je 326-510. Filijala je opremljena bankomatom koji je na raspolaganju 24 časa dnevno.

BRIGA O STARIMA
Usreći nas penzija?

   Starost može da bude lepa, ali ako neko o najstarijima vodi računa. Upravo zbog toga Opštinska organizacija penzionera Kraljeva već nekoliko godina redovno organizuje skromnu svečanost za penzionere sa najdužim životnim, bračnim i penzionerskim stažom. Kako nam je potvrdio Timotije Nikolić, predsednik OOP Kraljevo, u ovoj organizaciji po 31 član ima više od 90 godina života ili višedecenijski penzionerski staž, dok je 12 parova u bračnoj zajednici duže od 55 godina.
- Redovna okupljanja koristimo da se družimo, da vidimo koliko nas je manje u odnosu na prošlu godinu (a manje nas je, nažalost) i da bar na trenutak, uz posluženje, zaboravimo svu težinu položaja u kome se nalazimo - kaže za ,,Ibarske novosti” Timotije Nikolić.
Božidar M. Mamula je navršio 93 godine života, ali se i danas dobro seća rodnog Gorskog Kotara, iz koga se daleke 1935. godine, kao artiljerijski podoficir, sa službom doselio u Kraljevo.
- Upravo zbog toga što sam kraljevima, Aleksandru i Petru, položio zakletvu, u duši sam ostao monarhista. Po slomu fašizma upisao sam i završio Ekonomski fakultet u Subotici. Jedno vreme sam bio finansijski direktor u ,,Metalu”, a potom načelnik finansija u Fabrici vagona. U penziju sam otišao iz ,,Agromakedonije” 1977. godine - ukratko kazuje burnu životnu prošlost starina Mamula, koji se i danas dobro drži. On zamera nekadašnjem ministru u vladi pokojnog premijera Đinđića Božidaru Đeliću što je represivnim merama pokvario dobar penzioni zakon.
- Ipak, moram da istaknem da se danas bolje živi nego pre desetak godina. Nema redova za ulje i šećer, penzije su redovne, a cene stabilne - naglašava Božidar M. Mamula.
Borisav Četrović je relativno mlad, sa 39 godina života, ostvario penziju kao saobraćajni policajac.
- Penzioner sam od 1967. godine, zahvaljujući beneficiranom radnom stažu. Penzije su jadne, reklo bi se nikakve i primetan je veliki disparitet između najviše i najniže - smatra Četrović. On smatra da je dobro što su penzioneri formirali svoju političku stranku, jer će pomoću nje izboriti veća i pravičnija prava. Možda ne toliko za sebe, već pre za generacije penzionera koje tek dolaze.
Bračni par Branka i Dragoslav Lišanin iz Lasca u braku su punih 56 godina. Rekoše da su uživaoci poljoprivredne penzije koja, njima bolesnima, teško i za lekove dostiže.
- Deda je nagluv, ja sve slabije vidim, a život na selu je nemilosrdan. I ovako stare čeka nas bašta, čeka nas oranica i stoka u oboru. Bavimo se svim i svačim, voćarstvom, stočarstvom - kazuje Branka, koja ima velikih problema sa vidom, a operacija nije preporučiva zbog mogućih komplikacija.
Ovaj kočoperni bračni par ponosan je na sina i kćerku i četvoro unučića.

U KRALJEVU ODRŽANA TRIBINA „STOP NARKOMANIJI!”
Nema nedužnih za „tihi genocid nad decom”!?

