„Zeleno svetlo” za novi sportsko-tržni centar u Čibukovcu
Izgradnju finansiraju građani Kraljeva
„Donošenjem zakona vlast je obavezna i da ga primenjuje”
Donacija za borbu protiv „bele kuge”
Modernizacija srpske železnice
Završen štrajk u ,,Magnohromu”
Nepravda i dve štake
Krov nad glavom za najugroženije
Hendikep je pitanje ljudskih prava
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal

ODRŽANA 47. SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
„Zeleno svetlo” za novi sportsko-tržni centar u Čibukovcu

   • Opštinsko veće podržalo predlog za pristupanje realizaciji zajedničke investicije opštine Kraljevo sa beogradskim preduzećem „Elit plus” za izgradnju sportskih hala, tržnog i poslovno-stambenog centra na lokaciji „Stari Jasen” u Karađorćevoj ulici • Usvojen izveštaj Zavoda za javno zdravlje o kvalitetu vode i vazduha u Kraljevu u januaru i izveštaj Zavoda za poljoprivredu „Ibar” o merama zaštite bilja u prošloj godini, a prihvaćen i zahtev ESTŠ „Nikola Tesla” za obezbeđivanje sredstava za nabavku novog kamiona za obuku učenika

   Članovi Opštinskog veća Kraljevo, na 47. sednici, održanoj prošle sedmice, podržali su predlog da se pristupi realizaciji zajedničke investicije po zahtevu preduzeća „Elit plus” iz Beograda, kojom bi se na lokaciji „Stari Jasen” u Krađorđevoj ulici u Kraljevu izgradio moderan sportski i poslovno-stambeni centar. Kako je obrazloženo, prema pisanoj ponudi ovog preduzeća i više obavljenih razgovora, „Elit plus” i kraljevačka opština na lokaciji „Stari Jasen”, na ukupnoj površini od oko 60.000 kvadratnih metara, u narednih nekoliko godina izgradili bi jedno od najvećih trgovinsko-spotrskih i stambenih naselja u opštini Kraljevo u poslednjih tridesetak godina.
Naime, preduzeće „Elit plus” predložilo je da na ovoj lokaciji sa više zainteresovanih inostranih ulagača izgradi u prvoj fazi jednu veliku sportsku halu od 10.700 kvadratnih metara i kapaciteta 3.000-3.500 gledalaca, dve manje sportske dvorane od po 2.940 kvadrata i između njih moderan tržni centar sa prizemljem i četiri sprata od 2.940 kvadrata. Pored ovih objekata bila bi izgrađena i dva poslovno-trgovinska centra bruto-građevinske površine 5.350 kvadrata i parking prostor od 12.400 kvadrata sa oko 560 parking mesta. U drugoj fazi na ovoj lokaciji bilo bi igrađeno i poslovno-stambeno naselje sa više trospratnih i četvorospratnih zgrada ukupne korisne površine od oko 35.000 kvadratnih metara. Po oceni veštaka Dragana Pecovića, dipl. inženjera građevine, koji je na sednici detaljno obrazložio predloženi koncept, ovaj prostor bi predstavljao novo trgovinsko-sportsko i poslovno-stambeno naselje u kojem bi živelo oko 2.000 ljudi, u njemu bi se zaposlilo najmanje 300 i ka tom prostoru gravitiralo oko 100.000 ljudi mesečno.
Beogradsko preduzeće, prema ponudi, izgradilo bi kao investitor sve navedene objekte u ovom kompleksu, dok bi opština Kraljevo i Sportski centar „Ibar” bili u obavezi da reše imovinsko-pravne odnose, da planskom dokumentacijom predmetnu lokaciju dovedu u stanje moguće izgradnje i da uz dostavljenu projektnu dokumentaciju pribave potrebne saglasnosti i odobrenja za izgradnju ovog kompleksa, kao i da je kompletno opreme komunalnom infrastrukturom. Kako je navedeno u ponudi, sportski deo kompleksa sa tri hale po izgradnji pripao bi opštini Kraljevo.
Prema obrazloženju inž. Dragana Pecovića, ukupna površina svih parcela na ovoj lokaciji je 494 ara i najvećim delom ona je u državini Republike Srbije i koriste je SC „Ibar” (463,4 ara) i Streljački savez Srbije (31,2 ara). Prema njegovim rečima, pre bilo kakvih pregovora, treba ispitati zakonski osnov sticanja državine na predmetnim parcelama i utvrditi da li su pokrenuti zakonski postupci za povraćaj izuzete zemlje i eventualnu mogućnost gubljenja spora i nastalih posledica usled takvog gubitka. Kako su objasnili predstavnici stručnih službi opštine, parcele koje koriste SC „Ibar” i Streljački savez nisu sporne i sa njima ne bi bilo nikakvih imovinsko-pravnih problema jer su državna svojina. Pecović je takođe objasnio da pre konkretnih pregovora treba imati u vidu da je Plan detaljne regulacije dela urbanističkih zona „Centar” i „Čibukovac” - druga faza prošao zakonom predviđenu proceduru, ali da ga nije usvojila Skupštine opštine. Takođe, da je planskom dokumentacijom na predmetnim parcelama na lokaciji „Stari Jasen” po nameni predviđena izgradnja objekata za sport i rekreaciju, ali ne i poslovno-stambenih objekata, tako da bi, na inicijativu predsednika opštine i zahtev investitora, Opštinsko veće naložilo Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo” izmenu plana, koji bi zatim išao na javni uvid u najkraćem roku od 15 dana, a potom na Komisiju za planove i razmatranje i usvajanje u Skupštini opštine Kraljevo.
Prema Pecovićevim rečima, ukupna vrednost parcela, doprinosa za uređenje građivinskog zemljišta i uređenje komunalne infrastrukture (instaliranje gasa, vodovodaa, kanalizacije, električne energije, optički kablovi i telefoni itd.), odnosno ukupna ulaganja opštine Kraljevo na ovoj lokaciji iznosila bi oko 4,6 miliona evra. Prema njegovoj proceni, ulaganja investitora samo u veliku sportsku halu iznosila bi oko 4,7 miliona evra i u dve manje sportske dvorane oko 2,9 miliona evra (ukupno 7,6 miliona evra). Prva faza izgradnje sportskih objekata, tržnog centra i praking prostora, po proceni, trajala bi oko dve godine, a kompletnog naselja znatno duže.
Povodom nekih dilema, na sednici je objašnjeno da se ovakvi objekti i tržni centri više nigde ne prave na deset kilometara udaljenosti od grada, zatim da bi izgradnjom pešačke staze i potpornih zidova od gradske plaže do Mirine česme i do lokacije „Stari Jasen” novi poslovno-sportski centar bio zaštićen od mogućih hidrogeoloških uticaja reke Ibar, kao i da bi ovu investiciju bilo moduće efikasno započeti po zakonskoj proceduri, uz čvrste ugovorne garancije, kako investitor ne bi otišao u neki drugi grad, jer je, na primer, Vranje zainteresovano za sličan projekat. Dr Miloš Babić je objasnio da je preduzeće „Elit plus”, koje je inače specijalizovano za investicije, konsalting i izvođenje radova, ovakve poslovno-sportske centre gradilo u Evropi i svetu i da trenutno gradi dva takva centra u Beogradu, odnosno da se dokazalo kao uspešan i ozbiljan investitor i graditelj. Osim toga, ovo preduzeće u ponudi je nagovestilo i mogućnost ulaganja u izgradnju u produžetku navedene lokacije i na drugim lokacijama u Kraljevu.

OSTALA PITANJA
Na sednici Opštinskog veća usvojen je izveštaj Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu, prema kojem su Kraljevčani u januaru pili kvalitetnu vodu i udisali čist vazduh. Usvojeni izveštaj Zavoda za poljoprivredu „Ibar” pokazao je da je kišna 2006. godina pogodovala razvoju korova i biljnih štetočina i da su posebno preduzeti koraci za suzbijanje ambrozije, kao i da se prvi put posle dužeg vremena vodi evidencija o prodatim pesticidima. Članovi Opštinskog veća su pozitivno ocenili i zahtev Elektro-saobraćajne tehničke škole „Nikola Tesla” za obezbeđivanje sredstava za nabavku novog kamiona (umesto sadašnjeg starog 32 godine) za potrebe obuke učenika ove škole.

