Konstituisanje Skupštine Srbije - najkasnije za 30 dana
„Dovešćemo Srbiju na mesto koje zaslužuje”
Veća sredstva i bolja organizacija”
Sa papcima na nogama ili sa sto dvadeset godina života
Ukrajinci k’o Piroćanci!
Najbolja skupština u poslednjih trideset godina
Bečki rat i seoba pod Arsenijem Čarnojevicem
Elita sa Ratarskog imanja
,,Jedan pušač - mnogo žrtava"
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, stoni tenis

POSLE PROGLAŠENJA KONAČNIH REZULTATA REPUBLIČKIH PARLAMENTARNIH IZBORA - piše Slobodan Rajić
Konstituisanje Skupštine Srbije - najkasnije za 30 dana

   • Prema izbornom zakonu, rešenja o dodeli mandata donose se u roku od deset dana, a parlament konstituiše u roku od 30 dana posle proglašenja konačnih rezultata, najkasnije do 24. februara • RIK odbio prigovore na nepravilnosti u sprovođenju izbora na pojedinim biračkim mestima • Pregovori o izboru mandatara i nove Vlade Srbije započeli ove sedmice, a krajnji rok za dogovor tri meseca od roka za konstituisanje Skupštine Srbije

   Republička izborna komisija u zakonskom roku, 25. januara, usvojila je izveštaj o konačnim rezultatima prevremenih parlamentarnih izbora. Konačni izborni rezultati su utvrđeni na osnovu 99,84 odsto obrađenih biračkih mesta, pošto su prethodno na 14 birališta u Srbiji, zbog nepravilnosti, izbori poništeni, ali nije doneta odluka da se na njima glasanje ponovi, a uloženi prigovori odbijeni, jer, po oceni RIK-a, njihovo ponavljanje ne bi bitnije uticalo na konačan ishod izbora.
Usvajanjem izveštaja zvanično je potvrđeno da je na proteklim parlamentarnim izborima 21. januara glasalo 4.029.286 birača, odnosno 60,56 odsto. Od tog broja SRS je osvojila 1.152.105 glasova ili 28,59 odsto, DS 915.014 ili 22,71 odsto, koalicija DSS - Nova Srbija 666.889 ili 16,55 odsto, G 17 plus 274.304 ili 6,82 odsto, SPS 227.874 ili 5,64 odsto i koalicija LDP - GSS - SDU - LSV 214.304 ili 5,31 odsto. Ovih šest stranaka i koalicija su prešle zakonom utvrđeni cenzus od pet odsto i osvojile poslaničke mandate. Prema proporcionalnom izbornom sistemu, SRS je dobila 81, DS 64, DSS-NS 47, G 17 plus 19, SPS 16 i LDP - GSS - SDU - LSV 15 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije.
Stranke i koalicije nacionalnih manjina za koje je, umesto cenzusa od pet odsto, važio tzv. „prirodni prag”, osvojile su preostalih osam mandata. Savez vojvođanskih Mađara, za koji je glasalo 52.458 birača ili 1,3 odsto, u parlamentu će imati tri poslanika, koalicija Lista za Sandzak sa 33.819 (0,84 odsto) imaće dva poslanika, a Unija Roma Srbije (16.995 ili 0,42 odsto), koalicija Albanaca Preševske doline (16.972 ili 0,42 odsto) i Romska partija (14.568 ili 0,36 odsto) po jednog poslanika.
Izborni cenzus, prema konačnim rezultatima, nisu prešli Srpski pokret obnove (134.023 ili 3,33 odsto), PUPS-SDP (125.232 ili 3,11 odsto) i PSS (70.621 ili 1,75 odsto), kao i preostalih šest izbornih lista stranaka ili koalicija koje su dobile po manje od 0,5 odsto glasova. Izborne liste koalicije Vojvođanske partije (7.348 ili 0,18 odsto), Demokratska zajednica Srbije - Obren Joksimović, Socijaldemokratija - Nenad Vukasović (4.903 ili 0,12 odsto) i Reformistička stranka - Aleksandar Višnjić (1.879 ili 0,05 odsto) nisu dobile glasova ni koliko je bilo potrebno potpisa za kandidovanje za izbore (10.000).
Prema Ustavu i izbornom zakonodavstvu, od proglašenja konačnih rezultata izbora počeo je da teče rok za konstituisanje republičkog parlamenta, koji iznosi 30 dana, i najkasnije do 25. februara konstitutivnu sednicu nove Skupštine saziva njen važeći predsednik Predrag Marković, predsedava joj najstariji novoizabrani poslanik, a pomažu mu najmlađi poslanici. Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika. Parlamentarne stranke koje su osvojile mandate u novom sazivu moraju najkasnije u roku od deset dana od proglašenja konačnih rezultata izbora da dostave podatke o tome kome su od kandidata sa izborne liste dodelile mandate, a na odluku o (ne)potvrđivanju mandata žalba se može uložiti Ustavnom sudu, koji je dužan da da u roku od 72 sata postupi po uloženoj žalbi. Republička izborna komisija potom izdaje uverenja o izboru narodnih poslanika i podnosi izveštaj o sprovedenim izborima.
Od datuma konstituisanja parlamenta teče zatim rok od 90 dana za izbor nove Vlade Srbije. Ako Vlada ne bude izabrana, predsednik Republike Srbije raspušta parlament i raspisuje nove izbore, koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.
Tako kažu propisi, ali je predsednik Republike Srbije Boris Tadić već tokom ove sedmice započeo konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i koalicija o izboru nove Vlade Srbije i, prema najavljenom „rokovniku”, prvi razgovori je trebalo da budu završeni sinoć, a da li će konačni sporazum o tome biti postigunut i u kom roku, preostaje da se sačeka. Prema propisima, ako se sporazum ne postigne u roku od tri meseca od datuma konstituisanja Skupštine, predsednik Republike raspušta Skupštinu i raspisuju se novi parlamentarni izbori sa novom izbornom kampanjom od dva meseca i rokom od četiri meseca za konstituisanje nove Skupštine i izbor nove Vlade.

ODBIJENI PRIGOVORI
Republička izborna komisija je odbila prigovor Srpske radikalne stranke da se van snage stavi Izveštaj o konačnim rezultatima parlamentarnih izbora i odbacila predlog ove stranke da se glasanje na devet biračkih mesta poništi, kao i predlog za ponavljanje izbora na 15 izbornih mesta u Srbiji. RIK je takođe odbio prigovor koalicije „Mađarska sloga” i zahtev za ponavljanje izbora na 14 biračkih mesta.

IMENA POSLANIKA - DO NEDELJE
Prema izbornom zakonu, političke stranke i koalicije koje su prešle izborni cenzus i osvojile mandate u Supštini Srbije, dužne su da do nedelje, 4. februara, sa svojih izbornih lista dostave RIK-u imena kandidata kojem su dodelile poslaničke mandate. Posle toga RIK izdaje rešenja o dodeljenim mandatima, kada će se znati imena svih 250 poslanika, pa i novih poslanika iz opštine Kraljevo. Podsećanja radi, u prošlom sazivu Skupštine iz kraljevačke opštine su bila četiri poslanika: Miljko Četrović (SRS), dr LJubiša Đoković (DSS), Slobodan Mihajlović (DS) i dr Radoslav Jović (SDPO). U bivšoj Skupštini SCG poslanici su bili dr LJubiša Jovašević (DSS) i Zvonko Obradović (G 17 plus).

KOLIKO JE KOŠTALA IZBORNA KAMPANJA I ŠTA PREDVIĐAJU PROPISI U SLUČAJU PREKORAČENJA
Prekršajne kazne za odgovorna lica

U sredu, 31. januara, istekao je zakonski rok do kojeg je dvadeset stranka i koalicija koje su učestvovale na parlamentarnim izborima trebalo Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) da podnesu kompletne izveštaje o prikupljenim i utrošenim srestvima za izbornu kampanju. Izveštaji je trebalo da sadrže detaljne podatke o utrošenim sredstvima iz budzeta, privatnih i drugih izvora, na posebnom obrascu koji je propisan u novembru 2006. godine. Učesnici izbora bili su obavezni da u izveštaj uvrste i poklone i besplatne usluge i da o njima dostave odgovarajuće potvrde koje su donatori bili dužni da im izdaju.
Zakon o finansiranju političkih stranaka predviđa i kaznene odredbe za stranke koje su za izbornu kampanju utrošile više od dozvoljenog iznosa. Propisano je da se stranka ili koalicija može kazniti dvostruko većim iznosom od sume o kojoj se radi. Predviđena je novčana kazna za odgovorno lice u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. RIK nije, međutim, promenio poslovnik o svom radu kako bi preuzeo ovlašćenja koja mu pripadaju u podnošenju prekršajnih prijava. Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka, RIK treba da proveri sve podatke u roku od 90 dana od dana dostave i može za to da angažuje ovlašćene revizorske kuće. Izveštaj se objavljuje u „Službenom glasniku” Republike Srbije.
Iz republičkog budzeta, inače, za izbornu kampanju izbornim listama stranaka i koalicija planirano je 323 miliona dinara od čega se 20 odsto uplaćuje svim učesnicima pošto je RIK 10. januara potvrdio izborne liste. Preostalih 80 odsto planiranih sredstava treba da bude uplaćeno u roku od deset dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora izbornim listama koje su ušle u parlament, srazmerno broju osvojenih mandata. Ako su sredstva koja će biti uplaćena veća od troškova izborne kampanje, preostala razlika treba da bude vraćena u budzet Republike, takođe u roku od deset dana.

PODSEĆANJE NA ISHOD IZBORA 2003. GODINE
Na prethodnim parlamentarnim izborima u Srbiji, održanim 28. decembra 2003. godine, na kojima je učestvovalo 19 stranaka ili koalicija, SRS je osvojila 82 mandata, DSS 53, DS 37, G 17 plus 34, koalicija SPO - Nova Srbija 22 i SPS - 22 poslanička mandata. Posle pregovora, konstituisana je manjinska vlada koju su činili DSS, G 17 plus i koalicija SPO - Nova Srbija, uz podršku Socijalističke partije Srbije.