   U organizaciji Demokratske omladine i Resornog odbora za zdravstvo Opštinskog odbora Demokratske stranke, u Kraljevu je prošle subote održana tribina pod nazivom „Stop narkomaniji”, na kojoj su o preventivi i lečenju bolesti zavisnosti, posebno narkomanije među mladima, govorili eminentni stručnjaci iz ove oblasti.
Kako je tom prilikom istaknuto, u Srbiji ne postoje precizni podaci o broju onih koji zloupotrebljavaju opojne droge. Prema nezvaničnim podacima, taj broj se kreće između 30.000 i 300.000. Međutim, po oceni stručnjaka, i pored nepreciznih podataka, može se reći da u Srbiji „traje tihi genocid nad našom decom”.
- Neko bi hteo da svalimo svu krivicu na mlađe što se tiče fenomena narkomanije. Međutim, nema nedužnih, jer odgovorni su i država, i politika, i ekonomija, i škola, i porodica, i ulica, i crkva... Nema nedužnih!? - naglasio je na tribini protojerej Branislav Peranović, rukovodilac Pravoslavnog centra za lečenje narkomana pri manastiru Crna Reka.
U ovom centru trenutno se leči 115 štićenika smeštenih na dve lokacije: na prijemnom odeljenju u Novom Pazaru i na Odeljenju za naprednu terapiju u okolini Loznice. Terapija u lečenju, kako kaže protojerej Paranović, „bolesti porobljenih duša” obuhvata „pored aspekta samoisceljenja i jedan uređen ritmičan život sa izraženom radnom terapijom, potpunom izolacijom, sa sportskim i zabavnim delom, a završava se duhovnim delom koji se dešava kasnije kada se ovisniku otvaraju „duhovne oči” i on počinje da ceni život na sasvim drugačiji način”.
Učesnici tribine upoznati su i sa još jednom eminentnom ustanovom za lečenje narkomanije. Naime, pre tri godine u Beogradu je počela da radi Dnevna bolnica za prevenciju i lečenje adoloscentne politoksikomanije, u kojoj se od ovih bolesti leče mladi uzrasta od 12 do 18 godina.
- Metod lečenja je sistemska grupna terapija. U takvoj terapiji učestvuju svi članovi porodice, jer mi smatramo da je porodica jedina brana, bastion koji može da pomogne nekome ko je ušao u svet zloupotrebe opojnih droga - rekao je pored ostalog dr Dragan Pajić, psihijatar Dnevne bolnice za prevenciju i lečenje adolescentne politoksikomanije u Beogradu, učestvujući na tribini u Kraljevu.
Na tribini je upozoreno i da je „prva droga najopasnija droga” zbog čega je „najbolja preventiva da se nikada ne proba nijedno opojno sredstvo”, ma koliko to „bezazleno” delovalo!? Stručnjaci su na tribini u Kraljevu još jednom upozorili da ne postoje „lake” i „teške” droge, jer većina ovisnika počinje da se drogira sa marihuanom, pa neminovno dolazi do heroina i drugih po zdravlje i život fatalnih opojnih sredstava!?

