Internet izdanje - 5. januar 2007. godine

  Ibarske novosti - e-mail

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" - klik za vecu sliku! Da jednom zauvek prestanu naši raskoli, podele i padovi
„Sa narodnim kazanom ne stiže se u Evropu”
Na svom evropskom putu Srbija danas ne sme da stane
Zdrava hrana - velika šansa Srbije
„Rezultati i novi projekti, umesto prazne priče”
Bez političkog konsenzusa put ka Evropi vodi u stranputicu
Srbija u trouglu Mladić - Kosmet - EU
Na međunarodnoj pijaci robova najviše žena i dece
U smrt zbog ,,parkura"
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: godišnje nagrade, atletika, fudbal


IZ BOŽIĆNE POSLANICE NJEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA PAVLA
Da jednom zauvek prestanu naši raskoli, podele i padovi

   ...Potrudimo se da ispunimo svetootačku poku: ,,Svaki hrišćanin treba da bude takav čovek da ga se Bog nikada ne postidi". Možemo mi to, blagočestivi narode Božji: samo ako se malo potrudimo, uspećemo u dobrom delu blagočestive vere. Mnogo je danas sebičnih ljudi koji misle da sve mogu sami. Mnogo je lažno ,,velikih" ljudi i naroda i svako misli da baš on može da promeni sliku sveta. Zato, imajmo veru pravednog Josifa, prostodušnost i gostoljublje vitlejemskih pastira, mudrost mudraca sa Istoka koji su, vođeni zvezdom, prineli darove Hristu, ne uplašivši se Iroda...
...Naša vera da je Hristos Spasitelj sveta i čoveka čini nas spremnima i sposobnima da uvek služimo boljitku i spasenju sveta. Sin Božji, nas radi, i našega spasenja radi, postao je čovek, služeći nama i našem spasenju.
Tako je svako od nas pozvan da služi boljitku života i spasenju svih i svega. Kako bi sve bilo bolje i drugačije kada bismo mi hrišćani delatno razumeli smisao služenja ,,većih" onim ,,manjima"! Život bi bio lepši, a ovaj svet bolji. Moguće je to - samo je potrebno da svako pobedi sebe, da prevaziđe sopstvenu sebičnost, da izađe iz sopstvenog interesa u žrtveno, nesebično. Činili smo bezakonja - prestanimo, i Bog će oprostiti...
...U vršenju dobrih dela, u praštanju i u molitvi treba da budemo istrajni i da izdržimo do kraja, jer ,,kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; kad hule na nas, molimo..." (I Kor. 4, 12-13), znajući da je ,,pobeda koja pobeđuje svet - vera naša" (I Jn 5,4). Pravoslavni Srbi na Kosovu i Metohiji to najbolje osećaju i znaju, kao i mnogi drugi obeskućeni i sa ognjišta prognani. Oni nose na telu rane Hristove i pobeđuju svoje progonitelje. Mnogi njih ne razumeju, budući opterećeni sobom i svojim strahovima. Oni, poput negdašnjih hrišćanskih mučenika i ispovednika, pobeđuju one koji misle da mogu stići do cilja nanoseći poraz drugome. Duboko verujemo da će doći vreme kada će se nasilnici postideti. Molimo se i za neprijatelje naše da uvide da činjenje zla ne može doneti dobro nikome. Neka znaju da će, posle svih poraza kojima ponižavaju druge, na kraju sami sebe poraziti beznađem. I za njih se molimo da pobede sebe i postanu učesnici onog mira koji Hristos svima daje. Draga deco duhovna, naša sveta Srpska Svetosavska Crkva nadživela je sve istorijske Golgote i raspeća radošću vitlejemskih pastira i mudrošću mudraca sa Istoka, i živeće vavek, u sabornom jedinstvu sa svim pomesnim Pravoslavnim Crkvama, koji čine Jednu Svetu Crkvu. Svojom sabornošću ona okuplja vaskoliki srpski rod, na svim kontinentima i u svim državama, i otvorena je za sve dobronamerne ljude. Sabirala je svoja verna čeda kroz sve vekove, idući uskim putem i gradeći mostove mira i ljubavi među ljudima i među narodima. Znamo dobro za sve naše padove, raskole i podele. Molimo se Gospodu da to prestane jednom zauvek, a sve vas molimo da budete jedno u Gospodu, kako bismo svima pokazali čistu veru i svetu slogu, svu lepotu vere u Boga i vere u čoveka Božjeg. To će biti onda kada prestanemo da se među sobom delimo na razne načine, najčešće po bezumlju. Pokušajmo, u radosti božićnjega slavlja, da se izmirimo i saberemo oko kolevke Bogomladenca i da prevaziđemo sve naše besmislene podele! Naravno, treba o svemu promišljati, suočavati različite stavove i raspravljati, ali to ne sme da bude razlog za međusobnu mržnju ili za mržnju prema bilo kome. Mora da važi pravilo da ,,onaj ko želi da bude prvi, taj treba svima da služi". Hristos je Svojim životom pokazao sve ovo, a mi hrišćani imamo sveti zadatak da i svojim življenjem to potvrdimo. Danas je najpogodniji dan da ispitamo sebe gde smo mi u tom delu i da ispravimo sami sebe i jedni druge kako bi naša radost bila potpuna i trajna. Svako od nas treba da u ličnosti drugoga vidi lice Božje, lice svoga brata i večnog sabrata. Tada će srce svakoga od nas istinski biti vitlejemska pećina u kojoj se Hristos uvek iznova rađa. I što više bude takvih srdaca, svima će biti bolje i svi ćemo biti bolji.
MIR BOŽJI
HRISTOS SE RODI


OBAVEŠTENJE
   Crkvena opština Kraljevo obaveštava građane da će na Badnji dan u hramu Svetog Save Sveta liturgija biti služena u 8 časova, dok će u 17 časova biti održano večernje bogosluženje i paljenje badnjaka.
U ponoć će biti služena Božićna liturgija, a u nedelju u 9 časova jutarnja služba.


OBIČAJI
Badnje veče i Božić


   Na Badnji dan, u zoru, domaćin iz šume donese hrastovu mladicu - badnjak. Kada se smrači, svi se ukućani okupe u jednoj prostoriji i jedan od muškaraca unosi badnjak na desnom ramenu. Domaćica ga posipa žitom, medom i vinom. Sa badnjakom se unosi i slama, koja se prostre po patosu i na kojoj se postavlja obilna, ali strogo posna večera. Badnjak se naloži na ognjište. Svi se okupe oko trpeze i pomole bogu. Sedne se da se večera, a posle večere se na slami i spava. Mrve se ne sakupljaju, već se sutradan daju pticama. Svu noć neko sedi kraj ognjišta i pazi da se vatra ne ugasi, a sveća gori u kutiji punoj zobi.
Na sam Božić, kada dođe prvi posetilac, iznesu mu se stolice i klupe koje su na Tucindan sklonjene na tavan ili u podrum. Taj posetilac je položajnik. On čara vatru i blagosilja: koliko žara toliko zdravlja, ovaca, jaganjaća, veselja i para. Domaćica daruje položajnika i načinje pečenicu koja je čuvana za Božić. Mesi se česnica u koju domaćica stavlja neku metalnu paru, zrno žita, drvce vinove loze; za blagostanje, napredak i zdravlje. Na Božić se ne skita, svi su u svojim domovima sa svojom porodicom. Radi se pomalo svaki posao, da bi ukućani bili vredni cele godine. Za vreme Božića ne daju se stvari iz kuće. Nikom ništa. Nema veresije.
Ljudi se mire i praštaju jedni drugima. Mir i sreća među ljudima. To je Božić.


PRVOROĐENIM BEBAMA URUČENI PRIGODNI POKLONI
Momčić poveo godinu


   • Prvorođena beba u 2007. godini je dečak, težak tri i po kilograma i dug 53 centimetra, a srećna majka je Gordana Valjar iz Gračaca • Prvog januara su se porodile i Vesna Jovanović (žensko) i Natalija Janković (žensko) • Tradicionalno već četvrtu godinu zaredom prve stanovnike grada poklonima su obradovali predsednik opštine, Crveni krst i ekipa TV Kraljevo

   Već četvrtu godinu zaredom RTV Kraljevo, tačnije autori emisije ,,TV 94", organizuju posetu kraljevačkom porodilištu prvog dana u Novoj godini. Akcija je prve godine krenula bojažljivo, da bi ove privukla znatno više interesovanja i sponzora. Najvažnije je da su prvorođene bebe i majke dobro i da su porođaji protekli u naboljem redu.
   Tradicionalno, i ove godine prve bebe i njihove mame u kraljevačkoj bolnici posetio je i predsednik opštine dr Miloš Babić. On je u ime opštine Kraljevo poželeo majkama i mališanima sve najbolje u životu, uz obećanje da ći i opštinska uprava učiniti sve da se natalitet u našem gradu poveća.
   I Crveni krst će u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti pospešivanju nataliteta u našoj sredini, imajući u vidu da iz godine u godinu opada.
U kraljevačkom potodilištu prošle godine rođeno je 1.640 beba, što je za 103 bebe manje u odnosu na 2005. godinu. Razlozi za smanjenje nataliteta u našoj opštini su već decenijama poznati, kao što su poznata i obećanja kako da se stane na put beloj kugi.

SPONZORI
HVB banka, dečji butici ,,Ivica i Marica", ,,Juca", ,,Alfi" i ,,Filip fashion", Apotekarska ustanova Kraljevo, JKP ,,Čistoća" (cvećara ,,Krin”), cvećara ,,Naca", prodavnica igračaka ,,Borac", butik ,,Mima", trgovine ,,Neoplanta", ,,Tehno-elektro", ,,Shisho", ,,Nedex", zlatara ,,Stefano", frizerski salon ,,Violeta", restoran ,,Fijaker", ,,Don caffe" i ,,Ibarske novosti".Povratak na vrh strane


ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Kraljevo dobija status grada


   Na sednici Vlade Srbije, održanoj 28. decembra u Vršcu, usvojen je predlog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, prema kojem bi i Kraljevo trebalo da dobije status grada. Predlogom novog Zakona status grada, pored Kraljeva, trebalo bi da dobije još 11 gradova u Srbiji. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar precizirao je da bi status grada trebalo da dobiju Kraljevo, Vranje, Zrenjanin, Kruševac, Leskovac, Pančevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak i Šabac.
U znaku ove vesti protekao je i (pred)novogodišnji prijem koji su 29. decembra u zgradi opštine za predstavnike javnog, političkog, privrednog i kulturnog života kraljevačke opštine priredili dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, i Dejan Milović, predsednik Skupštine opštine Kraljevo.
- Na sednici Vlade dobili smo ono što smo tražili već tri godine i što će sigurno olakšati dalji razvoj naše opštine i našeg grada. Ima mnogo prednosti koje donosi status grada u smislu dalje decentralizacije i razvoja, povezivanja regija i ukrupnjavanja ovog našeg srpskog prostora - izjavio je tim povodom na prijemu dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, čestitajući svim građanima novogodišnje i božićne praznike, uz želju „da 2007. godina bude još uspešnija, uz više sloge, mira i rada u Kraljevu”.


ČESTITKA NAČELNIKA OKRUGA I PREDSEDNIKA OPŠTINE
„Nove mogućnosti za razvoj”


   Načelnik Raškog upravnog okruga dr Ljubiša Jovašević i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić uputili su građanima Kraljeva saopštenje sa čestitkom za novogodišnje i božišćne praznike, u kojoj izražavaju „zadovoljstvo što je Vlada Srbije prihvatila predlog da Kraljevo dobije status grada”. Načelnik Raškog upravnog okruga dr Jovašević i predsednik kraljevačke opštine dr Babić ocenjuju da to „pruža nove mogućnosti za razvoj lokalne samouprave i čitave regije kroz realizaciju novih investicija”, a „područje grada Kraljeva trebalo bi da se prostire od Ušća do Vrnjačke Banje” - navodi se u saopštenju.


PRES KONFERENCIJA OO DS KRALJEVO
Problemi zbog nedostatka strategije razoja


   Ivan Jovanović, kandidat za poslanika Demokratske stranke iz Kraljeva, na pres konferenciji kraljevačkog Opštinskog odbora te stranke, održanoj prekjuče, poželeo je svim građanima bolji život u 2007. godini, brži nastavak evropskog puta Srbije, više posla za nezaposlene, radnike, zemljoradnike i penzionere i izrazio uverenje u sigurnu pobedu DS na predstojećim izborima jer DS u kampanji dobija sve veću podršku birača. On je rekao i da će DS u budućoj Vladi Srbije „imati ključnu ulogu i svog premijera”.
Veći deo pres konferencije bio je, međutim, posvećen lokalnim problemima u Kraljevu, o kojima je govorio Vukomir Mitrović, šef Odborničke grupe u SO Kraljevo. On je posebno ukazao da su čelnici opštine na novogodišnjem koktelu saopštili vest da je Kraljevu dodeljen status grada, mada je to samo predlog i „odluka na dugom štapu”, kojoj treba da predstoji ispunjavanje mnogih preduslova.
Mitrović je rekao i da je Kraljevo jedna od retkih opština koja „nema kratkoročni i dugoročni, strateški plan razvoja i da se zbog toga budžet projektuje po nahođenju pojedinih političkih grupacija”. Pored ostalog, rekao je Mitrović, zbog toga je Kraljevo zaobišao autoput Beograd - južni Jadran, pa će se DS potruditi, kad dođe na vlast, da tu grešku ispravi, donese plan razvoja i poveže Kraljevo sa autoputem Batočina-Kragujevac. Naglasio je i da je Kraljevo jedan od retkih gradova koji nema dobro infrastrukturno opremljenu zonu iako postoje mnogi investitori koji su zainteresovani za ulaganje sredstava u otvaranje preduzeća u kraljevačkoj opštini i zapošljavanje trenutno oko 17.000 nezaposlenih na evidenciji tržišta rada.
Na pres konferenciji Mitrović je kritikovao i postojanje velikog broja tzv. „divljih pijaca”, kojih, kako je rekao, Kraljevo posle Pančeva ima najviše u Srbiji. Za takve prodavce, dodao je, ako su socijalni slučajevi, treba obezbediti besplatan prostor, ali na gradskoj pijaci umesto na ulicima i trgovima Kraljeva. Po Mitrovićevim rečima, i asfaltiranje pojedinih puteva je u predizborne svrhe, po hladnom vremenu, zbog čega će kvalitet puteva biti loš, a ukazao je i na pojave političkog revašizma prema članovima DS u Predškolskoj ustanovi i Domu učenika u Kraljevu i uslovljavanje učlanjavanjem u određene stranke ostajanje na odgovarajućem radnom mestu u ŽTP Kraljevo. Takođe je upozorio da Skupština opštine, kao osnivač, ništa ne preduzima po pitanju privatizacije javnih preduzeća u Kraljevu, čiji rok je do kraja 2007. godine.Povratak na vrh strane


