Cena vode veća za 9,3 odsto
„Sa narodnim kazanom ne stiže se u Evropu”
Društveni i lični standard, pa Evropska unija
Praktično ispunjavanje datih obećanja
Kraljevačka Bolnica najbolja u Srbiji
Bez političkog konsenzusa put ka Evropi vodi u stranputicu
Ljudi su ovde veseliji!
Srećna izvanredna dve hiljade sedma
Kraljevački novinari dobitnici nagrada
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, boks

DRUGI DEO DVADESET TREĆE SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Cena vode veća za 9,3 odsto
   
   • Odluka o povećanju cena usluga JKP „Vodovod” doneta zbog povećanih materijalnih troškova u proizvodnji i poslovanju i važi od 1. decembra ove godine • Usvojeno i više odluka iz oblasti urbanističkog planiranja i socijalne zaštite, a burna rasprava vođena o kadrovskim razrešenjima i imenovanjima

   Svojim rešenjem Skupština kraljevačke opštine, u nastavku 23. sednice, održanom krajem prošle sedmice, dala je saglasnost na odluku Upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod” Kraljevo o povećanju cena usluga tog preduzeća za 9,3 odsto, počev od 1. decembra ove godine. Prema tekstu ove odluke, cena vode za piće za domaćinstva i Zdravstveni centar „Studenica” povećana je sa 13,59 na 14,85 dinara, a za privredu sa 45,68 na 49,93 dinara po kubnom metru utrošene vode. Usluge kanalizacije, odnosno odvođenja otpadnih voda povećane su za domaćinstva i ZC „Studenica” sa 3,98 na 4,35 dinara, a za privredu sa 12,43 na 13,59 dinara po kubiku, dok će prečišćavanje otpadnih voda prva kategorija korisnika umesto 2,19 plaćati 2,40 dinara, a druga umesto 6,58 dinara 7,19 dinara po kubnom metru.
   U obrazloženju odluke kaže se da, zbog povećanih materijalnih troškova proizvodnje i drugih rashoda u poslovanju, JKP „Vodovod” ostvaruje mesečni gubitak od oko 2,85 miliona dinara. Da bi se gubici pokrili, cene usluga bi trebalo povećati za 17,23 odsto, ali je Upravni odbor „Vodovoda” korekciju cena usluga morao da uskladi sa dozvoljenim rastom cena svih komunalnih usluga, koje projektuje Vlada Republike Srbije - navodi se u obrazloženju.

URBANISTIČKI PLANOVI
Odbornici su većinom glasova usvojili više odluka iz oblasti urbanističkog planiranja, posle, kako je obrazloženo, sprovedene zakonske procedure koja obuhvata i javni uvid i mišljenja nadležnih komisija za ovu oblast. Najpre je donet Plan generalne regulacije naseljenog mesta Mataruška Banja, koji obuhvata ukupno 97 hektara javnog građevinskog zemljišta, a zatim Plan detaljne regulacije dela urbanističke zone Kovanluk, kojim je obuhvaćeno javno građevinsko zemljište od oko 28 hektara i ostalo građevinsko zemljište od približno 92 hektara.
Usvojene su i odluke o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona „Centar” i „Čibukovac” - treća faza, Plana generalne regulacije naselja Sijaće polje i Plana detaljne regulacije urbanističke zone „Crkvine” (deo Ribnice na desnoj obali Ibra preko puta Kraljevačke terase. Obrađivač je obavezan da pripremi nacrt urbanističkih planova u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.
U raspravi, osnovne primedbe bile su da se sa izradom urbanističkih planova kasni i da to omogućava „divlju”, neplansku gradnju, kao i da planovi nisu dovoljno jasni i pristupačni za odbornike jer materijali ne sadrže urbanističke mape. Tri najozbiljnije konkretne primedbe bile su da treću fazu planova detaljne regulacije urbanističkih zona „Centar” i „Čibukovac” ne bi trebalo raditi pošto je druga faza ovog plana povučena iz rasprave zbog protesta građana u delu MZ „Centar”, da se na području opštine neplanski gradi veliki broj benzinskih stanica, kao i da bi urbanističkim planom za Čibukovac obavezno trebalo predvideti prostor za pijacu na mestu gde je ona nekada bila. U odgovoru, izvestioci su istakli da su urbanistički planovi Mataruške Banje i Kovanluka urađeni još 2005. godine, a da planska dokumentacija ne isključuje mogućnost analize i planiranja potrebnog broja benzinskih stanica, kao i izgradnje pijace u Čibukovcu, zavisno od rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.
Veliku kritiku pretrpeo je i predlog za izmenu Odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, kojom je predviđeno da se koeficijent naknade za razliku u slučaju prekoračenja površine građevinskog objekta smanjuje sa pet na tri. Ocenjeno je da bi to povećalo nezakonitu, tzv. „divlju” gradnju, i jačanje, kako je rečeno, tzv. „urbanističke mafije”, pa Odluka nije doneta, uz preporuku da se za naredne sednice uskladi kompletan predlog ovog dokumenta.

NOVI STATUS „TOPLANE”
U nastavku sednice odbornici su usvojili Odluku o izmenama i dopunama Odluke o organizovanju JKP „Toplana” u Kraljevu, kojom se organizacija i delatnost ovog preduzeća usaglašavaju sa zakonskim promenama. Pored ostalog, prema tekstu Odluke, „Toplana” će ubuduće imati status (i naziv) javnog energetskog preduzeća, a na drugačiji način će se regulisati pitanje imovine, postupak privatizacije, način obavljanja neenergetskih delatnosti i druga pitanja u organizaciji i radu ovog preduzeća.
Usvojena je i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana, kojom je predviđeno osnivanje Savetovališta za predbračne, bračne i porodične odnose pri Centru za socijalni rad (umesto tzv. „Psihološkog savetovališta”), u kojem će se građanima pružati psihološko-pedagoške, socijalne i pravne usluge iz navedene oblasti. Donete su i odluke o boravišnoj taksi (usaglašavanje sa izmenjenim zakonom o lokalnoj samoupravi) i prestanku važenja Odluke o osnivanju Fonda za izgradnju spomen obeležja poginulim u ratovima 1991-1999. godine, pošto je, kako je obrazloženo, ovo spomen obeležje izgrađeno stredstvima Fonda. Predlog Odluke o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim površinama nije dobio potrebnu skupštinsku većinu, dok je predlagač iz dnevnog reda povukao predloge Odluke o donošenju plana detaljne regulacije urbanističkih zona „Centar” i „Čibukovac” - druga faza i Odluke o komunalnom uređenju.

NA PRIVREMENOM KORIŠĆENJU
U okviru razmatranja pitanja iz oblasti urbanizma, odbornici su većinom glasova odlučili i da se zgrada stare Muzičke škole u Hajduk Veljkovoj 61 (na fotografiji) dodeli na korišćenje Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo” (koja je i do sada tu bila smeštena), kancelarija u zgradi Druge mesne zajednice u Obilićevoj 36 dodeli na korišćenje PSD „Gvozdac” i poslovni prostor u Omladinskoj 42 (bivši „Zdravljak”) Bokserskom klubu „Metalac”. Sva tri poslovna prostora dodeljena su na privremeno korišćenje do pet godina.

BURNO O KADROVSKIM PITANJIMA
Rasprava o predlogu četiri kadrovska rešenja, koja je i ovog puta vođena „u paketu”, mimo očekivanja, protekla je veoma burno. Naime, dok su predlozi razrešenja i imenovanja članova UO Fonda solidarne stambene izgradnje i školskih odbora u Srednjoj mašinsko-tehničkoj i Srednjoj medicinskoj školi prošli glatko i dobili većinu glasova, predlog da umesto odbornika Aleksandra Terzića za člana skupštinske Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica bude imenovan odbornik Sreten Simeunović izazvao je oštro i polemično reagovanje više učesnika u raspravi. Većina diskutanata oštro je osudila ovaj pokušaj smene, ocenivši da je Terzić dobro i pošteno radio i da je po sredi politički revanšizam, pa je prozivkom zahtev za njegovo razrešenje većinom glasova odbijen. Za reč se javio i sam Aleksandar Terzić, zahvalivši na lepim rečima i rekavši pored ostalog da iza svega stoji „onaj čije ime ne želi da spominje”, jer i narod kaže za nekoga „ne pomenuo ga”.