“VELIKI BRAT” NIJE OMILJEN SVIMA
U kući ispraznog življenja

   Država u kojoj živimo preskočila je, sticajem nesrećnih okolnosti, mnoge etape razvoja i sazrevanja društva.
Uništavanje individuuma kao osnovne ćelije ljudske zajednice nateralo nas je da dotaknemo dno. Bez bitnijeg raskida sa takvom prošlošću moralno uništavanje Srbije se nastavlja uporno i do kraja. Narod koji se pre pedeset godina odrekao svoje vere, doduše nasilno i tragično, ne može da očekuje bolju sutrašnjicu.
Setimo se bliske prošlosti i pevačice ciklama kose i prozuklog glasa koja umalo da postane ministar za kulturu sa željom da spase naciju od daljeg nekulturnog propadanja. Ili pak, njene prijateljice sa cvetom u kosi koja se iščuđava zašto srpska omladina ne može da zaradi prvi milion tadašnjih maraka noseći pivske gajbe kao njen sin. Uspud budi rečeno, lep i vrlo ,,pametan".
U takvom miljeu kvazimoralnih vrednosti su nažalost vaspitavane i stasavale mnoge generacije. Potpuno karikaturalno. Poslednjih nedelja smo svedoci prave poplave TV serija na raznim televizijama.
Dobrovoljnost ličnog izgnanstva vodi nas u kuću Velikog blata. Hermetična zatvorenost ne utiče bitno na ispraznost življenja njenih stanovnika. Tipično razmišljanje kao i model ponašanja je - mnogo para sada i odmah. Priliku su našli u ovom serijalu koji će na kraju jednom od njih omogućiti, verovatno, kupovinu dzipa, skupog sata i nedokučivu raskalašnost življenja.
Duhovnost, da ne kažemo duševnost, vezana je za srpske dnevne okvire hedoizma vezanih za hranu i piće i ponešto ,,drugo". Licemernost u ponašanju ide ruku pod ruku sa prevremenom i na brzunu stečenom ,,mudrošću". U dugim i besciljnim razgovorima ne pominju književnost, religiju ili etiku, pošto su im se, verovatno, zgadile od dugog i upornog čitanja. Pokazuju da golišava telesnost odražava pravo stanje duha. Individualnost njihovih karaktera nadjačana zatvorenim prostorom čini da cela situacija postaje komično zabludela, a najviše prazna. Stanovnici u sklopu takvog odijuma pomalo liče na mršave morževe koji se izležavaju na polarnom suncu. Povremeno budu uznemireni kada kakva ženka ili mužjak upadnu u teritoriju.
Nalazimo se na granici nespokojstva i potpune moralne dezintegracije. Znam samo da je istinski vraćanje veri, tradiciji i kulturi i srpskom viteštvu dug i uporan proces.
Kao narod očigledno postajemo iskušenici budućih vremena

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DESET GODINA KRALJEVAČKOG AVANGARDNOG TEATRA - piše Ivan Rajović
Daleko je ,,Sunce" odskočilo

   U velikoj sali bioskopa ,,Kvart” u sredu, na nekadašnji Dan Republike, Dan oslobođenja Kraljeva i Dan ,,Ibarskih novosti”, obeležena je i desetogodišnjica Teatra ,,Sunce”. Tom prilikom prikazana je i kraća retrospektiva izuzetno bogatog repertoara odigranog u proteklim godinama, a zaslužnim organizacijama i pojedincima su uručene diplome i zahvalnice. Pored brojnih poštovalaca ,,Sunca”, ovom izuzetno svečanom činu prisustvovao je i predsednik opštine dr Miloš Babić, koji je na taj način u velikoj meri ispravio sve nepravde koje su prethodni lokalni političari činili prema ovoj pozorišnoj grupi. Babić je najavio ozbiljniju moralnu i materijalnu podršku ubuduće, shvatajući ulogu i značaj ,,Sunca” u kulturi ovoga grada. Tim pre što se već iz letimičnog pregleda odigranih predstava lako da zaključiti kako je ,,Sunce” sve ovo vreme uglavnom bilo angažovano na borbi za demokratiju, naravno, na način primeren umetničkom izrazu i formi pozorišne grupe.

OD “HERBARIJANACA” DO “ŽIVOG BLATA”
U novembru 1996, posle dugogodišnjeg iskustva sa ,,Herbarijancima”, jedinstvenom pozorišnom grupom mladih za mlade, Zoran Savković DZeri je, uz svesrdnu pomoć Mileta Cvijovića Neca, došao na ideju o osnivanju novog amaterskog pozorišta. To pozorište, bar je tako tada bilo zamišljeno, oko sebe bi okupilo sve mlade glumce, glumce koji su u penziji i sve one koji bi želeli da glume a nikad im nije pružena prilika. Uz grupu entuzijasta koji su imali iskustva i onih koji su želeli da na bilo koji način daju svoj doprinos, došlo je do realizacije željenog plana.
Prvi naziv ovog Teatra bio je Alternativna pozorišna scena ,,Sunce". Već na početku, Savković se pojavljuje u ulozi reditelja, scenariste i pisca komada ,,Nađa", u kojem mlada kraljevačka glumica Tamara Lisinac debituje. Potom se premijerno prikazuje predstava ,,Feđa i Mimi" u Kraljevačkom pozorištu, na Međuokružnoj smotri amaterskih pozorišta, koja se održavala od 5. do 9. maja 1997. Tadašnji selektori, Nikola Veselinović i Stanko Šajtinac, imali su dosta pohvala za nastup glumaca Teatra ,,Sunce". Selektor Šajtinac je već tada ukazao reditelju Savkoviću da postoje veliki izgledi da, ako se nastavi ovakav rad i poboljša kvalitet, postoji mogućnost da se Teatar pojavi i na Republičkom festivalu novih teatarskih formi sledeće godine, što je bila velika motivacija za ceo ansambl.