U KRALJEVU ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA IZBORNE LISTE „DEMOKRATSKA STRANKA - BORIS TADIĆ” - piše Slobodan Rajić
Na svom evropskom putu Srbija danas ne sme da stane


   • Pored predsednika Borisa Tadića, koji je opširno govorio o izbornom programu Demokratske stranke, na konvenciji govorili i Dragan Šutanovac, potpredsednik DS i glumac Tihomir Stanić • Učesnike konvencije pozdravili su poslanički kandidati DS iz Kraljeva • Sa konvencije poručeno da Demokratska stranka, kada pobedi na izborima, garantuje brz nastavak pregovora Srbije sa Evropskom unijom i bolji život građanima po evropskim standardima

Na putu ka Evropskoj uniji Srbija danas ne sme da stane, pre svega zbog boljeg života svakog njenog građanina. Predstojeći parlamentarni izbori su epohalna šansa da pravim izborom naša zemlja ubrza svoj evropski put, koji Demokratska stranka trasira još od svog osnivanja, istakao je Boris Tadić, predsednik Srbije i predsednik DS i nosilac njene izborne liste, na predizbornoj konvenciji Demokratske stranke koja je, pod sloganom „Za bolji život jer život ne može da čeka”, održana 27. decembra u Domu društvenih organizacija u Kraljevu.
U dužem govoru, često prekidanom aplauzima, Boris Tadić je istakao da je Demokratska stranka „politička organizacija koja je stvorena za velika i teška dela” i da se sa velikom hrabrošću i energijom, donoseći vizionarske i ozbiljne odluke, za njih borila svih ovih godina, od osnivanja pre šesnaest godina do danas.
   - I kada je trebalo uspostavljati demokratiju u Srbiji devedesetih godina, prva stranka koja je osnovana bila je Demokratska stranka. Kada je trebalo oboriti režim Slobodana Miloševića, to je uradila DS, i njen prvi čovek Zoran Đinđić. I sada, kada treba dovršiti posao uvođenja Srbije u EU, to će, ljudi, uraditi DS. To će uraditi i za one koji danas dovode u pitanje snagu i liderski potencijal DS. Mi se ne žalimo na sve koji se teškim rečima obrušavaju na naše učinke, na naše vizije, jer dobro znamo da i oni znaju da bez nas ne mogu - rekao je Tadić.

(NE)ZADOVOLJSTVO POSTIGNUTIM
Istakavši da su pred Srbijom ozbiljna iskušenja i teški dani i da to ne treba kriti, Tadić je naglasio da je apsolutno ubeđen da „imamo ogromnu snagu i sve mogućnosti da završimo istorijski posao pridruživanja Evropskoj uniji” i to objasnio rečima:
- Mislim da je jedini način da se posao završi tako što će se postaviti jasni rokovi i odgovorno preuzeti obaveze. Moj plan je sledeći. U prva tri meseca buduće Vlade Srbije, koju će voditi DS, moraju da se nastave i okončaju pregovori o stabilizaciji i pridruživanju EU. Danas smo jedina zemlja koja se ne kreće napred ka EU, svi ostali kreću napred: Makedonija ima status zvaničnog kandidata, Hrvatska ga je dobila još ranije, BiH takođe pregovara, Albaniju uskoro čeka status. Mi se držimo mesta. Ko može da bude zadovoljan time, ja to ne mogu da razumem!?
On je zatim kritikovao stavove „poznanika iz ove Vlade, koji kažu da su više nego zadovoljni postignutim rezultatima”, uporedivši takav stav sa stavom „studenta koji godinu dana nije dao nijedan ispit, a kaže da je zadovoljan sobom”.
- Mi ne možemo da budemo zadovoljni zato što znamo da je krajnja potvrda uspeha svih naših reformi, boljeg i kvalitetnijeg života ona koja dolazi od svih evropskih nacija kojim mi pripadamo. To je potvrda koja će biti u vidu našeg ulaska u EU, potvrda da se u Srbiji živi evropski, da seljak živi evropski, da građanin živi evropski, da svako naše dete ima detinjstvo kao i neko drugo dete u Evropi, da stari ljudi imaju zaštitu i standard života kakvi važe u Nemačkoj, i u Švedskoj, i u Španiji. Neko će reći „Pa šta će nam Evropa?”. Danas imate u srpskoj politici takve ljude. Sada je Dragan Šutanovac podsetio sve građane Srbije da ima jedna stranka koja kaže da su nam u Evropi svi živi neprijatelji. Doduše, juče sam pročitao da je zamenik predsednika te stranke koji je napisao politički testament rekao: „Pa, nisu možda svi neprijatelji”. Primećujem da on pokušava da izmeni bez ovlašćenja taj testament, što nije baš dozvoljeno. Šta mislite o sudaru te dve političke ideje, jedne koja kaže da su nam u Evropi svi neprijatelji, znači gde god se maknete sa naših granica, odjednom vas čekaju neprijatelji, ko god dođe s druge strane, iz sveta prema nama, možda je neprijatelj? Zamislite ideologiju i način mišljenja koji kažu oko nas su sve sami neprijatelji!? Pa neće biti baš tako. Da li su nam neprijatelji i ljudi koji nam obezbeđuju donacije u vidu 300 miliona evra godišnje, koji nam daju donacije za skenere u bolnicama, oni što hoće da nam obezbede sredstva za infrastrukturu i razvoj putne mreže, koji žele da i mi postignemo standarde koji funkcionišu u Evropi, da i mi na isti način poštujemo naše građane i da delimo sve vrednosti koje dele sve evropske nacije? - upitao je Tadić.

TRI OPCIJE
Napomenuvši da Srbija geografski pripada Evropi, ali da želi da joj pripada i vrednosno i politički, da je Evropa „naša kuća” i da je krajnji cilj danas da Srbija konačno dospe u zajednicu evropskih naroda, Tadić je rekao da „ima i onih trećih koji kažu da postoje dve političke opcije koje dele Srbiju” i upozorio da je to „jako opasna izjava”.
- To su politički stavovi koji se graniče sa tim da je demokratija opasna po Srbiju, da demokratija deli Srbiju. Izbori su, ljudi, trenutak političke svetkovine, svetkovine slobode, trenutak kada čovek može da izabere između politike A, politike B i politike C. Mi kažemo EU svom snagom, odmah, što pre!? Oni drugi kažu „EU nikad, tamo su sve neprijatelji srpskog naroda”. Oni u sredini kažu: „EU može, a i ne mora, ne mora brzo, mogla bi ako bi se ispunili određeni uslovi”. Ljudi, imate trenutaka u životu kada morate da odlučite šta hoćete. Ne možete istovremeno i da sedite i da stojite, da se krećete i da ležite. DS zna da mi danas u Srbiji svi zajedno moramo da odlučimo da se što pre usmerimo prema EU i da neprekidno, mesec za mesecom, rešavamo te probleme. Rekao sam u prva tri meseca nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, prve godine mandata nove Vlade hoćemo da sledeću Novu godinu proslavimo kao što to čine naši bugarski i rumunski susedi, da kažemo „Srbija ima status zvaničnog kandidata za članstvo u EU“. I onda, u narednom periodu, do kraja mandata buduće Vlade, pregovaramo o svim tim bitnim pitanjima i da naše društvo postane slično svim evropskim društvima - naglasio je Tadić.

REALNI CILJEVI
U osvrtu na izborne i programske ciljeve DS, Tadić je naveo punu zaštitu svih poznatih i priznatih ljudskih i manjinskih prava, posebno zaštitu prava žena i dece protiv nasilja, socijalnu sigurnost porodice, obezbeđivanje „normalnog fonda za penzionere koji će biti uposleni i da se neprekidno obnavlja, da stari ljudi žive dostojanstveno u svojoj zemlji”. Podsetio je na susret sa devedesetčetvorogodiš-njom staricom Anom Živković u Vršcu koja mu je optimistički rekla „Predsedniče, pa moramo što pre u Evropsku uniju”, i pri tom nije mislila na sebe, već na one najmlađe. Posebno je govorio o ekonomskim pitanjima.
- Hoćemo da imamo mogućnosti i da država plasira sredstva u manja i srednja preduzeća, u one ljude koji su lideri u razvoju u svom kraju. Hoćemo da podstaknemo ljude, nezavisno od toga gde žive, da se takmiče sa svojom proizvodnjom. I u Kraljevu, Raški, Novom Pazaru, Tutinu, Vrnjačkoj Banji postoje takvi ljudi koji mogu da pokrenu čitav kraj, bilo da se bave poljoprivredom, privredom, kompjuterskim tehnologijama i drugim uslugama, uopšte, nije bitno. Oni su lideri za svoj kraj i daju primer drugima u okruženju. Hoćemo da vodimo računa o harmoničnom i ravnomernom razvoju naše zemlje. Nećemo da se sve sliva samo u centre, nećemo da pravimo državu u kojoj će svi hteti da žive samo u gradovima, a niko neće na selu, koje je ogroman potencijal za razvoj. Hoćemo da gradimo infrastrukturu i da našu ulogu zemlje koja je kičma čitavog Balkana iskoristimo za naš privredni razvoj, a ne da 36 godina gradimo autoput Beograd - Novi Sad, a onda svake godine neko priča o ustavnom položaju Vojvodine. Pa da je taj put završen pre 15-20 godina, uopšte se ne bi postavljalo to pitanje! Hoćemo da oslobodimo poreza one ljude koji kupuju prvi stan, jer čovek ima pravo da izgradi svoju kuću kao i svi ljudi u EU. Ali šta će biti sa onim ljudima koji nemaju novca da tako kupe stan bez poreza na promet? Mi i tim ljudima moramo da damo šansu, mi njihovoj deci moramo da damo šansu, da se razvijamo tako da teret tranzicije podjedano podnosimo, a ne samo da cenu plaćaju najsiromašniji - naglasio je Tadić.

UBRZATI RAZVOJ
U nastavku izlaganja Tadić je istakao da je bio u svim našim gradovima i selima i da su svi rekli da je on prvi predsednik koji ih je posetio, da je to „istorijska poseta”, zapitavši šta su oni drugi radili pre njega!? Istakavši da je u razgovorima sa vlasnicima najvećih svetskih kompanija čuo da „svi čekaju kad će Srbija da krene”, on je ustvrdio da Srbija za to ima ogroman potencijal.
- Oni žele da investiraju u našu zemlju. Ja vam garantujem da nivo investicija koji Srbija danas ima i broj novootvorenih radnih mesta nije ni blizu onoga što je naš potencijal. Milion radnih mesta nam nedostaje danas u Srbiji, a mi to možemo danas da dostignemo. I najveća nevolja i jeste u tome kad nešto možeš, a to ne uradiš!? Onda si još odgovorniji. Hajde da ne možemo, hajde da smo nesposobni, nego mi to možemo kao zemlja, ali neprekidno neka politička struktura usporava proces razvoja. Mi to više nećemo da dozvolimo. Hoćemo da ubrzamo taj proces kao što je bio ubrzan za vreme vlade Zoran Đinđića do njegovog tragičnog ubistva. Mi hoćemo da preuzmemo rizik na sebe, to je naša namera. Od 2000. godine do danas Srbija je mogla da postane članica EU. Izgubili smo nekoliko godina, usporen je proces. Da smo imali Zoranov ritam, danas bismo proslavljali Novu godinu kao članica EU. To građani Srbije moraju da znaju.

ZA BOLJI ŽIVOT
Po Tadićevim rečima, DS ima energiju da ostvari tu veliku viziju i najveći cilj koji je postavljen na njenom evropskom putu.
- Kakav je to cilj? Bolji život! Za svakog pojedinačnog građanina ove zemlje, nezavisno od pola, vere i uzrasta. To je naš cilj i za njega nećemo žaliti energiju. Ja vam obećavam, ja vam garantujem da neću dozvoliti nikome ko će obavljati posao u ime građana u novoj Skupštini, u novoj Vladi DS, da pokaže bilo kakvu aroganciju, da pokaže uzvišenost iznad realnog života i problema običnih ljudi. Neću dozvoliti nikome da stane, jer Srbija ne sme da stane, Srbija sada ne sme da stane... Imamo takvu šansu kakva nam se retko pruža, imamo šansu koja je epohalna, koja je šansa za novu istoriju, imamo šansu koju ne smemo da ispustimo. Samo se radi o tome da li hoćemo od danas pa za naredne četiri godine da obavimo naš deo posla, a onda će EU, ja vam garantujem, otvoriti vrata za pridruživanje na kraju mandata buduće Vlade i mi kroz ta vrata treba da uđemo slavodobitno! Ne verujte ljudima koji šire defetizam i nespokoj, nama danas trebaju ogroman optimizam i energija, predanost i posvećenost poslu. Ovi izbori nisu stranački, ovo su nacionalni, državni izbori, i daju šansu ne samo ovoj generaciji, nego i onima koje tek treba da se rode u ovoj zemlji. Takvi su ovi izbori 21. januara. Tražim od vas podršku za ovaj program, tražim da zaokružite broj jedan - Demokratska stranka. Ja garantujem ostvarenje ovog programa. Tražim od vas da pobedu proslavljate samo jedan dan i da sutradan, 22. januara, idemo na posao da ga završimo za sve generacije. Hvala vam što ste danas došli da u ovom divnom Kraljevu proslavimo našu veru u pobedu i tražim od vas da svakoga dana radite na ostvarenju ove pobede, pobede DS za pobedničku Srbiju - zaključio je svoje izlaganje Boris Tadić na predizbornoj konvenciji Demokratske stranke u Kraljevu.
Na konvenciji je govorio i Dragan Šutanovac, potpredsednik DS, koji je pored ostalog rekao da ova stranka „ima program koji građanima Srbije nudi bolji životi siguran put u Evropsku uniju”. Glumac Tihomir Stanić je istakao pored ostalog da je „oduvek glasao za Demokratsku stranku zato što je DS bila pokretač svih pozitivnih promena u ovom društvu”, a više od hiljadu okupljenih u velikoj sali Doma društvenih organizacija burno je pozdravilo veći broj poslaničkih kandidata DS iz Raškog okruga i čitave Srbije, posebno kandidate iz Kraljeva Danijelu Miletić-Miladinović, Ivana Jovanovića i Milana Vukovića, koji su kraćim obraćanjem otvorili predizbornu konvenciju DS u Kraljevu.