OCENE REZULTATA IZBORA U SRPSKOJ RADIKALNOJ STRANCI U KRALJEVU
„Dovešćemo Srbiju na mesto koje zaslužuje”

„Posle predizbornog medijskog nasilja smatram da je narodu potreban odmor i „regres”. SRS u kampanju nije išla da bi se dokopala vlasti, već da zajedno sa narodom započne jedan veliki posao, a to je posao saniranja posledica pogrešno vođene politike. Videli ste koliko je vlast slatka, kada u ovoj više od pola uništenoj zemlji oni još žele da vladaju. Jasno je da su još nešto želeli da dovrše. Na svu sreću, narod im to nije dozvolio.
Ne želim da upotrebim reč pobeda, jer naša zemlja nije u stanju da se hvali pobedom unutar sebe, njoj su potrebni radnici i čuvari. Ružno je videti radost na licu ljudi iz DS-a - Šutanovac, Petrović, Đelić, Đilas, Vlahović, Tadić itd. Čemu se oni raduju? To je isto kao kada đak od jedinice dobije trojku, a nije se nadao, a onaj koji ima stalno peticu gleda ga i pita se da li je taj svestan koliko ne zna? Na sledećoj „pismenoj vežbi” kazaće mu se samo. Događaji, dogovori, ugovori, zebnje, pretpostavke koji su u toku upravo govore da se prevarom i ispričanom „bajkom” u kampanji ne može daleko.
Srpska radikalna stranka sa 1.150.000 glasača, sa još 40 odsto stanovništva koje nije izašlo ovog puta, sa velikim brojem „zavedenih” glasača u DSS i NS, ima ogromnu snagu sa kojom će dovesti Srbiju na mesto u svetskoj zajednici koje zaslužuje. Bliži se trenutak kada će SRS konačno realizovati svoju politiku i preuzeti vlast na svim nivoima. Ponovo je došlo vreme da „Srpska pravoslavna majka” konačno bude ta koja će sačuvati i svoju decu, i svoju zemlju, i svoju duhovnost, tradiciju, kulturu i sa etikom ući u svet. Pred ovom snagom i božanskom istinom padaju sve nečasne sile ovoga sveta. Sve je tako jednostavno - videćete!
SRS u Kraljevu intenzivno radi, priprema se za predstojeće lokalne izbore. Doći će vreme kada će građani Kraljeva videti šta se sve može kada se hoće. Videće kako se racionalno raspoređuje, a ne troši opštinski budzet. Građani će znati svaki dinar gde je uložen, ponavljam uložen, a ne potrošen!? Sve će biti javno i lako za proveru („Državom dobro upravljati i dete dobro vaspitavati dve su najteže stvari na svetu”).
Rezultate izbora na lokalnom nivou neću da komentarišem, oni govore sami za sebe, bez vlasti, bez medija, bez novca, bez interesnih grupa, bez koalicija, bez „doktora” - koliko ih je... Šta kažete, koliko će ih tek biti?”
Vesna Nikolić-Vukajlović,
predsednik OO SRS Kraljevo

KRALJEVAČKA KANCELARIJA CESID-A O IZBORIMA
Bolja organizacija, bez većih nepravilnosti

   Kancelarija Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u Kraljevu sumirala je rezultate proteklih parlamentarnih izbora. Kancelarija, pored opštine Kraljevo, svojim delovanjem obuhvata i opštine Vrnjačka Banja, Trstenik, Aleksandrovac, Brus i Raška. Na proteklim parlamentarnim izborima, održanim 21. januara, angažovala je 64 posmatrača na biračkim mestima, 38 posmatrača u mobilnim timovima i šest posmatrača u opštinskim izbornim telima RIK-a. U kraljevačkoj opštini angažovano je 36 posmatrača na 12 uzornih biračkih mesta, pet u mobilnim timovima i jedan u izbornom radnom telu.
Prema rečima Vuka Kunjikušića, koordinatora Kancelarije CeSID-a u Kraljevu, protekli parlamentarni izbori bili su jedni od bolje organizovanih od uvođenja višestranačja u Srbiji, pre svega zahvaljujući dobrim pripremama i uhodanosti svih organizatora izbornog procesa, pa i samog CeSID-a. U izveštaju Kancelarije CESID-a konstatuje se da zbog toga na izborima nisu zabeležene veće nepravilnosti. U opštini Kraljevo, prema izveštaju CeSID-ovih posmatrača, bilo je pokušaja glasanja bez lične karte ili drugog odgovarajućeg ličnog dokumenta na biračkom mestu broj 35 (Milavčići), dok biračko mesto mesto broj 33 (Vitkovac 1) nije bilo vidno obeleženo, a na nekoliko birališta primećeno je nekorišćenje ultravioletne lampe. I na tri biračka mesta u opštini Raška bilo je pokušaja glasanja bez lične karte, dok su u Trsteniku više biračkih mesta bila slabo obeležena, na jednom biračkom mestu (Vučje) nije bilo kontrolnog listića na početku glasanja, a na jednom biračkom mestu bio je istaknut predizborni plakat na udaljenosti od 30 metara (po zakonu najmanje 50 metara).
CeSID-ovi posmatrači i ovog puta uočili su problem neuređenosti biračkih spiskova, i pored poziva nadležnih organa uprave građanima da izvrše uvid i ispravke u spiskovima. Tako je na više biračkih mesta, posebno na seoskom području, primećeno da se u spiskovima nalaze i imena preminulih osoba, a sami birači su prilikom glasanja stavljali primedbe na takve i druge nedostatke u podacima.

„AGRARNI BUDZET” I DRUGE MERE ZA UNAPREĐENJE POLJOPRIVREDE U OPŠTINI KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Veća sredstva i bolja organizacija

   • Opštinskim budzetom za 2007. sredstva „agrarnog budzeta” povećana na deset miliona, uz dodatnih osam miliona dinara za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje • „Pored već preduzetih aktivnosti, opštinski organi i tela, uz veću pomoć Republike, nastojaće da realizuju i veoma ambiciozne planove u oblasti agrara”, ističe Dragan Ivanović, predsednik Komisije SO Kraljevo za poljoprivredu i razvoj sela

   U težnji da unapredi poljoprivrednu proizvodnju opština Kraljevo je poslednjih godina preduzela niz podsticajnih mera, a i za naredni period obezbeđena su značajna sredstva za ovu namenu. Budzetom opštine za 2005. godinu prvi put je formiran tzv. „agrarni budzet” namenjen podsticanju poljoprivrede u iznosu od šest miliona dinara. Prošle godine ta sredstva su povećana na osam miliona, a za 2007. godinu na deset miliona dinara. Iz ovih sredstava preko skupštinske Komisije za poljoprivredu i razvoj sela pretprošle godine registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima dodeljena su 22, a prošle godine 39 povoljnih beskamatnih kredita, sa grejs periodom od 12 meseci i rokom otplate od tri godine, najviše za razvoj stočarstva, zatim voćarstva i povrtarstva.
- Veliku zahvalnost dugujemo svim odbornicima, odborničkim grupama i članovima nadležnih radnih tela koji su jednoglasno podržali „agrarni budzet” i Program korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, na inicijativu naše skupštinske komisije i uz punu podršku predsednika opštine dr Miloša Babića, prvi put su budzetom za 2007. godinu predviđena i dodatna sredstva u iznosu od osam miliona dinara za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje. Ona će prvenstveno biti namenjena subvencijama osiguranja seoskih gazdinstava i pojedinih vrsta agrarne proizvodnje, a deo će biti usmeren na veštačko osemenjavanje goveda, organizovanje izložbi, edukaciju poljoprivrednika i druge aktivnosti, po kriterijumima koji će biti definisani odgovarajućim odlukama. To će, zajedno sa ostalim preduzetim aktivnostima, imati veliki značaj za brži razvoj poljoprivrede u našoj opštini - ističe Dragan Ivanović, zamenik predsednika Skupštine opštine Kraljevo i predsednik Komisije za poljoprivredu i razvoj sela.
Prema njegovim rečima, prošle godine je formiran i registrovan klaster poljoprivrednih proizvođača sa područja opštine koji tek treba da doprinese njihovom boljem organizovanju, udruživanju i inicijativi. Pored toga, tome bi trebalo da doprinese ovih dana formirani Savet za poljoprivredu opštine Kraljevo, kao savetodavno telo predsednika opštine, pre svega svojim predlozima i inicijativama za donošenje planskih i strateških dokumenata u oblasti poljoprivrede.
Ivanović takođe podseća da je tokom prošle godine opština, u saradnji sa mesnim zajednicama i veterinarskim ambulantama, u Godačici i Tavniku organizovala dve renomirane izložbe stoke simentalske rase. Takođe, Zavodu za poljoprivredu „Ibar” Kraljevo obezbeđene su, adaptirane i opremljene prostorije za laboratoriju za ispitivanje hemijskog sastava zemljišta na području opštine. Za ovu namenu uloženo je milion i po dinara, a cilj je da se prema sastavu zeljišta upotrebi odgovarajuće mineralno đubrivo i primeni savremena agrotehnika, radi postizanja kvalitetnijih rezultata u proizvodnji, ali i očuvanja potencijala zemljišta za naredni period. Pored toga, uz pomoć sredstava NIP-a, značajan uspeh postignut je u zaštiti geografskog porekla čuvenog kraljevačkog kajmaka, koji je trenutno jedan od tri poljoprivredna proizvoda koji su jedini u Srbiji brendirani (pored užičke pršute i jedne vrste fruškogorskog vina), a to će omogućiti bolji plasman i veću cenu ovog proizvoda i na domaćem i na inostranom tržištu.
Za opštinu Kraljevo, kako kaže Ivanović, značajno će biti i korišćenje Lokalnog ekonomskog plana razvoja, koji je uz pomoć Svetske banke uradio Ekonomski institut u Beogradu. U tom planu posebno mesto zauzima razvoj poljoprivrede i seoskog turizma. Nažalost, opština Kraljevo u proteklom periodu veoma je malo uložila u razvoj seoskog turizma, za koje postoje velike mogućnosti ne samo u ušćanskom kraju (Lopatnica, Studenica, Rudno), gde su već učinjeni prvi koraci, već i u drugim seoskim sredinama na području opštine.
- Nadamo se da će i Ministarstvo za poljoprivredu u sledećem sazivu nastaviti sa strateškim razvojem poljoprivredne proizvodnje i pojačati tu aktivnost, gde će u centru biti individualno poljoprivredno domaćinstvo i da će mere i sredstva biti prvenstveno usmereni prema njemu. Da napomenem još da je primenom određenih zakona i uredbi na teritotiji naše opštine registrovano oko 5.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je više od polovine (oko 2.600) koristilo nekomercijalnu pomoć, oko 200 kratkoročne i više domaćinstava dugoročne kredite i subvencije za razvoj poljoprivrede. Sa merama koje preduzima lokalna samouprava i korišćenjem evropskih fondova za ovu namenu po potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, verujemo da će poljoprivreda u narednom periodu, kao jedan od nosilaca u strategiji razvoja, zauzeti mesto koje joj pripada - zaključuje Ivanović.