“EDIP” U PANČEVU
Prvi put na Sedmom republičkom festivalu novih teatarskih formi u Pančevu 1988. godine ostvarila se velika želja Alternativne pozorišne scene ,,Sunce". Selektor Slavko Šajtinac odabrao je predstavu ,,Edip" i uvrstio je kao jednu od sedam najboljih alternativnih predstava koje su te godine izabrane u Srbiji. Tada počinje uspon Teatra na republičkim festivalima. Glumica Dragana Ostojić na festivalu dobija specijalnu pohvalu za žensku ulogu. Selektor iz Beograda Goran Cvetanović 2000. godine je selektirao predstavu ,,Kloniranje" za Deveti republički festival. I, eto Teatra ,,Sunce" ponovo na festivalu.
Godine 2002. predstavom ,,Splin" Teatar nastupa na 11. republičkom festivalu u Pančevu odlukom selektora Uglješe Šajtinca. Te godine, ovoga puta kao glumca, Zorana Savkovića publika proglašava za ,,minijaturu" festivala.
U Pančevu 2003. godine prestaje da se održava Republički festival novih teatarskih formi i osniva se prvi ,,Edz teatar fest”. Selektor Simon Grabovac poziva ,,Sunce" sa predstavom ,,Nečista krv", kao jednom od zanimljivijih predstava alternativnih pozorišta koja rade na prostorima Srbije, što se pokazalo kao veliko iskustvo za glumce.
Te godine održava se 12. republički festival u Smederevskoj Palanci, gradu sa bogatom pozorišnom tradicijom. I ovog puta Teatar se pojavljuje na festivalu. Selektor Miomir Jelić odlučio se za predstavu ,,Homo Homini”. Žiri je tada dodelio Diplomu i Srebnu plaketu za osvojeno drugo mesto na festivalu, a reditelju Zoranu Savkoviću takođe dodeljuje diplomu za najbolji eksperiment, kao i Plaketu grada Smedereva za osvojeno drugo mesto. Iste godine, na Festivalu avangardnih pozorišta u Vrnjačkoj Banji pod nazivom ,,Svet mašte u krilu Eleganta", Teatar biva proglašen za najbolje avangardno pozorište na festivalu.
Godine 2004. na 13. republičkom festivalu teatarskih formi Teatar ,,Sunce" nastupa sa predstavom ,,Don Kihot", po motivima Miguela de Servantesa. Predstavu je odabrao beogradski selektor Saša Latinović. Žiri festivala dodeljuje Srebrnu plaketu i Diplomu za osvojeno drugo mesto na festivalu, kao i diplomu glumici Jasmini Radović za najbolju epizodnu žensku ulogu. Specijalnu nagradu i Diplomu Saveza amatera Srbije dodeljuje reditelju Zoranu Savkoviću za istraživački rad u teatru. Teatar ,,Sunce”, na poziv direktora festivala Tome Mitrovića, učestvuje na 14. republičkom festivalu prestavom ,,Nečista krv" rađenoj po motivima Bore Stankovića. Glumica Jasmina Radović dobija Diplomu za najbolje glumačko ostvarenje večeri u predstavi. ,,Sunce" se, osim na festivalima u Pančevu, Smederevskoj Palanci, Vrnjačkoj Banji, pojavljuje i na ,,Street art” festivalu u Kraljevu. Prvi izlazak na međunarodnu scenu Teatar je imao u Dimitrovgradu, 17. oktobra 2006. godine, na ,,Balkan teatar festu” predstavom ,,Don Kihot".
Tetar ,,Sunce" izvodi i ulične performanse. Kraljevačka publika je imala prilike da se upozna sa ovom vrstom rada Teatra 2001. godine, prilikom izvođenja performansa ,,Eta Jenero”, na platou ispred Robne kuće u Kraljevu.

