Autonomija - da, nezavisnost za Kosmet - nikako!
Samostalno raspolaganje opštinskom imovinom
„Moramo brzo formirati stabilne institucije”
Ko je i kada otkrio zeolit u Igrošu
Neprekidna borba za prava rudara
Početak slabljenja Koalicije ,,Zajedno”
Pogranična palanka između dve moćne imperije
Čovek koji se iz hobija druži sa zmijama
Licence za lekare
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

PISMO ODBORA ZA POVRATAK NA KiM PREDSEDNICIMA TADIĆU I KOŠTUNICI - piše Dragan Vukićević
Autonomija - da, nezavisnost za Kosmet - nikako!

   • Za nas je neprihvatljivo svako drugo rešenje osim prava na autonomiju po najvišim međunarodnim standardima. Smatraćemo izdajnikom nacionalnih i državnih interesa svakog pojedinca ili kolektivni državni organ koji prihvati bilo kakvo drugo rešenje, navodi se u pismu Odbora za povratak predsedniku Tadiću i premijeru Koštunici

   Srbija je jedna od najstarijih evropskih država sa velikom demokratskom tradicijom, čiju suverenost potvrđuje i rezolucija br. 1244 Saveta bezbednosti UN, legalna članica UN. I pored svih tih činjenica danas imamo na delu reviziju njenog legitimnog statusa i pokušaj otcepljenja jednog dela njene teritorije, Kosova i Metohije, koji se od juna 1999. godine nalazi pod međunarodnom upravom. Ovo je deo pisma koji je poslednjeg dana januara uputio Odbor za povratak na Kosovo i Metohiju predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici. Pismo je potpisao akademik sa Kosova i Metohije Svetomir Arsić Basara, a podržalo ga je još 99 Srba sa Kosova i Metohije od kojih je veliki broj prepoznatljivih imena. Na ovaj korak Odbor za povratak odučio se, kako se navodi u pismu, u svetlu najnovijih događanja na Kosmetu s obzirom na približavanje trenutka kada će se delimično ili u celosti odlučiti o trajnom statusu srpske južne pokrajine. Odbor za povratak saopštava svoje stavove i viđenje sadašnje situacije, kao i predviđanja za budućnost i predloge za rešenje konačnog statusa Kosmeta.
Uvereni smo da se legitimni status naše južne pokrajine može sačuvati i odbraniti bez obzira na NATO okupaciju i stravičan pritisak takozvane međunarodne zajednice, proalbanskih lobija i od strane naših neprijatelja dobro plaćenih ,,demokrata" i ,,nevladinih organizacija", navodi se u pismu dvojici predsednika, u kome se dalje saopštavaju tri bitna činioca za očuvanje Kosova i Metohije u okviru države Srbije. To su jedinstven nastup Srba koji žive na KIM-u, Srbi i njihovi potomci prognani sa Kosova i Metohije od 6. aprila 1941. godine do danas i treći i najbitniji činilac je državni vrh Srbije i sve njene institucije.
Zato smo odlučili, ne samo da se oglasimo, već i da javno pozovemo sve svoje aktiviste i članove izvornog Srpskog Pokreta Otpora sa Kosova i Metohije iz osamdesetih godina. Dignimo svoj glas i našoj i svetskoj javnosti jasno stavimo do znanja da nećemo prihvatiti nikakvu otimačinu Kosova i Metohije pod bilo kakvim izgovorom i da ćemo se javno organizovati za odbranu Kosova i Metohije svim sredstvima, navodi se u pismu uz konstataciju:
- Za nas je neprihvatljivo svako drugo rešenje osim prava na autonomiju po najvišim međunarodnim standardima. Smatraćemo izdajnikom nacionalnih i državnih interesa svakog pojedinca ili kolektivni državni organ koji prihvati bilo kakvo drugo rešenje. U tom smislu spremni smo da organizujemo javne proteste, na kojima ćemo iznositi i braniti svoje stavove. Organizovaćemo i potpisivanje peticije među prognanicima, među Srbima koji žive na KiM i među svim drugim Srbima u našoj državi i državama bivše SFRJ i dijaspori.
Na taj način, uverljivo ćemo pokazati svim bitnim činiocima, kod nas i u svetu, da nema cene koju nismo spremni da platimo za očuvanje naše svete zemlje u okvirima države Srbije.
Uvereni smo da će ovaj naš patriotski čin naići na vaše puno razumevanje jer ga mi doživljavamo pre svega kao pomoć vama, kao najodgovornijim funkcionerima u ovom po srpski narod odsudnom trenutku, navodi se na kraju pisma koje su uputili predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici članovi Odbora za povratak uz potpis sto uglednih Srba sa Kosmeta.

REAGOVANJE SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA NA AHTISARIJEV PLAN
Neka Ahtisari poklanja svoje

   Kosovo i Metohija tokom više od hiljadu godina su nastanjeni Srbima, a u sve vreme, do velikih seoba srpskog naroda, gotovo isključivo Srbima. Svako zna - ako hoće da zna - da je tu bio centar srednjovekovne srpske države i kolevka srpske kulture, a da je tu, u Pećkoj Patrijaršiji, i do dana današnjeg prvo glavno sedište Srpske Pravoslavne crkve. U smislu državnosti, Kosovo i Metohija su po važećem međunarodnom pravu neotuđivi deo teritorije Srbije. O tome svedoči važeći ugovor iz Bukurešta od 10. avgusta 1913. i na desetine rezolucija Generalne skupšine i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Pariski sporazum iz 1995. godine i niz pravnih akata Evropske unije, Rusije, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske.
Sve to zna svako, ali ne zna - ili, pre će biti, neće da zna - političar po imenu Marti Ahtisari. Bez i jedne jedine reči obrazloženja, makar i lažnog, on predlaže da se, suprotno svim normama međunarodnog ponašanja, od Srbije otme Kosovo i Metohija. On u stvari predlaže da se nad Srbijom, međunarodno priznatom suverenom državom, izvrši pravno nasilje. On ne priznaje silu prava nego pravo sile. Kakvi nedostižni dometi demokratije, a o pravdi da se i ne govori!
   Srpska Pravoslavna crkva je uvek, nasuprot tome, jasno i glasno isticala da pravda drži zemlje i gradove, a da je prokletstvo sve što je oteto. Da li bi gospodin Ahtisari ovakav ,,svoj" genijalni plan razrešenja krize primenio na svoju zemlju? Srpska Pravoslavna crkva nema ništa protiv da on, kome god želi, pokloni ono što je njegovo, ali skreće pažnju na to da ga niko nikada nije ovlastio - da bilo kome poklanja Kosovo i Metohiju. U skladu sa pravnim poretkom koji važi u svetu, status Kosova i Metohije je dat: Pokrajina je sastavni deo Srbije. Taj status se može promeniti samo uz pristanak Srbije i ukoliko bi se izmenio njen ustavni poredak. Ahtisari, sasvim sigurno, nije nadležan ni zadužen za takvu ulogu.
Sveti Arhijerejski Sinod apeluje na odgovorne ljude koji vode međunarodnu zajednicu da spreče Ahtisarija u njegovom opasnom naumu da se, u nečije ime, Srbiji, jednoj od starih evropskih država, silom oduzme najdragoceniji deo njene teritorije. Mirna budućnost se ne gradi na pravu jačega, na diktatu gole sile, nego na uvažavanju načela da svi imamo isto dostojanstvo i ravnopravne mogućnosti. Doduše, sila Boga ne moli, ali zato ni Bog silu ne voli. Pritom - Bog je večan, a sila je svaka za vremena.
Sveti Arhijerejski Sinod
Srpske Pravoslavne crkve

POLOŽAJ LOKALNE SAMOUPRAVE PO NOVOM USTAVU REPUBLIKE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Samostalno raspolaganje opštinskom imovinom

   Jedna od osnovnih tema, ne samo u predizbornoj kampanji upravo održanih parlamentarnih izbora, već i u poslednjih petnaestak godina, jeste decentralizacija vlasti i jačanje lokalne samouprave u Republici. To je pitanje jačanja nadležnosti opština i gradova kao jedinica lokalne samouprave, kako u načinu finansiranja, tako i u obavljanju određenih delatnosti iz svoje nadležnosti i njenog većeg osamostaljivanja u odnosu na centralne organe vlasti, kao i ravnomernog regionalnog razvoja Republike.
   Sadašnji Zakon o lokalnoj samoupravi donet je 26. februara 2002. godine. U organizaciju i način finansiranja i rada lokalne vlasti uveo je niz novih rešenja koja su u praksi pokazala veću ili manju delotvornost. Pored postojećih, uvedeni su i neki novi organi kao što su predsednik opštine (gradonačelnik), opštinski menadžer, građanski branilac, glavni arhitekta, savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave i pojedini novi izvorni prihodi opština i gradova. Osnovna slabost ovog Zakona, međutim, pokazalo se u praksi, a to je i ocena većine stručnjaka, jeste nemogućnost lokalne samouprave da samostalno raspolaže sopstvenom imovinom, nedovoljan iznos sredstava koji joj ostaje na raspolaganju i nemogućnost da samostalno uređuje poslove i postavlja odgovorne kadrove u organima i ustanovama na svojoj teritoriji (policija, sudstvo, prosveta, zdravstvo) itd. Zbog toga su predložene izmene postojećeg Zakona o lokalnoj samopupravi, ali i drugih propisa iz ove oblasti koje se očekuju sa primenom novog Ustava.

OGRANIČENA VLAST
Novi Ustav Srbije, usvojen najpre na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, a zatim i na referendumu, održanom 28. i 29. oktobra, donosi i neke novine i poboljšanja u položaju lokalne samouprave. Poboljšanja su predviđena posebno u pogledu prava na sopstvenu imovinu i nove oblike izvornih prihoda, ali taj novi status tek treba da se razradi budućim zakonskim i podzakonskim aktima koje bi trebalo da usvoji Skupština Srbije u novom sazivu. Već u prvom delu, osnovnim načelima novog Ustava, u članu 12. propisano je da je „državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu” i da to pravo građana „podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti”. U trećem poglavlju Ustava, o ekonomskom uređenju i javnim finansijama, članom 87. pored ostalog propisano je da se „imovina autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava, način njihovog korišćenja i raspolaganja, regulišu posebnim zakonom”, a članom 91. da se „sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomsnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom”. Izuzetno je značajan član 94. pod nazivom „Ujednačavanje razvoja”, kojim se reguliše da se „Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom”.
Naravno, najznačajnije je sedmo poglavlje novog Ustava, kojim se pod nazivom „Teritorijalno uređenje” u dvadesetak članova regulišu položaj i nadležnosti autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Propisano je da „građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika”, kao i da su jedinice lokalne samouprave nadležne po pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave u kojima nije nadležna Republika Srbija. Pri tom, o tome „koja su pitanja od republičkog pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom”.

NADLEŽNOSTI OPŠTINE
Osnovnim odredbama o lokalnoj samoupravi propisano je da su „jedinice lokalne samouprave opštine, gradovi i grad Beograd”, a da se teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određuje zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na njenoj teritoriji. Takođe je propisano da se „poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom”. Članom 189. Ustava prediđeno je da se opštine osnivaju i ukidaju zakonom, a grad i u skladu sa kriterijumima predviđenim zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava”, s tim što „grad ima nadležnosti koje su Ustavom poverene opštini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadležnosti”. Statutom grada može se predvideti da se na njegovoj teritoriji „obrazuju dve ili više gradskih opština” i „određuju poslovi iz nadležnosti grada koje vrše gradske opštine”.
Članom 190. novog Ustava direktno su određene nadležnosti opštine. One su nabrojane u osam tačaka, po kojima opština najpre „uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja i uređuje lokalni prevoz”. Pored toga, opština se „stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne i dečje zaštite, sporta i fizičke kulture”, zatim „o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine, zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih nepogoda, zaštiti kulturnih dobara od značaja za opštinu i zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta”. Taj delokrug, što je bitno, nije ograničen jer je predviđeno da „obavlja i druge poslove određene zakonom”. Istim članom propisano je da „opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi budžet i završni račun, urbanistički plan i program razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu”. Takođe, „opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opštini”. Bitna novina u novom Ustavu je odredba po kojoj „opština samostalno upravlja opštinskom imovinom”, u skladu sa zakonom, a na isti način, u skladu sa zakonom, „propisuje prekrašaje za povrede opštinskih propisa”.

ZAŠTITA SAMOUPRAVE
Ustavom su utvrđeni pravni akti i organi opštine. Najviši pravni akt opštine i dalje je statut, koji donosi skupština opštine, kao i druge opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet i završni račun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opštine, raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove određene zakonom i statutom. Organi opštine su skupština opštine i drugi organi određeni statutom, u skladu sa zakonom, pri čemu „skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine”, a izbor izvršnih organa gradova i grada Beograda uređuje se zakonom.
Nadzor nad radom opštine Ustavom je poveren Vladi Srbije, koja je „dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada, takođe, može da pod uslovima određenim zakonom, kao i do sada, „raspusti skupštinu opštine i da istovremeno imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine opštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine”.
Najzad, članom 193. Ustava regulisana je zaštita lokalne samouprave. Propisano je da „organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti opštine”. Statutom određeni organ može takođe „da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona ili drugog opšteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povređuje pravo na lokalnu samoupravu”.
Četvrtim poglavljem novog Ustava kao jedna od osnovnih nadležnosti Republike Srbije propisano je da ona „uređuje i obezbeđuje teritorijalnu organizaciju Republike Srbije i sistem lokalne samouprave” (tačka 3), što pretpostavlja donošenje novog Zakona o lokalnoj samoupravi i drugih propisa kojim će se bliže urediti odnosi, prava i nadležnosti iz ove oblasti.

VERICA KALANOVIĆ, POTPREDSEDNIK STRANKE G 17 PLUS - pripremio Dragan Blagojević
„Moramo brzo formirati stabilne institucije”

   „Mi smo na ovim izborima dobili sedam odsto glasova birača i imamo nešto slabiji rezultat nego 2003. godine, ali je dobro da smo još uvek po snazi i po poverenju građana, po rejtingu, treća stranka demokratske orijentacije u Srbiji, koja će biti nezaobilazna u budućoj zakonodavnoj i izvršnoj vlasti”, rekla je Verica Kalanović, potpredsednik G 17 plus, učestvujući u emisiji „Otvoreno o svemu” Televizije Kraljevo. Ona je odgovarala i na druga aktuelna politička pitanja, pre svega o konstituisanju nove Skupštine i izboru nove Vlade Srbije, kao i o predlogu Martija Ahtisarija za rešavanje statusa Kosova i Metohije. Prenosimo neke od odgovora na postavljena pitanja.
• Ako se u zakonskom roku ne konstituiše nova Skupština i ne izabere nova Vlada Srbije, da li je moguć „scenario” da se parlamentarni izbori ponove?
- Mislim da to niko ne želi, a najpre građani koji postavljaju pitanje da li je moguće da četiri miliona ljudi izađe na izbore i da poverenje da demokratskoj opciji, a da ona ne može da se dogovori!? Smatram da to ne bi bila odgovorna politika i iskreno se nadam da će se vrlo brzo konstituisati Narodna Skupština, a iza toga izabrati i Vlada i Srbija dobiti stabilne institucije za naredni period.
Ovo nije običan postizborni period. Ovo je period koji je zatrpan velikim problemima kao što su pitanje Kosova i Metohije, pitanje saradnje sa Hagom, pitanje daljeg nastavka naših pregovora sa Evropskom unijom... Potpuno je jasno da sve to utiče na formiranje nove Vlade. Što se tiče pitanja da li će se brzo konstituisati Skupština, mislim da hoće. Sve stranke u razgovoru kod predsednika Republike izrazile su spremnost da odmah pošto RIK objavi konačne izborne rezultate dostave liste svojih poslanika, a SRS i G 17 plus i da to učine već sutradan, s obzirom na to da su na svojim stranačkim organima utvrdile imena svojih poslanika u budućem sazivu. Zato mislim da će se Skupština konstituisati do 20. februara. Ustavni sud je, međutim, poništio izbore na šest biračkih mesta, oni treba da se ponove. Mi, kao ozbiljna zemlja, moramo poštovati zakonsku proceduru. Ipak, bilo bi jako dobro da je Skupština već konstituisana i da imamo već definisanu novu platformu za pregovore o Kosmetu, jer je pitanje statusa Kosova i Metohije pitanje broj jedan u ovom trenutku.
• Ako se do 13. februara ne konstituiše Skupština, rečeno je da će u Beč ići predsednik Republike?
- Verovatno predsednik Republike ili neko koga on ovlasti. Kako je na sastanku rečeno, predsednik Republike će preneti stav svih parlamentarnih političkih stranaka da zbog izuzetnog trenutka koji je vezan za to da ne postoje sve institucije u Srbiji i figurativno rečeno igra se jedna presudna utakmica, a Srbija treba da izađe na teren umesto sa 11 sa samo tri igrača, ti pregovori treba da se pomere. Potrebno je da u tako važnom trenutku mi imamo sve važne institucije koje funkcionišu. Znači, novi parlament treba da se konstituiše i usvoji novu platformu o Ahtisarijevom nacrtu rešenja za Kosovo sa dopunom onoga što je bilo u prethodnim pregovorima, zatim možda izvrši dopunu pregovaračkog tima. Jasno je i da mora da postoji nova Vlada koja će da procesuira neke konkretne predloge i amandmane od srpske strane za nastavak pregovora o Kosovu.
• Mlađan Dinkić je izjavio da je Ahtisarijev predlog neprihvatljiv za Srbiju, ali da ga ne treba apriori odbaciti i da treba ići na pregovore?
- Ne znam koliko su uopšte mediji potpuno verno preneli Dinkićevu izjavu. Da pojasnim. Za G 17 plus je neprihvatljiv ovakav plan kakav je Marti Ahtisari doneo, ne samo u nacrtu. Nacrt, čini mi se, u nekim elementima i može da bude prihvatljiv, ali se sa 12 aneksa koji prate nacrt plana menja njegova suština. Zato ne treba da nacrt plana automatski odbacimo i da kažemo da o tome nećemo da razgovaramo, s obzirom na to da je Srbija do sada stalno pričala šta neće, nego da potpuno udruženo, sa konsenzusom, sa svom pameću koju Srbija u ovom trenutku ima, i kroz političare, i kroz nezavisne analitičare, i kroz eksperte iz raznih oblasti, predložimo izmenu i dopunu onih delova nacrta plana sa aneksima koji su jako značajni za Srbiju, koji se odnose i na zaštitu Srba na Kosovu, na eventualne korekcije koje su predviđene u granicama iz 1988. godine (Zašto granice iz 1988. godine?), na zaštitu crkava i manastira i, naravno, na mnoga ekonomska pitanja koje je g. Dinkić kao čovek koji se dugo bavio javnim finansijama odmah u aneksima prepoznao.
• Ako uprkos svemu bude usvojen predlog o nezavisnosti Kosmeta, da li to može da dovede do lomova u Srbiji?
- Vrlo je teško odgovariti na hipotetička pitanja. Jasno je da će Srbija sve da pokuša, sa svim svojim političkim potencijalom, da dođe do značajnijih izmena u Ahtisarijevom nacrtu plana za Kosovo. Tome treba da doprinese i uspostavljanje nove diplomatije, pogotovo u delu nove Vlade Srbije kroz Ministarstvo spoljnih poslova, ali i preko svojih lobista i lobi-grupa koje mora da podrži i finansijski i sa određenim podacima i argumentima. Zatim da pokušamo da u bilateralnim razgovorima sa zemljama članicama Kontakt grupe, sa zemljama EU, sa velikim silama, uključujući i Rusiju i Kinu, postignemo da Savet bezbednosti ne prihvati takvo rešenje koje ide apsolutno na štetu Srbije. Potpuno je jasno da mi moramo veoma aktivno da radimo i zato se G 17 plus zalaže za hitno konstituisanje Skupštine, za vrlo brzi dogovor oko nove Vlade i njen izbor i za kretanje u ozbiljan posao koji je u interesu i građana Srbije. Kroz ove kontakte na svim nivoima i razgovore, sa činjenicama koje idu u korist Srbije, nadam se da ćemo mi neke stvari promeniti u Ahtisarijevom nacrtu plana za Kosovo.
• Šta najviše može da „zakoči” u pregovorima o formiranju nove Vlade Srbije? Da li je to određivanje novog mandatara, personalna rešenja, ili nešto drugo?
- Ne mislim da su to personalna rešenja, jer do razgovora o njima još nismo došli. Čini mi se da tu nema neke velike misterije. DS i DSS moraju da se dogovore oko toga da li je podela nadležnosti između dve najveće demokratske stranke budućnost Srbije i da oko toga postignu konsenzus. Za nas u G 17 plus je prihvatljivo ono što se oni dogovore, ali jeste prihvatljiv i stav jedne od stranaka koji kaže „Dajte da podelimo nadležnosti, pa da jedna da predsednika a druga premijera”, iako smatramo da sve što se oni budu dogovorili jeste interes i za G 17 plus. I zaista nema zadnjih namera. Nije samo fraza, mi verujemo u to da u naredne četiri godine ne smemo da imamo lomove u Srbiji, već da moramo da prođemo kroz proces tranzicije sa jednom stabilnom Vladom. Moramo da u prvi plan stavimo interes države i građana i da kroz stabilnu Vladu počnemo da realizujemo sve što smo kao političke stranke obećali građanima u kampanji, a da zatim u miru održimo izbore za predsednika Republike, pokrajinske i lokalne izbore.
• Koji su prioriteti G 17 plus u programu buduće Vlade Srbije i da li se može postići saglasnost sa prioritetima drugih stranaka, a da se ne izgubi vreme?
- To neće trajati tako dugo. Sve stranke su, na primer, izašle sa tim da je prioritet smanjenje nezaposlenosti. Mi smo rekli da možemo da prepolovimo nezaposlenost kroz subvencije države od dve do deset hiljada evra po jednom novozaposlenom, kroz garanciju države za mala i srednja preduzeća, kroz povoljne kredite za početnike itd. G 17 plus se u kampanji zalagao i za ravnomeran regionalni razvoj i oko toga ne bi trebalo da bude dilema. Međutim, u kampanji smo pričali da dinar i dalje treba da bude stabilan. To je pitanje o kome najpre treba da se dogovorimo. Jer, mi sigurno nećemo biti u Vladi koja će sa konstituisanjem izvršiti devalvaciju dinara za više od 30 odsto, tako da jedan evro vredi 110 dinara, jer bi to podrazumevalo drastičnu promenu dosadašnje makroekonomske politike. Takođe, nećemo prihvatiti da u novoj Vladi imamo recesiju u poljoprivrednoj proizvodnji time što ćemo davati 100 evra po hektaru, a ne subvencije i povoljne kredite za razvoj proizvodnje. Jasno je da nećemo odustati od nekih drugih definisanih prioriteta kao što je davanje šanse mladim i stručnim kadrovima. Ipak, ponavljam, ne verujem da su to stvari oko kojih ne možemo lako da se dogovorimo sa strankama demokratske orijentacije. O tim programskim ciljevima, čini mi se, moglo bi da se dogovori na jednom sastanku. Sigurno je, recimo, da nijedna stranka u budućoj Vladi neće biti protiv da prioritet budu pregovori sa EU o sticanju statusa za ulazak Srbije u EU. Onda će se raditi metodologija kroz određena ministarstva i institucije nove Vlade kako da se konkretno ostvare ti definisani prioriteti.

ZBOG PONAVLJANJA IZBORA NA ŠEST BIRAČKIH MESTA
Skupština - ekspresno

   Rešavanje statusa Kosova i Metohije do krajnjih granica aktuelizovalo je pitanje brzog konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, odlukom Vrhovnog suda Srbije juče su ponovljeni parlamentarni izbori na šest biračkih mesta u Srbiji: na po jednom u Knjaževcu, Vršcu, Šapcu i Senti i na dva u opštini Lipljan. Na ovih šest biračkih mesta upisana su ukupno 4.124 birača, ili manje od jednog promila od ukupnog broja u Republici, tako da ishod ovih izbora sigurno neće uticati na konačne rezultate i broj osvojenih mandata stranaka i koalicija u parlamentu.
U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) su zbog toga najavili da će rezultate izbora na ovih šest biračkih mesta objaviti već danas (petak, 9. februar) do 20 sati. Iako je po zakonu krajnji rok za dostavljanje liste poslanika deset dana od roka za utvrđivanje konačnih rezultata izbora, odnosno 22. februar, u RIK-u kažu da bi tehnički već 10. februara stranke mogle da predaju i liste poslanika na potvrđivanje. Istog dana bilo bi proceduralno izvodljivo i da se sazove konstitutivna sednica Skupštine Srbije, na primer za nedelju, 11. februar, ili ponedeljak, 12. februar.
U konsultacijama kod predsednika Republike i na pres konferencijama sve parlamentarne stranke izrazile su spremnost da liste poslanika predaju odmah, kako bi se Skupština Srbije odmah konstituisala i usvojila novu platformu za pregovore o Ahtisarijevom predlogu o statusu Kosmeta, koji su najavljeni za 13. februar u Beču. Potrebno je da to parlamentarne stranke sada i ispoštuju, naravno ako u međuvremenu ne dođe do usaglašavanja o pomeranju roka za pregovore za neki kasniji datum, što je još uvek neizvesno.

ELEKTRONSKI MEDIJI U IZBORNOJ KAMPANJI
Posrednici, a ne i ,,straživači”

   Elektronski mediji odigrali su pre svega ulogu posrednika između političkih stranaka i birača u kampanji za nedavne parlamentarne izbore u Srbiji - konstatovano je na osnovu rezultata istraživanja. Istaknuto je da su elektronski mediji u kampanji bili relativno nepristrasni i objektivni, ali da su uglavnom nekritički prenosili i emitovali materijale koje su im servirale stranke i koalicije, učesnici izbora. Istraživač Instituta društvenih nauka u Beogradu Jovanka Matić ocenila je da su pravila o ponašanju medija dala prednost interesima stranaka, a ne i birača.
- U ovom slučaju mediji su odigrali jednu posrednu ulogu, bili su neka vrsta „protočnog bojlera” između političkih stranaka i prenosili samo njihove stavove. Mnogi će reći da sam možda preoštra, iz prostog razloga što je učestvovalo više od dvadeset stranaka u političkoj kampanji, ali prilozi koje smo gledali na televizijama i slušali sa radija, štampa je bila malo drugačija, bili su potpuno dosadni, jer su RTV kuće pristale da preuzmu gotove materijale koje su im pripremile stranke, bez dubljih analiza i komentara, pa i sučeljavanja različitih stavova. Ovo istraživanje je pokazalo da su glavni „sukobi” i „varnice” između učesnika izbora koji bi dokazivali da postoji neko angažovano novinarstvo zapravo iz informativnih programa prešli u tok-šou emisije - konstatovala je Nadežda Gaće, predsednik NUNS-a.

U UŠĆU IZABRAN NOVI SAVET MESNE ZAJEDNICE
Kraj dvovlašća u interesu građana?

   Izborom novog Saveta mesne zajednice, na zboru građana prošle subote u Ušću, trebalo bi da se okonča dugogodišnje dvovlašće u ovoj mesnoj zajednici, ali da li će se to dogoditi, teško je reći.
Naime, višegodišnji istovremeni rad dva saveta mesne zajednice u Ušću doveo je do potpune blokade rada i kolapsa mesne zajednice, čime su najviše oštećeni stanovnici ovog kraja i njegov privredni i društveni razvoj. Postojanje dva saveta sa dva predsednika koji, kako tvrde, imaju pečate koji su službeni, stvaralo je potpunu konfuziju. Sukob unutar mesne zajednice posebno je bio izražen u poslednje dve godine. A tokom čitave prošle godine zbog toga mesna zajednica nije funkcionisala i zbog blokade žiro-računa problemi i dalje rastu.
Zato je prošle subote u Ušću i organizovan zbor građana da bi se izabrao samo jedan legitiman Savet mesne zajednice. U prethodnih petnaestak dana, u pripremama za zbor građana, bila su intenzivirana agitovanja, lobiranja, pa i ucenjivanja pobornika dvaju saveta. Na zboru je bilo 313 građana sa pravom glasa. Sa 235 glasova oni su, posle žučne rasprave, poverenje poklonili Savetu na čijem čelu je Momčilo Romčević.
Ovim, međutim, priča izgleda nije završena jer su protivnici novog Saveta izrazili očekivanja da će se uskoro održati novi zbor, na kojem će građani moći da po novom statutu svoje predstavnike biraju tajnim glasanjem. Uostalom, zbog toga je na održanom zboru drugi savet mesne zajednice pozvao prisutne da ne glasaju, pa tako nije dobio nijedan glas. Građani su na zboru takođe postavili i pitanje izbora ostalih mesnih organa, pa će ti izbori, kako je rečeno, biti održani kroz tri meseca.
Po rečima meštana, „već petnaestak godina iste grupe ljudi upravljaju Mesnom zajednicom Ušće, dok ovo mesto ima stalne nerešene probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, zastojem u privrednom razvoju, nezaposlenošću i sve izraženijom migracijom stanovništva, posebno mladih, pa i čitavih porodica. Zbog takvog stanja ove školske godine u prvi razred osnovne škole u Ušću upisano je samo jedno odeljenje. Opšti je, zato, zaključak, koji se čuo na zboru, da novo rukovodstvo mesne zajednice konačno treba da postigne jedinstvo i da se energično uhvati u koštac sa sve izraženijim problemima Ušća i okoline.

ISTINA O ČUDOTVORNOM MINERALU - piše Ivan Rajović
Ko je i kada otkrio zeolit u Igrošu

   • Ruski specijalista za zeolite dr Mihajlov iz instituta u Kazanju je rekao Stojanoviću u Vranju 1989. godine da je pročitao oko 20 referata o zeolitima u Srbiji i da nije našao podatak ko ih je prvi odredio i ,,da se niste pojavili, to ne bih saznao". Ova izjava dr Mihajlova pokazuje da većina naših istraživača koji pišu o zeolitima, ali i o drugim mineralima, ne uvažava etiku naučnog rada

   Mineral zeolit je postao do te mere interesantan da se o njemu već ispredaju legende koje mu pripisuju gotovo neverovatna svojstva, a njegova primena se sve više širi u svim oblastima života. Stručnjaci kažu da su elektrane na nuklearni pogon obložene zeolitom jer ovaj mineral sprečava radioaktivno zračenje. Otkriveno je da posle primene zeolita u poljoprivredi rode plodovi izuzetne veličine. Ukoliko se zeolitom tretira zemljište, za 90 odsto se uvećava prinos žitarica, za 85 odsto paprika, 54 odsto krompira i tako redom. Kokoške koje se hrane zeolitom nose džinovska jaja, paradajz narasta do dva kilograma, a bundeva može da naraste i do dvesta.
Zeolit može da pomogne i kod rešavanja svakodnevnih problema. Pranje zuba zeolitom u prahu leči desni i skida kamenac. Stari Grci su ovaj mineral zvali ,,kamen života". On čisti teške metale, amonijak i sve druge štetne komponente kje su u vodu došle nemarom čoveka. I tako bismo mogli u nedogled, ali, prosto rečeno, ako je verovati stručnjacima, zeolit je zaista mineral koji će tek u budućnosti naći svoju primenu na dobrobit običnog čoveka, ali i čitavog čovečanstva. U takvim okolnostima nameće se i pitanje: ko je zapravo otkrio zeolit na ovim prostorima. U tekstu koji je objavljen u Politici nedavno, pored ostalog, stoji da selo Igroš kod Brusa leži na zeolitu koji su na Kopaoniku otkrili Rusi još 1903. godine. Njihov nalaz je skrivan više od 30 godina u fioci nekog od univerziteta u Moskvi, da bi ga mlađi naučnici, začuđeni nalazom, saopštili u Bogradu.
Ova priča, kakvih je već nekoko bilo u slučajevima kada su drugi pokušavali da prisvoje zasluge vrsnih stručnjaka u ovoj oblasti, podstakla nas je da potražimo istinu. Zapravo, nama je poznat istraživački rad minerologa Dobrice Stojanovića, rođenog u Stopanji, 18 kilometara od Igroša, koji je u Institutu ,,Magnohroma” u Kraljevu izvršio prva određivanja zeolita u Srbiji (1968, 1978) i prvi odredio neke značajne minerale bora (1966, 1992). Zato smo u mogućnosti da navedemo da je prvo saopštenje o zeolitima Igroša dato na zboru Srpskog geološkog društva 28. marta 1978. godine. Prema kazivanju Stojanovića, tada je prof. dr Jelena Obradović, koja se kasnije uključila u obradu zeolita, izjavila da je šteta što o zeolitima Igroša nije znala ranije, jer bi ih unela u publikaciju o zeolitima Evrope, zajedno sa dr Gotardijem iz Italije.
Ruski specijalista za zeolite dr Mihajlov iz instituta u Kazanju je rekao Stojanoviću u Vranju 1989. godine da je pročitao oko 20 referata o zeolitima u Srbiji i da nije našao podatak ko ih je prvi odredio i ,,da se niste pojavili, to ne bih saznao". Ova izjava dr Mihajlova pokazuje da većina naših istraživača koji pišu o zeolitima, ali i o drugim mineralima, ne uvažava etiku naučnog rada. Tada je u školi u Vrnjačkoj Banji kolegama iz Kazanja Stojanović održao predavanje o zeolitima Vranja, a g. Simo Mojić, geolog iz Beograda, bio je oduševljen izlaganjem.
Zatim su g. Simo Mojić i dr Mihajlov ,,tražili zeolite u Srbiji" (1991). Oni su posetili Stojanovića u njegovom stanu u Kraljevu i dobili informacije o zeolitu Jablanice (Kruševac) i o zeolitu Igroša (Brus). Kasnije se uključio Geozavod - Nemetali radi utvrđivanja rezervi zeolita u Igrošu. Na kraju, ležište je privatizovano.
U nedavno objavljenoj knjizi Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara i Geoinstituta (Monografija, 2006) ima referata i o zeolitima. Stojanović izdvaja referat g. Sima Mojića o zeolitu Igroša, u kojem se ne navodi ko ih je odredio - ne pominje se poseta Stojanoviću u Kraljevu, niti Rusi, mada bi bilo korisno znati šta konkretno piše u dokumentaciji koja je ,,skrivena i saopštena u Beogradu".
U Srpskom geološkom društvu nalazi se prijava Dobrice Stojanovića o nepravilnom i štetnom radu geologa Geozavoda - Nemetali, sada Geoinstituta, o novom mineralu bora SRBIJANITU (1992), a u prijavi su navedene i neke nepravilnosti o zeolitima. Važno je istaći, kaže Stojanović, da se 1903. godine u svetu nije znalo za ovakav tip ležišta zeolita, nije bila moguća njihova odredba u to vreme.
Na automatskom rendgenskom sistemu PHILIPS u ,,Magnohromu” Stojanović je snimio neke zeolite za dr Mihajlova, koji je rekao da oni nemaju uređaj za takav kvalitet dijagrama. Zato je opravdano pitanje: kako je ruski putopisac odredio zeolit u Igrošu 1903. godine?

SEDAM DECENIJA SINDIKATA IBARSKIH RUDNIKA
Neprekidna borba za prava rudara

   Ibarski rudnici su počeli organizovano kopanje, veoma kvalitetnog kamenog uglja, 1924. godine. Rad se odvijao u veoma teškim uslovima, bez ikakve zaštitne opreme, mehanizacije i bez prava na godišnji odmor. Rad se odvijao sa dvanaestočasovnim radnim vremenom. Rudari nisu imali obezbeđenu ishranu, a o kupatilima su samo mogli da sanjaju, tako da su se izgladneli i garavi uveče dovlačili kući ne viđajući ni zrak sunca. Surovi gazda rudnika Savić im je isplaćivao bedne nadnice, koje su mesecima kasnile, a svoju robu u rudničkom magacinu im je, po paprenim cenama, davao na veresiju.
Zbog surovih uslova koji su vladali u rudniku odmah se javio veoma jak radnički otpor koji je od vlasnika rudnika, bezuspešno, pokušavao da izdejstvuje humanije uslove rada. Kako do toga nije došlo, 1929. godine organizovan je štrajk, i traženo je: da im se ne smanjuju, ionako bedne, nadnice i da im se isplate sve zaostale zarade koje su kasnile i više od godinu dana, da se uplaćuje zdravstveno i penzijsko osiguranje, izrada prozivnice i kupatila, osmočasovno radno vreme, izgradnja radničkih stanova...
Obećanje koje je dao rudarima gazda nije dugo poštovao tako da je ponovo dolazilo do nezadovoljstva rudara. Dugovanja radnicima su se, umesto smanjivanja, drastično povećavala, a ni uslovi u rudniku nisu bivali mnogo bolji.
Ponovo dolazi do štrajka 1934. godine, kada rudari pešice odlaze kod sreskog načelnika u Rašku, a delegacija rudara u Beograd, na sastanak u ministarstvo. Država oduzima rudnik od Savića i preuzima vođenje rudnika, a rudarima obećava da će im ispuniti zahteve.
Međutim, finansijska kriza nastala posle atentata na Aleksandra Karađorđevića donosi nove probleme rudarima, stanje u rudniku postaje sve teže, zarade i dalje kasne, zaštita na radu sve gora, nedefinisano radno vreme. Sve to primorava rudare da u decembru 1936. godine formiraju sindikalnu organizaciju URSS-a, pod čijim su viđstvom ponovo zapretili štrajkom, na šta uprava rudnika ne reaguje i sindikalne poverenike izbacuje iz kancelarije.
Suočeni sa prethodnim lažnim obećanjima donose jednu tešku odluku - štrajk u jami ili takozvani ,,mrtvi štrajk” do ispunjenja zahteva.

PREVARA
Prvog februara 1937. godine rudari prave smene u jami ,,Jarando", ne izlaze iz jame, u jami im se pridružuje i druga smena (ukupno oko 300 rudara), a ispred jame se okuplja ostatak od 760 tada zaposlenih. Uprava rudnika poziva u pomoć žandarmeriju, koja sa stotinak žandara okupira rudnik. Nadzornici bezuspešno pokušavaju da ubede rudare da napuste mračna rudarska okna. Rudarima je u pomoć u hrani odmah priteklo lokalno stanovništvo dopremajući je skrivenim putevima i napuštenim oknima. Vlast pokazuje svoju surovost zabranom lokalnim trgovcima da porodicama rudara prodaju svoju robu. U pomoć pristižu rudari ,,Trepče" iz Kosovske Mitrovice, koji su u Baljevac dopremili dva vagona brašna i veću novčanu pomoć. Žandarmi blokiraju sve jamske ulaze i onemogućavaju dopremu hrane u jamu.
Osmog dana štrajka iz Beograda dolaze predstavnici Ministarstva šuma i ruda i rudarima nude milostinju, što oni odbijaju, donose odluku da nastave štrajk. Živeći u veoma teškim uslovima, rudari u jami sve više poboljevaju, a drugovi ih vagonetima šalju napolje, gde ih dočekuju ,,spoljni" štrajkači.
Beogradska centrala sindikata se povlači iz štrajka, uprava obustavlja dopremu vode u jamu i zatvara ventilacione hodnike, tako da u jami ponestaje i vazduha... Da bi slomila štrajk, uprava rudnika donosi odluku o privremenom zatvaranju rudnika i proterivanju spoljnog štrajkačkog odbora.
Posle dvanaest dana štrajka, 12. februara, jamski štrajkači, prepušteni sami sebi, na izmaku snage i zdravlja, izgladneli i žedni, 300 sati bez dnevne svetlosti... poverovali su upravi rudnika da će im ispuniti zahteve i da štrajk neće biti sankcionisan, donose odluku o prekidu štrajka i izlaze na svetlost dana...
Po izlasku iz jame shavtaju da su prevareni. Napolju su ih čekali žandarmi, vođe štrajka su pohapšene, 300 rudara otpušteno, a rudari iz drugih krajeva Jugoslavije proterani...
Proizvodnja je nastavljena posle šest meseci, ali ovi događaji nisu prekinuli borbu između rudara i vlasnika rudnika. Ona je nastavljena u nizu novih sukoba, koji su imali manje oštar karakter, ali su neprekidno trajali.
Iako je štrajk imao delimičan uspeh, on je bio kruna dugogodišnje borbe rudara Ibarskih rudnika za život dostojan čoveku. Štrajk je udario temelje Sindikatu Ibarskih rudnika koji se, već 70 godina, uspešno nosi sa svim nedaćama koje su prisutne u najtežem zanimanju na svetu.
Srećno!
Sindikat Ibarskih rudnika.

OKONČAN ŠTRAJK U FABRICI VAGONA
Ukrajinci odrešili kesu

   Višednevni štrajk u kraljevačkoj Fabrici vagona je prekinut. Predstavnici štrajkača i većinskog vlasnika, ukrajinske firme ,,Dombas”, postigli su dogovor oko većine spornih pitanja. Poslodavac se obavezao da u najkraćem roku isplati zaostale zarade za novembar i decembar, kao i nastavak isplate socijalnog programa za 2000-2001. godinu. Na osnovu dogovora, radnicima će biti isplaćeno 80 posto zarade za vreme koje su proveli u štrajku. Kao jedino otvoreno pitanje ostala je isplata regresa za 2006. godinu. Predstavnici štrajkača i poslodavaca pristali su da se problem spornih regresa rešava postupno.

DR PREDRAG STOJANOVIĆ: ISTINA O PROTESTIMA U KRALJEVU 1996-1997. GODINE (5)
Početak slabljenja Koalicije ,,Zajedno”

   • Slučaj Radoslava Jovića je vrlo karakterističan. To je čovek koji je dao dve ostavke na isto mesto, a da ništa nije učinio za grad. Njega Kraljevo nema ni po čemu da pamti. Meni je žao što je tako, ali on je jedan od retkih predsednika opštine koga Kraljevo nema ni po čemu da pamti, sem po tome što je lepo pričao i predlagao, umesto rešenja Lopatnice, da otvaramo česme da bi se komšije okupljale i kao nekad pričale uz točenje vode sa česme

   Ono što nije valjalo u Koaliciji ,,Zajedno” jeste ostavka Radoslava Jovića, za koju ja i dan-danas ne znam zašto ju je podneo, niti mi je jasna. I to je bio početak slabljenja Koalicije ,,Zajedno”. Posle toga su, naravno, došle političke kalkulacije. Već se videlo da Miloševićev režim odlazi, bližila se 2000. godina i svi smo imali drugačije političke interese, ali se Koalicija u Kraljevu držala. Defacto više nije bilo gradonačelnika jer Mlađo Novaković nije bio predsednik opštine koji uliva bilo kakvo poverenje koje se očekuje od prvog čoveka grada. Jednostavano je bio čovek bez inicijative i suviše miran da bi davao obeležje energiji koju je nosila Koalicija ,,Zajedno”.
   Iza toga su došle političke kalkulacije jer su se spremali izbori 2000. godine i, naravno, posle 24. septembra i 5. oktobra koalicija ,,Zajedno” je predala dužnost novoizabranim funkcionerima SO Kraljevo. Ne želim da pričam detaljno o tom periodu upravo zbog toga što je taj period obeležen i našim međusobnim svađama, koškanjima, razmiricama. Što, moram da priznam, nije donelo ništa dobro ovom gradu. Donelo je samo prevremene izbore za Skupštinu i Skupštinu opštine, stagnaciju u razvoju i činjenicu da mi nismo ,,izbacili" nikoga ko bi bio od značaja u Republici. Problem je i u tome što ovaj grad nikada nije stao iza jednog čoveka koga bi zdušno podržao ili imao grupu ljudi na funkcijama u Beogradu odakle bi grad mogao da ima koristi. A zato snosimo odgovornost svi mi koji smo, ovako ili onako, učestvovali u kreiranju takve politike, neko manje neko više. Ja ne želim sebe da na bilo koji način amnestiram, ali želim da kažem da je, ipak, politička opcija kojoj ja pripadam izazivala najmanje problema, bila najprincipijelnija u dogovorima kada su koalicije u pitanju. Mislim da smo, uz SPO, ostali najverniji izvornim idejama Koalicije ,,Zajedno”, koje su bile koherentne, jasne i vodile ovaj grad prema kakvom-takvom razvoju. Ono što nije dobro jeste to što ovaj grad polako stagnira iz godine u godinu, a ta stagnacija je najbolji znak da vrlo lako Kraljevo može da krene krupnim koracima unazad.

MOGUĆNOST PROMENE
   Koalicija ,,Zajedno” je donela fantastičnu promenu i pokazalo se da je promena u Kraljevu moguća i da domaći ljudi mogu da iznesu te promene. Uostalom, dosta je toga pozitivnog i to se lako da izmeriti listanjem opštinskih arhiva. Isto tako, pokazalo se da nismo uspeli da dovedemo na normalan nivo međusobne interese i da uskladimo međusobne, ako tako smem da kažem, političke strasti. Neko se više neko manje, neko pre, neko kasnije, od nas naučio nekim stvarima, ali nismo se naučili svi. Ono što je veliki dobitak za Koaliciju ,,Zajedno” je to da se pokazala mogućnost promene. Jer bilo kako bilo, možda je to više negativno nego pozitivno, ali česte promene predsednika SO Kraljevo, česti izbori, pokazuju da postoji volja za promenama. Zašto te promene nisu kanalisane na najbolji način, to je za drugu priču i za druge procene, i ne želim da sebi uzmem za pravo da samo ja dajem ocenu o tome. Ali, u svakom slučaju, to je kvalitet više.
   S druge strane, mnogo ljudi je razočarano i iz Kolicije ,,Zajedno” i od onih koji su učestvovali u promenama time što ovaj grad nije nastavio pozitivnim koracima koje je trasirala Koalicija ,,Zajedno”. Ali to je, nažalost, bio samo početak. Koalicija ,,Zajedno” je tada imala svoj 5. oktobar 1996-1997. godine, i započela 6. oktobar. Nije ga završila. Nama je 6. oktobar isuviše dugo trajao. Jednostavno, uz sve blokade koje smo imali, nismo smogli dovoljno snage da sve stvari postavimo na svoje mesto, a ni sistem nam to nije dozvoljavao. Iskreno se nadam da će nešto što će doći u sledećim vremenima, koja će neminovno biti jako teška, očekujem sledećih 4-5 vrlo teških godina, vodu potpuno izbistriti.
   Ono što mi je lično zadovoljstvo je to što nisam otišao iz Kraljeva, što sam tu, što kontaktiram i dalje sa svim ljudima sa kojima sam kontaktirao u vreme Koalicije ,,Zajedno”, bez obzira na kojoj je ko strani bio. Naravano, ne kontaktiram sa svima istim intenzitetom i istim kvalitetom, ali mi je ipak drago što se promenio politički milje u Kraljevu. Nema više one bezrezervne servilnosti i poslušnosti prema vlasti, ali je, nažalost, i u Kraljevu, kao i u Republici, vidna feudalizacija lokalne vlasti. Pod tim podrazumevam to da dominantnu ulogu ima ona politička opcija kojoj pripada prvi čovek grada. I nije dobro što je tako, jer kvalitetni ljudi moraju da nađu svoje mesto, uvek i u svakom trenutku. Zbog toga je mnogo kvalitetnih ljudi ogorčeno i van politike, što takođe nije dobro. Nadam se da će doći neko vreme kada će se spojiti mladost i iskustvo i neki novi klinci koji neminovno moraju da dođu. Iskreno se nadam da mora doći vreme kada neće samo nas nekolicinu prozivati za dobre i loše stvari u ovom gradu, nego da će se oformiti grupa ljudi koja će konačno moći da se dogovori i da Kraljevo pogura napred.

LOŠE NAVIKE
   Ono što nije bilo dobro je i to što se stvorila navika da se opredeljujemo prema ličnostima, a ne prema njihovim delima. Slučaj Radoslava Jovića je vrlo karakterističan. To je čovek koji je dao dve ostavke na isto mesto, a da ništa nije učinio za grad. Njega Kraljevo nema ni po čemu da pamti. Meni je žao što je tako, ali on je jedan od retkih predsednika opštine koga Kraljevo nema ni po čemu da pamti, sem po tome što je lepo pričao i predlagao, umesto rešenja Lopatnice, da otvaramo česme da bi se komšije okupljale i kao nekad pričale uz točenje vode sa česme. Mi nismo dobili ništa civilizacijski kvalitetnije, jednostavno smo stali, i to je ono što nije dobro. Žao mi je, naravno, što je tako, umesto da smo sledili primer Maribora, koji je bio industrijski centar kao i Kraljevo, i koji je kroz bolnu tranziciju prošao bolno, a sad je sigurno grad broj dva u Sloveniji, grad koji će dobiti Univerzijadu 2012. godine, grad sa ogromnim razvojnim potencijalima, grad u kojem je nezaposlenost svedena na svega četiri odsto, grad malih i srednjih preduzeća…
Da smo se malo više okrenuli ka Evropi, bolje bi nam bilo, jer nije srpska tradicija samo u sarmi, kupusu, pečenju i pivu ispred prodavnice, već je i te kako vezana za Evropu i evropske vrednosti. Najsigurnije je ono što je najracionalnije, a to racionalno bi u Kraljevu trebalo da vodi jedna grupa ljudi, da sedne i da se dogovori kako će ovaj grad da izgleda ubuduće, makar oni ljudi koji su ovde ostali. Oni koji su otišli bi tebalo da Kraljevu pomognu. Ako se i dalje budemo delili prema sujetama, neće biti dobro. Ja sam optimista i ako bih išta voleo u životu, to je da mi se s vremena na vreme vrate adrenalin i energija od onih 100 dana, jer to je bilo vreme radosti, vreme verovanja, vreme drugarstva, vreme prijateljstva i vreme bez krajnjih političkih igara i zakulisnih radnji. To je bilo divnih kraljevačkih 100 dana. Ja mislim da to vreme jedanput mora da se ponovi Kraljevu. Voleo bih da se ponovi, mada meni sigurno neće, ali Kraljevu hoće, u to sam ubeđen.
(nastaviće se)

STARI KARANOVAC I OKRUZENJE - PEDESET UZBUDLJIVIH GODINA (2) - piše Branko Radojičić
Pogranična palanka između dve moćne imperije

   Posle prvih sudbonosnih događaja, duhovni manastirski život nije prestao u Studenici. Igumana Vasilija, izgleda, nasledio je dostojanstvenik imenom Pahomije. Godine 1693. urezano je njegovo ime na osnovi jednog stuba južnog aneksa Bogorodičine crkve. Sedam ili deset godina kasnije putovao je u Rusiju, caru Petru Velikom, i dobio je dosta milostinje za Manastir. Iz 1715. je jedna povelja ugrovlaškog vojvode Stefana Kantakuzina.

STUDENICA POSLE 1690.
Ova hrisovulja koja je pisana u Trgovištu, u Vlaškoj, na rumunskom jeziku, u stvari potvrđuje ranije privilegije od strane rumunskih vladara. Oni manastiru određuju godišnju pomoć, dok su živi, a mole studeničke oce da zapišu imena njihova i imena njihovih roditelja u ,,sveti pomenik" i da ih navek pominju u svojim molitvama. Njen deo preveden dosta davno zvuči živopisno: ,,Jego sijateljstva Jon Stefana Kantakuzina, vojvode, Božijeju milostiju gosudarja i vladatelja vseja zemlji Ugrovlahiskija, čerez koje on semu svjatomu, opštežiteljnomu monastiru uspenskome Studenici ježegodno po 6000 aspri i paki bratiji, prihođeščej po siju milostinju, po 600 aspri poklanja."
Treba da se zna da je Eugen fon Savoja (Evgenije Savojski) neposredno pre osvajanja Beograda 1717. godine, u vojnom logoru nadomak Beogradske tvrđave, izdao ,,pokrovitelno pismo" (salva guardia) koje se odnosi na manastir i selo Studenicu. Pismo sadrži naređenje o oštrom kažnjavanju svakog samovoljnog pljačkanja ili nasilja nad lokalnim stanovništvom.
Sačuvano je i jedno pismo iz koga se vidi da je tadašnji patrijarh Mojsej, 1722. godine, boravio u Studenici. Iz tog pisma se može saznati da su tada iz Soluna došla dva ikonopisca sa učenicima. Jedan monah Bugarin i Grk svetovni slikar je o crkvenom trošku trebalo da oslikaju ikonostas nama dobro poznate pećke crkve.
Bogata manastirska riznica sadrži i tapije koje su na turskom jeziku, izdate u Sarajevu, iz 1726. i 1732. godine, kojima turske vlasti manastiru dodeljuju zemlju, verovatno u statusu feuda. To pokazuje da je Studenica teritorijalno pripadala bosanskom pašaluku.

AUSTRIJSKA UPRAVA (1717-1738)
Posle još jednog rata, jednog čuvenog zauzimanja Beograda 1717. godine, od Austrijanaca pod komandom slavnog vojskovođe, aristokrate Evgenija Savojskog, nasta novo stanje na terenu. U okolini Požarevca je iduće godine potpisan mirovni ugovor, po kome je Austrija dobila na upravu deo Srbije, do Zapadne Morave. Tako Karanovac postade pogranična palanka, na međi dve moćne imperije. Sa jedne strane Habzburzi, sa druge moćni sultani, potomci Turčina Osmana. Preko Morave Habzburzi formiraše ,,Kraljevinu Srbiju", a Karanovac osta u već prilično dezorganizovanom Osmanskom carstvu. Tu u Karanovcu smestiše se mnoge spahije i erlije iz mesta koja su zauzeli Austrijanci i koji su ostali bez svojih poseda i privilegija.
Austrijski državni popis od 1717. godine otkriva administrativnu podelu u toj Srbiji, severno od ,,male Morave". Kragujevački distrikt, na primer, obuhvata 38 naseljenih i 164 tada nenaseljena mesta, među kojima prepoznajemo: dva Vitanovca, Vitkovac, Gledić, Guberevac, Milavčiće, Milatovac, Pečenog, Ugljarevo, kao i Čukojevac i Petropolje. Ali i Rudnički distrikt otkriva nama poznate toponime kao što su sela istorijskog rudničkog pomoravlja: Bečanj, Bresnica, Katrga, Miločaj, Mrčajevci, Obrva, Oplanići, Cvetke, a i Goletići (danas polje između Tavnika i Katrge).
Na tom prostoru prvo je zavedena privremena vojna uprava po principu vojne granice. Formirana su vojnička (hajdučka) sela, koja su imala izvesne privilegije zbog vojne, graničarske dužnosti, i bilo je i običnih zemljoradničkih (komorskih) sela, čije su obaveze bile u funkciji snabdevanja novoformirane narodne graničarske vojske. Izgleda da su tačni istorijski dokazi da je hajdučko selo Cvetke imalo značajunu poziciju. Tu je u poljskom utvrđenju bila stacionirana jedna od glavnih komandi graničarske milicije. Lokalni komandant u Cvetkama je bio kapetan Trifun Isaković, brat ipak poznatijeg Vuka Isakovića Crnobarca. Posle 1725. godine takvi komandni štabovi su formirani i u Vitanovcu i Čačku, gde je kmandovao kapetan Nikola Čupić, rodom Moračanin Hercegovac.
Treba istaći da su pomenuta sela, većim delom, bila naseljena skorim doseljenicima - prebezima iz krajeva pod turskom upravom. Mnoga su sela bila tokom ranijih ratova gotovo opustela. Tako je i cvetački pop, kako je zabeleženo, izbegao iz sela Tahani ,,radi velike nužde tureckije", kao i neki pop u Kragujevcu, rodom iz Tihnića u Metohiji; prvo je bio sveštenik u Kosovskoj Mitrovici, pa je ,,potom, nužde radi arnautske" dalje se selio u druge krajeve. Čudne su sudbine mnogih, pa i jednog graničara u Vitanaovcu, u činu harambaše, koji je bio rodom iz jednog od brdskih plemena današnje Crne Gore.

SALVA GUARDIA
Evgenije Savojski, okićen gotovo beskrajnim brojem počasnih titula, ovde se predstavlja kao: ,,Mi Evgenij Fransiškus". On je princ i Savoje i Pijemonta, i kavalijer i general-lajtant; tajni savetnik, guvernator i kapiten austrijskog Nedarlanda. Predsednik je Dvorskog vojnog saveta itd.
U delu ovog pisma stoji: ,,Nastojaščeje selo Studenicu kupno s podanici, njihovim imenijem i sa svima pročima prinadležatelstvima zavojevali i zadobili jesmo. ,,Zaprećeno je ,,oštrom kaštigom" za svako haranje, otimanje stoke, rušenje domova, ,,svaku samovoljnu militarsku egzekuciju" i svako nasilje pod bilo kojim izgovorom.

TURCI OSMANLIJE - ODLIČNI ADMINISTRATORI
Turci Osmanlije su bili odlični administratori. Poreski tefteri predstavljaju dragocene istorijske izvore. Kao dobar primer može da posluži formiranje jedne beogradske kancelarije, 1702. godine, za prikupljanje državnih prihoda za izdržavanje vojnih poseda u Beogradskom pašaluku. Iz popisa za 1708. godinu saznajemo da je karanovačka mukata Čemerno izdata pod zakup zajedno sa užičkom mukatom zvanom Rujno i da je ostvaren prihod od 635 groša. Time je ostvaren manjak jer je, na primer, za 1704. godinu sama mukata Čemerno, odvojeno izdata za viće od hiljadu groša. Ovde pažnju izaziva i podatak da se Čemerno navodi kao rudnik, a sva kasnija dokumenta to ne potvrđuju. To se ne može tvrditi sa dovoljnom sigurnošću, ali mukatu Čemerno kasnije više prepoznajemo kao veliki zemljišni posed.
(nastaviće se)

FORMIRANA REGIONALNA LEKARSKA KOMORA - piše Anđelka Milošević
Licence za lekare

   Kada je pre nešto više od godinu dana donet Zakon o lekarskim komorama, predviđeno je osnivanje farmaceutske, stomatološke, biohemijske i komore medicinskih sestara i tehničara. To je institucija koja treba da uredi suštinske odnose u zdravstvu, kao što su donošenje kodeksa profesionalne etike, izdavanje i privremeno ili trajno oduzimanje licence za rad, kao i posredovanje u sporovima između članova komore i korisnika zdravstvenih usluga.
Osnovni cilj formiranja Lekarske komore Srbije je unapređenje zdravstvene delatnosti.
Od 1. marta počinje upisivanje članova u Lekarsku komoru. Po automatizmu, svi lekari će dobiti licencu za rad, ali će nakon sedam godina morati da je obnove. Prema rečima dr Milana Parezanovića, člana Skupštine Lekarske komore Srbije, zakon za to predviđa određene zasluge: kroz svakodnevni rad, kontinuirane edukacije, učešće na stručnim sastancima i seminarima itd. Lekarska komora može trajno da oduzme licencu zdravstvenom radniku ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Prema članu u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, lekar kome je oduzeta licenca može da obavlja određene poslove zdravstvene delatnosti, ali pod nadzorom lekara koji ima licencu, a koga za to odredi direktor zdravstvene ustanove.
U našoj zemlji nezvanično nijedan lekar nije osuđen zbog, na primer, lekarske greške. Osnivanje komore i licenciranje će uticati na odgovorniji rad zaposlenih u zdravstvenoj delatnosti.
I zdravstvene ustanove, za sada dobrovoljno, učestvuju u trci za dobijanje licence za rad. Prema rečima direktora ZC ,,Studenica” dr Dragana Arsića, kraljevačka zdravstvena ustanova je prva u Srbiji koja je prošla proces akreditacije i očekuje se da će uskoro dobiti licencu za rad.
Konstitutivna Skupština Lekarske komore Srbije, kada su usvojeni statut i kodeks medicinske etike, održana je u septembru prošle godine. Krajem januara formirana je i regionalna komora za centralnu i zapadnu Srbiju. Kraljevački Zdravstveni centar u Skupštini Lekarske komore Srbije ima dva člana - doktore Milana Parezanovića i Ivicu Marinkovića.
Nakon upisivanja članova komora će zvanično početi da funkcioniše.

CRVENI KRST OBELEŽIO 31. JANUAR, NACIONALNI DAN BORBE PROTIV PUŠENJA - piše Ivan Rajović
Ko će zaštititi nepušače?

   Ovih dana kraljevački Crveni krst je dobio još jednog pravog medijskog prijatelja ,,Adverta computers”, vlasnika reklamnih TV-panoa na autobuskoj stanici Kraljevo, na kojima će putnici biti upozoravani na štetnost duvanskog dima.
U sredu, baš na Nacionalni dan borbe protiv pušenja, u saradnji sa Narodnom bibliotekom ,,Stefan Prvovenčani", održano je predavanje radioničarskog tipa u okviru Projekta ,,Izvor zdravlja - izvor moći", na kojem su mladi upoznati sa štetnošću pušenja. Znanje koje su tom prilikom stekli preneće svojim vršnjacima. Članovi Kluba mladih ,,Darinka-Daca Petrašinović" na gradskom trgu delili su prolaznicima propagandni materijal, koji je za tu priliku kreirao Crveni krst Kraljevo. U večernjim časovima organizovana je emisija o ovom problemu. Pored ostalih saradnika, gost TV Kraljeva bio je i predsednik Zdravstvene komisije Crvenog krsta dr Ivica Zarev.
Za saradnike i edukatore na polju prevencije bolesti zavisnosti osmišljen je i odštampan priručnik ,,Kako pomoći mladima u nevolji", koji sadrži osnovne informacije o delinkvenciji, pušenju, alkoholizmu, narkomaniji, sidi, hepatitisu.
Bitno je istaći da se protiv pušenja Crveni krst bori tokom cele godine kroz brojne zdravstveno-preventivne akcije, kao što su Borba protiv tuberkuloze, Svetski dan zdravlja, kao i brojne kampove za mlade, gde se problem bolesti zavisnosti stavlja u prvi plan.
A od oktobra Crveni krst radi na projektu ,,Izvor zdravlja - izvor moći", koji pruža mladima osnovna znanja o bolestima zavisnosti.
Sve akcije se sprovode timski u saradnji sa Zdravstvenim centrom ,,Studenica", Zavodom za javno zdravlje, Narodnom bibliotekom, firmom ,,Adverta computers” i medijima.

VREMENSKE (NE)PRILIKE I ZDRAVLJE - piše Violeta Konjokrad
Epidemija gripa preti!?

   U toku prošle sedmice, prema podacima Zdravstvenog centra „Studenica”, u kraljevačkoj opštini, prvenstveno kao posledica nepovoljnih vremenskih prilika, ali i drugih faktora, registrovano je 339 obolelih od gripa, ali za sada nema epidemije. Međutim, s obzirom na to da se broj obolelih od tzv „influence A” iz dana u dan uvećava, epidemija se može očekivati krajem ove sedmice - kažu u Zdravstvenom centru „Studenica”. Pored gripa, zabeležen je i veliki broj oboljenja respiratornih organa, nalik gripu, a najugroženije kategorije su aktivno radno stanovništvo od 20 do 59 godina i deca školskog uzrasta, dok je najmanje obolelih među starijim od 60 godina jer je to tzv. „disciplinovana grupa građana” koja se redovno vakciniše protiv gripa i bolesti respiratornih organa.
   Nadležni u Zdravstvenom centru „Studenica” predviđaju da će broj obolelih znatno porasti i verovatno dostići dimenzije epidemije. Kako kažu, grip je „visokofebrilno” teško opšte stanje, sa temperaturom višom od 39 stepeni, glavoboljom, bolovima u mišićima, kostima i zglobovima, često praćeno suvim, neprijatnim kašljem. Zbog toga je, po preporuci ovdašnjih lekara, neophodno da se osobe sa ovakvim simptomima jave svom lekaru i dobiju odgovarajuću terapiju i poslušaju njihove savete, a ne da na svoju ruku, samovoljno uzimaju antibiotike, što vrlo često rade. Inače, pored prepisane odgovarajuće zdravstvene terapije, obolelima od gripa se savetuje mirovanje, lagana ishrana, unošenje u organizam dosta tečnosti i vitamina. Kontrola je neophopdna za pet do sedam dana. Kada je preventiva u pitanju, veoma je bitan odmor, zdrava ishrana, često provetravanje prostorija i šetnja po čistom vazduhu i lepom vremenu. Lekari podsećaju i da još nije kasno da građani u naredna dva do tri dana prime vakcinu protiv gripa koje još uvek ima u ZC „Studenica”, i da se uz sve ove mere, eventualna epidemija gripa može blagovremeno sprečiti.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MAŠINSKI FAKULTET I SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE - piše Bojana Milosavljević
Profesije za nova vremena

   • Na Mašinskom fakultetu u Kraljevu prošlog petka upriličena skromna svečanost povodom podele uverenja grupi nezaposlenih koji su završili obuku (prekvalifikaciju) iz četiri oblasti rada. Profesori ovog fakulteta realizatori kurseva, a finansijer Nacionalna služba za zapošljavanje - filijala Kraljevo. Uskoro novi ciklusi obuke nezaposlenih

   Idući u korak sa novim vremenom tržišnog poslovanja i promenama u nomenklaturi traženijih ili novih zanimanja, Nacionalna služba za zapošljavanje pokazuje veću revnost i inicijativu u smanjenju zastrašujuće dugog spiska nezaposlenih. Filijala ove Službe u Kraljevu u više navrata organizovala je i finansirala kurseve za osposobljavanje i usavršavanje u zanimanjima koja se danas na tržištu više traže. Poslednji ciklus u trajanju od jednog do tri meseca polaznicima je doneo uverenja o osposobljenosti za rad u četiri oblasti: stono izdavaštvo, za internet sajtove, servisiranje personalnih računara i zavarivača za gasni postupak zavarivanja.
Polaznicima ovih kurseva predavači su bili nastavnici sa Mašinskog fakulteta u Kraljevu, što se, inače, dogodilo prvi put, a dalo je, prema očekivanjima, i odličan rezultat. Sporazum između ove visokoškolske ustanove i kraljevačke Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje potrajaće na, pre svega, zadovoljstvo i korist onih koji traže zaposlenje, ovoga puta sa mnogo više izvesnosti.

DOBRE ŠANSE ZA ZAVARIVAČE
   Daleko od toga da je fakultetskim profesorima višemesečna obaveza obuke dela nezaposlenih u Kraljevu bila laka, uz sve obaveze koje kao prosvetni i naučni radnici imaju. Ipak, nisu žalili truda da na primeren način prenose svoje ogromno znanje. Iz više korisnih razloga posebno je bio zanimljiv kurs za zavarivače posebne vrste (reč je o postupku gasnog zavarivanja), prvi put organizovan u Kraljevu. Ovu obuku vodio je dr Miomir Vukićević, vanredni profesor Mašinskog fakulteta, na katedri proizvodnih tehnologija, a čija je specijalnost i oblast istraživanja upravo tehnologija zavarivanja.
- Imali smo osam polaznika - kaže prof. Vukićević - i svi su završili obuku, a šestorica ih je dobilo i atest, kao uverenje o višem nivou znanja, što dokazuje da su obučeni za rad prihvatljiv u jednoj savremenoj radnoj organizaciji. Ispit za atest polagali su pred komisijom koja je došla iz Beograda. Posebno raduje saznanje da će mladi varioci ovih dana početi da rade.
Profesor Vukićević ima saznanja da će ovdašnjoj Fabrici vagona tokom godine biti potrebno više od stotinu zavarivača, i to zbog obima ugovrenih poslova ovog industrijskog giganta. Svoje prve ,,učenike” sa evidencije Službe za zapošljavanje ocenio je kao ,,dobre dečake sa izraženom voljom da nauče”, a opšti utisak o partnerstvu između fakulteta i pomenute Službe takođe je pozitivan:
- Za nas je to važno iskustvo i, koliko mi je poznato, ovakav rad ćemo nastaviti. Već je formirana grupa koja obuku započinje u aprilu. Sledeća faza usledila bi za godinu-dve. U njoj bismo obučavali i inženjere, u skladu sa evropskim normama. Zavarivanje je, naime, jedina tehnologija kojom radnik ili inženjer može da se bavi samo u slučaju da ima atest - pojašnjava prof. dr Vukićević.
Za ovako širi zahvat u ovoj vrlo traženoj i dobro plaćenoj kvalifikaciji potrebne su još samo dozvole. Posle te formalnosti, Mašinski fakultet u Kraljevu bi, ističe naš sagovornik, bio osposobljen za princip zvani ,,školovanje za ceo život”, i to na svim nivoima - od radničkih zanimanja do doktorata, kada je reč o tehnologijama zavarivanja. Inače, prvi kurs za zanatlije ove vrste trajao je 420 radnih sati, a ostali znatno kraće. Mašinski fakultet je ustanova koja obrazuje inženjere, ali, evo, počinje da se bavi i poslovima ovakve vrste. To čine i drugi, budući da država danas pokazuje malo brige za fakultete čiji je osnivač. Osim toga, Bolonjska deklaracija potpisnicima (među kojima je i naš Fakultet) nalaže povećanje normi, kontinuitet naučno-istraživačkog rada i - bavljenje biznisom. Šta god ko mislio o pozitivnoj praksi evropskog obrazovnog sistema, zadati zadaci univerzitetskim nastavnicima su poveliki teret. U konkretnom slučaju, kroz reči prof. dr Miomira Vukićevića provejavalo je zadovoljstvo posle uspešnog prvog ciklusa obuke specijalnih zavarivača, tim veće što su u pitanju mladi ljudi koji bi mogli da sasvim pristojno rade i sigurno kreiraju svoju budućnost.



KONKURS
Književna nagrada ,,Đura Jakšić”

   Narodna biblioteka ,,Đura Jakšić" iz Srpske Crnje raspisuje konkurs za dodelu književne nagrade ,,Đura Jakšić" (21. put) za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku objavljenu u Srbiji 2006. godine.
Na konkursu mogu učestvovati izdavačke kuće, društva, udruženja i pojedinci. Knjige se šalju u tri primerka na adresu: Narodna biblioteka ,,Đura Jakšić", ul. Kralja Aleksandra br. 65, 23220 Srpska Crnja.
Konkurs je otvoren do 30. aprila 2007. godine, a žiri će svoju odluku doneti do 15. maja 2007. godine. Nagrada će biti uručena u junu na otvaranju 46. dana Đure Jakšića u Srpskoj Crnji.



IZLOŽBA AKVARELA DRAGOLJUBA BOSIĆA U DOMU KULTURE U RIBNICI
Da promeni i ulepša svet, ali i ukori za lutanja i posrtanja

   Večeras počinjemo iščitavanje najmanjeg zajedničkog sadržaoca poluvekovnog umetničkog trajanja i stavranja Dragoljuba Bosića u sedam velikih nastavaka, sa nadom da ćemo biti na tragu njegovog puta do umetničkog Olimpa, sa čije visine, uporno i bezazleno, kako je to svojstveno samo umetničkoj i dečjoj duši, oplemenjuje i opominje.
Prosuo je pola stoleća od svog života na želju da promeni i ulepša svet u kome živi, ali i da ga ukori za lutanja i posrtanja.
Na tom svom putu nemira i nemirenja izrastao je u nezaobilaznu umetničku i ljudsku veličinu koja je simbol umetničke vrednosti ne samo našeg okruženja.
Večeras ne bih o liku umetnika, pre iz straha da ne narušim sled rasta veličina, no iz kurtoazije prema vama i vašem vremenu.
Uostalom, njegovo umetničko trajanje je ceo tok moga života, a za mnoge od vas to je daleka budućnost.
I o čemu bih prvo?
O umetniku koji osvedočeno traje burno, uporno i plodno, ili o pedagogu koji je svoj radni vek posvetio najmlađima usađujući im smisao za lepo i ljubav, čuvajući ih od satanskog zasada? Znao je i on da iz duša i srca najmlađih najburnije i najduže raste zasađeno. Zato je iz tog njegovog zasada već mnogo uzvraćene lepote i čojstva, njemu kao nagrada.
Ili bi, možda trebalo prvo o njemu kao čoveku, sinu, mužu, ocu, dedi, prijatelju, drugu...?
I da li bi tada sve to otkrilo njegovu sferu čiste lične kosmičke energije potpunog davanja?
Zato ne bih o njemu.
Prijatelji, poklonici sfere uzvišene umetnosti, ono što je u katalogu Bosićeve umetničke septime priznajem za svoje. Ali, dozvolite mi da sa povišenim adrenalinom i novom impresijom doživim susret sa gejzirima umetnikovih prosutih osećanja u okamenjenom trenutku gde govori snaga romana-reke.
Bosić jednostavno misli slikom i slikom priča. Slika mu je crtež i crtež je sila u stalnom traganju za svekolikim smislom života.
Inače, akvareli, predmet izložbe, ozbiljna su sfera umetnikovih interesovanja i uvek veliki izazov.
A akvarel je teška tehnika. U njemu ostaju samo veliki. Tu je sve prvorođeno i ne trpi popravke i dodatke.
Istine radi, akvarel je do priznate umetničke tehnike uzdigao engleski umetnik Tarner, preteča impresionizma, u prvoj polovini DžIDž veka. Do tada je akvarel bio samo priložak za sliku koja se posle dograđuje, ili kroki, kako neki to vole da kažu. I da Tarner to nije učinio tada, učinio bi Bosić sada svojom tehnikom akvarelisanja u jedinstvenom i prepoznatljivom izrazu.
Njegovi akvareli na najlepšoj slikarskoj podlozi, na ARŠ papiru, sa mnogo vode, širokih poteza, živo do agresivnosti odslikavaju osnovni motiv koji je bio fulminat oku, a koji je poslužio samo kao polazište do one umetnikove poruke sa kojom sada dijalog vodimo pred slikom i sa slikom.
Dakle, Bosić svoju impresiju prostorom ili delom prostora pretvara u ekspresiju značenja zadržavajući uvek dramatiku dinamike, ritmike i koloristike u svom izrazu.
Pomenuto polazište umetnika od prepoznatljivog motiva-okidača preko svevidećeg umetnikovog unutrašnjeg oka do lične dogradnje toga motiva, ličnim putem, preko široko bojenih površina, u smeni sa stvaralačkom pauzom beline papira i akcenatskim prelivima narativnih planova potpisuje Bosića kao prepoznatljivog akvarelistu bez stega i kalupa na putu novog traganja.
Krećući se van klišea i škola iskustveno je sublimirao sve i traje svojom osebujnošću i prepoznatljivim umetničkim rukopisom pokazujući jasno da je postigao svoja dva umetnička cilja: da ispred sebe nema uzora, a da iza sebe ima sledbenike, prvi, i da svojim umetničkim ,,pričanjem" ne ostavi nikog ravnodušnim, drugi. Ostali, opšti ciljevi, kod Bosića već traju ostvareni pola veka.
Radoslav Premović, profesor književnosti



TRIBINA U „LINGVA” CENTRU U KRALJEVU - piše Verica Nikolić
Kako se osloboditi balasta

   Na tribini koja je pod nazivom „Postizborna Srbija” održana krajem prošle sedmice u Kraljevu, gost je bio pisac Marko Vidojković. On je tom prilikom predstavio i svoj novi roman „Sve Crvenkape su iste”, za koji je nedavno dobio „Vitalovu” nagradu. Ovaj roman, prema rečima autora, govori o izgubljenoj generaciji. Kroz metaforičan način Vidojković nas vraća u period kada su se on i njegova generacija našli „u šumi punoj vukova”. U toj mračnoj priči, prožetoj humorom, neki su se izvukli, a neki ne.
- Ja nikada nisam bio neki „trkač” na nagrade, niti sam razmišljao o žirijima i o kritičarima kada sam pisao bilo koju knjigu, ali mi je jako drago da je jedan tako ozbiljan žiri, žiri tako velike nagrade, prepoznao moj roman kao vrlo kvalitetan prvo za uži izbor, a onda i za laureata „Vitalove” nagrade - istakao je Vidojković.
Kao pisac koji pripada urbanom miljeu, Marko Vidojković često piše o protestima i, kako kaže, „o demokratskoj opoziciji bez idealizovanja”. U razgovoru sa Kraljevčanima u „Lingva centru” kritički se osvrnuo i na situaciju u Srbiji posle nedavno održanih parlamentarnih izbora.
- Mene to već toliko nervira da mi uopšte nije kreativno. Više sam za to da kroz ovo probamo da smislimo kako da se otarasimo te vrste balasta - naglasio je Vidojković.
Marko Vidojković je jedan od najčitanijih mladih pisaca. Rođen je 1975. godine u Beogradu. Objavio je romane „Ples sitnih demona”, „Đavo je moj drug” i „Kandže”, za koji je dobio i nagradu „Kočićevo pero”.
U okviru projekta „Inicijativa, razum i svest”, prošlonedeljnu tribinu je organizovao „Lingva centar” u Kraljevu.