Usvojeni izveštaji o poslovanju javnih preduzeća
Formiranje institucija bolje od novih izbora
Poverioci naplaćuju dugove od para za plate!
Isidor Živković, četnik, a ,,duša” od čoveka
,,Da i nama preliva"
Veliki prolećni sajam knjiga
Ko da mi treći put otme Kosovo
,,Hjundai” osvojio Progorelicu!
Jedanaest tuča!
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal

ODRŽANA ČETRDESET OSMA SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA - piše Slobodan Rajić
Usvojeni izveštaji o poslovanju javnih preduzeća

   Na 48. sednici Opštinskog veća, održanoj iz dva dela, usvojeni su izveštaji o poslovanju u 2006. godini javnih preduzeća čiji je osnivač Skupština opštine Kraljevo. Naime, u prvom delu sednice, u utorak, dato je pozitivno mišljenje na izveštaje o prošlogodišnjem poslovanju pet javnih komunalnih i tri javna preduzeća. Članovi Opštinskog veća podržali su izveštaje o poslovanju za prošlu godinu „Pijace”, „Čistoće”, „Vodovoda”, „Toplane”, „Puteva”, „Opštinske stambene agencije”, Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo” i „Ibarskih novosti”.
Prema obrazloženju predstavnika nadležnih organa uprave i direktora javnih preduzeća, opštinska javna preduzeća tokom prošle godine poslovala su u skladu sa svojim planovima i propisima i većina je ostvarila pozitivne poslovne rezultate, uz povećan obim investicija i sa istim ili manjim brojem radnika. Osim „Toplane” i „Vodovoda”, sva javna preduzeća imala su dobit u prošloj godini. „Toplana” je zbog poskupljenja cena energenata (cene gasa za 35 odsto), imala gubitak od oko tri miliona dinara. Ukupan dug građana je iznosio 32 miliona, a za grejanje poslovnog prostora oko 17 miliona dinara, ali to je neće sprečiti da nastavi započete i planirane investicije, pre svega u modernizaciji grejne mreže i postrojenja. Dobrim procentom naplate dugova, proširenjem grejne površine prosečno godišnje za oko 30.000 kvadrata i nedavnim povećanjem cena grejanja od 16,8 odsto i taj gubitak će biti saniran, mada se, kako je rečeno, o novom poskupljenju još uvek čeka odgovor iz Republike. „Vodovod” se i dalje susreće sa problemom „makaza cena”, zbog čega ima oko sedam miliona gubitka, kao i sa problemom velikog iznosa nenaplaćenih potraživanja (oko 211 miliona dinara) iz prethodnog perioda, posebno od pravnih lica (,,Magnohrom”, Fabrika vagona, Vojska, Hladnjača...), ali je i pored svega nastavio drugu fazu daljinskog upravljanja sistemom, radove u Konarevskom polju i druge investicije.
„Pijaca” je i pored problema na kvantaškoj i auto-pijaci zbog izgradnje novog mosta ostvarila dobit, završila pokrivanje dela robne pijace i u fazi je projektovanja i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa za izgradnju pijace u Mataruškoj Banji. „Čistoća” je, kako je rekao direktor Milan Tufegdžić, ostvarila dobit od oko 1,3 miliona dinara, što je „malo bolje od planiranog, a malo manje od očekivanog”, a da bi rešila probleme, pre svega u bržem iznošenju smeća, planira kupovinu još jednog kamiona-smećara (kao i jedne auto-cisterne) i češći raspored pražnjenja kontejnera u centru grada.
„Opštinska stambena agencija” je izvršila reorganizaciju u skladu sa novim statusom i ostvarila dobit od 5,3 miliona dinara, a od važnijih investicija su pripreme za izgradnju 76 stanova na Beranovcu. „Putevi” su uglavnom poslovali u skladu sa Programom uređenja građevinskog i ostalog zemljišta za 2006. godinu, a posebni rezultati su ostvareni na seoskom području. To se odnosi i na Direkciju za planiranje i izgradnju koja, međutim, ima problem naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta (oko 50 miliona godišnje), jer ne može kao ostala JKP da naplatu vrši utuživanjem, a Poreska uprava nije izvršila naplatu za 293 predmeta, pa je sugerisano da se opština dobro pripremi da po novom zakonu preuzme ovu naplatu od početka 2008. godine.

PO SISTEMU „INFOSTANA”?
Na sednici Opštinskog veća sugerisano je da Opštinska stambena agencija predloži i u Kraljevu plan naplate po sistemu „Infostana”, kao u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i nekim drugim gradovima, gde je naplata potrošnje objedinjena i time racionalizovana.

„IBARSKE” - STABILIZOVANE
Kako je na sednici obrazložio Dragan Rajičić, direktor i glavni i odgovorni urednik „Ibarskih novosti”, ovo Javno preduzeće je u poslednje tri godine stabilizovalo poslovanje. Umesto ranijih gubitaka, prošle godine je ostvaren dobitak od oko 300.000 dinara, s tim što bi bio i veći da nije bilo troškova u vezi sa dobijanjem frekvencije regionalne televizije i procesa privatizacije, koji bi posle procene vrednosti preduzeća prema usvojenom programu trebalo da se završi aukcijom u maju ili junu ove godine. Rajičić je takođe istakao da je broj zaposlenih u preduzeću sa 132 pre tri godine smanjen na sadašnjih 106.

BEZ SAGLASNOSTI NA IZVEŠTAJ O POSLOVANJU PREDŠKOLSKE USTANOVE
Članovi Opštinskog veća Kraljevo, u jučerašnjem nastavku 48. sednice, jednoglasno su odbacili Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” za 2006. godinu. Posle duže rasprave utvrđeno je da ova Predškolska ustanova nije zakonito sprovela postupak javne nabavke za izgradnju dečjeg vrtića „Lane” u Mataruškoj Banji, zbog čega su, rešenjem budžetskog inspektora, ovaj postupak i u njemu doneta odluka poništeni. Naime, kako je u raspravi konstatovano, Predškolska ustanova „Olga Jovičić Rita” je bez prethodnog oglasa o javnoj nabavci, obezbeđenih budžetskih sredstava kao posebne stavke (oko 17 miliona dinara) i pribavljanja pozitivnog mišljenja Odeljenja za privredu i finansije i Odeljenja društvenih delatnosti Opštinske uprave, po ubrzanom postupku izvršila javnu nabavku i izbor izvođača radova (preduzeće „AKI” Čačak) za izgradnju novog montažnog vrtića „Lane” u Mataruškoj Banji, površine 500 kvadratnih metara. Rešenjem budžetskog ispektora čitav postupak je poništen, pa radovi na izgradnji ovog novog dečjeg vrtića nisu ni započeti. Tokom rasprave Miroljub Stolović, načelnik Odeljenja za društvene delatnosti, upozorio je i da neki drugi budžetski korisnici vrše javne nabavke manje ili veće vrednosti bez konsultacija ovog Odeljenja, koje zajedno sa drugim organima uprave vrši obaveznu kontrolu i nadzor poslovanja budžetskih korisnika. Ljiljana Negojević, načelnik Opštinske uprave, podsetila je da su nadležne službe ove uprave blagovremeno upozorile na nezakonitost sprovedenog postupka u Predškolskoj ustanovi. Predsednik opštine dr Miloš Babić postavio je i pitanje opravdanosti nabavke putničkog automobila „oktavija” za potrebe Predškolske ustanove. Snežana Mandić, direktor Predškolske ustanove, rekla je da je cilj bio da se što pre izgradi novi dečji vrtić, jer se broj dece na čekanju povećao sa 800 na oko 1.000, da je konsultovana Republička uprava za javne nabavke i da su odluke o izgradnji vrtića „Lane” donosili Upravni odbor i izabrana sedmočlana komisija, dok je kupljeni automobil ustanovi neophodan za povećani svakodnevni rad. Opštinsko veće je donelo zaključak da budžetski inspektor prekontroliše i finansijsko poslovanje, posebno javne nabavke, svih korisnika opštinskog budžeta i da ga o tome obavesti.
Za razliku od Predškolske ustanove, izveštaji o radu i poslovanju ostalih 11 opštinskih javnih ustanova su jednoglasno prihvaćeni. U raspravi je ocenjeno da je većina ovih ustanova, a posebno Narodna biblioteka, Narodni muzej, Istorijski arhiv i Centar za socijalni rad, tokom 2006. godine, imala veoma široku programsku aktivnost i veći broj investicija, sve u okviru zakonom određenih okvira, odobrenih budžetskih sredstava i sopstvenih planova rada i poslovanja. Od iznetih problema posebno je potenciran nedovoljan iznos budžetskih sredstava za Kraljevačko pozorište, koje mu ne omogućava profesionalni, već amaterski karakter. Upravnik Aleksandra Kovačević to je potkrepila podatkom da beogradsko Pozorište na Terazijama za jednu premijeru dobije više sredstava nego Kraljevačko pozorište za čitavu godinu. Takođe je ukazano na problem nerešenog statusa Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu koje, poput nekih drugih zavoda u Srbiji, svojim radom pokriva 25 opština, a sredstva za plate 23 zaposlenih dobija od opštine Kraljevo, a za redovnu delatnost od Ministarstva za kulturu Republike Srbije. Upozoreno je i na slučaj ugrožavanja srednjovekovnog grada Magliča nakon što je preduzeće „Putevi” iz Užica nezakonito otvorilo kamenolom u njegovoj blizini. Apostrofiran je i problem dotrajalosti i teškog održavanja objekata u okviru Sportskog centra „Ibar” i potreba izgradnje nove hale sportova i zatvorenog plivačkog bazena u Kraljevu.
Svi izveštaji javnih preduzeća i ustanova trebalo bi uskoro da se nađu na dnevnom redu Skupštine opštine, a Opštinsko veće nastavlja svoju 48. sednicu danas (petak) razmatranjem preostalih sedam tačaka dnevnog reda.

KRALJEVAČKI POSLANICI O KONSTITUISANJU SKUPŠTINE I PREGOVORIMA O NOVOJ VLADI SRBIJE
Formiranje institucija bolje od novih izbora

   Konstituisanje Skupštine Republike Srbije u novom sazivu, započeto 14. frebruara, nikako da se nastavi i pored brojnih inicijativa i legalno podnetih zahteva poslaničkog kluba Demokratske stranke. I svakodnevno najavljivane konsultacije predsedavajućeg Borke Vučić sa šefovima poslaničkih klubova o nastavku konstitutivnog zasedanja takođe su ostale u domenu nezvaničnih i bez konkretnih rezultata.
Istovremeno, od proglašenja konačnih rezultata republičkih parlamentarnih izbora, održanih 21. januara, traju i pregovori predstavnika parlamentarnih stranaka, pre svega onih iz tzv. „demokratskog bloka” (DS, DSS-NS i G 17 plus) o formiranju nove Vlade Srbije.
Građani su, po svim anketama, nezadovoljni dužinom trajanja pregovora, a šta o svemu tome misle kraljevački narodni poslanici u sadašnjoj Skupštini Srbije, pitanje je na koje smo pokušali da dobijemo odgovor za ovaj broj našeg lista.