PERFORMANSI, SKEČEVI, PROMOCIJE, ŠKOLE GLUME...
Performans ,,Večiti Egipat" izveden je u holu SO 2003. godine. Iste godine u Vrnjačkoj Banji realizovan je performans ,,Đepetova radionica", a 2005. ponovo na platou pred Robnom kućom performans ,,Hej, Joe”.
Teatar u svom repertoaru neguje i klasične predstave. Takođe, izvodi skečeve, priređuje večeri poezije, pravi promocije, bavi se školama glume.
U okviru Teatra aktivna je i dečja scena ,,Pinokio”. Na repertoaru dečjih predstava su ,,Vitez slinavog nosa”, autora Ivana Rajovića, u režiji Zorana Savkovića, zatim ,,Pepeljuga", ,,Moliću lepo, gospodo”, ,,Lažovske laži", ,,Istinska bajka". Za TV Kraljevo, TV Melos i TV 10, sa kojima je sve vreme saradnja bila izuzetna, snimljene su drame ,,Kazivanje jednog Gavre", ,,Badnje veče", ,,Pepi-Pepi”, ,,Solunci", ,,E, pa šta", ,,Feđa i Mimi", ,,Božićni poklon", ,,Šta je - tu je, ,,Glavni konjušar", ,,Nićifor i Nastasija", ,,Rajka Šnajderajka", ,,Novogodišnja bajka".
Teatar je do sada gostovao u Šapcu, Gornjem Milanovcu, Beogradu, Ivanjici, Pančevu, Smederevskoj Palanci, Vrnjačkoj Banji, Novopazarskoj Banji, Dimitrovgradu...
Na kraju samo da podestim da su Teatar ,,Sunce" svojevremeno osnovali Zoran Savković DZeri, Mile Cvijović Neco, Jasmina Radović, Vukman Rakočević, Vera Kuševija, Milenko Simović, Mihajlo Baljozović, Vojkan Stepić, Milica Stanšić, Nada Stankov, Marija Španović, Vladan Janković, Gordana Jakovljević, Marija Stojiljković, Maja Saveljić, a među onima koji na ,,velika vrata" dolaze u svet glume su i Magdalena Manić, Anđelka Gojković, Ana Vitković, Anđelija Milojević, Dušan Zečević, Nikola Mitić i, verovatno, mnogi drugi koji će u ovoj glumačkoj trupi tek naći svoje mesto. Jer, kao što se gotovo svaka rečenica o ,,Suncu” završava sa tri tačke, tako se i ovaj tekst završava usred, slobodno se može reći, zenita u kojem se Tetar nalazi. A to znači da njegovo vreme tek dolazi i da bi ono što je najbolje tek trebalo očekivati u narednom desetleću, a i posle toga.



NOVAC U KINI - IZLOŽBA U GALERIJI NARODNOG MUZEJA
Kako se razvijalo kinesko društvo

