Internet izdanje - 12. januar 2007. godine

  Ibarske novosti - e-mail

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" - klik za vecu sliku! „Nemamo prečeg zadatka od izgradnje snažne Srbije”
Podržati šampione i kreatore razvoja
Pokloni Gerontološkom centru
Borba protiv kriminala, za ekonomski razvoj i celovitost Srbije
„Želimo da sagradimo zdravu, normalnu i jaku državu”
Šengenski pravni red
Parkur - igra smrti?
Kako zaštititi spomen-groblje?
Osveštana fotografija ,,Rođenje Presvete Bogorodice”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, rukomet


ZAVRŠNA PREDIZBORNA KONVENCIJA SRPSKOG POKRETA OBNOVE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
„Nemamo prečeg zadatka od izgradnje snažne Srbije”

   Srbija se brani u Srbiji i ako ona postane ekonomski snažna i bogata, uspešno će odbraniti svoje nacionalne i državne interese - rekao je Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i nosilac poslaničke liste, na predizbornoj konvenciji te stranke, održanoj pod sloganom „Vredi se boriti” 10. januara u MMC „Kvart” u Kraljevu.
   - Onih devedesetih godina mnogi me nisu razumeli, mnogi su me zamrzeli, kad sam u onoj opštoj halabuci i dernjavi uzvratio „patriotama” sa histeričnim zapomaganjima „Srbija se brani u Kninu!” da to nije tačno, nego da se Knin brani u Srbiji. I ako napravimo snažnu Srbiju, ako nam Srbija bude stekla velike i moćne saveznike i postane bogata, onda ne može niko ništa ni Kninu, ni Hercegovini, ni Kosovu. Ništa se nije promenilo. Snažna Srbija je branilac svake srpske krajine, okrajine, pokrajine i svakog čoveka. Mi nemamo prečeg zadatka od izgradnje snažne Srbije - naglasio je Vuk Drašković, govoreći o pitanju statusa Kosmeta i istakao da premijer ne može da kaže da je „Kosovo mera Srbije”, već da je obrnuto - Srbija je mera Kosova. Pozvao je prognane sa Kosmeta da ne glasaju „za one koji su uzroci njihovog proterivanja i propadanja, jer će tada Kosovo doći i u Kraljevo”, već „da glasaju za nadu i san da se vrate na Kosovo” kad Srbija bude snažna i sa moćnim saveznicima.
Drašković je na početku izlaganja saopštio povoljnu vest ,,da smo se izborili da opštine sa srpskom većinom na Kosovu dobiju najviši, evropski stepen autonomije i da suvereno odlučuju o svim pitanjima na svom području” i konstatovao da to ovde ne daju ljudi kojima samo odgovara Srbija vazala, koji su navikli da žive u Beogradu u „krugu dvojke”. Istakao je i da je „stepen centralizma danas u Srbiji veći nego kada je oboren onaj režim” i podsetio da Slovenija ima 230, Hrvatska 550 opština, a Srbija samo 160. Pošto je to jedan od ključnih evropskih standarda, i Srbija mora da sprovede decentralizaciju, da obezbedi ravnomeran razvoj, „da pare ostaju što bliže narodu” i da se premosti jaz između bogatih i siromašnih.
Lider SPO rekao je i da su „ogromne mogućnosti pred Srbijom, ali da je potrebno da to neko pogura, poput SPO-a”, koji je potreban da spreči pokušaj bivših ljudi sa vlasti da vrate zemlju unazad, a „svoje bivše saborce koji počinju da liče na one protiv kojih smo se borili probudi ako su zaspali, ohrabri ako su klonuli i skloni ako su posustali”. Napomenuo je da nije lako gledati druge poput suseda Bugara i Rumuna da idu mnogo brže napred i dobijaju od EU milijarde evra za razvoj, pa je čak i Albanija potpisala sporazum o pridruživanju sa EU, a Srbija nije. Naglasio je i da narodu treba reći pravu istinu, ali da „među ljudima koji vode zemlju ima malo onih sa vizijom” i da oni ne mogu da obećavaju brz ulazak Srbije u EU, jer ima mnogo prepreka na kojima svet insistira, pa da tek sledi nastavak pregovora i serija zahteva od EU koji se moraju ispuniti (Hrvatska je dobila 26 uslova).
„U ovom veku budućnost bi trebalo da bude osigurana zemljama koje imaju hranu, vodu, energiju i znanje. Srbija ih ima, ali su sva četiri stuba zanemarena i Srbija nema jasnu nacionalnu i državnu strategiju razvoja”, rekao je Vuk Drašković. Naglasio je da srpski seljak treba da živi i zarađuje kao slovenački, da se stimulativnim poreskim i drugim privrednim merama podstiče „svet malog biznisa, otvaranje malih, srednjih i velikih preduzeća”, da mladi u Srbiji imaju evropsko znanje, ali da „i dalje postoje kolone odlazaka, a nema kolona povratka” i da Srbija gubi tako ono što joj je najdragocenije. Završavajući izlaganje, Drašković je pored ostalog, uz aplauze, istakao povodom glavne prepreke za ulazak Srbije u EU da se on „oslanja na nacionalno dostojanstvo slavne pobedničke srpske vojske Kraljevine Srbije, koja je dobila dva balkanska i Prvi svetski rat, rušeći tri moćne carevine i za šest godina dramatično promenila mapu Balkana, a ne oslanja na dostojanstvo ideologije, njenih generala i ratnika, koji su nam na kraju HH veka u poraze i sramotu pretvorili pobedu srpske vojske s početka HH veka”.
- Ljudi, birajmo, oslonimo se na ono što je naše, da bi Srbija ponovo bila jaka. Ona mora da stane na tvrdo, na svoje i da ono što je Srbiji nametano - ideološka Vojska, ideološki način mišljenja, ideološke tajne policije - nije naše. Za ime Boga, vreme je da se narod u Srbiji odveže od onog što je donosilo poraze i nesreću i da se vratimo sebi, da bismo ponovo bili ono što biti moramo, što biti možemo i što srpski narod i Srbija zaslužuju - naglasio je na kraju Vuk Drašković, i prisutne u prepunoj sali „Kvarta” pozdravio kako se članovi SPO pozdravljaju od osnivanja stranke „Sa verom u Boga, za kralja i otadžbinu”.
Inače, posle intoniranja himne „Bože Pravde”, Milomir Šljivić, poslanički kandidat i predsednik Okružnog odbora SPO, poželeo je dobrodošlicu gostima u kraljevski grad koji je dobio ime po krunisanju kraljeva u sedmovratoj Žiči, uz veru „da će se u njoj otvoriti i osma vrata za novog kralja i kraljevinu Srbiju”. Podsetio je da je SPO u prethodnoj vladi imao samo četiri ministra, ali „da je mnoge dobre stvari uradio bez hvalisanja i prosjačenja glasova birača”. Naglasio je da je ključno da se pomognu selo o seljaci „kao večiti branioci i hranioci Srbije, jer nemaju kao radnici sindikate, i da se svakome vrati ono što je oduzeto jer je „oteto - prokleto”. Šljivić je rekao da se vredi boriti i za Kraljevo, kao mesto bogom dano, ali devastirano - nerazvijeno područje, da Kraljevo postane grad i da kao i cela Srbija izađe iz nerazvijenosti i da kraljevački poslanici treba da formiraju svoj klub, lobiraju za ovu opštinu i podnose izveštaj lokalnoj skupšini i narodu „koji je vrhovni sudija”.

In memoriam
Mića Igrutinović

   Posle duge i teške bolesti iznenada je preminuo naš dragi kolega Mića Igrutinović. I ma kako u ovakvom kontekstu dešavanja reč iznenada možda ne bi trebalo da se upotrebi, čini mi se, ona je najslikovitija za opis poslednjih meseci Mićine borbe protiv opake bolesti. Jer u tom periodu svima nama se činilo da je najveća opasnost prošla, da su nevesele lekarske prognoze, ipak, bile pogrešne i preterane. Jednostavno, na takvo razmišljanje navodilo nas je njegovo ponašanje i sve bolji fizički izgled. Tek sada jasno nam je da je taj najteži period njegovog života pokazao svu snagu i karakter koji je imao. Prosto je neverovatno sa koliko se hrabrosti Mića odnosio prema onome što ga je zadesilo. Pri svakom susretu raspoložen, iako duboko svestan da je u pitanju neizlečiva bolest. Otuda, valjda, ne želeći da laže i sebe i druge, nijednog trenutka nije pokušao da unese nekakva optimistička očekivanja. I te zloslutne prognoze bivale su uvek izrečene krajnje mirno, gotovo nezainteresovano - bez imalo straha. Možda zbog toga što nije želeo da ga bilo ko patetično sažaljeva. Nažalost, svedoci smo da je bio u pravu.
   Sličan, krajnje pragmatičan odnos, imao je Mića i prema poslu koji je radio. Iako je jedan od prvih snimatelja Televizije Kraljevo, nikada nije bio od onih koji se kunu u firmu i busaju u prsa kako je od njihove krvi i znoja ona stvorena. Nikada nije tražio više od kore hleba, koju je uvek pošteno i krajnje profesionalno zaradio. Blago rečeno, njegov nemirni duh, i u tom domenu ljudskog življenja, vodio ga je na razne strane. I pored činjenice da je znao da pokupi krpice i na neko vreme odluta ka samo njemu znanim putevima i ciljevima, uvek je na svom povratku znao da ga njegova kamera i sve dobronamerne kolege rado dočekuju. Nastavljao je, potom, sa istim žarom kao u prvim danima igračke zvane televizija, da kuje sve ambiciozne planove i razrađuje svoje sve originalnije ideje. S druge strane, uvek spreman da izađe u susret svim nimalo lakim prohtevima kolega novinara.
I tu mesta srceparajućoj hvali nema. Jednostavno, ili jesi - ili nisi, a Mića zaista jeste bio takav.
   Isto kao i van posla u, što bi rekli, običnom životu, koji je bio sve samo ne običan. Ali o tom delu Mićinog življenja mogli smo samo ponešto da naslutimo. Na teške trenutke nije želeo da se žali, a tajne sa svojih putovanja gotovo ljubomorno je čuvao. Valjda svestan da mi životno ustajali to verovatno ne bismo ni shvatili. Pitanje je koliko su to mogli i njegovi najmiliji, ali period teške borbe pokazao je da su se svi uz njega svili kada je to bilo najpotrebnije, jer najbolje su znali kako je to bila jedna dobra i samo nestašna duša. Nama, njegovim kolegama, ostaje večito pitanje da li smo mu i mi u tome dovoljno pomogli. Najiskrenije se nadam da jesmo, a ako nismo, neka nam Mića i Bog oproste.

Kolektiv JP ,,Ibarske novosti”


Mirko Vuković, poslanički kandidat i predsednik OO SPO Kraljevo, rekao je da je Srbija „prošla težak put ka demokratiji i EU”, da je SPO bio nosilac svih tih promena i da je i danas, a biće i sutra, „najveći graditelj svih puteva prema Evropi jer ima borbenost, hrabrost, znanje, čast i poštenje, osobine za koje se vredi boriti”.
Na konvenciji je govorio i Dragan Kojadinović, član Predsedništva SPO, koji je pored ostalog istakao da je Ministarstvo na čijem je čelu, pored Žiče, pomoglo izgradnju i renoviranje mnogih kulturnih institucija u Srbiji „bez obzira ko je na vlasti u tim opštinama” i naglasio da „SPO i svi kojima je ova stranka u srcu na ovim izborim počinju novu bitku za slobodnu, drugačiju, uspešniju i evropsku Srbiju”. Na konvenciji su govorili i Marijan Rističević, predsednik Narodne seljačke stranke, Vladimir Lešić, predsednik Srpske lige za povraćaj imovine, i Radovan Lazarević, predsednik Liberala Srbije - koalicionih partnera SPO na izbornoj listi.Povratak na vrh strane


PREDIZBORNA TRIBINA KOALICIJE DSS - NOVA SRBIJA U ADRANIMA
Podržati šampione i kreatore razvoja


   Vlada Srbije sa dr Vojislavom Koštunicom na čelu uradila je tokom svog mandata puno i započela mnogo toga i zato joj treba dati šansu i u narednom periodu, rekla je Biljana Knežević, kandidat za poslanika, na predizbornoj tribini koalicije DSS - Nova Srbija, održanoj krajem prošle sedmice u Adranima. Ona je posebno govorila o podsticajnim ekonomskim merama Vlade za otvaranje privrednih preduzeća i društava, posebno kroz efikasnu proceduru i manje troškove njihovog osnivanja, kao i efikasnije rešavanje problema nezaposlenosti kroz brojne programe (samo)zapošljavanja i velika planirana izdvajanja za otvaranje novih radnih mesta u narednom periodu.
   Na tribini su govorili i ostali poslanički kandidati DSS-NS. Srđan Spasojević, pored ostalog, naglasio je da je ova koalicija sve što je pre godinu dana u lokalnim predsedničkim izborima obećala u opštini Kraljevo, pa i u Adranima, i ispunila. Asfaltirano je više od stotinu kilometara puteva, na železnici su nabavljene nove lokomotive i manevarke, od 36 planiranih najmodernijih pružnih prelaza u Srbiji na području kraljevačke opštine grade se čak četiri (u Vrbi je završen, a u Konarevu, Čibukovcu i Bapskom Polju radovi su u toku ili predstoje), dok bi tokom 2007. trebalo da se završi elektrifikacija pruge Kraljevo-Čačak i urade mnoge druge investicije u okviru ŽTP Kraljevo. Dr Ljubiša Đoković je israkao da je koalicija DSS-NS najbolja koalicija u poslednjih 25 godina i dokaz kako se gradi narodna sloga i tako postižu rezultati, čemu su najviše doprineli premijer dr Vojislav Koštunica i ministar Velimir Ilić. Naglasio je da su naredni izbori državotvorni i da posle dobijanja novog Ustava, grba, himne i zastave Srbije treba dalje graditi i jačati državne institucije. Dr Radoslav Jović rekao je da je koalicija DSS-NS s pravom proglašena „narodnjačkom” jer je proistekla iz naroda i narod ju je prihvatio kao svoju, a dr Koštunica i ministar Ilić bili su uvek sa narodom i primer kakva vlast treba da bude. Dr Jović je posebno ukazao na značaj čuvanja srpske tradicije i efikasne borbe protiv „bele kuge” u Srbiji donošenjem posebnog zakona koji je on predložio još pre godinu i po dana, a kojim majke sa četvoro i više dece treba da dobiju nacionalnu penziju.

