Najviše glasova koaliciji DSS - Nova Srbija
Dobar deo naše budućnosti je već uveliko - prošlost
Zahvalnost na podršci programu „Za bolji život”
Pobeda u Kraljevu - potvrda ostvarenih rezultata
Direktor ponudio ostavku
Ostali bez firme i socijalnih prava
Najradosniji kad mu donesu novine na srpskom
Odbačeni i zaboravljeni?
Centar ,,Studenica” na temeljima ,,Svetog duha”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, košarka, odbojka

REZULTATI REPUBLIČKIH PARLAMENTARNIH IZBORA NA PODRUČJU OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Najviše glasova koaliciji DSS - Nova Srbija

   • Od 112.459 upisanih birača na 129 biračkih mesta u opštini Kraljevo glasalo 61.934 ili 55,07 odsto • Najviše glasova u kraljevačkoj opštini dobila koalicija DSS - Nova Srbija - 17.430 ili 28,14 odsto, na drugom mestu Srpska radikalna stranka (24,5 odsto), na trećem Demokratska stranka (18,2 odsto) i na četvrtom G 17 plus (6,3 odsto) • Za razliku od rezultata u Republici, SPO (5,5 odsto) u opštini Kraljevo prešao cenzus, a liste SPS (4,5 odsto) i koalicije LDP (4,02 odsto) ispod cenzusa • Relativno dobar rezultat koalicije PUPS-SDP (4,8 odsto), dok su ostale izborne liste u opštini dobile zanemarljiv broj glasova • Izbori protekli bez većih nepravilnosti

   Prema podacima radnog tela RIK-a za sprovođenje izbora u opštini Kraljevo, na 129 biračkih mesta na području kraljevačke opštine na vanredne parlamentarne izbore, u nedelju, 21. januara, od ukupno upisanih 112.459 birača izašlo je 61.934 ili 55,07 odsto. To je manje za oko pet odsto od izlaznosti na nivou čitave Republike (60,56 odsto), s tim što je nešto veća izlaznost zabeležena na 30 gradskih birališta (oko 56 odsto) u odnosu na biračka mesta na seoskom području. Važećih listića bilo je 60.964, a nevažećih 969.
   Prema zbirnim rezultatima izbora, na osnovu dostavljenih zapisnika biračkih odbora, najviše glasova na ovim izborima u opštini Kraljevo, među dvadeset izbornih lista, osvojila je koalicija Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 17.430 ili 28,14 odsto od broja birača koji su glasali (važećih listića). Na drugom mestu je Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj sa 15.226 ili 24,58 odsto, na trećem Demokratska stranka - Boris Tadić sa 11.283 ili 18,22 odsto glasova i na četvrtom mestu stranka G 17 plus - Mlađan Dinkić sa 3.937 ili 6,3 odsto osvojenih glasova izašlih birača.
   Za razliku od rezultata na nivou Republike, lista Srpski pokret obnove - Vuk Drašković na glasanju u opštini Kraljevo prešla je cenzus i kao peta po snazi osvojila 3.455 ili 5,58 odsto glasova. Nasuprot SPO-u, za razliku od rezultata na nivou Srbije, gde su prešle cenzus, u opštini Kraljevo dve liste dobile su manje od cenzusa: Socijalistička partija Srbije sa 2.820 ili 4,55 odsto (sedmo mesto) i koalicija LDP - GSS - SDU - LSV - Čedomir Jovanović sa 2.488 ili 4,02 odsto glasova (osmo mesto). Relativno dobar rezultat u opštini Kraljevo postigla je koalicija PUPS dr Jovan Krkobabić - SDP dr Nebojša Čović, koja je sa 3.015 ili 4,87 odsto glasova bila blizu cenzusa i osvojila šesto mesto među 20 izbornih lista. Više od jednog procenta dobio je Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić (deveto mesto sa 712 glasova ili 1,15 odsto), dok su sve ostale stranke i koalicije, njih 11, dobile zanemarljiv broj glasova meren u decimalama. Zanimljivo je, međutim, da su u Kraljevu glasove dobile i liste nacionalnih manjina: Romska partija Šajn Srđan - 128 glasova, Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić - 62, SVM Jožef Kasa - 29, Koalicija Mađarska sloga - sedam i Koalicija Albanaca Preševske doline - osam glasova.
   Prema zapisnicima biračkih odbora, podacima radnog tela, izveštaju CeSID-a i drugih posmatrača, izbori u opštini Kraljevo su protekli regularno, u skladu sa procedurom i bez većih uočenih nepravilnosti.

PO BIRAČKIM MESTIMA
   Rezultati po biračkim mestima takođe pokazuju da su prvoplasirane stranke u konačnom zbiru na nivou opštine dobile najviše glasova i po pojedinim od 129 biračkih mesta. Tako je kolicija DSS-NS pobedila na 68 ili na više od polovine ukupnog broja birališta, SRS na 42. Kuriozitet je da su ove dve liste na biračkom mestu 115 „Studenica 4” osvojile isti najveći broj glasova - po 23. Demokratska stranka je pobedila na 13, G 17 plus i SPO na po dva i SPS na jednom biračkom mestu.

PRELIMINARNI REZULTATI PARLAMENTARNIH IZBORA NA NIVOU REPUBLIKE SRBIJE
Nova Skupština uz veliku izlaznost birača

   • Na izbore izašlo više od četiri miliona birača ili 60,5 odsto od ukupnog broja upisanih • Izborni cenzus od pet odsto prešlo šest izbornih lista i po manjem cenzusu pet lista nacionalnih manjina • Srpska radikalna stranka dobila najviše mandata - 81, Demokratska stranka 64, DSS i Nova Srbija 47, G 17 plus 19, SPS 16, koalicija LDP - DSS - SDU - LSV 15 i liste nacionalnih manjina osam mandata • Sinoć objavljeni konačni rezultati izbora, krajnji zakonski rok za konstituisanje Skupštine Srbije mesec dana, a tri meseca za izbor nove Vlade Srbije

   Prema preliminarnim rezultatima RIK-a (i CeSID-a), na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, održanim u nedelju, 21. januara, od ukupno upisanih 6.652.105 birača na glasanje je izašlo 4.020.744 ili 60,5 odsto, što je jedna od najvećih izlaznosti u poslednjih nekoliko izbora na nivou Republike. Važećih listića bilo je 3.927.357 ili 97,7 odsto, a nevažećih 71.900 ili 1,8 odsto. U skladu sa zakonom, Republička izborna komisija konstatovala je da su izbori u celini protekli regularno i da prigovori na rezultate na 14 biračkih mesta ne mogu uticati na konačan ishod i da na njima ne treba ponavljati izbore.
Od dvadeset izbornih lista, prema preliminarnim rezultatima, skupštinske mandate po cenzusu od najmanje pet odsto osvojilo je šest izbornih lista stranaka i koalicija i još šest stranaka i koalicija nacionalnih manjina, za koje je po novim propisima važio manji izborni cenzus. Najviše glasova osvojila je Srpska radikalna stranka 1.152.854 ili 28,7 odsto i ona će u Skupštini imati 81 poslanički mandat. Na drugom mestu je DS sa 919.821 osvojenim glasom ili 22,9 odsto i 64 poslanička mandata, na trećem koalicija DSS - Nova Srbija sa 672.057 glasova ili 16,7 odsto i 47 mandata, na četvrtom G 17 plus sa 273.458 glasova ili 6,8 odsto i 19 mandata, na petom SPS sa 235.913 glasova ili 5,9 odsto i 16 mandata i na šestom LDP - GSS - SDU - LSV sa 211.145 ili 5,3 odsto i 15 poslaničkih manadata u Skupštini. Stranke i koalicije nacionalnih manjina osvojile su sedam mandata: Savez vojvođanskih Mađara - tri, Koalicija Lista za Sandžak - dva, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline i Romska partija - po jedan mandat.
   Konačne rezultate parlamentarnih izbora RIK je objavio sinoć posle 20 sati, a od tada, prema zakonu, počinje da teče rok od mesec dana za konstituisanje Skupštine Srbije, posle kojeg u roku od tri meseca treba da bude izabrana i nova Vlada Srbije.

SAOPŠTENJE UGS NEZAVISNOST
Dobar deo naše budućnosti je već uveliko - prošlost

Parlamentarni izbori održani 21. januara sigurno neće doprineti stabilizaciji političkih, a još manje ekonomskih i socijalnih prilika u Srbiji. Biće to još jedna preraspodela plena koji se zove Srbija. Dok građani u demokratski uređenim državama redovno participiraju u ugrađivanju svojih interesa u osnovne funkcije države, u Srbiji su imali priliku da zaokruže neku listu i - da se ponovo povuku u geto, u kome inače žive.
Za razliku od Miloševićevog višepartizma, ovaj savremeni nije napravio značajan iskorak. On inkorporira jasno prepoznatljivo i veoma aktivno nasleđe tog vremena sa sporadičnim pokušajima novih demokratskih snaga da se od tog nasleđa otresu. Kada ta dva sveta žive jedan pored drugog, sa izraženim interaktivnim odnosima, onda tu nema mesta za građane. Zato je njima i data uloga - od kampanje do kampanje, od izbora do izbora. Zato se tako olako daju realno neostvariva obećanja, zato se sa građanima komunicira samo putem političkog marketinga, zato nema odgovornosti za obećano.
UGS NEZAVISNOST su ovakva iskušenja usmerene demokratije doživeli nekoliko puta u proteklih petnaest godina. Svojevremeno, potpisujući predizborne sporazume, bili su čak i objekat obmane, ali su iz toga naučili da aktuelni srpski političari zaista ne žele da podele ništa sa građanima. Srbija je za njih feud koji se u određenim, nejednakim ciklusima preraspodeljuje između političkih velmoža, kulisa ispred koje se oni slikaju, isprazan pojam koji će eksploatisati kad god im zatreba.
Očekivanje od takve političke elite da će se odreći plena i okrenuti se interesima onih koji su ih izabrali, još uvek je u sferi naivnog optimizma. Srbija koja služi građanima je skupa država i onda malo ostaje za plen. A, to je danas najvažnije. Ipak, treba još jednom dati priliku strankama i koalicijama da se ovaj put izvuku iz čeličnog zagrljaja nasleđa prošlosti i okrenu se izgradnji demokratske, evropske Srbije. U tom poslu će, pre svega kroz institucije socijalnog dijaloga, u nama imati uvek doslednog i pouzdanog saveznika i partnera. Ponuda UGS NEZAVISNOST je ovaj put jasnija nego ikada: parlamentarni izbori 21. januara treba da budu poslednji na kojima se nudilo alternativno - prošlost ili budućnost. Posebno zato što je dobar deo naše budućnosti već uveliko - prošlost.
GLAVNI ODBOR UGS NEZAVISNOST