   U galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu u četvrtak je otvorena numizmatička izložba NOVAC U KINI, pod pokroviteljstvom Ambasade NR Kine i Ministarstva za kulturu NR Kine. Izložbu je otvorio LJu Hinkuan, savetnik za kulturu Ambasade NR Kine. Svrha i namera ove izložbe je da prikaže razvoj kineske istorije od njenih početaka do današnjeg dana kroz novac.
U Kini su pre četiri hiljade godina korišćene školjke kao prvi oblik novca. Školjke su izabrane zato što su se lako brojale, i zato što se u unutrašnjosti do njih teško dolazilo. Kako je razmena robe napredovala, školjki je sve češće bilo manje nego što je bilo potrebno, tako da je započela izrada imitacije školjki od različitih materijala kao što su kamen, žad, kost i bakar. Pojava bronzanog novca u obliku školjke označila je početak proizvodnje metalnog novca. Kao rezultat brzog razvoja robne privrede, pojavilo se nekoliko različitih vrsta novčića, čiji je oblik u najvećoj meri bio uslovljen alatkama i posuđem korišćenim u to vreme (770-221. pre n.e.) Najvažnije vrste novčića bile su novčići od tekstila, novac-nož, gravirane bronzane školjke i okrugli novčići.
U doba dinastije LJuin (221-207. pre n.e.) Kina je ujedinjena. Dinastija je postala slavna po caru LJin Shi Huang i vojsci od terakote koja je otkrivena u njegovom mauzoleju. On je ujedinio Šest država i objedinio njihova pisma i valute, i u široku upotrebu uveo novčiće Ban-Liang. Oni su bili okruglog oblika sa četvrtastom rupom u sredini, što simboliše verovanje drevnih Kineza da su nebesa okrugla, a zemlja četvrtasta. Od tada pa nadalje ova vrsta novčića korišćena je u Kini više od dve hiljade godina, sve do kasne dinastije. U početku, građanima je bilo dozvoljeno da izrađuju sopstveni novac, ali je to dovelo do pojave falsifikata, pa je opadanje vrednosti valute postalo ozbiljan problem. Prva nacionalna kovnica osnovana je 113. godine pre n.e., i na taj način je centralizovano kovanje novca. Da bi se sprečila krađa bronze istanjivanjem novčića, oni su kovani sa uzdignutom ivicom. Ovo je bila najstarija mera preduzeta da bi se sprečilo falsifikaovanje novca u istoriji čovečanstva.
Inflacija novca je postojala od najstrijih vremena, mada su njeni razlozi bili različiti. Na primer, novčići su mogli da izgube na težini, postanu tako tanki i mali da su mogli da plutaju na vodi, i lako su se lomili prilikom rukovanja. Kina je jedna od zemalja koja je najranije počela da koristi tehnologiju bronze, i rani kineski novčići su izrađivani od nje. Novac je izrađivan pomoću glinenih kalupa, a kasnije pomoću peščanih. Peščani kalupi su uništavani u procesu livenja i nisu mogli da se sačuvaju. Ono što danas možemo da vidimo su najčešće čvrsti kalupi koji su ostali sačuvani. Ovi kalupi su izrađivani od različitih materijala, kao što su keramika, kamen i bakar, i primenjivani su različiti načini izrade, kao što su livenje, oblikovanje, jednostrano vertikalno livenje i ponovljeno livenje. U periodu od III do IV veka n.e. vladala je kriza u zemlji, tako da su žito i tekstil korišćeni umesto novca (inflacija i devalvacija valute).
Dinastija Tang (618-907. n.e.) zatekla je kinesko feudalno društvo na vrhuncu moći i sjaja, ekonomskog prosperiteta i kulturnog stvaranja, u kome su nastala mnoga velika umetnička i književna dela. Uticaj dinastije Tang na kinesku kulturu je bio ogroman. Čak i u današnje vreme, kineske četvrti u drugim zemljama su na kineskom pjoznate kao ,,ulice naroda Tang”, a tradicionalna odeća se naziva ,,Tang odećom”. Vrednost novčića iz dinastije Tang nije više merena težinom, pa je ovaj novac na taj način postao prvo kreditno sredstvo plaćanja na svetu. Došlo je do pojave poznate kao ,,leteći novac”, što je u stvari bio bankarski sistem u ranom obliku, šest ili sedam vekova ranije od evropskih finansijskih institucija (kasnije su osnivane privatne i javne menjačnice, kao i privatne i pozajmne banke; ove finansijske ustanove su u stvarnosti bile prave banke).
Put svile (od III veka pre n.e. do X veka n.e.) označio je početak interesovanja sveta za Kinu. Kako su trgovci putovali ovim putem u raznim pravcima, velike količine kineskog novca, kao i svila i druga roba, prolazili su kroz različite zemlje, dok su se novac i roba sa Zapada slivali u Kinu. Novac dinastije Severni Song imao je veoma visoku umetničku vrednost, prikazujući različite stilove kaligrafije. Najstariji datirani novac kovan je za vreme dinastije Južni Song (1127-1276. god. n.e.). Datiranje kineskog novca počinje više od 300 godina pre nego što je praktikovano u evropskim zemljama. Monetarni sistemi dve dinastije Song još uvek su se uglavnom zasnivali na novčićima, ali je do tog vremena srebro znatno dobilo na važnosti. Proizvodnja i uvođenje papirnog novca su bili najznačajniji doprinos monetarnom sistemu tog perioda. Papirni novac je bio tipična kreditna valuta, štampao se pomoću rezbarenih drvenih ploča, i njegovu vrednost je garantovala država. Dinastija Yuan (1271-1368) nametnula je papirni novac čija slobodna zamena nije bila dozvoljena. Papirni novac je preuzeo primat od bakarnih novčića, a zlato i srebro su povučeni iz opticaja. Kina je prešla na korišćenje srebra kao mere vrednosti novca.
Za vreme vladavine dinastije Ming (1364-1644) u upotrebi su bili papirni novac, bakarni novčići i srebro. Napredak tehnologije prerade cinka doveo je do proizvodnje mesinganog novca. U jednom periodu bila je zabranjena upotreba zlata i srebra u monetarnom sistemu u korist papirnog novca, ali to se pokazalo bezuspešnim. Pozajmne banke nastale su u XIX veku zbog potrebe za prenosom sredstava. Zapadni sistem izrade novca uveden je nakon 1910. godine. Postepeno se razvio sistem plaćanja u kome je papirni novac bio primaran, a metalni sekundaran. Narodna banka Kine osnovana je 1. decembra 1948. godine, kada je počelo izdavanje novca Renminbi.
U Kini je izrađivan, u privatnim i državnim kovnicama, i novac koji je imao ulogu talismana odnosno odvraćao je zle duhove. Novac je bio načinjen u živopisnim i zanimljivim oblicima. Takođe od starog novca pravljeni su talismani u obliku mača koji donose sreću domu u kome se nalaze.
Na osnovu izloženog numizmatičkog materijala, posetioci ove izložbe moći će neposredno da se upoznaju sa razvojem kineskog društva.
Slađana Spasić.