DA OSTANE OVA VLADA
Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, pored ostalog, rekao je da na izborima treba podržati najbolju Vladu i najboljeg ministra u njoj, zahvaljujući kojima je „Srbija postala ozbiljna država i šampion u razvoju u celom svetu, u kojem ima sve više prijatelja”. U poslednjih godinu dana, naglasio je dr Babić, „opština Kraljevo je postala šampion po izgradnji infrastrukture, dobivši od Vlade pomoć veću od dve milijarde dinara, a iz NIP-a čak 33 miliona evra. Posebno je podsetio da je asfaltirano više stotina kilometara puteva i mnogi započeti, da je novi most na Ibru završen 60 odsto, da su u toku radovi na obilaznici, završen projekat novog pešačkog mosta na Ibru i da se radi projekat zatvorenog plivačkog bazena, kao i da je Vlada predložila da Kraljevo dobije status grada, što će doprineti decentralizaciji i još bržem razvoju kraljevačke opštine i regiona. „Za Kraljevo je veoma bitno da ostane ova Vlada Srbije jer je najviše do sada uradila za nas i tako će biti i ubuduće”, rekao je dr Babić, apelujući na birače da svoj glas daju koaliciji DSS-NS i na taj način i daljem razvoju opštine i svom napretku.
Na tribini je bilo reči i o budućem razvoju MZ Adrani, koja bi u ovoj godini trebalo, kako je rečeno, da dobije novu kanalizacionu mrežu, gasovod i opremljenu industrijsku zonu Šeovac, i na taj način postane prigradsko naselje. Građane u Domu kulture u Adranima pozdravio je i Tomislav Ilić, predsednik OO Nove Srbije Kraljevo, i pozvao ih da izađu na izbore i podrže koaliciju DSS-NS da bi Vlada Srbije nadgradila i završila započeto.
Predstavnici ove koalicije održali su predizborne tribine i u Mrsaću, Bapskom Polju i drugim mestima kraljevačke opštine.


PREDSEDNIK OPŠTINE SA SARADNICIMA POSETIO RIBNICU
Asfaltiranje ulica i gasovod


   Lokalna samouprava je dosta učinila na komunalnom uređenju i opremanju prostora Mesne zajednice Ribnica. Radi sagledavanja dosadašnjih radova i dogovora o daljoj realizaciji, Ribnicu je u utorak, 9. januara, posetio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, u pratnji Dragiše Spasojevića, direktora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo”.
Kako je u razgovoru sa žiteljima istaknuto, jedna od „crnih tačaka” u Ribnici je Četvrta crnogorska ulica. Prošle godine u toj ulici je urađena atmosferska kanalizacija, a ove je predviđeno asfaltiranje ulice i trotoara i postavljanje javne rasvete. Kada se budu radile pristupne saobraćajnice novom mostu na Ibru, ova ulica biće alternativni put. Zbog teških kamiona koji će tuda prolaziti asfaltiranje će početi po završetku radova na pristpnicama mostu.
- Odlučili smo da ovu ulicu asfaltiramo, i tako smo i planirali kroz Program Direkcije, odmah posle završetka pristupnih saobraćajnica mostu, a najkasnije do 1. juna. Počećemo kompletnu rekonstrukciju ulice u letnjim mesecima, kada ovde nema mnogo stanovništva i kada su ljudi na odmorima i neće biti takve gužve, a biće otvorene i nove saoberaćajnice - rekao je dr Miloš Babić.
Predračunska vrednost asfaltiranja Četvrte crnogorske ulice je oko 20 miliona dinara. U atmosfersku kanalizaciju je uloženo oko devet miliona dinara. Osim ove, u Ribnici su rekonstruisane još i ulice 8. marta, Jošanička, Bosansko-hercegovačka, Zeke Nikolajevića i Mileševska, i u te radove je uloženo oko pet miliona dinara. Pokriven je i ribnički kanal i rekonstruisani vodovod i kanalizacija, a poseban značaj za Ribničane ima izgradnja gasovoda.
- Ta investicija traje već dve godine. Prešli smo prošle godine most i došli do ribničke strane. To nas je koštalo oko 14 miliona dinara, a ove godine ćemo napraviti dva kraka - jedan do Doma kulture i drugi do Vojne pošte u Ribnici. Ribnica je faktički time dobila mogućnost da se ove godine krene u gasifikaciju široke potrošnje - rekao je Dragiša Spasojević, direktor Direkcije „Kraljevo”.
Pored toga, u toku je i izgradnja kolektora fekalne kanalizacije od Ribnice do Mataruške Banje. Do sada su urađena dva kilometra. Vrednost radova je 20 miliona dinara. U toku je izgradnja crpne stanice u Ribnici za prebacivanje otpadnih voda iz ovog naselja na glavni gradski kolektor.


PREDSTAVNICI KOALICIJE PUPS-SDP OBIŠLI POPOVIĆE, SIRČU I ŠUMARICE
Zahtev za promenu načina obračuna penzija


   U razgovorima sa meštanima Popovića, Sirče i Šumarica, poslanički kandidati i predstavnici koalicije PUPS-SDP istakli su da je dramatično smanjenje penzija počelo kada je Vlada Srbija uvela „švajcarski model” obračuna penzija 2004. godine. Na taj način, kako je istaknuto, država je uštedela 380 miliona evra, ali je ugrozila egzistenciju penzionera i, ako se ovakav sitem obračuna nastavi, preti opasnost da do 2010. godine penzije iznose tek 35 odsto prosečne plate u Srbiji i da država prestane da garantuje njihovu isplatu.
- Populacija penzionera se ujedinila i osnovala svoju partiju sa namerom da uđe u republički parlament. Zašto da ne? Kad su ušli penzioneri Hrvatske, Slovenije i Makedonije, mogu i penzioneri Srbije - istakla je Milana Šponja, kandidat PUPS-SDP za poslanika.
Rečeno je da ova koalicija ima više od 400.000 članova, koji se bore ne samo za prava penzionera, već i nezaposlenih, odnosno građana koji su tokom tranzicije ostali bez posla, kao i za druge ugrožene socijalne kategorije građana. Po rečima prim. dr Nikole Krpića, kandidata za poslanika, penzioneri su morali da dignu glas jer Vlada nije učinila što je trebalo. PUPS-SDP traži socijalnu i zdravstvenu sigurnost penzionera jer to ovi ljudi zaslužuju, kao i da mlađe generacije imaju svoje sigurne penzijske fondove.
Predstavnici PUPS-SDP su istakli i da su sigurni da će na izborima preći cenzus, jer to potvrđuje i predizborni skup ove koalicije nedavno održan u Tutin, kojem je prisustvovalo više od 500 građana svih nacionalnosti.


LIBERALNO DEMOKRATSKA STRANKA
U nedelju završna konvencija


   U Opštinskom odboru LDP-a Kraljevo održana je konferencija za novinare sa koje je najavljena završna predizborna konvencija u Kraljevu, uz učešće nosioca liste Čedomira Jovanovića i drugih čelnika i poslaničkih kandidata stranaka ove koalicije (SDP - GSS - SDU - LSV). Konvencija će biti održana u nedelju, 14. januara, u MMC „Kvart” u Kraljevu sa početkom u 15 sati.
Pored toga, istaknuto je da su aktivisti LDP-a kroz kampanju „Od vrata do vrata” i postavljanjem štandova na trgovima i ulicama Kraljeva već došli do saznanja da bi u gradu za ovu koaliciju glasalo 15-30 odsto potencijalnih birača i da su uvereni da će njihova koalicija sigurno preći izborni cenzus i ući u parlament Srbije.


STRANKA G 17 PLUS
Prepoloviti nezaposlenost


   Na pres konferenciji u Opštinskom odboru G 17 plus u Kraljevu istaknuto je da stopa nezaposlenosti u narednom skupštinskom mandatu u Srbiji treba da se prepolovi raznim merama koje je predložila ta stranka. Stabilnom monetarnom politikom, niskom stopom inflacije, suficitom u budžetu i smanjenjem poreza na plate sa 73 na 63 odsto od 1. januara ove godine već su stvoreni određeni preduslovi za to, a novim ekonomskim merama, kao što su povoljni dugoročni krediti, stvaranje industrijskih i bescarinskih zona, proces otvaranja malih i srednjih preduzeća treba da doprinese i otvaranju na hiljade novih radnih mesta, posebno za mlade do 30 godina, kojih na evidenciji Službe za zapošljavanje U Kraljevu ima oko 17.000 - istakao je mr Jovan Nešović, kandidat G 17 plus za poslanika. Pored toga, G 17 plus predlaže i da država stipendira uspešne učenike, studente i sportiste, a da za stotinu najuspešnijih studenta obezbedi i specijalističko školovanje u inostranstvu.
- Rezultati koje smo ostvarili, kako u lokalu, tako i na republičkom nivou, daju nam za pravo da pozovemo mlade ljude da daju svoj glas za G 17 plus kako bi Srbija postala zemlja u kojoj vredi živeti i ostati - rekao je Vukman Rakočević, portparol OO G 17 plus Kraljevo.
Naglašeno je i da G 17 plus na poslaničkoj listi ima 32 kandidata mlađa od 28 godina.


KOALICIJA DSS - NOVA SRBIJA
Nastavak reformi u pravosuđu


   Ministar pravde i kandidat za poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije Zoran Stojković razgovarao je sa građanima o konkretnim pitanjima u pravosuđu i borbi protiv kriminala.
Ministar Stojković tokom boravka u Kraljevu posetio je i ovdašnji Okružni zatvor, Opštinski i Okružni sud, u kojima je sa rukovodstvima tih organa razgovarao o stanju i rezultatima u njihovom radu i nastavku započetih reformi u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije i kriminala. On je izrazio zadovoljstvo savremenom opremljenošću Okružnog zatvora u Kraljevu, uz konstataciju da je u saradnji sa okolnim opštinama potrebno pronaći novu lokaciju za Okružni zatvor. Rekao je i da su rezultati u borbi protiv korupcije doveli Srbiju po stepenu korumpiranosti sa 143. na 90. mesto u svetu.


NA KOPAONIKU PUŠTENA U RAD JOŠ JEDNA ŽIČARA
,,Amiga” zadala metu


   • Na Kopaoniku je u ponedeljak puštena u rad jedna od najmodernijih žičara ,,Duboka 2" • U rekordnom roku žičaru je izgradila kraljevačka ,,Amiga", a koštala je tri i po miliona evra

   ,,Duboka 2" je četvrta četvorosedna žičara koja je u poslednje dve godine izgrađena na Kopaoniku. Ovo je najbrža žičara do sada, budući da je brzina pet metara u sekundi.
- Zahvaljujući ovim brzim žičarama, zajedno sa žičarom ,,Pančić", Kopaonik će moći da primi mnogo više turista nego do sada jer više neće biti gužve i čekanja. To znači daleko veći devizni priliv i za Kopaonik i za sve opštine koje su u okolini Kopaonika - istakao je Mlađan Dinkić, predsednik Skijaškog saveza Beograda.
Žičara je finansirana iz Nacionalnog investicionog plana, a koštala je oko tri i po miliona evra. Pre četiri meseca kraljevačka ,,Amiga" je počela izgradnju dve žičare, ,,Duboka 1" i ,,Duboka 2", a ovakvom brzinom izgradnje skoro da je dostigla svetski rekord. Oko 120 radnika ovog preduzeća je uprkos lošim vremenskim uslovima uspelo da završi i kompletnu rekonstrukciju rasvete na ovoj planini. Druga žičara će biti puštena u rad za oko mesec dana.
- Žao mi je što za malo nismo pustili i drugu žičaru pa da postavimo stvarno i svetski rekord koji bi bio teško oboriv. Ovo je težak teren, ali smo uspeli da postignemo rekord u brzini igradnje - rekao je Miroslav tlačinac, direktor ,,Amige".
Opremu je isporučilo austrijsko preduzeće ,,Dopelmajer", čiji je direktor Majkl Biterl bio na otvaranju. Žičara može da preveze 1.800 skijaša na sat. Cena sedmodnevnog ski pasa za odrasle je oko devet hiljada dinara.
Po završetku ,,Duboke 1", Kopaonik će imati kapacitet 26.000 skijaša na sat, što je najveći kapacitet jednog skijališta na Balkanu.Povratak na vrh strane


DIREKTOR NARODNE KANCELARIJE DRAGAN ĐILAS U MATARUŠKOJ BANJI - piše Slobodan Rajić
Pokloni Gerontološkom centru


   U Okviru akcije „Probudimo Srbiju”, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije Dragan Đilas posetio je krajem prošle sedmice Gerontološki centar u Mataruškoj Banji. Tom prilikom, uručio je prigodne paket-poklone za 240 korisnika usluga ovog doma, a samoj ustanovi televizor, CD i DVD plejer.
Ova akcija je počela oktobra 2005. godine i do sada su predstavnici Narodne kancelarije posetili 54 opštine u Srbiji. Osim na domove za ostarela lica, klubove penzionera i socijalno ugrožene porodice, akcija je usmerena i na seoske škole, kao simbol života i budućnosti određenog područja. U okviru tog dela akcije, tim Narodne kancelarije postio je i 180 seoskih škola i izdvojenih školskih odeljenja, i pored poklona za škole uručio i prigodne poklone za oko 3.200 učenika.
- Akcija nije vezana za ove izbore, jer traje više od godinu dana, a mi smo čak od raspisivanja izbora i smanjili broj aktivnosti. S druge strane, ako nešto možemo da pomognemo, ne treba ni čekati. Verujem da zemlja Srbija nije toliko siromašna da ne može da pomogne svojim najstarijim i najmlađim stanovnicima, ali nažalost, kako trenutno izgleda život, ispade da smo najsiromašnija zemlja u Evropi. Ipak, mislim da te pare koje Srbija ima nisu baš najbolje raspoređene, pa neki uzimaju mnogo više od onih kojima to treba da dođe - rekao je Đilas.
Tokom susreta sa korisnicima usluga Gerontološkog doma u Mataruškoj Banji posetici iz Narodne kancelarije upoznali su se i sa životom i radom ove ustanove. Konstatovano je da je podrška Narodne kancelarije kroz ovu akciju nerazvijenim opštinama, školama i domovima starih, znak da država misli na njih. Akcija će se nastaviti i tokom 2007. godine.