RASPODELA MANDATA
18 potencijalnih kandidata

   Pošto je RIK objavio preliminarne rezultate, koji će najverovatnije biti i konačni, u Skupštinu Republike Srbije ušlo je šest izbornih lista stranaka i koalicija. Na listama tih šest izbornih lista (svaka predložila po 250 kandidata) nalazi se i 18 potencijalnih kandidata za narodne poslanike iz Kraljeva. To su, poređani po broju osvojenih mandata njihovih izbornih lista:
- Vesna Nikolić-Vukajlović i Slobo Radović (lista SRS),
- Milan Vuković, Danijela Miletić-Miladinović i Ivan Jovanović (DS),
- Zora Simović, dr Ljubiša Jovašević, Biljana Knežević, dr Ljubiša Đoković, Srđan Spasojević i dr Radoslav Jović (DSS-NS),
- Zvonko Obradović i mr Jovan Nešović (G 17 plus),
- prof. dr Dragoslav Kočović i dr Miloš Čolović (SPS)
- Miran Goljović, Tijana Arnautović, Saša Radulović i prof. dr Predrag Stojanović (LDP - GSS - SDU - LSV). Potencijalni kandidat je i Zoran Petrović sa liste manjine Romska partija, ali će najverovatnije za poslanika biti imenovan nosilac liste Srđan Šajn.
   Odluku o imenovanju poslanika sa lista doneće najviši stranački organi. Podsećanja radi, na 20 izbornih lista iz Kraljeva je pre izbora bio 31 kandidat za poslanike.

REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA
Bez ponavljanja izbora na četrnaest mesta

   Republička izborna komisija odlučila je da se ne ponove parlamentarni izbori na 14 biračkih mesta gde su prethodno poništeni zbog teških nepravilnosti na po jednom biračkom mestu u Senti, Knjaževcu, Vršcu, Šapcu, Bujanovcu, Rumi, Paliluli, Boljevcu, Gadžinom Hanu, Čajetini, Barajevu, Preševu i na dva mesta u Lipljanu.
   Na dugotrajnoj i polemičnoj sednici Komisije nije bilo dovoljno podrške za njihovo ponavljanje jer je većina članova bila protiv, smatrajući da se radi o manjem broju glasova koji ne bi uticali na krajnji rezultat. Prilikom glasanja o predlogu da se izbori ponove odluka nije doneta jer je za nju glasalo 16 članova, a za ponavljanje izbora na tim biračkim mestima 30. januara bila je poptrebna podrška 18 članova RIK-a.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Zahvalnost na podršci programu „Za bolji život”

   Demokratska stranka je zadovoljna ostvarenim izbornim rezultatima u Republici i opštini Kraljevo na upravo završenim vanrednim parlamentarni izborima - istaknuto je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora DS Kraljevo, održanoj 22. januara.
- Ovo je prilika da iskreno zahvalimo svim našim sugrađanima koji su dali glas za listu Demokratska stranka - Boris Tadić. U proteklih 50 dana izborne kampanje članovi, simpatizeri i lokalni funkcioneri DS-a dali su ogroman doprinos promociji programa „Za bolji život” i time Demokratskoj stranci koja će to sprovoditi u narednom periodu. Ovo je prilika da se svima njima oda priznanje za ovaj odličan rezultat DS-a u Kraljevu i čitavoj Srbiji, koji je istorijski. Treba se podsetiti da je DS krenuo u izbore svestan da je Srbija nehomogeno područje, sa različitim rejtingom DS-a i da se nije težilo privlačenju većine, nego se računalo na podršku i razumevanje velikog dela biračkog tela od oko milion glasova. Sada, nakon sprovedene kampanje i održanih izbora, DS je ostvario oko 950.000 glasova, što govori o pravom lideru u demokratskom bloku Srbije. Još jednom izražavamo zadovoljstvo jer „Život ne može da čeka” i želimo svima bolji život u Kraljevu, u Srbiji, uz zahvalnost na podršci u ostvarenim rezultatima - istakao je Milan Vuković, predsednik Opštinskog odbora DS Kraljevo i kandidat za poslanika.
Na pres konferenciji je naglašeno da je na upravo završenim vanrednim parlamentarnim izborima u opštini Kraljevo, prema još nezvaničnim rezultatima, Demokratska stranka dobila 11.283 ili 18,22 odsto glasova, čime je postignut vidan napredak u odnosu na prethodne republičke izbore, kada je dobila oko 8.000 ili 11,3 odsto glasova, a još više u odnosu na prošle vanredne izbore za predsednika opštine Kraljevo, kada je osvojeno samo oko 3.800 glasova birača. Obrazloženo je i da rezultati izbora zavise od mnogo faktora, kao što su politička atmosfera, da li se stranka nalazi u vlasti ili opoziciji, tipa izbora, tretmana u medijima i drugih.
- Demokratska stranka u Kraljevu u samostalnom izlasku postigla je najbolji rezultat posle predsedničkih izbora 2004. godine, kada je u prvom krugu za predsednika Srbije Boris Tadić dobio 11.631 glas - naglasio je Vuković.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o formiranju nove Vlade, on je rekao da sada treba sačekati konačne zvanične rezultate izbora i raspodelu mandata, a da će se onda pristupiti konstituisanju Skupštine i Vlade Srbije.
- Podsetio bih na izjavu predsednika Republike i predsednika DS Borisa Tadića da je jako bitno za Srbiju da u ovom momentu nakon sprovedenih ovih izbora, u kojima se velika većina građana Srbije koji su izašli na izbore opredelila za demokratski i evropski put Srbije, napravi što pre Vlada kako bi se pristupilo svim značajnim poslovima koji stoje pred Srbijom u narednom periodu. Mislim da će se u tom pravcu DS sigurno ponašati konstruktivno i insistirati na tome, a ujedno smatram, s obzirom na to da je najjača u demokratskom bloku, da će i Vlada shodno ustavnim potrebama i mogućnostima biti i formirana - rekao je Vuković.
On je istakao i da očekuje da će Kraljevo i Raški okrug s obzirom na značaj ovog regiona najverovatnije biti zastupljeni sa poslanikom DS-a sa ovog područja, ali da će o tome „odlučiti Predsedništvo stranke, prema utvrđenim kriterijumima, imajući u vidu i ostvarene rezultate i značaju svake sredine za DS i za Srbiju”.
Naglašeno je i da DS očekuje da na osnovu dobrog rezultata ostvarenog na vanrednim republičkim parlamentarnim izborima i koristeći iskustva iz ove kampanje očekuje i veći uspeh na narednim lokalnim izborima u Kraljevu koji bi, posle donošenja novih izbornih zakona, trebalo da budu održani do kraja ove godine. Pored Vukovića, o rezultatima izbora na pres konferenciji su govorili i poslanički kandidati Ivan Jovanović i Danijela Miletić-Miladinović i Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS Kraljevo.

BUDIMIR MILIĆ - LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA
Podrška ideji odgovorne politike

   Liberalno demokratska partija čestita građanima koji su 21. januara odlučili da 2007. godina bude nova šansa, a ne novi poraz.
Dajući glas LDP-u, Kraljevčani su odlučili da podrže ideju odgovorne politike koja će u svakom momentu govoriti istinu o stanju u našem društvu, ma koliko ta istina bila bolna. To je politika koja vodi računa o ljudima, a ne o lažnom slikanju istorije, mitovima ili teritorijama.
   Imajući u vidu da kancelarija LDP-a u Kraljevu praktično funkcioniše tek šest meseci, kao i činjenicu da je zbog nedostatka resursa kampanja bazirana isključivo na gradskom području, rezultat izbora smatramo izuzetnim uspehom. Naime, u centralnim gradskim izbornim jedinicama podrška LDP-u se kretala između šest i 10 odsto, čime se LDP nalazi na četvrtom mestu po osvojenom broju glasova.
   Osnovna ideja formiranja Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije jeste revitalizacija opštine Kraljevo. Priliku da pokažemo koliko Kraljevo od nas zavisi imaćemo već ove godine, kada nas očekuju opštinski izbori.
Pozivamo građane da nam se pridruže i da svojim angažmanom pomognu stvaranje modernog evropskog Kraljeva, umesto periferije Čačka.

SAOPŠTENJE OPŠTINSKOG ODBORA G 17 PLUS KRALJEVO
Sačuvano poverenje glasačkog tela

   „Na parlamentarnim izborima, održanim 21. januara, stranka G 17 plus osvojila je 19 poslaničkih mandata u Skupštini Republike Srbije. Ovim rezultatom stranka G 17 plus generalno je zadovoljna, s obzirom na okolnost da je samostalno izašla na izbore i da je bila u vlasti u prethodne tri godine, koje su bile veoma specifične i teške u procesu tranzicije. Očekujemo što pre formiranje vlade demokratskog jedinstva jer je to jedini način da Srbija nastavi proces brzih reformi na putu ka Evropskoj uniji.
   Stranka je, i pored toga što je imala zadatak da reši krupne društvene probleme, sačuvala poverenje glasačkog tela. Zanimljivo je da smo u opštini Kraljevo, prvi put, imali gotovo podjednak procenat osvojenih glasova, kako na seoskom, tako i na gradskom području. To pokazuje da se stranka G 17 plus podjednako dobro bavila problemima svih građana, bez obzira na to gde žive.
   Očekujemo da ćemo na sledećim lokalnim izborima u opštini Kraljevo ostvariti bolji rezultat, s obzirom na dosadašnje rezultate rada naših funkcionera i predstavnika u lokalnoj samoupravi, pre svega opštinskog menadžera mr Jovana Nešovića, čiji je rad bio od mnogostruke koristi.
   Zahvaljujemo svim biračima koji su u velikom broju izašli na parlamentarne izbore i na poverenju koje su i ovog puta dali našoj stranci”.
Opštinski odbor G 17 plus Kraljevo

MIRKO VUKOVIĆ, PREDSEDNIK OO SPO KRALJEVO:
„Daleko bolje u opštini nego u Republici”

   Poslanički kandidat i predsednik Opštinskog odbora Srpskog pokreta obnove u Kraljevu Mirko Vuković, u izjavi za naš list, dao je kraću ocenu proteklih parlamentarnih izbora u kojoj ističe:

   „Mi smo u opštini Kraljevo postigli daleko bolji izborni rezultat nego na nivou Republike Srbije. Imali smo više glasova nego na prošlim lokalnim izborima za predsednika opštine.