„OKRUGLI STO” O ANGAŽMANU OMLADINE U LOKALNOJ ZAJEDNICI
O potrebama mladih odlučuje se bez mladih

   „Školski parlament - prvi korak ka demokratiji” naziv je publikacije predstavljene u utorak, 5. decembra, na „okruglom stolu” Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), čija je tema bila razvoj i angažman mladih u lokalnoj zajednici. Učesnicima rasprave je tom prilikom predstavljena i Sveska o potrebama mladih, koja je rezultat istraživanja kraljevačkih srednjoškolaca o najvažnijim aktuelnim problemima i potrebama i mogućim modelima njihovog rešavanja i ostvarivanja.
Ovaj projekat, započet u junu, ulazi u svoju završnu fazu. Cilj je da se, kako je istaknuto, podstakne rad učeničkog parlamenta kao baze za razvoj omladinskog programa u čitavoj Srbiji. Istraživanje je pokazalo da se omladina najčešće u lokalnoj zajednici ne prepoznaje i ne prihvata dovoljno kao organizovan partner, već se o potrebama mladih odlučuje bez mladih, mada postoje neki pozitivni pomaci, ali u razvijenijim sredinama, pre svega u Somboru, Pančevu i drugim gradovima Vojvodine.
U sačinjenoj Svesci problema i potreba mladih u Kraljevu, kao najveći omladinski prioriteti, utvrđeni su nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja, jednolični noćni život i nepostojanje omladinskog centra.
Prdstavnici Školskog parlamenta, kraljevački srednjoškolci, naglasili su na ovom skupu da im je cilj bio i da prezentacijom svojih potreba i problema animiraju institucije i odgovorne pojedince u opštini da im kao „koalicioni partneri” pomogu u rešavanju navedenih problema i potreba. Takođe su želeli da podstaknu mlade na veći društveni angažman kojim će da se izbore za ono što hoće i što im treba, da se razviju prvenstveno kao ličnosti da bi, kasnije, kada odrastu, mogli da prerastu u društvenu snagu i sposobne ljude koji mogu da vode državu kako treba, na moderan način, po evropskim i svetskim standardima.
Nažalost, „okruglom stolu” o problemima mladih i njihovim potrebama u sali Skupštine opštine, pored njihovih drugova, prisustvovali su samo predstavnici policije, Privredne komore, njihovi profesori i roditelji.