KANDIDAT DS ZA POSLANIKA DRAGOSLAV ŠUMARAC POSETIO UŠĆANSKI KRAJ
Izgradnja puteva, ekonomski i turistički razvoj


   Dragoslav Šumarac, kandidat za poslanika i predsednik Resornog odbora za planiranje i izgradnju Demokratske stranke, posetio je krajem prošle sedmice ušćanski kraj. Sa meštanima naselja Pusto Polje, Kremin i Potkovačica tom prilikom ragovarao je o rešavanju konkretnih komunalnih, razvojnih i drugih problema koje u narednom periodu treba rešavati na ovom području.
U naselju Pusto Polje, između ostalog, trebalo bi uraditi završni sloj asfalta preko mosta sagrađenog pre tri godine, a neophodno je realizovati i postojeći projekat kraće deonice prilaznog puta i rešiti problem prelaska preko reke kroz centar sela. I naselja Kremin i Potkovačica imaju slične probleme u putnoj infrastrukturi. U Kreminu postoji projektna dokumentacija za deonicu puta od 300 metara, kao i za deonicu puta kroz Potkovačicu od 900 metara, a za oba projekta u narednom periodu moguće je obezbediti sredstva i realizovati ih.
Kako je u razgovoru sa meštanima istakao Dragoslav Šumarac, država se brine o izgradnji magistralnih i regionalnih puteva, a za navedene lokalne puteve sredstva bi trebalo da obezbedi lokalna samouprava, koja će po novim propisima biti finansijski snažnija i dobiti veće ingerencije u svojim nadležnostima, pa i u oblasti izgradnje komunalne infrastrukture.
Šumarac je u razgovoru posebno naglasio da ušćanski kraj, sa prirodnim potencijalima, ima idealne uslove za proizvodnju zdrave hrane i razvoj planinskog i seoskog turizma i da te šanse treba brže koristiti nego do sada.


ASNS PODRŽAVA LISTU DEMOKRATSKE STRANKE
Sporazum o efikasnijoj socijalnoj politici


   Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) na predstojećim izborima podržaće izbornu listu „Demokratska stranka - Boris Tadić”, rečeno je na prošlonedeljnoj pres konferenciji, održanoj u Kraljevu.
Kako je tom prilikom istakla Ranka Savić, predsednica ASNS, „program Demokratske stranke najbliži je programu ASNS, DS je stranka demokratske opcije i članica Socijalističke internacionale, pa u ASNS-u očekuju da će, ako DS formira Vladu Srbije, socijalna politika biti bolje vođena”.
Zbog toga je ASNS potpisao sporazum sa Demokratskom strankom o budućim odnosima i saradnji, po kojem bi ekonomska i socijalna politika u narednom periodu morale da budu više u interesu radnika i građana Srbije, posebno u pogledu većeg i bržeg zapošnjavanja radnika i zaštite njihovih prava. Na pres konferenciji je iznet podatak da je u proteklom periodu broj nezaposlenih u Novom Pazaru povećan sa 10.000 na oko 23.000, a slično je i u Kraljevu i ostalim opštinama Raškog okruga. Ako obećanja ne budu ispunjena, kako je naglašeno, ASNS će preduzeti odgovarajuće mere, sve do raskida potpisanog sporazuma sa Demokratskom strankom.
Inače, ASNS nema svoje kandidate na listi „DS - Boris Tadić” za izbore raspisane za 21. januar.


LISTA BRANKO PAVLOVIĆ - “ZATO ŠTO MORA BOLJE”
Besplatne akcije za sve


   • ,,Naš zakon rešava problem pet miliona građana Srbije", istakao je Branko Pavlović, nosilac liste broj 12 ,,Zato što mora bolje"

   Jedina grupa građana na parlamentarnim izborima 21. januara biće lista broj 12 - Branko Pavlović - ,,Zato što mora bolje". I dok drugi uglavnom obećavaju i govore šta će da urade kada dođu na vlast, nosilac liste Branko Pavlović kaže:
- Mi ništa ne obećavamo, mi već imamo Zakon o podeli besplatnih akcija, podržan potpisima 400.000 građana, koji se u skupštinskoj proceduri nalazi od 16. oktobra 2006. i koji čeka novi saziv Parlamenta da se o njemu raspravlja.
• Šta građani Srbije mogu da očekuju od Vašeg zakona?
- Naš zakon rešava problem za pet miliona ljudi, tj. za sve one koji u dosadašnjoj privatizaciji nisu ostvarili pravo na akcije. I ne samo to, po našem modelu to su tržišno vredne akcije, jer će ih građani dobiti pre privatizacije javnih preduzeća, a ne kada neko već ostvari kontrolni paket i nema interes da kupuje akcije građana.
• Koja je glavna razlika između Vašeg i trenutno važećeg modela?
- U količini novca. Naš zakon ne može da reši sve probleme građana, ali može dobro da im popuni kućni buyet. Po sadašnjem modelu, svi oni koji nisu ostvarili pravo na akcije dobili bi po 40 evra. Nema jednostavno šta da se deli. U Privatizacionom registru, za 17 godina privatizacije, ima samo 170.000.000 evra. U našem modelu Privatizacioni registar postaje Investicioni fond u kome je imovina svih javnih preduzeća u Srbiji. Tako bi neko ko ima 20 godina radnog staža dobio najmanje 4.000 evra. To je suština: na jednoj strani 40, a na drugoj 4.000 evra.
• Sada, u predizbornim aktivnostima, svi nude besplatne akcije, i DS i DSS i G17+ i SPO?
- Mi se više od 18 meseci borimo za ovaj zakon. U maju 2006. protiv prve verzije zakona, koga je potpisima podržalo 540.000 građana, glasali su G 17+ i DSS, a u sali nisu bili SRS i DS. Da jesu, građani bi već sada imali mnogo više para. Dinkić, Bubalo, Đelić, Drašković, Čović polomiše se sada da nam objasne kako su besplatne akcije prava i dobra stvar, jedino što bode oči je to da, kada su mogli, nisu usvojili zakon.
• Pa zar ne bi onda dobili pet narednih izbora?
- U tome i jeste stvar. Oni su jedino pažljivo pročitali naš zakon i shvatili da u sebi sadrži ekonomski mehanizam koji potpuno iz upravljanja javnim preduzećima izbacuje partije. Ove partije, ako same u narednom četvorogodišnjem periodu budu odlučivale u Parlamentu, nikada neće da usvoje zakon, jer im on iz ruku uzima ,,zlatnu koku".
• Vaša poruka biračima 21. januara?
- Mi samo kažemo - uporedite nas sa drugima. Setite se šta smo i kako mi u proteklom vremenu radili, a šta su radili drugi. I ništa više. Mislimo da će građani Srbije sami shvatiti za koga treba da glasaju.Povratak na vrh strane


U KRALJEVAČKOM „KVARTU” ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA „SRPSKE RADIKALNE STRANKE - DR VOJISLAV ŠEŠELJ” - piše Slobodan Rajić
Borba protiv kriminala, za ekonomski razvoj i celovitost Srbije


   „Srpska radikalna stranka nastavlja svoju pobedničku kampanju širom Srbije i građani znaju da više nikome ne mogu da veruju, osim srpskim radikalima, jer je to jedina stranka koja će ono što obeća sigurno i ispuniti”, rekla je Vjerica Radeta, narodni poslanik i kordinator SRS za Raški okrug, na predizbornom predstavljanju SRS u Multimedijalnom centru „Kvart”, koje je pod sloganom „Da već danas bude bolje” održano 8. januara.
- Tri su grane programa SRS za ove izbore. Prvo - borba protiv korupcije i kriminala, drugo - ekonomski razvoj i treće - borba za teritorijalni integritet i celovitost Srbije. Mi u SRS jedini znamo kako da se izborimo sa kriminalom i korupcijom jer među nama jedino nema kriminalaca. Mogli su da nas optuže za sve i svašta, ali za kriminal nisu nikad ni pokušali, jer nisu imali osnova. Mi znamo da se naš predsednik buduće Vlade Srbije Tomislav Nikolić neće mešati u rad sudova i tužilaštava i da će oni morati da rade po zakonu, a da njihovu bezbednost čuva država - istakla je Vjerica Radeta.
Uz napomenu „da je u Srbiji sve stalo” i da će SRS, kad dođe na vlast, da pokrene privredni razvoj, Radeta je obrazložila da se SRS zalaže za direktne grinfild investicije u infrastrukturno opremljene fabričke hale, da će da osnuje razvojnu agrarnu banku koja će, za razliku od sadašnjih subvencija, svim poljoprivrednicima dodeljivati povoljne kredite, bez obzira na njihovu partijsku ili drugu pripadnost. Ona je naglasila i da će SRS obezbediti normalne uslove za život i voditi računa o učenicima, studentima, radnicima, poljoprivrednicima, penzionerima i svim ostalim socijalnim kategorijama. Navela je i primer penzionera iz Kraljeva koji joj je pokazao ček za isplatu mesečne penzije od samo 4.800 dinara, što je oko 60 dinara dnevno, i naglasila da „sadašnja državna vlast ne zna odgovor gde su narodne pare, hvali se suficitom u budžetu i te pare trpa u svoje džepove”.
Na početku predizbornog skupa pročitano je pismo predsednika SRS dr Vojislava Šešelja u kojem je, kako je rečeno, faktički projektovao predizborni program ove stranke. U njemu dr Šešelj, pored ostalog, ističe da se Srbija danas nalazi u teškoj situaciji, da su sadašnji vlastodršci razorili srpsku privredu i ugrozili nacionalni integritet i suverenitet Srbije, da se Srbija ekonomski ne razvija i narod propada a vlast se bogati, da SRS treba odlučno da se obračuna sa korupcijom i kriminalom, da je najbolnije srpsko pitanje danas Kosovo i Metohija i da se u njegovom rešavanju treba osloniti više na Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina i NR Kinu, koja se uvek protivila kršenju međunarodnog prava. Dr Šešelj na kraju izražava očekivanja u pobedu SRS na izborima, koja je jedina alternativa „dosmanlijskoj vlasti”.
Dragan Todorović, potpredsednik centralne Otadžbinske uprave i predsednik IO SRS, optužio je pored ostalog nosioce vlasti od 2000. godine da rade po nalogu Zapada na uništavanju Srbije i svih njenih vrednosti.
- Oni su obične marionete Zapada, koji želi da izvrši okupaciju Srbije. Taj novi svetski poredak, predvođen Amerikom, okupaciju Srbije ne vrši kako se to obično čini uz pomoć vojske, jer to je skupo i nosi odgovornost, već na mnogo perfidniji način, preko MMF i Svetske banke i uz pomoć „pete kolone”, postepeno dovodi Srbiju u dužničko ropstvo, a naše građane pretvara u roblje. To je scenario koji je već viđen u Argentini kada je preko MMF i Svetske banke ta zemlja ekonomski okupirana i upropašćena, a kada je došlo do kraja, narod je uzeo motku u ruke. Cilj Amerike je upravo to da se završi sa svime što vredi u Srbiji i da nas nema više. Da se to ne bi dogodilo, SRS treba da pobedi na ovim izborima - istakao je Dragan Todorović.
Kako je rekao, SRS će se protiv korupcije i kriminala, carinske, drumske, stečajne i ostalih mafija u Srbiji, izboriti Putinovim metodama, budući da je on uspešno suzbio mafiju u Rusiji. Kad je u pitanju ekonomski oporavak, plan SRS je da spreči dalju rasprodaju velikih sistema, kao što su SPS i NIS, i velikih javnih komunalnih preduzeća, u koje spada i Telekom. Podsetio je da sadašnja vlast želi da proda EPS za samo šest milijardi evra, verovatno svojim domaćim i inostranim tajkunima, a samo toliko košta hidricentrala „Đerdap”!? Prema njegovim rečima, prethodna i sadašnja Vlada Srbije su upropastile privredu zemlje i stvorile armiju nezaposlenih veću od milion ljudi, od kojih 35 odsto na posao čeka više od deset godina, dok su se nosioci vlasti i tajkuni enormno bogatili. Todorović je naglasio da SRS neće da ubeđuje građane da postoji čarobni štapić da se ekonomski problemi brzo reše, ali je naglasio da bi samo revizijom privatizacije i suzbijanjem korupcije bila obezbeđena ogromna sredstva za privredni razvoj. Kao primer naveo je velike pljačke prilikom privatizacije „Sartida” i cementare Popovac, od kojih je moglo da se izgradi na hiljade stanova, škola i obdaništa. U zaštiti integriteta Srbije, upozorio je Todorović, jedino se SRS nedvosmisleno bori protiv okupacije Kosova i ne želi da se odrekne Republike Srpske krajine i svih srpskih zemalja zapadno od Drine. Todorović je oštro kritikovao Borisa Tadića koji je, kako je naglasio, „nazvao Agima Čekua vojnikom, iako je za njim kao ratnim zločincem raspisana i domaća i međunarodna poternica”.
General Božidar Delić, kandidat za poslanika, optužio je vlast da je pored privrede, zdravstva, školstva itd. uništila srpsku vojsku, a potpisivanjem članstva u Partnerstvu za mir dozvolila da srpski vojnici, posle obuke u jednoj kasarni u Pančevu koja se priprema za to, odu da se bore u Avganistanu i Iraku. Zbog toga SRS neće dozvoliti da naši vojnici budu okupatori u drugim zemljama, a stvoriće jaku i profesionalnu vojsku kao sredstvo za odvraćanje neprijatelja, a ne za rat protiv drugih država, što mogu da učine samo neodgovorni političari.
Narodni poslanik iz Kraljeva Miljko Četrović, pored ostalog, govorio je o pljački kroz privatizaciju u Srbiji i Kraljevu, u kojoj se samo rasprodaje i preprodaje imovina koju su radnici decenijama stvarali, a ne rešava pitanje novih investicija, proizvodnje i zapošljavanja. I on je upozorio da će, ako ne pobedi SRS, pored Kosova, Srbija ostati i bez Vojvodine, Raške oblasti i drugih delova i biti pretvorena u „Beogradski pašaluk”. Vojislav Đurić, član IO SRS, rekao je pored ostalog da će SRS svim građanim obezbediti život dostojan čoveka i da za Srbiju nema opstanka dok Tomislav Nikolić ne bude premijer, a dr Vojislav Šešelj predsednik Srbije.
U ime Opštinskog odbora SRS Kraljevo prisutne i sve goste pozdravili su kraljevački kandidati za poslanike. Vesna Nikolić-Vukajlović je podsetila na stihove Alekse Šantića „Ostajte ovde” i naglasila da će majke u Srbiji posle pobede SRS na izborima dobiti šansu da svoju decu školuju, zaposle i zadrže u Srbiji, na svojim ognjištima. Slobo Radović je pored ostalog istakao da 21. januara dolazi dan kada će SRS uz pomoć naroda „konačno sa svojih pleća zbaciti najveći talog i mulj kakav Srbija nije zapamtila”, političke prevarante koji su opljačkali Srbiju u kojoj je sve više ljudi danas bez posla, a mladi prepušteni ulici, narkomaniji, prostituciji, alkoholizmu i drugim vidovima maloletničke delinkvencije. Radović je rekao i da će „dr Vojislav Šešelj sigurno pobediti pravne aždaje u Hagu, a mi ovde naše izdajnike na izborima zbrisati kao slana papriku”. Izveden je i prigodan kulturno-umetnički program, a predizborni skup završen je porukom „Imamo već 50 odsto, treba nam samo još tvoj jedan glas”.