POSEBNO ODELJENJE UPRAVE?
- Opština preduzima sve mere za brži razoj poljoprivrede i sela na teritoriji naše opštine. Da bi se postigli veći efekti i rezultati, dat je i predlog da se formira posebno odeljenje Opštinske uprave, koje bi se bavilo problemima poljoprivrede, sela i seoskih mesnih zajednica, objedinjavanjem sadašnja dva odseka koja se bave ovom problematikom, ali o tome odluku treba da donese Skupština - ističe Dragan Ivanović.

VATROSTALNA GRADNJA ,,MAGNOHROMA''
Dovoljno posla i u zimskom periodu

   Iskusni majstori i inženjeri Vatrostalne gradnje kraljevačkog ,,Magnohroma'' imaju puno posla i u zimskom periodu. Tako je tokom decembra grupa vrednih vatrostalaca, predvođena poslovođom Miroljubom Marinkovićem Kengom, uspešno i na vreme remontovala krečnu peć u Kučevu. Prilikom ove složene intervencije prvi put je zamenjen ozid na centralnom cilindru peći, čime su vatrostalci ,,Magnohroma'' još jednom na delu potvrdili visoku stručnost. U istom mesecu druga grupa vatrostalnih zidara završila je remont krečne peći u Kombinatu sode u Lukavcu kod Tuzle. Na taj način posle više godina obnovljene su poslovne veze i saradnja sa firmama iz Federacije Bosne i Hercegovine.
Početkom januara obavljen je remont ozida na konvertoru Topionice bakra u Boru, a u toku je i remontovanje krečnih peći u Jelen Dolu i Lajkovcu. U međuvremenu je brzom i efikasnom intervencijom osposobLJeno i pomoćno ložište mlina cementa u Fabrici cementa u Kosjeriću.
Značajni poslovi, kako kaže direktor Slobodan Stevanović, kraljevačke vatrostalce uskoro očekuju na održavanju metalurških agregata Železare Kremikovci u Bugarskoj. Ali, odlazak u susednu zemlju je uslovljen dobijanjem viza i odgovarajućih radnih dozvola, jer je Bugarska od 1. januara 2007. godine član Evropske unije.
Dragan Pavlović

ORGANSKA POLJOPRIVREDA: REALNOST ILI FANTASTIKA - piše Ivan Rajović
Sa papcima na nogama ili sa sto dvadeset godina života

   • Ova tema je zainteresovala i predsednika opštine dr Miloša Babića, koji je Jopsipa Malnara i zvanično primio u svom kabinetu, predložio da ovaj tekst bude objavljen u novinama, a svojim savetnicima za ovakva i slična pitanja savetovao da u Privrednoj komori organizuju što skorije predavanje Malnara, a potom i savetovanje sa lokalnim stručnjacima. Ako sve bude kako je zamišljeno, uskoro bi se možda moglo dogoditi da naš grad bude pionir u osmišljavanju uzgoja zdrave hrane, čime bi Srbi, kako tvrdi Josip, prvi mogli da budu starine sa više od 120 godina života

   Josip Malnar je čovek kojeg bismo, ruku na srce, mogli da smatramo i naše gore listom. Ipak, čovek je rođen u Slavoniji, došao je svojevremeno u Kraljevo, gde je počeo da radi pri tadašnjoj JNA, kao pilot. Tu je zasnovao i porodicu sa devojkom iz jedne od viđenijih porodica u gradu. Josip je karijeru pilota na braniku otadzbine okončao kao pukovnik. Trenutno žive u Nišu i bave se nekim sasvim drugačijim stvarima koje bi, opet, trebalo da posluže na dobrobit čovečanstva, a pre svega nama ovde koji smo, možda i sopstvenom krivicom, podaleko od bitnih civilizacijskih tokova u svetu. Dakle, Josip se bavi organskom poljoprivredom, za koju tvrdi da danas u svetu spada u najnovije tehnologije u poljoprivredi, i ne samo u njoj.

ZDRAVA HRANA ZA KVALITETNIJI ŽIVOT
- Posebno insistiram na orijentaciji mladih da se posvete primeni ove tehnologije, odnosno da se ova tehnologija izdigne na jedan nivo koji znači boljitak. Radi se o tome da će nam tako stvorena hrana poboljšati kvalitet života, zdravlja i budućnosti.
U tu svrhu Josip naročito voli da citira jednu svoju krilaticu koja kaže: ,,Razmislite šta će se dogoditi u XXI veku. Samo dve solucije imamo kada je poljoprivreda u pitanju, a to je da XXI vek naš naraštaj završi s kopitama na nogama, ili sa 120 godina prosečnog života”. Izbor je upravo u poljoprivredi.
- Šezdesetih godina - nastavlja Josip svoju priču u korist organske poljoprivrede - Vojvodina je po hektaru uzgajala 5-6 tona pšenice. Moglo se, po mom mišljenju, očekivati da će, kad ja budem veliki i kad se budem bavio tom poljoprivredom, hektar moći da da 12 tona ili bar približno toliko. Međutim, ono što se danas dešava jeste da smo prošlog leta ubrali samo četiri tone po hektaru, i to samo oni koji su dobro radili ili su bili srećne ruke. Prema tome, moja želja se ni izbliza nije ostvarila zato što smo mi u biti otišli jako daleko u upotrebi pesticida i herbicida. To su te hemikalije koje mogu i definitivno opredeliti ono o čemu sam govorio. Zato je organska poljoprivreda nešto što je naprosto zarazilo svet, a to je, jednostavno rečeno, pokušaj da se pronađe alternativa pomenutoj varijanti koja upotebljava hemiju. Da iznađemo nove forme i načine, a to će značiti da ćemo dobiti novi kvalitet svoje vlastite budućnosti, a to je hrana. I mi ćemo ostvariti onih 120 godina, bar tako stručnjaci kažu.

TEORETSKE POSTAVKE
- Pre svega, svi bi trebalo da se upoznaju sa teoretskim postavkama organske poljoprivrede. Moraju iznaći put i način da dođu do potrebnih saznanja. Moraju biti opredeljeni za takav posao. Sledeće je da pročitaju Zakon o organskoj poljoprivredi, koji prate određeni propisi i uputstva, a koji je izašao 17.06.2006. godine. Tada će im biti jasno šta su strateški elementi u tom razvoju. Takođe, jako je važno uočiti da je ovo suptilni deo poljoprivrede koji u biti traži promene. Iz zakona se moraju izučiti elementi koji su izuzetno važni i, što je veoma bitno, sasvim drugačiji od takozvane konvencionalne poljoprivrede sa kojom smo se do sada susretali.
Ovo je pravi izazov za one ljude koji žele da uđu u nove tehnologije, a njih, bar za sada, slabije prate instituti i druge institucije i službe. Uostalom, gospodin Malnar kaže:
- I ja se već desetak godina bavim time, a nisam stručnjak u tome, bar ne u onom smislu koji taj pojam u svakodnevnom razgovoru koristimo. Ja sam samo sebi to stvorio kao stručnu materiju, a voleo bih da sutra to rade instituti, i da se to onda razvija. Onda će sve to, da tako kažem, propratiti nauka, a u tome je suština. Budući da se radi o novim tehnologijama, može se očekivati da sve strukture, od lokalne vlasti do stručnjaka, kojih ovde ima iz oblasti koje smo pominjali, jednostavno pomognu da organska poljoprivreda dobije status nekakve ozbiljne poljoprivrede. Prosto rečeno, ovde se radi o sredstvima za uzgoj biljaka. To su sredstva koja nemaju hemiju u sebi, ni u jednom jedinom miligramu, sredstva kojima se može odraditi celokupna poljoprivreda. Mi smo uglavnom pominjali biljke, ali u organsku poljoprivredu spada i uzgoj u ribarstvu, zatim u stočarstvu (krave, mleko i sve što uz to ide), pčelarstvu, a i uzgoj pilića se može raditi ovom metodom.
Ti proizvodi su danas u Srbiji jako potrebni, to je alternativa koja je, ako baš hoćemo, daleko veća za izvoz, koji nam je i te kako neophodan. U Kanadu i Švedsku, pre svih. Zato je sasvim logično da bi i lokalna vlast trebalo da bude zainteresovana da ovaj grad to uradi i da on bude nekakav faktor u tom hlebu koji Srbija može na planu organske poljoprivrede da napravi. Mislim, pošto jako dobro poznajem ovaj region, da to može da bude nešto što će ceniti svi učesnici u organskoj poljoprivredi.

ĐUBRIVO KOJE I LJUDI MOGU DA PIJU
- Ove godine ću sa svojim saradnicima doći i biti u ovom regionu i imaćemo nekoliko pokaznih oglednih mesta u svim aspektima. Ovde se mora naći praktičan interes svih, jer mislim da nam je svima pružena ista šansa i da bi trebalo da to iskoristimo. Potreba za zdravom hranom je velika i sa stanovišta onih koji je konzumiraju i onih koji bi da njome trguju. Bogati svet je uhvatio strah od svih mogućih bolesti za koje se zasigurno zna da im je uzročnik nezdrava ishrana. A što se prihrane za biljke po ovom metodu tiče, odnosno veštačkog đubriva kako se to u konvencionalnoj poljoprivredi zove, ovde je ono u takvom obliku da ga i ljudi mogu piti, što najslikovitije govori o dometima poljoprivrede bez hemije ili, organske poljoprivrede, kako kaže moj sagovornik.
Inače, ova tema je zainteresovala i predsednika opštine dr Miloša Babića, koji je Malnara i zvanično primio u svom kabinetu, predložio da ovaj tekst bude objavljen u novinama, a svojim savetnicima za ovakva i slična pitanja savetovao da u Privrednoj komori organizuju što skorije predavanje Josipa Malnara, a potom i savetovanje sa lokalnim stručnjacima. Ako sve bude kako je zamišljeno, uskoro bi se možda moglo dogoditi da naš grad bude pionir u osmišljavanju uzgoja zdrave hrane, čime bi Srbi, kako tvrdi Josip, prvi mogli da budu starine sa više od 120 godina života. To bi možda moglo da nas svrsta u red dobročinitelja čovečanstva, naročito onih koji dolaze. Mada, iskreno rečeno, prosečan Srbin ni sa ovim kratkim i jadnim životom ne zna ša da čini i kako najbolje da ga upotrebi. Ali, to je već neka druga tema i ne spada u oblast naučne fantastike koja, iskreno rečeno, vrlo lako može postati i realnost. Od vas zavisi.