PRES KONFERENCIJA I TRIBINA KOALICIJE PUPS-SDP U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
„Sa narodnim kazanom ne stiže se u Evropu”

   „Ako je zajednički kazan put u Evropu, u Evropu nećemo stići”, istaknuto je na predizbornom predstavljanju programa i poslaničkih kandidata koalicije Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Socijaldemokratske partije. Ove dve partije zbog toga su najpre simbolično održale konferenciju za novinare ispred Narodne kuhinje u Obilićevoj ulici u Kraljevu. Tom prilikom je istaknuto da su penzioneri u Socijaldemokratskoj partiji prepoznali svog koalicionog partnera jer ta stranka jedina u Skupštini Srbije nije glasala za nepovoljni paket zakona o penzijama i što se u svom radu fokusira na penzionere i sve građane kojima je potrebna veća socijalna zaštita. Na pres konferenciji i tribini koja je početkom sedmice održana u Mataruškoj Banji predstavljeni su program i poslanički kandidati dveju partija.
- Mi se zalažemo za bolji život, ali za bolji život bez kazana Narodne kuhinje, jer Evropa nas ovakve neće primiti, primiće nas samo kao časne i dostojanstvene ljude. Borićemo se pre svega za Kraljevo, opštinu u kojoj smo živeli i živimo - rekao je prim. dr Nikola Krpić, poslanički kandidat PUPS-a.
„Pre par meseci niko nije obraćao pažnju na penzionere, a kada smo krenuli u ovu izbornu trku, od nadležnih ministarstava odmah smo dobili dva dela penzije”, rečeno je na tribini.
- Ništa nam drugo nije preostalo nego da se udružimo u svoju partiju ujedinjenih penzionera i zajedno sa SDP-om, nadam se ulaskom u Skupštinu, omogućimo da penzioneri najzad odahnu ako dočekamo taj period!? Ne da se zalažemo samo za penzionersku populaciju, nego za sve socijalno ugrožene ljude koje želimo da primimo u svoje okvire - rekla je Milana Šponja, kandidat za poslanika.
- Moj moto i poruka našim penzionerima je: Glasali ste i za „leve” i za „desne”, a sada glasajte za sebe, za svoju porodicu, za svoju decu i unuke - rekao je Živorad Dražović, kandidat za poslanika.
Na tribini u Mataruškoj Banji govorio je i Aleksandar Erac, predsednik Opštinskog odbora SDP Kraljevo, istakavši da ova koalicija nudi veću socijalnu sigurnost svim građanima Srbije, posebno penzionerima.
- Oni znaju put, a mi ne znamo!? Da li treba da vas podsetim: Vi ste bili tvorci onog „crvenog” pasoša, koji je bio ulaznica za svet, a ne Evropu! E, pa zato, ljudi koji su znali to da naprave, znaju i kako se u Evropu ide - naglasio je Erac.

OPŠTINSKI ODBOR LDP KRALJEVO
Neophodne kadrovske promene

   „Građani su u programu Liberalno demokratske partije prepoznali želju da se ispuni elementarna pravda”, istaknuto je na pres konferenciji Opštinskog odbora ove strnke u Kraljevu. To se pre svega odnosi na oslobađanje državnih institucija od partijskog uticaja, završetak haške agonije, lustraciju i naročito kadrovske promene.
- Nema suštinskih promena bez kadrovskih promena. Narodski rečeno, to znači da treba da budu smenjeni svi oni koji su zagorčavali život narodu u proteklom petnaestogodišnjem periodu - istakao je Miran Goljović, kandidat LDP za narodnog poslanika.
Opštinski odbor LDP oštro je osudio napad na Evanđeosku crkvu u Kraljevu i ocenio da ovaj slučaj i napadi na nosioca liste i predsednika te stranke Čedomira Jovanovića imaju iste korene.
- Država kroz svoje organe, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom i „žutom štampom”, stalno vrši homogenizaciju u društvu. Kad želi da društvo homogenizuje u religijskom smislu, to čini mržnjom i napadima na druge religije, a kad želi da homogenizuje mišljenja, onda to čini kroz „žutu štampu” - rekao je Miloš Petrović, član OO LDP Kraljevo.
Predstavnici LDP-a su ocenili i da je polaganje zakletve u kasarni u Ribnici prošle subote „još jedan dokaz manipulacije institucijama”.
- Kada je pukovnik Vlatko Vuković, komandant kasarne, govor završio političkim sloganom koalicije DSS-NS „Živela Srbija”, na to su roditelji i vojnici reagovali zvižducima ili aplauzom, zavisno od toga da li podržavaju tu politiku ili ne. Mi ćemo od Vojske tražiti da reaguje povodom tog slučaja - rekao je Budimir Milić, kandidat za poslanika LDP iz Kraljeva.
Na pres konferenciji je najavljeno i da LDP kreće u predizbornu kampanju „Od vrata do vrata”, kroz koju će građane neposredno upoznati sa svojim (pred)izbornim programom.

IZBORNI ŠTAB I OPŠTINSKI ODBOR DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Društveni i lični standard, pa Evropska unija

   Kampanja Demokratske stranke „Za bolji život” nailazi na izuzetno dobar odziv birača, rečeno je na pres konferenciji Izbornog štaba i Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo.
- Cilj Demokratske stranke i njene uloge u vođenju države u narednom periodu nije da Srbija uđe u Evropsku uniju, već da se najpre stvore pretpostavke, načela i osavremenjivanje društva i načina življenja svakog građanina u Republici Srbiji. Time ćemo na najbolji način ispuniti sve potrebne elemente i standarde za pristupanje Evropskoj uniji - naglasio je Milan Vuković, kandidat za poslanika i predsednik Izbornog štaba i OO DS Kraljevo.
U ovoj stranci kažu i da su zadovoljni saradnjom sa medijima na republičkom nivou, koji poštuju uputstvo o ravnopravnoj zastupljenosti stranaka u izbornoj kampanji, ali su se osvrnuli na izvesne probleme u toj saradnji na lokalnom nivou.
- Mogu da kažem da je slično i na lokalnom nivou, ali da, s obzirom na to da nismo u vlasti, pojedini funkcioneri vladajućih stranaka, kako sa republičkog, tako i sa lokalnog nivoa, zloupotrebljavaju naš javni servis ili TV Kraljevo kroz svoje aktivnosti u predizborne svrhe - istakla je Danijela Miletić-Miladinović, kandidat DS za poslanika, pojasnivši da je praćenje aktivnosti DS-a svedeno u programu TV Kraljevo na četiri minuta sedmično i pozvala uređivački kolegijum „Ibarskih novosti” da preispita primenu sporazuma o medijskom predstavljanju stranaka u ovoj informativnoj kući.
Inače, kraljevačke demokrate na ovoj pres konferendiji upozorile su i da usvojeni budžet opštine Kraljevo za 2007. godinu nije razvojan i podsticajan, jer je od ukupno 23 miliona evra samo četiri miliona planirano za finansiranje investicionih projekata i podsticanje privrede i da za to snosi odgovornost vladajuća lokalna koalicija.
- Greška je što koncepcijski budžet opštine nije napravljen onako kako treba, znači uopšte nema razvojnu karakteristiku i svodi se na neke stvari koje se svake godine ponavljaju - istakao je odbornik Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS Kraljevo.