U KRALJEVU ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA POSLANIČKE LISTE SOCIJALISTIČKE PARTIJE SRBIJE
Jedina prava levica u borbi za socijalnu pravdu i interese Srbije


   Socijalistička partija Srbije je jedina prava levica danas u našoj zemlji i istinski, iskreni borac za socijalnu pravdu, jednakost i solidarnost za sve socijalno ugrožene građane, rečeno je na predizbornoj konvenciji ove stranke, koja je pod sloganom „Srbijo, glavu gore!” održana u prepunoj velikoj sali Skupštine opštine Kraljevo, 5. januara.
   Istakavši da nema reči kojima bi opisao tešku situaciju u kojoj se danas nalaze građani Srbije, Ivica Dačić, predsednik i nosilac izborne liste SPS-a, posebno je naglasio da su radnici ostali bez zaštite, a mnogi i bez posla i načina da obezbede egzistenciju svojih porodica.
- Radnici su danas u Srbiji gola najamna snaga. Niko se danas u Srbiji ne plaši radnika, svi se plaše gazda i kapitalista, svi se plaše da ne dobiju otkaz. Šta da rade ljudi u pedesetim godinama kada ostanu bez posla, ko će ih zaposliti, ko će im ishraniti porodicu, ko će im školovati decu, odakle im pare da se leče... Danas je u Srbiji sve okrenuto naopačke, danas u Srbiji postoji ogromna socijalna nepravda, ljudi su poniženi, ljuti su na sve. Ubeđivali su ih da će, kada mi odemo sa vlasti, biti bolje, lakše, i mislili su da će možda biti bolje. Međutim, ne samo da nije bilo bolje, već su u međuvremenu fabrike rasprodate, radnici otpušteni sa posla, penzionerima ukinut nekadašnji sistem obračuna penzija i danas su dovedeni na ivicu prosjačkog štapa. A ti isti koji su ih dotle doveli sada hoće da im gurnu i taj štap - istakao je Dačić.

KOPIJE I ORIGINAL
Prema njegovim rečima, za loš status penzionera zaslužan je bivši DOS i Nebojša Čović ne može zato da priča o njihovoj zaštiti, dok Bogoljub Karić ne može da govori o besplatnom školovanju kad „još nismo sreli nijednog studenta koji je besplatno završio Univerzitet ’Braća Karić’”. Podsetio je i da jedan sekund predizbornih reklama danas na RTS-u i TV Pinku košta 10.000 dinara, zapitao koliko bi se od tih para moglo izdvojiti za isplatu većih penzija i upozorio građane da ne slušaju one koji im se lažno predstavljaju kao levičari, za razliku od SPS-a koji jedini ima takav izvorni program.
- Zato mi pozivamo građane Srbije da na izborima 21. januara naprave razliku između onih koji im se lažno predstavljaju kao „lažni car Šćepan mali”, koji se predstavljaju da su levičari, sa levim idejama i crvenom bojom. Da naprave razliku između tih kopija i falsifikata i originala. Nemojte glasati za kopije i falsifikate, glasajte za original - SPS, jedinu partiju u Srbiji koja se zalaže za slobodnu i ponosnu Srbiju, za Srbiju koja će biti država socijalne pravde u kojoj će postojati sistem jednakih šansi za sve i šansi za svako dete, pa makar i iz nekog običnog sela ili iz centra Beograda. Zato je interes Srbije i običnih ljudi da na izborima SPS dobije što veći broj glasova. Mi nikada ne pozivamo građane da glasaju za nas zbog nas. Neka pogledaju sve druge stranke. Mi ćemo biti najbolji i pravi SPS kad ljudi svoj životni interes počnu da identifikuju sa našim političkim programom u kojem mi nemamo nijedan partijski interes - rekao je Dačić, podsetivši da se ova partija zalaže i za besplatno školstvo i zdravstvo, progresivno oporezivanje i zaštitu svih drugih prava radnika, seljaka i penzionera.

IZBOR JE - KOSOVO
Govoreći o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije, Dačić je kritikovao snage koje danas hoće da priznaju nezavisnost Kosmeta, zapitao kako bi Šiptari reagovali ako bi Ahtisari odbio njihov zahtev za nezavisnost i ponudio drugo rešenje. Dačić je odbacio optužbe da zbog zaštite Kosova SPS hoće da izazove nove ratove. „To nije tačno, jer ako nas Evropa i SAD teraju da biramo između EU i Kosova i Metohije, pošto su Solana i Holbruk tako rekli, Srbija nema izbora - izabraće Kosovo i Metohiju”, zaključio je Dačić i obavestio prisutne da će on i rukovodstvo SPS-a provesti Badnje veče i Božić sa našim građanima na Kosmetu.
Goste iz vrha stranke, poslaničke kandidate i sve druge prisutne u ime SPS-a Kraljeva pozdravio je Sreten Jovanović, a na konvenciji su, pored Ivice Dačića, govorili poslanički kandidati iz Kraljeva prof. Dragoslav Kočović i dr rudarstva Miloš Čolović, veći broj najviših funkcionera SPS-a i jedan broj koalicionih partnera. Prof. dr Žarko Obradović, potpredsednik SPS-a, pored ostalog, podsetio je da je SPS pokazao kako se i u vreme sankcija i izolacije zemlje uspešno razvija zemlja i zapošljava oko 250.000 radnika. Dodao je da je SPS partija koja i danas ima ljude i programe kojima nudi pozitivne promene u Srbiji kroz bolje zakonodavstvo i stvarni i brži razvoj u interesu građana. Slavica Đukić-Dejanović, potpredsednik SPS-a, rekla je između ostalog da ova partija u svojim redovima ima doktore nauka „sa pet zvezdica”, da „SPS ima razloga da digne glavu jer je partija sa pet zvezdica: državotvorna, istinska levičarska, borac za socijalnu pravdu, ne stidi se svoje prošlosti i gleda u budućnost, za koju ima sposobne kadrove i program kojim će uposliti ljude i dati šansu mladima”. Dušan Bajatović, potpredsednik SPS-a, rekao je da je nacionalni program ove partije „Tuđe nećemo, svoje ne damo”, a socijalni program „poništavanje svih nezakonitih privatizacija i posao za sve radno sposobne građane”.

PODRŠKA HEROJIMA RATA
Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS, posebno je ukazao da SPS „pruža podršku herojima rata, koji nikada nisu bili niti će biti ratni zločinci”, i penzionerima, jer je napravio sporazum sa Penzionerskom strankom Srbije, boreći se za dostojanstvo i bolji položaj naših penzionera. Ove reči je potvrdio i Željko Vasiljević, predsednik Lige ratnih veterana Srbije. On je rekao da su ti heroji odbrane iz perioda 1990-1999. godine jedino dobili podršku od SPS-a i da je čvršća saradnja počela prošle godine kada je Vlada Srbije pokušala da im ugrozi egzistencijalna i ljudska prava. To je potvrdio i Marko Bukva, potpredsednik Penzionerske stranke Srbije, naglasivši da se „jedino SPS bori za penzionere, invalide i sve socijalno ugrožene građane Srbije, za razliku od koalicije PUPS-SDP i drugih, koji samo o tome pričaju prazne priče”. Dušan Jelačić, predsednik Socijalističke omladine, rekao je između ostalog da „nikada Šumadija nije bila dolina gladi, a Srbija tako apatična, kao danas” i založio se da „ovu zemlju ubuduće vode najbolji”, naročito obrazovani mladi ljudi, a da se „stavi tačka na pljačku i lopovi nađu u zatvoru”.
Učesnici konvencije su burnim aplauzom pozdravili Borku Vučić, jednog od najpoznatijih bankarskih stručnjaka u zemlji i svetu, koja je rekla da je ponosna što je oslobađala Kraljevo od fašizma 1944. godine i što je 42 godine provela u bankarstvu okupljajući mlade i sposobne kadrove da u ovom delu realizuju program SPS-a. Prave ovacije dobio je i Milutin Mrkonjić, potpredsednik SPS-a, koji je u šali rekao da je on „dokaz da se zločinac uvek vraća na mesto zločina”, jer je tog dana sa saradnicima i domaćinima prošao prugom od Kraljeva do Kosova, na kojoj je kao inženjer i rukovodilac sa radnicima obnovio sedam porušenih pružnih mostova u NATO bombardovanju 1999. godine. „Zaboravio sam da idem na gradilišta, jer ih od tada nema, i to nije dobro. Nemamo zato čega da se stidimo i glavu gore”, zaključio je Mrkonjić i pozvao građane da na predstojećim izborima glasaju za SPS i zaokruže redni broj 11, pod kojim se ova partija nalazi na glasačkom listiću.Povratak na vrh strane


NA TRGU SRPSKIH RATNIKA U KRALJEVU ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA POKRETA SNAGA SRBIJE - BOGOLJUB KARIĆ - piše Slobodan Rajić
„Želimo da sagradimo zdravu, normalnu i jaku državu”

   „Na predstojećim izborima građani treba da se opredele između onih koji znaju i onih koji ne znaju da izvuku ovu zemlju iz krize, a naš Pokret je pun takvih porodičnih ljudi koji znaju i koji su svi iskreno krenuli za idejom i vizijom Bogoljuba Karića”, rekla je Milanka Karić, nosilac izborne liste Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić, na predizbornoj konvenciji tog Pokreta, koja je pod sloganom „Srbija ima snage” održana u Kraljevu 8. januara.
- Naš program je usmeren da sagradimo jednu zdravu, normalnu državu, ekonomski stabilnu, a onda čim pre jaku, koja može da krene napred i da nas brzo uvede u evropske integracije, tamo gde je civilizovan svet i gde vladaju zakoni a ne bezakonje. Ja bih samo jednom rečenicom rekla i tom rečenicom će sve biti rečeno kada je u pitanju Bogoljub i koliko on zna i šta on zna i kada su u pitanju neki drugi koji vode ovu državu i koji su doveli do ovog ekonomskog kolapsa. Kompanije koje oni upropaste vrede jedan evro, kompanija koju Bogoljub upropasti vredi 1.513.000.000 evra!? To vam je sve u jednoj rečenici rečeno - naglasila je Milanka Karić.

EKONOMIJA PRE SVEGA
U opširnom izlaganju, pred par hiljada okupljenih pristalica i građana na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, Milanka Karić je iznela glavne delove predizbornog programa PSS-a za naredne četiri godine. Ona je istakla da je ekonomija osnova svega jer od nje sve zavisi i da „samo ljudi koji su svojim radom postigli uspeh i rezultate, koji znaju da plasiraju i oplode kapital, mogu da donesu i napredak države”. Program PSS-a zato nudi ulaganja u mala, srednja i porodična preduzeća, uz pomoć povoljnih kredita i poreskih olakšica, „posebno pri zapošljavanju mladih, majki i žena koje su stub porodice i države”. Nudi preispitivanje dosadašnje privatizacije i poštenu, zakonitu buduću privatizaciju, od koje će koristi imati radnici koji su gradili fabrike, nudi brži razvoj poljoprivrede, te „najveće srpske fabrike bez krova”, i otvaranje velikog broja malih farmi, nudi program za uspešnu borbu protiv „bele kuge”, u čemu „žene i buduće majke treba da na tribinama kažu svoju reč” i daju predloge rešenja.
Ovaj Pokret ima socijalni program po ugledu na skandinavske zemlje, po kome će za sve stanovnike biti obezbeđena socijalna pravda i da ljudi žive od svog rada, sadašnjeg ili minulog. Penzioneri treba da imaju pravo na besplatno lečenje i prevoz i 20 odsto godišnje povećanje penzija da se dođe na nivo kada je penzija bila 90 odsto plate u proseku. PSS želi da sprovede decentralizaciju vlasti tako da u Srbiji postoji 500 opština i veći broj gradova, da novac ostaje daleko više opštini i građanima koji plaćaju poreze, da stvori efikasnu državnu upravu i lokalnu samoupravu.

„KOSOVO-EVROREGIJA”
Osim toga, PSS nudi i programe za razvoj zdravstva, obrazovanja, kulture i svih drugih društvenih delatnosti.
Uz sve ove i brojne druge mere, istakla je Milanka Karić, Srbija bi za kratko vreme mogla da se brzo razvije kao Irska i Portugalija. Ali, da bi se to ostvarilo, na čelo Srbije „treba da stanu iskreni i pravi domaćini, koji će znati da stvore takvu državu”. Zbog toga je pozvala sve birače, posebno neopredeljene, da izađu 21. januara na izbore i da zaokruže broj 6, PSS - Bogoljub Karić, da „glasaju za snagu Srbije, za promene i da na vlast dođu novi ljudi”. Napomenula je i da je Bogoljub Karić „proglašen od svetskih agencija za jednog od 5.000 ljudi koji su svojim radom zadužili svet, a da ga ovde vlast proganja i vodi hajku proiv njega, zbog toga što je hteo da sprovede svoje programe razvoja Srbije”.
Dr Dragomir J. Karić, potpredsednik i poslanički kandidat PSS-a, poslužio se najpre hlebom i solju i obavestio prisutne da su čelnici PSS-a proveli Badnje veče i Božić u Pećkoj patrijaršiji i rekao da oni „podržavaju našu braću na Kosovu i Metohiji da ostanu da žive sa Albancima kako su vekovima živeli”. On je naglasio da PSS za ovu srpsku pokrajinu nudi najbolje i najpravičnije rešenje pod geslom „Kosovo - evroregija”, poput rešenja za Kipar, i da „jednovremeno, u paketu, u EU budu primljene Hrvatska, BiH, Crna Gora, Albanija i Srbija sa svoje dve pokrajine”. Dragomir Karić je takođe naglasio da je „PSS uvek za mir, red i rad”, i da Vlada Srbije snosi odgovornost što je Srbija stala na putu ka Evropskoj uniji, što su tamo pre nje Bugarska i Rumunija, jer „u EU nema pljačke i bezakonja i ne bi moglo da se desi da Bogoljub Karić ne bude kandidat za poslanika zato što nije mogao da dobije uverenje o državljanstvu”.
- Srbija se budi, to se vidi, i zato glavu gore, mi idemo do pobede i od 22. januara mi ćemo pokrenuti snagu Srbije - zaključio je Dragomir Karić.