“BOGAVČEVO ZDANJE” ZA OMLADINU KRALJEVA - piše Bojana Milosaljević
Nepravda stara deceniju

   • Jedno od reprezentativnih zdanja ovoga grada, kuća predratnog trgovca i senatora Petra Bogavca, koju je ovaj ugledni građanin zaveštao “omladini trgovačkoj”, gotovo jednu deceniju ne služi nameni. Pre nekoliko dana13 omladinskih organizacija u kraljevačkoj opštini jedinstvenom deklaracijom traži od lokalne samouprave da se iz njihove zgrade iseli odeljenje Bezbednosno-informativne agencije (BIA)

   Čak i vrlo retka istraživanja i ankete o potrebama mladih u Kraljevu lokalnoj samoupravi sugerišu nedostatak prostora za okupljanje i aktivnosti ove populacije. U vrhu ,,lepih želja”, kakve su u drugim gradovima i mestima realnost, ovdašnji mladi stavljaju zahtev da se i u Kraljevu formira Omladinski centar koji bi dao kvalitet više njihovom društvenom životu. O ovome je, pored ostalog, bilo dosta govora i na skorašnjoj tribini kraljevačkog CESID-a, utemeljenoj na rezultatima, takozvanog, Školskog parlamenta.
Zastoj u koliko-toliko živoj aktivnosti kraljevačke omladine nastao je pre gotovo decenije. Do tada, a od pre završetka Drugog svetskog rata, mladi su raspolagali ,,Bogavčevim zdanjem” - lepom i prostranom zgradom u centru, koju im je zaveštao ugledni i bogati predratni trgovac Petar Bogavac. Ovaj deo testamenta senatora Bogavca poštovala je čak i komunistička vlast i do 1997. godine u zgradi je bilo sedište Saveza omladine i sijaseta drugih organizacija, poput izviđača, ferijalaca, planinara, gorana i drugih. Država je, međutim, Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (donet 1995. godine) pogazila volju dobrotvora i mladima oduzela zgradu, proglasivši je za državno vlasništvo. Omladinske organizacije i udruženja iseljeni su dekretom, a novi korisnik postao je ogranak BIE (Bezbednosno-informativne agencije) - prestižne službe svake ozbiljne države.
Sve to vreme bilo je kontinuiranih pokušaja lokalne vlasti u Kraljevu, tada opozicione republičkoj (koju su vršili socijalisti), da se ispravi ova nepravda i šteta naneta mladima. Svi zahtevi i molbe državnim instancama ostali su bez rezultata, čak i odgovora. Sada su omladinci postali odlučniji u nameri da im se oduzeta imovina - Bogavčev poklon (potkrepljen odgovarajućim dokumentima) - konačno vrati. NJihovih 13 organizacija sačinilo je deklaraciju kojom od lokalne vlasti zahteva vraćanje zdanja u njihovo vlasništvo. Namera im je da, pošto se služba BIE iseli, u njemu naprave Omladinski centar, budući da u gradu nemaju nijednu svoju prostoriju. O ovome su razgovarali sa dr Milošem Babićem, predsednikom opštine. On je izrazio razumevanje za opravdanost takvog zahteva i obećao im da će ga razmatrati Opštinsko veće i lokalna skupština. Gospodin Babić je takođe izjavio kako se nada da će kraljevački odbornici dati podršku mladima, te da će zahtev biti brzo upućen nadležnim državnim organima.