ŠTRAJK RADNIKA FABRIKE VAGONA UŠAO U DRUGU SEDMICU - piše Dragan Vukićević
Ukrajinci k’o Piroćanci!

   • U svega sedam dana štrajka u Fabricin vagona jedan direktor podneo ostavku, drugi imenovan, doneta odluka o suspenziji lidera štrajkača, nagovešteno uvođenje radne obaveze, otvoren nov poslovni račun... • Od srede radnici rade i štrajkuju...

   Štrajk oko 800 radnika Fabrike vagona, koji je počeo prošle srede, ušao je u drugu sedmicu. Metalci štrajkuju, ali i rade - glasi poslednja informacija pre zaključenja ovog broja (sreda popodne). Zvanično, štrajk nije prekinut, štrajkački odbor pregovara i dalje, ali svi istrajavaju na svojim pozicijama.
Da podsetimo, vagondzije su stupile u generalni štrajk, pošto većinski vlasnik Fabrike vagona, ukrajinska korporacija ,,Dombas” iz Donjecka u Ukrajini, nije isplatio dugovanja zaposlenima u ukupnom iznosu od oko milion evra.
Dok pregovori traju već desetak dana bez konačnog rezultata, u svega jednoj sedmici dogodilo se više burnih događaja. Najpre je dosadašnji generalni direktor Rodoljub Maričić ,,iz moralnih razloga” , kako je u pisanoj izjavi objasnio, podneo ostavku na tu funkciju, da bi potom kao v.d. direktora fabrike bio imenovan Boško Slavković, čija je jedna od prvih odluka bila da donese rešenje o privremenoj suspenziji s radnih mesta i zabrani ulaska u fabrički krug šestorici sindikalnih vođa i članova štrajkačkog odbora. Ubrzo je takvu odluku povukao, da bi se potom oglasio i Ukrajinac Svjetoslav Serdjuk izjavom da zbog prekida proizvodnje neće biti isplate novembarskih i decembarskih plata.
Inače, štrajk, ukoliko se ne bi došlo do kompromisa i ako bi se produžio na duži period, doveo bi u pitanje realizaciju ugovora o proizvodnji 950 vagona za nemačke železnice, pogotovo što bi trebalo da prva kompozicija od 40 vagona krene put Nemačke sredinom godine.
Prošlog vikenda, u toku pregovora, novi direktor je štrajkačkom odboru obećao da će zaostale zarade i regres za prošlu godinu biti isplaćeni u narednih nekoliko dana, čim bude otvoren ,,poseban račun”, preko koga bi fabrika trebalo normalno da posluje, bez hipoteke starih dugova od oko milijardu dinara, koje je, inače, država Srbija preuzela na sebe pri kupovini preduzeća, ali tu obavezu još nije ispunila.
- Mi ne tražimo ništa više od onoga što nam pripada i što je definisano kupoprodajnim ugovorom - kaže Dragan Mitrović, jedan od članova štrajkačkog odbora. - Ne odustajemo ni od jednog od svojih zahteva i prava zapisanih u tom ugovoru i siocijalnom programu, a to je isplata zarada zaostalih još iz perioda pre privatizacije - deo do kraja prošle godine, uz obavezu kupca da od ukupno 6,5 miliona evra već u prvoj godini uloži najmanje milion u razvoj fabrike.
Koliko je situacija u Fabrici vagona postala užarena ilustruje i vest koja se u ponedeljak pronela među štrajkačima da rukovodstvo fabrike priprema rešenja o radnoj obavezi za sve radnike, kako bi se štrajk prekinuo.
- Uvođenjem radne obaveze rukovodstvo bi grubo prekršilo radnička prava - kaže predsednik fabričkog sindikata ,,Nezavisnost” Milomir Ćirković. - Zakonom o štrajku regulisano je da je tokom sprovođenja zakonitog generalnog štrajka jedino merodavan štrajkački odbor da pokrene proizvodnju, o čemu smo dobili potvrdu i od opštinske inspekcije rada.
- Mi samo tražimo da većinski vlasnik počne da poštuje kupoprodajni ugovor koji je sam potpisao i ništa više od toga - komentar je Dragana Mitrovića, člana štrajkačkog odbora i predsednika Samostalnog sindikata Fabrike vagona.
Novopostavljeni direktor Boško Slavković insistira da se prekine štrajk i produži rad, a da se pregovori produže, kako bi fabrika ispunila svoje ugovorene obaveze.
Do zaključenja ovog broja ,,Ibarskih novosti” vest je da su se radnici i vratili redovnom poslu i da štrajkuju.

JOŠ JEDAN ŠTRAJK
I ,,Magnohrom” na koloseku vagondzija

   U organizaciji Samostalnog i Nezavisnog sindikata u ponedeljak je u štrajk stupilo i oko 2.200 vatrostalaca ,,Magnohroma”, kojeg je prošlog leta kupila svetska metalurška imperija ,,Stil global holding limitid” braće Mital iz Indije.
Vatrostalci zahtevaju od poslodavca redovniju isplatu zarada, regresa za prošlu godinu i veću zaposlenost. Pregovori dveju strana započeli su u ponedeljak, simbolično - tačno u podne, i još traju.
Po poslednjim informacijama u sredu je radnicima isplaćena polovina plate, a druga polovina sledi za dve nedelje.

VOJNI GRAĐEVINCI U BEOGRADU
Protest i ispred Vlade

   Posle više protesta u Kraljevu, više od sto od ukupno 275 otpuštenih radnika Vojno-građevinske ustanove ,,Kraljevo”, u sredu su održali protest i ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Na ovaj potez odlučili su se pošto ni posle deset dana nije ispunjen nijedan njihov zahtev, uprkos obećanjima iz Ministarstva odbrane da će njihov radno-pravni status biti rešen.
U ponedeljak je ostavku podneo i direktor VGU ,,Kraljevo” Cvetan Lazarevski.

DR PREDRAG STOJANOVIĆ: ISTINA O PROTESTIMA U KRALJEVU 1996-1997. GODINE (4)
Najbolja skupština u poslednjih trideset godina

   Ta energija, koja se pokazala na protestima u Kraljevu, jako je važna, iz dva razloga. Ona je bila stalna, a drugo, pokazivala je snagu Koalicije ,,Zajedno”. Jer, postoji nešto što je bilo preko puta Koalicije ,,Zajedno”, a to je ovaj tabor komunistički protiv kojeg smo se mi borili i izborili, i u prvom i u drugom krugu. I vrlo je interesantno koliko je nama pomagala ta energija sa Trga u političkoj borbi između onih koji nisu hteli da priznaju izborne rezultate i nas koji smo pobedili. To vidim kao jako značajan momenat. Zbog čega? Zbog toga što su i oni radili nešto, ali su radili preko aparata vlasti, preko poluga ovakvih ili onakvih službi, a mi smo defacto bili prepušteni sami sebi i iza sebe imali ono što je zaista najjače, a to je narodna volja koja se svake večeri iskazivala kroz javno mnjenje na Trgu. Šta su radili crveni? Jednostavano su pokušavali da sve ovo nipodaštavaju na način koji je njima bio probitačniji, ako tako mogu da kažem, da to sve smire, da pokušaju da to sve amortizuju i tako dalje, pa kad su videli da ne ide, onda su probali sa onim smešnim kontramitingom koji su organizovali usred bela dana.

ENERGIJA KOJA SE VALJA ULICAMA
Čak su išli dotle da probaju da formiraju i svoju Skupštinu, pa su nelegalno izabrali Zorana Jablanovića za predsednika SO Kraljevo. To je, nažalost, njemu mnogo više naudilo nego što mu je koristilo, mada je on vrlo brzo shvatio da je pogrešio, iako je ostao u toj opciji. Sećam se da je na glasanju za predsednika i potpredsednika SO Kraljevo Jablanović digao ruku i za Jovića i za mene. Dakle, i tamo su postojali ljudu koji su, svako na svoj način, shvatali da su pogrešili i shvatali šta je politička volja i da više nema političkog silovanja. Zapravo, oba tabora su ovako ili onako razmenjivala informacije sa manje ili više lukavstva. Međutim, ono što je bila naša komparativna prednost je stalni pritisak koji se širio svake večeri sa Trga, i to je ono preko čega se nije moglo. Bilo je tu i radikalnih stvari, od kojih bih pomenuo onaj čuveni štrajk tadašnjih poslanika koji se nisu razdvajali, Marka Petrovića i Mileta Korićanca, pa onda slanje izbornog materijala Gonzalesu za Beograd u tajnosti, čuvena doktorka Slađa koja je bila jedna od aktera. Bilo je tu zanimljivih momenata, bilo je i inaćenja. U jednom trenutku je, koliko se sećam, Zoran Vukadinović imao incident sa kolonom šetača. Dakle, bile su uzavrele političke strasti i vrlo je interesantno da je to trajalo čitavih sto dana. Da to nije bio samo jedan trenutak, pa da se završi, nego je tu stalno tinjala vatra i to je bilo ono što je sa jedne strane bilo jako dobro, ali sa druge strane se nije smelo dozvoliti da se to razbukti u požar koji potom ne bismo bili u stanju da kontrolišemo i da, ne daj bože, dođe do nekih neželjenih posedica.
Mi tada nismo ni smeli da pomislimo da izađemo iz koalicije, kako je Koštunica tražio od nas, jer verovatno ne bismo dočekali sutrašnji dan od onog naroda koji je, verujući nam, proveo toliko dana na ulici. A bilo je tada i onih poznatih provokacija, neželjenih, sa onom bombom i onaj nepristojni momak na dočeku Nove godine koji je očigledno bio poslat da isprovocira čitavu stvar. Ali, sve u svemu, sve se završilo na način koji je bio za nas uspešan ali iscrpljujući, a za drugu stranu neuspešan zato što su izgubili jako značajnu tvrđavu - Kraljevo, gde je, ponavljam, Skupština opštine formirana neposredno pred formiranje beogradske skupštine opštine. Mi smo pretposlednji formirali Skupštinu opštine u Srbiji, dakle opština Kraljevo se najviše branila od strane socijalista u julovaca.
I tad mi se činilo da su radikali sve vreme bili po strani, generalno gledajući, da je tu sukob bio izmeću nas, Kolicije ,,Zajedno”, i ,,crvenih". Bilo je tu i onih čuvenih kordona i slika i, sva sreća, prilično mirnih kontakata sa policijom. Mada je bilo i iskakanja iz čitave priče na magistali, recimo, kada je kolona krenula za Čačak. Bilo je privođenja najistaknutijih ljudi: Petrovića, Bučevca, Kostića, Rajovića, ali sva je sreća da je ostalo samo na tome, mada mislim da su nažalost uglavnom svi pomenuti bili samo kolateralna šeteta i da su ovi želeli da Ivana Rajovića malo nauče pameti, kad već nije išlo nikako drugačije. No, išlo je kako je išlo i nisu pomagali ti metodi koje su ,,crveni” primenjivalia u amortizaciji porotesta u Kraljevu. Štaviše, politički gledano, ti njihovi metodi su nama pomagali polako ali sigurno održavajući konstantnu radikalizaciju protesta, jer je bilo jasno da, ako Koalicija ,,Zajedno” ne formira skupštinu, može svašta da se dogodi u gradu. Jer, protest je postao način života i ako on ne uspe, najnormalnija logična posledica bi bila da se dogodi nešto što niko od nas nije želeo, a verovatno ni od njih. Meni se čini da su bili strašno razbijeni, politički. Policija nije znala ili nije smela ni htela da primenjuje ovlašćenja koja su se ipak svodila samo na golu silu. Načelnik policije Raša Milijanović ipak je bio domaći, pa iako je više bilo policije sa strane nego domaće, ipak je on po komandnoj odgovornosti bio taj u koga smo mogli da upremo prstom ako se desi nešto loše.
Sa druge strane, dobro je to što se Vojska Jugoslavije držala po strani. Ja bar nisam čuo da se niko iz komande grada, ili komande Garniozona u Kraljevu, izjašnjavao politički za protest ili protiv protesta, i vojsci bi tu zaista trebalo odati priznanje, tadašnjem rukovodećem kadru u Kraljevu. Jer Kraljevo je veliki garnizon, a bilo je čak i veoma jakih simpatija kod vazduhoplovaca u Lađevcima, koje su nam i lično, uveče bez uniforme, iskazivane. Tako da smo shvatili da je u komandnom kadru u Kraljevu, a tada je bio pukovnik Petrović, jako fin čovek, bilo simpatija, možda ne političkih, ali je bilo simpatija za protest i otpora prema gaženju narodne volje. U svakom slučaju, Vojsci bi trebalo odati veliko priznanje za jedno muško držanje bez mešanja u bilo kakve stvari, jer se mi vrlo dobro sećamo kako su gušene demonstracije u Beogradu kad je SPO kretao na ulice. Bez razmišljanja su tenkovi izbacivani na ulice Beograda. Veliku ulogu je odigrao i komandant tenkovske brigade, Mandić, miran, solidan, normalan čovek.