ODREĐIVANjE SUDBINE
Na mitingu je govorio i akademik Svetomir Ivanović, koji je poručio da građani 21. određuju sudbinu Srbije i o „promenama onih na vlasti koji su uništavali Srbiju politički, ekonomski, ali i etički, pogazivši sve moralne norme”. Ivanović je posebno ukazao da je u proteklom periodu aktuelna vlast uništila srpsku nauku i prosvetu, a da se PSS zalaže za ravnopravnost u svim oblastima, pravo na rad i stvaralaštvo, odlučno suzbijanje korupcije i kriminala, vladavinu prava, odbranu Kosova i stvaranje uslova da mlade generacije realizuju svoje osnovne težnje.
Mirjana Košanin, kandidat PSS-a iz Kraljeva, rekla je pored ostalog da ovaj Pokret „neće nemo posmatrati kako naša mladost, taj cvet naše zemlje, propada i odlazi iz zemlje”, „gledati bedu penzionera i da nam nacija odumire”, kao i da će PSS na izborima „pobediti i pregaziti sve te nepravde”. Ona je posebno apelovala na žene da masovno izađu na glasanje i izbore se za svoj položaj u društvu i porodici kakav imaju žene u svim normalnim i razvijenim državama sveta, da „vratimo osmeh i zadovoljstvo na naša lica”.
Predsednik Omladine PSS-a Kraljeva Darko Rudnjanin demantovao je optužbe da je članove PSS-a, posebno mlade, „neko kupio za pare, već da je to učinjeno upornošću, snagom i vraćanjem vere” u bolji i moderniji život u Srbiji. On je posebno naglasio da se mladi PSS-a zalažu za reformu univerziteta, da fakulteti postanu servisi studenata i da se i u Srbiji dosledno primenjuje „Bolonjsaka konvencija o obrazovanju”, kao i da se stvore uslovi za otvaranje novih radnih mesta za mlade ljude.
Član GO PSS-a Petar Zečević, pored ostalog, založio se da Srbija ubuduće više ulaže u privredu i poljoprivredu, čak i do 30 odsto svog budžeta, i da smanji poreze na plate na 50 odsto, čime će omogućiti poslodavcima otvaranje novih preduzeća i novih radnih mesta, i pozvao poslodavce da podrže PSS u tim nastojanjima, kao i Bogoljuba Karića, „koji je novi čovek na političkoj sceni Srbije”.
Potpredsednik PSS-a Vladan Babić kazao je da u ovom Pokretu ima 250 sposobnih poslaničkih kandidata sa vizijom, i da oni sa 86 članova Udruženja poslodavaca znaju kako da sprovedu privatizaciju, „pre svega kroz direktne investicije, restrukturiranje i sanaciju i spasavanje onog što se spasti može”.
Na predizbornoj konvenciji PSS-a u Kraljevu govorili su i Saša Radinović, visoki funkcioner PSS-a, i advokat Milorad Župac iz Vrnjačke Banje. Skup je blagoslovio prota Jovan Hadži Lukić i pozvao prisutne da izađu na predstojeće izbore jer je to „sveta i otadžbinska dužnost i da glasaju za PSS, koji je nova politička snaga i koji se bori i boriće se da Srbija i njeni građani žive u izobilju i da ljudi više ovde ne umiru od gladi”.
Uz brojne parole, zastave PSS-a i fotografije Bogoljuba Karića, pesme sa razglasa poput „Srbijo, naša majko” i druge, predizborna konvencija je završena porukom „da se pokaže da i Kraljevo ima snage 21. januara”.Povratak na vrh strane


SRBIJA I EVROPSKE INTEGRACIJE - ISKUSTVO SLOVENIJE (3) - piše Dragan Vukićević
Šengenski pravni red


   Za dve godine članstva u EU, Slovenija je ispunila uslove za uvođenje evra, i sa 1. januarom 2007. stupa u evro područje i evro postaje nacionalna valuta. U prvoj polovini 2008. godine Slovenija će, kao prva nova država članica, da predsedava EU, jer uređivanje EU nalaže da svaka država članica predsedava Savetu EU u razdoblju od šest meseci.
Vlada Slovenije je već početkom 2005. počela organizacijske sadržinske pripreme za predsedavanje, tako da je formirala Užu radnu grupu za pripreme predsedavanja EU, a ova je odredila organizacijsku strukturu i grupu zadataka koje treba da obradi u okviru priprema za predsedavanje. Imenovana je i Projektna grupa za koordinaciju priprema za predsedavanje kod Službe vlade za evropske predmete.
- Pred nama je još obaveza uspostavljanja odgovarajućeg novog režima u skladu sa evropskim pravnim redom na spoljnoj granici EU, a to je na granici onih država članica koje se graniče sa državama koje nisu članice, odnosno takozvanim trećim državama - navodi Jadranka Šturm Kocjan. - To je takozvani šengenski pravni red i dobio je ime po Šengenskom sporazumu, koji je sinonim za obavljanje granične kontrole na unutrašnjim granicama između država pregovarača, uz istovremeno uvođenje mera za usklađivanje i obezbeđivanje sigurnosti po jedinstvenim načelima i standardima. Slovenija mora da uspostavi sgurnost, kao i carinsku i inspekcijsku kontrolu u svom radu spoljne granice EU sa Republikom Hrvatskom i da obezbedi njegovo izvođenje po standardima EU.
Inače, Slovenija je odredbe šengenskog pravnog reda počela jednim delom da izvodi već ulaskom u EU maja 2004. i to izvođenjem odredbi vizne politike EU, kao i obnovljenom kontrolom ilegalnog prelaska granice. Slovenački carinici i inspekcijski organi u isto vreme obavljaju carinsku, veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu za sve članice.
Šengenski sistem sigurnosne kontrole je policijsko izvođenje granične kontrole lica koja prelaze spoljnu granicu EU i čuvanje granice, čiji je cilj sprečavanje nezakonitog prelaska granice i sprečavanje graničnog kriminala. Slovenija je, takođe, u celini pripremljena za izvođenje šengenskog pravnog reda, a zbog tehničkih poteškoća u EU, taj sistem će u celini biti uveden 2008. godine. Za Sloveniju će to značiti da neće biti kontrole na granicama za Austriju, Italiju i Mađarsku, ako bude primljena na šengensku teritoriju.

EVROPSKA PERSPEKTIVA SRBIJE
Ulaskom u EU, Slovenija je raširila obim spoljnopolitičkog uticaja i ravnopravno sarađuje pri raspravama i odlučivanju o ovim pitanjima. Evropska unija naročito ima sluha za stavove Slovenije kada je reč o stabilizaciji prilika na području Zapadnog Balkana.
- Republika Slovenija je uvek zagovarala stav da su stabilnost i razvoj država Zapadnog Balkana od životne važnosti za celu Evropu, zato se i zauzimamo za to da politka širenja ostane visoko na dnevnom redu EU. Konkretno, to znači da podržavamo evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana, uključujući i Republiku Srbiju. Privredno uspešna i čvrsta u unutrašnjoj politici, demokratska i uključena u evroatlantske integracije, Srbija je od suštinskog značaja za celu regiju Jugoistočne Evrope i zato će je Slovenija i ubuduće podržavati na njenom evropskom putu. U isto vreme se zauzimamo za dosledno ispunjavanje kriterijuma, koji su državama na putu u EU bili postavljeni kao uslov za članstvo - zaključuje zamenica ambasadora Slovenije u Beogradu Jadranka Šturm Kocjan, govoreći o slovenačkom iskustvu na putu ka EU, uz konstataciju da je po njenom viđenju, po mišljenju većine građana Srbije, EU u ovom trenutku i iz ove perspektive gledano, udaljena i neopipljiva. Ona kaže da zaljučuje i zapaža da za većinu stanovništva Srbije EU gubi svoju kredibilnost, što je pogrešno i netačno, i da je, osim pravilnih političkih odluka i javne diplomatije, od ključnog značaja i uloga medija i njihovo pisanje o značaju koji za Srbiju može da ima članstvo u EU.

LIČNA KARTA EVROPSKE UNIJE
Evropska unija ima 25 članica (bez Bugarske i Rumunije), sa ukupno 454 miliona stanovnika i 20 zvaničnih jezika. EU se prostire na 3,9 miliona kvadratnih kilometara, a bruto domaći proizvod po stanovniku iznosi 21.941 evro.Povratak na vrh strane


  POVODOM NEDAVNE TRAGEDIJE (1) - piše Dragan Vukićević
Parkur - igra smrti?

   • Živeti život znači neprestano preskakati prepreke. Nekada su to radili ljudi sa lošim namerama. Danas to rade mnogi - da bi se oslobodili stresa, jedno je od brojnh tumačenja parkura, kao nove veštine koja postaje popularna i kod nas u urbanim sredinama • Parkur u Srbiji prvi promovisao - Kraljevčanin!

   Nema novine koja prošle sedmice nije objavila vest da je Ljubiša Dimitrijević (14), učenik sedmog razreda OŠ ,,Svetozar Marković” iz Kraljeva, nastradao 1. januara ove godine, prilikom igranja ekstremne sportske igre ,,parkur”. Pao je sa visine od oko dvadeset metara, sa krova proizvodne hale Fabrike vagona, pošto je propao kroz armirano staklo. Na tom krovu se našao sa još dvojicom svojih vršnjaka sa kojima je tek započeo ,,parkur” trening, prvi put na krovu hale. Prema rečima pripadnika obezbeđenja Fabrike vagona, ovi dečaci su često skakali sa mosta, poznate ,,pasarele”, na vagone, zatim su trčali po krovovima nekoliko kompozicija vagona koje su parkirane kod fabrike, ili na obližnjoj železničkoj stanici. Ljudi iz fabričkog obezbeđenja još tvrde da su ih opominjali na opasnost, govorili im da to ne rade, ali nije vredelo...
U novinskim tekstovima koji su usledili pokušano je da se, posle početnog čuđenja i iznenađenja, pojasni šta je to parkur i kakav je to ekstremni sport? Da li je reč o sportu uopšte ili je u pitanju nešto drugo? Sami ,,parkuristi”, na svojim sajtovima odbacuju odrednicu da je reč o sportu, već pre insistiraju na ,,materijalizaciji i vizuelizaciji jednog duhovnog stanja, filozofije”.
Povodom uznemirujuće smrti nesretnog kraljevačkog dečaka, na forumu nekoliko sajtova, uz sve saučešće porodici, konstatuje se da tu nije reč o parkuru, već da je dečak ,,jednostavno prešao granicu”.
Tako, već par dana po tragediji, parkuristi odbijaju da govore za novine: ,,Boki: I da još napomenem, niko od TRACEURA (trasera, kako sebe nazivaju) iz Srbije nije davao nikakve intervjue i NEĆE!!!”, a drugi učesnik foruma navodi: ,,Parkur Negotin: S poštovanjem, molim vas shvatite ove stvari: parkur nije ekstremni sport, nije ni sport. Mi smo svi potreseni zbog malog Ljube, ali on nema veze sa nama, pobogu. Zamislite da je skočio sa nekog solitera sa kišobranom u ruci? Da li biste tada okrivili neki ,,padobranski klub?” On nije radio parkur... Vi nikada nećete shvatiti parkur, nećete osetiti kako je kada pređete neku prepreku, tečno, efikasno, zato ne pričajte o tome, to nije sport”.
A vlasnik jednog od ,,traserskih” sajtova navodi: ,,Penjanje nije parkur (ako se recimo dete penje da uzme loptu na neku građevinu, padne i pogine, to ne znači da je trenirao parkur). Skakanje sa velikih visina nije parkur. Kretanje od jedne tačke do druge koristeći samo svoje telo (a ne koristeći um) nije parkur. Parkur je mnogo više od jednog pokreta ili skoka, parkur je umetnost. Način izražavanja svojih osećanja (što i jeste definicija umetnosti) kroz pokrete - efikasno kretanje (čitaj ne kroz kretanje, nego KROZ EFIKASNO KRETANjE) od jednog mesta do drugog. Pritom stičete mogućnost adaptacije na različite prepreke, bilo da su to fizičke ili mentalne prepreke na treningu ili problemi i situacije koje vam se dešavaju tokom života. Filozofija parkura vam pomaže da savladate te probleme na najefikasniji način, da nađete u svakoj teškoj situaciji put. U suštini, čovek se menja nabolje, pronalazi svoj put. Prestaje da puši, pije alkohol i počinje zdravije da se hrani”.
Dakle, u očekivanju detaljnijeg objašnjenja samih ,,trasera”, pošto izgleda da i dalje deluju u konspiraciji (!?), postavlja se pitanje šta je to parkur?

FENOMEN XXI VEKA
Parkur - kulturološki fenomen XXI veka urbanih mladića i devojaka. Ovako najsažetije pišu o ,,traserima” listovi kao što su ,,Gardijan”, ,,Obzerver”, ,,Indipendent”, ,,Fokus” i ,,Tajms”, koji parkur apostrofiraju kao ,,ključni kulturni fenomen današnjice”.
Parkur je napredno kretanje kroz prostor, odnosno veština efikasnog savladavanja prepreka u prostoru, ali na osoben, ličan način onoga koji ga praktikuje.
- Parkur svakako nije sport, a ni kulturni fenomen samo. On je više od toga. Stil života koji je, lično mene, promenio iz korena... U jednom trenutku stigao sam da naređam čak 12 jedinica u školi, pao sam godinu, pio sam... A onda sam otkrio parkur i od tada se moj život potpuno promenio. Dobio je sasvim drugi smisao - ispoveda se u jednom intervjuu novosadski gimnazijalac Boris Lazić. - Živim zdravo i zdravo se hranim.
Boris se, inače, pre parkura bavio mnogim sportovima: hokejom, aikidom, streljaštvom, čak i plesom (bio treći na Balkanu), malo košarkom. Nada se zato da parkur neće skorije postati sportska disciplina, ,,jer je to daleko od njene suštine”, a sport mu smeta, jer tu ,,vladaju elitizam, korumpiranost i takmičenje”:
- Za bavljenje ovom veštinom važno je imati zdravo telo. Pre nego što počneš da se baviš parkurom, bilo bi dobro da si barem dve godine trenirao, jačao telo, jer je parkur vrlo zahtevan za zglobove. Osim toga, zabluda je da za parkur treba neka specijalna oprema. Naprotiv, ovde je telo jedina oprema.
Zanimljivo je i da je parkur prvi u Srbiji promovisao jedan Kraljevčanin - Bogdan Cvetković.