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS POVODOM SPORA SA NOVOM SRBIJOM O NOVOM MOSTU I PRISTUPNIM SAOBRAĆAJNICAMA
Izgradnju finansiraju građani Kraljeva

   Na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus Kraljevo povodom spora sa Opštinskim odborom Nove Srbije Kraljevo oko izgradnje novog mosta na Ibru sa pristupnim saobraćajnicama predstavnicima kraljevačkih medija podeljeno je saopštenje u kojem se kaže:
„Politički je krajnje licemerno i nekorektno da se tvrdi da most preko Ibra prave Nova Srbija i predsednik opštine Miloš Babić. Radi tačnosti i istine, moramo reći da je investitor izgradnje mosta Direkcija za planiranje i izgradnju iz Kraljeva, a pošto Direkcija radi sa budžetskim parama, parama svih poreskih obveznika (građana Kraljeva i privrednih subjekata), dakle, ovaj most finansiraju građani Kraljeva. Čudno je, da ne kažemo smešno, to što ispada da predsednik opštine i ljudi iz Nove Srbije iz svojih džepova finansiraju izgradnju mosta. To je nebuloza. U kampanji za republičke izbore mnogi su dolazili i slikali se na mostu.
Radi istine, želimo da ukažemo na nekoliko stvari. U Programu uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta, koji usvaja Skupština, tj. odbornici, a ne predsednik opštine, za 2005. godinu bila je stavka izrada projektne dokumentacije za most. U programima za 2006. i 2007. godinu, koje su takođe usvojili odbornici, a ne predsednik opštine, bilo je predviđeno oko 180 miliona dinara za izgradnju mosta. Znači, odluku o izgradnji mosta doneli su odbornici SO Kraljevo i među njima devet odbornika G 17 plus, a samo tri odbornika Nove Srbije. Toliko o značaju. Investicije vode stručne službe Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva. Iz navedenog se da zaključiti da je uloga predsednika opštine i Nove Srbije ista kao i G 17 plus, SPO-a, DSS-a i DHSS-a, tj. onih koji su vladajuća koalicija u Skupštini.
Ono što se pokušava na jadan staromodan način, poznat iz devedesetih godina prošlog veka, jeste zamagljivanje istine i skretanje pažnje sa određenih problema. G 17 plus je zbog takvih stvari postavio javno dva pitanja:
1. Zašto se ne raspisuje tender za prilazne saobraćajnice mostu, odnosno zašto je ta
odluka povučena sa sednice Upravnog odbora Direkcije, održane u petak, 9. marta 2007. godine?
2. Zašto su obmanuti odbornici SO Kraljevo 20. decembra 2006. godine da se iz NIP-a očekuje 55 miliona dinara za prilazne saobraćajnice, a već su u novembru od strane predsednika opštine predloženi drugi putni pravci?
Građani Kraljeva treba da znaju odgovore na ova pitanja. Ljudi iz G 17 plus misle da je vreme partijskog vođenja lokalne samouprave, kao i vreme Miloševićevog sistema, prošlost, iako bi neki vrlo rado voleli da nije tako. O delima i ljudima sudi vreme, a prisvajanje tuđih zasluga i rezultata je licemerstvo i bezobrazluk, a to nekima, otprilike, ne smeta”.
Opštinski odbor G 17 plus Kraljevo

HUMANITARNA AKCIJA OMLADINE DSS-A KRALJEVO
Simbolična pomoć i sećanje na pogrom

   Povodom trogodišnjice od nasilja albanskih separatista i terorista na Kosovu i Metohiji, 17. marta 2004. godine, Omladina DSS Kraljevo posetila je raseljena lica sa Kosova i Metohije smeštena u vili „Maričić”, odnosno kolektivnom centru u Mataruškoj Banji, i uručila im humanitarnu pomoć.
Prilikom podele humanitarne pomoći, članovi delegacije Omladine DSS Kraljevo poručili su „da se 17. mart ne može i ne sme nikada zaboraviti iz moralnih razloga, jer je tog dana pre tri godine zbog divljanja šiptarskih nacionalista oko 4.000 Srba moralo da napusti svoje domove na Kosovu i Metohiji”. Ovaj pogrom, kažu oni, bio je pokušaj etničkog čišćenja nealbanskog stanovništva sa tog prostora, pre svega Srba. Jedan deo njih se još od 1999. godine nalazi u kolektivnom centru za raseljene u Mataruškoj Banji.
- Većina kosovskih Srba, baš ovih ovde, nema svoj zavičaj i živi u uslovima koji zaista nisu dostojni normalnog čoveka. A živeti bez zavičaja znači živeti bez mladosti i budućnosti. Mi smo zato ovim gestom želeli da pomognemo malo ovim ljudima ovde i da na taj način apelujemo na neke druge institucije, organizacije i ljude dobre volje da svi zajednički učinimo da njihov život ovde bude mnogo bolji - istakla je Lidija Knežević, predsednik Omladine DSS Kraljevo.
Raseljeni sa Kosmeta, smešteni u Mataruškoj Banji, ističu da ne postoji nikakva sigurnost za njihov povratak na ognjišta i da i ono malo Srba što se tamo vratilo živi u izuzetno teškim uslovima, nemogućim za normalan život. Iako je ideja o multietničkom društvu na Kosmetu izgleda sahranjena tog 17. marta 2004. godine, većina raseljenih ima želju da se vrati na svoja ognjišta, ali zbog nesigurne situacije u južnoj srpskoj pokrajini i dalje su prinuđeni na težak iseljenički život u kolektivnim centrima širom Srbije.

TERITORIJALNA ZASTUPLJENOST U PARLAMENTU SRBIJE
Kraljevo sa šest poslanika, Vrnjačka Banja bez predstavnika

   Posle raspodele poslaničkih mandata političkih stranaka koje su na januarskim izborima prešle cenzus poznata su imena svih 250 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Prema podacima, međutim, manje od polovine, odnosno samo 72 od ukupno 165 opština u Srbiji, dobile su svoje predstavnike u republičkom parlamentu.
Kraljevačka opština spada u sam vrh po broju dobijenih poslaničkih mandata jer ih ima šest, dok sa područja Raškog okruga od ukupno pet opština jedino opština Vrnjačka Banja nema svog predstavnika u Skupštini Srbije. Za razliku od Raškog, iz većine drugih okruga poslanike u republičkom parlamentu nema mnogo veći broj opština. Tako, na primer, iz Nišavskog, Jablaničkog i Južno-bačkog okruga čak po pet opština nemaju svoje poslanike, a iz Mačvanskog, Kolubarskog, Šumadijskog i Južno-banatskog po četiri opštine. Nasuprot ostalim okruzima, Beogradski ima daleko najveći broj - ukupno 76 poslanika u republičkom parlamentu.
U Skupštini Srbije, prema podacima, nemaju svoje predstavnike ni sedišta pojedinih okruga poput Pirota, Prokuplja i Bora.

RODOLJUB ŠABIĆ, POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA O PROBLEMIMA U PRIMENI ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA - pripremio Dragan Blagojević
„Donošenjem zakona vlast je obavezna i da ga primenjuje”

   „Novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iako je stupio na snagu još 13. novembra 2004. godine, još uvek se sa velikim problemima i preprekama primenjuje u praksi, pre svega zbog nepoznavanja ove materije, ali i zbog neadekvatnog odnosa organa vlasti prema sprovođenju tog Zakona”, izjavio je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije Republike Srbije, gostujući prošlog utorka u emisiji „Otvoreno o svemu” Televizije Kraljevo. Iz opširnog razgovora koji je sa njim tom prilikom vođen, izdvajamo neka od pitanja i odgovore.
• Prema podacima, koliko su u proteklom periodu građani i drugi subjekti koristili svoje pravo da dobiju informacije od javnog značaja koje ih interesuju?
- Jako mnogo. Fakat je, a to pokazuju i cifre, da građani, i ne samo građani, već i mediji, novinari, političke stranke, pa čak i organi vlasti, podnose zahteve i sve veći broj traži i dobija zaštitu od poverenika. Broj predmeta u prošloj godini kod poverenika bio je više nego četvorostruko veći nego 2005. godine. Dakle, 2005. imali smo oko 400 predmeta, u 2006. godini oko 1.850 predmeta, dok je broj zahteva koji su građani i ostali subjekti podneli bio višestruko veći. Prema izveštajima koje sam dobio, na području Srbije registrovano je trostruko povećanje, sa dve na oko 6.000, ali je sigurno i taj broj višestruko veći jer mnogi nisu registrovali zahteve i dostavili izveštaje. Može se govoriti o više hiljada zahteva za različite informacije. Ono što je dobro jeste da je na veliki broj zahteva odgovoreno i da su građani tražili i dobili neke informacije koje su im bile potrebne, kao što je bitno i da im je poverenik u velikom broju slučajeva, po žalbi, to omogućio, da dobiju zaštitu svojih prava kada oni to nisu direktno uspeli.
• Koji su osnovni razlozi što građani i ostali subjekti nisu dobili tražene informacije?
- Prvi je što građani, i ne samo oni, nego i mnogi u organima vlasti, još ne znaju sadržinu ovog Zakona. To je zapravo neobjašnjivo i neoprostivo da neko ko vrši vlast ne zna sadržinu jednog zakona ni posle tri godine od njegovog donošenja. Dakle, još uvek je u glavama mnogih predstavnika vlasti i birokrata potpuno strana predstava da novinari, ili bilo koji građanin, mogu sutra otići u opštinu po informaciju o izvršenju budžeta, organizaciji nekog tendera, utrošku novca za reprezentaciju i o bilo čemu što je vezano za rad organa vlasti. Dakle, tu ima neznanja ili konzervativizma, jer mnogi još misle da vlast nikom ništa ne duguje, da je bogom dana i da je dovoljna sama sebi. Drugi, vrlo čest razlog jeste nespremnost da se ti organi suoče sa javnošću zbog odsustva rezultata i sopstvene nesposobnosti, jer te informacije svedoče o tome kako oni rade. To znači da, ako informacija ne može da potvrdi da su radili dobro, „nije loše” da je sklone od javnosti. Najzad, treći razlog, isto tako vrlo prisutan, jeste skrivanje iza fenomena tajne. To je, u stvari, pokušaj da se sakrije zloupotreba, pa čak i kriminal i korupcija. Međutim, na svu sreću, najčešći razlozi za skrivanje informacija ipak su konzervativizam i neznanje. Otprilike u polovini slučajeva koje poverenik rešava dobijam obaveštenja da su dokumenti dobijeni, a tek u drugoj polovini mora se davati nalog da se donese rešenje i omogući tražena informacija. To pokazuje da se stvari pomeraju i evidentno je da se to pravo koristi sve više. To je dobro, jer je u desetinama razvijenih demokratskih zemalja koje imaju ovaj zakon, kad se koristi na pravi način, to pravo dalo izvanredne rezultate, pre svega u borbi protiv korupcije.
• Vaš mandat je sedam godina i šta kao poverenik možete u preostale četiri godine da učinite, da se izborite za doslednu primenu u praksi Zakona o slobodnom prisupu informacijama od javnog značaja?
- Moram da kažem da sprovođenje ovog Zakona nije laka stvar, niti je to samo posao poverenika za informacije. Dakle, Srbija ili hoće da ima ovakav Zakon ili neće da ga ima!? Mislim da mora da ga ima i primenjuje. Ona ga je donela, i to je nešto što je građanima obećano kao jedan vrlo zanimljiv demokratski instrument, i to treba realizovati. Dakle, to ne može da postigne sam poverenik, kao pojedinac, i sa „šakom” ljudi i skromnom logistikom kojom raspolaže. Potreban je pun napor, pre svega izvršne vlasti, kao najmoćnije, da obezbedi primenu Zakona. Ono što me brine je činjenica da nakon dve godine, i pored mojih višestrukih nastojanja, ministarstvo Vlade Srbije nadležno za pokretanje prekršajnih postupaka protiv lica koja krše Zakon (a bilo je više hiljada prekršaja) nije ni protiv koga pokrenulo prekršajni postupak. Tek sada, u poslednje vreme, posle bezbrojnih ponavljanja zahteva, počele su da se podnose prekršajne prijave, usledile su prve kazne, i već se vide neki pozitivni efekti.
Već sam rekao, za mene je to bilo iznenađenje, ja sam karijerni advokat, s obzirom na to da se ni sudske odluke ne izvršavaju vrlo dugo i bio sam skeptičan za izvršenje odluka potpuno novog nepoznatog organa. A, ovde je bio vrlo visok postupak izvršenja i ni dan-danas nije on dramatično nizak, možda samo nekoliko desetina odluka, od tih dve hiljade i više, nije izvršeno. Međutim, ono što nije dobro, to je što ni u jednom slučaju, kada su građani, novinari, nevladine organizacije ili drugi subjekti dobili rešenje poverenika, nadležni organ nije postupio po tim rešenjima, a zatim, kada sam kao poverenik tražio od Vlade Srbije, koja je inače po Zakonu dužna da obezbedi izvršenje rešenja poverenika - ni u jednom slučaju se to nije dogodilo!? Dakle, ili ćemo imati Zakon i poštovati ga, ili nećemo imati Zakon. Ali, da sami sebi glumimo i da sami sebe zavaravamo da imamo Zakon koji se ne poštuje - nema nikakve svrhe!?
• U izveštaju ste pomenuli da su lokalne samouprave nekako najnedoslednije u poštovanju ovog Zakona?
- To ne treba generalizovati. Iskoristiću jedan statistički podatak, iako su statistički podaci uvek varljivi. Koristio sam podatak vezan za podnošenje izveštaja povereniku jer svi organi vlasti u Srbiji imaju obavezu da jednom godišnje podnose taj izveštaj. Pa ipak, jako visok procenat opština nije izvršio tu svoju obavezu, svega 91 ili 53 odsto je izvršilo, a 74 ili 47 odsto nisu, što je u trećoj godini primene Zakona zaista nedopustivo. To je isto vlast i kako bilo koja vlast može da očekuje od građana da poštuju propise, ako sama ne izvršava svoje obaveze!?
• Ko u ovoj državi najviše voli da krije informacije od građana, njihovih udruženja i medija?
- Teško bi to bilo eksplicitno reći, ali ja sam u izveštaju Vladi i Skupštini apostrofirao neke slučajeve koji su najdrastičniji - dva ministarstva i Bezbednosno-informativnu agenciju. To su tri organa koja nisu izvršila najveći broj rešenja poverenika, iako su obavezni po Zakonu da to urade. Postoje razlike. MUP može da traži opravdanje u činjenici da je to ogroman broj zahteva i da u tom Ministarstvu radi više od 40.000 ljudi i veći broj tih zahteva je iz 2005. godine i da se mora konstatovati da su oni u međuvremenu izršili decentralizaciju tog sistema i dali povećan broj informacija i videlo se neko poboljšanje, ali to treba da cene i građani i novinari. Druga institucija je Ministarstvo za kapitalne investicije. Treći, najdrastičniji primer (to sam naglasio) jeste BIA, jer kod njih nije reč o tome da imaju manji ili veći problem u primeni Zakona, već što oni ignorišu Zakon, što je prosto neshvatljivo.
• Kakav je odnos nadležnih organa prema medijima koji su ipak moćniji od građana u dobijanju informacija?
- Postoje stalne kritike medija, da je u pitanju „žuta štampa”, da su novinari bezobrazni, prosti, bezobzirni... Ne kažem da mi u novinarstvu nemamo mnogo problema, ali tu treba uspostaviti normalan odnos i to je pitanje primene Zakona o informisanju. Međutim, ako hoćemo da imamo normalno demokratsko društvo, onda moramo da pogledamo kakvo nam je to demokratsko društvo. Dakle, ljudi imaju pravo i da preteruju i tu može da se pojavi problem kritike sa stanovišta dobrog ukusa, ali to nije pitanje političke odgovornosti. Politički funkcioner nema pravo na neodgovornost, ni grubim odnosom prema novinaru, ni izbegavanjem da odgovori na pitanje. Dakle, on je tu u ime nekog drugog, on je dužan da polaže račune, on je izložen javnosti. Mi tu, pak, nemamo stanje ni izbliza kakvo bi trebalo da imamo, a naglašavam verovatno jedna od poslednjih snaga koju vlast respektuje u društvu su mediji i jako je važno da i mediji insistiraju na ostvarivanju ovog svog prava. Ja sam u prvoj godini primene ovog Zakona očekivao da će najagresivniji biti upravo mediji, ali to nisu bili oni, već „obični” građani. Tek poslednjih meseci se primećuje veći pritisak medija na primenu ovog Zakona i, ako su dovoljno uporni, dolaze do traženih informacija.
• Da li ste za ove dve i po godine bili nekad u situaciji da ste demoralisani što se brže ne primenjuje ovaj Zakon?
- Nisam bio demoralisan, osim što sam na samom početku rekao da ću, ako se ne obezbede elementarni uslovi za rad, dati ostavku, ali je kasnije to dobrim delom rešeno. Prijatno je slušati komplimente i od stranih posmatrača i od naših eksperata da je to što radi poverenik vrlo kvalitetno, da smo čak bolji od bilo kog u okruženju ili slično. To jeste prijatno za uho, ali ne vredi mnogo. Dakle, ovaj Zakon ne primenjuje poverenik, ovaj Zakon primenjuje ili ne primenjuje vlast u Srbiji. Ona je donošenjem Zakona preuzela obavezu na sebe da svojoj javnosti da podatke o tome kako radi i kako troši budžetske pare. Dakle, ako mi to ne obezbedimo, ako ne obezbedimo sve mehanizme koje Zakon sadrži, dakle pre svega da se onaj koji neće da primeni taj Zakon i kazni i natera, što je normalno i za ovaj i svaki zakon, onda se postavlja pitanje zapravo šta tu poverenik može da radi. Još jedno vreme bi verovatno imalo smisla istrajavati, a nakon toga reći da to nema smisla. Videlo se odsustvo dobre volje da se komunicira sa javnošću na pravi način... Dakle, nije samo obaveza vlasti da daje informacije kad je traže građani i novinari, već ima obavezu da ih daje i kad ih niko ne traži, da bude transparentna, javna.

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR DRUGI KARAĐORĐEVIĆ I PRINCEZA KATARINA POSETILI ZC „STUDENICA” - piše Anđelka Milošević
Donacija za borbu protiv „bele kuge”

   • Visoki gosti poklonili kraljevačkom porodilištu dva savremena porođajna stola vredna oko 13.000 evra • U okviru projekta „Siguran porođaj”, kraljevačka bolnica prva dobila ovakav poklon • Donacija je još jedan korak u savremenom opremanju kraljevačkog porodilišta i borbi protiv „bele kuge”, ocenjeno prilikom susreta i uručivanja poklona

   Prilikom ovonedeljene posete Zdravstvenom centru ,,Studenica” nj. v. prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević i njegova supruga princeza Katarina poklonili su kraljevačkom porodilištu dva najsavremenija porođajna stola u vrednosti od oko 13.000 evra. Donacija je deo projekta „Sigurni porođaj”. Cilj tima Fondacije princeze Katarine je da u narednom periodu modernizuje porođajne sale u bolnicama Srbije.
- Vaša bolnica je prva koja je dobila ove krevete. Namera nam je da u narednim mesecima isporučimo ovakve krevete u još deset zdravstvenih ustanova - istakla je princeza Katarina Karađorđević prilikom uručivanja poklona u ZC „Studenica”.
Dobijeni porođajni stolovi su bili neophodni kraljevačkom porodilištu, koje je iz Fondacije princeze Katarine više puta dobijalo i drugu neophodnu opremu. Vrednost stolova je i veća od nominalne, novčane.
- jer, ne samo da će biti olakšica zaposlenima u radu, već će se na njima rađati najveća radost - deca - rekao je prestolonaslednik Aleksandar Karđorđević.
dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, siguran je da će ova donacija pomoći da Srbija i Kraljevo savladaju najveću bolest 21. veka - „belu kugu”.
- Drago mi je da su naši gosti i donatori prepoznali, uz sve teškoće koje trenutno ima srpski narod, da smo kao društvo i pred jednim velikim iskušenjem: da pobedimo verovatno najopakiju bolest koja vlada u Evropi - „belu kugu“ - naglasio je dr Babić.
- Poklon je došao u pravo vreme, u godini kada se slavi osam vekova od osnivanja prve srpske bolnice. to je nešto što nam uliva novu nadu i veru u budućnost i podseća nas na obavezu i mogućnosti još boljih rezultata u radu - istakao je dr Dragan Arsić, direktor ZC „Studenica”.
- Pokušaćemo da ova ustanova bude još bolja, još bolje opremljena, normalno pre svega koristeći Vašu želju da nam pomognete - rekao je dr Zvonko Veselinović, direktor kraljevačke Bolnice, zahvaljujući na donaciji.
Tokom posete Zdravstvenom centru „Studenica” u Kraljevu prestolonaslednik Aleksandar Drugi i princeza Katarina Karađorđević obišli su i odeljenja pedijatrije i dečje hirurgije ovog centra.

INICIJATIVA ŽELEZNIČARA I MINISTARSTVA ZA KAPITALNE INVESTICIJE - piše Jasna Marković
Modernizacija srpske železnice

   • Svečano otvoren zaštićen pružni prelaz i obnovljena Železnička stanica Mataruška Banja • Uloženo oko 30 miliona dinara • U Srbiji još oko 2.000 neobeleženih pružnih prelaza

   U okviru projekta koji su pokrenuli ,,Železnice Srbije” i Ministarstvo za kapitalne investicije, u sredu je u Konarevu otvoren treći obezbeđeni pružni prelaz na teritoriji kraljevačke opštine. Dnevno ovde prođe oko šest putničkih i teretnih vozova. Postavljanjem polubranika i ugradnjom savremene signalizacije po Simensovoj tehnologiji, povećana je bezbednost građana na ovom pružnom prelazu. Ukupna vrednost opreme je oko 14 milona dinara.
- Želimo da železnicu dovedemo na evropski nivo. Ona mora da bude u sistemu evropskih železnica. To od nas traži Evropska unija, koja je postavila veoma stroge kriterijume - rekao je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić.
U narednom periodu, osim bezbednosti, posebna pažnja u Srbiji biće posvećena modernizaciji i ulaganju u železničku mrežu, izgradnji koridora 10, nabavci savremenih putničkih i teretnih vagona.
- Stvoreni su uslovi za početak modernizacije i ovo u Kraljevu, puštanje trećeg prelaza i stanice u Mataruškoj Banji, jeste potvrda da smo pokrenuli proces modernizacije srpske železnice i da nas za period od sedam godina očekuje drugačija, daleko lepša slika železnice Srbije - rekao je Milanko Šarančić, generalni direktor JP ,,Železnice Srbije”.
Nedaleko od pružnog prelaza, kompletno je renovirana Železnička stanica Mataruška Banja. Vrednost radova iznosi 15 miliona dinara.
- Mi smo uvek bili poznati kao veliki železnički čvor. Kraljevo je imalo značaj kao središte svih puteva. Ovim ulaganjem u železnicu dobićemo taj značaj koji smo imali ranijih godina - dodao je predsednik opštine dr Miloš Babić.
Obezbeđeni pružni prelazi ,,Mataruška Banja”, Vuk Karadžić” i ,,Vrba” prva su tri urađena u Srbiji, od planiranih 25. Do kraja godine na području kraljevačke opštine biće obezbeđena još tri pružna prelaza.

DOGOVOROM PREGOVARAČKIH STRANA
Završen štrajk u ,,Magnohromu”

   Posle višednevne obustave rada u najvećem kraljevačkom preduzeću, postignut je dogovor između poslovodstva preduzeća i jedinstvenog Štrajkačkog odbora, kao i reprezentativnih sidikata, i okončan do sada najduži štrajk u ovom kolektivu.
Pre toga, poslovodstvo je početkom prethodne sedmice postiglo dogovor sa štrajkačkim odborima Fabrike smolom i terom vezanih opeka. Štrajkački odbori iz drugih radnih jedinica i celina su na zajedničkom skupu konstituisali jedinstven štrajkački odbor, kako bi se lakše izborili za ispunjenje svojih zahetva. Ovi zahetvi bili su gotovo isti kao i radnika Fabrike terom i smolom vezanih opeka: upošljavanje kapaciteta i puna usposlenost na svim radnim mestima u ,,Magnohromu'', isplata zarada za januar 2006. što pre, a ostalih po kolektivnom ugovoru, što znači do 10. u mesecu. Zatim isplata obaveza prema radnicima nastalih u periodu procesa privatizacije - početak isplate duga 22. mart 2007. godine, isplata regresa za prošlu godinu i povezivanje radnog staža.
Na pregovorima između pregovaračkih strana 15. marta dogovoreno je da poslednji deo januarske plate (u iznosu od 30 odsto) bude isplaćen do 16. marta, a februarska zarada u celosti do 27. marta. Isplata obaveza u procesu privatizacije počinje martovskom ratom sa dospećem do 30. aprila, a ostale rate po odredbi iz Socijalnog programa, to jest do 31. marta. Svako neispunjenje bilo kojeg zahteva iz dogovora povlači stupanje u štrajk. U tom slučaju, štrajk zaposlenih u ,,Magnohormu'' smatraće se najavljenim.
Na kraju pregovora zaključeno je da će se svaka zloupotreba odnosa ili šikaniranje učesnika u štrajku, Štrajkačkog odbora i pregovarača, koje bi počinili poslodavac ili drugi rukovodioci, smatrati diskriminacijom i povredom u skladu sa Krivičnim zakonom čl. 166.
Dragan Pavlović

SAJAM ZAPOŠLJAVANJA
Neposredno ,,odmeravanje” poslodavaca i nezaposlenih

   Četvrti sajam zapošljavanjaodržan je u sredu u našem gradu. Sajmu je prisustvovalo oko dvadeset poslodavaca, koji su ponudili 96 radnih mesta. Međutim, to je samo kap u moru, jer u kraljevačkoj opštini trenutno ima oko 15.000 nezaposlenih. Zbog toga nije čudo što su prostorije kluba odbornika bile tesne da prime ogroman broj onih koji su došli da ovde pokušaju da pronađu posao.
Ponuđena su radna mesta metalskim radnicima, bravarima, mašinskim inženjerima, elektro-inženjerima, kao i ekonomistima, konfekcionarima, radnicima u ugostiteljstvu...
Cilj ovakvih sajmova je brže zapošljavanje nezaposlenih, pre svega mladih koji su postigli dobre rezultate tokom školovanja, kao i onih koji imaju znanje i sposobnosti da odgovore na potrebe poslodavaca. Bilo bi dobro da se na ovakvim sajmovima ponudi mnogo više ,,ženskih” poslova, jer među više od petnaest hiljada nezaposlenih skoro 60 odsto su žene.
U utorak je objavljen konkurs za finansiranje pripravnika volontera i praktikanata, pa Filijala poziva poslodavce da podnesu zahteve.
Najavljeno je da će početkom aprila biti otvoreni konkursi za programe zapošljavanja, regionalni programi i programi novozapošljavanja i zapošljavanja invalida.
Naredni sajam u Kraljevu biće održan na jesen.

LJUDSKE SUDBINE - ISPOVEST NEKADAŠNJEG RUDARA, SADA TEŠKOG INVALIDA RADA - piše Marko Slavković
Nepravda i dve štake

   • Rudar Radovan Jemuović, rođen 1910. godine u Pobrđu, kod Baljevca na Ibru, bio je učesnik poznatog rudarskog štrajka pre sedamdeset godina. Težak invalid postao je na radnom mestu 1958, ali zbog lažnog svedočenja i veza njegovog tadašnjeg rukovodstva sa nekim sudijama, ne samo da je ostao bez znatne materijalne nadoknade, već je morao debelo da plati sudske i druge troškove

   Bili smo siromašna porodica, siromašna kuća. Znaš kako je bilo odmah posle Prvog svetskog rata. Siromaštvo, a ja najmlađi od četvoro dece. Kad sam imao šesnaest godina, morao sam da počnem da radim u jednoj jami, mi to kažemo žici, gde je bilo uglja, u blizini našeg sela. Radio sam na ime mog oca, koji nije mogao, jer se povredio u udesu kad je bio mlad. Ta žica uglja posle godinu dana se ugasila, i ja sam prešao u rudnik zvani Jarando, podaleko od naše kuće, preko brda. I bilo mi je, bogami, teško. Vlasnici rudnika, a tu su bili i stranci, ljutili su se ko je meni dozvolio da radim tako mlad, ali sam nastavio dok nisam postao punoletan. Posle sam polagao neke kurseve, a 1932. godine sam otišao u vojsku. Kad sam se vratio iz vojske, opet sam se zaposlio u rudniku. Radili smo, ali nismo ništa dobijali. Gazda je davao pomalo namirnica za jelo, i para tek da nije bez ništa. Nije se imalo, jer je gazda, pričalo se, bio prezadužen. Sve je to tako trajalo do 1936. godine, a onda je počelo nešto da se šuška, o nekoj nepravdi. Para nije bilo, ali se radilo. Morali su ljudi. Februara 1937. mi smo u prvoj smeni radili, i nismo znali šta se sprema. Neko je znao, a ja nisam. Kad sam otišao kući, pitaju me šta je to tamo, kakva je to buna. Ja odem da vidim, a rudari iz druge smene ostali u jami. Dvanaest dana nisu izlazili, a nama su zabranili da uđemo kod njih. Ja sam, zajedno sa drugima, kroz šahtove i neke otvore, u jamu konopcima spuštao hranu i vodu po pune bisage. Oni odozdo viču: aman, ljudi, dajte šta bilo, da ostanemo živi, da ne polipšemo. A dole, kod glavnog ulaza, žandarmerija, udbaši, čuvari, ne daju da se priđe. Sve smo kradom morali da im pomažemo. Da ne pomru ljudi.
Kad se to završilo, posle dvanaest dana, gazdi je oduzet rudnik. Preuzela ga je komesarska uprava iz Beograda. E, onda je počelo da se radi i išlo je mnogo dobro. Zarađivalo se lepo, i od ’37. do ’41. godine bilo je samo tako! Svakog petog u mesecu dobijali smo platu. Do petog je morala plata da bude. Počeli smo da se kućimo. U ratu se nismo mešali ni tamo ni tamo. Bili smo neutralni, ali smo i dalje radili u rudniku. Kad su se Nemci povukli, rudnik je preuzela naša vlada. U Ibarskim rudnicima u Baljevcu radio sam sve do 1958. godine. I ako dozvolite, ja bih malo o sebi i tom vremenu, o svojoj prošlosti da pričam.

NAMUČEN ČOVEK
Ja sam namučen čovek, i gotovo. Tako... Umrle su mi obe žene, sam živim, jer mi ćerke imaju svoje kuće. Pomogao mi narod, komšije, svojta, pa sam napravio kuću. Da mi nije tuđe nege, i pomoći komšija i rodbine, od penzije teško da bih mogo da opstanem. O mene se ogrešilo preduzeće. Ogrešili se ljudi. Kad sam se drugog septembra 1958. godine teško povredio u rudniku, na radnom mestu, kad su se na mene sručili zemlja, ruda i kamenje, jednu nogu su mi odsekli u bolnici u Kraljevu, a na drugu nisam mogao da se oslanjam, jer je bila zgnječena i skraćena osam centimetara. U bolnici sam ležao devet meseci, a tri meseca niko nije znao da li ću da ostanem živ. Posle sam još sedam puta ležao po bolnicama, ali nisu mogli da mi pomognu. Ostao sam težak invalid. Sad sam, kao što vidiš, sa dve štake, sa protezama, takoreći bez nogu. Kad sam se vratio iz bolnice, posle dve-tri godine uzaludnog lečenja, dođem ovde. A tad je preduzeće bilo jako. Odem kod pravnika - pravo je da mi date štogod zbog ove teške povrede. Ovde sam odradio pun radni vek, samo još neki mesec i gotovo. A pravnik mi kaže da podnesem zahtev, molbu, ali na sudu. Upravnik i još neki su me satrli, rekli su krivo pred Bogom. Rekli su da tog dana ja nisam hteo ništa da radim, a ja sam se namučio.
I tako, ostavio sam život u rudniku. Osamdeset posto nesposobnosti. U sudu su imali veze. Još su rukovodioci lažno svedočili, tako da sam ja morao da platim sto hiljada preduzeću i jedanaest hiljada sudu. Bile su to debele pare zbog kojih se nikad nisam povratio.
•••
Radovan Jemuović je danas u dubokoj starosti. Ima 97 godina, ali je vrlo razborit i nije klonuo duhom. U pratnji mladog rođaka, sa štakama, došao je na proslavu sedamdesetogodišnjice štrajka u Ibarskim rudnicima. Rado je došao na proslavu, da zainteresovanima do detalja priča o štrajku, ali je rado ispričao i svoju tugovanku o jednoj nepravdi. Barem da iz sebe istera tu muku.

KRALJEVO: OKRUGLI STO O HENDIKEPIRANIM OSOBAMA - piše Bojana Milosavljević
Hendikep je pitanje ljudskih prava

   • U utorak u Kraljevu održana tribina čiji su organizatori Udruženje studenata sa hendikepom iz Beograda i Dečji klub bez diskriminacije “Vera nada ljubav” • Na okruglom stolu prezentovani rezultati istraživanja o diskriminaciji osoba sa hendikepom

   Serijom okruglih stolova širom Srbije i Crne Gore (jedan je u utorak održan i u Kraljevu) započinje proces razgovora o mehanizmima diskriminacije osoba sa hendikepom, kao i mogućnostima pravne zaštite u slučaju diskriminacije po ovom osnovu.
Kao uvod u ovu dugu i preko potrebnu kampanju, Udruženje studenata sa hendikepom - Beograd sprovelo je tokom protekla četiri meseca (novembar prošle - februar ove godine) istraživanje pod nazivom ,,Hendikep je pitanje ljudskih prava”. Cilj je bio da se evidentiraju iskustva i lični stavovi osoba sa hendikepom prema diskriminaciji po tom osnovu, kao i razni vidovi pravne pomoći za ove građane. Anketom su obuhvaćene osobe sa različitim oblicima fizičkog hendikepa iz Srbije i Crne Gore, bez obzira na uzrast i obrazovanje. Tokom istraživanja bilo je 545 anketiranih u 15 opština u Srbiji (Kraljevo je jedna od njih) i 12 u Crnoj Gori. Istovremeno, anketa je sprovedena i u 58 organizacija osoba sa hendikepom, kao i u devet koje se bave zaštitom ljudskih prava, a takođe i u 10 centara za socijalni rad. Ovo istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Švedskim helsinškim komitetom za ljudska prava. Ovu temu u Kraljevu su na ne baš posećenom okruglom stolu prezentovali gosti iz Beograda - Goran Pavlović, izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom, i Marija Dragović, koordinator projekta ,,Hendikep je pitanje ljudskih prava”.

DISKRIMINACIJA POSTOJI
Čak 63,3 odsto ispitanika u ovom projektu smatra da je zbog hendikepa doživelo diskriminaciju. U ovom broju dominiraju oni sa teškoćama u govoru i učenju, kao i lica sa ,,nevidljivim vrstama” hendikepa (fiziološka oštećenja, hronična oboljenja). Zdravstvene ustanove su mesto gde je najveći broj ispitanika doživeo diskriminaciju (nešto više od 20 procenata), a potom sledi osnovna škola, sa 19 odsto. Zdravstvo je institucija sa kojom ljudi po nastanku hendikepa imaju prvi kontakt, dok je osnovna škola jedna od prvih sredina socijalizacije i veoma važna za dalji psihički razvoj i životni tok. Baš u ovim sredinama osobama sa hendikepom potrebna je najveća podrška, a život, eto, pokazuje sasvim drugo.
Istraživanje dalje pokazuje da je 36,8 odsto ispitanika tražilo pravnu pomoć zbog diskriminacije po osnovu hendikepa, a dobilo ju je 69,3 procenta. Ova pomoć najčešće je tražena zbog ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć, pri upisu u školu ili na fakultet, kod zapošljavanja ili zbog ostvarivanja prava na zadržavanje radnog mesta i sprečavanja prevremenog penzionisanja. Najveći broj osoba koje su tražile pravnu pomoć obratio se centrima za socijalni rad (20,9 odsto od ukupnog broja). Ispitanici u velikom broju smatraju da im je pravna pomoć najpotrebnija u oblasti medicinske zaštite i rehabilitacije, a potom - socijalne zaštite i zapošljavanja. Istovremeno se slažu (čak i oni koji diskriminaciju nisu doživeli) da imaju potrebu za pravnom pomoći i da su spremni da se angažuju na ostvarivanju svojih prava.

POVERENJE U ORGANIZACIJE
Prema ovoj anketi, od 10 ispitanih centara za socijalni rad, devet pruža pravnu pomoć osobama sa hendikepom. Sve ispitane osobe koje su predstavljale svoje organizacije izjavile su da one, takođe, pružaju pravnu pomoć. Glavne prepreke da ona bude kvalitetnija su finansijska sredstva, zakonska regulativa i sporo sudstvo. Prema ovom trećem subjektu i pravnom sistemu ispoljeno je primetno nepoverenje osoba koje jesu i koje nisu doživele neki oblik diskriminacije usled svoga hendikepa.
Ocenjeno je da se pravni servis za ljude sa hendikepom najbolje može promovisati putem medijskih kampanja, javnih skupova, umrežavanjem postojećih organizacija, otvaranjem savetovališta, formiranjem lokalnih pravnih servisa u organizacijama, kroz edukaciju lokalnih vlasti, putem informatora, brošura i javnih manifestacija.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U ORGANIZACIJI KOLEKCIJE ,,DOMAZET” I ,,EKOFARMA” - piše Ivan Rajović
,,Novi prostor” u Maržiku

  Tokom narednih nekoliko dana u različitim prostorima na teritoriji naše opštine biće predstavljeno gotovo celokupno delo kraljevačkog stvaraoca Miroljuba Domazeta. Prvi od programa dogodio se u utorak, kada su o knjizi ,,Novi prostor” Miroljuba Domazeta u prostoru Galerije ,,Maržik” govorili književni kritičari mr Zoran Nedeljković i Dimitrije Jovanović.
Inače, ova je bila prva od večeri, a u Domu kulture u Ušću 5. aprila će biti otvoreno veče poezije i proze na kojem će govoriti Gradimir Cvetković i Miroljub Domazet, u Domu kulture u Ribnici 24. aprila biće predstavljena Domazetova knjiga ,,Svet bez subjekta”, potom će u kupalištu Zelena laguna u Zmajevcu 30. aprila biti promovisana antologija pesme Karanovca i na kraju, 5. maja u Ceroviku u Dragosinjcima biće promovisana antologija Priča Karanovca.
Za ovu priliku u Galeriji ,,Maržik” organizovana je izložba slika i crteža Momčila Antonovića, Milorada Vujašanina, Milana Đokića, Branislava Jablanovića, Zorana Kitića, Slavice Kosanić, Radeta Pajovića i protosinđela Stefana Đorđevića.
Govoreći o jednoj od Domazetovih knjiga, za ovu priliku to je ,,Novi prostor”, Nedeljković je, pored ostalog, rekao:
,,Domazetovo stvaralaštvo bi moglo najsažetije da se prikaže jednim nizom slika iz pesme ,,Neki san” argentinskog pesnika Horhe Luisa Borhesa. Zamislite Domazeta kako u jednoj kamenoj kuli bez vrata i prozora sedi za stolom i piše o čoveku nalik njemu koji u sličnoj, drugoj kamenoj kuli, piše o čoveku koji za takvim istim stolom u nekoj trećoj kamenoj kuli piše... Za Borhesa ova pesma nema kraja i niko neće znati šta ova dvojica pišu. Sve je kao neki san i zbirka Domazetovih priča svojevrstan je hipnopolis. Ovaj grad ima svoja raskršća, ulice, stanovnike. Grad koji po svojoj strukturi više podseća na lavirint. Junaci njegovih priča mogu da šetaju od ulice do ulice, iz priče u priču, ali iz grada ne mogu nikako da izađu. Ko je tu slobodan? Da li pisac želi da postavi takvo pitanje da bi nas naterao da se zamislimo nad svojom ili njegovom sudbinom?

ODELJEN ZIDOVIMA
Znamo zašto je Dedal izgradio lavirint, i po čijoj narudžbini. Ali, zašto je to morao da učini Domazet? To samo on zna. Alber Kami je ljudsku dušu poredio s lavirintom, i svaki pokušaj da sazna njenu suštinu bio mu je uzaludan, gubio bi se kao odjek u hodnicima na filozofski vapaj. I Domazet bi u duhu svoje knjige ponovio da je i danas ,,odeljen zidovima”.
Ko je taj Minotaur za koga je podignut ovaj lavirint? Da nije opet pisac. On je morao da se zaštiti od svog drugog ja, pa od svog trećeg... Od mnoštva svojih podličnosti koji su junaci njegovih priča. Da li je to Zlatousti, ili Pisac ili Gradimir Muka, sasvim je svejedno. I narator mi, u ovom trenutku dok govorim o njemu, izlazi u susret jednim svojim naslovom u knjizi, kao da zaključuje ovu moju indukciju: ,,Svi smo mi braća”.

OŠTRI ROGOVI PIŠČEVOG DUHA
Da se razumemo, svako od nas ima svoje podličnosti, kojih ima onoliko koliko uloga igra u društvu. I kao svaki stvaralac, Domazet preobražava svet u kojem živi. Menjajući svet on menja i sebe. Ljudi koji ga okružuju u ovom hipnopolisu, lavirintu, nisu isti oni ljudi koje viđa u stvarnosti, kao što ni u ovoj sali, povodom promocije njegove knjige, pored mene ne sedi Minotaur nego Domazet. Niko zbog oštrih rogova njegovog duha ne bi trebalo da se oseća povređenim, jer on u svojim pričama razgovara sam sa sobom, zarad umetničke istine. Ali ko je na kraju savladao tog Minotaura ove proze? Niko drugi do Dedal, sam autor, pisac priče ,,Svitac”, koja se poput Arijadninog klupka odmotava i čitaoca kao Tezeja izvodi iz lavirinta u stvarnost.

BESMISLENOST ŽIVOTA
Kraljevački filozof, satiričar, pesnik i direktor Doma kulture u Ribnici, a za ovu priliku i književni kritičar Dimitrije Jovanović, govoreći o Domazetovom delu, između ostalog, rekao je:
,,Da svet je postao besmislen, da je život izgubio smisao, da ljudi žive na takav način da nemaju nikakve odgovornosti ni prema sebi ni prema duhu, da jedino imaju odgovornost prema onome što je animalno u njima, mislim da je to ono o čemu ova knjiga govori i čime se ona bavi.



POVODOM IZLOŽBE ,,SVETLOST SVETU”
Hvala srpskim ikonopiscima

   Organizatori Međunarodne izložbe Pravoslavne umetnosti ,,Svetlost svetu” izražavaju srdačnu blagodarnost za radove člana Bratstva i Slovenskog Društva Srbije, ikonopisca Bojana Miljkovića, kao i radove ikonopisne radionice manastira Gračanice, Raško-Prizrenske eparhije Srpske Pravoslavne crkve, koji su ukrasili ekspoziciju i izazvali interes teoretičara umetnosti i posetilaca.
   Njihovo učešće poslužilo je jačanju autoriteta izložbe ,,Svetlost svetu”, a takođe je doprinelo jačanju veza među našim bratskim Pomesnim Crkvama.
   Zahvaljujući njihovom prisustvu, pažnja ruskog društva još jednom je bila usredotočena na problem Kosova i Metohije, sudbinu srpskog naroda i Pravoslavnih svetinja na toj iskonsko srpskoj zemlji.
   Duboki naklon od svih organizatora, učesnika i gostiju izložbe.
Zamenik predsednika organizacionog komiteta izložbe,
protojerej Aleksandar Saltikov



IZLOŽBA SLIKA VINSENTA VAN GOGA U MUZEJU MODERNE UMETNOSTI U BUDIMPEŠTI
Dah genijalnosti besmrtnog slikara

   • Potpuno ušuškan u laganu svetlost, gotovo uvaljan u toplinu i definitivno razmažen od svih nas svih ovih godina...

   Svetlost kao generalija ili kao lajtmotiv bila je težište ove izložbe. Svetlost je, kao i same slike i kao inicijator onoga što u biti njegove slike i jesu - boja, a opet, iz gotovo potpune tame, nikako slučajne, boje koje izranjaju kao potpuni spas, kako slikara, tako i nas posmatrača.
Za početni utisak će se pobrinuti sam Trg heroja, na kojem se nalazi muzej, prava slika nekadašnje imperije koja, poput i same Budimpešte, zrači velelepnošću i bogatstvom, koje ni burna istorija i vladavina komunizma nisu uspele da unište. Dobro, ruku na srce, sve velike prestonice Evrope (izuzev Berlina) izbegle su velika ratna rušenja, što svojom politikom kapitulacije, što uspešnom diplomatijom. Odatle i uspeh ovakvih muzeja i njihovih postavki, što uz pomoć uticaja i snalažljivosti raznih državnih ili privatnih fondova, fundusi ovih institucija su prepuni dela neprocenjive vrednosti. Kod nas je taj uspeh oslonjen na pregalaštvo i odricanja jednog usamljenog entuzijaste ili pak usamljene grupe ljudi. U normalnim državama, normalne države normalno brinu o normalnosti svojih građana putem unormljavanja njihove percepcije i vaspitanja uz vrhunska dela svih umetnosti. No, to je tema za neke druge tekstove.
Na samom ulasku u muzej oseća se onaj dah obezbeđenja, svakako neophodan i potpuno neizbežan koji vam, naravno, neće pričinjavati nikakve probleme. Ali, ostaje vam snažan utisak da nema igranja sa tuđom, makar i državnom imovinom (još jedan primer profesionalnosti).

KLICA GENIJALNOSTI U TRAPAVIM POČECIMA
Tama, da, tama je prva stvar koja vas okruži kada uđete na postavku. Tek kada se malo priviknete, počinje da vam ulazi u vid svetlost u vidu topova uperena u slike i crteže. Iz potpunog kontrasta tame javlja se lagan sloj boja koje razgolićuju sliku po sliku. Postavka vam neće omogućiti nikakvo posmatranje ičega osim samih dela (uostalom, to je i poenta većine postavki), ostaje vam jedino da se prepustite i mislite (još jedna od poenti većine postavki). Početak, poput njegovog, trapavi crteži sa ponekom slikom klasičnog gotovo zanatskog pristupa slikarstvu i potpuno ahromatski pristup četke. Možete reći da je reč trapavo preoštra, neki bi rekli, najčešće neuki, da se, eto, rana dela bore sa sazrevanjem ili, ako hoćete, neznanjem. No, neizbežno je primetiti da sva ova dela nose u sebi klicu buduće genijalnosti i zla (da, zla), koje će na kraju i dobiti bitku i rat sa nesrećnim Vinsentom.
Paralelno sa početnim delima njegovog opusa, sa svoje desne strane ćete naći izbor slika njegovih savremenika i uzora, neke koje su bile deo njegove lične kolekcije, neke koje su direktno uticale na njegov rad, i neke koje bi on sam voleo da vidi u svojoj kolekciji (videćete i Rembranta, i Adriena van Ostadea, i, genijalnog, Ežena Delakroaa, i Mileta i Duprea i mnoge druge).
Evropa tog vremena je prošla put ranjavanja i ratova sa sopstvenim manama, utopijama ili zabludama, kako već hoćete. Predstavljen je put odrastanja čovekove ličnosti kao emocije prvi put, a ne samo njegovih instikata i zadovoljstava. Tim putem prvo je krenulo slikarstvo.
Kako budete prelazili iz jednog dela postavke ka drugom, tj. od faze do faze njegovog slikarstva, sve više ćete biti prepušteni gotovo hipnotičkoj usredsređenosti koju izaziva borba između Vinsenta i njegovog slikarstva. Videćete, u svoj svojoj plastičnosti, ono što je on, MOŽDA, primetio kako mu dolazi - dah genijalnosti koji mu je obezbedio besmrtnost, ali i zasigurno mučnu i nesrećnu smrt. Dok budete išli sve dublje ka onim pastuoznim, pastelnim namazima i gledali kako iz jedne početne ahromatičnosti (holandska faza) dolazi do eksplozije emocija i boja i poteza i sreće (faza nastala u Arlu), pomislićete da mu je sve bolje - da govorimo o srećnom i sređenom umetniku koji se raduje prirodi što ga okružuje, a, u stvari, videćete da mu je sve gore.
(Protiv svojih unutrašnjih depresija, histerija i, uopšte, muka, Van Gog se branio i borio uz pomoć toplih i veselih tonova. Isti princip je kasnije primećen kod našeg, podjednako genijalnog i podjednako nesrećnog, Save Šumanovića.)

DRAMA PRED OČIMA
Umirući duh u paklu svojih vragova pokušava da se spase tonalitetom i emocijom boja, ali ga, definitivno, destruktivna tekstura poteza raskrinkava i čini mu trud uzaludnim. Ti i takvi potezi neskriveno dokazuju, čak i nama, da je njegova bitka uzaludna za spas Vinsenta, ali, svakako, dragocena za spas umetnosti tog perioda na pragu svega onoga što će doneti XX vek i kasniji ,,divljaci” i genijalci.
Drama koja se odigrava ispred vaših očiju neće vam dati vremena da primetite da su tama i mir koji je okružuju ispunjeni vašim i, naravno, mojim sunarodnicima, kako ovim sadašnjim, tako i onim bivšim, a opet između svakakvih Evropljana, Marokina, i ne znam već kojim narodima (i narodnostima). Još jedan dokaz da niste usamljeni u svojoj zaljubljenosti u lepo i pametno, već da ovim svetom hode ljudi koji se potpuno dobrovoljno predaju svim onim radostima koje smo gotovo zaboravili svih ovih nesrećnih godina i koje ova i ostale umetnosti nesebično poklanjaju.
(Ako jednog dana primetite da vas brine genetski sastav, seksualno opredeljenje ili već ne znam šta vezano za umetnika, i ako vam bude bitna boja kože, miris ili ukus posmatrača tih umetničkih dela, znajte - više neće postojati ništa, ni emocije, ni umetnost. A ponajviše neće biti vas.)
Kako god, u ovom suludom vremenu čini se da je jedina iskrenost upravo u besmrtnim i lepim stvarima koje, uostalom, jedine imaju privilegiju da budu - konačne. Izbor zlosrećnog Vinsenta je bio u borbi, sa samim sobom, sopstvenim emocijama ili, ako baš hoćete, sopstvenom umetnošću, a sve to zarad prostog, sopstvenog ostvarenja i jedne detinje sreće.
U mračnim vremenima, kada su poluintelektualci i kvaziumetnici okupirali scenu, jedini izbor je beskompromisna borba za sopstveni identitet i stvaralaštvo dok sve to ne postane ili ne ostane umetnost. Drugog izbora nema. Nije ga imao Vinsent, nema ga ni autor ovog teksta, a nemate ga ni vi.
Vladan Slavković



NAŠA NOVA ISKUSTVA - piše Bojana Milosavljević
Studenti i đaci upoznaju Nemačku

   • Studenti i postdiplomci, starosti do 26 godina i sa prosečnom ocenom iznad 8, moći će da, prijavom na konkurs “Upoznajte Nemačku”, tokom iduće dve godine putuju i upoznaju ovu visokorazvijenu zemlju. Ovo je omogućeno i učenicima srednjih škola, koje sarađuju sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GTZ)

   Kraljevački srednjoškolci, uglavnom iz Gimnazije, u proteklim godinama imali su prilike da određenim povodima putuju po nekim zemljama zapadne Evrope. Uglavnom su to bili mladi koji su se angažovali na zajedničkim projektima. Razmena iskustava bila je obostrana, odnosno Srbija i Kraljevo bili su domaćini Nemcima, Švajcarcima, Italijanima...
Ambasada SR Nemačke u Beogradu inicirala je i već sprovodi akciju - konkurs ,,Upoznajte Nemačku”, koja će trajati naredne dve godine. Cilj je da se mladim ljudima približe kultura, tradicija i politika ove velike zemlje. Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije sprovela je istraživanje koje pokazuje da čak 79 odsto mladih Srba nikada nije putovalo u inostranstvo, dok je samo pet odsto posetilo Nemačku. Na ovo lepo dvonedeljno putovanje krenuće 150 učenika srednjih škola i 55 studenata i postdiplomaca (starosti do 26 godina), prema propisanim uslovima konkursa.
U ovom projektu učestvovaće samo učenici 18 srednjih škola koje sarađuju sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GTZ), a školuju se za poslovnog administratora, kao i đaci koji su se obučavali za medijaciju i za učešće u školskim parlamentima. Oni će tokom boravka u Nemačkoj upoznati vršnjake koji se školuju za slične profile i imaće priliku da ocene tamošnje srednje obrazovanje, kao i da ga uporede sa našim. Prva grupa od 50 učenika na put polazi sredinom aprila ove godine i tamo će boraviti jednu sedmicu. Domaćini su organizovali program i obezbedili novac za put, smeštaj, hranu i simbolične yeparce za srpske mladiće i devojke.
Pravo učešća na konkursu ,,Upoznajte Nemačku” imaju i studenti svih državnih i privatnih univerziteta. Samo 55 najboljih moći će da provedu dve sedmice u ovoj zemlji, putujući iz grada u grad i učeći nešto više o političkom sistemu, strankama, kulturi, obrazovanju... Za one koje nezavistan žiri odabere, znanje engleskog jezika je obavezno, a nemačkog poželjno. Pri tome, prednost će imati studenti koji nikada nisu posetili Evropsku uniju. Akademci, osim potvrde o studiranju i prosečnoj oceni (iznad 8), uz prijavu na konkurs treba da prilože i potvrdu o dužini studiranja i o društvenom aktivizmu, odnosno - humanitarnom ili volonterskom radu. Uz ovo, potreban je i dokaz o učešću u radu nevladinih organizacija i u političkim partijama.