Određena područja mesnih zajednica - poskupelo grejanje, voda, ,,čistoća”
Medicinske sestre očekuju da konačno nađu svoje pravo mesto
Sprečiti prelome kuka
Ne gubiti vreme na republičkom i lokalnom nivou
„Smanjenje siromaštva kroz mikrokreditni program”
Stanovi za najugroženije
Kraljevo podržava kandidaturu Maribora za Evropsku kulturnu prestonicu 2012. godine
Fragmenti iz prošlosti Kraljeva
Početak organizovanog gajenja norveškog „Landrasa”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, atletika, fudbal

ODRŽANA DVADESET ČETVRTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO SA MARATONSKIM DNEVNIM REDOM OD SKORO ŠEZDESET TAČAKA - piše Slobodan Rajić
Određena područja mesnih zajednica - poskupelo grejanje, voda, ,,čistoća”

   • Posle usvajanja nove Odluke slede izbori u mesnim zajednicama • Cene grejanja povećane za 16,8, a vode i iznošenja i deponovanja smeća za 7,5 odsto • Usvojeni programi poslovanja opštinskih javnih preduzeća i programi rada opštinskih javnih ustanova za 2007. godinu • Doneta odluka o pokretanju postupka realizacije programa vodosnabdevanja putem uzimanja RPE kredita, usvojeni Program korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede i Odluka o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova • Imenovani novi školski odbori na području opštine Kraljevo, dok direktor „Ibarskih novosti” Dragan Rajičić nije razrešen dužnosti • Razmotren rekordan broj tačaka dnevnog reda

    Odbornici Skupštine opštine Kraljevo, na 24. sednici „lokalnog parlamenta”, održanoj u sredu, 28. februara, usvojili su Odluku o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica u opštini Kraljevo,
Novousvojena Odluka o mesnim zajednicama, kako je obrazloženo, propisuje da u opštini Kraljevo postoji 68 mesnih zajednica i bliže određuje njihove granice, nadležnosti, organe i način njihovog izbora, u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi. Novina je, kako je obrazloženo, što će predsednici mesnih zajednica, od trenutka njihovog izbora, ubuduće iz budzeta primati određenu nadoknadu za svoj rad, dok će predsednik opštine biti u obavezi da u roku od mesec dana raspiše izbore za savete mesnih zajednica. U raspravi su stavljene primedbe na glomaznost i potrebu reorganizacije mesnih zajednica u gradu, od kojih neke imaju i po 20.000 stanovnika, na dvogodišnje kašnjenje u izboru i neke nedostatke u načinu izbora saveta, posebno u mesnim zajednicama sa većim broje birača, gde će se bez potrebnih uslova izbori vršiti po biračkim mestima.

POVEĆANJE CENA
Skupština je dala saglasnost na odluke o povećanju cena usluga JKP „Toplana”, „Vodovod” i „Čistoća”, koje su doneli njihovi upravni iodbori. Najviše su poskupele cene gradskog centralnog grejanja, u proseku za 16,8 odsto, uz obrazloženje da je još u okttobru cena mazuta povećana za 35 odsto, da prošle godine cena nije povećavana i da zbog toga, samo zahvaljujući blagoj zimi, ovo preduzeće nije imalo gubitke i da povećanje nije veliko s obzirom na to da je u Beogradu cena povećana za 25 odsto. Tako će ubuduće Kraljevčani grejanje plaćati za stambeni prostor 35,50 dinara, za povlašćeni 119,20 i za poslovni prostor 177,40 dinara po kvadratu korisne površine. Zbog povećanja troškova u poslovanju, cene usluga „Vodovoda” povećane su prosečno za 7,5 odsto, tako da će nova cena vode za domaćinstva umesto 14,85 biti 15,96 dinara po kubnom metru, a za privredu umesto 49,93 dinara 53,67 dinara po kubiku utrošene vode. Nove cene usluga za iznošenje i deponovanje smeća JKP „Čistoća” povećane su takođe u proseku za 7,5 odsto, za domaćinstva sa 1,96 na 2,10 dinara, a za poslovni prostor sa 1,76 do 9,52 na 1,89-10,23 dinara po kvadratnom metru, dok su cene pogrebnih usluga povećane za 6,74 odsto. Kako je obrazloženo, cene „Vodovoda” i „Čistoće” povećane su u visini projektovanog nivoa povećanja komunalnih cena za 2007. godinu od Vlade Srbije, a kod „Toplane” kumulativno za prošlu i ovu godinu. U raspravi, jedino je odbornik LJuba Radeta (OG SPS) kritikovala poskupljenja cena ovih komunalnih usluga, navodeći da za to nema opravdanja jer pomenuta preduzeća nisu dostavila izveštaje o poslovanju u prošloj godini iz kojeg bi se videli svi elementi za eventualno povećanje, već se samo obrazlaže da su se „stekli uslovi”, kao i da je grejanje, zbog blage zime, bilo čak isključeno dva dana u februaru i da će veće cene predstavljati veliko opterećenje za građane i privredu.

PROGRAMI POSLOVANJA
Na sednici su usvojeni programi poslovanja sedam opštinskih javnih i javnih komunalnih prduzeća za 2007. godinu, koji su, kako je obrazloženo, sačinjeni po zanonskoj proceduri i u skladu sa realnim potrebama ovih preduzeća. U raspravi su pojedina javna komunalna preduzeća kritikovana zbog neracionalnog poslovanja i visokog nivoa plata zaposlenih, posebno obimnog rukovodećeg kadra koji u nekim preduzećima predstavlja trećinu ukupnog broja radnika. Ovaj deo rasprave obeležila je i polemika između mr Jovana Nešovića i odbornika Srđana Spasojevića, jer je Nešović pored ostalog tvrdio da u programu Direkcije za planiranje i izgradnju nije navedeno šta je sa 89 miliona dinara koje treba po usvojenom Programu uređenja građevinskog zemljišta preneti u 2007. godinu, posebno sa 55 miliona dinara iz NIP-a predviđenih za izgradnju pristupnih saobraćajnica za novi most na Ibru, izrazivši sumnju da su te pare, uz saglasnost Ministarstva za kapitalne investicije, utrošene za lokalne i druge puteve. Replicirao mu je odbornik Srđan Spasojević tvrdeći da je Nešović nekorektan, da je kao član UO preduzeća ,,Putevi Srbije” trebalo da inicira spremanje tenderske dokumentacije za pristupne puteve za novi most, kao i da se dobro zna koliko je Ministarstvo za kapitalne investicije učinilo za opštinu Kraljevo. Nešović je odgovorio da on želi da se samo kaže istina i da rebalansom obezbede sredstva za ovu investiciju, jer se može desiti da u oktobru „nema para i taj posao ne može da se završi”.
Zatim su bez rasprave usvojeni programi rada 12 javnih ustanova čiji je osnivač Skupština opštine Kraljevo za 2007. godinu, uz obrazloženje da su programi ovih korisnika opštinskog budzeta realni i u skladu sa finansijskim i drugom planovima, projektovanim budzetom za ovu godinu. Inače, za razliku od usvojenih programa poslovanja JKP, JP i javnih ustanova, Izveštaj o radu Opštinske uprave u Kraljevu nije usvojen jer za njega nije bio dovoljan broj glasova odbornika.

KREDIT ZA VODOSNABDEVANJE?
U nastavku rada, odbornici su najpre doneli Odluku o pokretanju postupka realizacije programa vodosnabdevanja opštine Kraljevo putem uzimanja RPE kredita. Ovom odlukom, na osnovu ranije usvojene odluke Skupštine, ovlašćen je predsednik opštine da ostvari kontakt sa Vladom Srbije u cilju vođenja pregovora sa francuskim državnim organima da opština dobije RPE kredit od francuske firme „Degremont” u visini od 7,5 miliona evra na rok od 30 godina sa grejs periodom od pet godina, kamatom od 0,5 do jedan odsto i donacijom Vlade Francuske od 35 odsto ukupnog iznosa aranžmana. Kako je obrazloženo, ovaj kredit bi se upotrebio za izradu postrojenja („Fabrike vode”) za predfinalni tretman vode, a na primedbe opozicionih odbornika da treba biti oprezan sa zaduživanjem opštine i budućih generacija građana, rečeno je da novoizgrađeno postrojenje treba da predstavlja prelazno, ali i sastavno rešenje budućeg sistema „Lopatnica” i da će nakon pregovora konačnu reč o tom aranžmanu ponovo dati Skupština opštine.
Usvojenom Odlukom o auto-taksi prevozu putnika izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o drumskom saobraćaju. Najveće novine su ograničenje broja taksi vozila, da taksi vozilo ne može biti starije od osam godina i da mora biti registrovano na teritoriji opštine Kraljevo, kao i da se saobraćajnoj inspekciji daju veća ovlašćenja u kontroli. Dat je i rok od šest meseci vlasnicima taksi-vozila i firmi za usaglašavanje sa tekstom ove odluke. Jedna od najvećih primedbi bila je da su predviđene kazne izuzetno blage, ali da je odgovoreno da je limit propisan Zakonom, a nisu usvojeni ni amandmani OG DS-a.
Na sednici su doneta rešenja o davanju saglasnosti na Statut novoosnovanog JP „Opštinska stambena Agencija” i izmenu člana 12. Statuta Dečjeg odmarališta „Goč”, kojim je proširena delatnost te ustanove na trgovinu, tako da na Goču može da se otvori prodavnicu mešovite robe za potrebe dece u „Školi u prirodi”, uz sugestiju da to bude kvalitetna roba i sa nižim cenama.

PODSTICAJI ZA AGRAR
Donete su i dve veoma bitne odluke za poljoprivrednike. Najpre je usvojen Program korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u 2007. godini, na osnovu kojeg će se nastaviti dodela povoljnih kredita poljoprivrednicima, za šta je budzetom predviđeno deset miliona dinara, a zatim i Odluka o uslovima i načinima korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova u ovoj godini, za šta su takođe planirana budzetska sredstva. Uz pozitivnu ocenu ovakvog podsticanja poljoprivredne proizvodnje u opštini, stavljena je i primedba zašto se pravi razlika između registrovanih i neregistrovanih domaćinstava.
Odbornici su doneli i dve odluke o davanju na korišćenje građevinskog zemljišta u držanoj svojini fizičkim licima, koja su, kako je rečeno, to zemljište i do sada koristili, ali će od sada za njega plaćati opštini i propisanu nadoknadu. Doneta je i odluka da se da saglasnost za isplatu naknade za rad tehničkih sekretara odborničkih grupa u Skupštini opštine Kraljevo, jer, kako je obrazloženo, takva praksa postoji i u drugim opštinama.

KADROVSKA PITANJA
Na ovom skupštinskom zasedanju razmotrena su i usvojena čak 34 rešenja iz oblasti kadrovske politike. Pre svega ispunjena je obaveza Skupštine da imenuje tridesetak školskih odbora od po devet članova u svim osnovnim i srednjim školama u opštini Kraljevo jer je, kako je obrazloženo, mandat starih odbora istekao pre više od dva meseca. Šefovi i odbornici opozicionih odborničkih grupa ovim povodom u raspravi su najpre kritikovali kašnjenje u imenovanju školskih odbora, zbog čega su, kako je istakao odbornik Vito Dmitrović, „nelegitimni odbori u međuvremenu donosili nelegitimne odluke”. Odbornici DS-a i SPS-a, osim toga, negodovali su i zbog načina predlaganja i imenovanja školskih odbora jer, kako su rekli, iako je od njih traženo da dostave predloge, nijedan njihov predloženi kandidat nije imenovan za članove, dok je odbornik LJuba Radeta primetila da pored većine imena predloženih i imenovanih članova ŠO ispred lokalne samouprave nema navedenog zanimanja i stranke čiji su članovi, tvrdeći da čak i među članovima imenovanim ispred saveta roditelja ima stranački opredeljenih i da bi ti članovi trebalo da budu roditelji čija deca ne pohađaju završne razrede škola.
Razrešeni su dužnosti dosadašnji i imenovani novi članovi skupštinskih komisija i jedan broj članova i predsednika upravnih odbora JP i javnih ustanova, ali ponovo nije razrešen Aleksandar Terzić dužnosti člana opštinske Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica, kao što nije razrešen dužnosti ni aktuelni direktor JP za informisanje „Ibarske novosti” Dragan Rajičić.
Inače, na ovom skupštinskom zasedanju nije prihvaćen veći broj predloga za izmene i dopune dnevnog reda, a sednica će biti upamćena po izuzetno efikasnom radu jer je, uz samo jednu pauzu, Skupština razmotrila ukupno 57 tačaka dnevnog reda, što je svojevrstan rekord u skupštinskom životu Kraljeva, ali je pokazala da u vladajućoj lokalnoj koaliciji po nekim pitanjima postoje ozbiljna razmimoilaženja.

MINUT ĆUTANJA
Sednica Skupštine započela je minutom ćutanja kojim je odata pošta nedavno preminulim Miši Milenkoviću, predsedniku SK „Goč” i zaslužnom građaninu opštine Kraljevo, i Milu Korićancu, bivšem predsedniku Izvršnog saveta, načelniku Raškog okruga i narodnom poslaniku.

UREĐENJE PARKINGA U NASELJU KEJ
Na predlog odbornika prof. dr Vladana Karamarkovića, Skupština je donela radni zaključak čija je suština da se „Opštinska stambena agencija Kraljevo” obavezuje da uredi parking prostor u naselju Kej po zahtevu stanara ovog naselja.
Inače, i odbornik Verica Anđelković prenela je ponovo zahtev građana naselja Higijenski zavod da investitor i izvođač radova gasifikacije najzad, posle tri godine, popravi oštećenja i dovede u prvobitno stanje raskopane ulice i trotoare u ovom naselju.

SREDSTVA VRHUNSKOM SPORTISTI
Skupština je usvojila zaključak kojim je preporučeno predsedniku opštine Kraljevo da iz utvrđene budzetske stavke da saglasnost za isplatu finansijskih sredstava za potrebe Slobodana Marinkovića, „vrhunskog i višegodišnjeg najboljeg sportiste i zaslužnog građanina”, kako stoji u obrazloženju, „koji je dobio od ovlašćenog organa zemljište za podizanje poslovnog objekta, a odobrena finansijska sredstva poslužiće mu za plaćanje naknade za uređivanje javnog građevinskog zemljišta”.

NEUSPEO POKUŠAJ RAZREŠENJA DIREKTORA DRAGANA RAJIČIĆA
Ni predlagači nisu glasali za smenu!?

   Predlog Odborničke grupe DSS-a za razrešenje direktora i glavnog i odgovornog urednika JP za informisanje „Ibarske novosti” Dragana Rajičića, naknadno uvršeten u dnevni red, nije dobio potrebnu većinu, a kuriozitet je da za razrešenje nisu glasali ni odbornici samog predlagača - Odborničke grupe DSS-a, jer „za” predlog nije bilo glasova, dok je 25 bilo „protiv”, a 32 „uzdržana”, što je izazvalo iznenađenje i smeh u skupštinskoj sali.
Obrazloženje ovog predloga, inače, nije saopšteno sa skupštinske govornice, dok je u raspravi učestvovalo nekoliko odbornika. Odbornik Milan Stevanović (Nova Srbija) je pored ostalog rekao ,,da svi znamo koji su bili problemi u ’Ibarskim novostima’ i da je dolaskom Dragana Rajičića došlo do konsolidacije poslovanja i rada” i ustvrdio da „ko god drugi bude došao na to mesto - bolje biti neće”. Odbonik Radoš Jovanović (SPS) je podsetio da se pre dve godine diskutovalo o stanju u ,,Ibarskim novostima”, „koje je došlo do usijanja”, da je tada bilo 13-14 miliona gubitaka i 132 zaposlenih, a da danas gubitaka nema i ima 106 zaposlenih i „da smo pre podne glasali za usvajanje Programa rada ’Ibarskih’, a sada popodne treba da glasamo za smenu poštenog i sposobnog direktora” i da je „sramota što je ovo stavljeno na dnevni red”.
Odbornik Vito Dmitrović (SRS) rekao je da je „nelogično da se ne usvoji izveštaj o radu, usvoji Program rada JP, ne smeni Upravni odbor, a da se direktor JP smeni”, podsetivši da su ranije direktori bili partijski ljudi i da je bilo loše stanje, a da su to stanje morali da popravljaju ljudi iz informativne kuće, ranije Radmila Vesković, sada Dragan Rajičić, izrazivši sumnju da je „pokušaj smene Rajičića način da neko privatizuje JP za svoje interese”. Vojislav Janićijević, šef OG Slobodni radikali, rekao je da ga on nije ni postavljao, ali da „taj čovek savesno i korektno radi svoj posao”, da su sportske emisije na RTV Kraljevo dobre i da je dobro što je ukinuo ’Glas Amerike’”. ,,Ja ne znam čiji je on član, ali, evo, ja mu priznajem da je moj”, našalio se popularni Janez. LJuba Radeta (SPS) je istakla da je „strašno razočarana kako se donose odluke i da su podržana povećanja cena bez realnih pokazatelja, a ljude smenjujemo isto tako”. „Nismo ih postavljali, nećemo vam pomoći ni da ih smenite” - zaključila je Radeta.
Najzad, Srđan Spasojević (Nova Srbija) podsetio je da je Dragan Rajičić izabran za direktora i glavnog i odgovornog urednika „Ibarskih novosti” na predlog Nove Srbije „kao čovek koji ne pripada nijednoj političkoj stranci, već je profesionalac”, jer je JP „Ibarske novosti” javni informativni servis svih građana opštine. On je zapitao da li bi možda „neki drugi direktori javnih preduzeća trebalo na ovaj način da se provere”, a ne Dragan Rajičić „koji je za ovu odborničku grupu sasvim u redu”, kao i njegovi rezultati.
Inače, na ovoj sednici na lični zahtev zrazrešena je dužnosti predsednika Upravnog odbora JP „Ibarske novosti” Biljana Knežević, a na tu dužnost imenovan Dejan Ćajić, diplomirani pravnik iz Kraljeva.

INTERVJU: MARIJA MIJAJLOVIĆ, GLAVNA SESTRA BOLNICE O SAVREMENOJ ORGANIZACIJI SLUŽBE ZA ZDRAVSTVENU NEGU I OBAVEZAMA MEDICINSKIH SESTARA I TEHNIČARA - piše Anđelka Milošević
Medicinske sestre očekuju da konačno nađu svoje pravo mesto

   “Moramo se prilagoditi, aktivno učestvovati i upravljati promenama, a ne prepustiti se stihiji. Naoružajmo se znanjem, veštinama i sa jasno definisanim profesionalnim stavom, dokumentujmo svoj rad, jer jedino tako se možemo izboriti za svoje parče kolača”

• U kraljevačkoj bolnici u toku je proces restrukturiranja. U kojem segmentu se promene tiču medicinskih sestara i tehničara?
- Sve promene koje se dešavaju u Zdravstvenom centru ,,Studenica" ne zaobilaze ni medicinske sestre-tehničare. Priroda i tempo promena u zdravstvenoj zaštiti, promene u očekivanjima i zahtevima pacijenata, kao i promene u samom sestrinstvu, zahtevaju da zdravstvena nega koja se temelji na uobičajenim principima, postupcima i rutini više nije primerena i prihvatljiva. Savremena organizacija Službe za zdravstvenu negu u našoj ustanovi nalaže da medicinske sestre i tehničari stečeno znanje primenjuju, neprestano obogaćuju novim sadržajima i proširuju većim saznanjima, da sadržaj, obim i rezultate rada iskazuju adekvatnim pokazateljima. Strah od promena koje slede će verovatno otvoriti mnoga pitanja da li će ova nova organizacija nametnuti promenu stavova, sistema vrednosti, etičkog kodeksa, autentičnosti i empatičnosti, odnosno da li je to osiromašenje i obogaćenje profesionalnog identiteta medicinskih sestara i tehničara.
Od nove mrežne organizacije zdravstvene službe se očekuju:
- bolja i racionalnija organizacija posla
- veća šansa za realizaciju znanja i sposobnosti
- bolja usklađenost zahteva struke i realnih uslova rada
- precizno definisan delokrug rada i stepen profesionalnih kompetencija uvođenjem licence za rad.
Sestre ovu novu poziciju za sebe treba da vide tako da:
- konačno nađu svoje pravo mesto i značaj
- budu mnogo više cenjene i plaćene
- dobiju nove mogućnosti i perspektive
- ili će biti u mnogo nepovoljnijoj situaciji nego sada.
• Iako se možda čini da nije tako, da li u bolnici postoji manjak medicinskih sestara? Koliko sestara je dobrovoljno, prema socijalnom programu, napustilo radna mesta?
- Možda vam se zato što su sestre i babice najbrojniji profil zdravstvenih radnika učinilo da nas ima dovoljno, ali u procesu rada sestara nema dovoljno kako bi adekvatno odgovorile promenljivim potrebama pacijenata. Oko 100 medicinskih sestara i babica, obuhvaćeno socijalnim programom, po ličnom izboru, napustilo je zdravstvenu službu. Otišao je veliki broj iskusnih sestara, kako sa višom stručnom spremom, tako i sa srednjom stručnom spremom, koje su sa sestrama što su ostale na odeljenjima bile nosioci posla. Odlazak ovako velikog broja sestara je svakako uticao na iscrpljivanje zaposlenih i nezadovoljstvo sestara i babica. Ministarstvo zdravlja je uvidelo da nedostaju izvršioci iz oblasti zdravstvene nege i obećalo da će se taj nedostatak popuniti. Osnovni ograničavajući faktor za prijem sestara, kako u našoj bolnici, tako i u ostalim bolnicama po Srbiji, jeste finansijski faktor. Bazični kriterijumi za broj sestara su kompleksnost potreba bolesnika ili korisnika, veština sestre, fizičko okruženje, i to treba uvek isticati.
• Da li su medicinske setre danas u boljoj poziciji nego ranijih godina, što se uslova za rad tiče, ali i plata?
- Novi prostori su stvorili bolje uslove za rad nego ranije, a završetkom građevinskih radova koji su u toku ti uslovi će biti još bolji, i za pacijente kao korisnike usluga, i za sestre i babice kao pružaoce tih usluga. Plate su bolje nego što su bile početkom prošle godine. Da li su dobre, to je u ovom momentu diskutabilno, jer želje su jedno a mogućnosti drugo.
• Pri Ministarstvu za zdravlje imate svoje predstavnike, tj. one koji su zaduženi za vaš domen rada. Šta su oni konkretno preduzeli tokom prethodne godine?
- Od 2002. godine, odlukom ministra zdravlja, postavljen je savetnik za zdravstvenu negu i formirana radna grupa za zdravstvenu negu od 10 eminentnih sestara, koje su pripremile čitav set dokumenata i predloga za regulisanje sestrinstva i usklađivanje zdravstvene nege sa evropskim standardima. Tada je i definisana strategija razvoja zdravstvene nege do 2015. godine. U prošloj godini su predloženi i usvojeni Vodiči dobre prakse za većinu sestrinskih procedura. U toku je izrada jedinstvene sestrinske dokumentacije, finalizira se izrada Delokruga rada sestara, koji je veoma bitan sada kada je formirana Komora sestara i kada počinje da funkcioniše stručni nadzor nad sestrinskim radom. Radna grupa i savetnik u Ministarstvu se još zalažu za zakonsko utemeljenje zdravstvene nege, za obrazovanje sestara na visokom nivou, a to podrazumeva usklađivanje obrazovanja sa potrebama naših korisnika.
• Da bi medicinska sestra mogla kvalitetno da obavlja posao, neophodno je dalje usavršavanje, kontinuirana edukacija. Da li se toga pridržavaju sestre zaposlene u kraljevačkoj bolnici?
- Edukaciji sestara se poklanja velika pažnja, naročito poslednjih godina. Trenutno se na višim školama u Beogradu i Ćupriji školuje oko 70 do 80 sestara naše bolnice. U bolnici su u toku interne edukacije po odeljenjima, veći edukativni sastanci kojima prisustvuje veći broj sestara i babica sa svih odeljenja. Sestre naše bolnice su zajedno sa sestrama Kliničkog centra Srbije učestvovale u izradi delokruga rada medicinskih sestara-tehničara. Osim internih edukacija, sestre učestvuju aktivno u radu Udruženja medicinskih sestara i tehničara Srbije kroz sekcijski rad, sa velikim brojem stručnih radova iz raznih oblasti zdravstvene nege, podižući profesiju na visok profesionalni nivo i tako je odvajaju od svakodnevne rutine. Kontinuirana edukacija i usavršavanje će doprineti da korisnici naših usluga budu zadovoljniji.
• Medicinska sestra po vokaciji treba da bude stručna, pažljiva, ali i ljubazna. Godinama vas ,,bije" glas da ljubaznost pojedinim sestrama nedostaje?
- Posao medicinske sestre je težak, odgovoran, ali i human i lep. Na poslu, one su sručne, profesionalne i pažljive. Anketiranjem pacijenata nismo došli do podataka koje vi navodite - da su sestre neljubazne. Ovim ne bežim od toga da ima i neljubaznih sestara, ali veći procenat je profesionalnih, ljubaznih i predusretljivih sestara.
• Na svetski Dan medicinskih sestara tradicionalno proglašavate najbolju medicinsku sestru za prethodnu godinu, kao i najbolji tim medicinskih sestara. Da li već sada ima naznaka ko će poneti ove titule i šta zapravo znači biti najbolji u svom poslu?
- Obeležavajući Međunarodni dan sestara 12. maja, u Zdravstvenom centru se proglašava najbolji tim sestara, kao i najbolja sestra u Domu zdravlja i bolnici. Kriterijumi za izbor najbolje sestre - sestrinskog tima su sledeći: - da stručno, savesno i sa odgovornošću obavlja svoj posao
- da neguje dobre, kolegijalne i međuljudske odnose, poštovanje i poverenje
- da se stručno edukuje i svoje radove prezentira na seminarima i savetovanjima
- da učestvuje u edukaciji mladih sestara i osposobljava ih za samostalni rad
- da poštuje ličnost i dostojanstvo pacijenta i uvažava njegove potrebe
- da je istinoljubiva, humana, čovečna
- da stvara osećaj profesionalne povezanosti i pripadnosti
- da radi na unapređenju zdravstvene nege i poboljšanju kvaliteta usluga
- da ima sposobnost strateškog razmišljanja i donošenja odluka
- da ima pozitivan pristup da se problem rešava brzo
- da neguje svoju ličnost
- da je član Udruženja medicinskih sestara.
Sada vam ne mogu reći koji će tim i koje sestre ove godine dobiti nagradu, jer se komisije sastaju u aprilu.
• Koliko je Vaš posao odgovoran, tj. koliko odgovornosti ima glavna sestra bolnice?
- Odgovornost glavne sestre bolnice je velika, pre svega tu se radi o etičkoj i profesionalnoj odgovornosti prema saradnicima i korisnicima naših usluga.
• Kakvi su vam planovi za ovu godinu?
- Za ovu godinu smo svoj rad koncipirali na stalnom unapređenju kvaliteta usluga koje pružamo. Neophodno je da radimo na uvođenju standarda, procedura i dokumentacije zdravstvene nege, kako bismo što pre odgovorili novim zadacima i ulogama koje se pred sestre stavljaju u budućem vremenu. Ti novi zadaci su ne samo nega bolesnika, već i negovanje zdravlja. Kon-tinuirana edukacija definisanje okvira naših kompetencija i odgovornosti dovešće do toga da ćemo izmeniti imidz ,,sestre su neljubazne i nemaju vremena za nas".
Na kraju bih dodala da je sestrinstvo kao i društvo u tranziciji. Život ne postaje jednostavniji, promene su neminovne. Moramo se prilagoditi, aktivno učestvovati i upravljati promenama, a ne prepustiti se stihiji.
Naoružajmo se znanjem, veštinama i sa jasno definisanim profesionalnim stavom dokumentujmo svoj rad, jer jedino tako se možemo izboriti za svoje parče kolača, jer se zna da su od ukupnog broja usluga pruženih pacijentu 69 odsto - sestrinske usluge.

BLAGOVREMENOM DIJAGNOSTIKOM I PRAVOVREMENIM LEČENJEM OSTEOPOROZE - piše Anđelka Milošević
Sprečiti prelome kuka

   • U našoj zemlji od osteoporoze boluje više od tri stotine hiljada žena • U zdravstvenom centru ,,Studenica" organizovana akcija besplatnog merenja koštane gustine, u cilju ranog dijagnostikovanja ove ozbiljne bolesti

   Od oko 370.000 žena u Srbiji koje boluju od osteoporoze, kod svake pete osteoporoza se dijagnostikuje, a tek svaka petnaesta uzima lekove, kaže doktor Slobodan Branković, fizijatar Instituta za reumatologiju u Beogradu. Govoreći o ovoj, kako kaže, zanemarenoj, ali veoma ozbiljnoj bolesti, doktor Branković je istakao da je osteoporoza i dalje nedovoljno dijagnostikovana i lečena, uprkos savremenim mogućnostima. Kod svega 20 odsto ljudi dijagnoza je postavljena.
- Glavni problem kod osteoporoze je što ona dovodi do preloma kostiju. Zato cilj lečenja i otkrivanja ove bolesti jeste da se spreče prelomi, dakle, blagovremena dijagnostika i pravovremeno lečenje, koje je veoma uspešno - kaže doktor Slobodan Branković, fizijatar sa Reumatološkog instituta u Beogradu.
Dijagnoza se postavlja merenjem koštane gustine. Kako i u našem gradu sve više žena boluje od ove bolesti, Zdravstveni centar ,,Studenica" organizovao je akciju besplatnog merenja gustine kostiju. Aparat za merenje koštane gustine pozajmljen je od beogradskog Reumatološkog instituta. U toku jednog dana oko trideset pacijentkinja imalo je mogućnost da rutinskim pregledom sazna da li ima osteoporozu. Ideja je potekla od činjenice da se, pre svega pacijentkinjama, ne može uvesti adekvatna terapija bez potrebne dijagnostike, koja nije dostupna našim sugrađankama, rekao je direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica" doktor Dragan Arsić.
- U toku ove godine naš prioritet jeste nabavka ovakvog aparata, jer mnogo je racionalnije sprečiti nego lečiti posledice osteoporoze. Pre svega mislim na prelome i ugradnju veštačkog kuka, što je skupa procedura - ističe direktor ZC ,,Studenica" dr Dragan Arsić.
- Svaki veliki centar ima jedan veliki DEDžA aparat, čija je cena oko 50.000 evra. U Srbiji ima desetak takvih aparata, a trebalo bi da ih ima najmanje stotinu, s obzirom na broj stanovnika i potencijalne pacijente - kaže dr Slobodan Branković.
Najavljeno je da će u sredu, 7. marta, Zdravstveni centar ,,Studenica" organizovati predavanje o osteoporozi, na kojem će govoriti stručnjaci beogradskog instituta za reumatologiju.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA G 17 PLUS - piše Slobodan Rajić
Ne gubiti vreme na republičkom i lokalnom nivou

   • Brzo formiranje nove Vlade Srbije je u interesu svih građana i DS i DSS o tome treba da se što pre dogovore • Tenderski postupak za pristupne saobraćajnice novom mostu u Kraljevu treba raspisati što pre!? • Raspisivanje i održavanje izbora za savete i predsednike mesnih zajednica ne trpi novo odlaganje

   „Stranka G 17 plus očekuje što skorije formiranje Vlade Republike Srbije”, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice.
- Ovo pitanje je od izuzetnog značaja za sve građane i podsetio bih sve političke stranke od kojih zavisi formiranje buduće demokratske vlade na njihova predizborna obećanja građnima. Rešavanje ključnih problema koji tište građane Srbije je prvi i osnovni zadatak svake stranke! Najveću odgovornost za formiranje Vlade Srbije u ovom trenutku snose one političke stranke koje su osvojile najviše glasova u demokratskom bloku, a to su DS i DSS. Stranka G 17 plus će svojim konstruktivnim stavom i ponašanjem doprineti da do formiranja Vlade, koje je u ovom trenutku jako bitno za zemlju, dođe u što kraćem roku - istakao je Vukman Rakočević, portparol OO G 17 plus Kraljevo.
U osvrtu na lokalne probleme u Kraljevu Rakočević je istakao da je G 17 plus i te kako zadovoljan ostvarenim rezultatima u javnim preduzećima i ustanovama u kojima su na rukovodećim dužnostima članovi ove stranke. Kao primer najpre je naveo da je u Predškolskoj ustanovi „Oglga Jovičić Rita” u Kraljevu u prošloj godini otvoren novi vrtić „Petar Pan” sa 450 kvadratnih metara korisne površine i potpuno rekonstruisan centralni gradski vrtić „Poletarac”, dok za nekoliko dana treba da počne izgradnja vrtića u Mataruškoj Banji od 500 kvadrata korisnog prostora, što je „jako bitno kako bi se što pre rešio problem broja dece na listi čekanja za prijem u vrtiće i bio zbrinut u njima”. Takođe, U JKP „Toplana” u Kraljevu prošle godine proširena je grejna površina za oko 32.000 kvadrata, izvršena investiciona ulaganja od oko 35 miliona dinara, uz jednu od najnižih cena i sa visokim kvalitetom usluga grejanja, dok je za ovu godinu u „Toplani” Kraljevo, zajedno sa toplanama u još pet gradova u Srbiji, planiran početak projekta rehabilitacije daljinskog sistema grejanja, uz zamenu i modernizaciju postojeće opreme i povoljnu, beskamatnu kreditnu podršku nemačke Banke za obnovu i razvoj „KFV”.
- Ono što je ove godine od izuzetne važnosti za sve Kraljevčane jeste započeta izgradnja mosta preko Ibra sa prilaznim saobraćajnicama. S obzirom na to da je vreme ove zime bilo i te kako povoljno za izgradnju, svi se nadamo da će radovi na mostu biti završeni u ugovorenom roku. Međutim, upozoravamo da bi zbog toga trebalo što pre započeti tenderski postupak za izgradnju pristupnih saobraćajnica!? Želim da podsetim da tenderski postupak traje dva meseca i veoma je bitno da se što pre uđe u taj posao, da izgrađeni novi most ne bi, zbog kašnjenja u izgradnji pristupnih puteva, bio van upotrebe!? Zato pozivamo sve nadležne institucije i organe u opštini da argumentovano odgovore kada će biti započet tenderski postupak koji je od izuzetnog značaja - naglasio je Rakočević.
Istakavši da G 17 plus daje podršku donošenju nove Odluke o organizaciji mesnih zajednica na području opštine, Miloš Vesković, odbornik G 17 plus i predsednik Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica SO Kraljevo, rekao je da se sa izborom novih predsednika i saveta mesnih zajednica kasni dve godine i da bi ti izbori trebalo da budu raspisani odmah po donošenju nove Odluke. On je objasnio i postupak izbora organa mesnih zajednica sa mandatom od četiri godine i istakao da ovog puta nema opravdanja za novo odlaganje ovih izbora.
- Ono što je veoma važno za odborničku grupu G 17 plus je da će u okviru budžeta opštine predsednici mesnih zajednica prvi put adekvatno biti materijalno nagrađeni. To je posebno bitno za one predsednike mesnih zajednica koji dolaze iz udaljenih mesta od sedišta opštine, poput Ušća, Studenice, Gledića, Rudna, Sibnice, koji imaju ogromne lične troškove u obavljanju izuzetno složenih poslova i zaslužuju neku minimalnu nadoknadu za prevoz i druge troškove koje imaju - naglasio je Vesković.
Na novinarsko pitanje o smeni opštinskog menadžera mr Jovana Nešovića iz G 17 plus, Vukman Rakočević je odgovorio:
- Kao što znate, po prethodnom koalicionom dogovoru mesto opštinskog menadžera je pripalo stranci G 17 plus. Došlo je do promene na tom mestu i opštinski menadžer nije više iz G 17 plus. Postavljenje novog menadžera je u nadležnosti predsednika opštine dr Miloša Babića i on je postavio drugog čoveka. U ovom trenutku mogu samo da kažem da je to jedna vrsta kršenja koalicionog dogovora. O našim budućim koracima ne bih sada govorio, još je rano, jer za sada nismo dobili nikakvo obrazloženje. Znači, samo mogu da vam kažem da opštinski menadžer u Kraljevu od 1. februara, ako se ne varam, nije više iz G 17 plus.
Na pitanje da li ovaj kadrovski problem može da poremeti koalicionu većinu na lokalnom nivou u Kraljevu, Rakočević je odgovorio „da se o tome još ne razmišlja”.

MULTIMEDIJALNA TRIBINA U ,,LINGVA” CENTRU
Sećanje na Đinđića

   • Gost i predavač profesor dr Dušan Obradović, antropolog • Projekcija filma ,,Ako Srbija stane"

   Prošle su četiri godine od ubistva prvog postoktobarskog premijera Srbije dr Zorana Đinđića. Za ove četiri godine se pokazalo da je potrebno da se podsetimo na 12. mart 2003. godine, na život i smrt Đinđića. Politička situacija u Srbiji dramatično se promenila od smrti premijera Zorana Đinđića, a Srbija je svedok oživljavanja vrednosti Miloševićeve ere, a sve više građana smatra da se ono što je opisano kao suđenje veka u Srbiji pretvara u parodiju pravde, najviše zbog političkih razloga.
   Zoran Đinđić nije bio samo političar, on je promovisao ideje koje su civilizaciju Zapada uzdigle iz tame srednjeg veka, nadajući se da će one i naš narod izvesti iz tame totalitarizma, a u svet prosvećenosti, međunarodnog poštovanja, demokratije i savremene Evrope.
   Delo Zorana Đinđića se pojavilo u trenutku velike prekretnice, u vreme kada je pad komunističkog totalitarizma pružio nadu u moralni i kulturni preporod naroda, u stvaranje novog društva, nove demokratske Srbije. Ali, umesto komunističkog totalitarizma, dobili smo nacionalni totalitarizam. Umesto napretka, doživeli smo degradaciju svih humanističkih i duhovnih vrednosti. U takvom istorijskom trenutku pojavilo se delo Zorana Đinđića da bi našem narodu kroz svoje ideje otvorilo vrata izlaska iz istorijske krize.

STRANAČKA HRONIKA
Krsna slava Nove Srbije

   Opštinski odbor Nove Srbije Kraljevo proslavio je u ponedeljak, 26. februara, krsnu slavu svoje stranke - Svetog Simeona Mirotočivog.
Slavski kolač, uz ostale slavske obrede, po pravoslavnim običajima, presečen je u crkvi Svete trojice u Kraljevu, u prisustvu članova, funkcionera i simpatizera Nove Srbije i njihovih gostiju.

RAZGOVOR S POVODOM: RADOVAN MILIĆEVIĆ, DIREKTOR FORUMA NVO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Smanjenje siromaštva kroz mikrokreditni program”

   Forum nevladinih organizacija Kraljevo (Forum NVO), koji predstavlja asocijaciju četiri neprofitne i nepolitičke NVO, od osnivanja se bavio raznim aktivnostima kao što je promovisanje ljudskih prava, širenje građanskog društva, demokratizacija sistema, razvoj lokalne zajednice, humanitarni rad, edukacija mladih, informisanje... U poslednjih nekoliko godina svoju aktivnost dobrim delom Forum je kroz Mikrokreditni program usmerio na podršku ugroženim izbeglicama i raseljenim licima, ali i socijalno ugroženom lokalnom stanovništvu, u naporima da smanje siromaštvo svojih porodica. Radovan Milićević, direktor Foruma NVO Kraljevo, učestvovao je u pripremi Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji u Vladi pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića, a od septembra prošle godine je i član skupštinskog Odbora Srbije za nadgledanje implementacije ove Strategije, kao predstavnik civilnog društva.
• Gospodine Milićeviću, šta je cilj ove Strategije i ovog Programa i kako je počela njegova realizacija preko Foruma NVO Kraljevo?
Neizbežni tranzicioni proces u Srbiji koji je usledio nakon petooktobarskih promena 2000. godine još više je naglasio problem ekonomske krize i osiromišenja stanovništva iz vremena diktature Miloševićevog režima. Pod tim okolnostima privreda zemlje je po većini parametara pala na jednu trećinu onoga što je bila u poslednjoj „normalnoj” godini, kakvom se smatra 1989. Posledica svega toga za ogromnu većinu građana Srbije, pa i Kraljeva, jeste značajno pogoršanje socijalno-ekonomske situacije, tako da se može reći da je životni standard građana spao na četvrtinu onoga što su uživali krajem osamdesetih godina. Aktuelna vlast u Srbiji, kao i lokalna u Kraljevu, zbog nedostatka sredstava, nije u mogućnosti da postojećim socijalnim programom zaštiti veliki broj socijalnih žrtava tranzicije, kombinovano sa problemom velikog priliva raseljenih i izbeglih lica.
Upravo iz tih razloga, Forum NVO Kraljevo je niz svojih aktivnosti i akcija usmerio ka rešavanju socijalnih i društvenih problema u našoj sredini, kao što je i realizacija programa za smanjenje siromaštva kroz Mikrokreditni program. Naše šestogodišnje iskustvo kroz realizaciju ovog Programa uverilo nas je da je to jedan od pravih načina za izlazak iz siromaštva marginalizovanih društvenih grupa. Ovaj Program realizuje se u Društveno-razvojnom centru „Lingva” u Kraljevu, koji je postao prepoznatljiv kako za raseljena i izbegla lica, tako i za lokalno stanovništvo, kao mesto gde se nalazi solidarnost i socijalna podrška. Prvi mikrokreditni program Foruma NVO započet je aprila 2001. godine sa 19 korisnika. U međuvremenu, za nepunih šest godina podeljeno je više od 700 kredita što, sa užim članovima domaćinstava, čini više od 3.000 osoba.
Decembra 2005. godine, u sklopu Strategije za smanjenje siromaštva, Vlada Srbije potpisala je sa Vladom Velike Britanije Memorandum o razumevanju i podršci kojim je Vlada V. Britanije prihvatila da stavi na raspolaganje Vladi Srbije 3,4 miliona evra za koordinaciju i nadziranje primene Strategije za smanjenje siromaštva od 1. oktobra 2005. do 31. avgusta 2008. godine. Svrha ove podrške je da do kraja 2008. godine mere definisane Strategijom za smanjenje siromaštva budu integrisane u redovan proces planiranja, uključene u budžet i da ih implementiraju Vlada Srbije i ostali partneri, među kojima i nevladin sektor.
• Šta je ovim Memorandumom dobio Forum NVO Kraljevo i kako je započela realizacija odobrenih projekata?
Vlada Velike Britanije je preko svoje Ambasade u Beogradu 1. maja 2006. godine dodelila Forumu NVO, kao partneru u implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva, oko 100.000 evra za realizaciju projekta „Smanjenje siromaštva kroz mikrokreditni program”. Cilj ovog projekta je smanjenje siromaštva kroz samozapošljavanje i podrška je inicijativama koje pomažu raseljenom, izbeglom i socijalno ugroženom lokalnom stanovništvu da realizuje svoje poslovne ideje uz mikrokreditnu, finansijsku pomoć. Projekat je započet u maju 2006. godine i njime je nastavljena praksa Foruma NVO da ekonomski osnažuje raseljena i izbegla lica i socijalno ugroženo lokalno stanovništvo, kroz mikrokreditnu podršku usmerenu na njihovo ekonomsko osamostaljivanje. Pomenutim Programom povećana je ukupna novčana masa (portfilio) Foruma NVO, jer sa dosadašnjim sredstvima nije bio u situaciji da pokrije veliki broj zainteresovanih korisnika. Ovaj Mikrokreditni program omogućio je licima iz navedenih socijalnih kategorija da obezbede početne preduslove za razvoj svog poslovanja i obezbede egzistenciju svoje porodice, u trenutku kada su za njih bankarski krediti nedostupni i nepovoljni. U dosadašnjoj praksi, naime, pokazalo se da, pored ekonomske, Mikrokreditni program ima i jaku socijalnu dimenziju zbog sticanja ekonomske nezavisnosti i smanjivanje tenzija u sredini gde je inače prisutan animozitet između lokalnog stanovništva, sa jedne, i privremeno raseljenih i izbeglih lica, sa druge strane.
• Kakva je namena ovih mikrokredita i pod kojim uslovima se odobravaju?
Mikrokredit je namenjen za obavljanje neke od privrednih delatnosti: proizvodnju, usluge, trgovinu, stočarstvo, povrtarstvo i druge grane poljoprivrede. Kredit se odobrava na period od šest do dvanaest meseci sa kamatnom stopom od 0,5 odsto mesečno, što odgovara nominalnoj godišnjoj stopi od šest odsto, i to je najmanja kamatna stopa u Srbiji. Ova kamatna stopa je, uz vraćanje glavnice, u suštini izdvajanje od kreditiranih korisnika i namenjeno je povećanju ukupne novčane mase kroz koju se uključuju u Program budući korisnici. Svi kreditirani korisnici svesni su ove činjenice i to je verovatno razlog što delinkvencija (zloupotreba) ne postoji ni u jednom obliku. Takođe, treba napomenuti da sve troškove administriranja, uključujući i lične dohotke kreditnih službenika, finansijski pokriva britanska Vlada kroz Programom definisane troškove.
• Koliko je mikrokredita dodeljeno u ovom najnovijem periodu i kakva je njihova struktura?
U ovom periodu startovalo se sa početnih 90 mikrokredita. Međutim, za proteklih devet meseci za dobijanje kredita bilo je zainteresovano 956 osoba. Od tog broja, 488 osoba je apliciralo sa potpunom dokumentacijom, a 176 osoba sa 968 izdržavanih članova porodice dobilo je kredit. Treba napomenuti da je razlog velike razlike između broja zainteresovanih i onih sa kompletnom dokumentacijom u tome što je u ovom trenutku veliki problem pronaći žirante. Ovaj problem je pogotovo prisutan kod raseljenih i izbeglih lica. Da bismo im olakšali, izlazimo im u susret tako što na svoju odgovornost ne insistiramo toliko na obezbeđenju kredita po formi u vidu garancija koje inače zahtevaju banke, što se sa druge strane pokazalo kao pozitivno za ispunjavanje obaveza jer se kreditni korisnici maksimalno trude da ispoštuju termin za uplatu rate kredita. Treba naglasiti da se svi mikrokreditni programi realizuju kroz izvanrednu saradnju sa Komercijalnom bankom AD Beograd. Najveći broj zainteresovanih za dobijanje kredita je za uslužnu i trgovinsku delatnost. Iznenađujuća je i velika zainteresovanost za dobijanje kredita osoba smeštenih u kolektivnim centrima za izbeglice i raseljene. Od ukupnog broja podeljenih kredita 12 odsto upravo je dodeljeno njima.
• Kakvo je trenutno inresovanje za ove programe i za koje vrste delatnosti?
Interesovanje za dobijanje kredita je i dalje izuzetno veliko. Zainteresovanih korisnika sve je više i iz susednih gradova, poput Čačka, Vrnjačke Banje, Kruševca, Kragujevca i iz opština sa Kosmeta. I dalje je najveći broj zainteresovan za ulaganja u uslužne delatnosti, tako da je 42 odsto kredita odobreno za ovu namenu, dok je 34 odsto za trgovinsku, 15 za uzgoj životinja, šest za ostalu poljoprivredu i tri odsto za proizvodne delatnosti. Što se tiče polne zastupljenosti, 41 odsto kredita bilo je dodeljeno ženama, a 59 odsto muškarcima.

STAMBENA AGENCIJA KRALJEVO RASPISALA KONKURS
Stanovi za najugroženije

   Javno preduzeće „Opštinska stambena agencija Kraljevo” raspisala je konkurs za stanove koji će biti izgrađeni u okviru SIRP programa. Prijave na konkurs za utvrđivanje prava prvenstva za zakup ovih stanova mogu se podneti još danas (petak, 2. mart), a pravo učešća imaju izbeglice i lokalno socijalno ugroženo stanovništvo koje nije moglo da obezbedi stan po tržišnim uslovima.
SIRP projekat, pored Kraljeva, sprovodi se u još šest opština u Srbiji, a finansira ga italijanska vlada preko Ujedinjenih nacija. U Kraljevu je planirana izgradnja 76 stambenih jedinica iz ovog programa na Beranovcu. Po rečima Miodraga Vujovića iz „Opštinske stambene agencije Kraljevo”, planirana je izgradnja i dodela garsonjera od 23,10 kvadrata, jednosobni stanovi od 33,70, jednoiposobni stanovi od 40,70 i dvosobni stanovi od 51,25 kvadrata. Od 76 stanova, 71 je namenjen izbeglicama, a 15 lokalnom stanovništvu.
„Opštinskoj stambenoj agenciji” do sada je predata 171 prijava, od izbeglica 91, a od lokalnog stanovništva 80. Pri dodeli stanova presudni će biti stambeni status, uslovi stanovanja, broj članova domaćinstva, a prednost će imati i domaćinstva samohranih roditelja, osobe sa invaliditetom i telesnim oštećenjeem.
- Ona domaćinstva koja budu stekla uslov da uđu u te stanove, sklapaće ugovor sa „Opštinskom stambenom agencijom” na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog zakupa na još tri godine. Inače, sama zakupnina kreće se oko 1,2 evra po kvadratnom metru stana, što je najniža zakupnina u odnosu na svih sedam opština u kojima se ovaj SIRP sprovodi - kaže Vujović.
Tender za izgradnju stanova je takođe raspisan, a kranji rok istekao je 26. februara. Stanovi treba da budu izgrađeni i useljeni do kraja godine.

KVALITETNIJA TURISTIČKA PONUDA VRNJAČKE BANJE ZAHVALJUJUĆI PROGRAMU REVITALIZACIJE ZAJEDNICE KROZ DEMOKRATSKU AKCIJU
Lakše do izvora

   Zahvaljujući postavljenoj turističkoj signalizaciji više od 130.000 turista, koliko godišnje poseti Vrnjačku Banju, jednostavnije i lakše će dolaziti do lekovitih izvora, kulturno-istorijskih mesta i staza za šetanje u jednom od najvećih lečilišta u Srbiji. Projekat je realizovan zahvaljujući donaciji građana Sjedinjenih Američkih Država posredstvom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Postavljanjem dve mape staza i trista putokaza, obeleženo je oko 3.800 metara turističke staze nazvane ,,Uz čašu minirealne vode". Obeležene su staze, pet izvora lekovite vode, više od 40 vila sagrađenih krajem XIX i početkom XX veka.
- Poslednjih godina Vrnjačka Banja beleži sve veći broj posetilaca, posebno iz inostranstva. Dešavalo se da gosti koji prvi put borave u banji ne znaju lekovita svojstva pojedinih izvora ili ne mogu da se orijentišu na stazama koje nisu u samom centru - kaže Miomir Mihajlović, direktor Turističko-sportskog centra, i dodaje: - Postav-ljanjem putokaza na srpskom i engleskom jeziku i jasno obeleženim hotelima, vilama, lekovitim izvorištima i stazama naši turisti sad mnogo lakše stižu do željenih destinacija.
- Naš prioritet su bolji uslovi za razvoj turizma. Očekujemo da će se razvojem turizma stvoriti uslovi za zapošljavanje novih radnika, što i jeste naš cilj - kaže Aleksandar Miljaković, predsedavajući Gradskog saveta Vrnjačke Banje.
Za realizaciju ovog projekta Američka agencija za međunarodni razvoj izdvojila je nešto više od 40.000 dolara. Ovo je jedan od tridesetak projekata realizovanih u okviru CRDA-E programa u poslednjih pet godina za koje je USAID uložio 683.000 dolara, dok je lokalna zajednica izvojila oko 200.000 dolara.
Jasmina Mladenović

UČVRŠĆIVANJE BRATSKIH ODNOSA MARIBORA I KRALJEVA - piše Ivan Rajović
Kraljevo podržava kandidaturu Maribora za Evropsku kulturnu prestonicu 2012. godine

   Na adresu predsednika opštine Kraljevo dr Miloša Babića stiglo je ovih dana pismo savetnika mariborskog župana gospodina Franca Kanglera u kojem se, pored ostalog, naglašava izuzetno dobra saradnja na mnogim poljima među nekada bratskim gradovima i traži da Kraljevo podrži kandidaturu Maribora za Evropsku prestonicu kulture 2012. godine. Naravno, ukoliko do toga dođe, i naš grad, odnosno njegovi najelitniji kulturni poslenici, imali bi svoje mesto u kulturnim dešavanjima na najvišem evropskom nivou, što bi bilo od izuzetnog značaja, čak gledano i iz ove perspektive kada je naša zemlja dosta daleko od članstva u Evropskoj uniji. Imajući sve to u vidu, ali i neraskidivo dobre odnose Maribora i Kraljeva tokom proteklih gotovo sedam decenija, Slovencima su odmah upućeni i odgovori u kojima se ova kandidatura podržava, čime je Kraljevo jedan od prvih gradova koji se izjasnio o kandidatu za prestonicu evropske kulture kroz petnaest godina.
   Podršku mariborskom županu gospodinu Francu Kangleru, i svim Mariborčanima za koje je ovo izuzetan događaj od kojeg se mnogo toga i očekuje, uputili su u ime opštine predsednik dr Miloš Babić, a u ime ,,Prijateljstva za nova vremena”, čija suština delovanja i jeste u tome da spaja ljude sa svih meridijana, predsednik Hadži Momir Bakračević. I u ovim dopisima se ističe izuzetno bliska saradnja Kraljeva i Maribora, zbog čega naš grad zdušno podržava kandidaturu Maribora za kulturnu prestonicu doživljavajući to, na neki način, i kao sopstveni uspeh.

GOSPOD DR MILOŠ BABIČ, PREDSEDNIK OBČINE KRALJEVO
Spoštovani gospod predsednik!
Univerzitetno mesto Maribor bo kandidiralo za pridobitev prestižnega naslova "Evropska kulturna prestolnica" za leto 2012, ko bo po odločitvi Evropskega parlamenta eno od dveh nosilcev tega naslova slovensko mesto. Slovenska vlada se je odločila, da bo predlagala mesto, ki bo izbrano na državnem javnem razpisu.
   Maribor je za razpis pripravil kompleksen projekt kulturnega povezovanja mest znotraj Slovenije ter mest v Evropski uniji in svetu, ki bodo na področjih, ki jih zanimajo, skupaj ustvarjala in izmenjevala ustvarjalne zamisli, kulturne projekte in kulturne dogodke.
Vodilna nit programskih povezav, ki jo predlaga Maribor je osredotočenje na "energijo" (ustvarjalna energija, čista energija, energija kot moč in zmožnost: zmožnost za spremembe, moč v povezovanju itd.). Vitalizem in pozitivna energija, ki jo tak vodilni motiv vzpodbuja, sta posebej usmerjena v prenovo razumevanja umetnosti in ustvarjanja: kot prostor novega med zemeljskim in duhovnim, med realnim in domišljijskim, kjer se tradicija sreča z inovativnimi tehnologijami multimedijskih in virtualnih informacijskih svetov, kjer se ekonomija industrije sreča z eleganco balerinine figure.
Pobratenim mestom Maribora namenjamo v mreži sodelujočih pomembno mesto, tako pri razvoju novih projektov kot v obliki tradicionalnih kulturnih izmenjav. Izjemno bi nas veselilo, če bo vaše mesto sodelovalo v tem dogajanju. Zelo bomo veseli tudi, če nam vašo načelno namero o sodelovanju in podporo naši kandidaturi izrazite v kratkem pismu.
V pričakovanju Vaše podpore Vas lepo pozdravljam.

POBOLJŠANJE RASNOG SASTAVA U SVINJARSTVU
Početak organizovanog gajenja norveškog „Landrasa”

I u Srbiji će uskoro početi da se masovnije gaje svinje rase norveški „Landras”, koje se odlikuju visokim kvalitetom mesa, sposobnošću reprodukcije i većim dnevnim prirastom. Tim povodom u Gornjem Milanovcu održana je „mala škola svinjarstva”, na kojoj je prezentovana ova rasa svinja, kao i planovi u njenom gajenju. Skupu je prisustvovao i veći broj stočara sa područja Kraljeva.
Kako je na ovom svojevrsnom savetovanju objašnjeno, industrija mesa i mesnih prerađevina u Srbiji dobija za preradu sirovinu neujednačenog kvaliteta, što ima za posledicu i različitu cenu i nekonkurentnost na tržištu. To su poslednjih meseci najviše osetili proizvođači stoke, i to manjih farmi. Kada je svinjarstvo u pitanju, veoma je bitno primeniti savremeni način uzgoja i ishrane, ali pre svega dobru genetiku, odnosno rasni sastav. Zbog toga je naglašen značaj obuke i informisanja proizvođača o savremenom metodu gajenja svinja, da bi postigli željeni kvalitet, ali i ekonomičnost proizvodnje.
Gornji Milanovac je za centar projekta izabran nakon dugogodišnje dobre saradnje norveškog partnera sa ovom opštinom. Priprema za širi, organizovan uzgoj ove rase svinja počela je u januaru, tako što je u karantin Poljoprivredne škole u Valjevu stiglo trideset svinja koje bi trebalo da se oprase za desetak dana, a prasad će tokom leta biti deljena odgajivačima svinja u Republici, pa i Kraljevu. Do tada će, kako je planirano, odgajivači svinja proći obuku i dobiti certifikate za proizvodnju norveškog „Landrasa”. Radi pripreme za što bolji uzgoj ove kvalitetne rase svinja u Gornji Milanovac su već stigli stručnjaci iz Norveške. Po njihovim rečima, ideja je da „kroz pokretanje i ukrupnjavanje farmi ovih svinja motivišu proizvođače za visok nivo produktivnosti i da se iskoriste postojeći ne tako mali resursi za proizvodnju u Srbiji.
Kvalitet svinjskog mesa je presudan ako Srbija želi da bude izvoznik na tržište Evropske unije, na šta nas već sada obavezuju postojeći propisi o kvalitetu mesa i mesnih prerađevina. Problem je, međutim, u nedovoljnoj finansijskoj podršci i neosposobljenosti domaćih stočara koji su u podrđenom položaju u odnosu na trgovce i prerađivače mesa. To su pokazali i nedavnim „štrajkom” proizvođači svinja u Mačvi. I na ovom skupu u Gornjem Milanovcu stočari su naglasili da bez povoljnih kredita, izmene rasnog sastava i drugih potrebnih uslova nemaju šansu da opstanu na tržištu.
Inače, norveški „landras” sadrži 65 odsto mesa, sa minimumom masti, što zadovoljava potrošačke kriterijume u razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Svako priplodno grlo norveškog „Landrasa” godišnje se prasi oko tri puta sa prosekom od 13 prasadi i sa dnevnim prirastom od 420 grama, dok tovljenici dostižu i skoro kilogram dnevno.

PRIVREDNICI REGIONA KRALJEVO POSETILI PANČEVO
Novi poslovni aranžmani

   Delegacija Privredne komore Kraljevo, koju je činilo dvadesetak privrednika iz Kraljeva, Čačka, Vrnjačke Banje, Novog Pazara i drugih gradova, učestvovala je na prvoj privrednoj izložbi u Pančevu. Za mnoge od njih ovaj skup značio je početak nove poslovne saradnje sa učesnicima privredne izložbe. Pored razmene iskustava u poslovanju, sklopljen je i veći broj konkretnih poslovnih aranžmana u oblasti metalske industrije, drvoprerade i domaće radinosti, pre svega izrade i plasmana narodne nošnje i suvenira u srpskom etno-stilu. Kontakti i ugovori ostvareni su sa privrednicima iz Pančeva, ali i drugih opština Vojvodine i centralne Srbije.
   U okviru ovog dvodnevnog privrednog sajma organizovana je i izložba proizvoda i usluga 36 pančevačkih privrednika, a upriličeni su i stručni skupovi na kojima su preduzetnici mogli da se informišu kako da pokrenu i razviju posao i saznaju šta u tu svrhu nude država, pokrajina i lokalna samouprava.
Genaralni pokrovitelj manifestacije bila je opština Pančevo, a organizaciju su podržali Ministarstvo za privredu Vlade Srbije, republički i pokrajinski fondovi za razvoj, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, garancijski fond Vojvodine i šest poslovnih banaka.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVI ČASOPISI - piše Ivan Rajović
,,Puls" za urbano pulsiranje urbanih mislilaca

   • Gotovo svi tekstualni sadržaji, a njih je u ovom broju malo, odišu buntom koji bi trebalo da razori neke nametnute norme i donese nove kulturne vrednosti primerene vremenu i okolnostima u kojima se nalazimo, a koje ni izbliza nisu imale adekvatan tretman od onih koji su bili plaćeni da se tim poslom bave

   Kraljevo je, ma šta se pod tim podrazumevalo, ponovo počelo da pulsira. Naime, posle podužeg vremena jalovosti u kojem je kultura u velikoj meri, ako ne i potpuno, izgubila kontakt sa svojim konzumentima i postala monopolistička aktivnost nekolicine poslenika u ovoj oblasti, pojavio se jedan časopis koji bi, kako se da primetiti, da nametne nove poglede na našu neveselu svakodnevicu. Da, bilo je takvih pokušaja i ranije, ali uglavnom kratkog daha, a da su oni imali nekakvog efekta, danas ne bismo imali ovo što imamo. Dakle, pred nama je ,,Puls", koji je, zapravo, kako je pojašnjeno na naslovnici, mesečni vodič kroz urbanu kulturu. Ovo glasilo, kako stoji u impresumu, nastalo je zahvaljujući, pre svega, nekolicini entuzijasta, kako se to lepo kaže, okupljenih oko iste ideje i podršci Programa za kulturu Otvoreni put E-761. Izdavač je ovdašnji ,,Kvart”, a časopis uređuju Aleksandar Martić i Aleksandar Marić. Važno je pomenuti i to da je ova publikacija štampana po evropskim merilima i da već na prvi pogled deluje reprezentativno, ne samo za naše uslove.
Iz sadržaja koji je, mora se priznati, dosta štur u poređenju sa očekivanjima posle svega rečenog, može se naslutiti namera da ,,Puls" bude nešto što bi objektivno i na drugačiji način od svega postojećeg u ovom gradu, iz pera nekih novih, neiskompromitovanih mladih ljudi, provelo čitaoca kroz urbanu kulturu i sve ono što se pod tim pojmom shvata. Već sama ta ideja u sveprisutnom sivilu stereotipnog manipulisanja kulturom vredna je pohvale. Gotovo svi tekstualni sadržaji, a njih je u ovom broju malo, odišu buntom koji bi trebalo da razori neke nametnute norme i donese nove kulturne vrednosti primerene vremenu i okolnostima u kojima se nalazimo, a koje ni izbliza nisu imale adekvatan tretman od onih koj su bili plaćeni da se tim poslom bave. Primetan je naglasak na pesničku umetnost, kao najsušastveniju tvorevinu ljudskog duha, što je samo još jedan dokaz o tome da su autori ovog projekta na pravom putu i da dobro znaju šta rade. Međutim, bar u ovom takozvanom pilot broju, zastupljen je i strip, u ogromnim količinama, kao osma umetnost, i primetna je želja da se u pravom smislu opipa puls grada, da se prokomentarišu ili najave zbivanja koja bi se još uvek mogla svrstati pod odrednicu ,,kulturna", mada je mnogo toga u ovom gradu već odavno izgubilo svaku vezu sa kulturom. To se, uostalom, potencira i u uvodnnom tekstu, odnosno Ogledalu, pod naslovom Grad monstruma?
Za pohvalu je, svakako, kratka priča ili pesma u prozi, kako se kome sviđa, Dragana Grbovića Bluz ljubičastog meseca, ali i kritički osvrt Ivana Novčića Odnos prema umetničkom trenutku, u kojem on govori o odnosu Mocarta i Salijerija u dramskom tekstu Pitera Šefera. To je, zapravo, žestoka kritika postojećeg stanja u našoj sredini gde, kako kaže autor, mnogi nedorasli ni prosečnosti, bez stida igraju ulogu ljudi koji izdaju pasoše za prelazak na polje afirmacije ili samog predstavljanja.
I pored još nekoliko tekstova, nažalost, to je sve što se može naći na 42 strane A4 formata. Iz svega toga da se zaključiti da je iz verovatno opravdanih razloga zamisao oko izdavanja ,,Pulsa" sprovedena dosta brzopleto, što opet može biti i objektivna posledica aktuelnog trenutka, ali i slika vremena u kojem živimo, u kojem se živi danas za sutra i u kojem ništa ne bi trebalo prepustiti slučaju, a nečiju dobru volju, ako je ima, bezuslovno i odmah valja prihvatiti. Uostalom, ovo je samo pilot broj u kojem se, kako sam već rekao, jasno vidi tendencija da se kroz autorska dela pripadnika urbane generacije na isti takav vačin progovori o urbanoj kulturi. I to je dosta. Sve ostalo zavisi od saradnika kojih će svakako biti i koji će svojim prilozima doprineti ne samo opipavanju pulsa, već i njegovom dovođenju u onaj ritmički sklad koji mu je primeren, daleko od tahikardije u kojoj se već dugo nalazimo.



RADIO KRITIKA
Drama iz minulih vremena

   Radio-dramski program iznenadio nas je prvim izvođenjem dramatizacije romana ,,Davija" Vuke Pop-Mladenove. Ko je Vuka Pop-Mladenova? Posle lektire dela Bore Stankovića, koja je na nju ostavila veliki i presudan utisak, osobito pripovetka ,,Uvela ruža", ova spisateljica upoznaje se sa autorom ,,Nečiste krvi", koji će je ohrabriti u prvim književnim pokušajima i biti njen trajni uzor. Ona će se takođe baviti slikanjem života negdašnjeg Vranja, koji je bio u znaku negovanja starih adeta i poštovanja nepisanog čaršijskoga reda. Posebno se zanimala za odnose srpskih i turskih porodica, koje je, na primeru velike i neostvarene ljubavi između Turkinje Alte i Srbina Tome, prikazala u kratkom romanu ,,Davija".
Roman ,,Davija" Vuka Pop-Mladenova objavila je 1942. godine i on je pao u zaborav možda i zato što je ugledao svet za vreme okupacije. Roman ,,Daviju" nedavno je štampao u ,,Vranjskom glasniku" Momčilo Zlatanović, pasionirani proučavalac književnog nasleđa juga Srbije. Delo je za izvođenje na radiju vešto dramatizovao Milomir Nedeljković. Reditelj Miloš Jagodić nastojao je da pred mikrofonom u jednom zamahu ostvario tok izvođenja dramatizacije romana ,,Davija". U tome je i uspeo: slušali smo jednu radiofonsku rapsodiju u čijoj je osnovi priča o burnim događajima minulih vremena u kojima su nesavladive prepreke onemogućavale mnoge ljubavne zanose. Priča o onome ,,što ni nebo, ni zemlja, ni ljudi, ni bogovi, ni Isus, ni Alah nisu mogli da spoje" vratila nas je u Vranje Bore Stankovića. Na zvučnoj osnovi baziranoj na odlično odabranoj i dramaturški efektno plasiranoj muzici u izboru Jelene Jež, radio-dramu ,,Davija" izveli su, sa očiglednim emocionalnim angažmanom, glumci: Branka Pujić, Lepomir Ivković, Branislav Platiša, Snežana Kovačević, Vladan Živković, Petar Mihajlović, Biljana Đurović, Tanja Divnić, Siniša Ubavić, Vesna Stanković i Ivan Jagodić. Ne mala zasluga za uspeh ove realizacije pripada lektoru Olgi Babić: glumci su ovladali osnovnim osobenostima starog vranjskog govora.
Svrstavanje ,,Davije" u repertoar Dramskog programa dobar je potez urednika Zvonimira Kostića (Radio Beograd 2, 8. februar).
Raško V. Jovanović
,,Politika" 24.02.2007.



POVODOM KRSNE SLAVE DIT-A KRALJEVO
Tradicionalni bal

   Krsna slava kraljevačkog Društva inženjera i tehničara ,,Dobrivoje Božić'' - Sv. Simeon Mirotočivi svečano je obeležena prošlog ponedeljka. U prepodnevnim satima, u prisustvu brojnih članova, među kojima je bio i predsednik SO Kraljevo dr Miloš Babić, u Domu Narodne tehnike obavljeno je sečenje slavskog kolača. Društvo ove godine obeležava i jubilej - 10 godina postojanja i uspešnog rada, a istovremeno i 60 godina Narodne tehnike i 150 godina od rođenja Nikole Tesle.
   Domaćin ovogodišnje slave Marko Romčević, direktor JKP ,,Vodovod'', podsetio je da u našem gradu trenutno ima više od 8.000 inženjera i tehničara raznih struka spremnih da pomognu razvoj Kraljeva. On je preneo dužnost za duhovni i materijalni napredak Društva u ovoj godini novom kolačaru, direktoru ,,Toplane” Draganu Arsenijeviću. Tom prilikom je posebno naglašeno da će najveća pažnja biti posvećena podmlađivanju i omasovljenju članstva.
   Uveče je u restoranu ,,Sunce'' priređen tradicionalni bal. Na početku svečanosti, deveti put je uručeno ,,Svečarsko-slavsko pismo'' domaćinu u narednoj godini, ovoga puta direktoru ,,Toplane”, Draganu Arsenijeviću.



UGROŽENOST DECE SRBIJE - piše Marijana Kos Radulac
Detinjstvo sa praznim tanjirima

   Prema zaključcima izveštaja za proteklu godinu, koji je u saradnji sa UNICEF-om pripremio Republički zavod za statistiku, nekoliko stotina hiljada dece u Srbiji živi siromašno ili na ivici egzistencije. Ovi podaci prezentovani su početkom sedmice i u Kraljevu, na stručnom i tematskom skupu posvećenom tom globalnom problemu. Sagledavši poraznu činjenicu o statusu velikog broja mališana u Srbiji, saopšteno je da je republička Vlada pripremila nacionalni plan akcije za decu, koji svoje ciljeve definiše do 2010. godine.
Slikovito rečeno, bio bi potreban poveći grad da se u njemu smeste sva siromašna i socijalno izopštena deca Srbije. Reč je o onima koji, usled materijalne, psihotelesne, socijalne ili kulturološke uskraćenosti, nisu u mogućnosti da ostvare prava na obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Iako su ova deca najugroženija, materijalnu i drugu oskudicu oseća i znatno širi krug mladih. To, logično, najbolje znaju i potvrđuju njihovi roditelji i rodbina.
Prema ovoj studiji, u sadašnjim okolnostima siromašnija su deca iz porodica koje su brojnije, kao i ona koja žive u selima (posebno jugistočne i zapadne Srbije), te deca iz manjinskih grupa. Istraživanje pokazuje da su najugroženiji mali Romi, koji žive u nehigijenskim naseljima i češće pate od bolesti i zaostatka u rastu. U nedostatku pomoći države, preuzimaju ulogu odraslih. Deca bez roditeljskog staranja koja žive u institucijama takođe su veoma ugrožena, a u tu kategoriju spadaju i deca sa smetnjama u razvoju, izbeglice i raseljeni, kao i žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja. Šanse propuštene u detinjstvu, upozoravaju stručnjaci, nepopravljive su. Stoga Vlada Srbije i razvija nacionalni plan akcije za decu.
Vesna Tucakov, jedan od članova tima, daje rezime ovog plana, kome je cilj sveobuhvatna zaštita dece:
- Ključne tačke u ovom nacionalnom i akcionom planu odnose se na smanjenje siromaštva dece, ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu, bolje zdravlje, da se položaj isključene i siromašne dece unapredi. Trebalo bi da se kapaciteti države ojačaju, kako bi svi ovi problemi najmlađih bili efikasno rešeni.
Decentralizacija nacionalnog plana na opštinske nivoe je u toku, a uporedo se razvijaju i lokalni planovi akcije za decu Srbije. Na to, pored ostalog, poziva najnoviji izveštaj UNICEF-a, sa zaključkom da bi se njihovim primenama sprečilo prenošenje siromaštva na sledeću generaciju.



MUZIČKA ŠKOLA - piše Bojana Milosavljević
Zlatne trube

   Prošle nedelje Vladan Luković, učenik prvog razreda srednje, i Ranko Janković, učenik drugog razreda osnovne Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac”, vratili su se iz Beograda sa izuzetnim priznanjima. Na Trećem međunarodnom takmičenju ,,Vučko fest”, čiji je domaćin bila škola ,,Vojislav Vučković”, dečaci koji trubu uče kod profesora Srđana Radosavljevića osvojili su - prve nagrade. Stariji Luković poneo je, takozvanu, prvu - prvu nagradu i uz nju i zlatni pehar (sve to kao pobednik svoje kategorije), dok je osnovac Janković takođe dobio prvu nagradu, i to kao najmlađi u svojoj kategoriji.
Uspeh kraljevačkih đaka i njihovog profesora je tim veći što je takmičenje ,,Vučko fest” okupilo brojne učesnike iz naše zemlje, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Italije...
Nedelju dana ranije (18. februara) iz Beograda je stigla prva lepa vest u ovoj muzičko-takmičarskoj sezoni za ,,Mokranjac”. Filip Trajanovski, učenik prvog razreda srednje škole na odseku za klavir, osvojio je treću nagradu na Takmičenju mladih kompozitora. Naziv njegovog vokalno-instrumentalnog dela, koje je prema propozicijama dostavio krajem prošle godine, jeste ,,Vreme znači kraj”.
Istovremeno, maturant Danijel Armuš osvojio je šesto mesto kao autor ,,Kompozicije za flautu”. On je bio i dirigent svojim kolegama, koji su mu pomogli da rad prezentuje: Stefanu Nikoliću, Darku Perčeviću, Milanu Joviću, Nikoli Radišiću, Davidu Armušu i Aleksandru Paunoviću.



VUKOVA NAGRADA MANASTIRU ŽIČA
Priznanje za jubilej

   Povodom osmovekovnog jubileja manastira Žiče, koji će se na prigodne načine obeležavati čitave godine, ovoj velikoj instituciji srpske duhovnosti, pismenosti, kulture i istorije dodeljena je u utorak značajna Vukova nagrada za 2006. godinu. Osim više pojedinaca, ovo priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije primila je i Matica srpska iz Novog Sada. Ljubivoje Ršumović, predsednik republičke Kulturno-prosvetne zajednice, na svečanoj dodeli priznanja rekao je da se ove nagrade dodeljuju ,,ljudima koji svojim delom slave ime Vuka Karayića”, uz uverenje da će i dalje za dobrobit naroda raditi istom snagom, ako ne i većom.
   Radoš Mladenović, protođakon i izaslanik vladike žičkog gospodina Hrizostoma rekao je primajući u Beogradu Vukovu nagradu:
- Žiča ima neprekidno trajanje od osam stotina godina i u prosvetnom smislu jeste reperna za duhovnu, kulturnu i svetovnu istoriju ovoga naroda. Sama reč ,,prosveta” koreni se u reči - svetitelj, prosvetiteljstvo u reči - svetiteljstva. Ako prosveta ne rađa svetitelje, džaba svi prosvetni sistemi.