BILJANA KNEŽEVIĆ (DSS):
„Očekujem uspešan završetak pregovora”
- Očekujem da ćemo do 15. maja, do kada to propisi predviđaju, sigurno dobiti jednu ozbiljnu i stabilnu Vladu Srbije, koja će moći uspešno da dalje vodi ovu zemlju. Možda bi se ovi pregovori i pre završili da nije bilo rešavanja trenutno našeg najtežeg pitanja - problema statusa Kosova i Metohije, a povodom Ahtisarijevog plana, kojim se pokušava otimanje 15 odsto naše teritorije. Smatram takođe da će se u pregovorima oko formiranja nove Vlade sagledati i svi činioci za nastavak započetog konstituisanja Sklupštine Srbije, izbor njenih organa i tela, a zatim i njen zakonodavni i drugi rad u okviru nadležnosti koje Skupština ima.

MILAN VUKOVIĆ (DS):
,,Uvažiti zahteve Demokratske stranke”
- Očekujem skoro sazivanje nastavka konstitutivne sednice Skupštine Srbije, koja je prekinuta 14. februara, s obzirom na to da je naša stranka sa dovoljnim brojem potpisa poslanika uputila takav zahtev za nastavak sednice i predlog da se za predsednika Skupštine izabere gospođa Milena Milošević. Smatram da Borka Vučić, kao predsedavajući, u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine, mora da što pre pristupi sazivanju nastavka konstitutivne sednice. Takođe očekujem da se u tom roku, bar što se tiče Demokratske stranke, završe pregovori o formiranju nove Vlade Srbije i time steknu uslovi za normalno funkcionisanje najvažnijih držanih institucija.

DR RADOSLAV JOVIĆ (SDPO):
,,Neophodna reforma političkog sistema”
- Smatram da je potrebno znatno ubrzati proces političkog usaglašavanja oko formiranja skupštinske većine. Time bi se završio postupak konstituisanja Skupštine, a iz tog postupka bi proisteklo i formiranje vlade demokratskog bloka koja bi se sa punim kapacitetom uhvatila u koštac sa mnogobrojnim problemima koji pritiskaju naše društvo i državu. Svako odugovlačenje donosi štetu građanima Srbije i državi u celini. Svaku ideju o ponavljanju parlamentarnih izbora smatram izlišnom i veoma štetnom. Građani bi u tom slučaju imali legitimno pravo da žestoko kazne aktere na političkoj sceni Srbije. Ovakvo stanje pokazuje da se, što je pre moguće, mora ući u postupak kompletne reforme političkog sistema u Srbiji. Pre svega mislim na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, ali i na izbore na lokalnom nivou. Po mom mišljenju, neophodno je napraviti takve izborne zakone u kojima će ljudi od poverenja biti u prvom planu, a ne političke stranke i njihove oligarhije. Na taj način bismo obezbedili da građani Srbije svoj politički suverenitet ostvaruju preko neposredno izabranih predstavnika, čime bi se obezbedio i izbor odgovornih i kvalitetnih ljudi i sprečilo uzurpiranje vlasti i moći od pojedinaca, šefova stranaka i njihovih najbližih saradnika. Srbija bi konačno dobila na kvalitetu u političkom životu.

SRĐAN SPASOJEVIĆ (NOVA SRBIJA):
,,Obezbediti kontinuitet”
- Očekujem da Skupština Srbije što pre nastavi da radi, da se konstituiše i da počne da obavlja sve poslove iz svoje nadležnosti. Pre svega, u donošenju zakona koji su u proceduri i novih, koji treba da proisteknu iz Ustava Srbije i da ih predloži nova Vlada demokratskog bloka, čije formiranje je takođe izvesno u zakonskom roku. Verujem da će i nova Skupština i nova Vlada Srbije obezbediti kontinuitet u radu sa Skupštinom i Vladom prethodnog saziva, koji su doneli veliki broj reformskih zakona od značaja za društveni i ekonomski razvoj Srbije. Svakako da je konstituisanje nove Skupštine i formiranje nove Vlade bolje od raspisivanja novih izbora i ja verujem da će dogovor biti postignut i da ćemo uskoro dobiti stabilne institucije.

IVAN JOVANOVIĆ (DS):
Lični afiniteti nisu „kamen spoticanja”
- Moj stav je da Skupština treba da se konstituiše što pre i mi smo uputili takav predlog predsedavajućem, zajedno sa predlogom za novog predsednika Skupštine. To bi omogućilo deblokadu rada nove Skupštine, konstituisanje svih njenih organa, odbora itd. i dalji rad na predlogu budžeta, zakonskim predlozima i drugim rešenjima. Poslanički klub DS vrši analizu svih zakona koji su u proceduri i pripremamo se za raspravu o njima, da se ti zakoni usvoje ili povuku, zavisno od toga kako bude formirana Vlada i skupštinska većina. Mi smo pokušali da se spreči donošenje nezakonite uredbe o daljem privremenom budžetskom finansiranju, ali nije bilo razumevanja u sadašnjoj „tehničkoj Vladi”. Ne znam kako će se završiti pregovori o formiranju nove Vlade, ali mislim da bi za Srbiju, u svakom slučaju, umesto novih izbora, bilo bolje da što pre dobije novu demokratsku Vladu i da počne dosledna realizacija dogovorene platforme, koja se odnosi na saradnju sa Haškim tribunalom, evropske integracije i privredni razvoj itd. kako nova Vlada ne bi došla u krizu. Lične ambicije i afiniteti nisu „kamen spoticanja”, kako se to često u medijima predstavlja.

VESNA NIKOLIĆ-VUKAJLOVIĆ (SRS):
„Država i narod trpe posledice”
- Što se tiče Skupštine, mi, srpski radikali, u potpunosti smo za to da se skupštinski organi i tela što pre konstituišu, da se što pre izabere predsednik parlamenta i na to mesto postavi predstavnik Srpske radikalne stranke. Pogotovo što Skupštinu očekuje mnogo posla na donošenju značajnih zakona, a čije neusvajanje već ima katastrofalne i nesagledive posledice za narod i državu. Što se tiče formiranja nove Vlade, vidimo da taj takozvani „demokratski blok” drži zemlju već pola godine u stanju bezvlašća i bez legitimnih institucija. Mi sa tim nemamo ništa, osim što tražimo da država i institucije što pre profunkcionišu zbog nesagledivo štetnih posledica koje su svima već sada jasne i vidljive, a tek ćemo trpeti zbog njihovog neozbiljnog ponašanja. Da su oni demokratski i srpski blok, to bi sve brže funkcionisalo, ali pošto nisu, stanje nam je ovakvo kakvo jeste - katastrofalno. Ovo što oni rade nije normalno i nije formiranje Vlade, već obična trgovina ljudima i državom. Narod je prepoznao ovakvu situaciju i svi koji su glasali misleći da je to dobitak za Srbiju shvatili su da je to bila samo jedna dobra kampanja. Mi u SRS smo sigurni da to građani vide i ova igra tzv. „demokratskog bloka” neće dugo trajati.

STANJE U “MAGNOHROMU” SVE TEŽE - piše Dragan Vukićević
Poverioci naplaćuju dugove od para za plate!

   • Isplate plata kasne, i to po principu da se istog trenutka kada se na račun “Magnohroma” uplati novac namenski za lični dohodak pojavljuju poverioci preduzeća i odmah namiruju svoja potraživanja, iako je novac namenjen za plate. To se dogodilo i na Veliki četvrtak, tako da su firme kojima “Magnohrom” duguje uzele 60 posto novca od plata, a radnicima je isplaćen ostatak

   Štrajk u koji su radnici ,,Magnohroma”, njih oko 2.200, stupili još jesenas, produžen je posle Vaskrsa, ali sa tendencijom pogoršanja, budući da je u utorak, prvog ,,radnog” dana posle praznika, došlo i do fizičkog obračuna dvojice napetih štrajkača. Naime, stanje u ovom nekada najvećem kraljevačkom kolektivu, koje jedan od članova Štrajkačkog odbora za ,,Ibarske novosti” ocenjuje kao konfuzno, kulminiralo je odlaskom delegacije štrajkača prošle srede u Beograd da razgovaraju sa čelnicima indijske kompanije ,,Global stil holdings”, koja je prošle godine postala vlasnik ,,Magnohroma”, a pogotovo sutradan, na Veliki četvrtak, isplatom zaostalog duga svega u visini od oko 40 odsto.
- Štrajk je počeo spontano i pre svega zbog nemanja posla - kaže za ,,Ibarske novosti” jedan od čanova Štrajkačkog odbora sumirajući poslednjih nekoliko meseci aktivnog nezadovoljstva radnika ,,Magnohroma”. - U tom periodu kada nije bilo poslova došlo je do smene menadžmenta, smenjen je direktor, smenjen je i Indus koji je bio postavljen na funkciju izvršnog direktora za poslove kupovine preduzeća, a radnici su počeli da traže sve zaostale plate, zahtevajući tako da novi vlasnik ispuni sve uslove koje je kupoprodajnim ugovorom prihvatio i potpisao. Međutim, problem je što mi kao radnici ne možemo da dođemo do teksta tog ugovora, da saznamo šta je tu i pod kakvim uslovima je zapravo ,,Magnohrom” kupljen, jer Agencija za privatizaciju hoće da razgovara samo sa sindikatima i sa direktorom. Mi smo imali jedan razgvoor sa predstavnicima Agencije, ali je ta priča bila uopštena i bez konkretnog odgovora na naša pitanja i zahteve. Zatim, isplate koje su usledile kasne, i to po principu da se istog trenutka kada se na račun ,,Magnohroma” uplati novac namenski za plate u ,,Vojvođanskoj banci” pojavljuju poverioci preduzeća i odmah namiruju svoja potraživanja, iako je novac namenjen za plate. To se dogodilo i prošlog četvrtka, tako da su firme kojima mi dugujemo uzele 60 odsto novca od plata, a nama je isplaćen ostatak. Radnici su ogorčeni, pogotovo što je to bilo uoči Vaskrsa, a poznato je da je ,,Magnohrom” ’stara’ firma u kojoj je 870 ljudi starije od 50 godina i svi su oni hteli da najveći i najradosniji hrišćanski praznik provedu u porodici u normalnoj atmosferi kako dolikuje običajima i redu. To sa ovim parama nisu mogli.
- Kod nas je situacija konfuzna, da je nemoguće to opisati - kaže naš sagovornik. - I kada je reč o sindikatima, radnici se iz dva postojeća iščlanjavaju, ulaze u treći - UGS Nezavisnost, koji je u fazi formiranja, i taj sindikat ima već oko 300 članova. Na jednom ,,zboru” bez zbora, donese se odluka da se ne radi, na drugom da se radi, tako da je konfuzija opšta. U takvoj situaciji ne zna se više ni ko predstavlja menadžment, niti sa kime i ko može da razgovara. Situacija je toliko naelektrisana da su se u utorak dva radnika i potukla. Mi ne znamo ni ko nas je kupio ni zašto nas je kupio... Pitanja ima previše, a odgovora nijednog. Uz to, najavljuje se da će većina radnika u julu dobiti otkaz. Mi ne znamo ni kakav će oblik organizovanja firme biti posle transformacije, da li će biti AD zatvorenog tipa u kome će njih deset da dele imovinu ili drugačije... A u međuvremenu, radnici su se odrekli svih svojih potraživanja da bi firma bolje poslovala. To su ogromni iznosi. A na drugoj strani ima nekoliko radnika koji tuže firmu u ukupnom znosu od oko pola miliona dinara, što će njima na kraju biti isplaćeno, tako da je situacija izuzetno loša.
- Mi, naravno, ne odustajemo ni od jednog zahteva koje je, uostalom, i vlasnik prihvatio kupoprodajnim ugovorom. To znači da je za dalji razvoj situacije veoma važan i ,,nalaz” kontrole - ističe drugi sagovornik, Zlatko Korać, predsednik Nezavisnog sindikata i član pregovaračkog tima.
Inače, osim onih koji održavaju zakonski minimum priocesa rada, u štrajku je praktično svih 2.200 zaposlenih.

POSLE ŠEST DECENIJA DONESENA PRESUDA O REHABILITACIJI ISIDORA ŽIVKOVIĆA - piše Ivan Rajović
Isidor Živković, četnik, a ,,duša” od čoveka

   • Kako je Sud zaključio, Isidor je osuđen zbog ideološke pripadnosti određenom pokretu, a nesumnjivo se radi o čoveku koji je uživao veliki ugled u svojoj sredini, koji je pripadao određenom političkom i ideološkom pokretu, ali taj svoj položaj nije upotrebljavao na štetu naroda, niti o tome postoje bilo kakvi dokazi, niti mu se to stavlja na teret

   Okružni sud u Kraljevu, kao vanparnični, u Veću sastavljenom od sudija Cmiljke Mladenović, kao predsednika Veća, Marine Ilić i Ilije Zindovića, kao članova, u pravnoj stvari predlagača Miodraga Živkovića iz Vitanovca, radi rehabilitacije pok. Isidora Živkovića, bivšeg iz Vitanovca, po održanoj raspravi na dan 20.02. ove godine doneo je Rešenje....
Ovako počinje sadržina PRESUDE koju je porodica Miodraga Živkovića iz Vitanovca, bez neke velike nade, očekivala punih šezdeset godina. A u rešenju dalje stoji kako je konačno utvrđeno da je presuda Divizijskog vojnog suda u Kragujevcu, od 31. maja 1946. godine, doneta protiv pok. Isidora Živkovića ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

ZAVODITELJ NEOBAVEŠTENOG SVETA
U obrazloženju se dalje kaže kako je Isidor optužen za izvršenje više krivičnih dela protivu naroda i države, a osuđen je zbog toga što je u toku okupacije u izdajničkoj organizaciji Draže Mihailovića bio četnički komandant sreza Žičkog i kao takav radio na organizovanju i jačanju ove izdajničke organizacije, te je takvim svojim držanjem još i zavodio neobavešteni svet, orijentišući ga za borbu protiv narodnooslobodilačkog pokreta i saradnju sa okupatorom, koristeći svoj autoritet koji je nekada kao narodni poslanik imao u svome kraju u vreme stare Jugoslavije; što je kao svesni neprijatelj Narodnooslobodilačkog pokreta odmah po dolasku Narodnooslobodilačke vojske stupio u odmetništvo, gde je ostao sve do dana njegovog hvatanja, sastajao se sa ostalim banditima koji su se kao ostaci četničkih bandi kretali po teritoriji sreza Žičkog i vršili teror nad mirnim narodom toga kraja.
Međutim, u toku trajanja krivičnog postupka pred Vojnim sudom, supruga pok. Isidora, Zlatana, prikupila je uverenja mesnih narodnih odbora u Lađevcima, Vranešima, Čukojevcu, Sirči, Kamenici, Tavniku, Gokčanici, Vrbi, Popoviću, Dragosinjcima, Stublu, Podunavcima i Vitanovcu o ponašanju pok. Isidora za vreme rata, pa se iz svih tih uverenja vidi da su se mesni odbori i građani izjašnjavali da pok. Isidor u vreme dok je bio komandant sreza Žičkog nikoga nije zlostavljao, predao Nemcima ili osudio na smrt, čak i u izveštaju Odeljenja zaštite naroda - OZNA za čačanski okrug, upućenom Vojnom sudu Kraljevo, stoji da nema nikakvih podataka o njegovom učešću u pojedinim četničkim zločinima u vreme kada je bio na vlasti i da se šire mase pozitivno izražavaju o njemu i njegovom radu dok je bio komandant sreza. Dakle, kako je Sud zaključio, Isidor je osuđen zbog ideološke pripadnosti određenom pokretu, a nesumnjivo se radi o čoveku koji je uživao veliki ugled u svojoj sredini, koji je pripadao određenom političkom i ideološkom pokretu, ali taj svoj položaj nije upotrebljavao na štetu naroda, niti o tome postoje bilo kakvi dokazi, niti mu se to stavlja na teret.

ZAKASNELA RADOST U DOMU ŽIVKOVIĆA
Drugi je dan Vaskrsa. Sedimo u kući Miodraga Živkovića, rođenog 27.11.1927. godine, od oca Isidora i majke Zlatane, u Vitanovcu, gde je odrastao i gde i danas živi. Supruga mu je umrla pre dva meseca, pa Mićo sada živi sam, mada ima dvoje dece - ćerku, koja je hidroinženjer u ,,Vodovodu”, i sina, koji je viši mašinski tehničar. Mićo se čitavog života isključivo bavio poljoprivredom, što i danas s ponosom ističe. Ali je dobar deo života potrošio da dokaže nevinost svoga oca, kojeg je komunistička vlast kaznila šestogodišnjom robijom, a porodicu konfiskacijom imovine i svim onim što se u takvim slučajevima primenjuje prema narodnim neprijateljima.
Pre desetak godina Mićo je, kako kaže, rešio da krene u postupak rehabilitacije svog oca pa je, najpre, pokušao da nađe dosije i presudu kojom je, kako je tada bilo moderno, Isidor Živković osuđen na šest godina zatvora, konfiskaciju gotovo celokupne imovine i gubitak svih građanskih prava, osim roditeljskih. Naravno, i pored toga što je dokumentacija postojala, što se kasnije i potvrdilo, Miću nisu hteli da je daju sa obrazloženjem da ne postoji. Nedavno, nastavlja Mićo, kada sam čuo da je Riža rehabilitovan, nastavio sam rad na rehabilitaciji svog oca. U pisarnici Okružnog suda su mu savetovali da napiše i preda zahtev, što je on i učinio. Dve nedelje kasnije stigao je poziv za suđenje.
- Na tom suđenju se pokazalo da oni imaju svu neophodnu dokumentaciju koju ja nisam mogao da nabavim. Osim toga, imali su i 32 uverenja iz 32 opštine u srezu žičkom i sva su bila pozitivna za mog oca Isidora.

ZLOGLASNA KUĆA KNEŽEVIĆA
Isidora su odmah posle rata, 1945. godine, uhvatili u Stolovima i doterali u zloglasnu kuću Kneževića, gde su u to vreme bili zatvarani svi ,,državni neprijatelji", od kojih su mnogi posle toga i pogubljeni, a da im se ni dan-danas ne zna grob. Jedan od njih je i Dušan Krstić, tadašnji predsednik opštine, za kojeg, kaže Mićo, očevici pričaju da je zajedno sa vladikom Nikolajem klečao pred nacistima moleći milost za ljude koji su bili osuđeni na streljanje.
Isidor je, pošto su došli partizani, pobegao u šumu, a oni su mi, seća se Mićo, uzeli dva konja, dva vola, krave, dva para Isidorovih oficirskih odela, sablju, šapku, odlikovanja, sedlo za jahanje i 22 kola kukuruza su natovarili i oterali, sve ovce su poklali. Bila je to neka 28. brigada, negde od Požarevca.

ROBIJA U SREMSKOJ MITROVICI
Ocu je, nastavlja Mićo, suđeno u Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu, a branio ga je neki tada čuveni kragujevački advokat Gedžo. Suđenje je, pred punom salom ljudi koji su došli da ga brane, počelo u sedam sati ujutru i trajalo je do tri popodne. Nekoliko dana je potom bio u Kragujevcu, a onda smo ga pokojna majka i ja uz dvojicu policajaca ispratili na voz kada su ga odveli u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Odlazili smo i tamo da ga posećujemo i sećam se kako je jadno izgledo u nekom plavom radnom odelu, kakva su tada nosili robijaši. Bio je vrlo izmučen, a znao je često i da zaplače.

ZA KRALJA I OTADŽBINU
Isidor je rođen 1885. godine. To što je početkom rata ostao uz Dražu, sasvim je razumljivo ako se zna da se Isidor zakleo za kralja i otadžbinu, da je učestvovao u Prvom svetskom ratu, iz kojeg se vratio kao major, da je bio učesnik u Cerskoj bici, a onda nastavio put Sremskog fronta. Ratovao je sve do 1918. godine, a bio je i ranjen. Isidor se, što je za to vreme malo neobično, po povratku iz rata bavio isključivo politikom. Majka mu je, kako objašnjava Mićo, bila iz Zakute, rodbina ministra Kojića, i on se ,,uvukao” u tu radikalnu stranku, Pašićevu. Mogao je tri sata da govori, a da ništa ne ponovi, s ponosom se seća Mićo svog oca, koji nas oštrim, prodornim, ali pomalo ugašenim pogledom posmatra iz uramljenje fotografije na zidu u Mićovoj dnevnoj sobi. Fotografija je, objašnjava moj sagovornik, sa robijaške legitimacije, a trebalo je da posluži za slučaj hvatanja, odnosno prepoznavanja odbeglog robijaša. Sve se to vidi iz pomenutog lika, sva patnja nepravdom sabrana je u pogledu.
U drugoj sobi, pored grupnog portreta Karađorđevića, i dva velika vezena portreta kralja Aleksandra i kraljice Marije. ,,To sam kupio u Londonu”, s ponosom kaže Mićo, koji je tek ovih dana dao da se urame ovi portreti u nekoj neobičnoj tehnici koja najviše podseća na goblen, ali je očigledno da je sve to rađeno sa mnogo ljubavi i truda i da ima izuzetnu vrednost.