PREDIZBORNE TRIBINE SPS-A U KOVAČIMA I UŠĆU
„Zaustavljanje sunovrata zemlje”

   „Naš zadatak je da zaustavimo sunovrat zemlje”, istaknuto je na predizbornim tribinama Socijalističke partije Srbije na predstavljanju predizbornog programa i poslaničkih kandidata te stranke u Kovačima i Ušću.
- Sunovrat je trajao dugo - šest godina. Početak toga jeste ukidanje važećeg Ustava koji je zemlja Srbija imala. To je najveća greška koju može da učini jedna vlast, jedan organ države. Osim toga, zemlja kojoj je 2,2 puta dug veći od izvoza jeste u dužničkom ropstvu i ta činjenica nam izuzetno smeta i zabrinjava sve ljude koji se bave ekonomskom politikom. To nije perspektiva. Mi želimo da uozbiljimo rad Skupštine Srbije i da se sednice nikada ne odlažu zbog nedostatka kvoruma - rekao je pored ostalog prof. dr Dragoslav Kočović, kandidat SPS-a za poslanika.
Na tribinama je istaknuto i da se SPS bori za celovitu i jedinstvenu Srbiju sa Kosovom i Metohijom u svom sastavu, tako da „nijedan državni funkcioner ne sme da potpiše i prizna eventualni nezavisni status Kosmeta”, vladavinu prava, socijalnu jednakost i pravdu, izmene Zakona o radu, novi investicioni ciklus, otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti i druge mere kojim će se poboljšati socijalni položaj svih građana, posebno najugroženijih kategorija stanovništva.
- Takođe se zalažemo za vladavinu prava u Srbiji, za poštovanje ljudskih, nacionalnih i verskih prava svih građana Srbije. Jedno od naših zalaganja je i da bismo izvršili reviziju svih dosadašnjih nepoštenih privatizacija i besplatnu podelu akcija svim građanima Srbije od preduzeća koja nisu privatizovana. Posebno se zalažemo za besplatno zdravstvo i obrazovanje i dosledno sprovođenje socijalne politike iz našeg programa koji odgovara najvećem broju građana Srbije - rekao je između ostalog dr Miloš Čolović, kandidat SPS za poslanika iz opštine Kraljevo.
Na tribinama je rečeno i da SPS očekuje da na predstojećim parlamentarnim izborima privuče i određeni broj svojih nekadašnjih birača i simpatizera.

PROMOCIJA PREDIZBORNOG PROGRAMA G 17 PLUS U UŠĆU
Uz veću stručnost prepoloviti nezaposlenost

   U Ušću je početkom ove sedmice predstavljen predizborni program stranke G 17 plus pod sloganom „Stručnost ispred politike”. Na predizbornoj promociji su govorili predsednik G 17 plus Mlađan Dinkić, kandidati za poslanike iz Kraljeva Zvonko Obradović i mr Jovan Nešović, član Predsedništva stranke Miroljub Albijanić i potpredsednica stranke Verica Kalanović. Oni su pored ostalog istakli da G 17 plus ima za cilj, kroz realizaciju NIP-a, dalje jačanje finansijskih institucija i ubrzani privredni razvoj, uz smanjenje nezaposlenosti za 50 odsto u narednih pet godina, jer samo ekonomski jaka i zaposlena Srbija može da rešava i sve druge svoje probleme.
- Cilj G 17 plus je da sprovedemo mere koje će povećati zaposlenost ljudi putem otvaranja kreditnih linija za preduzetnike početnike, bez hipoteke, na pet godina i sa svega 1,5 odsto kamate - istakao je pored ostalog Mlađan Dinkić, predsednik G 17 plus.
Naglašeno je i da se G 17 plus zalaže i za davanje povoljnijih uslova inostranim i domaćim investitorima stvaranjem industrijskih zona i davanjem subvencija za zapošljavanje novih radnika. Takođe je ukazano na potrebu veće decentralizacije Srbije i njen ravnomerni regionalni razvoj, kao i na mogućnost da i Ušće dobije status opštine.
- Ušće u narednom periodu treba da dobije značajnije mesto na mapi Kraljeva i Srbije. Treba iskoristiti sredstva koja će ići u ravnomeran regionalni razvoj da se pomogne ušćanskom kraju, da on oživi i da se spreči dalje odseljavanje ljudi sa ovog prostora, koje je sada intenzivno - rekao je mr Jovan Nešović.
Naglašeno je i da smo se do sada sporo razvijali jer su na rukovodećim mestima u mnogim institucijama bili nestručni, korumpirani i neodgovorni kadrovi.
- Politiku čine ljudi, a ljude možemo da delimo samo na sposobne i nesposobne, jer možete da govorite o finansiranju projekata, asfaltiranjima, ulaganjima u opštine i mesne zajednice samo ako imate ekonomski jaku državu. G 17 plus je stranka koja je uvek radila na tome i iza nje stoje stručnost i rezultati - istakao je Zvonko Obradović.
Naglašeno je da će se G 17 plus zalagati za brži nastavak započetih reformi. Predsednik stranke Mlađan Dinkić pozvao je građane Ušća i Srbije da daju poverenje „ne onima koji samo pričaju, već onima koji puno i stručno rade i imaju praktične rezultate”.

POSLANIČKI KANDIDATI DSS-NS NA OTVARANJU PUTA U POPOVIĆIMA - piše Slobodan Rajić
Praktično ispunjavanje datih obećanja

   Meštani sela Popovići dobili su prošle nedelje novi asfaltni put. Zajedno sa predstavnicima ove mesne zajednice, svečano su ga pustili u saobraćaj predsednik kraljevačke opštine i jedan broj kandidata za poslanike koalicije DSS - Nova Srbija. Tom prilikom je rečeno da je ova investicija samo još jedno od brojnih ispunjenih obećanja koja je koalicija DSS-NS dala građanima još prilikom kampanje u lokalnim predsedničkim izborima.
Stari put prema Popovićima bio je u izuzetno lošem stanju, tako da je njime bilo teško stići do centra sela. Novi, asfaltni put, dužine 1.470 metara i širine tri metra, zbog toga ima ogroman značaj za meštane Popovića i dalji ukupni razvoj ovog sela, naglašeno je na svečanom završetku radova i otvaranju novoasfaltirane saobraćajnice.
- Put smo uradili zahvaljujući predsedniku opštine i pojedinim strankama koje su bile za to da se uradi, osim Radikalnoj stranci, koja nije ni glasala niti je htela da obezbedi kvorum da se taj put uradi. Ipak, uspeli smo, i to je put koji mnogo znači da bi se zadržali mladi ovde - rekao je Rade Martić, predsednik Mesne zajednice Popovići.
„Popovići će ponovo postati bogato i napredno selo kakvo je bilo pre Drugog svetskog rata”, istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
- Nekad su ovde živeli najbogatiji domaćini. Verujemo da će u budućnosti u Popovićima ponovo početi da žive najbolji domaćini u ovom našem regionu - naglasio je dr Babić.
Poslaničkii kandidati sa izborne liste DSS - Nova Srbija naglasili su da su do sada u opštini asfaltirani putevi u selima udaljenijim od Kraljeva, a da će u narednom periodu pažnja biti usmerena na sela bliža centru opštine.
- Dosta toga smo obećali, ovo je samo deo tih ispunjenih obećanja građanima. Mandat predsednika opštine je četiri godine i nadamo se da ćemo u sledećoj godini da ispunimo i druga obećanja, ne samo u Popovićima, nego i u drugim selima - rekao je dr Ljubiša Đoković, kandidat DSS-NS za poslanika.
- Siguran sam da će i u narednoj godini dosta toga da bude urađeno i da će praktično mnoga sela na teritoriji kraljevačke opštine dobiti puteve kakav je ovaj u Popovićima - istakao je Srđan Spasojević, kandidat sa liste DSS-NS za poslanika.
Pored asfaltnog puta, Popovići su dobili i novu javnu rasvetu, počela je i izgradnja arterijskog bunara, dok je sanacija klizišta u ovom selu pri kraju.