   Sigurno je da će se organi stranke vrlo brzo sastati i doneti odgovarajuće odluke koje će biti u skladu sa naporima i politikom stranke za budućnost, posebno u Kraljevu, s obzirom na to da su nam lokalni izbori praktično na pragu.

   Zahvaljujemo svim članovima i simpatizerima SPO i svim biračima koji su nam ukazali poverenje. Mi ćemo u narednom periodu pokazati da smo stranka koja je bila dostojna poverenja tih naših sugrađana i osvojenih glasova na proteklim izborima.
Mi očekujemo skori sastanak Predsedništva stranke, na kome ćemo videti u kom pravcu treba da nastavimo aktivnosti”.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE KOALICIJE DSS-NS - DR VOJISLAV KOŠTUNICA
Pobeda u Kraljevu - potvrda ostvarenih rezultata

   ,,Koalicija Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica zadovoljna je postignutim rezultatima na parlamentarnim izborima za Skupštinu Srbije, održanim u nedelju, 21. januara” - istaknuto je na zajedničkoj konferenciji za novinare opštinskih odbora ovih dveju stranaka, održanoj u utorak u Kraljevu.
- Birači u Srbiji su prepoznali vrednosti za koje se zalagala naša koalicija i dali nam poverenje koje nas obavezuje da i u formiranju nove Vlade Republike Srbije preuzmemo najveću odgovornost i da nastavimo ono što smo radili u prethodnom mandatu. Volja naroda je reprezentativna zato što je na izbore izašlo 60 odsto biračkog tela koje je poverenje dalo, pre svega, demokratskim opcijama. Našu koaliciju posebno raduju rezultati koje je u Kraljevu ostvario demokratski blok sa osvojenih više od dve trećine glasova, što dokazuje da građani Kraljeva već više od deset godina poručuju čitavoj zemlji da je naš grad, kao pionir demokratske volje birača, pravi primer kako Srbija treba da izgleda. Toliko poverenje u demokratski blok ohrabruje, ali i obavezuje da svi zajedno nastavimo da radimo na demokratizaciji, kako našeg grada, tako i države u celini. Koalicija DSS-NS - dr Vojislav Koštunica zahvaljuje svim kraljevačkim novinarima i medijskim kućama koje su izveštavale sa ovih izbora. Takođe, zahvaljujemo svim političkim akterima na pošteno i korektno vođenoj kampanji, svim političkim opcijama čestitamo na ostvarenim rezultatima, a građanima Kraljeva čestitamo na njihovom pravilnom izboru i pobedi Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije - istakao je Miša Milosavljević, portparol OO DSS Kraljevo.
Biljana Knežević, kandidat za poslanika i predsednik OO DSS Kraljevo, naglasila je da je koalicija DSS-NS više nego zadovoljna postignutim izbornim rezultatima u opštini Kraljevo, jer je ova koalicija osvojila oko 17.500 glasova, ili 28 odsto od ukupnog broja, ostvarivši prednost za oko 2.000 glasova u odnosu na SRS i oko 6.000 glasova u odnosu na DS.
- Kako se naša koalicija zalaže za ravnomeran razvoj opštine, nikoga ne treba da čudi da smo i u gradskim i u seoskim sredinama ostvarili ogroman uspeh, te da smo u zbirnim rezultatima na prvom mestu i u gradu i na selu. U gradu smo pobedili u „Zelengori” 5, 6, 8 i 10, „Staroj čaršiji” 3, 4 i 5, na Higijenskom zavodu, Ribnici 1, 2 i 6, Žiči 1, 2 i 5, Mataruškoj Banji. U seoskoj sredini pobedili smo u Konarevu, Adranima, Vrbi, Sirči, Popovićima, Miločaju, Cvetkama, Obrvi, Lađevcima, Tavniku, Mrsaću, Samailima, Bapskom Polju, Vrdilima, Studenici, Rudnu, Gokčanici itd. Ovoliko poverenje građanaKraljeva u našu koaliciju prosto obavezuje i dodatno motiviše da zajedno nastavimo da vodimo očigledno više nego uspešnu politiku koja je rezultirala boljitkom svih građana naše opštine. Naša koalicija je osvojila veliki broj glasova i ostvarila prednost nad konkurencijom zato što građanima ništa nije obećavala, već je u kampanji insistirala samo na onome što je već urađeno. Koliko smo uradili i kako smo radili građani Kraljeva su nam jasno poručili. Odlični rezultati daju nam za pravo da tražimo da naš grad u novoj Vladi i novoj Skupštini Srbije predstavljaju upravo oni kandidati za narodne poslanike koji su dobili najviše poverenja - rekla je Biljana Knežević.
Na pres konferenciji je naglašeno da ova koalicija, posle uspešnih rezultata na prethodnim, očekuje uspeh i na narednim lokalnim izborima kada budu raspisani.
- Želim da zahvalim svim građanima Kraljeva koji su u ovolikom broju izašli na izbore. Drago mi je da su prepoznali opciju koja je donela boljitak ovom gradu i da su nas ubedljivo podržali, kako na ovim, tako i na ranijim izborima. Dakle, nastavljamo kontinuitet i mi radimo dobro posao. Vlada Republike Srbije i lokalna samouprava u Kraljevu su imali odličnu saradnju i nadam se da će i u sledećoj Vladi ova opcija imati uticaj koji će biti jako veliki i da ćemo poslove koje smo započeli u Kraljevu završiti, kao i projekte koji nas očekuju u toku ove godine. Još jednom bih želeo da zahvalim bioračima DSS i Nove Srbije i drugim građanima koji su nas podržali i mislim da ćemo i na sledećim lokalnim izborima njihovo poverenje opravdati - rekao je Srđan Spasojević, poslanički kandidat i predsednik Okružnog odbora Nove Srbije u Kraljevu.

SRETEN JOVANOVIĆ, PREDSEDNIK OO SPS KRALJEVO:
Manje od očekivanog zbog demagogije „levičara”

   „Socijalistička partija Srbije je očekivala bolje rezultate iz više razloga. Smatrali smo da će građani, s obzirom na ono što se dešavalo u proteklih 5-6 godina, kada ih je na stotine hiljada ostalo bez posla, gde im je nova tzv. „demokratska vlast” rasprodala preduzeća, uvela visoke poreze i školarine, onemogućila lečenje radnicima i drugim ugroženim socijalnim kategorijama, kazniti takvu politiku i dati veću podršku SPS-u kao jedinoj pravoj levici na političkoj sceni. Međutim, tokom kampanje nije bilo predizbornog skupa da o socijalnoj pravdi, zapošljavanju, besplatnom školovanju i zdravstvu nisu pričali i obećavali lideri gotovo svih drugih stranaka. U tome su prednjačili posebno lideri stranka koji su dobili najveće poverenje građana, upravo oni koji su otpustili radnike sa posla i uveli velike dažbine.
   Zato SPS sada ima veliku obavezu da kao jedina prava levica u Skupštini Srbije zastupa najugroženije kategorije građana i bude na strani onih koji su obespravljeni i osiromašeni u proteklih par godina. Mi i ovom prilikom pozivamo one građane koji su poverovali u neke slične ideje, plasirane i kroz neke novoformirane političke stranke kojima je bio cilj da spreče ulazak SPS-a u republički parlament, mislim prvenstveno na penzionere koji su pošteno zaradili svoju penziju, da shvate da su njihovi glasovi otišli u „etar” i da se vrate u opciju koja im jedino pripada. Jer, oni koji su ih doveli do toga da „prospu” svoje glasove bili su „perjanice” u vreme najveće moći SPS-a, stekli penzije dobrim delom i na funkcijama koje im je omogućio SPS i većina ima mnogo veće penzije od proseka onih za čija se prava navodno zalažu.
   Naša vrata su otvorena ne samo za penzionere, već i za radnike, seljake, mlade i sve one koji bi da sačuvaju državu, svoj identitet i lično dostojanstvo. Negativne posledice ovakvog odnosa snaga u Skupštini Srbije sigurno će vrlo brzo biti vidljive, posebno po pitanju Kosova, jer su u Skupštinu ušli oni koji bi odmah dali ne samo Kosovo, već i sve drugo što od njih Zapad traži. To će se videti i u privredi jer će brzo biti privatizovana i rasprodata preostala društvena i javna preduzeća i pitam se kako će onda osiromašeni narod, čak i srednja klasa, moći da preživi, da se leči i odgaja i školuje svoju decu!? Pitam radnike sa 40 i 50 godina ko će im dati posao da steknu penziju, pitam borce u ratovima 1991-1999. godine da li će se nova vlast zalagati za njihova prava i da li će roditeljima koji su izgubili decu na ratištu biti priznate bilo kakve beneficije? SPS će se, ukoliko bude u situaciji, upravo zalagati za principe socijalne pravde za sve njih.
   Mi zahvaljujemo svim građanima koji nisu podlegli strahovitoj medijskoj kampanji i koji su na izborima dali poverenje našoj partiji. Očekujem da će se i teško formirati nova Vlada i da će to imati krupne posledice po Srbiju i njene građane. Naša obaveza je da pojačamo svoju aktivnost i da nastavimo kontakte sa građanima u svim sredinama u kraljevačkoj opštini, ne samo da se formalno pripremamo, već da u kontinuitetu dočekamo neminovne i skore lokalne izbore, a od lokalne samouprave tražimo i da se što pre održe izbori za savete mesnih zajednica kojima je pre dve godine istekao mandat.”