VIDELO SE DA SMO POBEDILI
Mora se naglasiti da su šetači tada svoje opredeljenje pokazivali potpuno iskreno, bez ostatka. Uopšte nije bilo pokazivanja takve političke volje i sa druge strane, ali je jednostavano bilo nemoguće jer se videlo da smo mi pobedili. Lako je, verovatno, bilo pretpostaviti da ukoliko bi se i sa druge strane pojavilo nešto negativno, moglo je da dođe do neželjenih posledica. E, šta je bilo, bilo je, i mi smo formirali Skupštinu i moja procena je da je ta skupština bila najbolja skupština u Kraljevu i sa naše i sa njihove strane u poslednjih sigurno tridesetak godina, a za kasnije sam apsolutno ubeđen, jer posle odlaska Koalicije ,,Zajedno” Kraljevo doživljava period izuzetne političke nastabilnosti.
Kako smo mi vladali? Prvo, bili smo jako kompaktni. Mislim da nam je, neka mi to zamere ili ne zamere, mnogo pomogla ona zakletva koju smo u kraljevačkoj crkvi položili pre formiranja Skupštine opštine Kraljevo. Osim toga, svakoj sednici je prisustvovao pun broj od 37 odbornika. Treće, mada jesmo pomalo umirali u lepoti, prvih sedam-osam meseci redovno su zasedali odbornički klubovi koalicije na kojima su se redovno ,,lomila koplja" oko svake političke odluke. Ono što je vrednost prva tri meseca vladavine kolicije ,,Zajedno” jesu stalni dogovori izmeću predsednika SO Jovića, predsednika Izvršnog odbora Zvonka Obradovića i mene kao potpredsednika SO oko vođenja dnevne politike u gradu. Bez obzira na probleme na koje smo nailazili, mi smo defakto bili četvrti po rangu slobodni grad u Srbiji i držali grad sa glavom ,,iznad vode”, tada u Srbiji vrlo nemirne s obzirom na blokadu od Republike.
Događalo se sve i svašta, oduzimali su nam novac od samodoprinosa i gde god su mogli, ali su videli da smo konstantno jaki i da nam definitivno ne mogu ništa. I tu bih, ipak, hteo da istaknem ulogu jednog čoveka, meni i dan-danas vrlo simpatičnog, i mislim najpoštenijeg među njima, a to je Zoran Vukadinović. Mislim da je taj čovek shvatio poruku i da je pronašao način, a i kasnije kada je bio šef Carine, da Kraljevu pomogne na jedan lep način, pa čak i da se sukobljava u najužem rukovodstvu JUL kada su neki interesi Kraljeva kako-tako bili tamo na dnevnom redu, mada se tamo uglavnom raspravljalo o tome kako da nas skinu. Međutim, ta upornost Zorana Vukadinovića za Kraljevo ipak mora da bude pomenuta, bez obzira što on pripada drugoj političkoj opciji. Meni to nikada nije smetalo, normalno smo kontaktirali u situacijama u kojima je bilo moguće da se kontaktira i potrebno. Mada je bilo i konflikata, a najpoznatiji je sa Mihaljom Kertesom, koji me je jednom prilikom isterao sa proslave Dana opštine Raška.
(nastaviće se)

STARI KARANOVAC I OKRUZENJE - PEDESET UZBUDLJIVIH GODINA (1) - piše Branko Radojičić
Bečki rat i seoba pod Arsenijem Čarnojevicem

   Kada je posle dvadeset dva dana opsade, 6. septembra 1688. godine, austrijska vojska zauzela Beograd, nastala je prava pometnja. Posle dugo vremena grad je pao u hrišcanske ruke. Jedan britanski savremenik, po pravilu dobro obavešten, najbolje je opisao pad Beogradske tvrđave i stravične scene ratnog nasilja. Valja predstaviti samo manji deo njegovih opširnih spisa:
,,Bilo je tužno gledati kako jadne zarobljene starce vuku za bradu i kako žene i devojke, umrljanje krvlju i blatom, vuku za kosu i od njih čine zabavu i igračke bezobzirnih vojnika. Najzad, požar je ugašen, pokolj je prestao i oko podneva grad i tvrđava su potpuno pokoreni. Sestog septembra, njegovo izborno visočanstvo i drugi vojni zapovednici pobednički su ujahali u grad da razgledaju mrtva tela koja su ispunjavala ulice, ruševine kuca i pustoš koje su načinile bombe".
Ovaj rat je vođen sa promenljivom ratnom srecom. Dva velika carstva su suprotstavila vojske na teritoriji Srbije, koja je postala značajno vojno poprište. Vodile su se očajničke borbe prožete verskim i nacionalnim prezirom, a ratne operacije su vođene i u karanovačkom kraju. Austrijska carska vojska znatno je bila upucena na srpske dobrovoljačke i ustaničke snage. Carski mundir postade vrlo privlačan za srpske seljake; za mnoge koji ,,radije ratuju i haraju nego oru zemlju".

USTANAK
U jesen te godine planuo je pravi srpski ustanak koji je obuhvatio gotovo celu zapadnu Srbiju ,,i sva srpska zemlja podiže se i pobegoše u gore". O tome svedoči jedan dopis tadašnjih ,,starovlaških glavara":
,,Da znate, gospodo i velateli, uzesmo ovamo deset varoši, kazace vi ta naš kaluđer imenom Hadzi Teodor Miloševac ot vece. Nemojte stojati, ovi je kralj pustio vojsku tamo našoj strani. Vece se čudimo vašoj milosti što čekate. Turčin beži, smeo se i beži. Uzesmo varoši Valjevo i Požegu i čak i Užice i Novu Varoš i Prijepolje i Rudo i Višegrad..."
Teško je ne poverovati da ovim, može se reci pravim ustankom, nisu bili obuhvaceni i krajevi oko donjeg Ibra, Zapadne Morave i same karanovačke varoši. U istoriografiji je poznat citat o napadu na Novi Pazar:
,,U to vreme nalazilo se u Novom Pazaru 300 sejmena, koji su se posle poraza povukli u planine. Srbi ustanici sa svega 300 ugar-skih katana i sa 25 Nemaca spale Novi Pazar, opljačkaju sve, bez obzira na pol i na doba, tako da se tamo danas ne vidi nikakva kuca, vec je celo mesto prekriveno leševima, koji su se takođe viđali u velikoj količini po poljima koja su za cela tri dana hoda bila pusta".
Sve to nije ostalo bez kontraudara ozlojeđenih Turaka, koji su se prikupili iz Kolašina, Plava, Rožaja, Bijelog Polja, Pljevalja; sve sami Turci-Arnauti. Organizovali su akciju protiv ustanika, ali budu poraženi; do nogu potučeni.
Međutim, u prolece sledece, 1689. godine, izgleda da su Turcu uspeli da uzvrate udarac. O tome svedoči jedna seoba Srba iz Starog Vlaha, u to vreme predvođena bracom Raškovic, koje kasnije uočavamo kao oficire u austrijskoj službi.
Ali u drugoj polovini godine započela je nova ofanziva austrijske vojske. Jedan dokument jasno ukazuje da je Karanovac vec bio u rukama ustaničkih snaga. Radi se o izveštajima koje je slao glavnokomadujuci austrijske vojske. Reč je o Ludvigu Vilhelmu fon Badenu (Ludvig Badenski), koji je posle sjajne pobede kod Batočine, iz privremenog logora kod Jagodine, poslao izveštaj svom caru u Beč, 15. septembra 1689. godine. Ovaj plemic, mladi generalisimus, obaveštava:
,,U ovim brdima, Raci koji se opet okupljaju počinju da progone neprijatelja na svakom koraku. Oni su zauzeli nekoliko tvrđava, Koznik i Maglič na Zapadnoj Moravi prema Novom Pazaru, u koje ce smestiti hajduke, kako bih u zemlji imao što više uporišta".
Mada se ovde Karanovac ne pominje, ali, imajuci u vidu i kasnije događaje, jasno je da je Karanovac vec tada bio pod kontrolom srpskih ustaničkih snaga. O tome kako je bila organizovana uprava na osvojenoj teritoriji koja je nesumnjivo imala vojni karakter, teško se može govoriti. Da li je ona bila prepuštena vojnim zapovednicima, lokalnim Srbima; da li je u Karanovcu bio lociran nekakav austrijski vojni odred, pitanja su na koja nemamo pouzdane odgovore.

TURSKA ODMAZDA
Početkom sledece, 1690. godine, vec u januaru, počinje pravo rasulo u vojsci austrijskog cara i srpskih dobrovoljaca; dolazi do velikog preokreta i ratna sreca prelazi na stranu protivnika. Turska feudalna vojska sastavljena od pripadnika raznih narodnosti - Albanaca, Tatara i drugih, predvođena velikim vezirom, čovekom albanskog porekla Mustafa-pašom Cuprilijom (Keprili; Cuprilic), sejala je strah i trepet. Odmazda je bila surova i bez milosti. Za Srbe je nastalo teško vreme, a iza austrijske vojske koja se povlači ostajala su ,,zgarišta, suze i izneverene nade, razočarenje i zamrlost". Jedan onovremeni crkveni letopis opisuje taj stvaralački pohod:
,,V zimnoje že vremja pridoše Turci s velikoju siloju i Tatar, so sto tisjač, i napadoše vnezapu (iznenada) ne tražeci ni prava, ni kriva, no vseh obratiše i predadoše sabli. Takožde i Nemca što nađoše sve posekoše do samoga Niša".
Naravno, stradanje nije mimoišlo ni Studenicu. Pecki beg Mahmud ,,tada opuste ovu zemlju; crkve božije popali; manastire opljačka i konačno razori; ljude, žene i decu porobi. Godine 1689. razori se srpska lavra sveta crkva Mileševa i Djurđevi Stupovi i Sopocani i velika lavra Studenica".

VELIKA SEOBA
Tako započe velika izbeglička seoba srpskog stanovništva predvođena peđkim patrijarhom Arsenijem Crnojevicem (Carnojevicem), preko Novog Pazara, Studenice ka Beogradu. Tu se pominje studenički iguman Vasilije, koji je u junu prisustvovao velikom zboru i dogovoru narodnih i crkvenih prvaka u Beogradu.
Vasilije je često monaško ime, pominje se i u kasnijim vremenima. Zasigurno je ovaj iguman ranije, 1686. godine, putovao u Rusiju sa studeničkim jermonahom Sofronijem i đakonom Simeonom radi milostinje za manastir. Vratili su se sa darovima - 150 rubalja, velikim brojem bogoslužbenih knjiga, raznih svešteničkih odež-di, a potvrđena im je ranija careva povelja da mogu svake pete godine da odlaze u Rusiju radi primanja pomoci za svoj manastir.
Mada je najviše izbeglica bilo iz Stare Srbije i Metohije i severniji krajevi su bili kao ,,Sumadija i Pomoravlje veoma opusteli". Posle pada Beograda (8. oktobra 1690. godine) mnogo izbeglica pređe Dunav i Savu i potraži utočište širom Mađarske, a među njima je bilo i Srba Karanovčana. Tako je pomenuti iguman Vasilije pronašao smeštaj čak u Komoranu, na Dunavu. U spisima se pominje pojedinačno i ime jednog izbeglice iz Karanovca...

NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA - 31. JANUAR 2007. - piše Ivan Rajović
,,Jedan pušač - mnogo žrtava"

   Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, obeležava se i ove godine u organizaciji Nacionalne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja i Saveta za kontrolu duvana Vlade RS mnogobrojnim aktivnostima na teritotiji cele Republike.
Moto ovogodišnje manifestacije je ,,Jedan pušač - mnogo žrtava", čime ukazujemo na štetnost pasivnog pušenja po zdravlje nas i naših najbližih, posebno dece, istakla je u uvodu dr Dragana Tendjera-Milićević na konferenciji koja je upriličena u prostorijama Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu.

EPIDEMIOLOŠKI PODACI
Pušenje je najrasprostranjenija bolest zavisnosti. U svetu ima 1.250.000.000 pušača. U Evropskoj uniji puši 35 procenata muškaraca i 25 procenata žena. U Srbiji puši 47 procenata odraslog stanovništva. Petnaestogodišnjaci iz naše zemlje zauzeli su prvo mesto po broju pušača. Iza sebe su ostavili mlade iz Bugarske, Nemačke, Švedske. U Srbiji puši osam odsto osnovaca i 37,5 odsto srednjoškolaca.

POSLEDICE PUŠENJA
Pušenje je najznačajniji pojedinačni preventabilni faktor rizika za pojavu obolevanja i preveremenog umiranja od mnogih hroničnih bolesti, pre svega kardiovaskularnih, malignih, hronične opsrtuktivne bolesti pluća itd.
Pušenje povećava rizik od pojave koronarne bolesti srca oba pola, s tim što je rizik od obolevanja i umiranja više nego dvostruko veći kod mlađih osoba.
U svetu, godišnje, duvan ubije 4,5 miliona ljudi.

PASIVNO PUŠENJE
Dim iz cigareta koja gori i dim koji izdišete iz pluća dovode u opasnost osobe u vašoj okolini koje ga udišu i time postaju pasivni pušači
Posebno su ugrožena novorođenčad i deca pušača kod kojih se šanse da obole od plućnih infekcija, kao što su bronhitis ili zapaljenje pluća, višestruko uvećavaju naročito tokom prve godine života.
U opasnosti su da dobiju astmu, kašalj, infekcije uva. Pluća im se sporije razvijaju.
Pasivno pušenje utiče na holesterol u dečjoj krvi i povećava rizik od srčanih oboljenja kasnije u životu.
Višestruke su posledice na plod ako je majka pušač.
Oko 50 odsto nepušača, koji su svakodnevno izloženi duvanskom dimu, imaju zdravstvene probleme, a boravak u zadimljenim prostorijama za njih znači da puše jednu cigaretu na svaki sat. Smrtnost nepušača zbog dužeg pasivnog pušenja povećava se za 10-30 odsto.

Rezultati dobijeni Istraživanjem zdravlja stanovništva Srbije 2006. u odnosu na isto 2000. godine, u delu koji se odnosi na pušenje kao jednog od najznačajnijih biheviopralnih faktora rizika su:
Prevalencija pušenja odraslog stanovništva smanjena sa 40,5 odsto na 35,3 odsto ukupno gledano. Smanjenje je rezultat većeg smanjenja kod muškaraca sa 47,9 odsto na 39,7, u odnosu na žene, gde je smanjenje manje - sa 33,7 odsto na 30,5 odsto.
Odraslo stanovništvo je svesnije štetnih posledica pušenja (sa 34.6 odsto povećano na 56,9 odsto), a manje su svesni štetnih posledica izloženosti duvanskom dimu na radnom mestu (sa 55,4 odsto opala na 50,1 odsto).
Prevalencija pušenja dece i omladine smanjena je sa 22,9 procenata na 15,7 ukupno gledano.
Kod dečaka za 6,1 odsto, a kod devojčica za 8,2.
Stavovi kod dece i omladine od 15 do 19 godina nisu bitno promenjeni ni prema pušenju za oko pet odsto), ni prema izloženosti duvanskom dimu u kući (oko 14 procenata). Ali ima pozitivnog pomaka.

ŠTA NAM PREDSTOJI
Strategja o kontroli duvana je usvojena i treba je prevesti u praksu. Nabrajamo samo neke od aktivnosti:
Potrebno je nastaviti sa aktivnostima usmerenim na zdravstvene ustanove ka potpunom oslobađanju od duvanskog dima.
Izuzetno značajan cilj je oslobađanje škola od duvanskog dima, kontinuirana edukacija prosvetnih radnika i edukacija učenika za prevenciju pušenja.
Formiranje medijske strategije, uključivanje medija i ustanova iz oblasti kulture i traženje što šire podrške javnosti za sprovođenje Strategije za kontrolu duvana.

LIČNI STAV
Srpski kič

   Sećam se, davno, gledao sam film u kome završna scena izgleda ovako: Vije se kozaračko kolo, drugovi partizani sa puškama preko ramena, a drugarice partizanke obuvene u cokule i sa tek upredenim kikama, podvriskuju i kliču svojoj tek dosanjanoj budućnosti. Kolo se vije kroz crkvenu portu, pa oko same crkve koja se puši. Unezvereni sveštenik držeći poveći krst očajava što su mu poštedeli život, krsti se pokušavajući da odagna nečastivog koji se ugnezdio u tek prišivene petokrake. U tom trenutku vatra guta zvonik i kupolu crkve i sve nestaje u zagrljaju vatrene stihije...
To je bila slika Srbije sredinom dvadesetog veka, u vihoru rata i traženju svog novog kvaziidentiteta.
Prolazile su godine i decenije. Srbi zahvaljujući svojoj amputiranoj pameti pokušavaju da nađu novu veru, bolju i trajniju od pravoslavlja. Zahvaljujući petoletkama projektuje se sve sem kulture i religije. Dvehiljadegodišnje postojanje mladim komsomolcima, ilegalcima, skojevcima, komesarima, drugovima i drugaricama, učinilo se kao mali istorijski zahvat nad njihovom vizijom novog poretka. NJihov intelektualni kredibilitet tada nije bio potentan da shvati da su samo deo istorijskog eksperimenta koji će trajati kraće i od njih samih.
U vremenu svog postojanja koji će trajati kroz nekoliko petogodišnjih planova, pokušali su da unište simbole vere i tradicije srpskog, ali ne i drugih bratskih naroda. Srpski, na brzinu stvoreni boljševici, marksisti i lenjinisti nisu nikad shvatili šta ti glupi i prozaični atributi znače, uništavajući sami sebe. Povremeno se utrkuju ko će biti veći progonitelj sopstvenog naroda i svoje odbačene vere. Izgledali su kao mali Staljini sa tugom u srcu što nisu bar malo veći i od svoje senke. Naprasno postaju obuzeti svojim sopstvenim komunističkim svetom ravnodušni prema patnjama drugih. NJihove filozofije je podrazumevala apstrahovanje svakog vrednosnog sistema i gledišta, iza čega ostaje potpuna praznina.
U takvim okolnostima vera i vernici prolaze bezmalo u ilegalu plašeći se za sebe i svog Boga. U iskorenjivanju vere i tradicije srpski komunisti počinju da liče na lekare epidemiologe koji rade na iskorenjivanju velikih boginja. Dok se u drugim, nama tada bratskim republikama, dan mrtvih proglašava bezmalo za državni praznik, nama Božić određuju kao običan radni dan. Badnjak se kupovao aman krišom i uveče unosio u kuću uz prigušeno pijukanje i bacanje žita da Drug komšija ne čuje i ne bude ometen dok čita Karla Marksa.
Prošle su decenije...
Sada već ostereli drugovi redovno odlaze u crkvu, na liturgiju, poste, idu na pričest. Još uvek izgledaju potpuno izveštačeno, ne shvatajući suštinu religijskog postojanja čoveka i kanone vere.
Žale mi se obični ljudi, otporni na viruse i komunizam, a koji su preživeli komunističku harangu, da ne mogu da uđu u crkvu od bivših drugova. Oni uvek stoje u prvim redovima kao nekad, pokazujući krajnji stepen potpune moralne pokvarenosti.
Van crkve pokazuju lažno pokajanje pokušavajući da nadoknade izgubljeno vreme i sebe u njemu. Bahato ističu simbole vere... Ulice liče na pokretne drvorede tek odsečenih cerova. Badnjake postavljaju na ulazima, izlazima, brisačima i branicima. Sve počinje da liči na nov Balkansko Srpski kič. Dokazujući na taj način da mi Srbi retko u čemu imamo meru i elementarni civilizacijski ukus.
Preterivanje u svemu, pa i veri, Arhetip je Srba.
Napokon srpsko društvo treba da počiva na senima velikih ljudi, a da suštinski preobražaj našeg naroda bude zadatak na kome treba raditi dygo i strpljivo računajući na duhovno-svetovnu sabornost.
Dragiša Kostić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KONCERT MILOŠA PETROVIĆA, POZNATOG VIOLINISTE ROĐENOG U GRADU NA IBRU - piše Verica Nikolić
Serafimi za Kraljevčane

   Kraljevčani su ovog vikenda (na Dan Svetog Save, subota), imali priliku da uživaju u muzičkom stvaralaštvu dva izuzetno mlada umetnika, ovdašnjoj publici dobro poznatog violiniste Miloša Petrovića i kompozitora i pijaniste Aleksandra Simića. Oni su okosnica ansambla ,,Serafimi", koji je u Kraljevačkom pozorištu izveo tango, romanse, bluz i druge kompozicije. ,,Serafimi" su autorski bend, koji izvodi muziku Aleksandra Simića, kompozitora i pijaniste. Nastupaju i na velikoj sceni Narodnog pozorišta, a čine ga Simićevi najbolji prijatelji, vrhunski muzičari. Na sceni bude od dva do 152 člana, u zavisnosti od potrebe nastupa. Okosnicu ansambla čine klavir i vilona.
Kraljevčanin Miloš Petrović je diplomirao kao student generacije na Muzičkoj akademiji u Beogradu, gde je i magistrirao. Paralelno je sa najvišim ocenama završio redovne i postdiplomske studije u Londonu. Trenutno radi kao profesor violine na Akademiji umetnosti u Kragujevcu.
Aleksandar Simić komponovao je muziku za razne jubileje - 50 godina pobede nad fišizmom u Rusiji, ,,Uspavanku za malog Isusa", kojom je u više od 15 zemalja obeleženo 2000 godina hrišćanstva, i muziku povodom 200 godina srpske državnosti. Komponovao je muziku i za 13 pozorišnih predstava. Sa Milošem Petrovićem radio je muziku za film Gorana Paskaljevića ,,Optimisti".
Zanimljivo je da je Simić, završavajući treću godinu Medicinskog fakulteta, upisao odsek kompozicije na Muzičkoj akademiji. Iako pre toga nije imao nikakvo muzičko obrazovanje, bio je prvi na prijemnom ispitu.
,,Serafimi" su u Kraljevačkom pozorištu izveli ,,Tango za nju", ,,Tri romanse", ,,Beogradski bluz" i druge kompozicije.



JELENA TOMAŠEVIĆ NA SVEČANOJ AKADEMIJI - piše Ivan Rajović
Kraljevčani, budite uz mene

   • Izuzetna je čast nastpupati ovakvim povodom, jer mislim da su to svetinje, pošto su prve bolnice, kao što smo čuli, bile pri manastirima i monasi su lečili ljude. U skladu sa tim, otpevala sam dve izvorne pesme bez instrumentalne pratnje, i sve je odlično prošlo

   Mlada ali izuzetno dobra i perspektivna pevačica Jelena Tomašević nastupila je u Kvartu sa dve pesme povodom obeležavanja osam vekova od nastanka prve bolnice u Srbiji. Pevati ovakvim povodom trebalo bi da predstavlja čast svakom umetniku, ali bi trebalo da i organizatori znaju koga da odaberu. U kraljevačkom slučaju, koji je sticajem okolnosti poprimio mnogo šire razmere, to nije bio problem i Jelena je u svakom pogledu opravdala svoje prisustvo na svečanoj akademiji na zadovoljstvo svih onih koji su prisustvovali ovom izuzetno značajnom skupu. U izjavi za ,,Ibarske novosti” Jelena je, pored ostalog, rekla:
- Nisam prvi put u Kraljevu, pevala sam prošle godine za srpsku Novu godinu na Trgu i bilo je jako lepo. Atmosfera je bila odlična, pevala sam skoro sat i po, što mi je posebno drago. I mogu reći da mi je lepo ovde. Hvala organizatorima koji su me pozvali da nastupim i ovom prilikom, tim pre što se radi o osam vekova od osnivanja prve bolnice u Srbiji. To mi je izuzetna čast, jer mislim da su to svetinje, pošto su prve bolnice, kao što smo čuli, bile pri manastirima i monasi su lečili ljude. U skladu sa tim, otpevala sam dve izvorne pesme bez instrumentalne pratnje, i sve je odlično prošlo.
Na pitanje šta u ovom trenutku radi, Jelena odgovara:
- Već dve godine snimam album, ali strpljenje se isplatilo. Album je već pri kraju, biće odličan i biće u maniru pop muzike sa nekim ambijentalnim prizvukom. Planiram da uradim još jedan album, na kojem će se naći samo izvorna muzika, jer vidim da publika voli to što radim. Mada, ima i onih koji vole kako pevam pop muziku. Možda je najbolje napraviti neki takav spoj. Uostalom, sačekajte još dva meseca i album će biti pred vama, pa ćete sami zaključiti o čemu se radi. Promocija će biti u svim gradovima, pa ću doći i u Kraljevo. Pozdravljam sve Kraljevčane, budite uz mene i slušajte moje pesme.



IZBORNA SKUPŠTINA KPZ KRALJEVO
Snežana Antić novi sekretar

   Na sednici Skupštine Kulturno-prosvetne zajednice opštine Kraljevo za predsednika Skupštine izabran je Zvonko Tufegdzić, predstavnik opštine Kraljevo, a za novog sekretara Snežana Antić, novinar.
Predsednik, sekretar, članovi predsedništva i članovi nadzornog odbora izabrani su jednoglasno. Takođe, jednoglasno je usvojen izveštaj o radu za prethodnu godinu i program rada za 2007. godinu. Konstatovano je da KPZ ulazi u pedeset prvu godinu postojanja sa vrlo ambicioznim programom koji će značajno doprineti unapređenju kulturnih aktivnosti u kraljevačkoj opštini, uz podršku i još bolju saradnju sa SO i drugim činiocima javnog i kulturnog života.
Članovi Skupštine su odali priznanje dosadašnjem radu i aktivnostima KPZ, a naročito su istakli izuzetne rezultate postignute na nivou Republike Srbije.
Dosadašnjem sekretaru KPZ Kraljevo Miroslavu Stankoviću, koji odlazi u penziju, takođe je odato priznanje za dugogodišnji samopregoran i profesionalan rad u ostvarivanju programskih ciljeva i zadataka KPZ opštine Kraljevo.



“THE KRALJEVSKI ČABAR(E)” U KRALJEVAČKOM POZORIŠTU
U znak podrške borbi za demokratiju i slobodu govora

   • Predstava je ostavila snažan utisak na posetioce koji su, takođe, došli da svojim prisustvom daju podršku glumcima i Rajoviću, pri čemu su pojedinci našli za shodno da na razne načine, čak i pištaljkama, bukvalno učestvuju u predstavi i daju svoj doprinos ideji koju je ona nosila, a što se i iz samog njenog imena lako da zaključiti

   U Kraljevačkom pozorištu je prošle nedelje izveden The chabar(e) of kingtaun ili na srpskom The kraljevski čabar(e). Ova predstava je zamišljena i urađena kao svojevrsna duhovita kritika naše stvarnosti, koja se na originalan način bavi našim naravima i našom neveselom svakodnevicom. Rađena je po tekstu kraljevačkog pesnika i novinara Ivana Rajovića, a režirao ju je Miloš Dražović. Muziku su uradili mladi kraljevački kompozitori Igor Rajović i Marjan Milanović, scenograf je LJubiša Simović, koreograf Dragan Micić, a kostime je radio Stefan Savković. U Čabareu učestvuje gotovo kompletan ansambl Pozorišta: Vukman Rakočević, Živorad Gajović, Predrag Pavlović, Vladan Slavković, Ana Jerotijević, Mile Cvijović, Zoran Damjanović, Jasmina Radović, Milena Jevtović, Jovana Terzin, LJubinko - LJubo Vujović, Veroljub Andrijanić, Petar Anđelković i za ovu priliku angažovane igračice Tijana Svorcan, Gordana Jovanović i Nataša Novčić.
Za razliku od prethodnih izvođenja, Čabare je ovoga puta odigran u znak podrške, kako je rečeno, borbi za demokratiju i slobodu govora, ili tačnije u znak podrške Ivanu Rajoviću, koji je nedavno osuđen zbog, kako je obrazloženo, ,,uvrede” jednog lokalnog političara, bivšeg visokog funkcionera u lokalnoj vlasti u vreme režima Slobodana Miloševića. U predstavi, koja je rađena po Rajovićevom tekstu, po zamisli direktorke Pozorišta Aleksandre Kovačević, specijalno za ovu priliku, nastupio je i sam autor, čija je uloga bila da odglumi samog sebe sedeći za šankom i razmišljajući o životu uz flašicu ,,Tuborga”.
Za razliku od svih prethodnih izvođenja, Čabare je ovoga puta u velikoj meri odstupio od originalnog teksta prepuštajući se trenutnoj improvizaciji glumaca, što je, možda, uticalo na umetnički dojam, ali u svakom slučaju predstavlja izvanredan eksperiment uz pojedinačni doprinos glumaca u realizaciji onoga čemu je predstava i bila namenjena, a to je svojevrsna kritika aktuelnog odnosa sistema i njegovih izvršilaca protiv slobode govora i objektivnog informisanja. U svemu tome bilo je, možda, i malo preterivanja ili nedorečenosti, malo svakodnevnih, uobičajenih konstatacija, kao i u svakoj improvizaciji na licu mesta, ali je bitno reći da je ovo prvi put u istoriji da se glumci na ovakav način solidarišu sa jednim stvaraocem i stanu u njegovu zaštitu. I to je ono pred čim svaki nedostatak, ako ga je i bilo, mora da padne. Čabare, koji je već sam po sebi kritika postojećeg stanja i onoga što je do tog stanja dovelo, u ovom slučaju je postao, što je paradoksalno, i svojevrsna kritika samoga sebe i ,,tolerancije” sa kojom je u svom originalnom izdanju izašao u javnost. Naime, pokazalo se da glumci imaju mnogo više toga da saopšte publici i to na mnogo jednostavaniji, originalniji i eksplicitniji način nego što je to uradio autor koji je, pored ostalog, osuđen zbog ,,nedoličnog” javnog govora.
U svakom slučaju, predstava je ostavila snažan utisak na posetioce koji su, takođe, došli da svojim prisustvom daju podršku glumcima i Rajoviću, pri čemu su pojedinci našli za shodno da na razne načine, čak i pištaljkama, bukvalno učestvuju u predstavi i daju svoj doprinos ideji koju je ona nosila, a što se i iz samog njenog imena lako da zaključiti, a ono je, da podsetim, THE CHABAR(E) OF KINGTAUN, ili na srpskom THE KRALJEVSKI ČABAR(E). Naravno, nikako ne bi trebalo izostaviti Aleksandru Kovačević i Biljanu Konstantinović, koje snose najveću ,,odgovornost” za ovaj poduhvat u kojem je još jednom do pravog i punog značaja došla uloga pozorišta u svakodnevnom životu u vremenima kada se naprosto gubi granica između realnog života i glume i sve postaje cirkus u kojem, svesno ili ne, svi učestvujemo.



TRIBINA U OKVIRU INICIJATIVE “RAZUM I SVEST”
,,Postizborna Srbija”

   Tribina na temu ,,Postizborna Srbija” biće održana večeras u Lingva centru (početak u 19 časova). Gost tribine je Marko Vidojković, jedan od najplodnijih i najčitanijih mladih domaćih pisaca.
Rođen je 1975. u Beogradu.
Objavio je romane Ples sitnih demona, Đavo je moj drug, Pikavci na plaži i Kandže. Za najnoviji roman Sve crvenkape su iste, nedavno je dobio Vitalovu književnu nagradu.
Vidojković je pisac koji piše o stvarnom životu, i to radi ,,vešto i zavodljivo". Evo primera kako on to radi:
O zemlji u kojoj živi misli:
Lepa zemlja, sa brdima, planinama, dolinama, ravnicama, rekama, jezerima, mestimičnim automobilskim olupinama pokraj puta, plastičnim flašama po rezervatima prirode, benzenom u vazduhu nekih gradova, radijacijom u pojedinim rupama od bombi, hladnjačama s leševima u nekim rečnim tokovima i kamionyijama što pišaju pokraj puta, usled nedostatka plastičnih klozeta. Naša zemlja ima klimu koja je na ivici surovosti samo par dana godišnje, kad temperatura padne na minus deset ili skoči na četrdeset. Ostalim danima, naša klima je super. Ovde možeš da naučiš da voliš sva godišnja doba, a ne kao u Kaliforniji, samo leto i proleće. Kad bi širom naše zemlje bili izgrađeni autoputevi, možda bi bilo manje udaranja u automobile koji idu iz suprotnog smera. Ali naši putevi su trenutno takvi da ti ni ne treba drugi automobil za saobraćajnu nesreću. Sve u svemu, sa zemljom smo mogli da prođemo i mnogo, mnogo gore. Preciznije, sa njenim prirodnim bogatstvima.
O narodu koji ovde živi misli:
Gomila ljubaznih, otvorenih ljudi, spremnih na smeh, šalu, prežderavanje i padanje pod stolove u svakoj prilici. Dobro zezanje je srž života građana naše zemlje. U odnosu na građane okolnih država, mi smo baš do jaja. Pogledajte, recimo, Bugare. Carevi, ali nisu ni izbliza tako duhoviti kao mi. A i pametni smo. Ne naš građanin, ali građanin imaginarne Velike Srbije izmislio je struju. Da nema struje, ovaj što popunjava leksikon ne bi mogao da nervira mnoge od vas. Kad se spoji zezanje i pamet, jedini zaključak koji može da se donese je da bi naši građani trebalo, na primer, nekako da unovče to što se u ovoj zemlji tako dobro provodi, pa čak i kad vas bombarduju ili biju pendrecima. Ili možda da unovče to što im tako dobro ide učenje. Pa, zašto je onda naša zemlja sa sve njenim divnim ljudima tako posrana? Zašto ljudi gladuju? Zašto su pristali da dobro zezanje pretvore u kukanje za prošlošću i zveckanje oružjem? Zašto svi srpski štreberi beže u druge zemlje? Zato što kad negde imate gomilu careva, tamo morate da imate i gomilu vucibatina, Inače bi prirodna ravnoteža bila narušena. Kad se uzme u obzir i to da je gomila careva izginula u proteklih sto pedeset godina, onda je valjda jasno da danas u Srbiji ima možda čak i više vucibatina nego careva.



SVETOSAVSKA AKADEMIJA - IZVODI IZ BESEDE BRANISLAVA TODIĆA
Sveti Sava i manastir Žiča

   Još je hilandarski jeromonah Domentijan, poslednji učenik Svetog Save, razmišljajući o svom učitelju i prosvetitelju srpskom, rekao: ,,Dobra dela ovoga bogoljupca i trudoljupca neizmerna su i bezbrojna, i mi zemaljski ne možemo ih lako znati, a poznata su samo jedinom zdatelju srdaca i onome koji providi tajno: Bogu, koji i našem nerazumlju daje svoju silu"...
...Zato i mi danas, priznajući dan Svetoga Save, u nedoumici smo šta da prvo kažemo o njemu, i šta da najpre izdvojimo, jer ostavljajući carske palate i povlačeći se u tišinu Svete gore, monaškim smirenjem postao je uzor svome rodu; zadobio je autokefaliju Srpske crkve i bio njen prvi arhiepiskop; postao je prosvetitelj, jer je ukorenio i rasprostranio pravoslavnu veru u svom otačastvu; tako je uveo Srbe u krug posvećenih, ali i bogoizabranih naroda, stvorivši od njega Novi Izrailj; zakonopravilom i tipicama uredio je crkveni i monaški život u manastirima i skitovima, a poukama smirio ohole i državu izveo na put mira i tišine; žitijem i službom svetom Simeonu Nemanji postavio je osnove našoj književnosti; prvi je sastavio srpske natpise i dao da se ispišu na freskama...
Ali da ne bih umnožavao reči - čemu nas je takođe on podučavao - pomenuću Savine zasluge za podizanje i ukrašavanje hramova, jer sam se dugo proučavajući ova njegova pregnuća, uverio koliko je to Savino delo veliko i neprolazno. Celoga života, gde god da je bio i kud god da je stigao, podizao je, proširivao, obnavljao ili bar obdarivao crkve i manastire...
...Koliko je, pak, bila dalekovida njegova zamisao da sa svetim Simeonom zasnuje Hilandar na Svetoj gori, a malo kasnije i keliju Svetog Save Osvećenog u Kareji, pokazala su naredna stoleća, jer je Hilandar postao ne samo pribežište srpskim monasima, beć i samo središte našeg duhovnog života, kulture, književnosti i umetnosti...
...Pošto smo u godini kad obeležavamo osam vekova podizanja manastira Žiče, želeo bih sebe i sve nas da podsetim na zasluge Svetog Save u podizanju i ukrašavanju ovog manastira, prebirajući po onome što nam je, ma koliko škrto, o tome zabeležila istorija i sačuvala sama Žiča...
...Sve što je u tom slavnom i uzbudljivom vremenu bilo sudbonosno i ono najvažnije, bilo je vezano za Svetog Savu i Žiču; ovde je on izabrao i rukopoložio prve episkope, ovde je održao prvi sabor i izgovorio onu čuvenu besedu o pravoslavnoj veri, ovde je po pravoslavnom obredu krunisao Stefana Prvovenčanog, ovde je preneo njegove svete mošti iz Studenice, ovde je izabrao svog naslednika Arsenija. Odavde je krenuo i na svoje prvo putovanje u Svetu zemlju 1229. godine, gde je bio zadivljen onim što je tamo video i doživeo. Posebno je jak utisak na njega ostavio palestinski način bogosluženja, koji je po povratku u otadzbinu počeo da uvodi u svoju crkvu. Svakako je iz tih razloga, a uz pomoć kralja Radoslava, pridodao Žiči prostranu spoljnu pripratu i visoku kulu ispred nje. Prvobitne freske su sačuvane samo u prostoriji na prvom spratu ove kule, teško ozleđene u nekom požaru, ali neobično zanimljive, jer njihov izbor i izgled i danas jasno pokazuje da im je tvorac bio Sveti Sava. Na istočnom zidu su Raspeće, sveti Konstantin i Jelena sa Časnim krstom, u maloj niši poprsje Isusa Hrista koji obećava spasenja svima koji ga slede, a na ostalim zidovima su, u vidu ikona, sveti Sava Osvećeni, Teodor Studit i sveti arhijereji. Sve su to teme i likovi neobično dragi Svetom Savi, pa smo uvereni da su naslikani po njegovoj želji, i da se on poremeno povlačio baš u ovu prostoriju, da se tu molio i podvizivao, po obrazu drevnih svetih stolpnika. Odatle je i uočio monaha Arsenija, dostojnog da ga zameni na svetiteljskom prestolu, a Sava se po drugi put zaputio u Jerusalim, odakle se nije živ vratio u svoje otačastvo.
Ali njegovo delo je ostalo živo, delo čiju veličini i značaj teško može da dosegne i shvati slabašni ljudski um. Već osam vekova to delo traje, ono se neguje i nastavlja, dopunjuje i nadograđuje, po njegovim rečima: ,,Molim one koji će posle mene doći, ispunite ono što ne stigoh da dovršim u svom malovremenom životu"...

Bez iznenađenja sa favoritom