PRES KONFERENCIJA U OPŠTINSKOM ODBORU SPO KRALJEVO
Povratak oduzete imovine - jedan od prioriteta

   Povratak otete imovine jedno je od programskih opredeljenja SPO i taj postupak mora biti sproveden na zakonit način u interesu vlasnika, pre svega i kroz naturalnu restituciju, ali da ne budu oštećeni ni sadašnji korisnici oduzete imovine, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Srpskog pokreta obnove i Lige za povraćaj imovine, održanoj krajem prošle sedmice u Kraljevu.
- Država je dužna da nađe tehnički model na koji će to pitanje da bude rešeno. Znači, da budu na svaki način apsolutno zavoljna i lica kojima je imovina oduzeta i naravno lica koja, eventualno, u ovom trenutku žive na toj imovini i koriste je - istakao je Mirko Vuković, predsednik OO SPO Kraljevo i kandidat za narodnog poslanika ove stranke.
Liga za zaštitu privatne imovine u Kraljevu, kako je rečeno, umešala se u spor oko privatizacije preduzeća „Srbija”, Gvožđar” i „Stoteks”, a ulazak u Skupštinu Srbije je način da svoja prava i ostvare.
- Mi smo ušli u ovu koaliciju sa SPO i podržavamo napore SPO za donošenje ovih zakona čije usvajanje u parlamentu očekujemo. Mi ćemo svih tri stotine naših članova u Kraljevu obavestiti o tome i tražiti da podrže nastojanja Vuka Draškovića i da daju glas SPO i našoj koaliciji na predstojećim izborima - rekao je Dobrivoje Mistraković, predsednik Opštinskog odbora Lige za povraćaj imovine Kraljevo.
Liga se, inače, zalaže za donošenje zakona o naturalnoj restituciji, primenu principa pravne države, reviziju privatizacije i zapošljavanje originalnih vlasnika i potomaka vlasnika oduzete imovine. Na pres konferenciji je istaknuto i da SPO, sa svojim koalicionim paertnerima, na predstojećim izborima očekuje dobre rezultate.
- Naše procene u ovom trenutku ukazuju da bismo mogli da dobijemo nekih 250.000 potencijalnih glasova birača, što će nam omogućiti da participiramo u budućem parlamentu Srbije sa nekih dvadeset poslaničkih mandata - ocenio je Mirko Vuković, podsetivši i ovog puta da je „SPO u poslednjih 16 godina jedina stranka van svih afera i malverzacija”.
Inače, pored SPO i Lige za povraćaj imovine, na ovoj izbornoj listi su i Narodna seljačka stranka, Liberali Srbije i Pokret „Živim za krajinu”.

NACIONALNA KONFERENCIJA O KVALITETU ZDRAVSTVENIH USLUGA
Kraljevačka Bolnica najbolja u Srbiji

   • Na nacionalnoj konferenciji o kvalitetu zdravstvenih usluga bolnica u Kraljevu proglašena je najboljom u Srbiji, a Dom zdravlja je na zavidnom šestom mestu

   Iako je prošle godine Bolnica u Kraljevu, prema pokazateljima kvaliteta rada, bila najbolja, mada nije i proglašena najboljom, ove godine su radnici Zdravstvenog centra ,,Studenica” prevazišli sebe i, sa šest poena više nego prethodne godine, osvojili ubedljivo prvo mesto u Srbiji. U vrednovanju kvaliteta rada sa po 30 odsto učestvovali su proces rada i zadovoljstvo korisnika, a sa po 20 odsto edukacija i rad komisije za kvalitet.
Na osnovu tih pokazatelja, prema rečima direktora Zdravstvenog centra ,,Studenica” Dragana Arsića, Bolnica u Kraljevu je prva, a Dom zdravlja šesti u Srbiji.
Šta, sem moralne satisfakcije, donosi titula?
- Očekujemo da će konačno iduće godine početi da se nagrađuje i finasira kvalitet. Na jednoj od važnih sednica (gde su predstavnici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje bili jednoglasni) od Komore zdravstvenih ustanova je zahtevano i insistiralo se na tome da počne da se plaća i nagrađuje kvalitet. Dakle, suština će biti u promeni finansiranja. One bolnice koje imaju rejting i koje pružaju kvalitet naravno da će biti posećenije, a da će način finansiranja biti takav da prati pacijenta. Odnosno, želimo da postanemo poslovni subjekt koji će prodavati svoje usluge kao svoj proizvod. To je zdravstvena usluga i, naravno, ona ima cenu. Jedino tako u takvoj konkurenciji možemo da pokrenemo i druge da unapređuju kvalitet - rekao je direktor Zdravstvenog centra Dragan Arsić.
Dobijena titula najbolje bolnice laska, ali je zaslužena napornim radom i zalaganjem zaposlenih.
- Već niz godina radimo na kvalitetu po smernicama Ministarstva zdravlja, odrađujemo jedan ogroman obim posla ne razmišljajući ni o takmičenjima ni o nagradama. Ali, kada se sve to sustigne na pravi način i jedna ovakva godina završi sa ovakvom nagradom, to je za nas veliko zadovoljstvo. Postoji veliki broj informacija koje mi mesečno šaljemo bilo Batutu, bilo Ministarstvu zdravlja, bilo Fondu. Od tih informacija, specijalna komisija, u saradnji sa stranim konsultantima, odvojila je 12 kriterijuma, postavila sve bolnice pod iste uslove i potpuno tajno proverila tačnosti tih podataka - istakao je direktor Bolnice Zvonko Veselinović.
Kriterijumi na osnovu kojih se odlučivalo su, između ostalih, broj operacija, broj operacija po hirurgu, broj preoperativnih dana, stopa smrtnosti od krvarenja, infarkta miokarda, cerebralnih krvarenja, rad i kvalitet rada.
- Bolesnici koji se operativno leče u našoj ustanovi u proseku su manje od jednog dana u bolnici pre operacije, što je izizetan rezultat. Trudimo se da sve pacijente pripremimo ambulantno da preko primarnog zdravstva odradimo kompletnu predoperativnu pripremu i da ne zauzimaju krevet i bespotrebno troše taj prostor, već da efikasno budu operisani. Samim tim i prosečan broj dana ležanja je ispod republičkog proseka. Sve su to parametri koji su bili ocenjivani. Nismo uopšte euforični i zaslepljeni. Jesmo zadovoljni, ali sigurno da ima puno mesta za bolji korak napred, a to je šansa da i sledećih pet godina budemo prvi - dodao je dr Veselinović.
Pošle godine kraljevački Dom zdravlja bio je treći, a ove šesti. Rezultati od prethodne godine usmerili su zaposlene na ono što treba popraviti, a ovogodišnje šesto mesto nije znak nazadovanja. Naprotiv, zabeležen je napredak u svim delovima rada.
- I prošle i ove godine i naš Dom zdravlja, ali i čitavo Ministarstvo, imaju veliki problem i veliku primedbu na kriterijume za ocenjivanje uspešnosti najboljih domova zdravlja. To su u suštini kvantitativni, a ne kvalitativni kriterijumi. Naš spisak onoga što smo zaista u kvalitetu postigli ove godine je veoma veliki, ali, nažalost, on uopšte nije mogao da uđe u kriterijum. I ukupni skor nam je bolji nego prošle godine. I čitava ova nacionalna konferencija izuzetno je važna. Pokazala je da se ide napred, da se mnogo toga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti zaista menja nabolje - istakla je direktorka Doma zdravlja dr Mira Krčevinac.
Prema rečima direktora, rad Zdravstvenog centra biće usmeren ka daljem napredovanju. Ovo je značajno pre svega za ceo ovaj region i za opštinu Kraljevo, ali i za korisnike koji gravitiraju prema našoj ustanovi. Očekuje se da će početkom godine ovaj centar sa još tri u zemlji biti akreditovan po evropskim standardima.

SRBIJA I EVROPSKE INTEGRACIJE - ISKUSTVO SLOVENIJE (1) - piše Dragan Vukićević
Bez političkog konsenzusa put ka Evropi vodi u stranputicu

   • Proces uključivanja u EU je bio pre svega u našem vlastitom interesu. Nismo se uključivali zbog samog članstva, već je uključivanje u EU bilo priznanje da smo zaista dostigli ciljeve mlade države, formirali razvijenu i konkurentnu tržišnu privredu i viši stepen demokratskog društva. I ako ne bismo ušli u EU, napravili bismo iste reforme, jer smo želeli da postanemo moderna, nezavisna država. Ipak, uključivanje u Uniju je pripomoglo tome da smo ove reforme brže izveli - kaže Jadranka Šturm Kocjan, zamenica ambasadora Slovenije u Beogradu

   S dolaskom 2007. godine najviše radosti biće u Rumuniji i Bugarskoj, koje tačno u ponoć postaju 26. i 27. članica porodice Evropske unije. U isto vreme, Srbija, koja je decenijama ne samo za te dve države, nego i za Mađarsku, Češku, Slovačku, Poljsku... predstavljala Ameriku, od Evropske unije daleko je gotovo koliko i Turska. U noći kada će u Sofiji i Bukureštu da se razvije plavi steg Unije, Srbijanci neće imati odogovor na pitanje šta se to u mećuvremenu dogodilo s ovu stranu Dunava, ali će zato prva tema biti opet Hag i Kosmet, a kao ,,evropska uteha” mogućnost, gotovo izvesna, u vidu viznih olakšica za određene kategorije građana za putovanje u države EU, na određeno vreme. U okruženju, blizu Evropi su i Makedonija i Albanija, a naročito Hrvatska, dok od nedelje u ponoć Slovenija uvodi evro kao ,,nacionalnu valutu”. Analitičari tvrde da je i Crna Gora bliža Uniji od Srbije...
Koji i kakav put vodi u Evropu - pitanje je na koje ćemo možda dobiti odgovor analizirajući iskustvo nama nekada najbližih, a koji su sada u EU. Reč je o Sloveniji i njenom iskustvu.