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Bilbordovanje i posle njega

   Evo nas pred još jednom postizbornom dilemom. Istorijskom, jašta. Evo nas kako i dalje stojimo zbunjeni pred šljaštećim bilbordima, koji su, reklo bi se, obavili svoje. A sa njih nam se keramičkim sekutićima i u fotošopu ispeglanim napaćenim licima i dalje osmehuju kandidati, dobitnici i gubitnici, spasitelji nacije sa programima spasa u malom džepu, u malom mozgu, u malom prstu i velikom srcu koje kuca za Srbiju, za narod, za put u Evropu i evroatlantske integracije, za NATO, za Partnerstvo za mir, za srpsko Kosovo, za sve za šta srce srpskog domaćina, patriote, ili bilo kog drugog ideološki opredeljenog političara može da zakuca.
I završi se ta istorijska dilema, kome dati glas: neobaveštenom Kokiju, borbenom Bokiju, šifrovanom Dikiju, upornom Vuku, ratobornom Tomici, mlađanom Čedici, uspravljenom Ivici ili raspevanoj Milančici, koja velikog Karića i dalje u sebi nosi i sa njim se ponosi nudeći Srbiji spas na salati i ostalom makrobiotičkom zelenišu?
Slušajući potencijalne spasitelje dolazilo je takozvanom običnom iliti malom čoveku, nebeskom Srbinu i svima onima koji sa njim, po Ustavu, žive, da se rasplače, da zarida, da počupa kosu, bradu i stidne dlake, da klekne i zamoli samog Gospoda Boga za spas Srbije, svoje duše i svoje dece, ukoliko su još ostala ovde. Oni koji su dobro proučili postojeće stanje ne bi li napravili program za spas sviju nas, a i šire, autoritativno su nam poručivali da nigde nema toga što Srbin imade: korupcije, besposlenosti, kriminala, govora mržnje, nesigurnosti, gladi, bede, očaja, netolerancije i svega ostalog što se može podvesti pod stanje bezumlja i totalnog tranzicionog haosa. To je bila naša svakodnevica iz njihovog predizbornog ugla sagledana. Panika je hvatala poštenog birača, a i apstinenta, kad se ovako drastično i za kratko vreme suoči sa svojom tužnom egzistencijom na planeti i u svom jadnom i jedinom životu koji mu je Bog podario po obličju svojemu. Toliko jada, razvrata, podvala, gramzivosti i nipodaštavanja svoga naroda i njegovog ugleda nije bilo ni u Mojsijevo vreme, reklo bi se, kada je sam Bog morao da uzme stvari u svoje ruke i raspamećene podanike svoje prizove pameti, za njihovo dobro. Ono što su nam ovi vrli analitičari tužne nam stvarnosti poručivali ledilo je krv u venama zbunjenog glasačkog tela i bacalo ga u očaj: kome dati glas, izaći ili ne izaći, glasati ili ne glasati, biti živ ili samoga sebe poštedeti muka, ostati ili otići bez vize, bez traga, bez zbogom. Prosto rečeno, kada je čovek na jednom mestu sakupio sve te karakteristike predizborne Srbije, makar bio i slepac zaključio bi logično da ovde ništa ne valja, a što je u velikoj meri i tačno. Nema oblasti života, ako se ovo što nam se događa tako zove, u kojoj nismo mlatnuli o ledinu i dosegli samo dno dna, kako se to političkim rečnikom kaže. Postali smo fenomeni zloće, samoživosti i svega onoga što sa tim ide. Postali smo ljudi kojih nema, koji žive život koji ne postoji, čista imaginacija zasnovana na instinktu i nagonu za samoodržanjem do novog dana, do ovih izbora posle kojih će nam, po pravilu, biti mnogo, mnogo bolje.
Naravno, sve to ne bi bilo tako strašno da rešenja nisu tako jednostavna i tu oko nas, da sve nije moguće rešiti preko noći, za tili čas, kao čarobnim štapićem, samo pod uslovom da na vlast dođu baš oni koji znaju kako odmah, ne časeći ni časa, uvesti Srbiju u red najnaprednijih zemalja, iskoreniti sav korov koji se godinama ukorenjivao u srpsko biće, učiniti da istog momenta, po zatvaranju biračkih mesta, poteče med i ptičje mleko, da svako svakome bude brat (Karić, reklo bi se), da zavlada ljubav među ljudima, da Srbija bude ono što bi i trebalo da bude, a ne ovaj dronjak na mapi sveta kojim se svaka belosvetska šuša poigrava kako mu viagra podstakne polni aparat. Sugerisano nam je da će se, kao magijom ili nekom čarobnom lušom, sve dovesti u red preko noći, jer sve je tako jednostavno kad se zna i kad se hoće, a oni su znali, oni su hteli, oni su mogli, samo je trebalo da im damo glas, samo da izađemo na izbore, što masovnije, samo da glasamo za Srbiju po njihovim merilima, po njihovim vizijama i potrebama. I učinismo to. I bi šta bi. I evo nama nove dileme: ko, s kim, zašto, kako, zbog čega, ili prosto rečeno: kako formirati Vladu i krenuti u ispunjenje predizbornih obećanja ne bi li za nekih dvadesetak godina konačno ušli u Evropu, ukoliko nas i tada još uvek bude i bude li nas i tada držao ovaj isti proevropski emotivni naboj kojem i brojni radikali polako počinju da se patriotski priklanjaju.
Nažalost, iskustvo nas uči da ovde i nije sve baš tako lako, da je mnogo onih čija se psihopatologija najbolje hrani predizbornim kampanjama, težnjom za vlašću, kurčenjem nad svekolikim narodom i svim onim privilegijama koje prvom domaćinu pripadaju po starešinstvu, inteligenciji i životnom iskustvu. Za kratko vreme, već posle otvorene boce šampanjca, ili domaće brlje, sve se zaboravi, svi pobrljave i sve počinje iz početka, po ko zna koji put, a Srbija tone, kao Atlantida, biz igde ikoga svoga na planeti. Možda jednoga dana neki mladi, pametni i lepi momci i devojke odluče da tako više na može, da su se izlapeli, odrtaveli i prolupali matorci dosta poigravali sudbinom nacije, i krenu u borbu za vlast koja Srbiji može doneti nekakav boljitak. A dok se to ne desi, imamo to što imamo, a to je tako, tako malo, tako loše, tako ružno i neprimereno normalnom ljudskom biću. Izbori su za nama, ali je izbor mali, a tako mnogo toga bi trebalo uraditi za kratko vreme ne bi li i sada već sredovečni građani ove zemlje zapamtili bar nešto od života, a da to ne nosi predznak pseći. Ipak, od nas zavisi, vredi se boriti, jer život ne može da čeka, stručnost ispred politike, da već danas bude bolje, Srbija ima snage, Srbijo, glavu gore. Tako su nam poručivali sa bilborda. Na nama je bilo da se odlučimo. I odlučismo se. Živela Srbija !

ŠTRAJK RADNIKA KRALJEVAČKE FABRIKE VAGONA
Direktor ponudio ostavku

   • Kraljevački metalci stupili su u štrajk, jer im vlasnik nije isplatio zaostali dug, a rukovodstvo za to krivi i državu

   Radnici Fabrike vagona stupili su u štrajk zbog neisplaćenih zarada i drugih prinadležnosti iz 2001. godine, koje je bio u obavezi da namiri novi vlasnik Industrijski savez Dombasa iz ukrajinskog grada Donjecka. Zbog toga je i generalni direktor fabrike Rodoljub Maričić podneo ostavku.
   Predstavnici pomenute ukrajinske korporacije, prilikom kupovine Fabrike vagona, u aprilu prošle godine, preuzeli su obavezu isplate ukupnog duga radnicima na ime zaostalih plata i regresa, koji iznosi oko dva miliona evra. Međutim, prema dinamici isplate, predviđenoj kupoprodajnim ugovorom, do 31. decembra 2006. godine trebalo je da im bude isplaćeno oko triideset miliona dinara, a ostalo kasnije, odnosno do kraja ove godine.
   No, vlasnik tu obavezu nije ispunio, kao ni ulaganje na ime obaveznih investicija od 1.054.000 evra. Zato su predstavnici nezavisnog i samostalnog sindikata, Milomir Ćirković i Dragan Mitrović, pozvali radnike na štrajk. Pored zamerki u vezi sa kašnjenjem u isplati duga, metalci su tokom protesta izrazili i nezadovoljstvo visinom cene rada koja im se isplaćuje minulih nekoliko meseci. U ime novog poslovnog rukovodstva Rodoljub Maričić, generalni direktor, najpre je objasnio novinarima da deo krivice za ovu situaciju snosi i država koja, kako je obrazložio, nije ispunila svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Naime, prilikom privatizacije Vlada Srbije je obećala otpis starih fabričkih dugovanja u iznosu od 1.160.000.000 dinara. Taj dug stvoren je pre privatizacije i uglavnom se odnosi na neisplaćene račune za potrošeni gas, struju, vodu.
   - Zbog toga je račun fabrike u blokadi - dodao je Maričić - tako da, iako vlasnik ima pripremljen novac za ispunjenje i obaveza i investiranja i dugovanja prema radnicima, suočen je sa tom administrativnom preprekom. Naime, novac koji bi eventualno uplatili na blokirani račun ne bi otišao u svrhe za koje je namenjen.
   Krug je, naizgled, zatvoren, ali smo u razgovoru sa predstavnicima nadležnih ministarstava, na kome su bili i sindikalni rukovodioci, pronašli rešenje i sve obaveze će biti kroz nekoliko dana isplaćene.
   Inače, ako bi se štrajk u ovoj fabrici nastavio, došla bi u pitanje realizacija ugovora o proizvodnji 950 vagona za nemačke železnice, jer prvih 40 vagona mora se predatu kupcu već sredinom ove godine. Zbog svih tih nesuglasica, nepovoljne situacije u pogledu likvidnosti i zbog nestrpljenja radnika i teškoća oko organizovanja procesa rada, Rodoljub Maričić je juče pismeno obavestio sindikat da je Upravnom odboru ponudio ostavku na tu dužnost, kako je obrazložio, ,,iz moralnih razloga".