NE MORAM DA RUČAM, ALI “POLITIKA” JE OBAVEZNA
Isidor je iz zatvora došao 1951. godine, pošto je kaznu izdržao do kraja, a da mu nijedan sat nije poklonjen, kaže Mićo ogorčeno, a i taj naoko beznačajan podatak samo potvrđuje odnos pobednika prema pobeđenima i mržnju koju ni izdržana kazna nije mogla da ublaži ili poništi. Kad je Isidor došao sa robije, dolazili su ljudi sa svih strana iz cele Srbije da ga vide, ali su komunisti i bivši skojevci prema njemu i dalje pokazivali netrpeljivost. Ulavnom, narod ga je voleo i poštovao.
- I pored toga, Isidor se povukao i počeo da živi mirnim životom, a ja sam mu mesečno uplaćivao pretplatu na ,,Politiku”. Govorio je tada: ,,Dete, ne moraš da mi daš da ručam, ali novine moram da imam”. Kad su rušili spomenik na trgu, sada poznatog Milutina, sedeo je i tri dana plakao. Poginuo je 1974. godine u devedesetoj godini, tako što ga je na pruzi udario voz koji je dolazio iz Kraljeva.

U OČEKIVANJU ZAKONA O DENACIONALIZACIJI
- Sve ovo što vidiš, do Morave, sve je to moje. I sve su mi oduzeli, ostavili samo okućnicu.
Ono što Mićo pokazuje je ogromna teritorija, pola sela, reklo bi se. Odluka o konfiskaciji je presudom poništena, ali zakon o denacionalizaciji još nije donesen, tako da Mićo sad čeka da se Opštinski sud u Kraljevu pozabavi njegovim slučajem i da mu vrati ono što je njegovo. No, ne žuri mu se previše i, kako se čini, veruje da je pravda spora, ali ipak dostižna. To se u njegovom slučaju ispostavilo kao tačno, mada je Mićo na to morao da čeka punih šest decenija, uz sve one propratne pojave koje prate porodice onih koji su svojevremeno ,,u ime naroda" i komunističke vlasti ubijani, zatvarani i lišavani građanske časti. Kakva je sreća, ipak, doživeti dan kada se pravda pokaže u svoj svojoj snazi i veličini znaju samo oni koji su je čekali pod pomenutim uslovima, neretko bez bilo kakve nade da će ikada stići. I to, ta moralna satisfakcija, mnogo je značajnija od onog materijalnog dela koji, svakako, nije beznačajan, ali je ipak u drugom planu.
- Dragi moj Ivo - kaže mi Mićo na kraju našeg razgovora - učini da se presuda o rehabilitaciji mom ocu Isidoru pročita na televiziji, kao što su i za Rižu pročitali.
Obećavam da hoću, mada mislim da za nešto takvo i nije potrebno neko naročito urgiranje. Valjda je pokojni Isidor to zaslužio. Ali, ko zna. Još uvek ima mnogo onih koji misle drugačije, onih zbog kojih su neki drugi šest decenija živeli kao ljudi drugog reda. Onih koji bi zbog sebe i svojih potomaka najviše voleli da se prava istina nikada ne sazna, onih koji su na tuđoj muci i patnji sve ovo vreme uživali privilegije onih koji su na ,,pravoj strani". Ipak, nadam se da će, kao deo procesa rehabilitacije, vesti na TV Kraljevo večeras početi sa: ,,Odlukom Okružnog suda komandant sreza Žičkog i bliski prijatelj Draže Mihailovića Isidor Živković rehabilitovan je posthumno...”

POLITIČAR ZA PRIMER
Isidor Žiković je u to vreme bio jedan od najviđenijih i najumnijih ljudi u srezu Žičkom. Bio je, pre rata, 13 godina predsednik opštine u Vitanovcu. U vreme pogibije kralja Aleksandra, ili tačnije od ’31. do ’34. godine bio je narodni poslanik, a tokom Drugog svetskog rata je bio komandant sreza Žičkog pri Štabu Draže Mihailovića.
Osuđen je, u ime naroda, na šest godina zatvora zato što je, kako piše u optužnici, bio major Jugoslovenske vojske iz Prvog svetskog rata i narodni poslanik, omiljen u narodu. Tokom rata, iako pod komandom Draže Mihailovića, kao komandat sreza Žičkog, Isidor je, kako priča Mićo, u velikoj meri uticao na majora Vasića da se tolerantnije ponaša prema ljudima, budući da je on bio poznat kao vrlo prek čovek koji je znao čak i po cenu streljanja da sprovede ono što je naumio, a naročito kada je disciplina ljudi bila u pitanju. Inače, Isidor je bio veliki prijatelj sa Dražom sa kojim se poznavao preko Petra Živkovića, komandanta Kraljeve garde.

NAUČNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD - piše Sonja Cvetković
,,Da i nama preliva"

   • Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo je najveća naučno-istraživačka ustanova u oblasti poljoprivrede u našoj zemlji koja postoji i radi u kontinuitetu od 1938. godine • Do sada stvoreno oko hiljadu sorti hibrida koji se gaje u 23 zemlje širom planete, od Argentine do Kine • Ipak, najveće blago ove Institucije čine ljudi koji svojim radom postižu svetske rezultate

   Davne 1938. godine Ministarstvo poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, ceneći da je agrarnoj zemlji potrebna naučna institucija, osnovalo je Poljoprivrednu agrarnu stanicu u Novom Sadu. Organizacione i tehničke pripreme za početak rada stanice započele su godinu dana ranije, kada su kupljena 23 hektara poljoprivrednog zemljišta na Rimskim šančevima. Iste godine, arhitekta Dunavske banovine Svetozar Matijašević izgradio je projekat za zgradu Instituta u ul. Cara Nikolaja 26 u Novom Sadu, danas Maksima Gorkog 30. Zgrada je namenski građena za poljoprivrednu stanicu i spadala je, u to vreme, u najlepše građevine podignute u Srbiji. Predata je na korišćenje 18. oktobra 1938. godine. Od osnivanja do danas u ovoj zgradi se neprekidno nalazi uprava Instituta. Tokom 69 godina postojanja Institut je menjao status i organizaciju u skladu sa razvojem društvenih odnosa u kojima je delovao, od ogledne i kontrolne stanice, Pokrajinskog zavoda, Zavoda za istraživanja, Naučno-obrazovnog instituta, da bi 1995. godine postao Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo.

VRHUNSKA NAUČNA I STRUČNA INSTITUCIJA
Današnji Institut za ratarstvo i povrtarstvo, prolazeći kroz sve faze promena i razvoja društva, izrastao je u vrhunsku naučnu i stručnu instituciju u zemlji i jednu od najpoznatijih u Evropi, stvorivši 1.000 sorti hibrida, od čega je 318 gajeno i registrovano u svetu. Ono što se ne govori često o Institutu, i što možda i nije vrednovano ni dovoljno zapaženo, jeste raspored oglednih polja Zavoda, kojih ima trinaest. Danas Institut ima svoje ogledno polje ukupne površine 670 ha, na kojem seje sav semenski materijal koji izađe iz njegovih laboratorija, uz primenu najsavremenijih agrotehničkih mera i mehanizacije. Na Rimskim šančevima, u Bačkom Petrovcu i Srbobranu proizvodi se oko 1.000 sorti i hibrida. Ova polja daju poseban pečat panonskoj poljoprivredi. Mnogi od ovih zavoda su prave bašte i oaze gajenja poljoprivrednih kultura u našoj zemlji, ali i mnogo šire. Bogatsvo Instituta su već poznate sorte ratarskih, povrtarskih, krmnih i lekovitih kultura, različite tehnologije gajenja, visok kvalitet semena, ali iznad svega - ljudi. Upravo ti ljudi su, svojim znanjem i radom, stvorili bogatstvo Instituta.
O budućim planovima i kotiranju Instituta danas u svetskim okvirima odgovor smo dobili od direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad prof. dr Petra Sekulića.
- Od osnivanja do danas Institut je imao uzlaznu liniju razvoja i postao najveća ustanova u zemlji u oblasti poljoprivrednih istraživanja. Naše osnovne delatnosti su naučna istraživanja, prenošenje dostignuća iz nauke u praksu i proizvodnja osnovnih kategorija semena sopstvenih selekcija. Mi smo, pre svega, usmereni na stvaranje visokorodnih sorti i hibrida, tolerantnih genotipova ratarskih i povrtarskih kultura otpornih na nepovoljne biotičke i druge činioce koji prate proizvodnju danas. Proizvodnja semena, što mi upravo radimo, vrlo je ozbiljan i naporan posao. Radimo na tržišnim principima i to je dalo rezultate. Sami ostvarujemo 98 odsto prihoda. Konkurencija je poslednjih godina pooštrena, ne samo na tržištu semena, nego i znanja. Tera nas da radimo bolje nego dosad. Mi smo se vrlo lako prilagodili standardima EU i zakonima koji vladaju van granica naše zemlje.

SRPSKA SORTA PŠENICE NAJKVALITETNIJA U SEVENOJ AMERICI
- Kako neko može da bude gost u svojoj kući, gde se stvara pšenica, a hleb jede na Kamčatki, u Parizu Africi, Americi. Jedna petina ljudi u svetu zavisi od pšenice i hleba. Mi smo stvorili sortu pšenice 124-01, kojoj nismo stigli ni ime da damo, i koja je priznata u Kanadi. Posle četiri godine smo dobili rezultat da je to najkvalitetnija sorta na tlu Severne Amerike. Sada se multinacionalne kompanije bore da kupe licencu i proizvode seme. Ova sorta je krenula sa Šančeva pod oznakom NS semena. Šta bi bilo kada bi svaki sedmi auto u svetu bio ,,Jugo"?
Ovako je svoju besedu na prošlogodišnjim Danima polja strnih žita otpočeo, s razlogom, prvi čovek Zavoda za strna žita, akademik Srbislav Denčić. Ova naučna ustanova postala je poznata prvo po pšenici, jer su u njoj pre više od pola veka stvorene prve sorte hlebnog žita koje su zamenile uvozne. Do sada je u ovom zavodu stvoreno 329 sorti, a u jedanaest zemalja priznato i koristi se 28. Pod kontrolom Zavoda se svake godine proizvede oko 700 tona semena kategorije Elita i oko 9.000 tona semena kategorije Original. Sorte stvorene u Zavodu imaju izuzetno rodni potencijal i, uz dobru i blagovremenu stručnu i agrotehničku meru, premašuju i prinos od 10 tona po hektaru. Perjanice NS sorti pšenice su Evropa 90, Pobeda, Renesansa, Pesma, Sofija, Jefimija, Rapsodija, novijeg datuma Oda, Cipovka. Osim pšenice, u Zavodu ze stvaraju i hibridi ječma, ovsa, tritikala, ovsa. U kvalitet i ukus ovih hibrida uvereni su mnogi inostrani partneri - Mađarska, Španija, Švajcarska, Rusija, Rumunija, Turska, Kanada...

KUKURUZ NA PRVOM MESTU
Kukuruz je naša najvažnija biljna vrsta. Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, i najizvoznija. Na oranicama naše zemlje se svake godine zaseje oko 1.300.00 hektara. Od toga, NS hibridi pokrivaju oko 60 odsto. Osnovne karakteristike novosadskih hibrida kukuruza su visok genetski potencijal rodnosti, a suvoća zrna po hektaru premašuje i 15 tona. Da naši hibridi uspevaju bolje na inostranim nego na našim prostorima, govori i podatak da su u Španiji dostigli prinose od 18 tona po hektaru sa hibridom NS 640. Dobar i dug rejting NS semena je uzrokovao da se ova biljna vrsta gaji u gotovo svim bivšim državama SFRJ, Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Turskoj, Iranu. Rekorderi se množe. U Sremu se 32 godine organizuje takmičenje u proizvodnji ratarskih kultura. Na prvim mestima poslednje tri godine su NS hibridi, i to NS540, NS640, NS6010, NS TISA I NS ZENIT, sa rekordom od 13.242 kilograma po hektaru na domaćinstvu Milorada Ivanovića. Ovakvih primera ima na pretek. To su najbolji pokazatelji vrednosti ovih semena. Međutim, kako ističu u Zavodu, osnovni cilj se postiže zajedničkom saradnjom na terenu sa samim paorima. Stručni saveti, dobra setva i pravovremena primena donose i dobre rezultate. Dobro seme je samo preduslov dobre žetve.
Značajan doprinos unapređenju proizvodnje kvalitetne i raznovrsne stočne hrane, naročito kada je u pitanju krmno bilje, daje Zavod za krmno bilje Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Bez uspešne i jeftine proizvodnje krmnog bilja nema ni stočarske proizvodnje, a mi se ne možemo bazirati samo na biljnu proizvodnju i da dozvolimo sebi luksuz uvoza mesa. Ohrabrujuća je činjenica da iz godine u godinu rastu površine pod krmnim biljem u našoj zemlji, pa je tako ove godine površina dostigla 2.5 milona hektara. Zavod je osnovni snabdevač za domaće tržište, ali je orijentir i izvoz. Do sada je stvoreno 36 sorti u zemlji i devet u inostranstvu. Svakako da su najpoznatije lucerka (NS BANAT, NS MEDIANA, NS BAČKA, NS NOVOSAĐANKA), zatim crvena detelina (KOLUBARA I UNA), gde se postižu prinosi u zelenoj krmi od 50 do 70 tona po hektaru. Proizvođači su usvojili i proizvodnju stočnog graška i grahorica, ali i sve popularnijih sirkova i sudanske trave, koji imaju visoku proteinsku vrednost, prinos, ali i visoku tolerantnost na sušu. Odlični rezultati sa hibridima Zavoda za krmno bilje su postignuti u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj Makedoniji, Ukrajini.

ZAVOD ZA ŠEĆERNU REPU
San svake domaćice i zahtevnog gurmana jeste ukusan obrok. Koliko se zdravo hranimo, govori podatak da smo na začelju po konzumiranju povrća u svežem stanju. Kvalitetna i zdrava ishrana, tvrde stručnjaci, čini pola zdravlja. Zavod za povrtarstvo je od 1946. godine do danas stvorio 50 priznatih sorti i hibrida povrća namenjenih za različite vidove proizvodnje i upotrebu. Semenarstvu povrća se u Institutu pridaje poseban značaj. Samo prošle godine proizvedeno je seme 30 različitih povrtarskih vrsta, u okviru toga 100 sorti i hibrida, kao i micelije gljive bukovače. Seme povrća plasira se na tržište u raznim pakovanjima preko prometnika ili privatnih apoteka. Prošle godine ostvaren je izvoz koji će nastaviti trend i ove - u Rusiju, Bugarsku, Ukrajinu, Makedoniju, Republiku Srpsku. Novi pasulj LEVAČ već se ove zime krčkao u mnogim kuhinjama. Nažalost, i pored dovoljnih količina semena, uvozimo povrće. Cilj ovog zavoda je, osim stvaranja hibrida, i saradnja sa robnim proizvođačima, koja se odvija kroz razne ugovorene saradnje ili besplatna savetovanja i skupove.
Vojvodina je svojevremeno bila najveći proizvođač šećerne repe u Jugoslaviji, te otuda i ne čudi što je u Institutu stvoren i Zavod za šećernu repu. Najslađi koren na svetu se prvi put kao hibrid Zavoda pojavio 1961. godine, i to Belje N, Crvenka i Aleksinac. Oplemenjivanjem i stalnim istraživačkim radom danas se slobodno mogu pohvaliti prosečnim prinosom od 15 tona po hektaru i sa 25 sorti visokosemenskog kvaliteta i genetičke čistoće. Podaci govore da su prinosi i u ostalim zemljama u koje se izvozi seme izuzetno visoki. Dosta se radi za Ukrajinu, Belorusiju, Moldaviju i Rusiju. U prošloj godini prerađeno je 3.2 miliona tona repe. Nove sorte, Sara, Lara, Drena i Daria, već su prihvaćene, i zbog prinosa, ali i zbog visoke otpornosti na rizomiju i tolerantnost prema cerkospori.
Od brojnih hibrida suncokreta najprinosniji i najpoznatiji su Labud, Krajišnik, Banaćanin, Perun, ali i hibridi za posebne namene poput Olivka, Vranca ili Cepka. Glavni cilj oplemenjivanja opravdan je i prinosom od oko sedam tona po hektaru, otpornih ili tolerantnih prema dominantnim bolestima i stresu. Suncokret sa Šančeva danas se gaji na više od dva milina hektara. Naše seme je sve prisutnije na Dalekom istoku. Osim Ukrajine, nova tržišta su i Kina i Kazahstan. Naš suncokret, u raznim oblicima, konzumiraju u Italiji, Francuskoj, Španiji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Turskoj, Moldaviji, Indiji. Do sada je ustanovljeno 89 novosadskih hibrida. Značajno je naglasiti i saradnju sa 37 institucija ove vrste u 14 zemalja sveta. Ovi hibridi se odlikuju visokim procentom ulja, koje je 15 puta održivije. Oleinski suncokret koristi se za konzumnu upotrebu u ishrani ljudi i živine. Ovaj zavod odlikuje i Gen banka sa više od 7.000 roditeljskih linija. Sve je popularnija i uljana repica.
Za soju kažu da je biljka budućnosti. Na našim prostorima je novije generacije i tokom tri decenije intenzivnog rada u Zavodu za soju stvorene su 82 sorte, od kojih su 22 priznate u inostranstvu. Najbolji pokazatelj kvaliteta NS sorti soje jeste, pre svega, zastupljenost na našim poljima, gde je pokrivenost površine od 80 do 90 procenata. Viosoke agronomske vrednosti NS sorti soje ispoljene su u brojnim ogledima van granica naše zemlje. Tako je naša soja prisutna u Italiji, Mađarskoj, Ukrajini, Rusiji. Čak je konkurentna i u Americi. Kraljica, Jelica, Afrodita, Proteinka, Balkan, Vojvođanka već godinama stižu na tržišta širom sveta. Kad je u pitanju robna proizvodnja i direktna saradnja sa proizvođačima, dobar odnos je uslovio stalan rast prinosa, na zadovoljstvo i Instituta i korisnika. Samo zajednički rad može doneti kvalitetan i dobar prinos koji može biti konkurentan na tržištu.

POVRATAK PRIRODI
Vraćanje prirodi i prirodnim načinima lečenja, zahvaljujući nauci i struci, nije više parola, već naša stvarnost. Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje bavi se unapređenjem alternativnih biljnih vrsta koje se gaje na relativno malim površinama, ali su radno intenzivne i mogu da obezbede prihod. Tu su sirkovi, hmelj, prosa, konoplja, duvan, tikve, aromatično lekovito i začinsko bilje. Kada ste u ovom Zavodu, imate utisak da ste u pravoj botaničkoj bašti. Sirak i uljane tikve su sve popularnije, a više od 50 stvorenih sorti su dobar potencijal za dalje gajenje ovih kultura. Kad govorimo o mlađim zavodima u Institutu, njihov značaj je takođe neprocenjiv.
Zavodi za navodnjavanje, zaštitu bilja, zemljište, agroekologiju i đubriva su značajne instance za zajednički razvoj biljne proizvodnje, ali i semenarstva kod nas. Ispitivanje kvaliteta zemljišta i primena agrotehnike su značajni faktori u krajnjem zbiru, a to su prinos i prihod. Otuda i ne čudi podatak da semena NS postižu znatno veće prinose u razvijenim zemljama, koje posebnu važnost pridaju ovim delatnostima. Nažalost, naš paor i robni proizvođač nije dovoljo jak da bi sam, bez pomoći države, mogao da uloži u visokoproduktivnu poljoprivrednu proizvodnju. Da bi analiziranje zemljišta bilo uvedeno ponovo u praksu, prošle godine su Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine pokrenuli akciju ,,Za bogatu Vojvodinu - uz malo volje plodno polje". U ovoj akciji seljaci su dobili besplatnu analizu zemljišta i savet kako tretirati zemljište za gajenje određene biljne kulture. Akcija je obuhvatila oko 20.000 parcela u Vojvodini. Savet je da posebnu pažnju treba posvetiti sprečavanju dalje alkalizacije zemljišta. Kad govorimo o naučnom i istraživačkom radu, ovaj posao je skupa rabota i za daleko razvijeniji svet od nas.
Zahvaljujući dobro vođenoj poslovnoj politici Naučni institut za ratarstvo i povrtarsvo Novi Sad je uspeo da sačuva najvrednije blago ove zemlje - pamet. Dugogodišnji rad, znanje i umeće proizvodnje semena utkano je u poljoprivredu Srbije. U Institutu, od više od 500 zaposlenih, 170 čine visokoobrazovani kadrovi. U naučnom radu su angažovani i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali i mnogi sa drugih obrazovnih ustanova ovog profila u zemlji.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad osim navedenog prihoda u milionima prinosuje i ovako. Ove godine je, pod robnom markom NS semena, u svetu zasejano više od tri miliona hektara, a kod nas 2.5 miliona hektara. U našoj zemlji to je 80 odsto obrađenih i zasejanih površina. Za ove potrebe neophodna je kompozicija semena duga 156 vagona proizvedenih u jednoj godini.
Priču završavamo kao što smo i počeli. Institut za ratarstvo i povrtarstvo čine ljudi. Od početne male stanice stvorili su lidera u proizvodnji semena, stekli brojne saradnike i partnere širom sveta. Ne postoji naučni skup iz njihove oblasti gde nisu pomenuti kao primer ili bili učesnici i dali skroman doprinos svetskoj flori. Brojne nagrade i priznanja su samo podsticaj više da rade bolje i bore se u nemilosrdnoj svetskoj utakmici. Mlađi kadar koji veruje u ovu Instituciju potvrđuje to dolaskom u njihovo jato, a ne odlaskom preko ,,bare". Svoj rad overio im je British Standard Institutions. Da su lideri u ovoj oblasti, dokazuju i brojna inostrana priznanja, česte posete i pozivi iz inostranstva, kao i razmena iskustava.
Rad na stvaranju sorti i hibrida je težak i mukotrpan posao, koji u proseku traje od osam godina za sortu do 15 godina za hibrid. Da bi bila priznata i zaživela na poljima, neophodno je još dve do tri godine. Zato iz svega navedenog proizilazi da je rad ovih ljudi neprocenljiv, a Institut nacionalno blago naše zemlje.
Zimski period, kada vegetacija miruje, u Zavodu koriste za savetovanja poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije, u zadrugama, komorama, mesnim zajednicama. Poseban doprinos je i saradnja sa nerazvijenim opštinama. Ipak, ne možemo da ne primetimo da na Danima polja, koje Institut organizuje tradicionalno juna i septembra, najbolju ocenu daju naši seljaci, kojih se okupi i do 5.000, bez obzira na vremenske prilike. Paori kažu ,,NEMA OCENE. DA SU SVI KAO ONI, LAKO BI OVA ZEMLjA IMALA POLjOPRIVREDU". Valjda zbog toga imaju renome kao retko koja kuća u zemlji. Kvalitet, znanje, poverenje i prijateljstvo se stiču i grade, a svaki radnik Instituta je dobro došao gost u kuće domaćina i njive paora. Njihova njiva je ceo svet. Iz svih razloga, trebalo bi da i nama preliva.

NA GLAVNOM GRADSKOM TRGU - piše Ivan Rajović
Veliki prolećni sajam knjiga

   • Organizator se potrudio da ovoga puta ovaj svojevrsni praznik knjige na Trgu pred Milutinom obogati i brojnim kulturno-umetničkim programima, pa će tako svake večeri u 19 časova na Trgu biti organizovane književne večeri, na kojima će govoriti pesnici, književnici i satiričari iz Kraljeva, ali i gosti

   Na glavnom gradskom trgu, pred Milutinom, i ove godine je otvoren, sada već tradicionalni, Prolećni sajam knjiga, u organizaciji Doma kulture Ribnica, a uz podršku SO Kraljevo.
   Na Sajmu ovog puta učestvuje oko 16 izdavača iz Srbije sa starim, ali i najnovijim izdanjima iz svih oblasti književnosti i sa cenama za koje se može reći da su primerene kupovnoj moći ljubitelja knjiga. Organizator se potrudio da ovoga puta ovaj svojevrsni praznik knjige na Trgu pred Milutinom obogati i brojnim kulturno-umetničkim programima, pa će tako svake večeri u 19 časova na Trgu biti organizovane književne večeri, na kojima će govoriti pesnici, književnici i satiričari iz Kraljeva, i gosti iz Beograda i drugih srpskih gradova. Organizovana je i izložba karikatura Gorana Ćeličanina, koja će trajati sve dok traje i Sajam.

   Jedan od prvih gostiju je bio pesnik Predrag Bogdanović Ci, sekretar Udruženja književnika Srbije, koji se kraljevačkoj publici predstavio u sredu uveče. Tokom narednih dana očekuju se i nastupi ostalih predviđenih gostiju, od kojih će neki biti prijatno iznenađenje za ljubitelje ovakvih manifestacija.
   Sajam traje do 18. aprila, kada će na prigodan i svečan način biti zatvoren.

TREĆI HUMANTIRANI KONCERT ZA PORODICE NESTALIH SA KiM - piše Dragan Vukićević
Ko da mi treći put otme Kosovo

   Pod nazivom ,,Ko da mi po treći put otme Kosovo”, u organizaciji kraljevačke kancelarije Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, u ponedeljak je u Hali sportova održan treći humanitarni koncert, na kome su učestvovali eminentni umetnici i izvođači narodne muzike. Tom prilikom, uručena je jednokratna novčana pomoć za 15 porodica čiji su očevi i supruzi kidnapovani na Kosmetu tokom NATO intervencije i o čijoj se sudbini ni do danas prava istina ne zna.

   Ovu humantarnu akciju koje Udruženje treći put organizuje pomogli su SO Kraljevo, SO Vrnjačka Banja, SO Kosovska Mitrovica, Koordinacioni centar za KiM, Medicinski centar Kosovska Mitrovica, štamparija ,,Leter”, ,,Rotor” iz Kraljeva, Komisija za nestala lica Vlade Srbije i JP TE ,,Kosovo” iz Obilića.

   U umetničkom programu učestvovali su Miroslav Ilić, Novica Negovanović, Raša Pavlović, Čeda Marković, Vesna Rivas i pevači sa Kosmeta Ranko Šemić, Tanja Šikman, Zoran Brkljač i Milica Milosavljević. Sve učesnike pratio je Veliki narodni orkestar RTV Kraljevo pod upravom Aleksandra Sofronijevića. Gost večeri bio je dvostruki prvak na harmonici u SFRJ Kraljevčanin Vlado Panović.

IZ KRALJEVAČKOG CRVENOG KRSTA
Čovekoljublje na Vaskrs

   • Tradicionalno, povodom Vaskrsa, velikog pravoslavnog praznika, u želji da obraduju najmlađe koji su praznik dočekali na odeljenju, članovi Kluba mladih Crvenog krsta Kraljevo ,,Darinka - Daca Petrašinović” posetili su Dečje odeljenje kraljevačke bolnice i mališanima poklonili uskršnja jaja i igračke

   Čuvanje i negovanje tradicije, dugo 131 godinu, nastavljeno je u i toku vaskršnjih dana, organizovanjem brojnih humanitarnih akcija Crvenog krsta Kraljevo.

   Povodom 8. aprila, Dana civilnih invalida rata, na Veliki petak, delegacija Crvenog krsta Kraljevo evocirala je uspomene na veliki broj nedužno stradalih i tom prilikom položila venac u Spomen parku.

   Tradicionalno, povodom Vaskrsa, velikog pravoslavnog praznika, u želji da obraduju najmlađe koji su praznik dočekali na odeljenju, članovi Kluba mladih Crvenog krsta Kraljevo ,,Darinka - Daca Petrašinović” posetili su Dečje odeljenje kraljevačke bolnice i mališanima poklonili uskršnja jaja i igračke.

   Istog dana, mladi su posetili i Porodilište i uručili čestitke i poklone za prvu bebu rođenu na Vaskrs.
U znak sećanja na lik i delo osnivača i dugogodišnjeg predsednika Crvenog krsta Kraljevo, Savatija Božića, na drugi dan Uskrsa, predstavnici Crvenog krsta Kraljevo upriličili su prijem potomaka Savatija Božića i zajedno sa njima posetili njegov grob i položili cveće.

IZ KRALJEVAČKOG SUP-A - piše Dragan Vukićević
Jedanaest tuča!

   Na području kraljevačke opštine prošle sedmice dogodilo se 26 saobraćajnih nezgoda, u kojima jedno lice izgubilo život, jedno zadobilo teže, a četiri lakše povrede. Pričinjena je materijalna šteta od oko milion i dvesta hiljada dinara. Zavedeno je 314 prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja.
   U minuloj sedmici policajci su intervenisali u čak 11 slučajeva tuče, zavedeno je 17 krivičnih dela iz oblasti opšteg kriminaliteta. Od ukupnog broja krivičnih dela rasvetljena su tri slučaja, a u 14 počinioci nisu poznati i policija radi na rešavanju i tih slučajeva.
   Minule sedmice vatrogasna jedinica intervenisala je u gašenju četiri požara, u kojima je pričinjena materijalna šteta od oko 840.000 dinara.

UHAPŠEN DILER KOKAINA
   Pripadnici kriminalističke policije su priveli istražnom sudiji Okružnog suda u Kraljevu Vladimira S. (22) iz Kraljeva, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
   Prošog ponedeljka, naime, policijski sližbenici su na autobuskoj stanici legitimisali Vladimira S., a zatim ga priveli u službene prostorije, i kod njega pronašli paketić kokaina težine 14,5 grama.
   Istražni sudija je osumnjičenom odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

TEŠKA SAOBRAĆAJKA U KONAREVU
   Na magistralnom putu Kraljevo-Raška, u Konarevu, prošle srede dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubio Dragan Garić (51) iz Konareva.
   Nesreća se dogodila u kasnim poslepodnevnim satima (oko 18.30), kada je Slobodan Đorđević (25) iz Beograda, uravljajući putničkim vozilom ,,opel astra” podgoričke registracije, prilikom preticanja udario vozilo ,,lada riva”, koje je dolazilo iz suprotnog smera, a kojim je upravljao Garić.
Usled zadobijenih poverda, Garić je preminuo na mestu nesreće, dok su Slobodan Đorđević i njegov suvozač Milan Đorđević (26) zadržani u kraljevačkoj bolnici radi lečenja.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U GALERIJI “VLADISLAV MARŽIK” - piše Ivan Rajović
Izložba slika Jadranke Mišić-Pejović

   • Ovakvo poimanje crtačkih, i uopšte slikarskih formi, kakvo je ponuđeno ovom izložbom, nije neutemeljeno u našoj umetnosti. Istraživanja u tom smislu vršili su Protić, Turinski, Ćelić... Ovo ima poseban značaj imajući u vidu Jadrankino obrazovanje i iskustvo vezano za restauraciju i konzervaciju, te istraživanje klasičnih slikarskih tehnika i motiva

   U Galeriji ,,Vladislav Maržik” prošle nedelje je otvorena izložba slika Jadranke Mišić-Pejović. Jadranka je rođena 1960. godine u Nišu. Fakultet primenjenih umetnosti završila je 1989. godine u Beogradu, gde je i magistrirala 2003. godine. Od 1995. radila je u Umetničkoj školi u Nišu kao profesor crtanja i slikanja, zidnih tehnika, tehnologije i konzervacije, do 2005, od kada radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju docenta za predmet likovna tehnologija. Jadranka je do sada samostalno izlagala u Nišu, Beogradu i Vranju, a kolektivno u Nišu, Beogradu, Trsteniku i Novom Sadu. O slikama Jadranke Mišić-Pejović, likovni kritičar Davor Džalto, u katalogu za izložbu u Kraljevu, pored ostalog, kaže:
,,Izražena znakovnost jeste primarna odlika Jadrankinih crteža. Postulat ovih crteža bi mogao biti formulisan na sledeći način: forma je znak. Likovna forma je često i asocijativna ali nivo znakovnosti ne prelazi u simboličnost. Drugim rečima, forma ne prestaje biti to što jeste da bi odražavala ili upućivala na nešto što je izvan nje same, kao što je slučaj sa simbolom. Njena znakovitost počinje od njene rudimentarnosti i čistoće u kojoj se pojavljuje na crtežu. Znak postaje autonoman za sebe, ali istovremeno biva i otvoren za posmatrača kao polje značenja. Jer primarnost formi kao takvih, i njihova upućenost na njih samo kao likovne predstave, ne može biti predmet kontemplacije posmatrača. Postajući polje značenja, znak dobija značenje za posmatrača i ostvaruje sa njim komunikaciju. On time kao da prestaje biti neutralni rudimentarni znak i kao da počinje biti angažovani simbol, ali... time što je otvoreno znakovno polje, on, slično minimalnoj umetnosti, ostaje ono što jeste u svojoj samoći pružajući mogućnost posmatraču da bude ono što jeste ili što bi trebalo da bude - ljudsko biće, ličnost.
Ovakvo poimanje crtačkih, i uopšte slikarskih formi, kakvo je ponuđeno ovom izložbom, nije neutemeljeno u našoj umetnosti. Istraživanja u tom smislu vršili su Protić, Turinski, Ćelić... Ovo ima poseban značaj imajući u vidu Jadrankino obrazovanje i iskustvo vezano za restauraciju i konzervaciju, te istraživanje klasičnih slikarskih tehnika i motiva. Iako modifikovan i sasvim ličan, njen crtež baštini u sebi ovo iskustvo i omogućava da se gotovo arhetipske forme pojave na njemu i da nastave da žive kao što su živele u umetničkoj tradiciji - podložne transformacijama, ali ostjući uvek prepoznatljive. Ne treba pri tome zaboraviti da forma shvaćena na ovaj način nije samo izolovani i prepoznatljivi oblik, već u sebe uključuje i boju, određenu, sjajnu; ali i sve druge elemente koji su upotrebljeni da bi diferenciranost forme bila ostvarena.
Izgleda da se tok likovnog istraživanja na ovim radovima kreće ka gotovo istočnjačkoj čistoti oblika i polja, a kuda će dalje odvesti umetnicu i posmatrače-saradnike u razvijanju ponuđenih teza, biće otkriveno u budućem radu”.



ISTORIJA - piše Bojana Milosavljević
Zbornik ,,Naša prošlost”

   • U izdanju gradskog Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva, ovih dana iz štampe je izašao novi (sedmi) broj godišnjaka “Naša prošlost” • Ovaj zbornik radova sadrži niz rasprava i članaka koji iz raznih naučnih uglova osvetljavaju daleku i bližu prošlost kraljevačkog kraja, čija je dominanta bogato istorijsko i kulturno nasleđe • Sedmi časopis posvećen je osmovekovnom jubileju manastira Žiče

   Stručnjaci iz više gradova Srbije, zajedno sa autorima iz Kraljeva, postarali su se da novi zbornik ,,Naša prošlost” u svakom pogledu bude reprezentativna knjiga. Ovom kvalitetu doprinosi originalnost radova, a i nekoliko osvrta i prikaza inspirisanih nekim ranijim pitanjima koja se neminovno otvore u tematskim krugovima istraživača prošlosti. Razumljivo je da dobar deo ove publikacije (koja sadrži i rezime na engleskom jeziku) donosi priloge o manastiru Žiči, a potom i šire - o kraljevačkom kraju. ,,Naša prošlost” spada u bolje lokalne stručne publikacije, ali, sa žaljenjem može da se konstatuje, nije bila u prilici da se održava u kontinuitetu. Naime, ideja za pokretanje ovakvog zbornika stara je četiri decenije.
Kako je Žiča ove godine nezaobilazna prigoda svih javnih manifestacija, novi broj ,,Naše prošlosti” započinje člankom o najstarijem žičkom živopisu s početka XIII veka, a iz pera Zorice Zlatić-Ivković, istoričara umetnosti. Prilikom arheoloških iskopavanja u periodu od 1988. do 1991. godine, otkrivene su i u potpunosti istražene dve duboke i prostrane jame ispod poda žičke crkve. U njima je pronađen veliki broj fragmenata fresaka, ulomci keramike i slikarske posude sa pigmentima boja. Sav ovaj materijal datovan je u XIV vek. Slikarski materijal upućuje autora na zaključak da on pripada umetnicima dvorske radionice kralja Milutina u vreme obnove razorene Žiče. Brojni ulomci fresaka, mada skromnih dimenzija, slikane ornamentike i natpisa, doprineli su boljem sagledavanju najstarijeg žičkog živopisa.
Dubravka Preradović (Narodni muzej Beograd) piše o svojim prvim razultatima istraživanja o snimanjima srednjovekovnih spomenika. Deo obimne studije koji će prethoditi izradi kataloga kolekcije nosi naslov - Fotodokumentacija o srednjovekovnim spomenicima Narodnog muzeja u Beogradu. Radi se o formiranju značajne i bogate zbirke i sistematskom proučavanju i snimanju istorijskih spomenika, što je sve trajalo intenzivno do početka Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da je prvo snimanje urađeno 1907. godine, tokom istraživanja Žiče. Tada je, piše autor, načinjeno 80 snimaka i oni su pravi temelj toj značajnoj kolekciji.

DUHOVNI SABORI I VLADIKA NIKOLAJ
Vrsna memoarska literatura u fragmentima čita se u tekstu Olivera Đorđevića - Duhovni sabori u Žiči i sv. vladika Nikolaj u pisanoj zaostavštini mati Ane (Ayić), igumanije manastira Vraćevšnice. Nadežda Ayić, potonja mati Ana, kao duhovna sledbenica i saradnica vladike Nikolaja Velimirovića, zabeležila je dve njegove besede izgovorene u Žiči 1939. godine, kao uspomene na ovog duhovnika u vreme održavanja sabora. Iz odlomka zapisa igumanije Ane vidi se nekadašnja snažna duhovna sprega naroda i njegovih verskih vođa:
,,Tako celo veče i noć pristižu bratstva, grupe i pojedinci. I svi su prihvaćeni i smešteni. Svi su dobili konaka i obroka ma bilo i 5-6.000 duša. Za sve je Žiča imala mesta u srcu. Neki jeromonasi su po cele noći ispovedali narod. U Žiči su se mnogi duhovno probudili, mnogi pokajali i na pravi put ispravili. Mnogi su svoju dušu spasli pod blagoslovom sv. Save i molitvama vladike Nikolaja. Odavde je svet išao preporođen, rasterećen materijalizmom, a obogaćen duhom, pun radosti kao da je krila stekao. Žiča je brujala pesmom čak i po cele noći”.
Vera Bogosavljević-Petrović (Narodni muzej Beograd) za ovaj broj ,,Naše prošlosti” daje članak Kontinuitet metalurgije u dolini Ibra. Autorka napominje da se nakon prvih publikovanih istraživanja arheometalurgije na ovom prostoru uočava porast broja otkrivenih manifestacija, kao i obim bibliografije, ali da su rezultati daleko od sistematičnog pristupa. Ona razmatra publikovane metalurške podatke i manjim delom dokumentaciju Muzeja. Digresije o određenim periodima ističu ključne momente za razrešavanje značaja i istorijata metalurgije u ovom delu Srbije, inače poznatom kao rudonosna i centralna teritorija, na kojoj su, uza sve to, formirane i prve organizacije državnih atributa.

LJUDSKI I PRIRODNI RESURSI
Stari srpski rodoslovi i crkveni pomenici - naziv je rada Dragoljuba Danilovića, profesora Gimnazije u Kraljevu, kojim on određuje vrednost ,,pomjanika” (kratki rodoslovi), upoređuje ih sa rodoslovima, ispituje njihove međusobne uticaje, razlike i sličnosti. On nedvosmisleno zaključuje da su srpski crkveni ,,pomjanici” (u kojima se jednostavno beleže imena članova srpskih srednjovekovnih porodica) stariji od rodoslova, jer je prvi nastao u manastiru Lesnovu sredinom XIV veka, dok nastanak prvog rodoslova pada u poslednju četvrtinu istog stoleća. Njegov sastavljač želeo je da poveže bosanskog bana Tvrtka Kotromanića, tada pretendenta na srpski presto, sa dinastijom Nemanjića. Iz dosadašnjih poređenja crkveni pomenici i stari srpski rodoslovi su po mnogim osobinama srodni istorijski izvori, ali i razlike su ogromne: prvi predstavljaju zbornike sa imenima umrlih i živih članova vladarskih porodica, crkvenih dostojanstvenika, običnih monaha i svetovnih ličnosti, a drugi imaju cilj da potvrde visoko poreklo vladarskih porodica i vlastele.
Radomir Ristić (Istorijski arhiv Kraljevo), na osnovu istorijskih izvora prvog reda, daje zanimljiv prilog zborniku ,,Naša prošlost”, objavljivanjem opsežnog i sistematičnog rada - Stanovništvo Karanovca - Kraljeva 1837-1900. godine prema matičnim knjigama. Uz nekoliko priloga, dat je broj novorođenih po godinama i polu za posmatrani period; svi oblici i učestalost imena, podaci o očevima, vanbračna deca, blizanci i trojke, čak i redosled rađanja u porodici, kao i doba dana u kojem su deca rođena. Uz pomoć matičnih knjiga umrlih izračunat je i prirodni priraštaj, po godinama i zbirni. Upoređivanjem ovoga sa podacima iz popisa utvrđen je uticaj migracija na porast ili smanjenje broja stanovnika.
U novom broju zbornika našlo se mesto i za rad koji se bavi razvojem stočarstva kao važne privredne grane u Karanovačkom srezu. Za osnovu analize uzet je popis stoke iz 1859. godine i ponovni rezultati popisa u istim selima 1866. godine. Pokazano je da je većina stočarskih grana imala neujednačen razvoj, kao i smanjenje broja uzgojnih grla u posmatranom periodu. Najrazvijenija stočarska grana bilo je govedarstvo, nasuprot svinjogojstvu ili kozarstvu.
Još krajem XIX veka u Srbiji se javlja začetak turističke delatnosti. Ovoj zanimljivosti posvećen je rad Romantično i lepo (Turističke destinacije u vodičima za putnike s početka XX veka), iz pera Đorđa S. Kostića (Balkanološki institut SANU Beograd). Autor analizira tekstove objavljene u vodičima za putnike na nemačkom jeziku od 1892. do 1914. godine. Dakle, odlasci na kraće i duže izlete preporučivani su još davnašnjim putnicima, a te destinacije su i tada bile duhovna središta srpskog srednjeg veka: Žiča, Studenica, Manasija, Ravanica. I tadašnjim putnicima Srbija je preporučivana kao zemlja ,,prirodne lepote”, mada vrlo loših puteva i kola, pa je u vodičima preporučivano da namernik putuje konjima, sve do kraja prve decenije XX veka, kada su kolovozi i seoski putevi već bili u boljem stanju.

KRALJEVO U DVADESETOM VEKU
Miloljub Arsić u prilogu o novijoj prošlosti Kraljeva piše o ulasku okupacionih trupa u Kraljevo novembra 1915. godine. Rezime ovog istraživačkog rada je odluka opštinske uprave Kraljeva, sa predsednikom opštine Jovicom Stojkovićem na čelu, da varoš predaju Nemcima, kako se ne bi ugrožavali životi i imovina stanovništva. Ipak, nije sve proteklo mirno. Prilikom ulaska Nemaca, 6. novembra, u samom centru grada nepoznati atentator ubio je kaplara Frica Milera. Zbog ovoga je grad kažnjen uvođenjem kontribucije koja je data Nemcima da varoš ne bi bila opljačkana i spaljena. Novac, 50.100 dinara, uzet na ime kontribucije, nemačka komanda je kasnije vratila opštinskoj upravi da ga ova podeli za ishranu gradske sirotinje.
Vladan Virijević istražuje ustrojstvo i karakteristike jedne od najvažnijih vojnih formacija Jugoslovenske vojske u otaybini (Javorski korpus). Korišćena je objavljena i neobjavljena arhivska građa i dostupna literatura kako bi se stvorila celovitija istorija ravnogorskog pokreta na prostoru Ibarske doline, Golije, Rogozne i kopaoničkog masiva. Autor nije ulazio u analizu borbenih dejstava Javorskog korpusa. U lepo ilustrovanom tekstu Silvije Krejaković - Plakat kao muzealija (Ratni plakat 1941-1945. iz zbirke plakata Narodnog muzeja u Kraljevu) - autorka pokušava da objasni uzroke i načine promene u tretiranju plakata od štampanog materijala sa isključivo propagandnim porukama do muzejskog predmeta, odnosno zbirke. Deo ovog muzejskog fonda čine plakati iz Drugog svetskog rata sa višestrukim značenjima u vremenu svog nastanka, kao i u vremenu njihove percepcije. Poruke na ovim plakatima imale su stvarni izraz u istoriji okupiranog Kraljeva, pa kao vrsta istorijskih izvora plakat dobija na značaju.
Konfiskacije u srezu Žičkom, posle završetka Drugog svetskog rata, deo su nove i još nedovoljno istražene lokalne istorije. Imperativ je da ona mora da bude napisana, koliko zbog istine, toliko i zbog denacionalizacije (čiji je deo povraćaj imovine koja je ovom merom bila oduzimana). O ovome za ,,Našu prošlost” piše Marko Terzić, a temu ilustruje slučajevima nekoliko moćnih i uglednih građana, čija zla sudbina pokazuje karakter vlasti novog poretka.
Mirjana Savić daje prilog proučavanju jedne opsežne teme - Osnovne škole u Žičkom srezu 1944-1955. godine, na osnovu arhivske građe Istorijskog arhiva u Kraljevu i literature. Autorka, uz osnovne podatke i karakteristike osnovnih škola, pokazuje kako je nova državna vlast višerstruko uticala na prosvetu i sve njene činioce. Prva poratna decenija je u ovoj važnoj društvenoj oblasti označena kao veoma dinamična, s obzirom na mnoštvo novih propisa koji su doneli izmene u organizacionom i programskom delu obrazovanja.
Tijana Šibalić piše tekst iz etnologije (Košulje iz etnološke zbirke narodnog muzeja u Kraljevu). Muzeološka obrada košulja izrađenih od kraja XIX do sredine XX veka razvrstava ih po grupama, uslovljenim lokalitetom i osnovnim karakteristikama - materijalom, krojem i načinom ukrašavanja.
Tekst Organizacija jedinica garnizona Kraljevo 1945-2005. (Bojan B. Dimitrijević) napisan je na osnovu originalne dokumentacije, u kombinaciji sa ostalom građom i izvorima. On je okvir za istoriju organizacije jedinica garnizona Kraljevo u periodu od završetka Drugog svetskog rata do danas.



UMETNIČKO VEČE U UŠĆANSKOM DOMU KULTURE - piše Ivan Rajović
Tragom dečjih peta do torza sveta bez subjekta

   • Bez obzira što se na prvi pogled može učiniti da se Domazet igra lokalnim problemima, on, u suštini, priča besmisao današnjeg postojanja onoga što postoji i što svojom kratkovidošću uništava sve ono što ima vrednosti i po sebi i za život čovekov

   U Domu kulture u Ušću prošlog četvrtka je održano umetničko veče na kojem su predstavljene knjige ,,Tragom dečjih peta” Gradimira Cvetkovića i ,,Torzo sveta bez subjekta” Miroljuba Domazeta. Za ovu priliki izloženi su i radovi: skulpture Slaviše Ćetkovića, Ljubomira Poparečanina, Zorana Varevca, Branislava Milašinovića, akvareli Branislava Milašinovića, Zdravka Mandića, Vlastimira Nikolića, Ratka Lalića, Zorana Pavlovića i crteži i grafike Milorada Vujašanina, Milana Đokića, Branislava Jablanovića i Valentine Petronijević.
Govoreći na ovoj večeri o knjizi Miroljuba Domazeta, koji je i organizator ovog skupa, a koji je, opet samo jedan u nizu na kojima će biti predstavljen obiman i dugogodišnji Domazetov rad, kako na stvaralačkom planu, tako i na prikupljanju i objavljivanju pesama i proze kraljevačkih stvaralaca, filozof, pesnik i satiričar Dimitrije Jovanović je, pored ostalog, rekao:
,,Ako nije Orfej prvi zapamćeni filozof, tada je to onaj koji je gledajući neke mlade borce, sedeći, ustao da im pokaže jedan zahvat, i kako mu je bilo prorečeno, umre na nogama. A s obzirom na to da ga je um služio do tog trenutka i da nikada ništa nečasno nije u svom životu učinio, može se reći da je Tales bio srećan čovek.
Jedna od kaža priča da je, zagledan u zvezde, Tales pao u jedan kanal, i to pred nekoliko devojaka, koje su se smejale filozofu koji vidi ono što je na zvezdama, a ne vidi ono što mu je ispred nogu. Filozofu su se izrugivali da onaj koji želi da dozna zakone prirode nije znao da se pazi ni toliko koliko je potrebno da ne upadne u kanal.
Od tog prvog, kome je proučavanje zvezda bilo preče i od devojaka i od mišljenja drugih, proteklo je mnogo vekova, a odnos onih koji radije u zvezde gledaju i onih koji samo u sopstvenu korist veruju nije se promenio.
Čitajući knjigu Miroljuba Domazeta Torzo sveta bez subjekta i promišljajući ono što je u knjizi zapisano, jasno je da je i pisac ove knjige ovaj svet i ljude u njemu razumeo na taj način: da oni koji su zvezdama radi služe za podsmeh i teranje šege! I da taj odnos uma i gluposti i jeste sadržaj i prokletstvo ovakve civilizacije koja je dostigla svoj puni besmisao. Bez obzira što se na prvi pogled može učiniti da se Domazet igra lokalnim problemima, on, u suštini, priča besmisao današnjeg postojanja onoga što postoji i što svojom kratkovidošću uništava sve ono što ima vrednosti i po sebi i za život čovekov.
Pisac ne propušta ni da imenuje pojedine od glavnih zaslužnih za ovakav ,,napredak” čovečanstva:
Nikad ranije u istoriji Enlezi nisu primili emigrante, pa nisu hteli ni nas. Popustili su tek na pritisak ,,saveznika”. Pogani, kao nacisti, omekli su tek kad su videli više sveta. Ooo, daaa, Anglosaksonci su se izmenili i opametili tek kad su počeli da prelaze engleski kanal i da putuju po kontinentu. Ova nacija nije toliko kulturna kao što ljudi misle. Njihovo ime se više nigde ne proslavlja. Oni su veliki sadisti i egoisti. Ova je zemlja bez sunca, ljudi su bez srca, žene bez ljubavi. Ti ovde možeš da nađeš ljude sa kojima ćeš piti i razgovarati, ali prijatelja nikada nećeš naći. Prijatelj ti je samo ako mora da ti bude prijatelj, naravno uvek je u pitanju interes, jer su oni materijalisti. A posebna je priča što strašno mrze strance.
Naravno, nije ovde reč o Englezima, reč je o ljudima uopšte. Svođenje ovih univerzalnih kvaliteta današnjeg čoveka na jednu naciju u stvari je način da se kaže da ima i nešto drugačijih života. Toliko drugačijih da još jedino oni i opravdavaju Talesovo gledanje u zvezde i častan život. I sasvim je sigurno da nam pisac sugeriše da su to ljudi iz malih sredina, onih koje još nisu stigle da prihvate nakaradni način razmišljanja i života današnjih ljudi.
Govori nam pisac da je sve besmisleno, upozorava nas, kako su to i stari činili, da prema bespuću brodimo.
Vrednost ove priče, koja se priča u svih devet priča i u tome je što je pisac svestan da je priča starih uzaludna bila, a da je i ova njegova uzaludna, takođe.
Ta svest u uzaludnosti nije, ipak, zaustavila ruku onoga što je ove priče ispisivala. I dobro je što je tako.
Pokrovitelj ove večeri je ,,Ekofarm” iz Ušća, a sve je ovo, kako kaže Miroljub Domazet, samo uvod u ono što će se događati na različitim prostorima tokom narednih meseci, a što podrazumeva promociju knjige ,,Svet bez subjekta” u Domu kulture u Ribnici 24. aprila u 19 časova, promociju Antologije ,,Pesma Karanovca” na plaži Zelena laguna u Zmajevcu, 30. aprila u 19 časova, i na kraju, promociju Antologije ,,Priča Karanovca” u Cerovaku u Dragosinjcima, 5. oktobra u 19 časova. Sve ove programe pratiće i izložbe umetničkih dela.

SLOGA (P) - METALAC 3:0
Poraz u Požegi
Fudbaleri Metalca vratili su se iz Požege sa tri pogotka u mreži. Sve je bilo rešeno u prvom poluvremenu kada su fudbaleri Sloge postigli sva tri pogotka a strelci su bili Vojvodić u 28, D. Ilić u 35, i Zarić u 42. minutu. Žute kartone “zaradili” su kod domaćina Draškić, Ćirjaković i Olujić a kod Metalca Brku-šanac. Pocrveneo je Anđelković posle starta u šesnaestercu kada je skrivio kaneni udarac posle čega su domaćini postigli treći gol.
U Slogi su prezadovoljni ovom pobedom koja je došla kao melem na rane pošto su Požežani poraženi uzastopno na tri utakmice uz jedan nerešen ishod..
Na ovoj utakmici Metalac je nastupio u sledećem sastavu:
Milenković, Planić, V. Vlašić, Anđelković, Barja-ktarević, R. Vlašić, Belo-pavlović (Brkušanac), Markićević, Marković, Vukojičić, Ivezić (Mladenović).
U narednom kolu Metalac opet gostuje. Sada odlazi na noge ekipi Radničkog u Kragujevcu.



FUDBAL: BUBAMARA PRVA NA TURNIRU U ITALIJI
Veliki pehar iz Rovereta

   • Danas su se iz Italije vratili fudbaleri Bubamare, koji su na velikom međunarodnom turniru u Roveretu ostvarili veliki uspeh osvajanjem prvog mesta

   Fudbaleri Bubamare vratili su se iz Italije sa velikim peharom osvojenim na međunarodnom turniru u Roveretu. Dečaci iz grada na Ibru ostvarili su fenomenalan uspeh osvajanjem prvog mesta u kategoiriji fudbalera rođenih 1992. godine. Konkurencija je bila velika, dvadeset ekipa iz Nemačke, Italije, Holandije i Belgije.
U šest utakmica u grupi kraljevački fudbaleri su zabeležili svih šest pobeda sa gol razlikom 14:1. U finalu su se sastali sa odličnom ekipom Ajntrahta iz Frankfurta. Ostvarena je pobeda od 1:0.
Poklonici fudbala u Roveretu svakako mogu da budu zadovoljni prikazanim fudbalom, a najviše simpatija svakako bilo je za kraljevački tim koji se posle pet trećih mesta kući vratio sa pobedničkim peharom.