U EVROPU - ZDAJ!
Od proglašenja samostalnosti, Vlada Republike Slovenije je u svojoj spoljnoj politici dosledno naglašavala da je uključivanje u Uniju prioritetan zadatak. Godine 1992. zamolila je za sklapanje evropskog sporazuma i za oslonac pri prestrukturiranju i konsolidaciji slovenačke privrede. Kada je 1993. godine počeo da važi sporazum o saradnji sa EU, slovenačka vlada je zamolila za početak pregovora o sklapanju evropskog sporazuma. Sporazum je potpisan 10. juna 1996. godine, kada je Vlada i formalno zamolila za članstvo u EU.
Maja 1997. Slovenija je prihvatila zaključke strategije pristupanja Uniji, u kojoj je potvrdila želju da postane njena punopravna članica. Slovenija i Unija su 11. novembra 1996. godine potpisale privremeni sporazum o trgovini, koji je važio do 1. januara 1997. godine. Sa njim je počeo da važi trgovinski deo sporazuma o pridruživanju, koji određuje oblast slobodne trgovine između Slovenije i ,,petnaestorice”. Sredinom jula 1997. Evropska komisija (EK) predstavila je mišljenje o državama kandidatima za ulazak u EU. Pošto je mišljenje bilo povoljno, decembra 1997. Slovenija je uvrštena u prvi krug država za početak pregovora, koji su zvanično započeli 31. marta 1998. godine, Pristupnom konferencijom na nivou glavnih pregovarača (spoljnih ministara).
Zajedničko zakonodavstvo EU koje je Slovenija morala da prihvati bilo je sadržinsi razdeljeno na 31 poglavlje, odnosno na sadržinske oblasti (okruženje, spoljna politika i politika zaštite, ekonomska i monetarna politika, ribolov, regionalna politika, saobraćaj, zdravstvo, carinska politika, kultura...). Pregovarači su za svako poglavlje morali da imaju pregovaračke stavove, na osnovu kojih su zatim pregovarali o pojedinim delovima sporazuma. Istovremeno su o odvijanju pregovora morali da obaveštavaju Vladu, parlament i javnost.
Proces usklađivanja zakonodavstva je u Sloveniji intenzivnije počeo 1995. godine, kada je EK izdala tzv. belu knjigu, u kojoj je bilo navedeno celokupno zakonodavstvo, koje su države kandidati morale da prenesu u svoje zakonodavstvo. Pri tome, za prijem zakonodavstvo nije dovoljno. Potrebno ga je i sprovoditi i sankcionisati njegovo nesprovođenje, a za to odgovornost preuzima sama država.
O tome šta su uopšte ti pregovori, Jadranka Šturm Kocjan, zamenica ambasadora Slovenije u Beogradu, kaže:
- Pregovori znače međusobno razjašnjavanje i prihvatanje pregovaračkih zaključaka na osnovu pravnog reda EU i pregovaračkih zaključaka države kandidata. U pregovorima obe strane razgovaraju o načinu preuzimanja zakona i pravila u celini, političkih usmerenja i obaveza koje su države članice EU prihvatile na osnovu sklopljenih ugovora o ustanovljenju, pre svega Rimskog i Amsterdamskog ugovora. Pregovori se usredsređuju na usklađivanje zakonodavstva države kandidata sa pravnim redom EU i na sposobnost za njegovo izvođenje. Za lakše prilagođavanje država može da zahteva prelazne periode, koji su vremenski i ciljno detaljno određeni. Prelazni period znači da država još nije dostigla zahtevani evropski standard i zato joj se određuje vreme do kada ga mora dostići.
Vlada je imenovala članove radnih grupa koji su učestvovali u pregledu usklađenosti slovenačkog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i na toj osnovi su se pripremali predlozi pregovaračkih zaključaka. Radne grupe su sastavljali predstavnici pojedinih ministarstava i predstavnici ekonomsko-socijalnog saveta (predstavnici poslodavaca i preuzimača poslova). Vođa radne grupe je bio po pravilu državni sekretar ministarstva koje je bilo potpuno odgovorno za oblast koju je određivala radna grupa.
EK je januara 1998. formirala posebnu Radnu grupu o pristupu, koja je vodila pregovore. Sa reformom EK 1999. godine, nastao je novi Generalni direktorat za širenje, koji je preuzeo zadatke za širenje EU.

PREGOVARANJE
Glavni cilj strategije uključivanja Slovenije u EU bio je analiziranje dostignute ravni ekonomskog i socijalnog preobraženja Slovenije, određivanje specifičnih ciljeva pojedinih sektora i oblasti, te usklađivanje sistema reformi i mera ekonomske politike koji je potreban za dostizanje ovih ciljeva i uspostavljanje potrebnih mehanizama za nadziranje reformi i mera.
Za svako od poglavlja obavljen je analitički pregled zakonodavstva (screening), tako da su stručnjaci EK predstavili sve propise i njihovo izvođenje u praksi. Stručnjaci države kandidata su predstavili važeće propise u svojoj državi i zajedno sa stručnjacima Komisije odredili neusklađenosti. EK je zatim napisala Izveštaj o pregledu zakonodavstva i poslala ga Misiji Republike Slovenije pri EU, a ona nadležnoj radnoj grupi, koja je zajedno sa užom pregovaračkom grupom, po potrebi sa spoljnim stručnjacima i nezavisnim institucijama, počela pripreme koncepta pregovaračkog zaključka za tu oblast.
Pri tome se stalno povezivala sa Generalnim sekretarijatom za širenje pri EK. Svaki pregovarački zaključak bio je formalno potvrđen u Vladi, a zatim je išao u ,,obradu” u parlament. Misija Republike Slovenije je prosleđivala EK prevod zaključaka, a ova je posle proučavanja Sloveniji predala svoje mišljenje, u kojem je mogla da zahteva dodatno mišljenje. Grupni stav je pripremala Radna grupa za širenje pri Savetu EU. Formalna pregovaranja za pojedine oblasti su se odvijala na pregovaračkim konferencijama između vlada, na ravni zamenika pregovarača (spoljnih ministara). Na ovim konferencijama je Savet ministara zvanično potvrdio prihvatanje tih zaključaka.
Uz to, zaključci su morali biti prihvaćeni saglasno u svim državama članicama. Rezultati pregovora su sastavljali Ugovor o pristupanju, koji su morali da potvrde Savet E i Evropski parlament. Posle potpisivanja, pristupni ugovor je dat u ratifikaciju svim državama članicama i konkretnoj državi kandidatu. Sa uspešnim referendumom i ratifikacijom Ugovora o pristupu, Slovenija je 1. maja 2004. godine postala članica EU. Na referendumu je ulazak Slovenije u EU podržalo 89,6 odsto glasača.