ISTORIJAT
Naravno, videlo se nešto slično u najnovijem Madoninom spotu ,,Skači” (,,Jump”), možda u filmovima ,,Taksi 2", ,,Distrikt 13", novom o Džemsu Bondu ,,Kazino Rojal"... ali niko ne shvata da li se radi o sportskoj disciplini. Poenta ove veštine (ili sporta) je prelaženje iz tačke A u tačku B, kroz gusto naseljenu gradsku oblast u pravolinijskom smeru. Otuda i naziv ,,traseri”. Dakle, ne ulicom i trotoarom, već prateći liniju koja prolazi kroz dvorišta, javne garaže, parkove, parkinge, bašte i voćnjake (ukoliko ih ima u gradskom jezgru). Svaka prepreka je dobrodošla. Načini da se ona prevaziđe su jasno sistematizovani.
Parkur (parcourir, fr. pretrčati) termin je koji se koristi u složenici ,,parcours du combattant", što označava vojni poligon s preprekama. Takmičar se naziva traser (traceur, fr.). Sport je individualan, ali se izvodi i u dublu, bez prava međusobnog takmičenja na istom terenu. Kao urbana disciplina preživljavanja i umetnost bega od policijske potere, parkur počinje da se razvija u predgrađima Pariza.
David Bel i Sebastijan Fukan su dvojica rodonačelnika sportskog parkura i zastupnici dveju škola ove veštine. Bel je sistematizovao dozvoljene pokrete i predstavnik je škole ,,zatvorenog (konvencionalnog) parkura", dok Sebastijan Fukan zastupa fluidni, funkcionalni sport u kome nema toliko pravila, niti instruktora, sudija ili gurua. Cilj je prevazilaženje prepreka u što manjem vremenskom intervalu, bez povreda ili ugrožavanja sopstvenog života, putanjom kojom je moguće i vratiti se, što nije obavezno, ali nema uništavanja prepreka tokom prevazilaženja, uz korišćenje određenih pokreta.
Parkur je nastao u Vijetnamu, dok su vojnici bili odsečeni od baze i morali su da prežive u džungli kako su znali i umeli. U Francuskoj ga koriste specijalne vatrogasne jedinice (uglavnom) da bi se spasioci lakše probili kroz požar, ruševine.
Osnivači parkura, David Bel i Sebastijan Fukan su se mimoišli ,,iz konceptualnih razloga”: Sebastijan je stvorio nešto što se zove free running (u Madoninom spotu). Ideja je da se rade razne akrobacije i tu se već odustaje od glavne ideje parkura. David Bel smatra da parkur treba koristiti tako da se prepreke pređu bez zastajanja i nema nikakvih ekstremnih pokreta, akrobacija ili sličnog.
(nastaviće se)Povratak na vrh strane
  INICIJATIVA
Kako zaštititi spomen-groblje?

   O budećem statusu groblja streljanih u Kraljevu raspravljalo se na zajedničkoj sednici Upravnih odbora Društva za zaštitu Spomen-groblja i Zavičajnog društva ,,Kraljevo".
Bilo je reči o poveravanju održavanja i obezbeđenja kompleksa groblja streljanih, kao i o prenošenju nadležnosti stručnog obavljanja poslova projektovanja i dogradnje groblja po urbanističkom rešenju iz 1970. godine (rekonstrukcija infrastrukture u kompleksu groblja, ograđivanje groblja i izgradnja pratećih objekata u krugu kompleksa).
Posebno je naglašeno pitanje kome u narednim godinama poveriti pripreme i organizaciju obeležavanja dana streljanih građana i radnika 14. oktobra 1941. godine i okupljanje potomaka, rodbine i prijatelja streljanih u velikom amfiteatru Spomen-groblja, kao i građana, istoričara, kulturnih, javnih i naučnih radnika Srbije i sveta, posebno predstavnika drugih zemalja u kojima postoje slična stratišta.
Rečeno je da treba obezbediti prostorije i opremu za rad i obavljanje zadataka Društva za zaštitu Spomen-groblja u Kraljevu i Zavičajnog društva ,,Kraljevo", kao značajnih institucija u zaštiti Spomen-groblja i očuvanju izvornih principa kraljevačkih zavičajaca u Kraljevu i okolini.
Usvojen je plan aktivnosti Društva za zaštitu groblja streljanih za 2007. godinu.
Zatraženo je od predsednika opštine dr Miloša Babića da odredi zaduženja nadležnim institucijama, o čemu bi se izjasnila i SO Kraljevo. Jer postojeće stanje u kome se groblje streljanih nalazi pod hitno zahteva zaštitu od neodgovornih grupa i pojedinaca zbog skrnavljenja i ispisivanja grafita, nasrtaja na spomen-vagon i spomen-humke, što je za svaku osudu i žaljenje i što treba što pre sprečiti.
Pozivamo predsednika opštine Kraljevo dr Miloša Babića, predsednika SO Dejana Milovića, šefove odborničkih grupa u SO Kraljevo i sve odbornike SO Kraljevo, da se jedna tačka dnevnog reda na predstojećim sednicama SO Kraljevo posveti statusu groblja streljanih (uz prisustvo predstavnika oba društva, kako bismo svi zauzeli jedinstven stav).
Društvo za zaštitu Spomen-groblja Kraljevo
Zavičajno društvo ,,Kraljevo"

LIČNI STAV
Poredba našeg vremena sa drugim vremenima


   Poredba našeg vremena sa drugim vremenima ima veliki značaj. U toj poredbi dolazimo do jednog prostog zaključka. Naše vreme misli da mu je dato da počne od početka. Izgleda da ima dosta istorije da bismo mogli tvrditi kako je došao čas bez predrasuda koje je u nama ostavila istorija i bez predrasuda koje dugujemo istoriji. Sve to podrobno upućuje na nepobitnu činjenicu da se zaključci o pložaju i sudbini našeg društva ne mogu izvoditi na osnovu opštih teorija - istorijskih i filozofskih - tim pre što ovako univerzalne teorije o našem vremenu koje nam pojedini teoretičari i analitičari nude još uvek izražavaju svojim većim delom predrasude koje o našem vremenu imamo, a mnogo manje govore o osobinama koje ono zaista poseduje. Ako imamo razloga, a imamo ga, da naše vreme smatramo u mnogom pogledu prelomnim ili tranzitnim, onda je, pre svega, neophodno da se mnogo brže oslobađamo gotovih shema i unapred smišljenih zaključaka kojima nas neke jalove i gotovo preživele teorije vode.
   Trenutno naši kvaliteti postoje samo u poređenju, iako nam se vrlo često čini da ne zavise ni od tog poređenja, a to je upravo zbog toga što su se neka poređenja već izvršila, a mi to nismo ni opazili. Pored ostalog, ova pojava uslovljava vrćenje u krug i neodlučnost u povlačenju značajnih poteza. Pošto nismo dovoljno sigurni u prvog pokretača, mi sami biramo odakle ćemo početi a gde završiti. Bilo kako i šta god da se desi, mi redovno sa svog mesta, kako kaže jedna apoftegma: ,,Uvek isti beskraj ostavljaš". Dakle, sve što možemo da znamo jeste da smo daleko od toga da budemo prvi, ali i da budemo poslednji. Kretanja su nam u različitim pravcima. Potrebna nam je sličnost. Ponekad sličnost, a ponekad različitost. A najviše jedinstveno zaključivanje o životnim problemima bez obzira na različitosti, posebno koje dolazi iz već preživele prošlosti u našoj istoriji. Ponekad ono što nazivamo važnim, ali i ono što bismo olako prešli kao preko slučajnog, svakako otkriva dobre i loše kvalitete našeg življenja, ali je nedovoljan broj onih koje bismo stavili u prioritetne ili presudne kao što su kosovski prioritet i mnogi drugi iz oblasti razvoja zemlje i obezbeđivanja slobode i prava našim građanima, očevidno, istraživanje porekla, iako se smatraju veoma važnim, ne mogu da zamene istraživanje današnje situacije, istraživanje našeg vremena. Ovo tim pre što se odlazi sve više u prošlost, u nadi da su tamo stvari ne samo jasnije nego i bolje, ali što se tamo dalje ide, broj i kvalitet poruka za sadašnjost nije sve veća, nego sve manja, a sama prošlost postaje sve više apstraktna oblast u koju useljavamo sve što osećamo da našem vremenu nedostaje. Nije teško pronaći ono što smo izgubili, ali je daleko teže doći do smisla onome što imamo. A dosta imamo s obzirom na sve okolnosti u kojima smo se našli pri kraju prošlog i na početku ovog veka. Stoga je dovoljno jasna da naša kritička opažanja ne mogu više trajati kao teorijska razmatranja, već je vreme za pravo poređenje propusta i slabosti sa postigniutim rezultatima. Nije svrsishodno ni razumno ,,strpavati" postignute rezultate u korpu sa propustima i slabostima pa je premazivati nekim političkim premazima omalovažavanja i potcenjivanja. Kritika koja u sebi ne sadrže nikakvo rešenje, nije prava kritika. Velika je zabluda ako neko misli da takvi nastupi prolaze afirmativno u našem narodu. Naše javno mnjenje više ne prhvata konstatovanje stanja, pogotovo netačno konstatovanje, ono, zaista, traži da se utvrđuju oblici u kojima se javljaju sve pojave, da se brže prelazi put od ideje do ostvarenja. Bez razumnog istraživanja tih životnih činjenica, ostaje se na suvom i osiromašenim konstatacijama čiji je značaj mnogo veći nego što nam se čini. Organizacija društva je mnogo složenija nego što smo u pojedinim trenucima skloni da mislimo. O tome se olako ne mogu davati ocene, a naročito one od oka. Dovoljno je poznato da ono što nas kao društvo dovodi do nedoumice nije perspektiva, već napor oko duboke transformacije svih oblika društvenog života.
   Vreme je majstorsko rešeto, ono čini svoje. Mi mislimo da ono prolazi, a svi su izgledi da ono stoji a mi prolazimo. Zato moramo više činiti, više stvarati uslove za život dostojan čoveku, ali i vrednovati pravim merilima postignuto. Mali je broj ljudi koji veruju da se u jednoj državi može suviše dugo govoriti i pisati isključivo na negativan način. Nepobitna je činjenica da su od izuzetnog značaja ustavna rešenja koja se stavljaju pred narod da ih na referendumu usvoji. Ustav nas osigurava da smo država sa pravim poretkom, da ne dopuštamo cepanje naše jedinstvene teritorije, da je Kosovo naš neotuđivi deo bio i ostao. Narodno jedinstvo, njegova jedinstvena misao i akcija su veliki ekvivalent koji podupire naše političke aktivnosti u procesima dokazivanja istine da je Kosovo sastavni deo Srbije. Ti dokazi su potrebni onima koji drugačije, iz ko zna kojih razloga, misle i danas imaju moć u odlučivanju. Treba reći da su i u tom pogledu neka presudna pitanja već dobila svoju verifikaciju i potvrdu kod svih nama naklonjenim ljudima i državama. Pravda mora pobediti bilo kad i ostajemo u velikoj nadi da ćemo ostati: svoj na svome.
Radovan MilovićPovratak na vrh strane


POČELO ZVANIČNO OBELEŽAVANJE OSAM VEKOVA OD FORMIRANJA PRVE SRPSKE BOLNICE
Osveštana fotografija ,,Rođenje Presvete Bogorodice”


   Osveštavanjem fotografije ,,Rođenje Presvete Bogorodice" u utorak je u Zdravstvenom centru ,,Studenica” i zvanično počelo obeležavanje osam vekova od formiranja prve srpske bolnice. Autor fotografije je Tomislav Radovanović, a motiv Rođenja Presvete Bogorodice oslikan je u Kraljevoj crkvi i manastiru Studenici.
   Od ovog meseca, pa do septembra, kada je predviđena centralna manifestacija, biće organizovane brojne kulturne svečanosti u čast obeležavanja osam vekova od prve bolnice. Tako će 25. januara u ,,Kvartu” biti održana svečana akademija.
   Obeležavanje ovog važnog jubileja je na nacionalnom nivou. Prva srpska bolnica osnovana je 1207. godine u manastiru Studenici.


U ORGANIZACIJI UDRUŽENJA KIDNAPOVANIH I NESTALIH SA KOSMETA
Božić zajedništva pravoslavnih Srba


   Prošle subote i u nedelju, u organizaciji Udruženja nestalih i kidnapovanih sa KiM kancelarija u Kraljevu, Udruženja raseljenih sa Kosmeta ,,Stara Srbija” (predsednik Petar Delić), Odbora raseljenih sa KiM (predsednik Ratomir Simić) i omladinske sekcije Udruženja raseljenih, uz moto zajedništva raseljenih i ,,starokraljevčana”, četvrti put je za sve pravoslavne vernike na Trgu srpskih ratnika i u porti crkve Svete trojice priređena proslava Badnjeg jutra i Božića.
Najpre je, na Badnje jutro, posle organizovanog odlaska za svečano sečenje badnjaka, na Trgu srpskih ratnika postavljen badnjak sa slamom, prigodnim voćem i urmama, a za sve vernike i one koji to nisu, bila su pripremljena dva kazana grejane rakije, a podeljeno je 1.500 porcija posnog pasulja, posnih sarmi i girica. Sutradan, na Badnje jutro, u porti crkve Svete trojice, posle Božićne liturgije, koju je služio vladika Hrizostom, i pričešća, osim vruće rakije, deljen je hleb i praseće pečenje.
- Uz zahvalnost dr Milošu Babiću i Sandri Rašković-Ivić, koji su nam pomogli u ovakvoj proslavi Božića, naglašavam da je naša želja bila da uveličamo ovogodišnji najveći i najradosniji praznik, ali i da podstaknemo zbližavanje i druženje prognanika sa Kosmeta i građana Kraljeva i da se narod još više približi crkvi - kaže jedan od organizatora Dragan Jovanović.
On ističe da je nužno da svi barem ovakvim povodom nastupaju zajedno i podseća da niko od prognanih nije u Kraljevo došao svojom voljom, već da su bežeći od smrt i zla utočište našli među svojima.
- I danas, kada ni posle sedam godina još nije poznata ni izvesna naša budućnost, već svakodnevno bitišemo u nezvesnosti, svesni smo da moramo da delimo sudbinu ove sredine i ovo je način da našu dobru volju i zahvalnost Kraljevčanima na gostoprimstvu još jednom iskažemo - kaže Jovanović.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

GODIŠNJA NAGRADA KNJIŽEVNOG KLUBA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
,,Popisu” Miloja Radovića nagrada dr Hranislava Miloševića

   • “Mnogo je loše ono što se događa sa nama u poslednjih petnaestak- dvadesetak godina, gde smo od jedne od vodećih država u Evropi postali država na začelju, a od književnika i od naučnika i od ljudi dobre volje, pametnih ljudi i mlade generacije, zavisi kakva će nam biti budućnost. Trenutno nije sjajna, ali se nadam da će svi da se ugledaju na Književni klub i da nam podare svetliju budućnost za nova pokolenja koja dolaze. Ovo je samo mali poklon, a nadam se da će i ostali da pođu mojim stopama, a prvenstveno stopama Književnog kluba Kraljevo, rekao je, pored ostalog, donator dr Hranislav Milošević na konferenciji za novinare