PROTEST ZAPOSLENIH U NEKADAŠNJOJ VOJNOJ GRAĐEVINSKOJ USTANOVI U KRALJEVU
Ostali bez firme i socijalnih prava

   • Nezadovoljstvo radnika eskaliralo je opštim verbalnim zamerkama prema predstavnicima države zbog predugog perioda u kome nemaju ni radna ni socijalna prava

   Ogromno nezadovoljstvo i gnev, uz verbalne zamerke i optužbe koje su povremeno bile ,,obogaćene" i brojnim vulgarnostima, izrazili su radnici nekadašnje Vojne građevinske ustanove u Kraljevu prema predstavnicima vojnih i državnih organa. Razlog za to je njihov radni i materijalni položaj, odnosno situacija u kojoj su oni ostali bez radnih mesta, ali i bez isplate zaostalih plata, za sada i bez mogućnosti da se prijave na tržište rada, legalno zaposle kod drugog poslodavca, da ostvare pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
   Ova građevinska firma, iako vojna, radila je i prema tržišnim principima i bila uspešna, sve do pre nekoliko godina kada, zbog opšte situacije u vojsci i državi, počinje da posluje sa gubicima, smanjuje se obim posla, nema novca ni za zarade 275 zaposlenih, tako da već 19 meseci oni ne primaju plate. Brojne su institucije i političari kojima su se radnici u međuvremenu obraćali, tražili, molili da se reši njihov položaj, kao i status firme.
Napokon, 28. novembra 2006. godine, odlukom ministra odbrane, ova ustanova prestaje da posluje, ali, prema zaključku Vlade Srbije, istovremeno se transformiše u d.o.o. pod nazivom ,,Kraljevo-gradnja" i svi radnici 1. decembra 2006. godine potpisuju ugovor o radu sa tom firmom. No, potpisuju i ponuđeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Dakle, u jednom danu, radnicima prestaje status civilnih lica u vojsci, dobijaju posao u firmi koja postaje privredno društvo, ali i ostaju bez posla u toj novoj firmi.
   Oni su na to pristali, jer su i sami procenili da, zbog dugogodišnje agonije, izgubljenog tržišta i drugih nepovoljnosti, ni ta nova firma ne bi bila uspešna. To prihvataju i predstavnici Vlade i zato im u rešenjima o otkazu ugovora o radu jasno piše ,,da im radni odnos prestaje zbog prestanka rada poslodavca". Istovremeno im je, čak i u rešenju, obećano da će im za 30 dana biti isplaćene zaostale zarade, da će im biti povezan radni staž i da će, kao lica koja su ostala bez posla, moći da ostvare svoja socijalna prava.
   Međutim, to obećanje, osim isplate otpremnina od po 120 evra za godinu radnog staža, nije ispunjeno. Razlog je jednostavan, na tržište rada ih ne primaju, jer osnov prema kome su ostali bez posla nije tačan. Naime, firma u kojoj su samo jedan dan ,,radili", odnosno d.o.o. ,,Kraljevo-gradnja", još postoji, nije brisana iz registra privrednih društava, a da bi se to desilo, sada se mora sprovesti prema ,,civilnoj" proceduri, koja će dugo trajati, ne može u skladu sa Zakonom o vojsci i ,,prema kratkom postupku", budući da više nisu vojna ustanova.
   Tako ovi radnici sada nisu nigde zaposleni, a kod drugog poslodavca mogu da rade samo na ,,crno", ali ne mogu nikako da ostvare pravo na socijalno ni zdravstveno osiguranje, sve dok se u njihovoj ,,staroj a novoj" firmi ne sprovede stečaj, jer je kapital firme oko 450.000.000, a potraživanja ne dostižu ni polovinu od toga.
   Tako je, u čitavom zamešateljstvu, jedva ,,na kraju" sa ogorčenim radnicima, koji se istina sa pravom osećaju prevarenim, izašao Aleksandar Stojanović, načelnik Uprave za budžet i finansije Ministarstva odbrane, koji je i od Vlade zadužen da rešava sve ove probleme u bivšoj Vojnoj građevinskoj ustanovi u Kraljevu, odnosno sada u d.o.o. ,,Kraljevo-gradnja".
   Uprkos svemu, on je obećao da će ranija obećanja radnicima uskoro biti ispunjena, najpre oko otklanjanja pomenutih pravnih i administrativnih zavrzlama za ostvarenje socijalnih prava, a o platama ovoga puta nije baš mogao da se preciznije izjasni, osim dogovora da se o toj temi razgovori nastave.

SRPSKI VITEZ RADE ŽIVALJEVIĆ SE OPORAVLJA
Najradosniji kad mu donesu novine na srpskom

   • Rade Živaljević, veliki humanista iz Graca u Austriji, rođen je 1937. godine u opštini Dečani, u selu Maznik, na Kosovu, gde je završio, kako kaže, osnovnu pismenost, zatim gimnaziju, odnosno malu maturu. Put ga je 1957. godine odveo za Beograd, gde je završio PTT tehniku kod generalne direkcije ovog preduzeća. Izvesno vreme je radio u Beogradu, a potom biva prebačen u Sarajevo. Potom se, kako kaže, nametnula individualna potreba da napusti Sarajevo i ode za Grac u Austriji

   Rade Živaljević, srpski vitez, veliki humanista iz Graca u Austriji, koji već godinama pruža humanitarnu pomoć porodicama u Kraljevu, na Kosovu i u Crnoj Gori, ovih dana je operisan u gradskoj bolnici u Gracu. Nakon operacija, koja je protekla uspešno, u posetu je stigla delegacija ,,Internacionalnog kulturnog društva iz Maribora", čiji je on potpredsednik. Srpski vitez je bio veoma radostan kada je video svoje prijatelje iz društva ,,Štajerska zajednica", koje povezuje Srbe iz dve evropske države - Slovenije i Austrije. U posetu su stigli Rade Bakračević, Rade Lukić, Damjan Nikčević, Ilija Dumančić i Steljo Hasanović.
   Rade Živaljević je prošlog meseca dovezao 10 tona humanitarne pomoći siromašnim ljudima - izbeglicama koje su utočište našle u Kraljevu, kojih ima oko 30.000 i nalaze se na lestvici socijalnog minimuma. Vrednost humanitarne pomoći je oko 20.000 evra. Ovo je bila već peta pošiljka humanitarne pomoći. Pet kamiona - šlepera je srpski vitez dostavio u Kraljevo i predao kraljevačkom Crvenom krstu. Na takav način je Živaljević do ove godine doterao u Kraljevo humanitarnu pomoć vrednu oko 150.000 evra.
   Rade Živaljević je rođen 1937. godine u opštini Dečani, u selu Maznik, na Kosovu, gde je završio, kako kaže, osnovnu pismenost, zatim gimnaziju, odnosno malu maturu. Put ga je 1957. godine odveo za Beograd, gde je završio PTT tehniku kod generalne direkcije ovog preduzeća. Izvesno vreme je radio u Beogradu, a potom biva prebačen u Sarajevo. Potom se, kaže, nametnula individualna potreba da napusti Sarajevo i ode za Grac u Austriji.
U Gracu tada, seća se Živaljević, nije bilo naših ljudi, pa je on bio ,,prvi Mohikanac" koji se ovde pojavio i na neki način bio preteča reci Srba i tadašnjih Jugoslovena koji su već 1970. godine pohitali iz nerazvijenih delova nekadašnje nam domovine da u ovom gradu ostvare neke od svojih snova ili, jednostavno, omoguće sebi solidnu egzistenciju. Za vrlo kratko vreme, nepune četiri godine, u pokrajini Štajerskoj je bilo oko 16.000 Jugoslovena, a od toga samo u Gracu 8.000. Zbog neupućenosti ljudi, nesnalaženja, nepoznavanja jezika i drugih sasvim razumljivih okolnosti, mnogima počeci ,,gastarbajterskog" boravka u lepoj, bogatoj i srećnoj Austriji i nisu ličili na blagostanje, bar ne onakvo kakvo su očekivali. Imajući to u vidu, Živaljević je odlučio da bude inicijator osnivanja prvog kluba u Gracu koji se, kako je to tada bilo moderno, a danas kod mnogih sve češće izaziva nostalgiju, zvao ,,Bratstvo i jedinstvo". Logično je bilo da inicijator bude prvi, a i dugogodišnji predsednik. Onda su počeli da se osnivaju klubovi u mnogim drugim gradovima, a njihova svrha je bila da okupljaju građane, da organizuju sportske i kulturne događaje, dopunsku nastavu za decu, kao i mnoge druge stvari od životnog značaja za ljude koji su se našli u nepoznatom svetu. Smisao svega toga, kaže Živaljević, bio je u tome da se naši ljudi integrišu u društvo, ali ne i asimiliraju.
   Živaljević je bio predsednik zajednice klubova Štajerske, da bi na kraju, u vihoru rata u bivšoj Jugoslaviji, postao predsednik Saveza jugoslovenskih i srpskih zajednica svih pokrajina Austrije. I pored svega toga, priča Živaljević, pre dvanaestak godina, nametnula se potreba osnivanja jednog internacionalnog humaniratnog udruženja sa motivacijom da pomaže našim ljudima koji su u nevolji, koji su proterani i izbegli sa svoje zemlje.
Mada je ranije radio i sa štajerskom ,,Narodnom pomoći", prva inicijativa humanitarnog karaktera novog udruženja realizovana je baš u Dečanima, 1994. godine, a prvi predsednik Udruženja ,,Manastir Dečani" bio je Rade Živaljević. U više navrata je pomagano ljudima iz ovog mesta, za koje Živaljevića vežu uspomene iz detinjstva, ali i unesrećenim ljudima iz Prijedora, gde je obnovljena škola ,,Ćirilo i Metodije", iz Banjaluke i Prijepolja gde je, takođe, obnovljena škola, zahvaljujući inicijativi i pomoći ovih humanih ljudi. Pomoć je upućivana i Crvenom krstu u Loznici, a velika akcija bila je i prikupljanje humanitarne pomoći za meštane Andrijevice, malog i živopisnog mesta u Crnoj Gori.
   Rade Živaljević je Vitez srpskog naroda, priznanje koje je ustanovila Svetska srpska zajednica i koje od četiri miliona Srba koji žive u dijaspori ima samo njih sedam. Ipak, ovaj skromni čovek kaže kako veliki deo njegovih zasluga, za šta je priznat, uvažen i nagrađen, zapravo pripada njegovim saradnicima, institucijama, sindikatima, ambasadi i drugim asocijacijama s kojima kontaktira.
   Živaljević je i počasni član Austrijskog sindikata gde, kako kaže, preko pravne službe, radničke komore i radničkog suda, štiti interese naših ljudi kada se nađu u nevolji, kako bi se njihova problematika realizovala u praksi.
   Supruga mu je Slovenka Mira iz Ptuja, sa kojom ima dvoje odrasle i već situirane dece, koja su u Austriji i rođena i imaju austrijsko državljanstvo, mada ni on ni supruga nisu menjali svoje državljanstvo. Na pitanje da li bi se, budući da je u penziji, jednoga dana vratio u domovinu iz koje je otišao pre skoro četiri decenije, Živaljević odgovara:
   - Ja bih se vratio, ali gde? Rođen sam na Kosovu, a dole je pravo rasulo. Verujem da se status Kosova neće rešiti u dalekoj budućnosti i da je takva nada samo zračak sunca na dalekom horizontu. Kad bi se status Kosova regulisao, ja bih se vratio. Ako ništa drugo, bar na ono groblje naših predaka gde su mi otac i majka sahranjeni. Ipak, ja sam optimista i negde duboko u sebi verujem da će se to ipak na neki način dogoditi i da će se svi prognani Srbi vratiti na svoja ognjišta - završio je svoj razgovor za ,,Ibarske novosti” Rade Živaljević.
Rade Bakračević

OSAM VEKOVA OD NASTANKA PRVE SRPSKE BOLNICE - piše Bojana Milosavljević
Centar ,,Studenica” na temeljima ,,Svetog duha”

   • Juče u Multimedijalnom centru “Kvart” održana svečana akademija u organizaciji Zdravstvenog centra “Studenica”, kojom počinje obeležavanje velikog jubileja - osam vekova od začetka medicinske delatnosti u Srbiji. Prvu bolnicu osnovao sveti Sava, u okrilju studeničkog manastira i nazvao je “Sveti Duh” • Prvoj svečanosti u nizu koje slede tokom cele godine juče, pored ostalih, prisustvovali prof. dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Vladimir Baltić sa Instituta u Sremskoj Kamenici i vladika žički Hrizostom

   Na početku beše ,,Sveti Duh”, stvoren iz uma i milosrđa princa Rastka Nemanjića - svetog Save, koji je u zadužbini oca Stefana 1207. godine odvojio jedno zdanje za smeštaj i negu bolesnih i nemoćnih. Osam vekova docnije u Kraljevu istu misiju vrši Zdravstveni centar ,,Studenica”, referentna ustanova regionalnog ranga, koja danas čuva ,,prelazni pehar” najboljeg u Srbiji u protekloj godini. Reč je o kontinuitetu, i to najboljem, pa je kraljevački (nekadašnji) Medicinski centar sa razlogom, a ne samoljubljem, prisvojio ime ,,Studenica”, svojatajući tako i prvog srpskog lekara - svetog Savu, koji je, uza sve što je na korist svome narodu učinio, prvi počeo da budi i svest o potrebi pomaganja bolesnom čoveku.
Posle himne Svetom Savi, u pozdravnom govoru zvanicama i zdravstvenim radnicima dr Dragan Arsić, direktor ,,Studenice”, nastojao je da sažme osam vekova tradicije; sve to utemeljeno na izvornicima, odakle je i podatak da je ,,Sveti Duh” osnovan 6. ili 7. oktobra:
- O bolesnima (monasima i siromašnom stanovništvu - p.a.) brinuli su monasi izabrani po posebnim svojim manirima i osećanjima za pomoć drugom čoveku i tada su već imali zvanje bolničara. Lečenje se svodilo na negu bolesnika i brojne molitve koje su držane za spas duša bolesnika. Umobolni bolesnici su još tada bili odvojeni od telesno obolelih, krastavi behu posebno smešteni, žedni napojeni, gladni nahranjeni, umrli opevani... - podsetio je dr Arsić.
Takva tradicija srpskog ,,zlatnog” srednjeg veka obavezuje na pamćenje, beleženje, ali i nove korake, pri čemu je nauka koja najneposrednije služi čoveku ujedno i najplodnije tle za potpuni prosperitet. Profesor dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja Republike Srbije, naglasila je da se Ministarstvo sa zadovoljstvom prihvatilo glavnog pokroviteljstva proslave ovog jubileja:
- Ovaj datum nije samo za Kraljevo značajan - kazala je gospođa Simić - nego je on jubilej čitavog srpskog zdravstva. Kao što znamo, dug je bio put od tih manastirskih bolnica i prihvatilišta za siromašne i bolesne do sadašnjih savremenih u, već, XXI veku. Sve to nije samo naša, nego i evropska baština. Sadašnju modernu bolnicu odlikuju osobine kojima možemo da se ponosimo i za koje se i dalje neprestano zalažemo. Ovo, naravno, važi i za Zdravstveni centar ,,Studenica”, koji je najbolji i među najboljima u Srbiji i čiji rad pratimo sa zadovoljstvom. Želim još da kažem da ovaj jubilej veoma obavezuje, kako zdravstvene radnike u Kraljevu, tako i nas u Ministarstvu da dalje radimo na poboljšanju uslova za očuvanje zdravlja stanovnika Srbije.
Predstavljen kao veliki prijatelj Zdravstvenog centra u Kraljevu i uvaženi kolega, prof. dr Vladimir Baltić, sa Instituta u Sremskoj Kamenici, takođe se prigodno obratio zvanicama i kolegama na svečanoj akademiji u ,,Kvartu”:
- Hvala što ste mi pružili priliku da povodom ovog jubileja mogu da vas podsetim na neke arheološke detalje, istorijske spise i deo mitologije, koji se odnose na prvu srpsku bolnicu. Drago mi je da je Zdravstveni centar u Kraljevu nosilac ideje da prvi put na početku XXI veka počne da se obeležava sećanje na prvog osnivača zdravstvene ustanove u Srba, svetog Savu...
U bogatom i raznovrsnom umetničkom programu svečane akademije ,,Osam vekova prve srpske bolnice” učestvovali su hor ,,Sveti arhiđakon Stefan” (dirigent Dunja Marinković), glumac Milomir Nedeljković i vokalni solista Jelena Tomašević. Prikazan je i kraći film ,,Prva bolnica u Srbiji”.

PRVA ORGANIZOVANA SLUŽBA U KRALJEVU
Jubilej koji će se obeležavati čitave godine, pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, a čiji će domaćin sve vreme biti ZC ,,Studenica”, prilika je za podsetnik na razvoj zdravstvene službe u ovom kraju. Tako je osnivanje Vojne bolnice u Karanovcu i Karantinske u Raškoj 1835. godine začetak organizovanog medicinskog rada na ovim prostorima, dok je prva ,,opšta” bolnica otvorena u varoši tri decenije kasnije. Kraljevo dobija prvu gradsku bolnicu sa petnaestak kreveta 1895. godine, a ova već 1913. prerasta u sresku, paviljonskog tipa i sa 50 ležajeva. Nekoliko godina pred Drugi svetski rat kraljevačka bolnica postaje moderna i složena ustanova sa statusom banovinske. Tokom rata radila je kao partizanska na Goču. Zgrada u Kraljevu srušena je u bombardovanju 1944. godine. Obnova je trajala do 1951. a novo zdanje i danas je u funkciji.
U nizu važnih datuma Kraljeva je i poslednja godina drugog milenijuma. Dugogodišnja izgradnja monumentalnog Hirurškog bloka završena je 2000. godine i predata zdravstvenim radnicima i korisnicima. Tada je načinjen novi korak u prosperitetu zdravstvene zaštite i usluga stanovnicima Raškog okruga.

ZC ,,STUDENICA” DANAS
Organizovana u četiri celine (Dom zdravlja, Hirurška bolnica, Internistička i Dijagnostički centar), raspolaže sa 580 postelja na brojnim specijalističkim odeljenjima. Od 2003. godine Zdravstveni centar je u programu restrukturiranja vlade Srbije. U ,,Studenicu” se kontinuirano ulaže u prostor, opremu, sredstva, ali i stručnjake, kojima je povereno zdravlje ljudi. Poslovodstvo nastoji da ovaj regionalni zdravstveni centar funkcioniše po najsavremenijim principima i pozitivnoj praksi svetskog modela: stvaranje celine - bolnice koja u središte sistema stavlja korisnika (pacijenta).