LIČNA KARTA EVROPSKE UNIJE
Evropska unija ima 25 članica (bez Bugarske i Rumunije), sa ukupno 454 miliona stanovnika i 20 zvaničnih jezika. EU se prostire na 3,9 miliona kvadratnih kilometara, a bruto domaći proizvod po stanovniku iznosi 21.941 evro.
(nastaviće se)

NA AERODROMU LAĐEVCI OBELEŽEN DAN VAZDUHOPLOVSTVA I PROTIVVAZDUŠNE ODBRANE
U znaku promena i modernizacije

   Na vojnom aerodromu Lađevci svečano je obeležen 24. decembar, Dan vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Srbije. Komandant aerodroma pukovnik Srećko Jeremić tom prilikom istakao je pored ostalog da ovaj rod vojske u bliskoj budućnosti očekuju značajne promene i veća saradnja i razmena iskustava sa zemljama u okruženju i u okviru evroatlantskih integracija.
Inače, prvi aerodrom u Srbiji sagrađen je u Nišu, po naredbi tadašnjeg vojnog ministra Radomira Putnika, koji je krajem 1912. godine oformio vaduhoplovstvo kao rod vojske i tada je prva grupa naših pilota otišla na obuku u Francusku. Srbija je posle toga bila jedna od vodećih zemalja u Evropi po letačkom kadru i aviofloti, a od tada se i 24. decembar obeležava kao Dan vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Srbije.
Danas je ovaj rod Vojske Srbije pred velikim formacijskim i organizacionim promenama, koje treba da ga učine modernijim i efikasnijim. Pored ostalog, formirana je 204. aviobaza u Batajnici, a naredne godine biće formirana i 98. aviobaza u Lađevcima. U saradnji sa vojskama u okviru evroatlantskih integracija, u toku su usavršavanje i modernizacija ovog roda Vojske Srbije.
- Naši piloti su već posetili nacionalne garde u Ohaju i vojnoj bazi Avijano. Leteli su na avionima F16, na aparatima sa kojima smo imali „susrete” 1999. godine. Mislim da je to otvaranje ka svetu i ulazak u evroatlantske integracije pozitivna tendencija i zahtev vremena u kome živimo. Vazduhoplovstvo je najskuplji vid armije i moramo pratiti njegov tehnološki napredak u svetu. Moramo ga slediti bez obzira što su naše materijalne mogućnosti sada skromne. Ipak, nadam se da će u narednom periodu biti poboljšane. Nama ne nedostaje kvalitetan pilotski kadar, ali nam treba veće tehnološko i materijalno opremanje - rekao je pored ostalog pukovnik Srećko Jeremić, komandant aerodroma Lađevci.
Posetioci su 24. decembra imali priliku i da vide avione i vojnu tehniku kojom raspolaže aerodrom Lađevci i da razgovaraju sa pripadnicima vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

UPOZORENJE POLICIJSKE UPRAVE KRALJEVO
Budite pažljivi u novogodišnjoj noći

   S obzirom na predstojeće novogodišnje i božićne praznike, pripadnici Policijske uprave u Kraljevu preduzimaju niz preventivnih mera kako bi stanje bezbednosti održali na visokom nivou:
- zbog pojačanog intenziteta saobraćaja, pojačano je prisustvo saobraćajnih policajaca na kontroli i regulisanju saobraćaja na teritoriji grada, glavnim magistralnim pravcima i izvršene pripreme za slučaj snežnih padavina;
- sagledane su pozicije i objekti odnosno trgovi, druga javna mesta i ugostiteljski objekti gde se organizovano dočekuje Nova godina, dogovorena saradnja sa organizatorima u smislu očuvanja javnog reda i mira, zaštite od požara i protivdiverzione zaštite;
- pojačano se kontroliše promet pirotehničkih sredstava.
Generalno, mobilnost i budnost službe podignute su na maksimalni nivo.

   U želji da praznici proteknu u najboljem raspoloženju i bez problema, molimo sugrađane:
- da se uzdrže od prekomernog konzumiranja alkohola, a posebno učesnici u saobraćaju;
- da upotrebu pirotehnike svedu na primerenu meru i pod kontrolisanim uslovima i bez pucanja iz vatrenog oružja.

   U ime službenika Policijske uprave u Kraljevu, svim građanima želimo puno sreće u Novoj godini i tokom proslavljanja Božića.

PETARDE KAO ZABAVA
Lepo odzvanja?

   Evo, još par dana je preostalo do tog ,,velikog dana”, dočeka Nove godine, koja će nam obrisati sve one neželjene događaje iz glava i servirati nam sve baš onako kako želimo. Zato je treba dočekati što glasnije, što masovnije i što ranije. Zašto to ,,što ranije” pitate se vi? Isto pitanje muči i mene ovih dana. Zapravo, ne baš ovih dana, već nedelju i više dana! Još pre nego što su na gradskom Trgu postavljene tezge za prodaju raznih koještarija postojale su persone koje su, u početku ,,ispod tezge”, a malo kasnije i sasvim javno, čak i pored metar i devedeset centimetara visokog organa javnog reda i mira, prodavale petarde i druga pirotehnička sredstva. Bilo bi mi razumno da kupci te nebulozice čuvaju do dočeka, pa nek onda gruvaju do mile volje, ali ovako mi zaista ništa nije jasno. Ne znam, niti me interesuje, koliko koštaju ta čuda, ali ne mogu da shvatim da neko baci 100 do 200 dinara za petarde, a onda da ih sve ispuca u roku od deset minuta bez ikakvog povoda. Kažu: ,,Pusti decu neka se raduju!”. Mislim, čemu se raduju?!? Objasnite mi to, molim vas, jer sam očigledno dobrano zatupasta po tom pitanju. Čemu su se radovala ona deca što su juče u podne bacila gomiletinu petardi u roku od pet minuta da se celo dvorište u naselju Moše Pijade, blok dva, dimilo kao na ratištu. Da li su se radovala tome što je neka beba vrištala dok su oni izražavali svoju ,,radost”, što se gomila starijih osoba posle svakog pucnja trzala i krstila vireći u strahu kroz zatvorene prozore…? Najgore od svega je to što lepo čuh kako je jedan od tih ,,pucača” rekao da ima još desetak minuta do polaska autobusa za Mlanču ili Stanču (to baš nisam sigurna), te da mora da ispuca sve petarde koje ima, a ovde mu se baš dopada kako odzvanja!!! Debilizam na kvadrat!!! Kako stvari stoje, sutra će možda poneti neku kašikaru, pa da isproba kako zvuči u akustičnom prostoru! I to bi nekima bilo normalno, zar ne?
Meni je i dalje u svežem sećanju ono NATO gruvanje po Jarčujku, kada smo moje kolege i ja, po radnoj obavezi, svakoga dana provodili do desetak sati u ,,Autotransportu” plašeći se svakog zvuka koji se razlikuje od onog koji proizvode brusna ploča ili čekić, a kamoli eksplozije. Zato mi ni danas, kada je valjda sve to iza nas, nije svejedno kada neka dokona osoba frljne petardu na pola metra od mene! Ako je takve nebuloze raduju, neka se zatvori u svoju sobu, upali šest petardi u isto vreme, te sedne na njih u odgovarajućem momentu. Ispucaće petarde, osetiće ,,radost” na sopstvenom telu, a mi ostali ćemo biti pošteđeni buke i cimanja!!! Bar do tog ,,velikog dana”. Kada dođe vreme, neka gruvaju, bacaju, pucaju, urlaju… Tada ću biti pripremljena za sve to, ali bilo bi red da još koji dan bude normalno.
Dok ne zaboravim, srećna Vam Nova godina!!! Ali, ne zaboravite, to je tek za četiri dana!!!
Branislava B. Kostić

ZAVRŠEN 25. FESTIVAL UDRUŽENIH RADIO I TV STANICA SRBIJE
Kraljevački novinari dobitnici nagrada

   Krajem prošle nedelje u Vrnjačkoj Banji je dodelom nagrada završen 25. Festival udruženih radio i TV stanica Srbije.
Gran pri za radijsko stvaralaštvo dobio je Radio Zrenjanin, a za televizijsko Televizija Šabac.
Novinar televizije Kraljevo Dragan Bajović dobio je specijalno priznanje za poseban autorski pristup temi za reportažu ,,Kao da nas niko nije čuo”, koja je snimljena na Sretenje (15. i 16. feruara) ove godine u Velikoj Hoči i Prizrenu.
Marija Obradović, novinar i voditelj TV Kraljevo, dobila je diplomu za spikersku interpretaciju emisije ,,Danas”.