O MLADIM GENERACIJAMA
- Ja danas u Kraljevu hoću svoju reč da posvetim mladim generacijama, najmlađim. O njima se pre svega ovde radi, ne radi se o nama. Ovde imate među mojim prijateljima i predstavnike mlade generacije koji su danas bili na Kosovu. Hvala im i uvek sa našim ljudima na Kosovu moraju da budu solidarni i da budu uz njih. Mladi su onaj deo društva kojem danas moramo da posvetimo posebnu pažnju. Sve moderne nacije danas usmeravaju energiju prema učenju za XXI vek, prema sticanju novih znanja, prema sposobnostima da se takmičite u novim uslovima... Nesagledive su mogućnosti mlade generacije u Srbiji. Ogroman je to potencijal. Naši mladi ljudi danas bolje govore strane jezike nego mladi u susedstvu, naši mladi imaju i bolje obrazovanje uprokos tome što smo imali razaranje univerzitetskog sistema - nije se moglo sve uništiti. Mladi ljudi danas treba takođe da preuzmu svoju odgovornost i dobiju pravu šansu - rekao je Boris Tadić, navodeći kao najupečatljiviji primer plivača Čavića, koji je rođen u SAD, a osvaja zlatne i srebrene medalje i uvek se takmiči pod srpskom zastavom.

POBEDA ZA BOLJI ŽIVOT
Poslanički kandidati DS iz Kraljeva Danijela Miletić-Miladinović, Milan Vuković i Ivan Jovanović pozvali su prisutne na konvenciji da izađu na izbore i, kako je rekla Danijela Miladinović, „zaokruže broj jedan - najbolju listu za bolji život u Srbiji i da se uveče svi sastanu u Omladinskoj 40 da proslave pobedu zato što život ne može da čeka”.Povratak na vrh strane


PREDIZBORNE TRIBINE SPS-A U LEŠEVU I JARČUJKU - piše Slobodan Rajić
Zdrava hrana - velika šansa Srbije


   Kandidati za poslanike i predstavnici Opštinskog i Okružnog odbora SPS-a Kraljevo, na predizbornim tribinama u Leševu i Jarčujku predstavili su prošle sedmice svoj program za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji.
Na skupu u Leševu, kojem su prisustvovali i meštani Ravanice i Godačice, naglašeno je da će najbogatije zemlje u DžDžI veku i trećem milenijumu biti one koje sačuvaju zdravu hranu i vodu, odnosno očuvaju životnu sredinu.
- Na ovom prostoru Srbije, posebno u šumadijskim i pomoravskim selima, poljoprivredni proizvodi su izvorno genetski očuvani, a interes nas socijalista upravo jeste da naša zemlja proizvodi i izvozi zdravu hranu. Sa tim se svet već davno pozdravio, posebno Evropa i Amerika, i mi u toj proizvodnji vidimo naše komparativne prednosti - istakao je prof. dr Dragoslav Kočović, kandidat za poslanika SPS-a.
Predstavnici SPS-a podsetili su na skupu u Leševu na krupne rezultate koje je Kraljevo postiglo dok su oni bili na vlasti, pored ostalog i da je u tom periodu asfaltirano oko 50 kilometara puteva, izgrađena tri mosta i renovirana stara bolnica u Kraljevu i to, kako su istakli, uglavnom donacijama mnogih firmi kao što su „Beogradelektro”, „Alkatel”, „Simens” i druge.
- Ima jedan podatak da je SPS tada zaposlio u Kraljevu samo u PTT i ,,Telekomu” 300 radnika, da ne govorimo o zaposlenima u ,,Magnohromu”, Fabrici vagona, kod „Amige” i drugih privatnih preduzeća - rekao je Miloš Nešović, predsednik Okružnog odbora SPS Kraljevo.
Na tribini SPS-a u Jarčujku istaknuto je da su socijalna pravda, besplatno školstvo i zdravstvo, prioriteti za koje se zalaže ova partija. Pogotovo, kako je naglašešeno, što dosadašnja vlast svoju šansu nije iskoristila, već stvorila primetno nezadovoljtvo kod svih socijalnih kategorija, uništila srednju klasu i omogućila veliki jaz između malog broja najbogatijih i velikog broja siromašnih. Zbog toga, kako je rečeno, „ne postoji poverenje u politički vrh zemlje, a mnogi zakoni su prepisani od Zapada”.
- U vremenu u kojem su na vlasti bili SPS, a raniji SK, borili smo se za jednu uravnilovku i da svako ima neke osnovne uslove za život. SPS je to načelo socijalne jednakosti i pravde ugradio u svoje izvorne principe - istakao je Sreten Jovanović, predsednik OO SPS Kraljevo, dodavši da bi rezultati bili i veći da nas nije zadesila nesreća koja je zahvatila ceo Balkan.
„U ovom trenutku nam je najvažnije da očuvamo državu i da učinimo život što je moguće snošljivijim za generacije koje dolaze”, rekao je prof. dr Dragoslav Kočović, a socijalisti će se zalagati i za vladavinu prava i za evropske i svetske integracije ali uz poštovanje nacionalnog i državnog integriteta Srbije.
- Zalagaćemo se i za novi investicioni ciklus, koji će doneti nova radna mesta. Nećemo davati nerealna obećanja, jer mi smo ozbiljni ljudi i u ovoj kampanji nudimo samo ono što je realno moguće - naglasio je dr rudarstva Miloš Čolović, kandidat SPS-a za poslanika.
Na tribinama u Leševu i Jarčujku predstavnici SPS-a upozorili su da svi nekadašnji članovi njihove partije koji sada pripadaju nekim drugim opcijama nisu nosioci socijalističke ideje.
- Posebno mislim na PUPS, koja je otišla sa jednom opcijom koja je penzionerima oduzela prava tako da se danas penzije usklađuju šestomesečno. Kad su socijalisti bili na vlasti, usklađivanje je bilo mesec za mesec - pojasnio je Sreten Jovanović.


PREDIZBORNE TRIBINE PUPS-SDP U KRALJEVU I ROĆEVIĆIMA
Penzioneri na ivici egzistencije


   „O boljem standardu penzionera i većim penzijama govori se samo uoči izbora, a posle toga na penzionere svi zaboravljaju i oni su životno ugroženi”, rečeno je na predizbornoj tribini Partije udruženih penzionera Srbije i Socijaldemokratske partije održanoj u Kraljevu. U kraljevačkoj opštini živi oko 25.000 penzionera i većina je na ivici životne egzistencije, upozorio je Timotije Nikolić, predsednik Opštinske organizacije penzionera Kraljevo.
- Da ne govorim kolike su nam penzije, vi to najbolje znate. Kad primite penziju, samo pređete na druge šaltere i rasporedite to za razne dažbine i pitanje je koliko vam onda ostane za život!? - naglasio je Nikolić.
Na tribini PUPS-SDP, kojoj je u sali SO Kraljevo prisustvovao veliki broj najstarijih Kraljevčana, govorio je i Dobrivoje Budimirović Bidža, predsednik opštine Svilajnac, koji je pored ostalog rekao da penzioneri zbog svega ne smeju da veruju sadašnjim političarima.
- U vreme socijalista i do 1. januara 2001. godine na 100 dinara prosečne plate bile su 90 dinara prosečne penzije, a sada na 100 dinara plate imate 52 dinara za penzije. Ako taj trend bude nastavljen, penzije će biti takve da će o njima pričati samo penzioneri koji prežive!? - upozorio je Budimirović.
Radovan - Raka Radović, predsednik opštine Trstenik, istakao je da će se zalagati za ravnomernu raspodelu novčanih sredstava ne samo penzionerima, već i svim zaposlenim stanovnicima.
- Tvrdim da vi penzioneri niste za to da uđete u parlament samo da bi se „popele” penzije. Ne mogu penzije da se udvostruče i utrostruče ako nema para. A, verujte mi, para ima, ali nisu lepo raspoređene - naglasio je Radović.
Kandidati za poslanike i funkcioneri PUPS i SDP posetili su i Roćeviće, gde su u razgovoru sa meštanima istakli potrebu bržeg razvoja sela i zaštite interesa kako penzionera u gradu, tako i onih na selu.
- Ako direktor aerodroma Surčin ima 580.000 dinara platu, pa i penzioneri mogu da imaju bar 10.000 dinara penziju, a ne da im neko deli molostinju - naglasio je Aleksandar Erac, predsednik OO SDP Kraljevo.
Prim. dr Nikola Krpić, kandidat PUPS-SDP za poslanika, rekao je pored ostalog da Roćevići imaju izvanredne uslove za razvoj poljoprivrede i da uz malo više investicija mogu da omoguće bolji životni standard i svog i stanovništva cele Srbije. Milana Šponja, takođe poslanički kandidat PUPS-a, rekla je da je penzionere „muka i nepravda naterala da se udruže i spreče svoje dalje propadanje”.Povratak na vrh strane


ZVONKO OBRADOVIĆ, POSLANIČKI KANDIDAT STRANKE G 17 PLUS:
„Rezultati i novi projekti, umesto prazne priče”

   Stranka G 17 plus na predstojeće izbore izlazi samostalno sa značajnim vidljivim rezultatima u svim oblastima za koje je direktno bila odgovorna i novim projektima, i na nivou Republike, i u lokalu - istakao je Zvonko Obradović, poslanički kandidat ove stranke iz Kraljeva.
Nabrajajući neke od najvažnijih rezultata koje je ova stranka ostvarila iz svog programa u proteklom periodu, Obradović je posebno naveo stabilan dinar koji je na nivou od pre 26 meseci, uređen bankarski i finansijski sitem, obaranje inflacije ispod sedam odsto u 2006. godini, što je najmanji procenat u poslednjih šest godina, povećanje deviznih rezervi sa 150 miliona na 11,5 milijardi dolara, četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija sa najavom od šest milijardi dolara u 2007. godini, redovno izmirenje svih obaveza prema penzionerima, podrazumevajući i vraćanje dugova iz prethodnog perioda, jednokratnu novčanu pomoć od 40.000 seoskim staračkim domaćinstvima, koja je prvi put dodeljena, subvencije i kredite poljoprivrednicima. Prema njegovim rečima, predsednik G 17 plus Mlađan Dinkić je idejni tvorac Nacionalnog investicionog programa (NIP) koji, ulaganjima od više od 1,5 milijardi evra samo u prvoj fazi, treba da omogući stvaranje uslova za otvaranje velikog broja novih malih i srednjih preduzeća i prepolovljavanje nezaposlenosti u narednih pet godina, ubrzani razvoj privrede, poljoprivrede, zdravstva, školstva i ostalih društvenih delatnosti. Na predlog G 17 plus, predviđene su i subvencije za nove investitore koji zaposle više od 50 radnika u iznosu od pet do deset hiljada evra po novom radnom mestu, a od Nove godine i smanjenje poreza na plate sa 73 na 60 odsto, sa tendencijom daljeg rasterećenja privrede, čime će se i ispuniti i poslednji cilj iz prethodnog predizbornog programa ove stranke. „Sve to zahteva veliki angažman i malo manje priče i političke nervoze za koju smo videli da je počela da se javlja i među strankama demokratske orijentacije”, rekao je Obradović.
- Kao član Koordinacionog tela za realizaciju NIP-a, mogu da kažem da za nas ravnomerni regionalni razvoj nije samo prazna priča, već stvarnost koja će se sprovesti kroz niz praktičnih koraka. Kraljevo je iz NIP-a dobilo u prvoj fazi 26,5 miliona evra, više od svih opština u okruženju, jer je Kruševac dobio 9,5 miliona, Čačak 7,3 miliona, a Kragujevac 22 miliona evra. Druga dobra vest je da je deset okolnih gradova, računajući Kraljevo, dobilo više od 100 miliona evra i da se četiri šestine sredstava NIP-a realizuje u centralnoj Srbiji, a samo po jedna šestina u Vojvodini i Beogradu!? Zahvaljujući Jovanu Nešoviću i drugim stručnim ljudima, Kraljevo je uradilo 33 projekta sa kojima je konkurisalo za sredstva NIP-a, od kojih je do sada realizovano oko 20 odsto. Zato nam je potrebna politička saradnja sa svim demokratskim opcijama da uz pomoć struke iskoristimo odobrenih 26,5 miliona evra iz NIP-a i konkurišemo za nova sredstva u narednim godinama, da iskoristimo i odluku Vlade kojom će Kraljevo dobiti status grada i postati važan regionalni, razvojni centar - naglasio je Obradović.
On je rekao i da su za njega kao zamenika ministra odbrane posebno značajna odobrena sredstva za izgradnju 292 stana u Kraljevu, od kojih bi oko 70 trebalo da se dodeli pripadnicima Vojske Srbije, i da lokalna samouprava treba što pre da odredi lokaciju i uradi projekte za te stanove. Odgovarajući na novinarsko pitanje, Obradović je rekao da je stranka G 17 plus zadovoljna predizbornom kampanjom „Stručnost ispred politike”, u okviru koje su za mesec dana njen predsednik i poslanički kandidati posetili 101 opštinu u Srbiji i „ekonomiju u ovoj kampanji nametnuli kao prvu temu”.