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SVETI SAVA - ŠKOLSKA SLAVA
Uskliknimo s ljubavlju najumnijoj srpskoj glavi

   Malo je naroda koji u svojoj istoriji imaju tako grandioznu ličnost kao što je Sveti Sava u srpskoj istoriji, tradiciji, religiji, duhovnosti i svim ostalim oblastima života, sve do sporta. Lik i delo Svetog Save do te mere su ugrađeni u gen srpskog naroda da čine neraskidivo jedinstvo koje Savu čini neosporno najvećim Srbinom, a srpski narod svetosavskim, što već samo po sebi sve govori. Dakle, slobodno se može reći da je Sava rodonačelnik srpstva, kojem je dao sve one karakteristike koje su ga pratile kroz vekove, sve do današnjih dana kada je svetosavlje načelno obnovljeno, bez obzira što ovaj narod nikada nije bio dalje od Savinih pouka, njegovih zakona i sopstvene vizije srpstva koju je ugradio u svest svog naroda i ostavio u nasleđe svojim potomcima.
Sava je verovatano jedini svetac koji svoj oreol nosi bez gordosti, bez svetačke uzvišenosti koja ga udaljava od običnog čoveka. Naime, toliko je Save u kulturi ovoga naroda da je on postao najmiliji lik, zaštitnik, vidar, učitelj, neko kome se bezuslovno veruje i od koga se očekuje pomoć. Oni koji su imali priliku da u Hilandaru gledaju originalne Savine rukopise, da uđu u manastirsku keliju u kojoj je uz plamen sveće pisao svoja dela, mogu da shvate svu duhovnost ovog velikana čija se neiscrpna svetačka moć i danas verovatno vije tu negde među nama, među hilandarskim zidinama, nad isposnicom u Studenici i svuda i na svakom mestu gde se čuje srpska reč i gde srpska noga kroči. Jer Sava nije pepeo rasut po srpskim brežuljcima, on je zvezdana svetlost koja nas obasjava i koja će nas životvorno napajati sve dok budemo postojali.
Ali, ono što ovom svecu daje jednu od bitnih karakteristika jeste to što Sava nije samo duhovnik, nije ozbiljni, božjom rukom dodirnuti čovek-natčovek sa svim svojim čudesnim moćima koje ga i čine onim što jeste. Sava je, pre svega, mali Rastko, srpski zlatokosi princ na belom konju koji galopira besputnim radočelskim kosinama. Sava je premudri kraljević koji je voleo život i sve ono što ga čini, ali je na vreme shvatio i sve njegove zamke i svoju ulogu u njemu. Spoznao je težinu trenutka u kojem se rodio i usud sopstvenog naroda kojem se na najbolji mogući način odužio, ne uspevajući, nažalost, da ga i bukvalno uzdigne do nebeskih visina, gde mu je i namenio mesto.
A narod mu se oduživao, kako je znao i umeo, ali sa izuzetnim poštovanjem, sa ljubavlju i uvažavanjem kakvo se iskazuje samo najbližim krvnim srodnicima. Srbija je zemlja Savinih stopa, Savinih ramena, korita, Savinih rebara, kolena, zemlja na kojoj svaki proplanak, svaka čuka i zaselak imaju neki toponim koji ukazuje na Savinu posetu i njegovo sveprisustvo među Srbima. Koliko je samo Savinih česama sa kojih se putnici namernici okrepljuju vodom, ali i Savinom duhovnošću, koja je neiscrpna kao njen žubor i blagotvorna kao njena lekovitost.
Sava je, što je najbitnije, sve prisutniji među mladima, kojima je neophodan neko čije će delo moći da slede na najboljim primerima svetovnog i duhovnog života. On postavlja nove ciljeve zadatog života, ali i daje odgovore koje bi trebalo znati razumeti i slediti. Jer dok bude Svetog Save među nama, biće i nas. A da je sreće da budemo onakvi kako nas je on učio, Srbi bi bili najsrećniji narod na svetu, što bi trebalo da bude dug, ali i zavet svecu koji je i za ovozemaljskog života uspeo da bude mnogo više od toga. Da bude srž, suština i duša čitavog jednog naroda kojem je posvetio sebe i to još uvek čini i činiće svojom svetačkom neobjašnjivom moći.

RASTKO NEMANJIĆ - SVETI SAVA
Sveti Sava, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, rodio se kao Rastko 1169. godine u mestu Ras, blizu današnjeg Novog Pazara. Bio je srpski prosvetitelj i prvi srpski arhiepiskop. Sava je umro 1236. u Velikom Trnovu, glavnom gradu Drugog bugarskog carstva. Sava pripada uticajnoj vlastelinskoj porodici Nemanjića, poreklom iz današnje Hercegovine, koja je vladali dugi niz godina manjim prostorom Balkana, između Jadranskog mora i Bosne na zapadu, današnje Albanije na jugu. Savu je sa petnaest godina otac postavio za humskog župana, no tu ostaje manje od godinu dana. Sa 16 godina odlazi na Svetu goru (u današnjoj Grčkoj) i postaje monah 1191. godine. Savi se kasnije pridružuje i njegov otac Stefan Nemanja (1196), koji je u međuvremenu abdicirao u korist srednjeg sina Stefana.
Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, uskoro umire i u Srbiji ubrzo dolazi do borbe za vlast između Savine braće. On se vraća u Srbiju, kako bi zaustavio građanski rat između svoje braće Stefana i Vukana. Istovremeno, Sava se bavi prosvetiteljskim radom, nastojeći da svojim sunarodnicima približi osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru.
Savu 1219. godine imenuje nikejski patrijarh za prvog srpskog arhiepiskopa. Tim činom srpska crkva postaje autokefalna. Godine 1221. kruniše brata Stefana za kralja. Sava je sve do 1233. ostao arhiepiskop, da bi ga potom zamenio njegov učenik Arsenije. Sava više puta putuje u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodočašća 1236. smrt ga zatiče u bugarskoj prestonici Velikom Trnovu.
Savina najznačajnija dela za srpsku nacionalnu istoriju bila su ne samo crkvenog - književnog karaktera, nego i graditeljska. Tako je na Svetoj gori osnovao manastir Hilandar (zajedno sa svojim ocem Stefanom Nemanjom, monahom Simeonom), a uz njegovo ime pominje se i osnivanje manastira Žiče u Srbiji (do 1253. sedište srpsko-pravoslavnog episkopa).
Najznačajnija pisana dela su: Žitije, spomen na pokojnog oca Stefana Nemanju (Simeona), Tipikon, pravila ponašanja u manastiru Hilandaru, kao i Nomokanon, prvi srpski zbornik zakona.



USPEH MARIJE NIKOLIĆ IZ SELA OBRVE KOD KRALJEVA
Najbolja i na istoku i na zapadu

   • U Moskvi je za uspeh u srednjoj školi dobila prestižnu zlatnu medalju, na Kembridžu bila najmlađi i natprosečni student, a na londonskom Imperijal univerzitetu u dvadeset petoj doktorirala

   ,,Ko zna - zna" kaže narodna izreka, a to baš važi za Mariju Nikolić, odnedavno doktora tehničkih nauka, koja je tu titulu stekla na prestižnom Imperijal univerzitetu u Londonu iako je tek nedavno proslavila 25. rođendan. Školovala se, takoreći, i na Istoku i na Zapadu, svuda bila odlična, uvek najbolja, uprkos različitim obrazovnim programima, različitim ,,filozofijama" osnovnih, srednjih i visokoškolskih institucija.
   Marija je samo najranije detinjstvo provela u rodnom, lepom pomoravskom selu Obrvi, udaljenom desetak kilometara od Kraljeva, jer je već prvi razred osnovne škole upisala i završila u Beogradu. Onda se porodica, zbog poslovnih obaveza njenog oca Živka, uglednog stručnjaka tehničke struke i biznismena, preselila u Moskvu. U glavnom gradu Rusije nastavila je školovanje, koje prema programu osnovnog i srednjeg obrazovanja ruske federacije traje 11 godina. Tamo, za drugu ocenu, osim petice, Marija nije znala, događalo se čak, priznaje uz malo neprijatnosti zbog svoje skromnosti, da je i iz ruskog jezika, uprkos tome što je stranac, ponekad jedina u razredu ocenjivana najvišom ocenom. Tako se desilo da, za uspeh u školi, a i druge aktivnosti koje se boduju, bude prvi strani državljanin kojeg nadležno rusko ministarstvo, u konkurenciji đaka iz 1.700 moskovskih škola, odlikuje zlatnom medaljom. Uz sve to, ona se u Moskvi i muzički obrazovala, svirala je na klaviru u centru ,,Mocart" i na odseku za ovaj instrument proglašena je najboljim đakom škole svih generacija.
Takav đak, maturant sa svim tim ,,odličjima", odlazi ,,na intervju" za univerzitet u Kembridžu. Sve provere je sa uspehom prebrodila i biva čak oslobođena prethodnih priprema za studije, jer je procenjeno da bi to za nju bio gubitak vremena. Tako, te 1998. godine ona sa 17 godina na odseku za inženjering, odnosno tehničke nauke, postaje najmlađi student u Kembridžu. No, i za nju su važili rigorozni uslovi studiranja na tom univerzitetu, a da se tu greška ne prašta, da nema odlaganja, popravnog... i na svu drugu ,,filozofiju", upozorila je odmah, nju i ostale koji su tek stigli do indeksa i ,,gauna" (tradicionalne uniforme), dr Klea Barlo, direktor za tehničke studije, metaforom:
,,Tamo, pre dolaska na Kembridž, svi ste bili velike ribe u malom bazenu, a morate shavtiti da ste ovde male ribe u velikom bazenu".
Međutim, konkurencija najboljih iz svih krajeva sveta bila je za Mariju samo novi podsticaj i kao natprosečni student, na prestižnom i poznatom Kembridžu, ona u 21. godini postaje master.

PROJEKAT ZA “ROLS-ROJS”
- Htela sam, ipak, da nekakvo iskustvo steknem i na drugom univerzitetu i zato sam svoj doktorski rad branila u Londonu, na Imperijal univerzitetu. Moj, kako bi se ovde reklo, mentor bio je profesor Dejvid Juvins, član Naučnog kraljevskog društva, kojem je, svojevremeno, pripadao i Isak Njutn.
Dotorski rad Marija je radila na temu ,,Vibracije lopatica turbina i kompresora na avio-motoru", a posle odbrane aplaudirali su joj članovi komisije sastavljeni od stručnjaka sa drugih uglednih evropskih univerziteta.