U KRALJEVU PROSLAVLJEN KATOLIČKI BOŽIĆ
Potrebno je približavanje rimokatolika i pravoslavaca

   U ponedeljak je u katoličkoj crkvi u Kraljevu održana božićna misa. Sveštenik i dekan Stjepan Vinojčić tom prilikom je čestitao Božić i pravoslavnim vernicima i pozdravio sve učestalije pozive na približavanje rimokatolika i pravoslavaca. Posebno je naglasio potrebu da se ujedine svi hrišćani zbog ekspanzije širenja islamse vere.
   Katolička crkva u Kraljevu osnovana je 1933. godine za potrebe porodica francuskih stručnjaka koji su radili u Fabrici aviona. Procenjuje se da danas u Kraljevu ima oko 300 rimokatolika.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

HOL OPŠTINE KRALJEVO, DECEMBRA 2006.
Fenomen - Gordana Mihailović

   U periodu kad se naš nacionalni korpus prisilnim deobama usitnjava, a jezičko područje četvrta, sve su svedenije mogućnosti za umetničko delovanje i osvajanje autopoetičkih prostora pogotovu u ovakvim gradinama - kičem oslikanih zidina…..
Jedan od retkih slikara koji se sa ovakvim problemima ne sučeljuje je Gordana Mihailović. Baš upravo ona iznimno živi, zajedno sa porodicom, od slikarstva i jedino za slikarstvo. A netalentovanima je davala i te kakvu prednost. Tri pune decenije nije slikala, uprkos tome što je bila likovni vunderkind kod doajena pedagoga, nastavnice likovnog u školi ,,IV kraljevački bataljon", Esperanse Nikolić.
Na samom početku njenog zvaničnog umetničkog puta: ne upoznasmo je kao maštača i likovnog sanjara, već tek kao uspešnog organizatora i izvođača radova na saniranju jedne gradske ruine koja vaskrsnu kao - ,,Galerija ULUK", što Gordani samo pomože da iz nje bude - isterana. Nju, pak, prihvatismo kao ozbiljnog umetnika posle liberalističkog projekta NATO ,,Milosrdni anđeo" zato što jedino ona, za razliku od nezapitanih umjetnika, i odgovori na agresiju (prekomerne silesije) - uljem na platnu ,,Sklonište".
U toj dušegupki pozira aktuelni zbeg, čitav jedan narod, svi njeni sustanari, zabrinuti, izboranih lica i zebrađeni maramama, nad kojima dominira siva, pepeljasta gama. U vazduhu titra kesonska prašina i silikoza. Nešto ranije je već skrenula pozornost šire javnosti ka svom trenutnom sočinjeniju - sladunjavim mrtvim prirodama, da bi ne dugo potom evoluirala i osvojila nekolike cikluse: simbolistički planovi i paravani sa etno motivima, asocijativno slikarstvo i geometrijska apstrakcija, poetizovane vedute i naseobine, intimizam nevinog u pleneru.
Rođenjem umetnik, sačuvane dečje ingenioznosti, ovladavši i tehnikom, kreće u likovnu ekspediciju. Popularnost stiče ne samo zbog ljupkih vizija, već što je poput Zore Petrović pristupačna, te ni ona nema u svojim ateljeima preteklih slika. Stvorivši od težačkog rada pesmu i bez neumesnih zaštitnih cena nije joj bio problem da rasprodaje ulja i akrilike iz svojih radionica… Na salonima i bijenalima radovi su joj najzapaženiji uprkos tome što su od niščih odašiljani u pomoćne prostorije, prostorije za služinčad. Stoga ne čudi da tamo, gde su istančaniji kriterijumi za spektakl, u duelu sa sve renesansnijim clanom ,,Medijale", odnese pobedu, pri izboru američke ambasade, sa slikom ,,Prijateljstvo". ,,Druželjubivost" dva naroda: velikog naroda - globaliste, globalnog policajca, i jošte onog drugog - neposlušnog narodića. Na velikom platou, sa više planova i slika, našli su mesto: predsednik Vašington, Rastko Nemanjić i Nikola Tesla. Pa čak i jedan kustos nije mogao zamisliti poklon (oformljenje kolekcije), odlazećem laureatu, bez njenih radova.

ETNO MOTIVI
Gordana Mihailović već početkom novog milenijuma počinje da tka šarenice (bez razboja) i na svoja platna. Vrednoća i radinost nikad joj nisu nedostajali, a urođenim osećajem za kombinatoriku nadomešta crtačku eklektiku. Analitičar i sintetičar, kakva je bila i u komercijali, treće fabrike po brojnosti radnika u mestu prebivališta, slikarka prouči ne samo dajdžestirane istorije umetnosti, već i kataloge likovnih kolonija u trendu. Tako uspostavi meru potraživačkih stvari. Brzo napusti hiperrealističke mrtve prirode, ekspresionističke ili tasističke pejzaže, te iznedri etno motive kolektivnog nesvesnog. Studiozno se pripremivši uglazbi čitav ciklus oslobađajući se prethodnih sladunjavosti, ali zadrža popularne simbole da od njih stvori pitku umetnost, što joj bi dovoljno da sebe oslobodi zahtevnih narudžbina resavskog kopiranja: prirode, letopisa, ikonoboraštva. Kako pesniku koji ne peva samo kao slavuj, već je i slavuj, tako se i njoj rađaju slike - pesme. Maštovita, samo produži lepo detinjstvo u rođenoj, u varošici, u Raški, noseći uspomenama i krajolike predačke lepotice Golije. Gordana (potomak slovenske boginje šuma) nije ni imala potrebu da izlazi iz ateljea, štaviše, prisećanjima je pridodala nove, sanovite vizuelizacije: figure i lica u pleneru su joj po uzorima ilustrovanih čitanki i udžbenika, na priliku kostimografija, scenografija, koreografije, dizajniranosti.
U njenom pleneru je lepši rod, ružnijeg nema - gleda sa čarobnog ekrana: utakmice, trilere, porno zvezde. Behar iz svih godišnjih doba okružuje rokoko, barokne, romantičarske, socrealističke, etno, pop figure.
Prirodu ne preslikava, već je stvara i nadograđuje. Kako likove, tako i rustičnost stilizuje, umilozvučuje i uglazbljuje.
I naselja lepo vidi. I kao što samouki Pal Hamonai iskrivljuje i meša perspektive, tako i autodidakt Gordana Mihailović ulepšava naseobine na način adolescentske netaknutosti, nedodirnutosti.

ČOVEK I PRIRODA
Život joj je: odnos lepote u posedu čoveka i razlistalosti bilja. Sučeljuje dva vrta uživanja, konfrontira čoveka i prirodu. Sve je smešteno u obilje toplog i samo pogdegde hladnog. Arhitekturno ima zaseban život, nije u sprezi sa herbarijumskim (seme i klice) ni antropomorfnim (žene-deca). Lična intima: sa ključem ili sa dva čeda koja grli vlasima i narodnim umotvorinama sa odežde (naivni nadrealizam). Kuće levitiraju u bezvazdušnom prostoru. Vrvi na sve strane optimizam! Mnogo pre monohromatskih prosvetljenja intimizam iz njene lepe duše zaživljuje i za posetiočeve retine.
A da je Gordana Mihailović kojim slučajem ostala u Raški ili na Goliji, rođenoj ne samo za aerodrome, najverovatnije bismo je danas zaticali kako tka šarenice na razboju. Ovako slika i asure, i čerge, i ćilime bojama duginog spektra. U genetskom kodu nosi neimarstvo svog naroda. Svoje krajolike čuva ne samo u snovima, već i na javi, pošto ima sposobnost prerade svega vidljivog. I želimo joj da bude nezavisnija od tržišta - zla kob će napustiti utočišta kad Gordana Mihailović prestane dobre al prima postupke da tretira kao bela platna ne bi li bila kurentnija.
A što se samog izložbenog prostora tiče, prvi put, od otvaranja opštinske gvozdene kapije i za bel art, shvatamo da je ovaj hol dobar za ekspozicije, ali samo promišljeno ujednačene poetike. Ovaj put se ne grle i ne ljube jedino međusobno kuče, krošnje, rajske ptice i čovek, mitska ptica Sirings i čovek, čovek i čovek, već i slike, miluju jedna drugu (i to ne samo svaka onu do sebe u kolu); štaviše, ove kompozicije grle i ljube i one iz druga dva ciklusa.