U OKVIRU IZBORNE KAMPANjE PREDSTAVNICI SPO POSETILI MILOČAJ
Više pažnje razvoju seoskog područja


   Kandidati za poslanike i predstavnici Opštinskog i Okružnog odbora Srpskog pokreta obnove Kraljevo u okviru predizborne kampanje posetili su pred novogodišnje praznike Miločaj. Tom prilikom sa predstavnicima ove mesne zajednice i meštanima razgovarali su o razvoju poljoprivrede i sela, posebno o rešavanju pitanja zaštite seoskih imanja od poplava. Predstavnici SPO su naglasili da su i do sada prioritet u radu davali rešavanju poljoprivrednih i seoskih problema, ali da selo zaslužuje i mnogo više.
- Sigurno da ćemo kao stranka koja će participirati i u budućoj Vladi Srbije tražiti odgovornost za Ministarstvo poljoprivrede i sigurno da ćemo se, isto toliko koliko smo se trudili kao stranka koja je imala ministra inostranih poslova da zastupamo Srbiju u Evropi i van Evrope, sa istom tolikom energijom, zalagati za posvećivanje više pažnje poljoprivredi, selu i seoskim potrebama - istakao je Mirko Vuković, kandidat za poslanika i predsednik Opštinskog odbora SPO Kraljevo.
Tokom posete Miločaju predstavnici Srpskog pokreta obnove, u neposrednom razgovoru sa meštanima, sagledali su prioritete u radu ove mesne zajednice. Obećali su i konkretnu pomoć ovdašnjem stanovništvu u rešavanju najprečih problema. Posebno je bilo reči o neophodnoj sanaciji vodotokova na području Miločaja, koji svake godine plave okolne njive i poljoprivrednicima pričinjavaju veliku štetu. Prema najavi predstavnika Srpskog pokreta obnove, radovi na sanaciji seoskih potoka počeće odmah po novogodišnjim i božićnim praznicima.
Inače, tokom prošle sedmice Kraljevo je posetio i Aleksandar Čotrić, državni sekratar u Ministarstvu za dijasporu i visoki funkcioner SPO, koji je pored ostalog istakao da je ovo Ministarstvo u proteklom periodu znatno pobošljalo veze Republike Srbije sa dijasporom. Čotrić je prisustvovao i skupu koji je pod nazivom „Kraljevo pozdravlja dijasporu”, u organizaciji Matice iseljenika, održan uoči Nove godine.


PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA LDP KRALJEVO
Prljava propaganda


   Tokom ove predizborne kampanje intenzivirani su napadi na Liberalno demokratsku partiju, „od lažnih istraživanja javnog mnjenja, preko napada na predsednika te stranke Čedomira Jovanovića, do pogrdnih insinuacija da je LDP stranka izdajnika, narkomana i homoseksualaca i mnogo toga još”, istaknuto je na pres konferenciji Opštinskog odbora LDP Kraljevo. U ovoj stranci ocenjuju da je neshvatljivo da, ako ne mladi, onda bar stariji i iskusniji ljudi u ovim napadima „ne prepoznaju stari šablon koji koriste tajne službe i najlošiji deo naše političke scene”.
„Ostaci Miloševićevog režima nepogrešivo prepoznaju najopasnije političke protivnike i političku snagu koja ima budućnost pa prema njoj i usmeravaju najprljaviju propagandu i kampanju. To je početkom devedesetih bio Vuk Drašković, a onda je to bio Zoran Đinđić, a danas Čedomir Jovanović” - naglašeno je na pres konferenciji OO LDP Kraljevo.
Kako je rečeno, Liberalno demokratska partija je započela i svoju kampanju „Od vrata do vrata” i u kraljevačkoj opštini. Cilj joj je da kroz nju ne samo upozna građane sa svojim (pred)izbornim programom, već i da ih motiviše da u što većem broju izađu na predstojeće prevremene parlamentarne izbore, raspisane za 21. januar 2007. godine.
U Opštinskom odboru LDP Kraljevo kažu da su zadovoljni dosadašnjim reagovanjem građana na ovaj deo kampanje, posebno mladih, za koje je ovaj Odbor organizovao i druženja u vidu prednovogodišnje žurke.Povratak na vrh strane


SRBIJA I EVROPSKE INTEGRACIJE - ISKUSTVO SLOVENIJE (2) - piše Dragan Vukićević
Bez političkog konsenzusa put ka Evropi vodi u stranputicu


   Osnovna načela pregovora (između Slovenije i EU) bila su da ništa nije dogovoreno dok nije dogovoreno, i da nijedno mesto u poglavlju ne sme biti preneseno na sledeće. To je značilo da se i za zaključak koji je Savet već potvrdio mogu ponovo započeti pregovori, ako se kod ostalih, trenutno obrađivanih zaključaka, počnu pojavljivati teškoće koje su povezane sa poglavljem potvrđenog zaključka.
- Moram naglasiti - kaže zamenica ambasadora Jadranka Šturm Kocjan - da je proces uključivanja u EU u našem vlastitom interesu. Nismo se uključivali zbog samog članstva, već je uključivanje u EU bilo priznanje da smo zaista dostigli ciljeve mlade države, formirali razvijenu i konkurentnu tržišnu privredu i viši stepen demokratskog društva. I ako ne bismo ušli u EU, napravili bismo iste reforme, jer smo želeli da postanemo moderna, nezavisna država. Ipak, uključivanje u Uniju je pripomoglo tome da smo ove reforme brže izveli.
Prema njenim rečima, najteži posao je kod kuće, u državi kandidatu:
- Bilo je potrebno obaviti razgovore unutar države o tome šta je naš interes i to poručiti Briselu. Priprema pregovaračkih stavova povremeno zahteva naporno usklađivanje i formiranje kompromisa među političkim strankama, nevladinim organizacijama, institucijama civilnog društva i javnosti. Mnogo teškoća je sa onima koji imaju određene ,,privilegije” i posebne uslove i morali su da ih ulaskom promene ili potpuno otklone. Uprkos tome, treba naglasiti da je projekat uključivanja u EU projekat svih političkih stranaka i opozicije, koja je konstruktivno sarađivala prilikom pripremanja pregovaračkih stavova i aktivno se uključivala u delatnosti pregovaračke grupe.
Celokupan proces mora biti transparentan. U EU nije ulazila politika, već država u celini, i ljudi su morali znati šta će se ulaskom promeniti. To je naročito važno za privredu, koja je morala znati kakvim koracima će se prilagođavati EU. U procesu pregovaranja država se menja i sa danom ulaska se nisu osetile veće promene. To je možda bilo najviše vidljivo na granici, jer više nije bilo carinika i olakšan je prelazak granice.
Za vreme pregovora Slovenija je dobila 50 miliona evra bespovratne pomoći, kako bi u saglasnosti sa EU mogla da izvede reforme, najpre administracije, standarda okoline i saobraćajne politike i osposobljavanja ljudi, pre svega se misli na njihovu konkurentnost.
- Zahtevani zadatak bio je reforma državne uprave, koja je morala promeniti način rada i razmišljanja. Za vreme prilagođavanja slovenačkog zakonodavstva evropskom, u periodu 1998-2004. prihvatili smo 400 zakona i 1.100 podzakonskih akata. A od trenutka ulaska Slovenije u EU učestvujemo u svim pravima, mogućnostima i obavezama koje imaju države članice i njeni državljani. Svaki Slovenac je članstvom dobio pravo slobodnog kretanja i boravak na teritoriji drugih država članica, pravo na sveobuhvatnu konzularnu zaštitu u ambasadi ili konzulatu bilo koje države članice i pravo da bude izglasan i da izglasa predstavnike u Evropski parlament i na lokalnim izborima u državi u kojoj boravi pod istim uslovima kao i državljanin te države - navodi Jadranka Šturm Kocjan.

MESTO I ULOGA SLOVENIJE U EU
Slovenija je zastupljena u svim institucijama EU i učestvuje u svim odlukama koje ove institucije prihvataju.
- Imamo jednog komesara u EK, sedam poslanika u Evropskom parlamentu i pri odlukama Saveta Evrope ravnopravan glas sa svim ostalim državama članicama. Na Sudu evropskih grupa i Sudu prvog stepena imamo, kao sve druge države, po jednog sudiju, a u Odboru regija i u Ekonomsko-socijalnom savetu po sedam predstavnika od ukupno 317 - kaže Jadranka Šturm Kocjan.
Slovenci sada imaju pravo da ulažu žalbe na Sud evropskih grupa, odnosno mogu da se žale evropskom čuvaru ljudskih prava u slučaju nepravilnosti pri radu organa EU. Prelazak granice između država članica je u EU pojednostavljen, a slovenački državljani imaju mogućnost zapošljavanja u državama članicama. Naravno, i da sarađuju u svim programima EU.
Slovenija, inače, unosi 1,27 posto svog bruto proizvoda u zajednički budžet EU, a u ,,zamenu” dobija finansijski oslonac za razvoj poljoprivrede u okviru Zajedničke poljoprivredne poltike, kao i za ekonomsko-socijalni program i program skladnijeg razvoja regija.
- Pokazalo se da je EU dobro okruženje za slovenačke ambicije - konstatuje Jadranka Šturm Kocjan. - Članstvo donosi povoljnosti, pozitivne finansijske i privredne učinke. Slovenija raspolaže znatnim evropskim sredstvima i bolje nego ikada u prošlosti otvaraju se mogućnosti za važna ulaganja i brz razvoj. S druge strane, EU je istorijsko-evropski mirovni projekat, jer su se u EU udružile i zbližile države koje su ranije bile neprijatelji. Saradnja između Austrije, Nemačke, Francuse, Velike Britanije i drugih država je ugled i za Sloveniju. U EU pamtimo i razumemo tešku evropsku prošlost, a uvek odlučujemo o budućnosti. Članstvo u EU je ponudilo nove mogućnosti i Slovenkama i Slovencima koji žive van Slovenije. Dostigli smo, a u velikoj meri i prestigli, ideale jedinjene Slovenije! Slovenački jezik je ravnopravan i zvanični jezik EU, i to je potpuno nov položaj, kakav Slovenci nikada pre nisu imali.

LIČNA KARTA EVROPSKE UNIJE
Evropska unija ima 25 članica (bez Bugarske i Rumunije), sa ukupno 454 miliona stanovnika i 20 zvaničnih jezika. EU se prostire na 3,9 miliona kvadratnih kilometara, a bruto domaći proizvod po stanovniku iznosi 21.941 evro.
(nastaviće se)


PRIJATELJI IZ MARIBORA NA DOČEKU NOVE GODINE U KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Nove donacije i u ovoj godini


   • Meni je posebno zadovoljstvo to što me je ovlastio novi gradonačelnik Maribora, gospodin Franc Kangler, koji je na novembarskim izborima dobio mandat građana Maribora da rukovodi ovim gradom sledeće četiri godine, da pozdravim i da poželim sve najbolje u Novoj, 2007. godini, svim građanima Kraljeva. On je upoznat sa svim aktivnostima koje su se do sada održavale na relaciji kontakata Kraljeva i Maribora i njegova politička opcija je da se to i dalje nastavi i da se i dalje razvija i produbljuje

   U ponedeljak, prvog dana Nove godine, u restoranu Hotela ,,Rojal” održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili predstavnici vatrogasnih društava Raškog okruga i Maribora, koji su ovde i dočekali Novu godinu. Tom prilikom Slobodan Stojanović, komandant Štaba teritorijalne odbrane i Štaba za odbranu i spasavanje Maribora, pored ostalog, rekao je:
   - Za ovaj moj dolazak u Kraljevo ovog puta je ,,najodgovorniji” dr Predrag Stojanović, sa kojim sam pre mesec dana bio u Mariboru i koji je tada mene i moju suprugu pozvao na doček Nove godine u Kraljevo. Međutim, to što sam ja došao u Kraljevo značilo je puno i za moje prijatelje vatrogasce i za moje prijatelje iz Društva ,,Prijateljstvo za nova vremena”, sa kojima sam proveo jedno divno veče i ceo jučerašnji dan. Sa dr Stojanovićem i njegovom suprugom ušli smo u Novu godinu. Meni je posebno zadovoljstvo to što me je ovlastio novi gradonačelnik Maribora, gospodin Franc Kangler, koji je na novembarskim izborima dobio mandat građana Maribora da rukovodi ovim gradom sledeće četiri godine, da pozdravim i da poželim sve najbolje u Novoj, 2007. godini, svim građanima Kraljeva. On je upoznat sa svim aktivnostima koje su se do sada održavale na relaciji kontakata Kraljeva i Maribora i njegova politička opcija je da se to i dalje nastavi i da se i dalje razvija i produbljuje. Ja sam ubeđen da će on sa ta svoja tri zamenika da različitim programima bude agilni akter razvijanja tih odnosa.
   Što se nas tiče i onih programa koje sam ja sa prijateljem Vukasom, predsednikom Vatrogasnog društva Kraljeva, i sa Srbom Janićijevićem, iz Vatrogasnog saveza Raškog okruga, ostvario, planiram za sledeću godinu da na neki način obeležimo dugogodišnju saradnju vatrogasnih saveza Kraljeva i Maribora tako što ćemo obnoviti godišnjicu prijateljstva, na šta ćemo pozvati i kolege iz Marburga koji su me zvali i zamolili da prenesem njihove pozdrave vatrogascima Kraljeva i koji, na neki način, već najavljuju nove donacije u vidu vatrogasnih vozila. Ako nam se sve to poklopi u narednoj godini, onda smo mi bogatiji za nova prijateljstva, nova materijalna dobra, drugarstvo i daj bože da se družimo i da tu tehniku nikada ne upotrebljavamo. Ja vam želim još jednom sve naj, naj, naj i zahvaljujem ovom prilikom na pozivu da dočekam Novu godinuu Kraljevu, rekao je na odlasku Slobodan Stojanović.
   Milutin Vukas, predsednik Republičkog vatrogasnog saveza, obraćajući se gostima, pored ostalog je rekao:
-Drago mi je da smo u našem gradu dočekali osvedočenog prijatelja sa suprugom, da nas je Slobodan uvažio tako što je Novu godinu dočekao u našem okruženju. To što je najavio u vezi sa daljom saradnjom, uklapa se kako u aktivnosti kraljevačkog vatrogastva, tako i u aktivnosti vatrogastva Srbije. Dosadašnje donacije su išle u druge gradove: Novi Pazar, Užice, Kragujevac, Knić, a sada je u najavi i jedna donacija vatrogasnog vozila za Rašku. Mi u Vatogasnom savezu Srbije oslanjamo se na te donacije i one su ugrađene u naše planove, kao što su ,,kuća bez požara”, koje smo planirali na nivou cele Srbije da sprovedemo, zatim kvizovima znanja za vatrogasni podmladak, koji će naći svoje mesto i u tim zajedničkim aktivnostima. Nastavićemo da budemo dobri domaćini, bolji nego do sada i da opravdamo poverenje koje Slobodan ima u nas i ono što je preneo našim kolegama iz Marburga. Nastavićemo da tu tehniku održavamo i da tu saradnju, sa naše strane, pojačamo koliko je to moguće. Posebno bih zahvalio prijatelju Slobodanu što je prihvatio da pomogne da se u okviru Planinarskog društva ,,Gvozdac” formira Gorska služba spasavanja.
   Alda Stojanović, Slobodanova supruga, rekla je kako je ovde bila već nekoliko puta i poželela da u svoje ime zahvali na srdačnom gostoprimstvu.
- Kad god dođem ovamo, prijatno se osećam i kao supruga čoveka kojeg vidim da vole ovde. Hvala vam na svim vašim lepim rečima i iznenađenjima koja nam pripremate uvek kad dođemo, mada se i mi trudimo da kad god vi dođete u Sloveniju i vama bude prijatno, kao što je i meni sad ovde. Hvala.
U ime ,,Prijateljstva za nova vremena” gostima se obratio Hadži Momir Bakračević koji je, pre svega, istakao napore ove organizacije da održi i proširi kontakte sa našim prijateljima iz Maribora i najavio nove vidove saradnje koji će tek u Novoj godini biti započeti i ostvareni na obostranu korist i zadovoljtvo, imajući u vidu sve što je rečeno i najavljeno u izjavama, pre svega, novog gradonačelnika Maribora, ali i svih ostalih sudionika u internacionalnom pokretu ,,Prijateljstvo za nova vremena”.Povratak na vrh strane


  GORAN SVILANOVIĆ, VISOKI FUNKCIONER PAKTA ZA STABILNOST I BIVŠI MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA - piše Dragan Vukićević
Srbija u trouglu Mladić - Kosmet - EU

   • Srbiju vidim kao zemlju u trouglu: jedan ugao je Kosovo, drugi Mladić, treći Evropska unija. Mislim da ni ova, a ni sledeća vlada, neće moći uspešno da se bore na sva tri koloseka - kaže bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, sada visoki funkcioner Pakta za stabilnost

   Na poslednjem decembarskom sastanku Evropskog saveta u Briselu, u izvesnom smislu, došlo je do različitih mišljenja zemalja članica i njihovog neslaganja o uslovljavanju nastavka pregovora sa Srbijom. Dok jedni smatraju da treba biti vrlo jasan u uslovljavanju, drugi misle da je Srbiji potrebna podrška i da pregovore treba nastaviti na bilo koji način.
Učesnik na ovom skupu bio je i Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, a danas visoki funkcioner Pakta za stabilnost. U razgovoru za ‚‚Ibarske novosti” Svilanović govori o svom viđenju nastavka pregovora i rešavanja kosmetskog čvora.
- U vezi sa tom podelom zemalja članica Evropske unije mogu da kažem jedno, a što, čini mi se, često promiče u našoj javnosti, a to je da neke zemlje olako smatramo više naklonjenim Srbiji, druge manje, neke smatramo većim, a neke manjim prijateljima. Mislim da to nije tako i da su sve zemlje članice EU, a sada ih ima 27, prijateljski raspoložene i žele da pomognu Srbiji. Međutim, različito je razumevanje naše političke situacije i otuda različito mišljenje kako najbolje pomoći našoj zemlji.
• O kakvoj je podeli reč?
- Rekao bih da postoje tri grupe. Jednu čine oni koji smatraju da nema govora o nastavku pregovora dok god ne ispunimo potpunu saradnju sa Hagom. Drugi, pak, misle da baš u ovom trenutku treba nastaviti razgovore na svaki način, pre nego što se održe izbori. I treća grupa, koja je negde između, zastupa tezu da nema mogućnosti da se razgovori sada nastave, ali da neposredno posle izbora pre formiranja nove vlade, treba tražiti način da se to učini.
Ono što sam ja mogao da saznam, i to jeste ekskluzivna informacija u ovom trenutku, jeste da su se one zemlje koje su insistirale na strogom definisanju uslova, poput Velike Britanije, Francuske, Danske, Holandije, malo ‚‚otoplile”, iznoseći svoj predlog na vrlo specifičan način. Da su u prvom delu bile za to da se potpuno jasno postavi nužnost pune saradnje sa Hagom da bi se nastavili pregovori, u drugom delu istog teksta upućena je zajednička poruka EU, u kojoj je navedeno da bi ispunjavanje pune saradnje dovelo do toga da EU jednoglasno pozdravi podnošenje kandidadture Srbije za članstvo. Oni koji razumeju jezik EU znaju da tako nešto nikada do sada nije izrečeno u odnosu na Srbiju.
Do sada su formulacije bile da smo mi dobrodošli u porodicu evropskih naroda, da za nas ima mesta, ali nkada nije rečeno da bi oni prihvatili da u narednoj godini, ako bi uslov Mladić bio ispunjen, podnesemo kandidaturu i da bi bila blagonalono dočekana. To je nešto što je potpuno novi jezik EU, nasuprot našoj koncepciji da nam je jedna druga grupa zemalja ‚‚bliža” i da je za nas prava pomoć nastavak pregovora odmah, bez ikakvih uslova.
U svakom slučaju, činjenica je da smo dobili opštu formulaciju podrške i da se od nove demokratske vlade očekuje da nastavi da ispunjava saradnju sa Hagom.
• Kakve promene u pristupu EU prema Srbiji očekujete posle januarskih parlamentarnih izbora? Da li će Mladić i dalje da bude prva prepreka svakom razgovoru sa Evropom, ili će rezultat izbora da odredi smernice pregovora?
- Ma kako trenutno izgledalo politička scena Srbije, mislim da bi izbori mogli da dovedu do nove demokratske vlade. Pošto sam ja veliki optimista, moja očekivanja su da će to biti vlada DS - DSS - G 17, da će demokratska opozicija u novom parlamentu biti koalicija oko Čede Jovanovića i Liberalno demokratske partije i da će, sa druge strane, radikali biti pojedinačno najjača stranka.
Mislim da bi to bio dobar izborni rezultat za Srbiju i da bi ta nova vlada koja bi, praktično, okupila sve tri stranke, bila toplo pozdravljena u EU. Čini mi se da bi u tom slučaju mogla da prevagne srednja grupacija i da bi posle izbora pregovori mogli da budu nastavljeni. Za sada, međutim, ne postoje nikakve garancije da će se to dogoditi, upravo zato što EU insistira na saradnji sa Hagom. Za to postoje i krupni argumenti u izveštaju koji je Karla del Ponte podnela Ujedinjenim nacijama. U njemu je Vlada Srbije jasno definisana kao Vlada koja ne sarađuje sa sudom u Hagu u punoj meri. To je dosta tvrda izjava, a Evropskoj uniji je to važan argument u zastupanju stavova da u ovom trenutku pregovori ne mogu da se nastave.
• Kada se govori o saradnji sa Hagom, najčešće se pominje ime Mladića. Međutim, na listi onih koje od Srbije traži Hag je šest imena. Da li, dakle, puna saradnja podrazumeva izručivanje svih šest optuženika ili samo Mladića?
- Uslov je strogo definisan i zove se puna saradnja sa sudom u Hagu. Idealno bi bilo da svih šestoro bude isporučeno Hagu. Ako mene pitate da li je zamislivo da pregovori budu nastavljeni iako svi ne budu isporučeni, mslim da jeste.
• A zašto se u javnosti pominje samo general Mladić kao prepreka za nastavak razgovora?
- On je persinifikovan kao čovek koji je odgovoran za ono što se dogodilo u Srebrenici. Njegova optužnica je Srebrenica. Svaka članica EU pojedinačno veruje da je Srbija kriva za rat i to je strašna optužnica i nešto sa čime moramo da se borimo. Oni imaju utisak da Srbija ni posle šest godina od svrgavanja Miloševićevog režima ne pokazuje iskrenu nameru da otvori pitanje odgovornosti za zločine koji su se dogodili u procesu raspada bivše Jugoslavije.
Primera radi, navešću neke brojke. Đinđićeva i Živkovićeva vlada, recimo, uhapsile su i izručile 23 ljudi za tri godine. Sledeća, Koštuničina vlada, u prvoj godini mandata nije se bavila ovom temom, pa je izgubila čitavu 2004. godinu bez ikakve volje da sarađuje sa sudom u Hagu. Naredne godine je, međutim, bila vrlo efikasna i uspela da pošalje 16 ljudi u Hag. Takve korake pratila su izvesna ohrabrenja iz EU i došlo je do početka pregovora, ali 2006. je prošla bez novih imena, što je vratilo ovu vladu dva koraka nazad i obustavilo dalje pregovore.
• Usvojen je novi Ustav. Po mišljenju mnogih, na sumnjiv način. Kako EU sagledava čitav postupak donošenja novog Ustava Srbije?
- Iako je bilo mnogo pitanja o tome da li su predreferendumska procedura i sam referendumski dan do kraja bili demokratski ili ne, ipak je došlo do podrške EU zbog toga što je ocenjeno da je važno da u ovom trenutku Srbija napravi rasplet sa Miloševićevim ustavom i uđe u drugu fazu, što bi, svakako, stabilizovalo zemlju. Mislim da su ta očekivanja EU i ispunjena.
• Kakvo je Vaše mišljenje: da li je referendum pokraden?
- Moj utisak je da su svi blagonaklono gledali na referendusmku proceduru, kao i na donošenje i sadržinu novog Ustava. Blagonalono, konkretno znači da su ozbiljne nedostatke u proceduri, poput nedostatka javne rasprave o Ustavu ili zahteva poslanicima da ga aminuju bez ikakve diskusije, prosto svi prihvatili bez komentara, kako u Vašingtonu, tako i u EU.
Drugi uslov tog zahteva bio je da, osim procedure, isto tako prihvate i sadržaj Ustava bez daljeg komentara. Konkretno, Kosovo se po mom mišljenju našlo u Ustavu pre svga da bi se povećao odziv na referendum i preskočio prag od 50 odsto i da bi Srbija sa malo više dostojanstva ušla u neke procese u vezi sa statusom Kosova, kako bi imala nešto na šta može da se pozove. Kosovo je odigralo tu prvu ulogu koju sam pomenuo. Videli ste da je u poslednjih nekoliko sati referenduma sva kampanja bila usmerena prema Kosovu i baš tada je došlo, navodno, do povećanog odziva glasača i prelaska praga od 50 odsto. Da li će Kosovo u Ustavu odigrati i drugu ulogu - to ćemo videti tokom 2007. godine.
Dakle, direktan odgovor na vaše pitanje je da se radilo o dogovoru. Taj dogovor je podrazumevao da se donese Ustav bez komentara, kojih bi u nekoj drugoj situaciji možda bilo. Zatim, taj dogovor je podrazumevao da se Srbija ohrabri, a ohrabrenje je došlo u vidu ulaska zemlje u Partnerstvo za mir, počeli su pregovori o sporazumu o viznim olakšicama, a zaključen je i sporazum o slobodnoj trgovini.
Nekada je politika takva da, kada znate kakav vas rezultat očekuje, pokušavate da uradite što više toga što će vam omogućiti da prođete kroz jedan težak proces. Ne mogu direktno da vam odgovorim da li je referendum zaista uspeo, odnosno da li je izašlo dovoljno ljudi, ali da imam ozbiljnu sumnju - imam! Da li mislim da su svi zažmurili na oba oka - jesu, a da li je to bilo dogovoreno - jeste!
• Kako sagledavate nastavak procesa rešavanja kosmetskog problema?
- Nema idealnog, optimalnog rešenja i nema rešenja koje bi bilo rezultat sporazuma. Velika su očekivanja da će Ahtisari, neposredno posle izbora, a pre formiranja nove vlade, predstaviti jedan paket koji će uspeti da zadovolji čanice Kontakt grupe i koji će u izvesnoj meri biti prihvaćen u Beogradu i Prištini.
Po onome što ja nazivam scenario broj jedan, Ahtisari će uspeti da svoju msiju završi tako što će doneti rezoluciju koja će uspostaviti novo međunarodno prisustvo. Suština bi bila da se ukine UNMIK i da umesto Ujedinjenih nacija Evropska unija preuzme veću odgovornost. Ali, nema nikoga ko sada može sa sigurnošću tvrditi da će se tako i dogoditi, jer niko nije siguran da Rusija neće uložiti veto protiv svake rezolucije Saveta bezbednosti.
Drugi scenario je takozvani ,,zamrznuti konflikt”. To znači da nema rezolucije, nema nikakvog koraka napred, a pri tome niko ne zna odgvoor šta se dešava među Srbima i Albancima na Kosovu. Ovaj scenario mogao bi biti uvod u treći, a to bi značilo da neko dođe sa idejom da se uđe u pregovore. U Briselu se ozbiljno razmišlja o sve tri mogućnosti, ali najviše se pominje scenario broj jedan. To znači da će biti doneta rezolucija Saveta bezbednosti, što će omogućiti Evropi da uđe na Kosovo i da preuzme neke od funkcija koje drži UNMIK, a drugi deo funkcija da prepusti kosovskoj vladi. To su, međutim, samo očekivanja, ali niko ne može da tvrdi da će se tako i desiti.
• I - kakvo je mesto Srbije u svemu tome?
- Srbiju vidim kao zemlju u trouglu: jedan ugao je Kosovo, drugi Mladić, a treći Evropska unija. Mislim da ni ova, a ni sledeća vlada, neće moći uspešno da se bori na sva tri koloseka. Jedini način je da se ove teme razdvoje tako da se proces Kosova nastavi unutar Kontakt grupe, a da se druga dva ugla povežu. Prilično dobro poznajem i našu i evropsku scenu i mislim da možemo da prođemo kroz ono što nas čeka, ali, nažalost, nismo u stanju da to ispregovaramo. To će morati neko drugi umesto nas da radi i to će na kraju biti jednostrana politika drugih prema nama. I to je naša realnost!Povratak na vrh strane
  ALEKSANDRA JOVANOVIĆ, IZ ANTITRAFIKING ORGANIZACIJE “ASTRA” - PREUZETO IZ LISTA ,,GLAS PODRINJA”
Na međunarodnoj pijaci robova najviše žena i dece

   • Trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica u cilju eksploatacije, putem prinude, otmice, prevare, obmane • Ujedinjene nacije procenjuju da 700.000 ljudi godišnje postane žrtva trafikinga, a druge organizacije govore da ta brojka ide i do dva miliona • Žene su najčešće seksualno eksploatisane, a ,,Astra” je od marta 2002. do sada ukupno identifikovala 233 žrtve, 90 maloletnih

   Iako je ropstvo zakonom ukinuto u martu 1807. godine, trgovina ljudima poprima sve veće razmere. Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije modernog roblja, a naše devojke završavaju i na Dalekom istoku, u Emiratima. ,,Palermo konvencija", koju je SCG potpisala u aprilu 2003. godine, definiše sve oblike krijumčarenja ljudi i trgovinu sankcioniše kao najteži oblik kršenja ljudskih prava. Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, razgovarali smo sa Aleksandrom Jovanović, PR Nevladine organizacije ,,Astra" (Anti trafficking action), koja u Beogradu već šest godina radi na prevenciji, raskidanju međunarodnih ropskih lanaca i direktnoj pomoći žrtvama.
• Šta sve obuhvata pojam trafikinga?
- Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji i postkonfliktne zemlje, koje su najčešće glavne zemlje porekla žrtava, kao i ekonomski razvijenije, koje se istovremeno pojavljuju kao zemlje tranzita i konačne destinacije. Reč je o jednom od najtežih oblika kršenja ljudskih prava i prava dece. Prema Konvenciji UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, kao i Protokolu za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, koji dopunjuje ovu Konvenciju, trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije.
• Prvi trgovac ljudima, do XIX veka, bila je Velika Britanija, koja je godišnje prodavala više od 300.000 robova. U martu 2007. godine biće 200 godina od zvaničnog ukidanja ropstva, a svet se opet suočava sa trgovinom ljudima. Koliki je to problem u Srbiji?
- Veoma je teško govoriti o brojevima žrtava trgovine ljudima. Razlog tome leži u činjenici da je trgovina ljudima jedan vid organizovanog kriminala, i da, kao i kod svakog oblika kriminala, s jedne strane možemo da govorimo o identifikovanim žrtvama, a sa druge strane o procenama broja žrtava. Problem koji se javlja kod procene broja žrtava jeste koju meto-dologiju koristiti, odnosno koji su to parametri pomoću kojih dolazimo do realnih procena. Na primer, UN procenjuju da 700.000 ljudi godišnje postanu žrtve trgovine ljudima, dok neke druge organizacije govore da ta brojka ide i do dva miliona. Prilično je teško dati preciznu i realnu procenu.
Ono o čemu ja mogu da govorim jeste broj žrtava sa kojima je ,,Astra” imala kontakt, odnosno radi se o podacima koji su dobijeni putem ,,Astra” SOS te-lefona. Ovaj telefon je počeo da radi marta 2002. godine i do sada smo identifikovali 233 žrtve trgovine ljudima. Od tog broja 160 su državljanke i državljani Srbije. Ističem da je reč o identifikovanim žrtvama. Na kraju ostaje pitanje šta se dešava sa onim žrtvama koje nisu identifikovane i kako dopreti do njih.
• Šta je interni trafiking i ima li ga u šabačkom kraju?
- Interna trgovina ljudima podrazumeva da je žrtva trgovine ljudima prodata iz jednog u drugi grad u okviru jedne države, znači nije nužan prelazak državne granice. Ovaj vid trgovine ljudima je sve više u porastu. Cela Srbija je ugrožena i ne možemo iz-dvajati nijedan kraj posebno, mada su uvek područja koja se nalaze uz granicu u većem riziku.
• Da li su žene najčešće žrtve trgovine i kakvu eksploataciju trpe kao moderne robinje?
- Prema ,,Astrinim” podacima, od 233 žrtve trgovine ljudima 14 su osobe muškog pola, što znači da su u najvećem procentu žene žrtve. Naravno, ovde govorimo o onome što je nama prijavljivano, odnosno to ne znači da u praksi nema više žrtava muškog pola, već nama to nije prijavljivano. Žene su najčešće žrtve seksualne eksploatacije. One preživljavaju te-ško psihofizičko nasilje, koje može trajati godinama. Stid, strah, krivica, odbacivanje od porodice i prijatelja, stereotipi, predrasude, osuđivanja okoline, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju žrtve i koji njihovu surovu realnost čine još težom i nepodnošljivijom.
• U trgovini organima, ko je najugroženiji i koliko je otkrivenih slučajeva kod nas?
- O trgovini organima se najmanje zna. Nama do sada nije prijavljen nijedan slučaj trgovine organima. Sve ono što znamo o ovom vidu trgovine ljudima jeste ono što nama naše klijentkinje govore, a to je da se žrtvama često preti da će se, ako ne budu poslušne, njihovi organi iskoristiti i preprodati. To je jedan od načina da se žrtvama preti i u praksi se dešava da se žrtve odlučuju na bekstvo kada to čuju.
• Procenjuje se da godišnje 1,2 miliona dece postaje roblje: jedan od načina vrbovanja najmlađih je internet, a razlog su krađe i prosjačenje?
- Od 233 žrtve trgovine ljudima, koliko je ,,Astra” identifikovala, njih 90 je bilo maloletno. Znači, radi se o deci žrtvama. Teško je generalizovati stvari, ali se može reći da se devojčice češće koriste u svrhe seksualne eksploatacije, dok su dečaci češće iskorišćavaju za prosjačenje i navođenje na vršenje krivičnih dela, na primer na krađu. Naravno, ovu podelu treba uzeti samo uslovno. Deca se često kažnjavaju i seksualno i fizički, tako da su ona zapravo žrtve različitih vrsta nasilja. Teško je izdvojiti neki kraj Srbije kao posebno ugrožen, trgovina ljudima se odvija na celoj teritoriji naše zemlje.
• Šta kaže sudska praksa: ko su danas trgovci ljudima u Srbiji i u svetu?
- Važno je da znamo da trgovci ljudima mogu biti svi. Naša praksa je pokazala da su često ljudi iz naj-bližeg okruženja bili ti koji su ,,uvukli" žrtvu u lanac trgovine ljudima. Problem je u tome što kada nam osoba iz najbližeg okruženja ponudi neki posao, s obzirom na to da imamo poverenja u tu osobu, mislimo da nema potrebe da bilo šta proveravamo i tu leži opasnost. Što se tiče pravosuđa, ono je nažalost i dalje najslabija karika u lancu borbe protiv trgovine ljudima. Procesi su dugo-trajni, kaznena politika blaga i onda se postavlja pitanje koji je motiv žrtava da svedoče. One su često s pravom uplašene, njima se preti i one nisu spremne da govore o onome što im se dogodilo.
• Koja su područja najugroženija?
- Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije kada je reč o trgovini ljudima. Teško je izdvojiti određene delove zemlje, ali pogranična područja definitivno jesu u povećanom riziku.
• Kako se žrtve vraćaju u slobodan život?
Žrtve preživljavaju višestruko nasilje, koje nekada traje i godinama. One osećaju strah, krivicu, osećaju da su same krive za ono što im se dogodilo. Dešava se da, kada se žrtve vrate svojim kućama, bivaju odbačene od svojih porodica i prijatelja. Pružanje medicinske i psihološke pomoći je naravno nužno, ali to je samo početak. Neophodno je sistematski razvijati programe reintegracije. Potrebno je žrtve osnažiti, edukovati, omogućiti im da se aktivno uključe u društveni život.
• Da li se na Vaš SOS telefon javljaju i žrtve nasilja u porodici i da li je ovaj problem simbolično povezan sa trafikingom kroz šesnaestodnevnu akciju ,,Vidite li nasilje nad ženama", koju je Autonomni ženski centar u Srbiji počeo na Međunarodni dan žrtava nasilja, a završio na Međunarodni dan ljudskih prava?
- Jedna od naših osnovnih aktivnosti jeste pružanje pomoći i podrške žrtvama trgovine ljudima i njihovim porodicama. To u praksi znači da se u svakom konkretnom slučaju žrtvama obezbeđuje ono što im je potrebno. ,,Astra” je obezbeđivala pravnu, psihološku, medicinsku pomoć, upućivanje u sklonište za žrtve trgovine ljudima, kao i praćenje žrtava kroz sudski postupak i proces resocijalizacije.
Ukoliko je nekome potrebna pomoć ili bilo kakva informacija u vezi sa problemom trgovine ljudima, ili ima saznanja o potencijalnim žrtvama trgovine ili mestima na kojima se one nalaze, može nam se javiti na naš SOS telefon 011/33-47-817, koji radi svakog radnog dana od 14 do 20 časova. Na naš SOS telefon javljale su se i žrtve porodičnog nasilja. Ono što mi možemo da učinimo za njih jeste da ih, kada saslušamo o čemu se radi, uputimo na onu organizaciju koja može da im pomogne. Što se tiče akcije šesnaest dana aktivizma, ona je posvećena nasilju nad ženama, a trgovina ljudima, odnosno trgovina ženama, jeste jedan od najtežih oblika nasilja.

PANČEVAČKA GRUPA
U prilog tvrdnjama da je pravosuđe najslabija karika antitrafikinga, svedoči i vest da je Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu desetorici pripadnika ,,pančevačke grupe", osuđenim na ukupno 20 godina zatvora zbog trgovine ljudima. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Podsećamo, pripadnici ,,pančevačke grupe" su 28. decembra prošle godine osuđeni zbog toga što su ,,naterali Marinelu Trailov da se u Italiji bavi prostitucijom". Protiv organizatora kanala od Pančeva do Italije svedočile su dve Pančevke, opisujući šta im se sve dešavalo.Povratak na vrh strane

TRAGIČAN KRAJ OPASNE IGRE
U smrt zbog ,,parkura"


   Igrajući se ,,parkura" na krovu jedne od ogromnih hala kraljevačke Fabrike vagona, u koju je u nedelju oko 16 časova, sa još dvojicom svojih vršnjaka i drugara, ilegalno ušao preko ograde, četrnaestogodišnji Ljubiša Dimitrijević, ucenik sedmog razreda OŠ ,,Svetozar Marković", propao je kroz zastakljeni krov visoke fabričke hale i - na mestu ostao mrtav.
I dok je jedan od dečaka odmah otrčao da dozove hitnu pomoć, drugi je ostao kraj mrtvog drugara sve dok ih tu nisu slučajno pronašli fabrički vatrogasci.
,,Parkur" je inače nova, u javnosti malo poznata, ali nadasve opasna igra, sa mnogo adrenalina, kojom se, nažalost, zaluđuje i sve veći broj kraljevačkih tinejyera.
Cilj ove opasne mode i ,,igre" koja je stigla iz Francuske jeste da se sa što manje napora savladaju najteže i najopasnije prepreke kao što su penjanje po fasadama višespratnica, preskakanje sa terase na terasu, pentranje po građevinskim skelama i savlađivanje drugih opasnih prepreka, a sve po principu - što opasnije, to atraktivnije i bolje.
Za nesrećnog Ljubišu, inače, komšije iz Ulice cara Lazara u Kraljevu kažu da je bio drag i umiljat dečak, solidan đak, ali hiperaktivan i temperamentan, i da je izuzetno voleo upravo ovakve opasne igre kojih nije želeo da se odrekne uprkos upozorenjima roditelja i najbližih rođaka. Prema kazivanju rođaka i najbližih drugara, Ljubiša je, štaviše, sve pomnije pribavljao i razmenjivao propagandni i promotivni ,,materijal" - uglavnom kompjuterske diskove sa uputstvima za uvežbavanje ,,parkura".
Tako je, u potrazi za što boljim ,,terenom" za trening i međusobno nadmetanje vršnjaka, Ljubiša sa drugarima stigao i do krova hale u Fabrici vagona, gde je, nažalost i izgubio život.
piše Dušan Stojić (Novosti)


STRAVIČAN UDES NA IBARSKOJ MAGISTRALI
Poginuo vozač


   Mira Tomović (51) iz Konareva, na privremenom radu u Sloveniji, izgubila je život u saobraćajnoj nesreći 30. decembra 2006. godine.
Do nesreće je došlo na magistralnom putu Kraljevo - Raška u Čibukovcu, kada je teretno vozilo marke ,,skanija", kraljevačke registracije, kojim je upravljao Srećko Radaković (36) iz Konareva, prešlo na levu stranu kolovoza i udarilo u putničko motorno vozilo marke ,,Fiat Punto", slovenačkih registarskih oznaka. Na licu mesta je preminula Mira Tomović, koje je i upravljala vozilom, a njen devetogodišnji sin Cvetko Žan zadobio je lake telesne povrede, dok su ostali saputnici Ljubinka Đuričić (53) i njen devetogodišnji sin Ljubomir zadobili teške telesne povrede. Ljubomir je odmah prebačen na lečenje i KBC Kragujevac.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DOGRADNJA DOMA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA - piše Rajko Sarić
U rangu reprezentativnog hotela

   Dom učenika srednjih škola u Kraljevu osnovan je 1960. godine, odlukom tadašnjeg Sreza žičkog pod nazivom Internat šumarske škole. Internat, međutim, nikada nije bio pod patronatom ove ugledne vaspitno-obrazovne ustanove, već je radio samostalno. U početku su to bili skromni kapaciteti, ali su se vremenom povećavali i, konačno, devedesetih godina, tada već Dom učenika, ušao je u sistem Domova srednjih škola.

VIZIJA STARA PET GODINA
- Kada sam 2001. prvi put došao na mesto direktora, uz veliku opstrukciju dela kolektiva, počeo sam da radim na poboljšanju materijalnih i tehničkih uslova rada vaspitača i poboljšanju uslova smeštaja učenika. Tadašnji Upravni odbor Doma, sa Miroslavom Pavlovićem i Vaskom Nikolovim na čelu, podržao je moju ideju da Kraljevu treba savremen učenički dom tipa hotela, koji bi imao svoju funkciju i leti, kada su učenici na raspustu - kaže direktor Doma Dragan Novičić ne krijući zadovoljstvo što se, i pored svih prepreka, njegova zamisao sprovodi u delo.
Uz pomoć Ministarstva za obrazovanje i sport, posebno ministra Slobodana Vuksanovića, Novičić, kako sam kaže, u izjavi za ,,Ibarske novosti”, uspeva da ,,progura” projekat dogradnje Doma učenika.
- Sopstvenim sredstvima uradili smo projekat, a zatim, letos, sa šest miliona dinara sopstvenih sredstava, krenuli u realizaciju projekta vrednog oko 79.461.000 dinara. Ovih dana od Ministartsva prosvete dobilo smo 19,8 miliona dinara - kaže direktor Novičić, podsećajući da je posao mogao biti realizovan daleko brže da nije dolazilo do povremenog mešanja politike.
Ovih dana izvode se završni radovi na podizanju trećeg sprata. Izvođač radova, beogradska ,,Spektra”, pojačanim tempom nastoji da iskoristi koliko-toliko lepo vreme da pre obilnijih snežnih padavina objekat stavi pod krov.

OD RAČUNARA DO VEŠERAJA
Završetkom ovog veoma značajnog projekta Dom učenika srednjih škola dobiće 45 dvokrevetnih soba, nekoliko kabineta i apartmana za učenje, zubnu i lekarsku ordinaciju, teretanu i sportsku dvoranu od 126 kvadrata, računarske kabinete, vešeraj i druge prateće objekte koje do sada nije imao.
Broj učenika se neće povećavati, ostaće se na kapacitetu od 280, ali će se sadašnje osmokrevetne, pa čak i desetokrevetne sobe, rasteretiti, učenici će imati nemerljivo kvalitetnije uslove za učenje i boravak.
- Dobijanjem savremenog prostora za boravak učenika Kraljevo će imati šansu da školuje kvalitetniji kadar i da deo tog kadra ostane u našem gradu, da nađe adekvatno zaposlenje i smeštaj - procenjuje direktor Dragan Novičić.
Prema njegovoj zamisli, Dom će ubuduće, tokom leta, imati funkciju reprezentativnog omladinskog hotela, u kome će moći da borave kamperi i mladi koji u naš grad dolaze na višednevne ekskurzije.
Prema planu i programu, svi radovi biće završeni do 1. septembra 2007. godine.



UDRUŽENJE KIDNAPOVANIH I NESTALIH - piše Dragan Vukićević
Deda Mraz za decu nestalih

   U organizaciji kancelarije u Kraljevu Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije, prošle subote u velikoj sali Doma društvenih organizacija pripređen je novogodišnji program, sa obaveznim Deda Mrazom, za decu uzrasta do 15 godina, čiji su očevi nestali ili ubijeni na Kosmetu 1998. i 1999. godine. Na ovoj već tradicionalnoj ,,izbegličkoj Novoj godini” 220 dece dobilo je po paketić, a izveden je i prigodan program, koji je za ovu priliku priredila dramska grupa Zorana Savkovića Džerija.
Kraljevačka kancelarija Udruženja ove godine je uz velike napore uspela da obezbedi paketiće za decu u kojima prvi put nije bilo uobičajenih slatkiša.
- Nažalost, ove godine, iz nama nepoznatih razloga, Crveni krst je izostao u akciji prikupljanja pomoći - kaže Dragan Jovanović, stručni saradnik u kraljevačkoj kancelariji Udruženja. - Rekao bih i da je sve manje ljudi i institucija koje žele i hoće, a mogu, da pomognu deci sa Kosmeta čiji su očevi stradali, a najviše nas boli to što ti ljudi i organizcije ne prepoznaju naše probleme.
Novogodišnji program i pakteiće obezbedili su ove godine organizacija Ljubi bližnjega svoga ,,Dragiša Armuš“ (180 paketića) i nemača nevladina organizacija ADRA sa 64 paketića. Uz njih, JP EPS Kosova obezbedila je i 30 božićnih paketića za decu najugroženijih porodica.
- Naš prioritetni zadatak jeste otkrivanje istine o sudbini nestalih i kidnapovanih na Kosmetu - ističe Brankica Antić, predsednica Kancelarije - ali i da pomognemo deci, koja su najveća žrtva. Mi nastojimo da spajamo ljude i zato organizujemo ovakve događaje.
Tako, povodom Božića, sutra (subota) u 18 časova na Trgu srpskih ratnika, kraljevačka kancelarija Udruženja, uz pomoć Koordinacionog centra za KiM i blagoslov Eparhije žičke, za sve građane Kraljeva organizuje pretpraznično veče uz, naravno besplatno, grejanu rakiju, postan pasulj, posne sarmice i girice. A u nedelju, posle jutarnje službe, u Hramu spaljivanja moštiju svetoga Save u Dositejevoj ulici, svim građanima Kraljeva i raseljenim licima biće ponuđena takođe grejana rakija, ali i pečenje.



REFORMA SREDNJEG OBRAZOVANJA - piše Bojana Milosavljević
Sličniji evropskom modelu

   • Prošle godine reformom srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji obuhvaćeno 129 srednjih škola. U Kraljevu prava reformska je Poljoprivredno-hemijska škola “Dr Đorđe Radić”, mada ogledna odeljenja imaju još neke

   Po principima Evrope, koja nadgleda reformske procese u obrazovanju Srbije, tokom prošle godine delimično je radilo 129 škola, kroz ogledna odeljenja ili posebne (nove) obrazovne profile. U Kraljevu je za oglednu školu u nekim važnim i obimnim segmentima preporuku dobila Poljoprivredno-hemijska škola. Reformski procesi u njoj trajali su nekoliko godina, a po svoj prilici trajaće još neko vreme. Osim škole na Ratarskom imanju, inovacijama u obrazovanju bavi se i Mašinsko-tehnička škola ,,14. oktobar”, koja ima nekoliko oglednih odeljenja. Osveženje nastavnih planova i programa uobičajilo se i u Trgovinsko-ekonomskoj školi. Ove dve potonje ipak nisu u zvaničnom projektu reforme srednjeg stručnog obrazovanja, koja se, uzgred, odvija u ciklusima i dugoročno, uz prilježan nadzor, pravila i materijalnu podršku Evropske unije, odnosno njene Kancelarije u Srbiji.
Ove godine trebalo bi da počne izrada nacionalnog okvira kvalifikacija, kojim će se nivoi obrazovanja klasifikovati u skladu sa evropskim principima. Ovo je u Ministarstvu prosvete i sporta poslednjih dana 2006. godine najavljeno kao veliki reformski prioritet. Osnova evropskog okvira za kvalifikaciju jeste usaglašavanje stručnog obrazovanja na osnovu standarda, veština, sposobnosti i znanja. Kada se taj posao završi, biće precizirano šta osoba mora da zna kako bi obavljala profesionalni rad, tumačenje je iz ovog Ministarstva.



ODRŽANA MANIFESTACIJA “REČI UVELIKO” KNJIŽEVNOG KLUBA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Leli Krljar ,,Bogdan Mrvoš”

   • Lela je prve pesme počela da piše još kao dete, i to u jeku demokratskih protesta, što je podrazumevalo i svojevrsni mladalački angažovani pristup u cilju stvaranja boljeg sveta za sve. Inače, Lela je po vokaciji pravnik i najverovatnije da će uskoro imati priliku da svoje znanje stavi u službu pravde i borbe protiv korupcije, što njenoj majci, poznatoj glumici Dani Krljar, ne pada baš lako i dosta strepi kako će njeno emotivno mezimče da se snađe u svetu i vremenu koje ponajmanje pogoduje pesničkim dušama

   Tokom prošle nedelje održana je, sada već tradicionalna, manifestacija Književnog kluba Kraljevo ,,Reči uveliko”. Ovo trodnevno druženje učenika srednjih škola i ljubitelja pesničke i lepe književne reči sa članovima Književnog kluba okončano je prigodnim programom u Galeriji ,,Maržik”, gde su još jednom nastupili gotovo svi članovi Kluba, gosti, iz nekih od nama susednih gradova, ali i učesnici konkursa ,,Bogdan Mervoš”. Zapravo, čitava manifestacija je i zamišljena tako da bude omaž našem sugrađaninu pesniku Bogdanu Mrvošu, koji je dobar deo svog života proveo u Kraljevu, gde se ,,upisao” u plejadu onih književnih pionira koji su utrli put kasnijim proznim i pesničkim ,,veličinama” po kojima je Kraljevo nadaleko postalo poznato krajem prošlog milenijuma.
   Žiri, u sastavu Dejan Aleksić, Veroslav Stefanović i Miloš Milišić, doneo je odluku da, među brojnim učesnicima i veoma dobrim radovima, ovogodišnje priznanje, koje se sastoji od diplome, ali i novčanog dela, dobije mlada kraljevačka pesnikinja Lela Krljar. Leli je, na prigodnoj svečanosti u pomenutoj Galeriji, nagradu uručio književnik i član Književnog kluba Goran Petrović.
   U kraćoj izjavi za ,,Ibarske novosti” ovogodišnja dobitnica nije krila zadovoljstvo priznanjem koje joj je i prvo u nedugom ali, pokazalo se, uspešnom spisateljskom radu. Lela kaže da ono što je za sada tema njenog stvaralaštva obuhvata ljubav u onom njenom najizvornijem i najautentičnijem značenju, a što podrazumeva muško - žensku emotivnu vezu sa svim onim nijansama, uzletima i lomovima koji je bezuslovno prate. Međutim, zanimljivo je da je Lela prve pesme počela da piše još kao dete, i to u jeku demokratskih protesta, što je podrazumevalo i svojevrsni mladalački angažovani pristup u cilju stvaranja boljeg sveta za sve. Inače, Lela je po vokaciji pravnik i najverovatnije da će uskoro imati priliku da svoje znanje stavi u službu pravde i borbe protiv korupcije, što njenoj majci, poznatoj glumici Dani Krljar, ne pada baš lako i dosta strepi kako će njeno emotivno mezimče da se snađe u svetu i vremenu koje ponajmanje pogoduje pesničkim dušama. Ipak, kako tvrdi mlada dobitnica, ovo priznanje joj je veliki podstrek za dalji rad na kojem će ona istrajati, možda čak dotle da joj i pored izučenih pravnih nauka poezija postane osnovni životni poziv.



SARADNJA HENDIKEP CENTRA I DEČJEG SELA - piše Ivan Rajović
Novogodišnji pokloni i najava još ozbiljnije saradnje

   • Zahvaljujući ljubaznosti gospodina Veljovića imali smo i pomoć u volonterskom radu vojnika na civilnom služenju vojnog roka. Međutim ovo je prilika da se još jednom zahvalim na ovoj vrlo praktičnoj, vrlo konkretnoj i vrlo potrebnoj donaciji, a to su posteljine za našu decu i jedan sto za računare. S druge strane Dečje selo se trudi koliko može da pomogne članovima Udruženja i nadam se da će ova lepa međusobna saradnja biti nastavljena i tokom iduće godine, rekla je tom prilikom direktorka Dečjeg sela Vesna Jokanović.

   Prošla godina je za Hendikep centar i Dečje selo okončana susretom Vesne Jokanović i Živorada Veljovića koji su, kao predstavnici pomenutih ustanova, na najbolji mogući način učvrstili dosadašnju saradnju i najavili nove akcije. Susret je obavljen u prostorijama Hendikep centra, na novogodišnjoj svečanosti koja je bila upriličena za članove Centra, novinare i najbolje saradnike. Tom prilikom Dečjem selu su uručeni prigodni, ali neophodni pokloni kao novogodišnji dar Hendikep centra i ljudi koji su u njemu okupljeni.
   -Ovo je samo jedna od mnogih prilika u kojima je Hendikep centar pomogao Dečjem selu, ja se zahvaljujem na darovima i nadam se da će naša saradnja biti nastavljena u sledećoj ali i godinama koje tek dolaze, rekla je, pored ostalog, direktorka Dečjeg sela Vesna Jokanović.
-Poklon koji smo dobili mi ćemo vrlo praktično iskoristiti, a radi se o 50 kompletnih posteljina što je više nego dovoljno za naših četrdesetak mališana.
Saradnja Dečjeg sela i Hendikep centra odnoso Živorada Veljovića i Vesne Jokanović datira od samog osnivanja ovog svojevrsnog dečjeg boravišta. Deca su bila uključena u informatičke radionice, a ustupljen im je i jedan kompjuter koji koriste već dve godine.
   -Zahvaljujući ljubaznosti gospodina Veljovića imali smo i pomoć u volonterskom radu vojnika na civilnom služenju vojnog roka. Međutim ovo je prilika da se još jednom zahvalim na ovoj vrlo praktičnoj, vrlo konkretnoj i vrlo potrebnoj donaciji, a to su posteljine za našu decu i jedan sto za računare. S druge strane Dečje selo se trudi koliko može da pomogne članovima Udruženja i nadam se da će ova lepa međusobna saradnja biti nastavljena i tokom iduće godine, rekla je tom prilikom direktorka Dečjeg sela Vesna Jokanović.
   -Jedna od najznačajnijih je saradnja sa Dečjim selom i drago mi je da danas ovde na neki način svodimo rezultate i razgovaramo o onome što smo radili i što ćemo tek raditi. Dobili smo i mi poklon za decu naših članova, a mi smo kao organizacija uspeli da Dečjem selu uručimo naše skromne poklone, posteljine, nove farmerice, sto za kompjuter. Nadamo se da će ovakva saradnja biti nastavljena u narednom periodu i u većem obimu nego što je to do sada bio slučaj. Ideja je da naši volonteri kroz razne vidove kurseva i edukacije učestvuju u radu Dečjeg sela. I mada nam je ova godina bila izuzteno teška priveli smo je uspešno kraju i ostvarili smo uglavnom sve ono što smo hteli. rekao je na ovoj prigodnoj svečanosti direktor Hendikep centra mr Živorad Veljović.Povratak na vrh strane


     ATLETIKA: NOVOGODIŠNJA TRKA U MRSAĆU - piše Stole Petković
Užičani poveli kolo

   Sportska 2007. godina je počela atletikom. U Mrsaću je održana 37. tradicionalna novogodišnja trka, na kojoj je učestvovalo 150 takmičara iz desetak klubova Srbije i Republike Srpske.
U glavnoj trci na stazi 6.800 metara pobedio je Danijel Vukajlović iz Užica, koji je na cilj stigao ispred Gorana Milićića iz Kosova Polja i svog sugrađanina Željka Čelikovića.
Najbrojnija je bila trka u konkurenciji pionirki. Na startu 19 takmičarki, a prva na cilj stigla je Selma Mustafić iz Novog Pazara. Kod pionira, bez premca je bio Prederag Mijušković iz Raške. Kod juniora, Muamer Hasanović (Novi Pazar) prvi je presekao vrpcu na cilju, a kod juniorki Kraljevčanka Aleksandra Marinković. Sve ove trke održane su na stazi dugoj 1.700 metara, baš kao i nadmetanje vojske, policije i žandarmerije, u kojem je najbolji bio Đorđe Drašković, koji je na cilj ušao zajedno sa bratom Danijelom.
Ista dužina staze bila je i za seniorke, a neprikosnovena je bila Azra Eminović iz Novog Pazara.
U kategoriji mlađih veterana, najbrži je bio Dragan Pandurević (Pale), a kod starijih Miloje Andrić (Beograd). Inače, trku su otvorili pioniri iz sela Mrsać. Osnovci su trčali prvi krug, a najbolji je bio Stevan Nikolić iz Mrsaća, učenik četvrtog razreda OŠ ,,Petar Nikolić".
Rekord ni ove godine nije oboren. Kosta Kolarević, čuveni maratonac iz ovog sela, još uvek je neprikosnoveni gospodar. Vreme koje je on ostvario 1974. godine još uvek je nedostižno, a iznosi 19,22 minuta.
Takmičenje su i ovoga puta odlično organizovali atletski poslenici sa Milićem Rašovićem na čelu.