SLOBODNO VREME
Bilo je to u novembru prošle godine, a sada je dr Marija Nikolić još na tom univerzitetu, ima posla u timu koji radi jedan projekat za poznatu kompaniju ,,Rols-rojs".
Povremeno, sa svojim naučnim radovima, učestvuje na međunarodnim skupovima. Perfektno govori engleski, ruski i španski.
- Radim po deset, dvanaest časova, ali nađem i slobodnog vremena da sednem za klavir ili odem u pozorište. Hobi mi je latinoamerički ples. Tu sam amater najviše klase, treba mi još nekoliko ispita da bih postala profesionalni plesač. Prošle godine sam učestvovala na najvećoj svetskoj reviji, poznatoj pod nazivom ,,Belkpul", na kojoj je bilo pet stotina parova iz celog sveta.
Kroz koji mesec, kada završi svoje obaveze na projektima koje njen univerzitet radi za ,,Rols-rojs" i druge kompanije, kaže da će se rado angažovati u industriji.
Neophodno joj je, tvrdi, i to iskustvo, a na naše pitanje ,,da li bi možda nešto poželela da radi u svojoj domovini", uz osmeh nam odgovari kratko:
- Volim Srbiju, kao i svaki Srbin, ali je moja struka vezana za avioindustriju...



SLAVODOBITNICI U KRALJEVU
Svetosavska nagrada školi ,,Dr Đorđe Radić”

   Zbog sveukupnih rezultata i angažovanja u prosvetnom radu, kao i zbog kontinuiteta u trajanju školstva u Kraljevu (125 godina), Poljoprivredno-hemijska škola ,,Dr Đorđe Radić” ovogodišnji je dobitnik prestižne Svetosavske nagrade. Ovo veliko priznanje kolektivu dodeljuje se odlukom Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.
   Već po tradiciji, nagrada kraljevačkoj školi biće uručena sutra, 27. januara, na velikoj Svetosavskoj akademiji u Centru ,,Sava” u Beogradu, a iz ruku ministra prosvete dr Slobodana Vuksanovića primiće je inž. Svetlana Mladenović, direktor ove obrazovno-vaspitne ustanove. Ovoj svečanosti, koja Poljoprivredno-hemijsku školu iz Kraljeva svrstava u red maloborojnih prosvetnih ustanova koje se diče ovako značajnom nagradom, prisustvovaće brojnija delegacija nastavnika, učenika i opštinskih zvaničnika.



U ORGANIZACIJI NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENČANI" - piše Bojana Milosavljević
Svetosavska akademija

   Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani" organizator je tradicionalne Svetosavske akademije, koja će biti održana 26. januara 2007. godine u sali Kraljevačkog pozorišta.
Ovogodišnju besedu pod naslovom ,,Sveti Sava i manastir Žiča" govoriće dr Branislav Todić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Profesor Todić se bavi proučavanjem srednjovekovne srpske i vizantijske umetnosti i autor je (ili koautor) značajnih momografija: Manastir Studenica, Gračanica - slikarstvo, Staro Nagoričino, Manastir Resava, Srpsko slikarstvo u doba kralja Milutina, Manastir Žiča, Manastir Dečani...
Posetioci Akademije će moći da čuju i pesmu slikara i pesnika Milana Đokovića ,,Kad se gradila Žiča" u kazivanju glumice Biljane Kostantinović.
U muzičkom programu učestvuje hor ,,Sveti arhiđakon Stefan", čiji je dirigent Dunja Marinković.
Početak Akademije zakazan je za 19 časova, a ulaz je besplatan.



MEĐUNARODNA IZLOŽBA PRAVOSLAVNE UMETNOSTI U MOSKVI
Kraljevčani u ,,Manježu"

   Kraljevački pesnik i predsednik ,,Slovenskog društva" Dragan Bunardžić učestvovaće, po pozivu organizatora, na Prvoj međunarodnoj izložbi pravoslavne umetnosti ,,Svetlost svetu", koja će, sa blagoslovom patrijarha Aleksija II, od 30. januara do 3. februara biti održana u Centralnoj izložbenoj hali ,,Manjež" u Moskvi.
Na izložbi će biti predstavljena najbolja dela pravoslavne arhitekture, mozaika, odlivaka, sitne plastike i zlatnog veza. Naročita pažnja biće posvećena savremenom ikonopisu i radovima sa biblijskom tematikom, ikonama Svete gore i izložbi dečjeg pravoslavnog stvaralaštva. Srpska umetnost biće zastupljena i kroz radove ikonopisačke radionice manastira Gračanice i ikone još jednog člana ,,Slovenskog društva" - kraljevačkog slikara Bojana Miljkovića.
Učestvovanje mladih kraljevačkih umetnika na ovoj zvaničnoj međunarodnoj kulturnoj manifestaciji omogućeno je blagodareći podršci opštine Kraljevo i razumevanju predsednika opštine dr Miloša Babića, kome ovom prilikom srdačno zahvaljujemo.

Igre malih čarobnjaka

Košarkaši Ribnice bili su ravnopravan rival Beograđanima u prvoj četvrtini i samom finišu utakmice. Početak je bio pun neizvesnosti, pa je prva dekada utakmice okončana sa samo poenom razlike za goste, koji su u naredne dve runde razliku povećali na devet poena.
U poslednjoj četvrtini domaćini su smanjili prednost gostiju na samo tri poena, ali u dva napada nisu bili spretni, pa je tako utihnula i poslednja nada da se ostvari prva pobeda na ,,bojnom polju’.
Kod Ribnice najefikasniji je bio Sinadinović sa 17, a odmah za njim Čupković sa 12 poena. U ekipi Beovuka Gavranović je postigao 16, Radulović 15, a Samardžija i Krstić po 10 poena.



FUDBAL - U SUSRET VELIKOM MEĐUNARODNOM TURNIRU - piše Stole Petković
Krenula inicijativa, čeka se podrška

   Kraljevo bi ove godine moglo da bude domaćin velike međunarodne fudbalske smotre za mlade fudbalere. U gradu na Ibru bio bi odigran turnir na kome bi učestvovale dve starosne kategorije igrača:
- Najverovatnije bismo pažnju posvetili igračima - dečacima rođenim 1994. godine i jednoj kategoriji koja bi bila najkorisnija za kraljevački fudbal. Po mišljenju nas iz Inicijativnog odbora ovog turnira, bila bi to selekcija omladinaca - rekao je Miodrag Lazarević, fudbalski radnik, koji je do tančina napravio Program odnosno projekat turnira.
Ova smotra se uklapa i u veliki jubilej fudbalskog kluba Sloga. Zato je na sastanku bio i kompletan Upravni odbor ovog kluba.
- Mi nemamo ništa protiv da se turnir organizuje - rekao je Rade Todorović, potpredsednik Sloge. Treba samo dobro osmisliti čitavu akciju, jer neće biti baš lako da se sve odradi besprekorno ako se ne naprave pravi plan i program.
Turnir bi se, prema projektu, igrao na četiri terena u gradu: na Gradskom stadion,u igralištu kod Ložionice, terenu u Čibukovcu i na Starom aerodromu (FK Magnohrom).
- Na osnovu naših iskustava sa učešća na raznim turnirima van granica naše zemlje, mislim da ćemo biti u stanju da preuzmemo sav rizik. U prošloj godini bili smo učesnici na velikom međunarodnom turniru u Kapošvaru. Bili smo tamo sa dve selekcije i zauzeli prvo odnosno treće mesto - podseća Lazarević.
Ostaje da se u narednih nekoliko dana sve precizira. Treba filmski odraditi terene na kojima će se igrati utakmice, zatim prikazati učesnicima i mesta gde će ekipe boraviti za vreme petodnevnog druženja.
- Veliku pažnju moramo posvetiti prevozu učesnika i službenih lica, potom troškovima marketinga i sportskoj opremi i rekvizitima. Nema sumnje da će grad imati velike koristi od ovog turnira, jer očekujemo da će biti više od 300 gostiju. Mi već imamo disk koji ćemo poslati na adrese fudbalskih saveza zemalja iz okruženja, ali i iz srednje Evrope, kao i našim klubovima - rekao je na kraju Lazarević.
Ovaj sastanak bio je zapravo inicijalna kapisla posle koje dolazi do osnivanja organizacionog odbora na čijem čelu će svakako biti čelni čovek Kraljeva. Zatim će se osnovati komisije za svaki segment obuhvaćen projektom.



KRALJEVAČKI METALAC POČEO PRIPREME - piše Stole Petković
Lansirna rampa kod Ložionice

   Na stadionu kod Ložionice fudbaleri Metalca započeli su pripreme za drugi deo prvenstva u Srpskoj ligi grupa Zapad. Na prvoj prozivci bili su svi raspoloživi igrači, uz novajlije Sašu Ivezića i Vladimira Markićevića, koji su jesen proveli u Valjevu odnosno Slogi. Svi ostali bili su u takmičarskom pogonu Metalca kroz jesenju trku za bodove. Njima su se priključili i mladi igrači iz omladinskog pogona. Drugi deo počinje sa novim, trećim trenerom. Posle Ljubiše Milojevića i Dragana Jovanovića, koji je bio na čelu ekipe u finišu jesenjeg dela prvenstva, došao je provereni stručnjak Radmilo Jovanović.
- Igrače Metalca pratim i dobro poznajem, pa mi nije nepoznanica rad sa ovim sastavom. Naravno, ima i mladih fudbalera, ali kod mene će biti svi jednaki kada je mesto u timu u pitanju. To znači da ni za koga nema popusta, samo rad, red i disciplina - poručio je Jovanović.
Odmah posle održanog slova i uputstava igrači su počeli trening. Planovi kluba su poznati - da na kraju na tabeli budu među šest prvoplasiranih ekipa. Igrači su obećali da će tako i biti.

DVOJAC U RAŠKI?
Golman Dejan Vulićević i Ilija Pokimica nisu više članovi FK Metalac. Pokimica, koji nije imao zapaženu minutažu kod Ložionice, vratio se u matični klub - raščanski Bane. Njegovim stopama mogao bi i Vulićević, koji je takođe u Metalac stigao iz Raške.