ZADOVOLjAN ZEMNIK - MOŽE BITI PESNIK
Otkrivamo i da se u postavci čak i retka zamerka gubi, a to je ujednačenost tople game, kao da slikarka nije imala čitavu paletu boja. A što se tiče logike poretka stvari, građevina, drveća, bilja, livada, njiva, brda, nebesa; razmeštaja, zastrtosti, odnosa podloga; stanovitih razmera, skraćenja udova, sve to pada u vodu pred autonomnošću slike koju oblikuje pesnik - slikar - možda je to još jedini mogući preostali put umetnosti, da čednost peva, a graktaji fuksi (muških ili ženskih) su za druga igrališta. Jer, samo srećan čovek može svoju zaljubljenost preseliti u delo, dakle: sa sobom zadovoljan zemnik - može biti pesnik.
Postoji jedna Gordanina slika koja sve kazuje (,,Autobiografija"). Majka peva kako zna i ume, možda ni ne peva, možda je samo umorna od rada i ne kontroliše zev, a možda i poziva na ovu izložbu. I pored nje su: ,,dvije zlatne jabuke", dva čeda, dva pileta, dva jagnjeta, dva jareta, dva magareta, dva ždrebeta. Nije li i samo to viđenje dovoljno da kao posetioci budemo oplemenjeniji?!
Miroljub Domazet



OSNOVANA PODRUŽNICA PEDAGOŠKOG DRUŠTVA - piše Bojana Milosavljević
Da budu lider u obrazovanju

   Prošle sedmice u Osnovnoj školi ,,Jovo Kursula” održana je osnivačka skupština podružnice Pedagoškog društva Kraljevo. Sonja Žarković, predsednik Pedagoškog društva Srbije, prenela je kraljevačkim kolegama i poruku i želju da Pedagoško društvo treba da postane lider u obrazovanju.
Kraljevo do sada nije imalo profesionalno udruženje pedagoga. Njegov nastanak znači jačanje kapaciteta stručnih saradnika koji prenose znanja i kreiraju određene aktivnosti u svojim školama. Ubuduće će kraljevački pedagozi biti deo ekspertskih timova Pedagoškog društva Srbije, posebno u delu koji se odnosi na razvoj školskih programa i decentralizaciju obrazovnog sistema. Na skupštini je o značaju i perspektivama ove profesije govorio i prvi kraljevački doktor pedagoških nauka - profesor Velizar Nedović.
Prvoj skupštini kraljevačkih pedagoga prisustvovali su predstavnici većine osnovnih i srednjih škola. Za predsednika podružnice Pedagoškog društva u Kraljevu izabran je Vladan Seizović.



OBRAZOVANJE ROMA
Više dece u školskim klupama

   Aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo prosvete i sporta među mladom populacijom romske zajednice deo su strateških planova za njihovu puniju integraciju u društvo. Školska uprava u Kraljevu organizovala je početkom sedmice skup koji je za temu imao - vaspitni i obrazovni rad sa romskom decom. Napori da ova deca pohađaju predškolski, pripremni razred, i osmogodišnju školu u praksi su dali prve pozitivne rezultate, bio je glavni zaključak sastanka.
Prema sadašnjim podacima, samo 21 odsto Roma u Srbiji ima završenu osnovnu školu, dok su ostali nepismeni. Zahvaljujući programima Ministarstva prosvete i sporta, u Kraljevu oko 300 učenika romske populacije pohađa osnovnu školu, a predškolski pripremni razred oko tridesetoro dece.
Miodrag Kostić, prosvetni savetnik u Školskoj upravi Kraljeva, ocenjuje da se ovi programi prilično uspešno odvijaju, da je broj obrazovanjem obuhvaćene romske dece zadovoljavajući. Osnovni cilj je da ona sa uspehom završe školovanje.
Ministarstvo prosvete pokrenulo je originalan projekat - uvođenje romskih asistenata, koji će nastavnicima pomagati u realizaciji vaspitno-obrazovnih sadržaja.
Zoran Petrović, romski asistent, ističe da imaju dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i da ona u obrazovanju mladih Roma pomaže koliko može. Saradnja sa direktorima škola i vaspitačima je, kako kaže, izvanredna. Najveće zadovoljstvo usledi kada se uvidi da ostala deca lepo prihvataju onu koja dolaze iz romske zajednice.
Glavni zadatak romskih asistenata je da deci pomažu u školskim obavezama, nastavnim i vannastavnim, budući da neka od njih imaju problema. Dugoročniji plan u uveliko najavljenoj ,,dekadi Roma” je da mladi ove etničke zajednice steknu osnovno i srednje obrazovanje, kako bi se stručno i radno osposobljeni uključili u sve društvene tokove.



IZLOŽBA KRALJEVAČKIH LIKOVNIH UMETNIKA - piše Dragan Bajović
Stvaralačko seme posejano rukom Svetog Save

   U Galeriji likovnih umetnika ,,Maržik” u Kraljevu u utorak je otvorena izložba trideset troje ovdašnjih slikara.
Dela ovih umetnika sredinom oktobra bila su izložena u bugarskom gradu Veliko Trnovo, a kasnije i u Vranju, na jugu Srbije.
Inicijator ove kolektivne izložbe je Vlastimir Spasojević Evčo, aktuelni sekretar Udruženja ,,Maržik”.
Bugarsku izložbu, na čijem je otvaranju bio i predsednik opštine Kraljevo doktor Miloš Babić, otvorio je kraljevački pesnik i novinar Miloš Milišić. On je i u utorak ponovio ono što se ne može izbeći kada je reč o kraljevačkim umetnicima:
- Stvaralačko seme odavno je ovde posejano, rukom najvoljenijeg, najpoštovanijeg Nemanjića, pisca Rastka, docnije i za sva vremena Svetoga Save.... Kakvo je onda čudo što u Kraljevu živi veliki broj najcenjenijih srpskih slikara i pisaca.... Začudni mogu postaviti pitanje - zašto se nisu pre pojavili? To je, međutim, pitanje za Sveznajućeg Svedržitelja. Mi samo možemo nagađati.
Naš svetac Rastko Nemanjić umro je 1235. godine u Velikom Trnovu, tadašnjoj bugarskoj prestonici, i sahranjen je uz sve državne počasti u tamošnjoj crkvi Četrdeset svetih mučenika.
Slike kraljevačkih slikara ostaće u Galeriji ,,Maržik” do kraja januara 2007. godine.

TRIDESET TROJE SLIKARA
Duška Adamović, Miloš Antonović, Stevan Arsić Stiv, Dragoljub Bosić, Jasna Bosić, Boban Bosić, Danka Dimitrijević, Milan Đokić, Dragana Đurić-Pavlović, Milan Grbić, Vojkan Jeremić, Ljubiša Jovanović Njolf, Dragan Katanić, Zoran Kitić, Vaso Lazović, Milorad Maravić, Slobodan Marinković, Dragan Raskov Milošević, Slađana Miljković, Aleksandar Mitrović, Zvonko Pavličić, Jelena Petrović, Tatjana Pljakić, Aleksandra Popović, Pavle Popović, Slobodanka - Danka Pribaković-Kostić, Dušica Radosavljević-Jovančević, Momira Radosavljević, Jelena Šalinić, Vesna Savić, Đorđe Simić, Vlastimir D. Spasojević, Goran Suša, Vujana - Vana Žarković.



NARODNI MUZEJ - KRALJEVO
Veče odseka za harmoniku

   U ponedeljak veče učenici niže i srednje Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac”, njih jedanaestoro, sa odseka za harmoniku, održali su u gradskom Narodnom muzeju tradicionalni koncert, kojim zaokružuju polugodišnji radni ciklus. Među odabranima koji su se predstavili publici lepim i biranim kompozicijama bili su i višegodišnji takmičari sa domaćih i svetskih scena, a neki od njih nosioci najvećih nagrada.
Odsek za harmoniku vodi četvoro profesora - Marija Stevanović, Milica Lazarević, Vladimir Mandić i Nikola Obradović.

Neugodne i u gostima