   Žiri za dodelu Godišnje nagrade Književnog kluba Kraljevo (iz donacije dr Hranislava Miloševića), u sastavu Dejan Aleksić, Veroslav Stefanović i Miloš Milišić, na sednici održanoj 9. januara 2007. godine, doneo je odluku da dobitnik Godišnje nagrade za 2007. godinu bude Miloje Radović za rukopis zbirke pesama Popis.
Nagrada se sastoji od objavljivanja nagrađenog rukopisa (u izdanju Književnog kluba), povelje i novčanog iznosa.
Miloje Radović je rođen 1952. godine u Šaronjama kod Tutina. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu, odsek žurnalistike.
Objavio je knjige pesama: Livada mog dede, Kako se voli u šumi i Kućni predeo.
Radnik je kraljevačke biblioteke ,,Stefan Prvovenčani”.
U saopštenju žirija za dodelu nagrade, pored ostalog, kaže se: ,,Svojim prvim pesničkim rukopisom, Miloje Radović se objavljuje kao pesnik zrelog, rafiniranog i autohtonog poetičkog izraza. Stihovima koji čine zbirku pesama Popis dominira stišan i monodičan pesnički glas, ali se ispod slojeva prividno jednostavnog pesničkog kazivanja pažljivom čitaocu ukazuje burna tektonika značanjskih ravni i bogatstvo asocijativnog kretanja. Radović svoj raznovrsni poetički registar pomera od sugestivnog, bezmalo sentencijalnog govora, kojim otvara arhetipske oblike poimanja, do sažetog izraza koji izlazi iz granica pojavnog i doseže do tačaka metafizičkih misaono-jezičkih prostora. Njegov pesnički postupak odslikava nanose iskustvenog zrenja i nesmirene stvaralačke zapitanosti.
Na tematsko-motivskom planu, u pesmama ove nadahnute zbirke srećemo i prepoznajemo većinu univerzalnih, neiscrpnih i svagda prisutnih oblasti egzistencijalističkog interesovanja: konačnost i obnavljanje, individualno iskustvo i kolektivne istine, vidljivo i slućeno, smisao haosa i poretka, rata i mira, stvaranje kao nužnost po sebi...
Radović sa stanovišta dualističkog poimanja vrednosti virtuozno otkriva vanvremenske zakone komešanja, preplitanja i razmene suprotnosti obuhvaćenih u nedeljivoj prirodi bića, stvari i pojava, stavljajući pri tom Reč, kao vrhovno načelo smisla, u centar ideje o pretpostavljenoj stvarnosti.
Zbirkom pesama Popis, pesnik Miloje Radović se na reprezentativan način pojavljuje na domaćoj pesničkoj sceni donoseći stvaralački impuls naročitog senzibiliteta i nesumnjivo visokog dometa.”

NEKA SE SVI UGLEDAJU NA KNjIŽEVNI KLUB
Obraćajući se prisutnima, dr Hranislav Milošević je, iskazujući svoju nesebičnu brigu za prošlost i budućnost ovoga grada i poznavanje učinka rukovodstva Književnog kluba u višedecenijskoj borbi za demokratiju, pored ostalog, rekao:
- Ja, kao čovek koji voli knjigu, neobično sam zadovoljan i srećan što smo danas šesti put dobili dobitnika ove nagrade, koja se dodeljuje kraljevačkim piscima koji su rođeni u Kraljevu ili čiji je rad vezan za Kraljevo, ili koji žive u Kraljevu. Samim tim što smo dobili šestog dobitnika, dobili smo i malu ediciju Književnog kluba koja će, bar se nadam, biti sve veća, mada ona i sada naš grad Kraljevo na ovaj način svrstava u jedan od vodećih gradova što se tiče književnosti. Ove godine nagradu je dobio Miloje Radović i meni je neobično drago da se radi o mom školskom drugu iz Gimnazije. Vidi se, takođe, da Književni klub nagradu uvek dodeljuje najzaslužnijim ljudima za proteklu godinu, bez ikakvog uticaja, i mislim da je stručni žiri opravdao vaše i moje poverenje u svoj rad.
Apelovao bih na sve ljude našega grada, ali i sve one koji su u stanju da pomognu književnosti i umetnosti, jer naša zemlja još nije toliko bogata i još nisu stvoreni uslovi da bi mogla da izdvoji novčana sredstva da bi se pojedine kulturne baštine zaštitile i uvrstile u imovinu grada i budućih pokolenja. Apelovao bih i na sve one koji se bave i drugim zanimanjima da se usredsrede na to što nas očekuje u sledećem periodu i da sve svoje snage, intelekt i svoja bića unaprede i podare Republici Srbiji, jer je mnogo loše ono što se događa sa nama u poslednjih petnaestak-dvadesetak godina, gde smo od jedne od vodećih država u Evropi postali država na začelju, a od književnika i od naučnika i od ljudi dobre volje, pametnih ljudi i mlade generacije, zavisi kakva će nam biti budućnost. Trenutno nije sjajna, ali se nadam da će svi da se ugledaju na Književni klub i da nam podare svetliju budućnost za nova pokolenja koja dolaze. Ovo je samo mali poklon, a nadam se da će i ostali da pođu mojim stopama, a prvenstveno stopama Književnog kluba Kraljevo. Jer, da nije Književnog kluba i njegovog rada, ne bi bilo ni ovog našeg zajedničkog doprinosa gradu Kraljevu.
Nagrada se ove godine dodeljuje šesti put, a dosadašnji dobitnici su: Slavko Stamenić, Emilija Milovanović, Veroslav Stefanović, Milan Đokić i Dragan B. Đoković. Zvanično uručenje Nagrade Miloju Radoviću biće obavljeno 20. januara.



SAMOSTALNA IZLOŽBA MIRJANE KAURIN U PAROHIJSKOM DOMU
Ikone vere, nade i ljubavi

   (Samostalna iložba ikona Mirjane Kaurin, Salon Parohijskog doma, Bela Voda, Kruševac, 4. novembar - 4. decembar 2006)
Verovatno je autorka svoju novu samostalnu izložbu nazvala ,,Među ikonama" zato što se ovde pored dvadesetak ikona našlo i nekoliko slika koje su se svojim sadržajem duhovno uklopile u njenu ikonopisačku kičicu.
Stoga bi se moglo reći da su na ovoj izložbi prisutne i dve slikarske tehnike - ikone rađene akrilikom na dasci i slike rađene uljem na platnu - ali jedna likovna poetika.
Sasvim se sigurno može reći da se ikonografska poetika Mirjane Kaurin napajala na najbogatijim uzorima zlatnog doba srpskog srednjovekovnog ikonopisa i freskopisa.
Zahvaljujući tim likovnim najsnažnijim predlošcima, umeću njenih ruku i dubini uma, uspela je da ostvari snažne i produhovljene likove svetitelja po ugledu na vizantijske ikonografske uzore i stilske izraze. Ona je u ikonama potvrdila i pokazala da su Srbija i njeni ikonopisci u ikonogrfskom smislu dostojni naslednici i sledbenici nestale vizantijske duhovnosti.
Kod Mirjane Kaurin nema poigravanja sa svetiteljskim likovima kao kod baroknih ili modernističkih ikonopisaca, ali zato ima smirenosti, sabranosti, pobožnosti i slikarskog građenja vere, ljubavi i nade.
Na njenim ikonama očitava se promišljena kompozicija i koloristička raskoš. Njen ikonopisački izraz je prefinjen i senzibilan, baš kao i onaj koji je od Boga darovan.
Likovi svetitelja odišu blagošću, lepotom i smirenošću, tako da nas privlače njima samima, a time i Bogu. Oni su tako molitvenom bojom tkani da su prijemčivi duši pravoslavnih Srbalja koji ih vekovima raspoznaju kao takve.
Iako je Mirjana Kaurin, kako se to kaže, slikar amater, ako istinski slikari uopšte mogu biti amateri, a po zanimanju je diplomirani pravnik, ona je uspela da dosegne umeće slavnih ikonopisaca i freskopisaca vladimirskih, moračkih, sopoćanskih i ohridskih.

I njene uljane slike Studenica i Žiča imaju nešto od ikonografske smirenosti i realističkog manira, ali je zato slika Tajno gnezdo sabrala u sebi svu moć ove slikarke. Njeni pticoliki plamenovi koji streme ka tajnom gnezdu - crkvi Lazarici i vaskrsnoj ktitorskoj kompoziciji kneza Lazara spajaju u sebi impresionističke i srednjovekovne ikonografske vrline.
Ovo ostvarenje uz ciklusa Bogorodica, spada u njena najmoćnija ostvarenja prikazana na ovoj izložbi, za koju je organizatorima bila čast da je prikažu upravo u Beloj Vodi, prestonici našeg srednjovekovnog klesarskog umeća, koja je takođe i zavičaj i baština kneginje Milice i kneza Lazara.
Slikane filigranskom preciznošću, poštujući poslednjim drhtajima kičice kanonske zakonitosti, slikane očima duše i srca, ove ikone zasjale su svojom blagom svetašću, prikazujući istovremeno i najlepšu izvornu srpsku duhovnost.
Dr Velibor Lazarević



IZDAVAČKI PODUHVAT POVODOM OSAM VEKOVA MANASTIRA ŽIČE
Manastir Žiča na starim razglednicama i fotografijama

   Pred kraj 2006. godine još jedan autorski projekat iz izdavačke delatnosti kraljevačke firme ,,DHV" OD ugledao je svetlost dana. Kako kažu autori, sa posebnim zadovoljstvom što je to bilo u godini kada je počela proslava 800 godina manastira Žiče. Naziv knjige ,,MANASTIR ŽIČA na starim razglednicama i fotografijama", kao i sadržaj, nastavak je prvog izdanja o gradu Kraljevu samo dopunjen sa više materijala i tekstova. Ovog puta izdanje je dvojezično - na srpskom i engleskom jeziku. Zadržala se forma knjiga-slikovnica, gde objavljene ilustracije sa starih razglednica, fotografija i gravira govore više od teksta. Možda tridesetak strana i nije veliki obim, ali sadržaj i način na koji se ,,ulazi" u knjigu, kroz kapiju manastirskih zidina, više je nego privlačan. Ono što daje posebnu vrednost ovom izdanju je blagoslov Njegovog preosveštenstva episkopa Žičkog g. Hrizostoma, kao i blagonaklon odnos sestrinstva manastira Žiče, koje su ovu knjigu videle u pripremi.
   Knjiga ,,MANASTIR ŽIČA na starim razglednicama i fotografijama" može se kupiti u parfimeriji ,,PERLA", u Ulici Miloša Velikog 25, i Turističkoj organizaciji Kraljevo na Trgu srpskih ratnika.



NOVE KNJIGE - MONOGRAFIJA MORAVA
Morava je duša Srbije

   Monografija ,,Morava”, za koju je izdavač, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, dobio nagradu za izdavački poduhvat godine, biće predstavljena kraljevačkoj čitalačkoj publici u utorak, 16. januara 2007. godine, u 19 časova u čitaonici Dečjeg odeljenja Narodne biblioteke.
Na ovom kapitalnom projektu sarađivalo je 20 vrhunskih stručnjaka iz različitih oblasti istraživanja: istorije, geografije, etnologije, muzikologije, književne istorije, društvenih nauka... U okviru kraljevačke promocije, koju organizuke Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani", o knjizi će govoriti urednik Radoš Ljušić i autori priloga Milomir Stepić i Dragan Hamović. Pesme o Moravi peva Miloš Milišić, a izbor tekstova o najvećoj i najznačajnijoj srpskoj reci govori Mile Nedeljković. U okviru promocije biće prikazan i film o Moravi.
U ovom broju ,,Ibarskih novosti” donosimo Predgovor knjizi ,,Morava” Radoša Ljušića.


   Oduvek je postojala dilema da li su to jedna ili tri reke, jedna ili tri Morave. Otuda i dilema o naslovu knjige - Morava ili Morave. Odlučiloi smo se za Moravu, koja personificira fizičku postojanost triju njenih delova. Kada kažete Morava, vi mislite na sve tri reke - Južnu, Zapadnu i Veliku. Ali, u isto vreme, ako izgovorite Leskovac, ili Čačak, ili Jagodina, vi podrazumevate samo jednu od njih tri, onu koja protiče pored pomenutih gradova. Morava je i sve tri i jedna, Morava je simbol srpskih vodenih tokova, Morava je oličenje Srbije, koja se nekada i zvala Moravska Srbija.
Zli dusi XX stoleća vratili su Srbiju Moravi i Srbe sa zapada i juga usmerili u njeno vodoplavno Pomoravlje. Sa tog područja negda smo se širili, danas se oko njega ponovo svijamo. Pomoravlje i Morava bili su i ostali jezgro Srbije i Srpstva.
Ne postoji ni reka ni planina, niti bilo koja geografska pojava kojoj je srpski narod posvetio više pesama, veselih i tužnih, narodnih i pesničkih, ljubavnih i setnih. Ne postoji reka sa više vrbaka i, kako su primetili autori jedne zanimljive knjige o vodenicama, nije bilo reke sa više vodenica ,,božjih i đavoljih", kojih skoro da više nema. Nema područja, ni pitomog ni divljeg, koje je više plavila jedna reka, ali nema ni tako povoljnih uslova za poljoprivredu kakve pruža Pomoravlje. Otuda i uverenje da je Morava duša Srbije.
Povoljan geografski položaj učinio je da je Pomoravljem prolazio, a i sada prolazi, najvažniji put na Balkanu, koji se u duga turska vremena nazivao Carigradski drum. Od svog značaja on ni danas nije ništa izgubio. Samo što je, u ranija vremena, kada se brodilo rekom i kada se hodilo drumom, a naročito kada se prolazilo kroz Bagrdanski tesnac, morala voditi briga o bezbednosti, pa su stoga i nastala utvrđenja pored reke, od užičkog do smederevskog. A negde, na sredini, na sastavici dveju u treću Moravu, nalazi se simbol ove reke - Prijezdina kula. Ona nije samo simbol spajanja vodotokova, dve manje vode u veću vodu, već znači znatno više - jedinstvenu pojavu, jednu dramu rodoljubivu i ljubavnu. Ko je namerio pokoriti Srbiju, prodirući dvema njenim sastavicama, morao je doći do Prijezdine kule. Neprijateljska vojska mogla je biti i malobrojna i mnogobrojna, i jednu i drugu dočekivao je vojvoda Prijezda sa svojom vernom ljubom. I nije se pred silom povlačio, čak o tome nije ni razmišljao. Ta vrsta odlučnosti, izkazana nepovratnim skokom u Moravu, posle pružanja otpora i nemogućnosti da spreči prodor neprijatelja, vremenom je postala bitan deo karakternog sklopa srpskog naroda. Otuda je, oduvek, bilo više Srba u carstvu nebeskom nego u carstvu zemaljskom. Stoga Morava nije bila samo vodoplavna, već i krvava.

,,MORAVA NAS VODA ODRANILA, NEK MORAVA VODA I SARANI"!
Morava je i simbol ljubavi, uzvišene ljubavi, oličene u vojvodi Prijezdi i Jelici. Od njihova vremena nastalo je mnoštvo narodnih i umetničkih ljubavnih pesama. Ko voli da zapeva, pominje Moravu. Stoga je Morava uvek prisutna u duši i u kući svakog građanina Srbije. Morava je reka čije se ime najčešće izgovara, Morava je reka kojoj se najčešće poveravaju ljubavni jadi, uzdasi i želje, Morava je reka kojom se najčešće brodi, lovi riba, vadi pesak. Kraj Morave se čuvaju stada i okopava plodna zemlja - Morava je simbol srpske svakodnevice. Otuda melanholični uzdah - oj, Moravo. Možda je ova sintagma bila najprihvatljivija za naslov knjige, ali ona bi narušila osnovnu zamisao naše edicije, o celovitosti prikazivanja Pomoravlja, te smo se nje nevoljno odrekli.Povratak na vrh strane


      DANAS SE NASTAVLJA PRVENSTVO U NAŠOJ SINALKO LIGI - piše Zoran Bačarević
Komšijski derbi na nacionalnoj televiziji

   • U 12. kolu Sloga Sosijete Ženeral domaćin čačanskom Borcu, Mašinac gostuje u Leskovcu - protivnik domaće Zdravlje

   Istekla je i tronedeljna pauza u Prvenstvu Srbije u košarci, što zbog novogodišnjih, a što zbog božićnih praznika. Termin nastavka borbe za bodove u Našoj Sinalko ligi, u kojoj je u decembru završen prvi krug ,,osnovne" lige, opet je dirigovan još jednim praznikom. Zbog srpske Nove godine, koja pada u subotu, 13. januara, kompletno 12. kolo NSL odigraće se dan ranije, tj. danas.
   Kraljevački prvoligaši, Sloga Sosijete Ženeral i Mašinac, u drugi krug takmičenja ulaze, u skladu sa dirigovanim žrebom na početku prvenstva, u različitim ulogama. Sloga će novogodišnju premijeru imati pred svojim navijačima, ali i pred kamerama RTS. Sportski urednici nacionalne televizije odlučili su se da košarkaškoj javnosti predstave okršaj pod koševima ljutih rivala i prvih komšija koji je, po pravilu, na kraljevačkom parketu donosio punu neizvesnost oko konačnog pobednika. Sloga je prvi deo prvenstva završila na visokoj četvrtoj poziciji sa učinkom od šest pobeda i pet poraza, a isti učinak ima i večerašnji rival starijeg kraljevačkog prvoligaša. Borac je prvi deo prvenstva završio na sedmoj poziciji. U meč sa večerašnjim rivalom Sloga ulazi sa novajlijom na poziciji beka, pošto joj je poslednjih dana već stare, 2006. godine, pristupio juniorski reprezentativac Srbije i Crne Gore Dragan Zivčević. Ovu kalendarsku godinu košarkaši Soge su, inače, otvorili pobedom u prijateljskom meču nad kragujevačkim Radničkim od 77:66.
Mlađi kraljevački prvoligaš, Mašinac, u novu kalendarsku godinu ulazi pod ,,hipotekom" povreda ključnih igrača u decembru prošle godine. U nastavku takmičenja kraljevački ,,studenti" će na gostovanje, tačnije put Leskovca, gde ih dočekuje uvek neugodno Zdravlje.
   Kako stvari stoje, lekar će odrediti tim koji će se suprotstaviti popularnom leskovačkom Žuću (Slobodan Mitić) i drugovima. Najverovatnije će na parket, posle gotovo jednogodišnje pauze na prvoligaškim utakmicama, kapiten Marko Dimitrijević, dok će Habuš, Knežević i Milašinović pričekati na povratak u ekipu. U ,,pripremnom" periodu za nastavak prvenstva Mašinac je odigrao prijateljski meč sa kruševačkim Napretkom i zabeležio pobedu od 87:76.



    NEMA PAUZE U ,,BALONU TODOROVIĆ” - piše Stole Petković
Revija budućih asova

   U ,,Balonu Todorović” mali fudbal igra se preko celog dana. Osim redovnih rekreatora, bivših igrača, na predivnom tere-nu špartaju mali - budući asovi na drugom novogodišnjem turniru. Učestvuje 50 ekipa, a dodela nagrada za nauspešnije je 17. januara.
Detalj sa turnira.



     KOŠARKA: KRALJEVAČKI PRVOLIGAŠI KUJU PLANOVE - piše Stole Petković
Zajednički u Super ligu

   • Grad na Ibru s pravom nazivaju srpska Bolonja. Sloga i Mašinac su zajedno u Prvoj A ligi već četvrtu sezonu. Pre toga Sloga je bila neprikosnovena. Gradski klub sa bogatom istorijom harao je među elitom i u ondašnjoj jugoslovenskoj ligi. Padali su kraj Ibra i takvi velikani kao što su Zadar, Cibona, Crvena zvezda. Bilo pa prošlo

   Situacija je trenutno potpuno drugačija odnosno realna s obzirom na kvalitet igrača koji imaju dva kraljevačka kluba. Mašinac više nije samo satelit. Sada kraljevački studenti sami kruže košarkaškom orbitom, i to sa dosta uspeha.
Sve je počelo još 1995. godine. Ljubitelji košarke sećaju se te najglomaznije Prve lige. Klubovi su, a bilo ih je 32, bili podeljeni u četiri grupe.
- To je naše vatreno krštenje. Igrali smo tada zapaženu ulogu, stekli nekakvo iskustvo i to nam je dalo i te kako velikog stimulansa da napredujemo u svakom pogledu - kaže Dragovan Pantelić, generalni sekretar KK Mašinac.
Najveći uspeh je svakako plasman u Super ligu. Znalački je Miloš Pejić (sada trener Sloge) vodio košarkaške apsolvente, najpre kroz trku za bodove, a zatim i kroz mečeve sa elitnim klubovima.
- Imali smo dosta pehova u tadašnjem doigravanju u Super ligi. Nesrećna povreda kapitena Dimitrijevića dosta je poremetila ritam moje ekipe. Morali smo u hodu da se prestrojavamo i na kraju smo sa dve pobede ipak ispunili svoje planove - kaže Pejić.
Godinu dana ranije isti podvig napravila je Sloga. Trener Dragan Kostić je počeo prvenstvo sa sasvim novom ekipom. Ipak, na kraju je plasmanom na treću poziciju doveo tim u Super ligu, što je bio uspeh za pamćenje. Da li je baš tako?
Posle utakmice sa Partizanom najpre je čestitao Partizanu i treneru Vujoševiću, a onda otvorio dušu i zamerio ,,dušebrižnicima”:
- Prosto je neverovatno da su već posle drugog poraza izbledeli svi oni rezultati koji su Slogu doveli u Super ligu. Nisu valjda ti ,,zaljubljenici" u košarku očekivali da ću ja sa Nemanjom Dašićem, koji je ’86. godište, da uđem u utakmicu da dobijem Partizana ili neku drugu ekiupu ili da se okitimo titulom prvaka države, ili eventualno da uđemo u Gud jer ligu. Nismo mogli više da postignemo sa igračima koji su došli iz malih sredina gde nisu bili ni standardni prvotimci. Mi smo recimo iz komšiluka uzeli igrača koji je uglavnom grejao klupu - siktao je tada Kostić, koji je posle toga otišao u Republiku Srpsku i sa Igokeom nastavio da niže uspehe. Na kormilu Sloge zamenio ga je njegov tadašnji pomoćnik Saša Pavlović. On je sada sportski direktor Sloge.
Bilo kako bilo, ljubiteljima košarke iz grada na Ibru sezona je produžena do poznog proleća. Hala je uvek bila krcata kada su u goste dolazili najuspešniji klubovu iz Jadranske lige. Tako je bilo i dogodine kada je to ostvario Mašinac.
Kraljevački prvoligaši su ovo prvenstvo započeli u znaku velikog optimizma. Naime, i jedni i drugi očekuju plasman u Super ligu. Po dosadašnjim igrama može se očekivati da im se te želje i ispune. Samo da zdravstveni bilten bude stabilan. Mašinac već hramlje jer su povrede nadjačale njegove igrače. U Slogi već duže vreme sa štakama druguje Vučićević, jedna od akvizicija proteklog prelaznog roka.
Kraljevo sada ima dva muška, jednog ženskog prvoligaša i Ribnicu, člana Prve B lige. To je razlog broj jedan da se košarkaški poslenici ne mire sa odabirom sedišta za ovaj Region koji je u Čačku.
- Košarkaški centri se sami definišu po uspešnosti, a Kraljevo već godinama ima Slogu u Prvoj ligi, Mašinac je postao standardni u eliti, igrao i u Super ligi, a veliki je uspeh i ženske košarke. Normalno bi zato bilo da sedište odnosno centar košarkaških zbivanja bude u Kraljevu - rekao je Zoran Milašinović, alfa i omega Mašinca i predsednik Konferencije klubova Prve košarkaške lige.

KADIJA SPASILAC
Sloga se u prošloj sezoni borila za goli život u Prvoj A ligi. Kao spasilac doveden je provereni Miodrag Kadija. Presudan je bio meč sa Napretkom u Kruševcu, koji je Sloga dobila, a Kadija iz Kraljeva otišao kao čovek koji je ,,bele” ostavio u eliti.

SLOGA BEZ ,,PREZIMENA”
Košarkaški klub Sloga ostao je od 1. januara bez sponzora. Banka Sosiete Ženeral bila je do tada ,,prezime” Sloge i glavni sponzor kluba. Sada su košarkaši bez finansijske zaleđine. Eto posla za rukovodeću ganituru sa sportskim direktorom Sašom Pavlovićem (na slici) na čelu da pronađu novi zaštitni znak Sloge.

PETORKA VAN STROJA
Mašinac baš nema sreće u ovoj sezoni. Čak petorica standardnih igrača na različitim pozicijama zbog povreda su van stroja.
- Najpre se povredio Nikola Novaković, potom Marko Dimitrijević, pa Nemanja Milašinović i Darko Habuš, a evo sada smo ostali bez Duška Kneževića - kaže generalni sekretar Dragovan Pantelić.

,,KASAPI”
Navijači, popularni ,,kasapi", više su naklonjeni Slogi, ali kada to zatreba, oni su tu da pomognu i ostalim klubovima. Tako od njih podršku dobijaju Mašinac, ženska ekipa KK Kraljevo i još jedan prvoligaš - OK Ribnica.

TRENERI
Dragan Kostić je uspeo Slogu da uvede u Super ligu. Bilo je to pre dve godine. Sezonu kasnije i Miloš Pejić je uspeo da sa svojim timom dođe u elitno društvo. Sada je Pejić u Slogi, a na njegovo mesto došao je mladi Radenko Varagić. I jedan i drugi žele Super košarku!

NOMINACIJE BEZ KOŠARKAŠA!!!
Sportski savez je ove godine imao čudan kriterijum u određivanju najuspešnijih sportista za 2006. godinu. Niko od košarkaša Sloge ili Mašinca nije bio nominovan. Kada je Sloga u pitanju, kao opravdanje se navodi da je jedino Bajić, kapiten belih, ostao od one ekipe iz prošlog prvenstva. Za Mašinac je, kažu u Sportskom savezu, sve pod velom tajni!!!



 RUKOMETNI SAVEZ RAŠKOG OKRUGA - piše Stole Petković
Zadovoljni postignutim, može i mnogo bolje

   Rukometni savez Raškog okruga ima se čime pohvaliti po isteku 2006. godine.
- To je bila jedna od najuspešnijih sezona od kada postoji ovaj Savez - istriče Dragan Simović Simče, predsednik RS Raškog okruga. RK Novi Pazar je jesenji prvak u Drugoj ligi Jug, gde je došao i Metalac osvajanjem titule u Srpskoj ligi. Ženski rukometni klub Vrnjačka Banja prvak je Prve lige Srbije.
Treba napomenuti da su Bane iz Raške, zatim i dva ženska kluba Metalac (Kraljevo) i Goč - Merkur (Vrnjačka Banja) svojim igrama zadovoljili rukometne ukuse. Mlade selekcije su takođe imale uspešnu godinu:
- Postižu dobre rezultate, a plod takvog rada ogleda se i kroz kadetsku reprezentaciju u kojoj su sada Jelena Trifunović i Maja Popović iz Vrnjačke Banje - dodaje Simović.
Poseban pečat uspešnim rezultatima udarili su sportski radnici koji su zdušno podržali inicijativu da se formira rukometna liga ,,Lavita”, sastavljena od ekipa u kojima nastupaju dečaci rođeni posle 1992. godine.
Sedište lige je u Kraljevu i njome rukovodi upravo Simović.
- Liga ima osam klubova, a nadmetanje se organizuje na turnirski način na svakih 15 dana u drugom mestu. Treba istaći da je za marketing i finansijki deo najzaslužniji Aleksandar Aleksić, direktor Vino Župa iz Aleksandrovca.
I trenerska organizacija je sve jača. Organizacija je solidna, a to se najbolje reflektuje kroz rad u klubovima koji imaju zapažene rezultate. Ornanizacija ima pet mladih trenera, koji su se uspešno školovali kroz kampove koje je organizovao RS Srbije.
- Na kraju moram da zahvalim RS Srbije i generalnom sekretaru Božidaru Đurkoviću na izuzetnoj saradnji - kazao je na kraju Simović, uz napomenu da očekuje još uspešniju godinu koja je tek započela.Povratak na vrh strane
 


IMPRESUM

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeća za informisanje: „Ibarske novosti” - Kraljevo. Adresa Redakcije: ul. Hajduk Veljkova br. 2.
Direktor i glavni i odgovorni urednik: Dragan Rajičić. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojević. Tehnički uredio: Saša Kovačević.

Redakcija: Zoran Bačarević (sport), Dragan Vukićević (privreda), Slobodan Rajić (politika), Marko Slavković (reportaže i Stršljen), Bojana Milosavljević, Stojan Petković (sport), Ivan Rajović (urednik izdavačke delatnosti), Milisav Radovanović (fotoreporter), Vesna Jovičić (lektor), Zorica Radunković (marketing). Poslovni sekretar Lidija Kuljača.

Predsednik Upravnog odbora: Biljana Knežević, dipl. pravnik.

Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik tel/faks 320-630, pravna i opšta služba 312-505, oglasno odeljenje 312-505. Godišnja pretplata 1.560 din. Za inostranstvo - Evropa 4.680 dinara, Amerika i Australija 6.240 din. Tekući račun: 160-14461-52 kod „Banca Intesa” Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti”. Štampa “APM print”, III Bulevar 29, Beograd. Generalni distributer: “HIT-KOMERC” Žička 10, tel. 036/360-200 i 361-222.

Poštarina plaćena u Pošti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vraćaju.

e-mail:webmaster@kraljevo.com, ibarskenovosti@sbb.co.yu


Ibarske novosti - e-mail

Copyright © 1997-2006. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive