Neumorni borac za demokratske promene
Povećanje komunalnih cena - „pod lupom” odbornika
Nacionalna referentna ustanova za ptičji grip
,,Indeks" profesorima došao glave!
Aktiviran prvi ADSL port u Kraljevu
Obećanje - kome radovanje?
Kosovska kriza je tipična kriza „statusa kvo”
Čamotinjski dani Žike Veljovića
Požutele stranice osvežavaju sećanja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, atletika

PREMINUO MILE KORIĆANAC, ISTAKNUTI DRUŠTVENI I POLITIČKI RADNIK KRALJEVA
Neumorni borac za demokratske promene

   U Beogradu je 20. februara, posle kraće bolesti, u 59. godini preminuo Mile Korićanac, istaknuti društveni i politički radnik iz Kraljeva. Mile Korićanac bio je jedan od osnivača i visokih funkcionera Demokratske stranke, član njenih centralnih organa, član Opštinskog odbora i u dva mandata predsednik njenog Okružnog odbora u Kraljevu. Od 1993. do 1997. godine bio je narodni poslanik DS u Skupštini Srbije i jedan od predvodnika građanskih protesta 1996/97. godine u Kraljevu i Srbiji povodom izbornih krađa. Bio je učesnik i predvodnik protesta 2000. godine koje je protiv tadašnjeg režima organizovala Demokratska opozicija Srbije (DOS) i petooktobarskih promena u Beogradu. Bio je i blizak saradnik i prijatelj pokojnog premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Od 2001. do 2003. godine Mile Korićanac bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Kraljevo, a od 2002. do 2004. načelnik Raškog okruga. Istupio je iz Demokratske stranke i bio jedan od osnivača i prvi predsednik Opštinskog odbora Liberalno demokratske stranke Kraljevo.

Povodom smrti Mileta Korićanca u Kraljevu je 21. februara održan komemorativni skup. U prisustvu rodbine i velikog broja prijatelja i poštovalaca iz Kraljeva i drugih gradova Srbije istog dana, uz najviše počasti, Mile Korićanac je sahranjen na Starom kraljevačkom groblju.


KOMEMORATIVNI SKUP U SKUPŠTINI OPŠTINE KRALJEVO
Počast čoveku i velikom pregaocu

   U prepunoj Velikoj sali Skupštine opštine Kraljevo, u prisustvu rodbine, brojnih javnih ličnosti Kraljeva i Srbije, prijatelja i građana, povodom smrti Mileta Korićanca održan je komemorativni skup.
Prisutni su minutom ćutanja odali poštu preminulom Korićancu, a zatim su prigodne govore održali dr Ljubiša Jovašević, načelnik Raškog upravnog okruga, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo i Anđelka Mihajlov, bivši ministar ekologije u Vladi Srbije.


DR LJUBIŠA JOVAŠEVIĆ:
„Dao je pečat jednoj politici”

   „Poštovani pritelji, danas je jedan od onih dana kada se skupljamo bez obzira na naša slaganja i neslaganja, bez obzira na ono što je nekad bilo, kada se jedni od drugih opraštamo i kada jedan deo nas odlazi. Ceo ovaj život je prolazan, mi se danas nalazimo ovde, sutra nas neće biti. Iza nas ostaju naše namere ili neostvarene želje, naši neki ideali. Tako je i Mile krajem 1989. i početkom devedesetih bio jedan od onih koji je stvorio i stvarao jednu stranku, veliku stranku, od koje su i mnoge druge političke grupacije tokom vremena nastajale. Njegove ideje smo delili, prihvatali, nekada smo ulazili i u sporove, a onda postavljali pitanje da li uopšte to vredi kada dolazi onaj čas kada prestajemo da postojimo. Sve je panta rei. Da li smo mi zaista mi ili smo slike nekog viđenja nekakvog življenja i nekakvih projekcija, čega možda i svesni nismo?
Godine 1996. bila su velika kretanja po Srbiji, u Kraljevu je on vodio proteste. Dve hiljadite, koja je bila možda i najtragičnija u našoj istoriji sa svim onim posledicama koje su kasnije došle, Mile je opet učestvovao u protestima, učestvovao u sprečavanju drugog dela izbornog kruga. Mile je tada i sa mnom 24. septembra morao da se ukloni jedno kratko vreme. To su bila mutna vremena, to su bili naši unutrašnji sukobi. A sve to vreme, od ’89. do danas, on je davao svoj pečat, pečat jednoj politici koja se tu i tamo razlikovala, ne mnogo, ne bitno, jer i život se ne razlikuje mnogo.
Danas, kažem, jesmo, sutra ne postojimo.”


DR MILOŠ BABIĆ:
„Kraljevo se po njemu prepoznavalo”

   „Poštovani prijatelji, prijatelji našeg Mileta, po kome je Kraljevo u jednom dugom vremenu, nizu godina, bilo poznato, jer kada bi se pomenulo njegovo ime, svi su znali da se radi o Kraljevu, da se radi o njegovim Roćevićima. Uostalom, evo i broj telegrama koje smo svi dobili, pre svega njegova porodica, koja je najviše izgubila i svi mi zajedno.
Čast nam je da Srbija odaje danas priznanje jednom svom velikom sinu, kome je neumorna borba za promene i demokratiju naše zemlje i našeg grada skratila ovaj grobni život. Ali, ostaće u ovom gradu i ovoj zemlji upamćeno da je naš Mile Korićanac, Srbin, veliki lokalpatriota, bio ne samo sin jedinac majke i oca, nego i prijatelj svih građana Kraljeva, svih onih kojima je Srbija u srcu, koji žele da ovaj narod opet zauzme ono mesto koje mu pripada, da bude evropski narod, ne samo po geografskom poreklu, nego i po uticaju na prilike u ovom regionu.
Nije više među nama jedan od osnivača Demokratske stranke u ono vreme kada je bilo opasno imati drugačije mišljenje, kada je demokratija još uvek bila u povoju i kada je, ne samo po lično zdravlje, nego i po zdravlje porodice, bilo opasno reći da si u duši srpski demokrata. Sećamo se i ’96. i ’97. godine i protestnih šetnji. Danas svi znamo da je jedan od organizatora i uvek na čelu kolone upravo bio naš prijatelj, komšija, drug, rođak, Mile Korićanac. Kraljevo je imalo od ’93. do ’97. godine u njemu izvanrednog narodnog poslanika, koji se u brojnim raspravama trudio da se donese boljitak ovom gradu. Sigurno je da nam je zbog toga danas lakše da se izborimo za sve ono što želimo našem gradu, znajući da je još u tom periodu neko golim rukama „kopao” za interese ovog grada.
Pre demokratskih promena ovde je učestvovao u radu lokalne samouprave na dužnosti predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Kraljevo, a poslednji posao koji je obavljao ovde bio je posao načelnika Raškog okruga. Svi znamo njegovu vedrinu u teškim vremenima kada je Kraljevo, pre oktobarskih promena, kao grad najčešće bilo kažnjavano, odnosno stavljano na margine srpske istorije, i svi smo svesni da i dan-danas imamo posledice iz tog perioda, a jedan koji je pokušavao da ublaži sve to svojim samopregornim radom bio je naš prijatelj Mile. Iz svakog njegovog govora, bilo da smo pričali u Beogradu, na Kopaoniku, u slučajnoj šetnji pored Ibra i Morave, zračio je vedrinom i verom da će ta teška vremena proći i da će ponovo izaći sunce nad Kraljevom i da ćemo početi da živimo jedan evropski, normalan život, kakav i zaslužujemo.
Cenjena porodico, iz ličnog iskustva mogu da vam kažem da je najbolji lekar vreme, da ovaj bol koji vam razdire grudi nikada neće proći, ali će ostati samo ono što je najlepše i čime imate da se ponosite što ste pomogli da srećno živi vaš sin, otac, muž, i samim tim što ste pomogli i ovome gradu. Bog da mu dušu prosti i neka mu je večna slava”.


OBRAĆANJE ANĐELKE MIHAJLOV NA KOMEMORACIJI:
„Za njim su ostali rezultati”

   „Mileta sam upoznala ne tako davno, 2002. godine, kada je on radeći za dobrobit Kraljeva i okoline, za dobrobit svih građana ovde, činio zaista nešto po čemu treba da bude zapamćen. Stavio je u tom trenutku svojom aktivnošću Kraljevo na mapu sveta, pokazivao koliko je važno da građani Kraljeva i okoline imaju pravo da piju čistu vodu i da uživaju u svojoj prirodi. I u ovom trenutku ja samo hoću da kažem, da na neki način poručim Miletu Korićancu, kapetanu tradicionalnog „Spusta”, da nije išao uzalud u ovu trku, da su za njim ostali zapamćeni rezultati, da je ostao za ponos svojim prijateljima, majci, supruzi, ocu, ćerkama i svima nama kojima će, svaki put kad prolazimo kroz Kraljevo, Ušće, Kopaonik, uvek prva pomisao biti na Mileta Korićanca i na sve ono što je činio i učinio za Raški okrug.
Mislim da u ovom trenutku svi možemo, opraštajući se od njega, da budemo ponosni na jednog čoveka koji, nažalost, više nije sa nama. Ali, ono što je on uradio, onako kako je bio nesebičan prijatelj, želim da ga po tome svi zajedno pamtimo i da svi mi prijatelji ostanemo stub njegovoj porodici.”


SAHRANA MILETA KORIĆANCA NA STAROM KRALJEVAČKOM GROBLJU
„Čovek koji je nalazio rešenja i tražio odgovore”

   Mile Korićanac, bivši načelnik Raškog okruga i istaknuti društveno-politički radnik, sahranjen je 21. februara na Starom kraljevačkom groblju, u prisustvu rodbine, brojnih javnih ličnosti i građana opštine Kraljevo, predstavnika svih političkih stranaka, prijatelja i poznanika iz Beograda, Čačka, Kruševca, Novog Pazara i drugih gradova Srbije, po pravoslavnim običajima, uz opelo, molitve, suze i sveće, posmrtne zvuke kraljevačkog vatrogasnog orkestra...
Posmrtni govor održao je Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije i kolega iz Demokratske stranke, saborac u borbi za demokratske promene u zemlji.
U prigodnom, dirljivom posmrtnom govoru Zoran Živković je pored ostalog istakao da je pokojni Mile Korićanac „bio od onih ljudi koji nisu mnogo govorili već predlagali jedno, pa drugo, ili više rešenja za razne društvene probleme i istrajno se borili za njihovu realizaciju”. Živković je naglasio da je Mile Korićanac bio bliski saradnik i saborac Zorana Đinđića, pokojnog srpskog premijera i predsednika Demokratske stranke, „neumorni pregalac i borac za demokratske promene u Srbiji, koji je ugradio sebe u sve što je naša zemlja do sada postigla na svom demokratskom, proevropskom putu”.
Posmrtni govor Zoran Živković je završio rečima:
„U ovozemaljskom životu Mile Korićanac je tražio odgovore na mnoga pitanja... Kada stigne na nebeski sud, siguran sam da će imati odgovore na sva pitanja. Mi Srbi se uvek pitamo „kako ćemo pred Miloša”, neki od nas Srba pitamo se i kako ćemo pred Zorana? Mile ide i pred Miloša i pred Zorana i imaće da da dobre odgovore i jednom i drugom i neće morati da sagne glavu i moći će da gleda u oči.
I reći ću nešto što je možda jeres: Ali, Mile, izdao si nas. Otišao si tamo gde je sada bolje društvo nego što je ovde na zemlji. Bolji su otišli, ti si među njima, ali sa druge strane, žao nam je što nisi sa nama. U svakom slučaju, ono što mogu da očekujem, nadam se od svih ovde prisutnih, to je da pomognemo tvojoj porodici da prevaziđe veliku bol koji ju je zatekao, da pomognemo na neki način, da ga se sećamo dok smo živi. I dok ti se ne pridružimo, da o tebi govorimo istinu, a to će biti lepe stvari. Neka ti je laka zemlja i bori se sa dobrim društvom i na nebu za sve nas”.

NESALOMIVI OPTIMIZAM
U ime šire rodbine i prijatelja od Mileta Korićanca se prigodnim posmrtnim govorom kroz suze oprostio Vladislav - Vanja Radonjić, koji je tom prilikom rekao:
„Moj kum i otac mojih drugarica poznavao je mnogo ljudi i mnogi su poznavali njega. Ako ste njega znali, onda znate i bar jednu priču o njemu, bar jednu anegdotu. Moj kum i otac mojih drugarica je mnogima pomogao. Nije bilo bitno da li ste bogati, siromašni, doktor nauka, zaslužni, nezaslužni, moćni ili ne. Uvek je imao vremena bar da razume i porazgovara sa Vama. Nije bio čovek koji kalkuliše život.
Moj kum i otac mojih drugarica bio je vernik. Verovao je u ljude, u temeljnu dobrotu u njima i zato je brzo praštao kada ga neko povredi. Verovao je u svoju zemlju i, više od bilo koje druge osobe koju znam, verovao je u svoj grad. Verovao je da čovek ima sreće ako u životu sretne one retke, posebne ličnosti, koje dodiruju našu dušu i neverovatno menjaju naše živote. Za njega je takav bio Zoran Đinđić. Sa njim je delio ne samo viziju budućnosti, već i neverovatnu energiju da se život živi petostruko, da se nikad ne odustane, taj nesalomivi optimizam i neprihvatanje sopstvene nemoći.
Moj kum i otac mojih drugarica je bio poseban i po tome kako je voleo svoju decu. O tome neću ništa da kažem. One sve znaju, sve su osetile, sve doživele, ništa nije ostalo nedorečeno. Zato nose bogatstvo u sebi koje ni vreme ni ljudi ne mogu da umanje. Mi, druga deca koja su se vrzmala oko njega, nosimo nezaboravne slike života, obojene njegovim duhom i njegovom posebnošću. U ime tvojih kćeri, hvala ti što su te imale. U ime nas druge dece, hvala ti što smo se sreli. Hvala ti za svu ljubav i ponos. Zato što više nisi sa nama, više nismo deca. Zato što si ostao u nama, mi smo bolji i nadam se posebni ljudi”.
A Aleksa Radonjić, pored odra Mileta Korićanca ispred kapele pročitao je deo iz Biblije koji govori o uzvišenoj, neizmernoj ljudskoj ljubavi.
Inače, osim Zorana Živkovića, na sahrani su bili i drugi visoki funkcioneri Demokratske stranke - Ljiljana Lučić, Srđan Milivojević, Miodrag Đidić, Anđelka Mihajlov, Zoran Mićović.

TELEGRAMI SAUČEŠĆA
Povodom iznenadne smrti Mileta Korićanca, njegovoj porodici stigli su brojni telegrami saučešća. Izdvajamo neke od njih:
„Saosećam sa vašim bolom. Primite moje iskreno saučešće”. (Boris Tadić)
„Poštovana porodico Korićanac, vest o preranoj smrti dobročinog, milosrdnog i humanog Mileta duboko je potresla sve njegove prijatelje, a vama ostavila večitu tugu i bol. Na vama je da savladate bol i nastavite dalje, čuvajući njegov lik i delo. Primite izraze najdubljeg saučešća u žaljenju od porodice Korać”. (Žarko Korać)
„Povodom smrti vašeg supruga i oca, primite moje najiskrenije saučešće”. (Čedomir Jovanović)
,,Povodom tužnog događaja, primite moje iskreno saučešće”. (Ružica Đinđić)
„Primite moje najiskrenije saučešće”. (Goran Pitić)
„Poštovana porodico Korićanac, sa žaljenjem sam primio vest o iznenadnoj smrti mog dragog prijatelja Mileta. Nije štedeo svoje zdravlje da pomogne Kraljevčanima i Raškom okrugu, i to posebno slabima, bolesnima, mladima. Duboko saučestvujem u vašem bolu i molim vas da primite moje saučešće”. (Dragoslav Šumarac)
„Poštovana gospođo Korićanac, vama i vašoj porodici upućujem izraze najiskrenijeg saučešća”. (Aleksandar Vlahović)
„Povodom smrti vašeg supruga i oca primite naše iskreno saučešće”. (Olja i Miroljub Labus)
„Primite izraze dubokog saučešća”. (Dragan Šutanovac, potpredsednik DS)

LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA KRALJEVO:
„Povodom iznenadne i prerane smrti Mileta Korićanca, osvedočenog borca za demokratske promene u Kraljevu i Srbiji, izražavamo iskreno i duboko žaljenje njegovoj porodici i svim građanima demokratskog opredeljenja.
Mile Korićanac bio je i osnivač Liberalno demokratske partije i njen prvi predsednik u Kraljevu. Pored toga, mnogi građani znaju ga kao velikog donatora i dobrotvora, pokretača humanitarnih akcija, sponzora mladih umetnika i stvaralaca. Odlaskom Mileta Korićanca Kraljevo gubi velikog čoveka i iskrenog prijatelja“.

SAZVANA DVADESET ČETVRTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Povećanje komunalnih cena - „pod lupom” odbornika

   Na 24. sednici Skupštine opštine Kraljevo, koja je sazvana za sredu, 28. februar, prema predlogu dnevnog reda, trebalo bi da budu razmatrani predlozi za davanje saglasnosti na odluke upravnih odbora o povećanju cena usluga „Toplane”, „Čistoće” i „Vodovoda”, predlozi programa poslovanja i rada opštinskih javnih preduzeća i ustanova za 2007. godinu i još pedesetak tačaka iz skupštinske nadležnosti, među kojima su više od polovine iz oblasti kadrovske politike (razrešenja i imenovanja).
Od ostalih značajnijih pitanja pažnju privlače predlog nove Odluke o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica na teritoriji opštine Kraljevo, Izveštaj o radu Opštinske uprave Kraljevo za 2006. godinu, predlog Odluke o pokretanju postupka realizacije programa vodosnabdevanja opštine putem uzimanja kredita, predlog Odluke o auto-taksi prevozu putnika, predlog Programa korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2007. godinu i predlog Odluke o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova u ovoj godini.
Odbornici bi trebalo da se izjasne i o davanju saglasnosti na Statut Opštinske stambene agencije, o izmeni Statuta Dečjeg odmarališta „Goč” i nekoliko predloga rešenja iz oblasti urbanizma i građevinarstva.
Sednica treba da počne u 10 sati, uz direktan prenos na televiziji Kraljevo.

I U KRALJEVU OBELEŽEN DAN VOJSKE SRBIJE - piše Marina Miljković Dabić
Profesionalno izvršavanje postavljenih zadataka

   Ove godine je, prvi put posle osamostaljivanja Srbije i donošenja njenog novog Ustava, obeležen 15. februar, Dan Vojske Srbije. Ovaj dan je na svečan način obeležen i u kasarnama u Ribnici i Jarčujku i na vojnom aerodromu u Lađevcima. Inače, 15. februar i praznik Sretenja Gospodnjeg je, osim što je Dan Vojske Srbije, i Dan državnosti Srbije i vezuje se za dva značajna događaja u istoriji Srbije i srpskog naroda - za podizanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu 1804. godine i donošenje prvog srpskog Ustava, tzv. „Sretenjskog”, u Kragujevcu 1835. godine.
Himnom „Bože pravde”, podizanjem zastave, svečanim strojem brigade i prigodnim govorima u kasarni „Jovo Kursula” u Jarčujku ukazano je na značaj ovog istorijskog datuma i za noviju srpsku istoriju.
- Sretenje simbolizuje državnost prvog srpskog Ustava. Praznovanjem Sretenja kao Dana državnosti i kao Dana Vojske Srbije objedinjuje se identitet Vojske i države, čime se obnavlja njihova najdublja povezanost u državnoj tradiciji - istakao je pukovnik Mlađen Nišović, komandant 252. oklopne brigade u Jarčujku.
Podsećajući pred zvanicama i svečanim strojem da Srbija svoju budućnost gradi na snažnoj vojsci koja će moći da odgovori na sve izazove sadašnjeg i budućeg vremena, pukovnik Nišović ocenio je da ova faza reforme u Vojsci Srbije kao krajnji cilj ima profesionalizaciju, brojčano manje, ali daleko efikasnije i savremeno opremljene vojske, da je 252. oklopna brigada završila prvu faze reformi i da se u Kraljevu formira komanda jedne nove jedinice Vojske Srbije.
- Današnji dan je prilika da se sa dužnim poštovanjem setimo naših palih boraca, njihovih porodica, kao i onih koji su ranjeni, da učinimo sve što je u našoj moći, kao i do sada, da pomognemo porodicama poginulih i ranjenih u rešavanju njihovih problema - naglasio je Nišović.
Na svečanosti su pročitane čestitke ministra odbrane i načelnika Generalštaba, nagrađeni i pohvaljeni najbolji. U ime zastupnika komande i komandanta operativnih snaga, Dan Vojske Srbije čestitao je pukovniki Vladeta Baltić, koji je pored ostalog rekao:
- Komanda operativnih snaga uverena je da ćete kao i do sada uspešno izvršavati sve svoje zadatke i obaveze i dati pun doprinos na jačanju borbene gotovosti vaše jedinice i jedinica Vojske Srbije.
Prvi put posle gotovo jednog veka Vojska Srbije proslavila je svoj praznik. Obećanja da će kao i do sada i ubuduće savesno i profesionalno izvršavati sve zadatke koji se pred nju postave ipak nisu bila samo svečarska, već, kažu, mnogo više od toga.

OTVOREN NOVI POGON „POLJOPROMETA” NA STAROM AERODROMU
Reciklaža papira - za oživljavanje proizvodnje

   U adaptiranom pogonu na „Poljoprometa” na Starom aerodromu u Kraljevu otvorena je nova proizvodna linija ra reciklažu otpadnog papira. U Srbiji postoji samo još jedna slična proizvodna linija. Vrednost opreme je 100.000 evra. U „Poljoprometu” očekuju da će ova proizvodnja „oživeti” preduzeće i da će se uloženi novac vratiti za dve godine.
Suština nove proizvodnje je da se na području grada prikupe sav otpadni papir i karton, ponovo prerade i dobiju novi prizvodi. Kako u „Poljoprometu” kažu, počeće najpre proizvodnju korneta za jaja, a u narednom periodu, pošto imaju opremu, radiće i čašice i saksije za rasadnike cveća i povrća, koje se trenutno proizvode samo u Holandiji. Naravno, u planu je i proizvodnja druge vrste kartonske i papirne ambalaže za razne namene, poput reciklažne proizvodnje na Zapadu.
Ova linija, kako u „Poljoprometu” kažu, mnogo će značiti za preduzeće. Obnoviće se proizvodnja i zaposliti radnici koji su do sada bili bez posla. Za početak, planirano je da se uposli 25 ljudi, a kasnije, kada počne rad u tri smene, i više. Osim „Poljoprometa”, i grad Kraljevo će imati koristi, jer će se pomoći održavanju čistoće i uklanjanju otpada, umesto na deponiju, u proizvodnju.
Proizvođač opreme je „Radaleks” Čačak. Kako kažu u ovom preduzeću, Kraljevo je za sada jedini grad u Srbiji u kojem je montirana njihova linija za reciklažu, dok je sva dosadašnja oprema išla u izvoz. Jedina slična linija u zemlji, za koju oni znaju, jeste „Kolorpres” Lapovo, ali sa opremom drugog proizvođača.
Prema rečima stručnjaka, reciklaža je vrlo isplativa i već godinama postoji u svim razvijenim zemljama. Na Zapadu svako naseljeno mesto u kome živi do 30.000 stanovnika ima najmanje jednu ovakvu proizvodnu liniju. Možda će „Poljopromet” biti primer i podsticaj dugima da stari papir pretvore u nove proizvode i obezbede nova radna mesta.

VETERINARSKI SPECIJALISTIČKI INSTITUT “KRALJEVO” DOBIO CERTIFIKAT - piše Dragan Vukićević
Nacionalna referentna ustanova za ptičji grip

   • Veterinarski specijalistički institut “Kraljevo” rešenjem Ministarstva poljoprivrede proglašen jedinom nacionalnom referentnom ustanovom za ispitivanje avijarne influence i atipičnih bolesti živine, kakve nema na području našeg regiona

   Direktor Uprave za veterinu dr Dejan Krnjajić uručio je u sredu Veterinarskom specijalističkom institutu ,,Kraljevo" u Kraljevu ovlašćenje za izvođenje analiza i superanaliza uzoraka na avijarnu influencu (ptičji grip) i ,,njukastl” bolesti (atipična kuga živine) na teritoriji Republike Srbije, što ovaj institut čini prvom i jedinom Nacionalnom referentnom laboratorijom za naročito opasne zarazne bolesti živine.
Svečanom uručenju ovlašćenja Veterinarskom specijalističkom institutu ,,Kraljevo" prisustvovala je i delegacija Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), koju predvodi Hristos Gofas, v.d. šefa kancelarije EAR-a u Beogradu, koja je finansijski pomogla nabavku savremene dijagnostičke opreme i rekonstrukciju zgrade instituta u skladu sa najboljom praksom Evropske unije, i Sajmon Dejvis, program-menadžer u Sektoru za poljoprivredu i zaštitu prirode ove agencije.
Tako, umesto da se uzorci šalju u Englesku - u Institut za divlje ptice u Vejbridžu kod Londona, na proveru kao do sada, ubuduće će sve analize uzoraka uginulih ptica na virus H5N1, ili avijarnu influencu poznatiju kao ,,ptičji grip", i to bez izuzetka, biti rađene i (pr)overavane u našoj zemlji - u Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu.
Kraljevački Veterinarski institut, naime, u sredu je rešenjem Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za veterinu, i zvanično dobio takvo ovlašćenje, pošto se već godinama intenzivno i uspešno bavi bolestima divljih i drugih ptica, a pre svega ptičjim gripom.
U međuvremenu, zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivede Srbije i pomoći Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), nabavljena je i najsavremenija, skupocena laboratorijska oprema, kakvu imaju i sve poznate svetske laboratorije, čime se kraljevački insitut svrstao među malobrojne referentne ustanove ove vrste u jugoistočnoj Evropi.
Ovim rešenjem, praktično, Veterinarski institut u Kraljevu proglašen je jedinom referentnom ustanovom u našoj zemlji, i to ne samo za izvođenje analiza i super-analiza uzoraka na avijarnu influencu, već i za ,,njukastl" bolesti - atipičnu kugu, i druge naročito opasne bolesti živine.
- Veoma sam zadovoljan što mogu da uručim ovo ovlašćenje kraljevačkom institutu, jer ono znači zadovoljenje evropskih standarda kontrole poljoprivrednih proizvoda i garanciju svim građanima da mogu mirno da spavaju. Sa time raste i mogućnost izvoza u Evropsku uniju, ne samo mesa kao do sada, već i jaja, mleka, ribe, divljači, i drugih naših proizvoda, za šta već dobijamo kandidaturu. Naravno, veoma sam zadovoljan i saradnjom sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, koja je uložila značajna sredstva ne samo u kraljevački institut, koji sada ima i regionalni, internacionalni značaj - rekao je dr Dejan Krnjajić, direktor Uprave za veterinu, na prigodnoj svečanosti u Veterinarskom institutu.
- Od 1. januara 2001. godine do danas Evropska agencija za rekonstrukciju dodelila je Srbiji više od milijardu evra pomoći za razne projekte koji su do sada realizovani, uključujući i poslednji, prošle nedelje, kada smo dodelili 125 automobila sanitarnoj službi i inspekcijama - naglasio je šef EAR-a u našoj zemlji Hristos Gofas.
Na prezentaciji koja je priređena, gosti i novinari su imali priliku da se upoznaju sa delatnošću instituta i njegovom ulogom u procesu kontrole, prevencije, suzbijanja i iskorenjivanja avijarne influence i drugih bolesti životinja.

SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA KRALJEVO
Spremni smo da pomognemo razvoju grada

   Savez inženjera i tehničara Kraljevo, Narodna tehnika i Društvo inženjera i tehničara ,,Dobrivoje Božić" nastoje da organizuju rad velikog tehničkog i intelektualnog potencijala Kraljeva. Podatak da Kraljevo ima više od 8.000 inženjera i tehničara raznih struka nameće potrebu da se organizuje snažna esnafsko-staleška organizacija, koja bi u okviru svojih mogućnosti pomogla razvoju i očuvanju grada i okoline. Naravno, sarađujući (sa aspekta struke) sa svim ljudima i organizacijama koji imaju iste ciljeve.
   Na početku ove radne godine biće organizovano druženje tehničke inteligencije na svečanosti pod nazivom ,,SLAVA-BAL", koja će biti održana u ponedeljak u restoranu ,,Sunce". Istog dana u 10 časova u Domu tehnike biće presečen slavski kolač.

ZAJEDNIČKA AKCIJA SPECIJALNOG TUŽILAŠTVA I POLICIJE U KRALJEVU, KRAGUJEVCU I BEOGRADU PROTIV ,,AKADEMSKE MAFIJE"
,,Indeks" profesorima došao glave!

   • Policija Kraljeva, Kragujevca i Beograda je u utotrak, u ranim jutarnjim satima, u zajedničkoj akciji sa Specijalnim tužilaštvom, privela dekana, prodekana i više profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu zbog sumnje da su primali mito. Među privedenima je i pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković, koja je takođe profesor na kragujevačkom Pravnom fakultetu. MUP Srbije saopštio je da su ,,zbog sumnje da su duže vreme primali mito ili posredovali u primanju mita" lišeni slobode i Sveta Purić, dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Božin Vlašković, prodekan za finansije tog fakulteta, i Kraljevčanin Srđan Đorđević, docent i bivši sudija Ustavnog suda. Uhapšeni su i profesori Ivan Čukalović iz Kraljeva, Predrag Stojanović, takođe iz Kraljeva, Dragana Petrović, Dragan Bataveljić, šef Službe za studentska pitanja Zoran Simić i nezaposleni Saša Jovanović iz Velike Plane. Osumnjičeni su uhapšeni u Kraljevu, Kragujevcu i Beogradu

   U spektakularnoj policijskoj akciji policije iz Kraljeva, Kragujevca i Beograda i Specijalnog tužilaštva, nazvanoj ,,Indeks", u utorak ujutro u Kragujevcu, Kraljevu i Beogradu uhapšeno je deset osoba, osumnjičenih za korupciju. Privedeni su dekan, prodekan, šest redovnih profesora i šef Službe za studentska pitanja Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kao i jedan privatnik iz Smedereva.
Svi su privedeni u prostorije Policijske uprave Smederevo, a u istragu je uključeno smederevsko, kao i Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. Svima je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati.

HAPŠENJE
Policija je sve osumnjičene uhapsila u njihovim stanovima, a tada je, u njihovom prisustvu, obavljen i pretres domova profesora sa Pravnog fakulteta. U njihovim stanovima pronađeno je nekoliko desetina indeksa, kao i više od 100 prijava studenata iz Banjaluke. Kod profesora je nađeno i više od 50.000 evra.
U saopštenju MUP Srbije se navodi da su zbog postojanja osnovane sumnje da su počinili više krivičnih dela - primanje mita i posredovanje u primanju mita - uhapšeni Dragana Petrović (43), redovni profesor Krivičnog prava, kao i Emilija Stanković (53), pomoćnik ministra prosvete i sporta za visoko obrazovanje i redovni profesor Rimskog prava, Velikih pravnih sistema i Osnove pravnih institucija.
Privedeni su i Sveta Purić (53), dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu i profesor Ekonomske politike, Božin Vlašković (53), bivši dekan, a sada prodekan za finansije i profesor Autorskog prava i prava industrijske svojine, Ivan Čukalović (51) iz Kraljeva, šef Katedre za međunarodno javno pravo, Dragan Bataveljić (48), profesor Ustavnog prava...
U pritvoru su i Predrag Stojanović (49) iz Kraljeva, redovni profesor i šef Katedre za pravne i ekonomske nauke, Srđan Đorđević (40) iz Kraljeva, docent na predmetima Uvod u pravo, Političke institucije i Ustavna zaštita ljudskih prava i sloboda, član Saveta kragujevačkog Pravnog fakulteta, a inače bivši sudija Ustavnog suda Srbije.
Istragom su obuhvaćeni i Zoran Simić (55), šef Službe za studentska pitanja, kao i Saša Jovanović (36) iz Smedereva, koji se sumnjiči za posredništvo. Time, krug privedenih nije zatvoren i uskoro se očekuju nova hapšenja.
Korupcijska šema je, prema do sada raspoloživim podacima, izgledala ovako - za 12.000 do 16.000 evra (u zavisnosti od smera) nosilac diplome više škole dobijao bi sedmi stepen stručne spreme i zvanje diplomiranog pravnika. Zahvaljujući mitu do dragocenog papira bi stizao bez polaganja ispita.
Predmet istrage su i mnoge magistarske studije. Postoje saznanja da se neki nisu libili da debelo ,,odreše kesu" kako bi došli do titule magistra. Najveći broj je iz oblasti bezbednosti.
Policija je do sada identifikovala veliki broj posrednika u ovom korupcijskom kolu i radi se na njihovom privođenju. Pretpostavlja se da je ova ,,šema" razrađivana poslednjih nekoliko godina, najmanje pet-šest.
Na taj način većem broj studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu omogućeno je da ,,polažu" ispite tako što su im upisivali ocene u indeks i sačinjavali lažne zapisnike o polaganju ispita, iako ,,akademci" nisu ni izlazili na polaganje.
Policija je nastavila rad na ovom slučaju i u toku su provere i dalje prikupljanje dokaza ka potpunom razotkrivanju korupcije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ali i drugim visokoškolskim ustanovama na kojima su privedeni profesori bili predavači.

DOKTORIRALA NA TEMU “ORGANIZOVANJE ZLOČINAČKIH UDRUŽENJA”
Policija je tokom višemesečne akcije ,,Indeks" došla do podataka da je vođa uhapšene grupe dr Dragana Petrović, rođena u Kragujevcu, koja je doktorila na temu ,,Organizovanje zločinačkih udruženja”. Za ovu profesorku Krivičnog prava, čija je uža specijalnost organizovani kriminal, studenti tvrde da vozi skupoceni BMW i da letuje u mondenskim mestima. Ona je bila organizator ove ekipe i koordinirala je ,,radom" profesora čiji je zadatak bio da upisuju ocene onima koji su to platili.
Profesorka Emilija Stanković je u stalnom radnom odnosu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a kao pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dala je puni doprinos, saopštilo je Ministarstvo prosvete i sporta. Emilija Stanković je rođena 1953. godine u Rekovcu. Diplomirala je na kragujevačkom odeljenju Pravnog fakulteta u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Odbranila je magistarski rad na temu ,,Ograničenja svojine u starim i arhaičnim pravima" i doktorsku disertaciju na temu ,,Dioklecijanov edikt o cenama". Za vanrednog profesora za nastavni predmet Rimsko pravo izabrana je 2004. godine.
Pre nekoliko godina Emiliji Stanković je ispred Pravnog fakulteta u Kragujevcu, posle ispita, ukradena torba u kojoj se nalazilo oko pet hiljada evra. Ona je slučaj prijavila policiji i posle par dana vraćen joj je deo novca, koji lopovi nisu potrošili.

CENOVNIK
Na Pravnom fakultetu u Kragujevcu u utorak je vladalo vanredno stanje.
Studenti pričaju da se cena ispita kod pojedinih profesora kretala od 700 do 1.000 evra. Kažu da su cifre posebno bile visoke ukoliko je reč o ispitima koji su ključni za upis naredne godine, odnosno sticanje uslova. Nikada, međutim, novac nije išao direktno, već preko posrednika.
Prema nezvaničnim informacijama do kojih je došao naš list, cenovnik za buduće pravnike nesklone učenju bio je zaista papren. Položeni ispit bez pojavljivanja studenta na fakultetu naplaćivan je, navodno, i od 500 do 750 evra, dok je izdavanje diplome vredelo 12.000-16.000 evra.
U MUP-u ističu da su osumnjičeni za određenu sumu studentima omogućavali da polažu ispite tako što su im upisivali ocene u indeks i sačinjavali lažne zapisnike o polaganju ispita. Policija navodi da će nastaviti proveru i prikupljanje dokaza u cilju razotkrivanja korupcije ne samo na kragujevačkom, već i na ostalim fakultetima na kojima rade osumnjičeni.
Povodom ovog (ne)očekivanog hapšenja profesora, oglasila se i Unija studenata Pravnog fakulteta. U pisanom obraćanju javnosti studenti ističu da u Srbiji, osim Univerziteta u Kragujevcu, postoje i univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici, i da se njihovi studenti nadaju da je ovo tek početak borbe protiv korupcije na univerzitetima. Studenti smatraju da se danas na sceni visokog obrazovanja Srbije igraju dve predstave istovremeno, jedna stara, koja promoviše korupciju kao način postizanja cilja, i druga, iza koje su hiljade studenata koji se bore za studiranje.

,,TELEKOM" POČEO PRODAJU NOVE VRSTE USLUGA
Aktiviran prvi ADSL port u Kraljevu

   • Prezentacija novih usluga fiksne i mobilne telefonije • ADSL usluga bazirana na stalnom i brzom pristupu Internetu po već postojećoj telefonskoj liniji bez njenog zauzeća

   ,,Telekom" je jedna od najuspešnijih, a u domenu telekomunikacija svakako najuspešnija kompanija u Srbiji. U Izvršnu direkciju regije Centar, kojoj Izvršna jedinica Kraljevo pripada, tokom prošle godine investirano je 22 miliona evra, za ovu su planirane investicije veće od 23 miliona evra. Na području koje pokriva više od 1.600.000 stanovnika dostignut je stepen digitalizacije veći od 90 procenata.
   - Plan za 2007. predviđa postizanje 95 odsto digitalizacije, jer usvajanje novih tehnologija i novih usluga jeste jedan od naših prioriteta, a ,,Telekom" je jedina telekomunikaciona kompanija koja pruža kompletnu uslugu u ovoj oblasti - kaže Srđan Stanić, direktor Izvršne direkcije regije Centar.
Izvršna jedinica Kraljevo u ovoj formi postoji od marta 2005. godine. Obuhvata mrežnu grupu 036 na području triju opština (Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška). Rade Živković, direktor Izvršne jedinice Kraljevo, posebno ističe zamenu oko 6.000 brojeva sa starih, analognih centrala. Stepen digitalizacije na području izvršne jedinice podignut je sa oko 49 procenata iz 2001. godine na sadašnjih 93,45 odsto. U isto vreme, broj dvojnika smanjen je sa 35 na 15 procenata, a broj telefona na 100 stanovnika podignut sa 32,49 na 41,3. Investicije su bile najveće tokom prethodne dve godine, pa je Kraljevo dočekalo da 7. februara bude isključena poslednja analogna centrala u gradu, čuvena METAKONTA.
- Gradsko područje sada je stopostotno digitalizovano. To znači da su svi brojevu u gradu i prigradskim naseljima Kovanluk, Grdica, Čibukovac i Jarčujak sada na digitalnim centralama. Instalisanje novih centrala na prigradskom i seoskom području planirano je tokom čitave 2007. godine - objašnjava Rade Živković, direktor IJ Kraljevo.
Korisnički servis na adresi Cara Dušana 38 namenjen je svim pretplatnicima koji veći deo usluga sada mogu dobiti i telefonom, pozivom na broj 9813.
O kvalitetu naše mreže u Kraljevu govori cifra od oko 70.000 pretplatnika, a Kraljevo je bilo i jedan od prvih gradova u Srbiji u kome je puštena u rad 3G mreža, rekla je Jelena Stojanović, direktor Sektora za marketing i prodaju Mobilne telefonije Srbije, prezentujući njihove nove usluge i najavljujući, između ostalog uvođenje 3G servisa i za pripejd pretplatnike. Tokom promo perioda koji za postpejd korisnike (trenutno ih je oko 20.000) još uvek traje, paket 3G servisa obuhvata video-poziv po ceni običnog, gledanje TV programa, muzičkih spotova i filmskih sadržaja, kao i posmatranje saobraćaja na, za sada, devet kamera u Beogradu.
- Ovim servisima korisnici pristupaju preko našeg MONDO WAP portala i u promotivnom periodu sve ove usluge koriste uz dodatnu mesečnu pretplatu od samo 99 dinara. Poslovna ponuda, osim osnovne BIZNET usluge koja je značajna za mala, srednja i velika preduzeća, jer pojednostavljuje komunikaciju i smanjuje troškove poslovne komunikacije ima i BIZ LINK, dodatnu uslugu koja donosi smanjenje troškova za pozivanje mobilnih brojeva sa fiksnih telefona preduzeća (minut razgovora fiksni-mobilni za pravna lica sada je oko 17 dinara, a za mrežu će ubuduće biti 99 para) - kaže Jelena Stojanović, direktor Sektora za marketing i prodaju MTS.
Ipak, događaj dana na konferenciji za novinare koja je iskorišćena za izveštaj o poslovanju Izvršne jedinice Kraljevo u prošloj i o planovima za ovu godinu, bilo je aktiviranje prvog ADSL porta u Kraljevu, čime je ,,Telekom" počeo prodaju nove vrste usluga. ADSL - Asimetric Digital Subscriber Line (asimetrična digitalna pretplatnička linija) predstavlja uslugu baziranu na stalnom i brzom pristupu Internetu po već postojećoj telefonskoj liniji (parici), a bez njenog zauzeća u govornom opsegu i bez promene telefonskog broja.
Praktično, svi postojeći ili budući korisnici usluga fiksne telefonije imaju mogućnost korišćenja ove usluge, čije su prednosti što - ne morate da čekate. Na Internetu ste - čim uključite računar! Nema procedure konektovanja, a ,,on-line” ste 24 časa dnevno. Nije važno imate li analognu ili ISDN liniju, a možete da odaberete tri vrste paketa vezane za brzine protoka. Telefonska linija slobodna je i dok ste na Internetu, a prednost je što unapred precizno znate cenu mesečnog izdatka za Internet.
- ,,Telekom" Srbija formirao je tri paketa usluga ADSL. Za svaki od paketa naknada za zasnivanje pretplatničkog odnosa je 5.900 dinara sa PDV-om, ali je tokom perioda promotivne prodaje (do 1. aprila), zasnivanje pretplatničkog ugovora - besplatno, a u prva tri meseca korišćenja popust za mesečnu pretplatu je 15 procenata - kaže Zoran Herceg, šef Službe za prodaju tipskih usluga i marketing.
Kada pretplatnik ugovori ADSL uslugu, od ,,Telekoma" dobija spliter (uređaj koji ima zadatak da odvoji govor i podatke) i modem i jednu e-mail adresu. Broj već podnetih zahteva je, kažu u ,,Telekomu", iznad očekivanja, a svi zainteresovani dodatne informacije mogu da dobiju u korisničkim servisima, putem telefona 9813 ili na internet adresi www.telekomcentar.com.
Preduzeće ,,Novi Gvožđar" prvi je potpisnik ugovora o aktiviranju ADSL-a u Kraljevu. Bili su, kaže, direktor Milan Šćepović, i inicijatori, jer je bez brzog Interneta danas nemoguće komunicirati.
- Za poslovni inkubator koji planiramo u prostoru koji imamo, ulaganje u ADSL liniju je bilo jeftina investicija - kaže Šćepović.
Uvođenje ADSL-a je, naglašavaju u ,,Telekomu", ako ima tehničkih uslova, brzo i jednostavno, bez potrebe provlačenja novih ili menjanja postojećih kablova. Za paket 256 kilobita u sekundi u promo periodu treba da izdvojite 1.212 dinara. Najskuplji ADSL paket je - tek duplo skuplji.

REAGOVANJA NA PONAŠANJE STRANAKA U PREDIZBORNOJ KAMPANJI
Obećanje - kome radovanje?

   Kao, uostalom, pred svake, pa i pred ove izbore, sve su obećavale građanima ,,brda i doline": povećanje plata i penzija, povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva, besplatno školovanje, investiranje u poljoprivredu, prodaju još ovo malo neprodatih fabrika i javnih preduzeća, ukidanje participacija za lekove... Toliko obećavaju da ljudski um to teško može da shvati.
Niko do sada, u poslednjih, recimo, 60 godina, nije pretrpeo sankciju za obećano a neispunjeno obećanje! I zato sve stranke mogu da obećavaju sve, a da ne ispune ništa, i nikom ništa.
Izgleda da smo mi, Srbi, ,,mazohisti". Mi volimo da nas neko laže, da bismo se svetili sami sebi.
Pa vi, građani, birate od predsednika države do predsednika opštine, od poslanika Skupštine Srbije, do odbornika Skupštine opštine. A kada im date glas, vi im date i vlast. A kada oni uzmu vlast u svoje ruke, onda vas više ne vide i ne čuju. Vi ste za njih nepostojeći, neće ni da vas prime na kraći razgovor da im date neku dobronamernu sugestiju, a kamoli da od njih zatražite, ne daj Bože, neku pomoć. Vi im date glas, a oni posle, sa tim glasom, ubijaju vas! Ja bih to mogao malo alegorično da kažem: dajući im svoj glas, vi im, u stvari, dajete svoje ,,oružje", da bi vas posle oni sa tim vašim ,,oružjem" ubili. E, ja bar neću da me ubiju mojim oružjem. Nek me ubiju njihovim, bar se nisam osramotio da im predam svoje oružje, a moje oružje je samo jedan glas!
Najaviše da će ovi izbori da koštaju jednu milijardu dinara, sa mogućnošću da to bude i više! Da se ja pitam, ja bih tu milijardu i više dao za unapređenje poljoprivrede, a stranačka vrhuška, ako voli svoju stranku, nek je voli besplatno.
Ja bih, mirne duše, svakom lideru stranke dao jedan sat besplatnog termina na televiziji da iznese svoj program, a nijedan dinar im ne bih dao za finansiranje političkih stranaka. A kamoli milijardu ili više dinara, sa čime bi se složili svi građani Srbije, od čijeg se novca i znoja finansiraju političke stranke. Jedino se ne bi složili oni što imaju koristi od finansiranja političkih stranaka. Pa kakav im je to program ako ne mogu da ga pročitaju na televiziji za jedan sat? Naši građani znaju ko su, kakvi su i kako izgledaju Tadić, Koštunica, Nikolić, Dinkić, Dačić, Čedica i drugi, pa čemu toliki posteri sa njihovim likovima?
Zbog toga bi svaki lider stranke i njihovi zamenici trebalo ono što obećaju u izbornoj kampanji da stave na papir, da naprave ugovor sa predsednikom Skupštine Srbije. I sve to obećaju da će uraditi ako dobiju na izborima, prenesu u ugovor i to da oroče: ovo ću uraditi do tog datuma, ovo do tog datuma... Kao garanciju da će to i uraditi, da im se stavi hipoteka na svu nepokretnu i pokretnu imovinu, u zemlji i inostranstvu, pa čak i jemstvo od njihovih tajkuna, pa ako ne urade obećano, da im se sva imovina pod hipotekom proda i pare stave u državnu kasu. Onda bi se među strankama izvršila prirodna selekcija, pa ne bismo morali u kampanji da izdržavamo i ove ,,kombi" stranke.
Neko će reći: mnogo strogo. Nije. Treba da se jednom disciplinujemo. A da bismo živeli, morali bismo da radimo, a ne da se, kako ja to vidim, šegačimo po strankama i za to šegačenje da primamo enormne plate, a posle i penzije. I sve to samo za, tvrdim, nerad i vođenje jalove politike.
Ako bi lideri političkih stranaka na ovaj način zaključivali ugovore o ispunjenju obećanog u izbornoj kampanji, onda se ne bi obilazio svaki kutak Srbije i lagao ovaj guravi narod, nego bi kormilo Srbije preuzeo pametan čovek, koji je ekstremno pošten i ekstremno voli svoj narod, jer Srbija vapi za poštenim ljudima, koji uz to i neograničeno vole svoj narod.
Zbog svega ovoga: Ugovor, brale, ugovor!
Dragutin Ćirković Ćiro

KOLIKO JE KOŠTALA IZBORNA KAMPANJA
Izveštaji stranaka treba da budu dostupni javnosti

   Poverenik za informacije Rodoljub Šabić saopštio je da su izveštaji stranaka o finansiranju nedavne izborne kampanje dokumenta koja treba da budu dostupna javnosti, bez obzira na rezultate eventualne provere njihovog sadržaja.
„Izveštaji su sačinjeni, dokumentovani i potpisani od odgovornih u strankama. Oni stoje iza njih i u njima više ništa ne mogu menjati, čak i u slučaju da RIK, koristeći se svojim pravom i obavezom da ih proveri, konstatuje nedostatke, netačnosti ili nedoslednosti”, navodi se u Šabićevoj izjavi.
Povodom polemike da li će RIK omogućiti uvid u izveštaje pre sprovedene kontrole i objavljivanja u „Službenom glasniku”, poverenik je podsetio na odredbe Zakona o dostupnosti informacija i činjenicu da za dostupnost informacija nije od značaja da li je reč o dokumentima koja su objavljena ili ne i da su ovi izveštaji dokumenta od javnog značaja. Shodno Zakonu, ako izveštaji ne budu dostupni, može se izjaviti žalba Povereništvu za informacije.

O KOSOVU I NOVOJ VLADI
Pomirenje pre pregovora

   Na ovim izborima apsolutni pobednici su građani Srbije jer su pobedili prognoziranu izbornu apstinenciju, a demokratskim snagama dali mandat da i dalje vode Srbiju ka Evropi. Međutim, posledice prošlosti su nesagledive za demokratski blok koji čini velike napore da Srbiji povrati međunarodno poverenje i da uveri EU i Savet bezbednosti ko je učestvovao u ratu na prostoru bivše državne zajednice, a ko bio protiv toga da se konfrontiramo sa celim svetom. Milošević i Šešelj su bili kreatori propasti bivše državne zajednice i režiseri građanskog rata. Dokaz za to su procesi pred Haškim tribunalom koji se vode protiv nekih glavnih inspiratora ratno-huškačke politike. Neki osumnjičeni se još skrivaju, pa je zbog njih ceo srpski narod postao talac, a Marti Ahtisari sve to koristi da otme srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju.
Na jednoj strani je petooktobarski demokratski blok, koji se bori za proevropsku politiku i demokratski poredak i čini velike napore kako bi se očuvao naš teritorijalni integritet.
   Sa druge strane socijalisti i radikali vode kontroverznu politiku, ne priznaju ratni poraz i da su bili inicijatori konflikata i ratova koji su doveli našu zemlju do propasti. Zbog toga treba pozvati optužene da se predaju i pred sudom brane istinom i pravdom, a da istovremeno i demokrtske snage uspostave punu saranju sa Haškim tribunalom i uvere demokratski svet da nemamo ništa zajedničko sa režimom Miloševića i Šešelja. Moraju ubediti svet da nema osnove niti bilo kakve logike za uspostavljanje više albanskih država na Balkanskom poluostrvu.
   Predlažem da delegacije Srba i kosovskih Albanaca poslušaju zdrav razum i da se međusobno izmire pre pregovora. Da analiziraju šta je ove narode vekovima spajalo, a da ostave na stranu Broza, Bakalija i druge.
   Ako postoji problem oko državnog vrha, imamo neobrukanu krunu Krađorđevića i predlažem realističko rešenje - hitno u Srbiji proglasiti Ustavnu kraljevinu sa Nj.k.v. Aleksandrom II na čelu. Koliko ja znam, prestolonaslednik je spreman da odmah preuzme državnu obavezu i verno služi narodu Srbije.
Živan M. Lajšić

LIČNI STAV
Terasa plus

   Kraj devedesetih je označio i prekid socijalne stanogradnje. Davanje stanova i kome treba i kome ne treba, po babu i stričevima, bio je srpski izum, kao i floskula da niko ne može da me tako malo plati koliko ja mogu malo da radim.
Biološki procesi čine svoje, pa porodice, htele ili ne, moraju da se šire, pa stanovi iz doba socrealizma od 50 m2 postadoše tesni kao i ekspres lonac za kipuću vodu. Jedini izlaz iz toga postadoše terase kao eldorado za svaki mogući centimetar osvojenog prostora.
Zastakljivanje terasa i balkona postade ishodište za prekobrojne. Hiperindividualnost u kreiranju zastakljenih terasa postade neka nova renesansa. Postojalo je pravilo koliko terasa toliko načina. Staklo, drvo, plastika i metal u plavoj, crnoj i beloj nijansi disharmonično se spuštaju od krova do prizemlja. Uveravajući nas na taj način da se i sunčeva svetlost sastoji od više boja.
Arlekinski izgled višespratnica podseća nas da zaista živimo u avangardnom društvu bez konvencionalne estetike.
Tako dokazujemo da smo maštovit narod koji, i sa četiri razreda osnovne škole i dva velika odmora u srednjoj, daje sebi pravo da projektuje stvarajući tako balkansko-srpski arhitektonski kič. Od svega je najstrašnije uverenje da radimo prave stvari preoblikujući prostor na sebi sopstven način, stvarajući potpunu iluziju o lepom. Avangardni izgled takvih zgrada podseća na postmodernu ili, prevedeno, na dnevni izgled osobe koja ima dva različita rukava na kaputu ili pak kao da neko obuje dve različite cipele.
Autori projekta sad naknadno unakaređenih zgrada i višespratnica pognute glave prolaze pored svojih dela i, sa tugom u srcu, kao roditelji pored bespovratno zabludele dece.
Nedavno sam boravio u jednoj evropskoj metropoli, gde mi rekoše da je nemoguće staviti uređaj za hlađenje vazduha na uličnu fasadu, jer je to narušavanje izgleda zgrada, umanjivanje njihove lepote i sveukupne harmonije prostora. U jednoj drugoj zemlji sam čuo da je nemoguće obojiti svoju kuću bez saglasnosti opštinskih vlasti i PRVOG komšije. Razmišljao sam koliko bi decenijskih sastanaka potrošile komšije u jednom soliteru oko usklađivanja različitih želja i isterivanju svoji zaludnih ideja.
Sakaćenje izgleda tek isprojektovanih zgrada ili solitera izgleda mi, kad malo bolje razmislim, kao kada bismo MONA LIZI okačili brkove i pri tome očekivali da se Leonardo divi.
Zaista nemamo mere u skrnavljenju tuđe struke i mukom stečenog građevinskog prostora.
Naše zgrade sve više izgledaju i kao naša reciklirana stvarnost. Krpljenje, lepljenje, doziđivanje i nadziđivanje više nas bliži libanskim varošicama nego dobro skrojenim evropskim gradovima.
Avantura ovog pisanja je jednaka i avanturi gledanja. Sa dovoljne distance bacite pogled na nov i preoblikovan prostor kao surogat naše stvarnosti i naše tranzicione krize estetike.
Pitam se šta je sa zakonima, uredbama, propisima i inspekcijskim organima. Da li je njihova mršavost u značenju ili prepoznatljiva dvosmislenost takva da može da radi ko šta hoće?
Jedna od definicija arhitekture je - OKAMENjENA muzika.
U harmonizaciji oblika i površine arhitekte čine da naš život bude lepši i prijatniji.
Kod starih Grka To-kalon znači lepo i dostojno priznanja. Simetrija je podrazumevala prirodnu i kosmičku pravilnost.
Pitam se kakvom brutalnošću posežemo sakateći građevine i čineći da lepota i simetrija nestanu sa ovih prostora.
Da li smo bliži, ili dalji od evroatlantskih integracija?
Dragiša S. Kostić

DR DUŠAN JANJIĆ, PREDSEDNIK FORUMA ZA ETNIČKE ODNOSE
Kosovska kriza je tipična kriza „statusa kvo”

   Krajem prošle sedmice dr Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda, promovisao je u Kraljevu svoju najnoviju knjigu „Zapisi iz Srbije”. To je zbirka eseja o dešavanjima u Srbiji od 1999. godine do danas, o padu Miloševićevog režima, akterima političkog života posle njega i budućnosti Srbije. Osim autora, o knjizi su govorili Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator lista „Politika”, i predstavnici izdavačke kuće „Draslar partner” iz Beograda. Bila je to prilika da sa dr Janjićem za ,,Ibarske novosti” porazgovaramo o najnovijim zbivanjima u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, najaktuelnijoj temi u ovom trenutku u Srbiji.

• Gospodine Janjiću, da li ste upoznati sa nacrtom plana Martija Ahtisarija o statusu Kosova i Metohije i šta mislite o tom dokumentu?
- Naravno da jesam, i u radnim verzijama i u ovoj završnoj, sa svim aneksima i osnovnim materijalom. To je zaista nacrt koji je napravljen iz nekoliko izvora. Jedan je ono o čemu se govorilo u Beču. Drugi je ono što su Ahtisari i njegov tim razgovarali u pojedinačnim posetama Beogradu, Prištini, Njujorku i Briselu. I treći, to je moj utisak, iz delova o kojima nikada nije razgovarano, kao na primer onih koje je napisala grupa za planiranje Evropske unije ili Unmik. Tako je to jedna kompilacija relevantnih tema za status, ali, po mom mišljenju, nisu sve za taj materijal. Imam utisak da je materijal napisan tako da svako gubi, što je prva loša osobina, jer pravi materijal koji želi da pomogne u rešavanju krize treba da svakom argument kaže da je pobedio. U svakom slučaju, utisak je da matrijal ima dosta toga što je trebalo da isprovocira Beograd i Moskvu. Znate da cela ta priča o međunarodnom prisustvu apsolutno nije stvar o kojoj treba da odlučuje Beograd, niti su o tome pričali Beograd i Priština. Mislim da je stavljena unutra da bi Moskva mogla da reaguje i da bi mogla na vreme da se koriguje. Što se tiče ovog drugog dela, mislim da je Ahtisari bio apsolutno ljut i nezadovoljan beogradskim timom, pogotovo njihovim odnosom prema javnosti. Očigledno je da su oni ovde mnogo više pričali nego što su tamo radili i on je to sada objavio.
To je materijal koji mora da doživi ozbiljne promene, dorade, prerade, ako se želi da on posluži da kriza ne bude još dublja nego što je sada i da posluži kao osnov za rezoluciju Saveta bezbednosti. Navešću samo dva primera. Prvo, sigurno je da uopšte nema mesta u toj vrsti dokumenta da se govori o državnom prisustvu. To može biti preporuka, to može biti rezolucija Saveta bezbednosti. To svakako nije nešto o čemu mogu Beograd i Priština da pričaju, ili da od njihovog izjašnjavanja zavisi. Drugo, apsolutno je jasno da je neodrživ, sa stanovišta međunarodnih normi, prakse Evropske unije, taj sedmi aneks koji govori o ekonomiji i smatram da Beograd mora ozbiljno da radi na popravljanju vrlo loše pregovarane decentralizacije. Sve u svemu, ima puno toga što može da se uradi i verovatno će taj dokument biti drugačiji kad se završi ceo proces.
• Marti Ahtisari je upravo izjavio da ne veruje u mogućnost kompromisa dveju dijametralno suprotstavljenih strana. Da li Vi verujete u mogućnost kompromisnog rešenja i po kom modelu bi ono moglo da se ostvari?
- Marti Ahtisari je, od kada je predstavio svoj nacrt plana, počeo da zastupa tu tezu kako on ne veruje u mogućnost kompromisa dva suprotstavljena stava. On tako nije govorio kad je imenovan, a tada se isto znalo da nema pomirenja. Pa sukob i jeste u tome što nema pomirenja. Albanci hoće nezavisnost, Beograd ne da nezavisnost. Dakle, uloga Martija Ahtisarija nije bila da bude naknadno pametan, da „postane general posle izgubljene bitke”, nego je na početku trebalo da nađe način kako da ili nađe kompromis, ili, ako ne nađe kompromis, kako da približi te stavove dveju strana u pregovorima ili da onda kaže da nije uspeo. Postoje razne metodologije kako je to moglo da se uradi. Moj je utisak da je Ahtisari pribegao jednoj metodologiji koja je trebalo zapravo da stvori situaciju u kojoj bi jedna od strana „izgubila živce” i napustila pregovarački proces. I onda bi ona bila okrivljena i nametnulo bi joj se rešenje. Na njegovu nesreću, niko nije napustio proces i on sada pravi alibi. Kompromis i ne može da se nađe ako se sve svede samo na pitanje da li da Kosmet bude nezavistan ili ne, jer onda je to samo produbljavanje sukoba. Znači, o tome nema kompromisa. U životu, ako o jednom pitanju ne možete da se dogovorite, vi otvorite neko drugo pitanje koje je važnije za ljude koji tu žive, a mogu da se dogovore.
Izneću primer sa Bliskog istoka, gde nisu mogli ni Palestinci ni Izraelci da se dogovore oko države, ali su mogli da se dogovore oko vode. Njima svima treba voda za piće i onda je jednostavno u tim pregovorima promenjena tema. Norveški posrednici su onda predložili dogovor kako da se koristi voda zajednički i sporazum ko će njom da upravlja. Onda su utvrdili da Palestinci mogu da maštaju o svojoj državi i da idu ka njoj, ali postupno, uz više autonomije. Da ukažem na još jedan apsurd. Isti taj princip važi u zemlji Martija Ahtisarija. Na tom osnovu je švedska autonomija na Olandskim ostrvima priključena Finskoj i njima je data, umesto pune nezavisnosti, garancija da, ako im iko ospori tu autonomiju, imaju pravo da istupe iz Finske!? Ja sam imao priliku da pitam ,,A zašto to ne važi za Kosovo?”. Dobio sam odgovor od Ahtisarija, pre nego što je bio posrednik: „Kosovo je poseban slučaj!?”. Iz vrlo prostog razloga jer Ahtisari je prihvatio da Kosmet treba da ima uslovnu nezavisnost.
• On je izjavio i da nema mnogo vremena za duge pregovore. Kakva je Vaša procena, da li će Savet bezbednosti morati da „preseče” i donese svoju novu Rezoluciju o Kosmetu?
- Ahtisari verovatno nema vremena jer, što bi rekao Kejnz, „Na duži rok svi smo mrtvi”, a njegov i moj rok su malo kraći. On sigurno nema vremena. Čak mislim da je dobro da njega, čim završi svoj izveštaj, razreše te dužnosti, jer on nema ni kapaciteta ni motiva da to radi. To ne znači da će se kosovska kriza razrešiti. Dakle, kosovska kriza je tipična kriza „statusa kvo”. Maksimum koji je mogao da se postigne, i on je trebalo da bude postavljen, jeste neki novi „status kvo”. Ahtisari je, nažalost, sebi postavio zadatak da dobije Nobelovu nagradu, da zavede „večni mir”, a to nije moguće. Dakle, sigurno je da će Savet bezbednosti u nekom doglednom roku od par meseci usvojiti nekakav izveštaj i predlog Ahtisarija i da će na osnovu toga u nekom roku, ali ne pre, mislim, jeseni, usvojiti rezoluciju. Maksimum ili minimum koji će biti promenjen jeste da će Unmik biti zatvoren. Kosovo će biti stavljeno pod kontrolu Evropske unije, ali će se puno nadležnosti, možda i sve osim par, preneti na kosovske institucije. Onda će se probati da taj novi „status kvo”, koji će neko nazivati „uslovna nezavisnost”, neko „suštinska autonomija”, a neko jednostavno „evropski protektorat”, ikoristi da se pokuša da se prvo primire strasti na samom Kosovu, da se udahne malo života tamo u ekonomiju koje nema, pa da se onda traži neko novo rešenje. To će trajati. Pre tri dana sam bio u Prištini i video da Albanci spremaju jedan proces od tri do pet godina implementacije tog budućeg statusa. I Beograd mora to da shvati!? Niko im neće skinuti sa vrata odgovornost za Kosovo, niko im neće nametnuti rešenje nezavisnog Kosova i osloboditi ih obaveze da rade. Jednostavno, moramo da znamo da ovaj pregovarački tim treba da popravi šta se popraviti može, a posle toga da ljudi odu da rade neke druge poslove, a da mi onda celu državu, deo koji se bavi Kosovom, pripremimo za taj budući status. Albanci su već spremili Ustav i sve zakone koje je popisao Ahtisari, a Beograd nije nijedan. Bojim se da smo se mi suviše lagodno i neodgovorno poneli prema Kosovu, da smo svu pažnju skrenuli tamo na neke „mudre” pregovarače, na Beč, na Ahtisarija, a u suštini nismo pripremili ni dokumenta da pomognemo srpskoj zajednici, ni srpsku zajednicu da uzme ono što može da uzme. Pa pogledajte, čak i da ostane sve i na sadašnjem, pet opština (ne kažem da li je to puno ili malo), dobija sopstvenu upravu nad zdravstvom, obrazovanjem, kulturom, medijima... Sad se ja pitam ko će to da radi? Ako ne mogu ministarstva iz Beograda, ko će to da radi? Da li mi čekamo da nam Albanci odrede Srbe koji će to da rade!? Verujte, ja sam bio dole. Tamo se apsolutno ne zna ko će, na primer, da bude šef Poreske uprave u Gračanici. Znam da je ljude koji trenutno rade taj posao imenovala Srbija, i nadaju se da će to biti, ali njih neće prihvatiti međunardona zajednica i Albanci. Dakle, mi nismo uradili ništa da spremimo nove ljude ili da sadašnje obučimo da rade po novim pravilima. Administracija na Kosmetu koju drže stranci je potpuno modernizovana. Svi rade na kompjuterima, „On lajn” (On Line) vezama, a naša srpska u enklavama je kao devetnaesti vek!? Jednostavno, naši ljudi će gubiti posao, jer će oni reći da ne znaju engleski, ne umeju da rade na računaru i onda ćemo mi tvrditi da je to nova etnička diskriminacija. Da završim time da su se i prethodne i ova vlada i predsednici države jako ogrešili o Srbe na Kosmetu, da su oni držali velike nacionalističke govore tipa „Ne damo Kosovo”, a u suštini nisu podržali ljude da ostanu na Kosmetu. I znate šta će se nama desiti: Ljudi će nam odlaziti sa tog prostora.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA INVALIDSKIH PENZIONERA I INVALIDA RADA
Briga o ljudima uvećava članstvo

   - Stalna pažnja i briga o brojnim invalidima rada i invalidskim penzionerima izaziva sve veće interesovanje ovih bolesnih ljudi trećeg životnog doba za učlanjenje u našu organizaciju. Najviše vodimo računa o životnom standardu socijalno najugroženijih i bolesnih članova, koje redovno obilazimo i pomažemo dodelom najneophodnijih životnih namirnica i lekova. Na ovom zadatku najaktivniji su članovi rukovodstva i predstavnici mesnih organizacija. Ponajviše zahvaljujući tome, broj članova naše organizacije povećao se na dve hiljade - s ponosom ističe predsednik Opštinske organizacije invalidskih penzionera i invalida rada Dragomir Radojević.
   Za sve invalidske penzionere i invalide rada, kojih u našoj opštini ima oko sedam hiljada, obezbeđeno je po povoljnim cenama i na više mesečnih rata snabdevanje ogrevnim drvetom, ugljem i mesom. Rukovodstvo organizuje i redovna druženja, izlete i penzionerske zabave. Besplatnu pravnu pomoć pruža im sekretar Organizacije Raco Vučićević.
   Osmi mart, Međunarodni dan žena, svečano će biti obeležen u Kruševcu sa kolegama iz 15 opštinskih organizacija širom Srbije. Za sve pripadnice nežnijeg pola obezbeđeni su pokloni.
Dragan Pavlović

KAKO SU RUDARI BALJEVCA NA IBRU SAČUVALI OD ZABORAVA VAŽAN DOGAĐAJ OD PRE SEDAM DECENIJA
Požutele stranice osvežavaju sećanja

   • Štrajk baljevačkih rudara stihom je zabeležio, i uz gusle opevao, Ratko Glavčić, sin jednog od rudara-štrajkača, samovoljno zatočenih duboko u utrobi zemlje pre sedam decenija

   Ratko Glavčić, iz okoline Baljevca na Ibru, imao je nepunih petnaest godina kada je odlučio da priču svoga oca, rudara i štrajkača, od pre sedamdeset godina, pretoči u pesmu, junačku pesmu, kako se tada govorilo. Neveštim rukopisom, iz dana u dan, beležio je očeve reči o teškom rudarskom životu i o rudarskom dobrovoljnom zatočeništvu duboko u jami rudnika. Posle je, skriven od drugova-čobana, očevu priču pretvarao u stihove, da se rimuju, što je bolje umeo. Još tada mu se ,,kazivalo” da će biti bolji guslar nego frulaš. Tom cilju posvetio je ne samo nedelje, već i mesece, dok jednoga dana nije pokazao dva lista iz neke đačke sveske. Na njima, sada već potpuno žutim stranicama, ispisan je ceo rudarski život i čuveni dvanaestodnevni štrajk rudara za veće plate, bolje uslove rada i humaniji odnos vlasnika rudnika prema rudarima.
   Nedavno, u okviru obeležavanja sedam decenija od tog štrajka rudara, Ratko Glavčić je, iako u poznim godinama, soptevenu pesmu još jednom zapevao. Istina, tekst poduže pesme pred očima mu je držao mlađi rođak, za svaki slučaj... A onda su, na ulazu u jamu Jarando, gde je štrajk rudara započeo, i gde se završio, odjeknule gusle, i pesma:

U hiljadu devetoj stotini,
a trideset i sedmoj godini,
stegla zima, drvo, kamen puca,
a glad teška na vrata nam kuca.
Deca plaču, traže majci hleba,
ali hleba ne pada sa neba.
Mnogo radiš, a malo zaradiš,
kad zaradiš, neće da ti plate,
još nam mnoge ne uvedu sate.
Nema plate puna tri meseca,
a kod kuće gladuju nam deca.
Bose žene po vodu odlaze,
zima stegla, one snijeg gaze.
Radili smo po dvadeset sati,
gazda neće zaradu da plati.
Dosadila muka svakojaka,
kopaj ugalj praznoga stomaka.
Za rudare, braćo, pravde nema,
al’ se nešto u rudniku sprema.
Prva smena išla, te radila,
a druga se pred rudnik skupila.
Skupili se svi rudari naši,
od žandarma niko se ne plaši.
Tada reče jedan rudar stari:
- Braćo moja, ovake su stvari:
Ne sme gazda radnike da tlači,
na štrajk, braćo, idemo junački.
Tu smo bili punih dvanaest dana,
jama tesna, a velika tama.
Kako noću, tako usred dana,
al’ se, brate, izdržati mora,
mi jedemo hleb sa devet kora.
Beše teško živeti u jami,
al’ su, ipak, prolazili dani.
Žene kradom donose nam hleba,
a pomalo nešto karabita,
za cigare niko te ne pita.
Nadzornici šta se dosetiše,
sve otvore k jami zatvoriše.
Nesta svetla, a nesta i hleba,
a štrajkovat i dalje nam treba.
Kroz jamu se pronesoše glasi
da su spoljni odbor proterali,
sad u jami ostali smo sami,
kuda ćemo, i šta ćemo sada,
u svoj jami teška glad zavlada.
Svakome je lice potamnelo,
više crno nego što je belo.
Ubila nas memla od kamena,
poželesmo sunca i meseca.
Šta nam rade sad žene i deca?
Nema kuda, mora se napolje,
valjda će nam nešto biti bolje.
Al’ napolje kad smo izlazili,
žandarmi su jamu opkolili.
Sve nas redom oni pohvataše,
u upravu dole proteraše.
A tu beše došao sudija,
pa nas redom saslušao svija.
Unakrsno, sa svakoje strane,
al’ rudari složni, pa se brane.
U jami se jesmo namučili,
al’ smo naša prava ostvarili.
Dobili smo toplo kupatilo,
i redovne dobili smo plate,
da hranimo sirotinju, znate.
Sve što smo od gazde tražili,
od gazde smo, braćo, mi i dobili.

GRADI SE SPORTSKA SALA U UŠĆU
,,Naselje” u septembru

   Blaga zima praktično nije prekidala građevinsku sezonu, pa ni radove na izgradnji sportske sale u okviru OŠ ,,Milun Ivanović" u Ušću. Objekat od 1.000 kvadrata stigao je ,,do krova”, a njegovim završetkom završava se i učešće opštine Kraljevo, tačnije Odeljenja za društvene delatnosti kraljevačke opštine, u finansiranju ovog značajnog sportskog objekta u varošici na ušću Studenice u Ibar.
   - Završetak sale, koja će u sastavu imati teretanu, svlačionice i tribine za oko 400 gledalaca, ,,preuzima" NIP (Nacionalni investicioni plan), i predviđen je za septembar ove godine, pa će tako 360 učenika osnovne škole moći da je koriste od početka školske 2006/2007. godine - kaže za ,,Ibarske novosti" direktor OŠ ,,Milun Ivanović" u Ušću Vukašin Dedović.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NASILJE U ŠKOLAMA U STATISTIKAMA - piše Bojana Milosavljević
Uvek previše agresije mladih

   • Prema podacima Policijske uprave u Kraljevu, broj izvršenih prekršaja u osnovnim i srednjim školama prošle godine povećan je za 80 odsto u odnosu na 2005. godinu. Već četiri godine samo šest školskih policajaca pokriva 13 škola - sedam srednjih i šest osnovnih, uglavnom na gradskom području naše opštine

   Najnovija statisika o broju i vrsti prestupa u kraljevačkim školama nema dovoljno parametara za poređenje sa drugim sredinama ili nekom opštom ,,preglednom” slikom na nivou celog društva. Ipak, koliko god da agresivnog ponašanja mladih ima - uvek ga je previše. Tako, na primer, relevantni podaci iz Policijske uprave u Kraljevu pokazuju porast broja prekršaja u prošloj u odnosu na 2005. godinu za čak 80 odsto, mada je njihova struktura drugačija ili, srećom, bezazlenija u odnosu na druge gradove veličine Kraljeva.
Broj najtežih krivičnih dela, kaže statistika, među mladima je opao, ali je zato znatno porastao broj krivičnih dela sa elementima nasilja. Srednjoškolci u Kraljevu i sami ukazuju na taj problem: evidentne su tuče, ponekad i učestalije, otimanja, krađe i slično. Istovremeno, oni imaju razumevanja za čuvare javnog reda i mira, jer se dešava da samo jedan policajac nadzire čak četiri škole (tri srednje i jednu osnovnu), što i fizički gotovo da nije izvodljivo. Ovo mišljenje dele direktori, nastavnici i roditelji. Svi se slažu da je zahvaljujući čuvarima reda i mira smanjen broj nedozvoljenih, dakle opasnih sredstava, kojima nije u školama mesto.
Institucija zvana ,,školski policajac” nažalost nije regulisana zakonom, niti se za ove radnike izdvajaju dodatna buyetska sredstva, te je to osnovni razlog zašto ih nema dovoljno. Čak ni sistematizacijom poslova nije predviđeno ovakvo radno mesto. Stoga u 13 kraljevačkih osnovnih i srednjih škola samo šest policajaca nadzire bezbednost učenika i zaposlenih i taj broj se ne menja već četiri godine.
U prošloj godini, opominje statistika, izvršeno je 45 dela narušavanja javnog reda i mira; 13 tuča dogodilo se van školskog dvorišta, ali u neposrednoj blizini, dok su 32 izbile u školskom prostoru. U ovim slučajevima bilo je lakših telesnih povreda. U istom periodu bilo je i 30 krivičnih dela: krađe mobilnih telefona, novčanika, torbica. Evidentirane su i iznude, prinude, po jedno krivično delo teže i lakše telesne povrede, kao i jedna zaplena oružja sa municijom.

AGRESIJA MLADIH - SLIKA DRUŠTVA
Prevencija i sankcionisanje prestupničkog ponašanja učenika sadržani su i u zakonima o osnovnom i srednjem obrazovanju, te škole u skladu sa time mogu i da deluju. Tako se, na primer, disciplinske mere u obrazovnim ustanovama izriču zavisno od težine prekršaja: od ukora razrednog starešine i premeštaja osnovca u drugu školu, do isključenja iz škole onih starijih koji pohađaju srednju. Ukoliko postupak isključenja srednjoškolaca potraje duže, zakon predviđa da roditelj može da podnese zahtev za izdavanje ispisnice, što ublažava formu sankcije. Međutim, posle odluke drugostepenog organa školskog odbora to više nije moguće, pa se kažnjeni učenik u toku tekuće školske godine ne može upisati u drugu školu.
Stručnjaci kažu da uzroke nasilnog ponašanja dece i mladih treba tražiti u njihovom okruženju. Sa druge strane, prema krivičnom zakonu Srbije, deca do 14 godina starosti ne podležu nikakvoj odgovornosti; onoj do 16 godina (mlađi maloletnici) mogu da se izreknu vaspitne mere upozorenja i pojačanog nadzora, ili upućivanja u vaspitnu ustanovu. Stariji maloletnici (uzrasta do 18 godina) u slučaju ozbiljnog prestupa mogu da računaju na vaspitne mere, a u posebnim slučajevima i na kaznu maloletničkog zatvora. Dečji razvoj i ponašanje slika su samog društva iz kojeg dolaze. Unicefov Fond UN za brigu o deci i mladima upravo je objavio novu sveobuhvatnu studiju o blagostanju dece u 21 zemlji, i to iz grupe najbogatijih. Najviša ocena data je Švedskoj, Finskoj i Danskoj, dok su na poslednjim mestima Velika Britanija i SAD. Ova studija ispitivala je šest oblasti kojima se meri kvalitet života dece: obrazovanje, zdravstvo, bezbednost, porodični i vršnjački odnosi, ponašanje i rizici, njihova ocena kvaliteta života i - siromaštvo. Iako je utvrđeno da bi svaki od ovih parametara mogao da se poboljša u svim posmatranim zemljama, iz studije proizilazi univerzalan zaključak koji daju sami ispitanici: siromaštvo nije njihov najveći problem. Deci su važniji od materijalnog stanja - ljubav, pažnja i vreme koje im posvećuju porodica i prijatelji. Sve ovo doslovno važi i za mlade u Srbiji, i na tu činjenicu ukazaće svaki prosvetni radnik ili stručnjak koji se bavi položajem najmlađih u društvu.

I MALI ĐACI SU ,,TEŠKI”
Domaće ankete među učenicima nižih razreda osnovne škole i njihovih učitelja takođe daju tamniju sliku dečjeg ponašanja, u kojem konflikt sa vršnjacima, nedisciplina na nastavi, nemarno ponašanje... nisu retka pojava. Blaže kazne, kao ukor ili smanjenje ocene iz vladanja, čini se ne uzbuđuju preterano male osnovce. Zato se učitelji poprilično uzrujavaju kada disciplina na času izmakne kontroli. Čak i oni najiskusniji prosvetni radnici kažu da se deca slabije koncentrišu, da su nestrpljiva i često u govoru prekidaju učitelja.



POZIV MLADIM PISCIMA I PESNICIMA
Disovo proleće

   KONKURS ZA NAGRADU ,,MLADI DIS”
Povodom 44. Disovog proleća, Gradska biblioteka ,,Vladislav Petković Dis" i Odbor Disovog proleća raspisuju tradicionalni konkurs za rukopis za prvu pesničku zbirku, namenjen autorima sa srpskog govornog područja i do 31 godine starosti. Autor dostavlja organizatoru rukopis u tri primerka na srpskom jeziku sa najmanje 30 pesama, potpisan šifrom. Rešenje šifre slati u posebnom kovertu uz rukopis. Konkurs je otvoren do 10. aprila 2007. godine.
Autoru najboljeg rukopisa po odluci tročlanog žirija pripada plaketa ,,Mladi Dis” i pravo da mu Biblioteka objavi prvu pesničku knjigu u ediciji ,,Tokovi”.
Rezultati konkursa biće objavljeni do 20. maja 2007. godine. Rukopisi se ne vraćaju.
Nagrada ,,Mladi Dis” autoru najboljeg rukopisa biće dodeljena u Čačku na završnim svečanostima 44. Disovog proleća.
Rukopise slati isključivo na adresu Gradska biblioteka ,,Vladislav Petković Dis", Gospodar Jovanova 6, 32000 Čačak, sa naznakom ,,za konkurs".

   KONKURS ZA ESEJ
Povodom 44. Disovog proleća Gradska biblioteka ,,Vladislav Petković Dis" i Odbor Disovog proleća raspisuju konkurs za esej o Vladislavu Petkoviću Disu i njegovom stvaralaštvu. Pravo učešća imaju mladi književni kritičari, studenti i đaci. Autori šalju radove u tri primerka, potpisane šifrom, a rešenje šifre dostavljaju u posebnom kovertu uz rukopis. Konkurs je otvoren do 10. aprila 2007. godine.
Tročlani žiri će nagraditi tri najbolja rada.
Odluka žirija biće saopštena do 20. maja 2007. godine, a nagrade uručene na završnim svečanostima 44. Disovog proleća u Čačku.
Rukopise slati isključivo na adresu Gradska biblioteka ,,Vladislav Petković Dis", Gospodar Jovanova 6, 32000 Čačak, sa naznakom ,,za esej".
Gradska biblioteka ,,Vladislav Petković Dis" Čačak.