Rezultati:
Pionirke: Selma Mustafić (Novi Pazar), Teodora Simović (Novi Pazar), Katarina Kostić (Užice).
Pioniri: Predrag Mijušković (Raška), Đorće Mutavdžić (Užice), Reyo Barberac (Užice).
Juniorke: Aleksandra Marinković (AK Kraljevo), Anela Terzić (Novi Pazar), Marija Bandžić (Ćuprija).
Juniori: Muamer Hasanović (Novi Pazar), Slobodan Maksimović (Kosovo Polje), Miloš Pendić (Raška).
Seniorke: Azra Eminović (Novi Pazar), Snežana Kostić (Užice), Sanja Dimitrijević (AK Kraljevo).
Seniori: Danijel Vukajlović (Užice) 20.59, Goran Milićić (Kosovo Polje) 22.07, Željko Čeliković (Užice) 22,18.



    NA SVEČANOSTI URUČENE NAGRADE NAJUSPEŠNIJIM SPORTISTIMA KRALJEVA - piše Stole Petković
Krem sporta u 2006. godini

   Sportski savez Kraljeva je na osnovu nominacija pristiglih iz klubova odredio najuspešnije pojedince i ekipe za 2006. godinu.
U muškoj konkurenciji u kategoriji seniora najbolji je Ivan Todorović, OK Ribnica, a pored njega nominovani su Branko Damljanović (šah - Sloga), Marko Petrović (bodi bilder), Zoran Petrović (paraglajder - Eol), Dejan Popović (planinar - Gvozdac), Vukašin Lukić (vaterpolo - PVK Kraljevo), Goran Jovanović (kajak - Ibar), Đorđe Rangelov (karate - Sloga), Zoran Pavlović (biciklizam - Metalac), Bojan Vukosavljević (Kik boks - Kraljevo).
Kod seniorki, prva je Tamara Bajić ŽKK Kraljevo. Pored nje, nominovane su njena klupska drugarica Vanja Veljović i maketarka Sretenka Đukić (maketar - Spiner).
Za najbolju ekipu proglašen je OK Ribnica, prvoligaš koji je izborio plasman u CEV kup. Nominovani su AK Kraljevo, RK Metalac, OK Ušće, Teniski klub Kraljevo, Vaterpolo klub Kraljevo, KK Sloga, KK Mašinac, Fud. repr. Kraljeva, KK Kraljevo.
Trener broj jedan je Dragan Đorđević (OK Ribnica), a nominovani su: Miloš Pejić (košarka - Sloga), Momir Tasić (ž. košarka - ŽKK Kraljevo), Tomislav Ćirić (vaterpolo - Kraljevo), Nenad Vukićević (tenis - Kraljevo), Toplica Petković (rukomet - Metalac), Radovan Vukomanović (kik boks - Kraljevo), Vladimir Bošković (kajak - Studenica), Nebojša Dukić (kajak - Ibar), Milan Matijević (atletika - Kraljevo).
Kod pionirki, najuspešnija je bila Aleksandra Marinković (AK Kraljevo), a konkurentkinje su bile: Nikoleta Nikolić (odbojka - Ušće), Jelena Jovanović (tenis - Kraljevo), Teodora Gajović (kajak - Studenica), Andrijana Nešić (atletika - Kraljevo), Ana Rančić (karate - SA-TA-MI), Mirjana Milošević (kajak - Studenica).
Predrag Pavlović (Kajak klub Studenica) je najbolji pionir koji je po mišljenju ljudi iz Sportskog saveza bio ispred nominovanih: Bogdana Bukare (kajak - Ibar), Luke Ilića (tenis - Kraljevo), Maksimilijana Boškovića (šah - Sloga), Antonija Pantelića (tenis - Kraljevo), Ilije Košanina (tenis Kraljevo), Darka Radosavljevića (karate SA-TA-MI).
Kod juniorki, bez premca je Anđela Nemčević (TK Kraljevo), u konkurenciji sa Vanjom Veljović (košarka - Kraljevo), Nevenom Jovanović (košarka - Kraljevo), Danijelom Krasić (karate - Sloga), Teodorom Pantelić (tenis - Kraljevo).
Nenad Miletić (Kik boks klub Kraljevo) prvi je u kategoriji juniora pored Mirka Radevića (odbojka - Ribnica), Miroslava Pavlovića (kajak - Studenica), Veselina Nasufovića (kajak - Ibar), Miloša Aksentijevića (boks - Metalac) i Predraga Petronijevića (tenis - Kraljevo).
Doktor Slobodan Lukić (Vaterpolo klub Kraljevo) najbolji je sportski radnik. U konkurenciji su bili Dragan Dimitrijević (tenis - Kraljevo), Milivoje Mitrović (odbojka - Ribnica), Dragutin Žarković (odbojka - Ušće), Rodoljub Pavlović (kajak - Ušće), Mirko Cvetković (kik boks - Kraljevo), Petar Popović (Streljački savez Kraljevo), Slobodan Jovanović (auto-moto), Dragiša Ostojić (atletika - Kraljevo), Slobodan Đekić (karate - Sloga).



    NA IZMAKU JOŠ JEDNE SPORTSKE (KALENDARSKE) GODINE - piše Zoran Bačarević
Godina u znaku ženske košarke

   • Ženski košarkaški klub Kraljevo odigrao prvu prvenstvenu utakmicu u najvišem košarkaškom ra-ngu • Sloga SŽ I Mašinac nisu nominovali najbolje za izbor najuspešnijih u organizaciji Sportskog saveza opštine

   Dvehiljadešesta (prosta) godina ostaće upamćena u kraljevačkom sportu po košarci. Ništa novo? Ipak - jeste. Ženski košarkaški klub Kraljevo uspeo je da se plasira u najviši domaći rang. Kraljevačka ženska košarka konačno je stigla u ,,saveznu" ligašku konkurenciju a uspelo je to generaciji devojčuraka predvođenih Tamarom Bajić (19). ,,Malene" sa Ibra u konkurenciji 11 ekipa uspele su da u startnoj sezoni u košarkaškoj eliti zabeleže I četiri pobede na deset utakomaca, najavljujući da u 2007. godini ,,neće igrati samo jedno leto".
Raspad još jedne konfederalne države, Srbije i Crne Gore, nije se bitnije odrazio na kraljevački sport, pa i na onaj ekipni. Kraljevački klubovi zadržali su mesto u rangovima koje su imali i pre majskog odcepljenja Crne Gore pa i njihovih saveza i klubova od ,,srbijanskih". Izuzetak je PVK Kraljevo koji je bio ubedljiv na kraju prvenstva Prve B lige, plasirao se i najvišI vaterpolo rang u Srbiji, ali kraljevački ,,delfini sa Ibra" nisu i zaigrali (zaplivali) u vaterpolo eliti. Veteran Igor Gočanin, braća Lukić, Nemečević i drugovi nisu imali dostojne rivale u letošnjoj ,,drugoj ligi" ali i dalje ništa od prvoligaškog vaterpola. Zatvoreni bazen na Ibarskom keju je u fazi glavnog projekta, pozamašna finansijska sredstva za njegovu izgradnju još su ,,u oluku". Ljudski je nadati seda će njegova izgradnja uslediti u -bliskoj budućnosti.
Kraljevački košarkaški prvoligaši, Sloga Sosijete Ženeral i Mašinac zadržali su pozicije u sada već bivšoj srpsko-crnogorskoj I srpskoj košarci. Na kraju minule sezone uspešniji je bio mlađI Mašinac plasmanom u Super ligu dok je Sloga opstanak u Našoj Sinalko ligi obezbedila bukvalno u poslednji čas pošto je Napredak u Beogradu savladao Mega Ishranu. Ispostavilo se da ,,komšijska pomoć" nije bila ni potrebna jer su, posle odvajanja Crnogoraca, i ,,Čarapani" i beogradski ,,Pekari" ostali u najvišem srpskom rangu. Po višegodišnjoj ,,taktici" I Sloga (posebno0 I Mašinac promenili su dosta igrača u seniorskom pogonu a minulog leta I šefove stručnog štaba. Miloš Pejić se sa klupe rezervisane ,,za goste" (u ovom slučaju Mašinac) preselio na matičnu klupu ,,domaćina" preuzevši kormilo Sloge. Njegov naslednik na klupi ,,studenata" postao je Radenko Varagić, višegodišnji prvi asistent u stručno štabu mlađeg kraljevačkog prvoligaša. Na startu novog prvenstva (prvog Srbije) Mašinac je bio uspešniji, Sloga je ,,hramala" u prvim jesenjim kolima da bi pauzu između dve polusezone u prvom krugu takmičenja kraljevački prvoligaša dočekali kao prave komšije - Sloga na četvrtom a Mašinac na petom mestu sa identičnim učinkom-šest pobeda I pet poraza. Mašinčeva filijala Ribnica startovala je u Prvoj B ligi- i ostala na startu. Posle prvog kruga takmičenja ostala je jedina ekipa koja nije zabeležila pobedu. Ostaće zabeleženo da košarkaški poslenici Kraljeva nisu nominovali (predložili) svoje candidate za najuspešnije u izboru Sportskog saveza opštine Kraljevo. Nisu to učinili ljidi iz muške košarke ali zato oni iz ženske nisu bili lenji pa je Tamara Bajić proglašena najuspešnijom sportiskinjom kraljevačke opštine u 2006. godini.
Na fudbalskim terenima takoreći ništa novo. Sloga i Metalac Trgovački zadržali su status ,,trećeligaša". I ove godine startovali su u Srpskoj ligi-grupe Zapad. Sloga je, još jednom počela sa ambicijama da se domogne ,,druge lige" ali nije imala daha da izdrži nezadrživ juriš milanovačkog Metalca koji je jesenju polusezonu završio sa nedostižnom bodovnom prednošću. Jesenju titulu Milanovčani su ,,overili" pobedom u Kraljevu u poslednjem 17. kolu nad Slogom od 2:0. Prve komšije, sa igrališta kod Ložionice dobro su startovale da bi Metalac, kako je polusezona odmicala počeo da ,,gubi paru". U završnici jeseni promenila je I trenera pa je Ljubišu - Bila Milojevića na klupi zamenio Dragan Jovanović - Gaco. Ostali, ,,nižerazredni" klubovi, uglavnom, tavore u zonskim, regionalnim I opštinskim ligama.
U 2006. godini konačno su i kraljvački rukometaši dobili ,,krov nad glavom". San o hali u kojoj bi svoje znanje i umeće pokazali rukometašI ali i rukometašice Metalca, ostvaren je. O dove sezone kao domaćini igraju svoje utakmice- u čačanskom predgrađu Atenica.
Namerno ,,preskočivši" najuspešnijeg kraljevačkog prvoligaša u ,,loptačkim" sportovima valja konstatovati, kao ,,šlag na tortu": Odbojkaški klub Ribnica još jednom je proglašen za ekipu godine, najbolji trener je učitelj kraljevačkih odbojkaša Dragan Đorđević, a najbolji sportista Kraljeva u 2006. godini najbolji pointer Ribnice u prošlogodišnjoj sezoni Ivan Todorović.
Pojedinačno? Prepustivši ,,samoupravno" klubovima da ocene učinak svojih takmičara valja podestiti na njihove uspehe: Predrag Pavlović (kajak), Nenad Miletić (kik-boks), Anđela Nemčević (tennis), Aleksandra Marinković (atletika)…



 KARAĐORĐE PROSLAVIO JUBILEJ - piše Stole Petković
Svečano i masovno

   • Fudbalski klub Karađorđe proslavio 80 godina postojanja • Na svečanoj Skupštini kluba održanoj u SO Kraljevo dodeljena priznanja zaslužnim sportskim radnicima i organizacijama

   Jedan od nastarijih klubova u ovom delu Srbije FK Karađorđe iz Ribnice proslavio je veliki jubilej - 80 godina od osnivanja. Na svečanoj Skupštini kluba u velikoj sali Skupštine opštine Kraljevo bio je prisutan veliki broj sportskih radnika i predstavnika klubova kao i društveno-političkih organizacija. Tom prilikom podeljena su priznanja zaslužnim sportskim radnicima ovog kluba, zatim sportskim savezima i organizacijama sa kojima je klub uspešno sarađivao tokom osamdeset leta, a odata je i pošta preminulim članovima kluba.
   Neposredno pred centralnu svečanost na Bunjačkom brdu u Ribnici otvoren je sportski centar sa nekoliko terana za igru.

U PRIPREMI PROSLAVA U FS RAŠKOG OKRUGA
Naredne nedelje, u petak u 15 časova, povodom 50 godina od osnivanja FS Raškog okruga biće održana svečana akademija u multimedijalnom centru Kvart. Tom prilikom biće uručiena priznanja zaslužnim sportskim radnicima i organizacijama.Povratak na vrh strane
 


IMPRESUM

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeća za informisanje: „Ibarske novosti” - Kraljevo. Adresa Redakcije: ul. Hajduk Veljkova br. 2.
Direktor i glavni i odgovorni urednik: Dragan Rajičić. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojević. Tehnički uredio: Saša Kovačević.

Redakcija: Zoran Bačarević (sport), Dragan Vukićević (privreda), Slobodan Rajić (politika), Marko Slavković (reportaže i Stršljen), Bojana Milosavljević, Stojan Petković (sport), Ivan Rajović (urednik izdavačke delatnosti), Rajko Sarić, Milisav Radovanović (fotoreporter), Vesna Jovičić (lektor), Zorica Radunković (marketing). Poslovni sekretar Lidija Kuljača.

Predsednik Upravnog odbora: Biljana Knežević, dipl. pravnik.

Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik tel/faks 320-630, pravna i opšta služba 312-505, oglasno odeljenje 312-505. Godišnja pretplata 1.560 din. Za inostranstvo - Evropa 4.680 dinara, Amerika i Australija 6.240 din. Tekući račun: 160-14461-52 kod „Banca Intesa” Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti”. Štampa “APM print”, III Bulevar 29, Beograd. Generalni distributer: “HIT-KOMERC” Žička 10, tel. 036/360-200 i 361-222.

Poštarina plaćena u Pošti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vraćaju.

e-mail:webmaster@kraljevo.com, ibarskenovosti@sbb.co.yu


Ibarske novosti - e-mail

Copyright © 1997-2006. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive