Radnici blokirali kapije ,,Magnohroma”!
Znatan poslovni prostor vraćen opštini
Brojni predmeti u sedam odeljenja sa 236 stalno zaposlenih
Sve više „mrtvo slovo na papiru”?
Upozorenje zbog politike nasilja!?
Uvek je bilo teško biti član Srpskog pokreta obnove
Preduzeća i dalje zagađuju okolinu
Rehabilitacije žrtava komunističke odmazde
Šest decenija rada Narodne tehnike u Kraljevu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal

RADIKALIZUJE SE STANJE - piše Dragan Vukićević
Radnici blokirali kapije ,,Magnohroma”!

   • Blokada kapija trajala je do 11 časova u sredu, a za juče radnici odlučili da blokiraju kapije do devet ujutro, ali i petlju na magistralnom putu prema Kragujevcu do deset sati

   Radnici ,,Magnohroma” blokirali su u sredu obe kapije na ulazu u fabriku elektrotermičkih proizvoda i fabriku terom i smolom vezanih opeka. Štrajkači, osim blokade kapija, najavljuju dalju radikalizaciju štrajka, ukoliko se indijski većinski vlasnik ,,Global stila” i dalje bude oglušavao o preuzete obaveze iz kupoprodajnog ugovora, pre svega kada je reč o socijalnom programu i namirenju dugova preduzeća.
Tako, osim blokade kapija, za juče (četvrtak) radnici su najavili da će da blokiraju magistralni put Kraljevo-Kragujevac, ali je ta blokada pod znakom pitanja, pošto su upozorenja iz policije upućena u sredu Štrajkačkom odboru bila jasna - da neće dozvoliti da se saobraćaj prekine.
Inače, radnici su se na blokadu kapija odlučili zbog nedolaska potpredsednika ,,Global stila” Ravija Durbarija uprkos obećanju da sa radnicima razgovara o složenom stanju u preduzeću. U opštoj konfuziji nedostatka pravih informacija, među radnicima se u međuvremenu pronela vest da kupoprodajni ugovor sadrži klauzulu prema kojoj navodno Indijci u avgustu postaju vlasnici svih sto odsto kapitala ,,Magnohroma”, pa je oko 2.200 zaposlenih u strahu da ne ostanu bez posla.
- Blokada kapija trajala je do 11 časova u sredu, a za četvrtak smo odlučili da blokiramo kapije do devet ujutro, ali i petlju na magistralnom putu prema Kragujevcu do deset sati - rekao je za ,,Ibarske novosti” jedan od članova Štrajkačkog odbora. Policija nas je upozorila da to ne činimo i da će da interveniše, međutim, ja ne očekujem nikakve incidente, jer radnici neće da primenjuju silu.
U međuvremenu, u proteklih sedanm dana, predsednik opštine Kraljevo dr Milan Babić u dva navrata je primo radnike ,,Magnohroma” i oba puta ocenio njihove zahteve kao opravdane.
- Uz svu dobru volju da nam pomogne - kaže naš sagvornik - ingerencije predsednika Babića su u ovom slučaju ograničene, ali ima političku moć da lobira za radnike, što on i čini. Kratko je vreme, ali to nije dobilo nekog odjeka da bismo mogli da govorimo i o praktičnim efektima njegove podrške.
Za danas je dolazak u ,,Magnohrom” najavio i Ravi Durbari, kome će radnici još jednom da predaju spisak svojih zahteva. Ukoliko ne dođe do konkretnog dogovora, naš sagovornik navodi da će se tražiti raskid kupoprodajnog ugovora, mada najveći broj radnika nije za raskid ugovora, nego da se problemi rešavaju. Ne oglašava se ni Agencija za privatizaciju. Oni su svoj posao obavili - prodali preduzeće, a za radnike je do danas sadržaj kupoprodajnog ugovora misterija. Predsednik Babić je obećao štrajkačima da će da se potrudi lično da dobije taj ugovor i da ga predoči radnicima, kako bi se utvrdilo, kako kaže naš sagovornik, da li je ,,Magnogrom” prodat ozbiljnoj firmi, nekakvoj of-šor kompaniji ili ortačkom društvu, a da se ,,Global stil” samo deklariše kao kupac.
- Od početka štrajka mi smo obezbedili minimum proizvodnje i tako pokazali da možemo i bez menadžmenta da organizujemo posao u vreme štrajka.
Iako je, kako tvrdi naš sagovornik, radničko jedinstvo apsolutno, u sredu je upućen zahtev centrali Samostalnog sindikata da suspenduje rukovodstvo tog sindikata u preduzeću, kao i rukovodstvo Nezavisnog sindikata ,,Magnohroma”, jer, kaže, u odsudnom trenutku na putu istrajavanja štrajkača ta rukovodstva posustaju i ne žele više da učestvuju u radničkom protestu. U međuvremenu, kako smo pisali i u prošlom broju IN-a, formiran je i sindikat Nezavisnost, u koji se radnici masovno učlanjavaju, budući da prepoznaju u njemu onu snagu koja pregovore i protest može uspešno da privede kraju.
- Mi od zahteva ne odustajemo, a narednih dana očekujem dolazak predstavnika većinskog vlasnika, te promenu jednog dela menadžmenta, kao i promenu u sindikalnim organizacijama na čijem bi čelu centrale trebalo da imenuju istrajnije ljude. Očekujem i odluku o povezivanju radnog staža i perioda bolovanja radnika, ali i realizaciju otpremnina u okviru socijalnog programa. Jer, ne zaboravimo, više od 700 radnika u ,,Magnohromu” je starije od 50 godina i bliže penzionerskom čeku nego da budu radno aktivni, i to je način i put da se broj radnika smanji i da preduzeće počne da radi većim kapacitetom - kaže naš sagovornik najavljujući naredne aktivnosti u ,,Magnohromu”, koji ulazi u kritičnu fazu štrajka.

NASTAVAK 48. SEDNICE OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Znatan poslovni prostor vraćen opštini

   U nastavku 48. sednice Opštinskog veća, održanom krajem prošle sedmice, usvojen je Izveštaj o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva (OJP) u Kraljevu za 2006. godinu. Rad ovog organa ocenjen je kao vrlo uspešan, pre svega zbog preduzetih mera u pravnoj zaštiti opštinske imovine i vraćanja znatnog poslovnog prostora na korišćenje lokalnoj samoupavi.
Naime, iz Izveštaja se vidi da je kraljevačko Opštinsko javno pravobranilaštvo u 2006. godini imalo u radu ukupno 546 predmeta, od toga najviše upravnih - 223 i parničnih - 137. Posebno uspešne rezultate OJP je postiglo u vraćanju opštinske imovine i poslovnog prostora u sudskom postupku. Tako je, po presudi Okružnog suda, OJP uspelo da vrati na korišćenje opštini, odnosno u državni posed, objekte DP „Srbija”: Turistički dom „Studenica”, kafane „London”, „Jugoslavija”, „Pariz”, „Zelengora” i restoran „Šumadija”, s tim što odlukom suda od 1. marta ove godine, opština naplaćuje i zakupninu za „Jugoslaviju”, „Šumadiju” i „London”. Sudskim putem od DP „Stoteks” OJP je na putu da vrati prodavnice DP „Stoteks”, „Pozamanterija”, „Slavonija” (sada „Faraon”), ,,29. novembar” (sada „Centar”), „Nameštaj” (sada „Vior sport” sa dodatnim reklamnim nazivom „Dona Ferari”), „Uzor”, „Dekor”, „Velur” i „Tekstil” i sportsku kladionicu „Brazil”. Sudska rasprava po prigovorima „Stoteksa” je zaključena i OJP uskoro očekuje odluku suda. Što se tiče novih zakupaca ovog opštinskog prostora, OJP je podnelo veći broj tužbi sudu radi naplate duga i iseljenja i nakon toga očekuje se postupak izvršenja. U predmetu protiv TP „Gvožđar” doneta je presuda kojom je to preduzeće obavezano da opštini preda na korišćenje prodavnice „Tehnometal”, „Gvožđar”, „Zaštitu rada” i „Metal”, kao i da plati odgovarajući iznos zakupnine.
Takođe, posle okončanog sudskog postupka i povratka jednog magacina DP „Hladnjača”, koji je dat na korišćenje Hendikep centru, već je vraćen u posed opštine objekat „Hladnjače” u Omladinskoj 42, a u toku je izvršni postupak vraćanja opštini drugog magacina i ostalog poslovnog prostora tog preduzeća na Keju. Pored toga, od „Obuće” Beograd OJP je uspelo da naplati zakupninu, a u toku je postupak ispražnjenja i vraćanja opštini prodavnice u Miloša Velikog 30. Pravosnažnom sudskom presudom obavezan je i MMC „Kvart” da opštini preda u posed bioskopsku salu, biletarnicu i druge prostorije, dok je opština ušla u posed u „Kablarovu” zgradu u Ulici hajduk Veljkovoj, kao i u veći broj objekata čiji su vlasnici jedan broj privatnih preduzeća i fizičkih lica.
U izveštaju se, međutim, navodi da OJP nije uspelo u određenom broju predmeta u postupanju pred sudom. To se pre svega odnosi na zahteve građana za novčanu nadoknadu za eksproprisane nepokretnosti, ali i za oduzeto a nevraćeno zemljište primenom Zakona o PZF-u i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda počev od 1991. godine, jer je opština po sili zakona postala dužnik prvog reda poveriocima za visoke novčane iznose, umesto zemljoradničkih zadruga, koje su u međuvremenu otišle u stečaj ili likvidaciju.

VELIKA ŠTETA ZBOG UJEDA PASA LUTALICA
Poseban problem, kako se ističe u Izveštaju, tokom prošle i početkom ove godine bio je veliki broj tužbi građana za naknadu štete od ujeda pasa lutalica. U toku 2006. godine građani su podneli protiv opštine 42 ovakve tužbe sa zahtevima za isplatu štete sa sudskim troškovima od oko deset miliona dinara. OJP je uspelo da zaključi 37 sudskih poravnanja, jedno vansudsko, donete su tri presude u kojima tužioci nisu prihvatili poravnanje, a jedan predmet je u toku. Samo na ime naknade kao posledice ujeda pasa opština je isplatila 3.910.000 dinara, a najveći iznosi bili su 579.000, 487.000 i 230.000 dinara. Navodi se i da su psi lutalice ujedali i decu (pet tužbi) i da su se ovakvi slučajevi najviše javljali u parku kod vrtića „Poletarac”, parku kod autobuske i železničke stanice, oko ugostiteljskih objekata u Beogradskoj ulici, zatim u Romskom naselju, Ribnici, na Higijenskom zavodu, Dopsitejevoj i Ulici oktobarskih žrtava. S obzirom na to da je problem eskalirao i u ovoj godini i prošlog četvrtka podneto deset novih zahteva za odštetu od ujeda pasa lutalica, a da ga izgradnja azila nije umanjila, sugerisano je da „Čistoća” što pre nabavi vozilo za pse lutalice i da se obezbede sredstva za kompletano rešavanje ovog problema, prema skupštinskoj odluci.
U Izveštaju se ističe i da OJP već više godina radi u neadekvatnim radnim uslovima, sa brojnim materijalno-finansijskim problemima.
Za razliku od davanja podrške Izveštaju OJP za prošlu godinu, Opštinsko veće se nije izjasnilo o predlogu za postavljenje Mile Šćepović za opštinskog javnog pravobranioca, odnosno Miroslava Milićevića za zamenika opštinskog javnog pravobranioca, sa obrazloženjem da su ta kadrovska pitanja u nadležnosti Skupštine opštine.
Opštinsko veće je u ovom delu sednice dalo i pozitivno mišljenje na nacrt Odluke o izmenama i dopunama odluke o osnivanju Javne ustanove „Turističkla organizacija” (usaglašavanje sa zakonom) i saglasnost na Odluku Upravnog odbora JP „Opštinska stambena agencija” o raspodeli 3.460.781,92 dinara neto dobiti ostvarene u 2006. godini.

NAKNADA ZA EKSPROPRIJACIJU
Svi predmeti iz grupe „R” (naknade - 54 predmeta), koji se odnose na postupanje unutar opštinskih službi, završeni su, ali su oni koji su kao vanparnični u postupku pred sudom u toku. „Radi se o utvrđivanju naknade za eksproprisane vrednosti sa strankama koje nisu postigle dogovor pred organima uprave - u upravnom postupku, pa se novčana naknada određuje u sudskom postupku, a što utiče na dužinu trajanja ovih postupaka. To su predmeti vezani za vodosnabdevanje (Žičko polje), predmeti vezani za izgradnju obilaznice u Ratini i drugi”, kaže se u Izveštaju OJP Kraljevo.

„BEZ MIŠLJENJA” O ODELJENJU ZA RAZVOJ
Posle duže rasprave članovi Opštinskog veća na 48. sednici nisu dali pozitivno mišljenje na Nacrt Odluke o izmenama i dopunama Odluke o Opštinskoj upravi opštine Kraljevo, kojim je predloženo formiranje novog, osmog odeljenja ove uprave - Odeljenja za razvoj. Naime, na osnovu obrazloženja uz tekst nacrta Odluke i usmenog obrazloženja Ljiljane Negojević, načelnika OU Kraljevo, formiranje ovog odeljenja, koje bi se bavilo informatikom i projektovanjem, predloženo je u sklopu modernizacije Opštinske uprave i u skladu sa potpisanim ugovorom sa švajcarskom agencijom MSP.
Ljiljana Negojević je istakla da takve ravojno-projektne centre ili odeljenja imaju Niš, Kragujevac, Leskovac, Valjevo, Čačak i mnoge druge opštine, osim Kraljeva. Prema njenim rečima, Odeljenje je neophodno formirati kao poseban organ koji bi imao precizne i konkretne zadatke i pružao stručnu pomoć opštinskom menadžeru, investicionim fondovima, javnim preduzećima i ustanovama, mesnim zajednicama i udruženjima građana u izradi projektnih predloga i razvoju informacione tehnologije, a činilo bi ga pet informatičara i projektanta koji su već zaposleni u organima uprave, sa „tim-liderom” na čelu. Ona je naglasila da su do sada opštinski menadžer i drugi organi morali da koriste usluge projektovanja i informatike sa strane i da bi samo kao samostalno odeljenje sa jasnim zadacima, a ne kao odsek pri drugim odeljenjima OU, ovaj razvojno-projektni centar dao dobre rezultate. Pojedini članovi Opštinskog veća, međutim, ocenili su da bi ovo pitanje trebalo još svestranije sagledati, da „nemaju ništa protiv formiranja projektno-razvojnog centra”, ali „nisu dali mišljenje”, već su donošenje konačne odluke prepustili Skupštini opštine, u čijoj je, kako je rečeno, to pitanje i nadležnosti.

ŠTA SADRŽI NEUSVOJENI IZVEŠTAJ O RADU OPŠTINSKE UPRAVE U KRALJEVU U PROŠLOJ GODINI - piše Slobodan Rajić
Brojni predmeti u sedam odeljenja sa 236 stalno zaposlenih

   Na poslednjoj održanoj, 24. sednici Skupštine opštine, podnet je Izveštaj o radu Opštinske uprave Kraljevo za 2006. godinu, koji nije usvojen pošto nije dobio potreban broj glasova odbornika. I pored toga, on dosta realno odslikava trenutnu organizaciju i funkcionisanje opštinske administracije u Kraljevu, koja bi trebala da bude svojevrstan „servis” građana i organizuje brojne komunalne i druge delatnosti na području opštine.
   Prema tekstu Izveštaja, Opštinska uprava Kraljevo, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta opštine Kraljevo i posebne Odluke o Opštinskoj upravi, organizovana je kao jednistven organ sa sedam odeljenja, osamnaest odseka i deset grupa poslova. U osnovi, svi poslovi iz nadležnosti Uprave mogu se uslovno podeliti u dve grupe: na one koje građanima i drugim subjektima neposredno obezbeđuju ostvarivanje njihovih zakonom i drugim propisima predviđenih prava i one koji se nalaze u neposrednom ostvarivanju funkcija Skupštine opštine, predsednika opštine, Opštinskog veća i ostalih opštinskih organa i tela.

OBIMAN POSAO
U sprovođenju upravnog postupka, u okviru kojeg su građani kao stranke ostvarivali neposredno svoja prava, pet odeljenja, osim onih za skupštinske i zajedničke poslove, tokom 2006. godine imala su u radu ukupno 23.867 predmeta, od kojih 17.959 po zahtevu stranaka, a 5.908 predmeta po službenoj dužnosti. Tokom prošle godine rešeno je 23.259, a u ovu, 2007. godinu, preneto 608 predmeta. Najviše rešenih predmeta imalo je Odeljenje za društvene delatnosti (14.636), zatim Odeljenje za inspekcijske poslove (3.887), Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti (2.380) i Odeljenje za opštu upravu (2.003 predmeta). Odeljenje za skupštinske poslove, pored ostalog, tokom prošle godine pripremilo je sedam sednica Skupštine opštine sa 65 tačaka dnevnog reda, 19 sednica Opštinskog veća sa 104 tačke dnevnog reda, 69 sednica skupštinskih radnih tela sa ukupno 222 tačke dnevnog reda, sačinilo oko 2.500 raznih dopisa, rešenja, ugovora i drugih akata za potrebe predsednika opštine, pored prijema stranaka. Odeljenje za opštu upravu imalo je u radu u upravnom postupku ukupno 2.055 predmeta, od kojih je rešeno 97,5 odsto, a u okviru vanupravnog postupka ukupno 1.395 predmeta, od kojih je rešeno 95,6 odsto.
Tokom 2006. godine Opštinska uprava u Kraljevu izdala je ukupno 59.378 akata, od čega 41.313 izvoda iz matičnih knjiga rođenih, 3.881 izvod iz matične knjige venčanih, 5.085 izvoda iz matične knjige umrlih i 7.712 uverenja o državljanstvu... Istovremeno, izvršeno je ukupno 7.568 raznih vrsta upisa u matične knjige, 15.201 promena u biračkim spiskovima, 40.087 akata u oblasti matičnih knjiga sa područja opština sa Kosova i Metohije. Preko prijemne kancelarije primljeno je i dostavljeno u rad 8.609 predmeta i overeno 12.054 rukopisa i prepisa, preko pisarnice Uprave prosleđeno je 11.786 običnih i 12.354 preporučene pošiljke, odnosno 523 telegrama. U okviru pravne pomoći, pruženo je 386 pravnih usluga i data su 154 pravna saveta. Pored ovih, Opštinska uprava je obavljala i veliki broj drugih poslova iz svoje nadležnosti.
Krajem prošle godine počela je realizacija projekta „E - matična knjiga”, kojim je predviđen unos 100.000 upisa iz matičnih knjiga i knjiga državljana u računarski sistem. Unos podataka otpočeo je knjigom državljana, što je trebalo da bude završeno do kraja januara, a zatim sledi unos iz matičnih knjiga.

KADROVI I RADNI PROSTOR
U Izveštaju je navedeno da je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta sistematizovano 159 radnih mesta sa 312 izvršilaca i da je od tog broja krajem 2006. godine bilo angažovano 236 izvršilaca sa statusom zaposlenih na neodređeno vreme i 44 zaposlena na određeno vreme. Od ukupno 236 stalno zaposlenih, 78 je sa visokom, 24 sa višom, 85 sa srednjom školskom spremom, jedan VKV radnik, devet KV i 39 NKV radnika. Među 102 zaposlena sa visokom i višom spremom, 34 su diplomirana pravnika ili pravnika, 20 diplomiranih ekonomista ili ekonomista, 14 diplomiranih inženjera građevinarstva i arhitekture i 34 zaposlena ostalih stručnih profila. Tokom prošle godine po raznim osnovama radni odnos prestao je devetorici zaposlenih, dok je u radni odnos na neodređeno vreme primljeno devet, a na određeno 14 osoba. Prosečna starost stalno zaposlenih u Upravi je 48,7 godina.
U Izveštaju je navedeno da je Opštinska uprava smeštena u zgradi opštine, koja ima 5.000 kvadratnih metara korisnog prostora. Od te površine, na kancelarijski prostor otpada 4.727 kvadrata, a ostatak na sale i zajedničke prostorije. Opština, odnosno njena Uprava, pri tom, raspolaže sa samo 1.856 kvadratnih metara, dok preostali 2.871 kvadrat koriste Poreska uprava, Republički geodetski Zavod, Raški upravni okrug, Ministarstvo odbrane, MSP, organi za prekršaje i ostali korisnici. Zgrada ima 197 kancelarija, od kojih Opštinska uprava koristi 74.
Zbog nedostatka prostora, tokom prošle godine je u prizemlju zgrade, antreu, započeta dogradnja, kojom bi trebalo da se dobije ukupno 666 kvadratnih metara, od čega 522 za kancelarijski prostor. Od 22 nove kancelarije, Opštinskoj upravi trebalo bi da pripadne 19 (393 m2), dve kancelarije (78 m2) bi pripale Republičkom geodetskom zavodu, dok je jedna veća prostorija (51 m2) planirana za edukacioni centar Opštinske uprave i bila korišćena za obuku kadrova uz podršku MSP (Programa podrške opštinama). Uprava, inače, raspolaže i voznim parkom od 12 putničkih i dva terenska vozila. Najstarije vozilo je iz 1988, a najmlađe iz 2006. godine.

FINANSIJSKI PODACI
U Izveštaju su navedeni i finansijski pokazatelji za Opštinsku upravu i njen rad u 2006. godini. Budžetom opštine za funkcionisanje OU korišćena su sredstva predviđena budžetom opštine za prošlu godinu - 196,5 miliona dinara, od kojih je po raznim osnovama utrošeno 183,7 miliona dinara ili 93,5 odsto. Od tog iznosa na ime zarada i doprinosa za zaposlene utrošeno je 118,3 miliona dinara, na ime prevoza zaposlenih 3,1 milion, za socijalna davanja zaposlenima 5,2 miliona, troškove elektroenergije 2,8 miliona, centralnog grejanja 2,5 miliona, vodovoda i kanalizacije 1,6 miliona, obezbeđenja zgrade 3,7 miliona, troškova telefona i telefaksa 1,8 miliona, dnevnica za službena putovanja 1,9 miliona, troškova nabavke kancelarijskog materijala 2,9 miliona i troškova za gorivo 1,6 miliona dinara, dok je za službena putovanja utrošeno 18.519 litara goriva za 147.077 kilometara pređenog puta.
Prosečna plata zaposlenih u Opštinskoj upravi u neto iznosu u 2006. godini iznosila je 20.756,13 dinara. Neto prosečna plata načelnika Uprave bila je 47.196 dinara, načelnika pojedinih odeljenja 39.983, šefova odseka 31.847, rukovodilaca grupa poslova 26.457, zaposlenih sa VSS 24.965, zaposlenih sa VŠS 20.860, VKV zaposlenih 16.087, zaposlenih sa SSS 19.663, KV zaposlenih 16.703 i NKV zaposlenih 14.485 dinara. Po zaključku Vlade Srbije, dozvoljeni rast plata zaposlenih u Upavi u prošloj godini iznosio je 9,85 odsto i ovaj zaključak je u potpunosti ispoštovan.
U zaključnom delu Izveštaja navedeno je da je „na osnovu izvršenih analiza organizacije i sistematizacije radnih mesta, stepena saradnje pri obavljanju poslova, postojećih kadrovskih potencijala, radnog prostora, materijalno-tehničke opremljenosti i stanja informatičke opremljenosti Opštinske uprave, došlo se do zaključka da su to upravo ključni problemi koji bitno utiču na njene kapacitete i efikasnost u radu”. Takođe, da to „nameće potrebu reorganizacije OU, uvođenja i primene savremene informacione i komunikacione opreme, što za krajnji cilj ima modernizaciju Uprave - moderno, efikasno i odgovorno upravljanje opštinom, sa akcentom na racionalno korišćenje postojećih resursa, izgradnju profesionalnih kapaciteta i koordinisan razvoj zasnovan na potrebama građana”.

PROJEKAT MODERNIZACIJE
U Izveštaju se navodi da je, na osnovu uočenih problema, Opštinska uprava krajem 2006. godine započela aktivnosti na projektu „Koncept organizacije i funkcionisanja Opštinske uprave u opštini Kraljevo”, koji je pokrenut u saradnji sa MSP (Program podrške opštinama), putem kojeg švajcarska Vlada pruža podršku modernizaciji i racionalizaciji lokalne uprave u nekoliko opština u Srbiji, u skladu sa evropskim standardima. Pored normativnog dela, taj projekat, ali i druge mere, podrazumevaju i nastavak permanentne edukacije zaposlenih, veću radnu odgovornost i bolje vrednovanje kvantiteta i kvaliteta rada zaposlenih u Opštinskoj upravi.

ODBORNIČKA PITANJA IZMEĐU NORMATIVNOG I STVARNOG - piše Slobodan Rajić
Sve više „mrtvo slovo na papiru”?

   • Možda su najbolji primer za nedelotvornost odborničkih pitanja već navedeni nerešeni komunalni problemi u Boračkom naselju, kao i problem sanacije raskopanih ulica i trotoara posle gasifikacije u Higijenskom zavodu, na koje je Verica Anđelković javno ukazala na poslednjoj sednici Skupštine opštine, iznevši trogodišnje nezadovoljstvo građana!?

   Institut odborničkog pitanja postoji od kada postoji i skupštinski život u Srbiji. Ranije je imao mnogo veći značaj, a vremenom se, čini se, sveo na puku formalnost!? Naime, još u vreme bivše SFRJ, kao i u prvim godinama obnovljenog višestranačkog sistema, devedesetih godina prošlog veka, odbornici su imali to zagarantovano pravo, ali su svoja pitanja postavljali javno, na skupštinskim sednicama i na istom ili narednom zasedanju dobijali takođe javni odgovor. Tada smo bili i svedoci, pre svega zbog „pritiska” javnosti, da su pojedina odbornička pitanja postizala efekat u rešavanju javno iznetih problema. Od uvođenja direktnih TV-prenosa, odbornička pitanja i odgovore na njih mogli su da vide i čuju i građani koji su gledali TV-prenose skupštinskih „sesija”, pa su ova pitanja dobijala još više na težini. U praksi se, međutim, pokazalo da su odbornička pitanja vremenom gubila na značaju, pa se dešavalo da, pošto su kao i danas postavljana na kraju sednice, u skupštinskoj sali, uz skupštinsko predsedništvo i predstavnike opštinskih službi, ostajali samo odbornici koji treba da postave pitanje!?
   Zbog toga je pre nekoliko godina promenjena praksa javnog postavljanja odborničkih pitanja i dobijanja odgovora na njih. Danas se tako u skupštinama ova pitanja postavljaju u pisanoj formi, a pisanim putem dobijaju i odgovori. Ova materija regilisana je jedino poslovnicima o skupštinskom radu. U Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu opštine Kraljevo o ovoj materiji nema ni reči. Samo je Poslovnikom o radu Skupštine opštine Kraljevo, u 7. poglavlju, koje reguliše prava i dužnosti odbornika, članom 76. propisano da „odbornik ima pravo da traži objašnjenja i obaveštenja od predsednika Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine, načelnika odeljenja i organa po pitanju koje je na dnevnom redu sednice Skupštine, kao i da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice, s tim što je dužan da pitanje dostavi predsedniku Skupštine u pisanom obliku” i da se „odgovori na postavljena odbornička pitanja daju najkasnije na narednoj sednici Skupštine”. Očigledno je da se institut odborničkog pitanja sveo samo na informativni nivo, a da nije regulisan dalji postupak, pre svega u slučaju kada odbornik nije zadovoljan dobijenim odgovorom!?

NEPOVOLJNA STATISTIKA
Dosadašnja praksa u radu kraljevačkog „lokalnog parlamenta” potvrdila je činjenicu o gubljenju značaja, delimično i svrhe, postavljanja odborničkog pitanja. To se najbolje vidi iz statističkih podataka o broju i strukturi postavljenih odborničkih pitanja u sadašnjem sazivu Sklupštine opštine Kraljevo. Naime, prema podacima Odeljenja za skupštinske poslove Opštinske uprave Kraljevo, za tri godine i tri i po meseca rad sadašnje Skupštine, na ukupno 24 održane sednice, samo je 20 od 70 odbornika postavilo ukupno 50 odborničkih pitanja, s tim što su pojedini odbornici postavljali po više puta pitanja. Broj pitanja i odbornika koji ih postavljaju iz godine u godinu se smanjuje. Tako je 2004. godine 11 odbornika postavilo 27 pitanja, 2005. šest odbornika 19 pitanja, 2006. tri odbornika četiri pitanja, a u prva tri i po meseca ove godine nije postavljeno nijedno odbornčiko pitanje. Očigledno se odbornički entuzijazam smanjivao sa približavanjem kraja njihovog, a time i skupštinskog mandata.
Najviše odborničkih pitanja postavljali su odbornici skupštinske opozicije, što je i razumljivo s obzirom na njihov „korektivni karakter” i ulogu u parlamentarnom sistemu i životu. Tako su u SO Kraljevo najviše pitanja postavili odbornici Srpske radikalne stranke (devet) i Demokratske stranke (pet), dva odbornika sa postavljenim pitanjima bila su iz DSS-a, a po jedan iz SPO, DHSS-a i Nove Srbije. Najviše odborničkih pitanja odnosilo se na razne komunalne i druge probleme iz nadležnosti Skupštine, njenih organa i službi, kao i opštinskih javnih preduzeća i ustanova.

ŠTA ODBORNICI PITAJU
Prema podacima, najviše pitanja postavio je odbornik SRS Vito Dmitrović, pored ostalog i kakav je način isplate naknada članovima upravnih i nadzornih odbora opštinskih JP i ustanova, o dužini čekanja na prijem kod predsednika opštine, zaduženju članova Opštinskog veća po resorima, uplatama od privatizacije kraljevačkih preduzeća u opštinski budžet, naknadama vlasnika trafika... Odbornik Miljko Četrović (SRS) je 2004. godine postavio pitanja koja su se odnosila na reemitovanje emisije „Otvoreni studio” Glasa Amerike na TV Kraljevu, na privatizaciju društvenih preduzeća, zaštitu opštinskog poslovnog prostora posebno od strane Opštinskog javnog pravobranilaštva i na plansku osnovanost izgradnje tzv. „Kraljevačke terase”. Odbornik Vojislav Janićijević (SRS) je postavio pitanja o stanju gradske plaže u Kraljevu, prestanku rada Sportskog saveza opštine i načinu finansiranja sportskih klubova, obustavljanju primene Odluke o auto-taksi prevozu i izradi projektne dokumentazije za „paralelni” gradski most na Ibru. Dijana Danilović (SRS) je pitala o problemu otpadnih voda u naselju „Braća Jerković” i kanalizacije i saobraćaja u Ulici Tiosava Karapandžića, Blagoje Bešević (SRS) o uređenju Trga Svetog Save, Ivan Damljanović (SRS) o ukupnim primanjima predsednika i članova Privremenog organa i broju novozaposlenih u opštinskih službama u to vreme, a odbornik Savo Radović (SRS) o platama i stalnom zaposlenju opštinskih funkcionera.
Verica Anđelković (DS) postavila je pitanja o preduzimanju mera u sprečavanju „divlje gradnje” u Kolubarskoj ulici i uređivanju ulica i trotoara u naselju Higijenski zavod nakon započete gasifikacije, Vukomir Mitrović (DS) o naplati komunalnih računa za socijalno zaštićene stanare u objektu na Beranovcu, Radomir Marković (DS) o preduzimanju mera za poboljšanje uslova života građana u Boračkom naselju i uređenju leve obale Ibra duž Karađorđeve ulice, dok je i odbornik Miša Rumenić (SPS) pitao o realizaciji zaključka koji se odnosi na uređenje Boračkog naselja.
Odbornici vladajuće koalicije postavili su takođe jedan broj pitanja. Prof. dr Vladan Karamarković (DSS) pitao je o iznosu nenaplaćenih potraživanja i broju direktora i drugih odgovornih radnika i visini njihovih plata u javnim preduzećima i ustanovama, Rade Erac (DSS) o iznosu sredstava za investicije u mesnim zajednicama po osnovu udruživanja sredstava, Milan Stevanović (Nova Srbija) o ubiranju „zemljarine” i usmeravanju budžetskih sredstava u MZ Ratina, Saša Veselinović (DHSS) o stupanju na snagu Odluke o poveravanju prevoza u javnom gradskom i prigradskom saobraćaju, a Milovan Tomović (SPO) zašto se odustalo od izgradnje kolektora fekalne kanalizacije Kraljevo - Mataruška Banja 2004. godine.

UGLAVNOM INFORMACIJE
Prema rečima Miloša Petrovića, načelnika Odeljenja za skupštinske poslove, u skladu sa Poslovnikom o radu SO Kraljevo, odbornička pitanja prosleđivana su nadležnim organima, službama i pojedincima, koji su u datom roku, do naredne sednice, u pisanoj formi odgovarali odbornicima na postavljena pitanja. Kao i kod mnogih drugih upravnih, pa i sudskih postupaka, međutim, i ovde je osnovni nedostatak koliko su odbornici najpre bili zadovoljni dobijenim odgovorom, ali još i više efikasnošću u rešavanju iznetog problema. Čiljenica je da su neki od problema pomenutih u odborničkim pitanjima u međuvremenu rešeni, ali i da je veliki broj ostao nerešen. Možda su najbolji primer za to već navedeni nerešeni komunalni problemi u Boračkom naselju, kao i problem sanacije raskopanih ulica i trotoara posle gasifikacije na Higijenskom zavodu, na koje je Verica Anđelković javno ukazala na poslednjoj sednici Skupštine opštine, iznevši nezadovoljstvo građana!?
Što se, pak, tiče uzroka opadanja interesovanja za odbornička pitanja, pored navedenih, načelnik Petrović podseća da je još pretprošle godine stupio na snagu novi Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i da odbornici, ali i svi građani, mogu pod propisanim uslovima da dobiju većinu informacija od nadležnih organa i da na taj način pokreću rešavanje raznih problema i neposredno učestvuju u vršenju vlasti. U svakom slučaju, odbornička pitanja, iako su politički i normativno još važeći institut, polako ali sigurno gube na značaju i sve više ostaju „mrtvo slovo na papiru”, a to traži i odgovarajuće promene u skupštinskom sistemu: ili im dati veću ulogu i snagu, ili ih ukinuti kao prevaziđenu formu odborničkog rada?

PROTEST OO LDP KRALJEVO POVODOM NAPADA NA NOVINARA DEJANA ANASTASIJEVIĆA
Upozorenje zbog politike nasilja!?

   U znak protesta zbog pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića, novinara beogradskog nedeljnika „Vreme”, Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Kraljevu u ponedeljak, 16. aprila, organizovao je petominutnu blokadu saobraćaja u Ulici cara Lazara u Kraljevu, ispred svojih prostorija. Tom prilikom, predstavnici LDP-a istakli su da je „napad na novinara Anastasijevića dokaz da se politička elita u Srbiji nije ogradila od izazivača rata, mržnje i nasilja”.
Kratkotrajna blokada saobraćaja u Kraljevu bila je deo sinhronizovane akcije LDP-a, koja je organizovana u svim gradovima Srbije u kojima postoje opštinske organizacije ove partije. Rečeno je i da je „napad na novinare mogao biti očekivan, s obzirom na političku klimu u našoj zemlji”.
- U situaciji kada većina političara prećutno ili izričito odobrava netoleranciju prema drugima i drugačijima, onda možete očekivati svakakvo nasilje. Mi želimo da upozorimo da je krajnje vreme da se prestane sa tim - istakla je Jelena Petrović, člano OO LDP Kraljevo.
U LDP-u takođe smatraju da počinioci ovog nedela moraju biti otkriveni i uhapšeni odmah, jer u suprotnom nikada neće biti uhvaćeni.
- A kada se ne uhvate uopšte, ili ne mogu ili ne žele da ih uhvate. Bojim se da je u našem slučaju često ovo drugo u pitanju. Zato želimo da upozorimo sve koji žele da misle svojom glavom da je ovo nešto što prevršuje čašu i da moramo da se organizujemo protiv ovakvih stvari - naglasila je Petrovićeva.
Vozači su mirno sačekali u koloni, iako većina nije znala razlog blokade.

TRIBINA U „LINGVA” CENTRU U KRALJEVU
Civilno društvo - potpora demokratskoj državi

   „Samo demokratska država može da stvori demokratsko društvo, a demokratsko civilno društvo može da bude potpora razvoju demokratske države”, istakao je mr Žarko Paunović, politikolog, na tribini u „Lingva” centru u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice. Na tribini je predstavljena i njegova knjiga „Budućnost civilnog društva u Srbiji”.
Paunovićeva knjiga se sastoji od govora ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića i tekstova o stanju civilnog društva u Srbiji. Premijer Đinđić, istakao je Paunović, prvi je predsednik vlade koji je započeo komunikaciju i saradnju sa civilnim društvom u Srbiji.
- U suštini, knjiga je vezana za neke događaje koji su se dešavali u civilnom društvu u Srbiji nakon petooktobarskih promena, kada je u suštini država prvi put počela da komunicira na ozbiljan način sa civilnim društvom i kada je civilno društvo bilo prepoznato kao jedan ključan partner države u stvaranju jednog modernog demokratskog društva - istakao je Paunović.
Prema njegovim rečima, civilno društvo čine građani i njihove različite organizacije i mreže koje deluju preko javnosti i tržišta. Da bi civilno društvo delovalo kao takvo, mora da postoji pravni okvir, odnosno država. Vlada u svojoj strategiji razvoja, upozorava Paunović, danas gotovo da i ne pominje civilno društvo.
- Budućnost civilnog društva u Srbiji uistinu zavisi od toga na koji način će država da pomogne njegovo stvaranje, organizovanje i delovanje. To jeste paradoks, i o tom paradoksu su pisali mnogi teoretičari vrlo ozbiljno. Jedan od njih je Majkl Volcer, koji je napisao da samo demokratska država može da stvori demokratsko društvo, a demokratsko civilno društvo može da bude vrlo velika potpora rađanju demokratske države - naglasio je Paunović.
Onog trenutka kad budemo shvatili da je aktivno i nezavisno građansko društvo od neprocenjive koristi, zaključio je Paunović, i kada ono postane deo strategije politike ove zemlje, možemo očekivati da Srbija postane demokratska i moderna.

OBELEŽENA SEDAMNAESTOGODIŠNJICA “UDARNE PESNICE” KRALJEVAČKE OPOZICIJE - piše Ivan Rajović
Uvek je bilo teško biti član Srpskog pokreta obnove

   • Za svoje programske i političke ciljeve, Srpski pokret obnove se uvek borio demokratskim sredstvima, a borio se za demokratsku, višestranačku, ekonomski i duhovnu snažnu Srbiju. Srbiju, u kojoj će biti poštovano svačije nacionalno, religijsko, jezičko pravo, kao i sva druga građanska prava i ljudsko dostojanstvo

   Na prigodnoj svečanosti kojoj su prisustvovali brojni učesnici uglavnom političkog života u gradu, u sredu veče je u prostorijama OO SPO obeleženo sedamnaest godina postojanja ove političke organizacije. Zanimljivo je primetiti da ovom skupu, pored već pomenutih aktivnih sudionika i predstavnika ideološki srodnih stranaka, nije bilo moguće videti bilo koga od bivših funkcionera OO SPO, od onih koji su se u datom trenutku isključivo zahvaljujući ovoj stranci vinuli u sam vrh lokalnog političkog života. Neki su taj uzlet nastavili i dalje, na republičkom nivou, u drugim strankama, na visokom položajima i sa zavidnim kapitalom koji su stekli svojim ,,političkim” radom. Nije mali broj onih koji su i danas na određenim funkcijama, a da su svojevremeno važili za viđenije pripadnike ,,udarne pesnice” kraljevačke opozicije. Ali, kako se dalo primetiti, oni pravi, izvorni i ovoj ideologiji naklonjeni članovi i dalje su ostali tu, uz sve one probleme koje sa sobom u politici nose doslednost, čestitost i poštenje.
Govoreći o istorijatu Pokreta, predsednik OO Mirko Vuković je, pored ostalog, rekao kako je Program srpskog pokreta obnove usvojen 29. oktobra 1990. godine, na prvom Saboru Srpskog pokreta obnove, upozorio na krvavi raspad tadašnje Jugoslavije i poraz državnih i nacionalnih interesa srpskog naroda, ukoliko se Srbija, kao matična država svih Srba, već na prvim višestranačkim izborima, krajem te godine, ne oslobodi istorijski mrtve i antidemokratske ideologije socijalizma.
Čitavu deceniju nakon Prvog sabora, Srpski pokret obnove je za budućnost Srbije, za njen napredak, za dobrobit njenih građana i za njenu punu demokratizaciju, ulagao sve svoje snage i potencijale, podnoseći najveće i nemerljive žrtve, a životi ubijenih mladih ljudi nemaju cenu.
Iste te godine, u Kraljevu je osnovan Opštinski odbor Srpskog pokreta obnove, koji je u skladu sa programom stranke, i u skladu sa vizijama i opredeljenjima rukovodstva, dao veliki doprinos stvaranju, a danas jačanju demokratije i ukupnom napretku, i duhovnom izgledu našeg grada.
Od tih godina pa do danas, Srpski pokret obnove je, da li slučajno ili namerno, delio sudbinu naroda, prešavši, za to vreme, težak i trnovit put, idući prema demokratskim vrednostima i zajednici evropskih naroda. Zahvaljujući toj i takvoj borbi, kao i borbi prijatelja iz drugih stranaka, Srbija više nije tamo gde je bila pre deceniju ili deceniju i po, ali, nažalost, nije ni tamo gde bi, po svom položaju, značaju, vrednostima i doprinosu evropskoj civilizaciji i kulturi, trebalo da bude.
Za svoje programske i političke ciljeve, Srpski pokret obnove se uvek borio demokratskim sredstvima, a borio se za demokratsku, višestranačku, ekonomski i duhovno snažnu Srbiju. Srbiju, u kojoj će biti poštovano svačije nacionalno, religijsko, jezičko pravo, kao i sva druga građanska prava i ljudsko dostojanstvo.
U ovoj borbi, kako je primetio Vuković, ,,činjene su i greške, ali nikada na štetu drugih, već isključivo na sopstvenu štetu, ali se kao stranka i kao ljudi nemamo čega stideti. Uvek je bilo teško biti član Srpskog pokreta obnove, a danas, kada nismo parlamentarna stranka, posebno. Ali jedna izgubljena bitka ne znači i izgubljeni rat”.
- Srpski pokret obnove je u svom postojanju imao uspona i padova, pobeda i poraza, ali se uvek iz poraza vraćao osvežen, osnažen i obogaćen novim ljudima i novim idejama. Duboko sam ubeđen da će tako biti i u budućnosti i da će Srpski pokret obnove ponovo zauzeti mesto u političkom životu Srbije, koje mu po svojoj snazi, idejama, opredeljenjima i doprinosu napretka Srbije, pripada.
Verujem, da je u ovim teškim vremenima za našu otadžbinu Srpski pokret obnove potreban Srbiji, jer smo mi stranka koja je oličenje hrabrosti, vere, iskrenosti, poštenja, vernosti, pravednosti, odgovornosti, časti.
Mi, sa čistom savešću kao našom jedinom sigurnom nagradom za sve što smo činili, sa istorijom kao konačnim sudijom naših dela, nastavićemo da radimo za dobrobit zemlje koju volimo, moleći Njegov blagoslov i Njegovu pomoć, ali znajući da ovde na zemlji Božje delo uistinu mora biti naše sopstveno - rekao je Mirko Vuković na sedamnaestoj godišnjici Srpskog pokreta obnove.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE - piše Marko Slavković
Preduzeća i dalje zagađuju okolinu

   • Republički inspektor Dragan Nićiforović redovno kontroliše rad korisnika ribarskog područja na očuvanju voda i živog sveta u njima, ali im pruža i stručnu pomoć u realizaciji ciljeva • Ingerencije u tri okruga • ,,Hristifor Perišić Kićo” u svemu izvršava svoje obaveze predviđene (peto)godišnjim planom. Posebno je razvijena ribočuvarska služba • I pored evidentnih zagađivača, reke Ibar i Zapadna Morava bogate su ribom

   Republički inspektor za zaštitu životne sredine u oblasti ribarstva, u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine, Dragan Nićiforović, najveći deo radnog vremena provodi na terenu, gde kontroliše aktivnosti korisnika ribarskih područja na očuvanju voda i živog sveta u njima. Narodski rečeno, njegov rejon je veliki, čak ogroman. Ima ingerencije za tri okruga: Moravički, Raški i Zlatiborski. I uopšte nije lako svuda stići, sve obići, ukazati na propuste, pomoći savetima, ali i preduzeti nepopularne mere, kad je to baš neophodno. Utoliko pre što u ova tri okruga gravitira sedam korisnika ribarskih područja. To su organizacije sportskih ribolovaca koje su na republičkom konkursu dobile vode na čuvanje i gazdovanje, pa otuda imaju pravo i obavezu u vezi sa svim onim što je programom o ribarstvu predviđeno, i to u trajanju od pet godina. Jedan od tih sedam korisnika je kraljevački ,,Hristifor Perišić Kićo”. Jednostavno rečeno, ova organizacija gazduje vodama od čačanske do trsteničke opštine, i od Kraljeva do Raške.
Na svih sedam ribarskih područja, u tri regiona, dozvoljen je samo sportski ribolov, a Zakonom o ribarstvu tačno je precizirano kako se vrši sportski ribolov.
- U tom smislu, svih sedam organizacija sportskih ribolovaca, uglavnom, dobro obavlja svoj posao. One čuvaju reke, riblji fond obogaćuju, i imaju organizovane i ažurne službe koje svakodnevno prate stanje na rekama i oko njih. Međutim, i dalje imamo evidentne zagađivače. Čak i ovo malo industrije što radi veliki je problem za održivi živi svet u našim vodama, jer u reke ispušta otrovne i zagađujuće materije - sa žaljenjem konstatuje inspektor Nićiforović.
I zaista, za neka preduzeća i pojedince uzaludno je i sankcionisanje, što je, inače, i predviđeno Zakonom o ribarstvu i Zakonom o zaštiti životne sredine. Mnogi od njih vrlo brzo nastvaljaju po starom, verovatno i zbog relativno blagih kaznenih mera za učinjene prekršaje u zagađivanju čovekove okoline.

POHVALE ZA OČUVANJE PRIRODNOG MRESTA
Što je i logično, interesovalo nas je mišljenje republičkog inspektora Nićiforovića o radu ,,Hristifora Perišića Kića”.
- Ova organizacija, zaista, dobro radi, i ima dosta dobro razijenu ribočuvarsku službu, što je najvažnije kada je u pitanju čuvanje mresta, posebno skobalja, na ovim rekama. Jedan od razloga što su reke Ibar i Zapadna Morava bogate ribom je upravo taj što je sačuvan prirodni mrest. To je osnova svega u ribarstvu - da se ribe razmnožavaju prirodnim putem. Dobro je i kad se izvrši poribljavanje, dobro je i kad se poribljavanje izvrši sa zdravom i kvalitetnom ribom, pod uslovom da reke nisu zagađane. Naš cilj i jeste da ih od zagađivanja sačuvamo. Pored pojedinih preduzeća, kao zagađivača, imamo veliki problem i sa separacijama i nekontrolisanom eksploatacijom šljunka i peska, čega najviše ima na Zapadnoj Moravi i Ibru. Na rešavanju tog problema ubuduće će morati mnogo više da se radi, u čemu moramo imati odgovarajuću podršku i pomoć ,,Srbijavode” i vodoprivredne inspekcije - naglašava Nićiforović.
Govoreći o ovogodišnjem mrestu skobalja na Ibru i Zapadnoj Moravi, koji je počeo 13. marta, a ovih dana je uspešno završen, Nićiforović taj prirodni čin s pravom naziva manifestacijom koju građani sa zadovoljstvom prate, jer se čitava jata, na hiljade skobalja, mogu videti u Ribnici, Lopatnici, i drugim rečicama. I ne samo da se mogu videti, već, da nije organizovanog višednevnog i danonoćnog čuvanja, ribokradice bi ih desetkovale, kao što se to ranijih godina i događalo, pre uspostavljanja ribočuvarske službe u sastavu ,,Kića”, organizacije koja zvanično gazduje ovim vodama. Uopšte uzevši, inspektor Nićiforović je zadovoljan aktivnostima i rezultatima ,,Hristifora Perišića Kića”.

MINISTARSTVO USMERAVA I POMAŽE
Načelnik ribarskog područja, Milan Milosavljević Mida, na početku razgovora o ovoj temi kaže da i ,,Kićo” i Kraljevo imaju sreću što je inspektor Nićiforović u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine, jer je dugo godina angažovan u tom poslu i ,,u prste” poznaje kompletnu problematiku u vezi sa zaštitom životne sredine, očuvanjem čistih voda i živog sveta u njima.
- Ministarstvo, posebno inspektor Nićiforović, usmerava nas i pomaže nam u radu, isključivo poštujući zakonske osnove. Jednostavno, gospodin Nićiforović ima osećaj i razumevanje za neke naše probleme i specifičnosti - kaže Milosavljević.
Kao korisnik voda ,,Kićo” je, inače, obavezan da ima petogodišnji i godišnji plan aktivnosti. Taj program je vrlo ozbiljno i detaljno urađen, a radili su ga profesori sa Biološkog fakulteta u Kragujevcu. Da bi bio važeći, program je morao da prođe reviziju u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine, gde je morao da bude i overen. Dakle, sav taj posao je mnogo kompleksniji i ozbiljniji nego što to neupućenima može da se učini. Takav jedan akt za korisnike voda, i za ,,Kića”, asoplutno je obavezujući. U svim tim strogo stručnim aspektima, u toj kontroli, propisan je precizan način nabavke ribe za poribljavanje. Na primer, obavezan je tender, mora da se znaju dobavljači, a oni moraju da imaju sve moguće registracije. Kada riba dođe kod korisnika vode, mora da ima putnu ispravu, veterinarski nalaz, moda da ima zdravstveni atest, obavezno je prisustvo inspektora. Takva procedura je uvek, bez izuzetka.
- Ako nekad kod nas postoji neka dilema, u pogledu primene zakonskih odredbi, i ne samo u tom pogledu, mi se uvek sa sigurnošću možemo osloniti na pomoć i stručno tumačenje inspektora Nićiforovića i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine - ističe Milosavljević.
Inače, zahvaljujući činjenici da je sedište inspektora Nićiforovića u Kraljevu, i više od toga zahvaljujući njegovom nastojanju da bude upućen u sva dešavanja u vezi sa zaštitom životne sredine u oblasti ribarstva, primetno je da je on barem dva-tri puta sedmično na terenu sa ribočuvarima i odgovornim ljudima iz ,,Hristifora Perišića Kića”. Kad je saradnja takva, dobri rezultati ne mogu izostati. I to je činjenica.

PUTNA PRIVREDA
Počeli radovi na „starom“ putu Kraljevo-Čačak

    Ovih dana započeta je dugo najavljivana rekonstrukcija „starog” puta Kraljevo-Čačak, preko Samaila. U ovoj, prvoj fazi, predviđena je kompletna obnova kolovoza u dužini od osam kilometara. Radovi se izvode na isprojektovanoj deonici od podnožja Ružića brda do strugare „Atlas Fud” u Samailima. Postojeći kolovoz je u veoma lošem stanju, pa Preduzeće za puteve Beograd, koje izvodi radove, najpre skida površinski sloj asfalta, nakon valjanja nasipa ga šljunkom i proširuje, pa tek onda asfaltira.
   Ovaj regionalni put do sada je bio širok 5,6 metara, a nakon rekonstrukcije biće širi za 60 centimetara. Predviđeno je da se na ovoj deonici izgrade proširenja za autobuska stajališta. U toku je i doprojektovanje pešačke staze ispred škole „Braća Vuilotijević” u Drakčićima.
   Republička Direkcija za puteve za ovih osam kilometara puta obezbedila je 129 miliona dinara, a opština Kraljevo 30 miliona dinara. U toku je projektovanje i ostalih deonica ovog regionalnog puta, ali je neizvesno kada će one biti rekonstruisane.
   Veoma je bitno što je u okviru sadašnje rekonstrukcije ,,starog” puta Kraljevo-Čačak planirana i rekonstrukcija najopasnije raskrsnice u Kraljevu, raskrsnice ulica Đure Đakovića i Sedam sekretara SKOJ-a i Ibarske magistrale u Jarčujku. Novim projektom predviđeno je da nema direktnog ukrštanja vozila na ovoj raskrsnici .

JUBILEJI - piše Ivan Rajović
Šest decenija rada Narodne tehnike u Kraljevu

   • Narodna tehnika je formirana 17. aprila 1946. godine pod nazivom ,,Tehnika i sport", nešto kasnije je dobila novi naziv ,,Narodna tehnika", a sport novi naziv ,,Fiskulturni savez Jugoslavije" • Tada su formirani opštinski, sreski, pokrajinski odbori narodnih tehnika u Srbiji, a time i u Kraljevu

   Povodom 60 godina rada Narodne tehnike i obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle, u prostorijama ove organizacije održana je prigodna svečanost, na kojoj su zaslužnima uručena i adekvatna priznanja.
Prema dokumentima, kako je u pozdravnoj besedi istakao predsednik Narodne tehnike dipl. inž. mašinstva Milutin Vučinić, Narodna tehnika je formirana 17. aprila 1946. godine pod nazivom ,,Tehnika i sport". Nešto kasnije, ,,tehnika” je dobila novi naziv ,,Narodna tehnika", a ,,sport” - ,,Fiskulturni savez Jugoslavije". I tada su formirani opštinski, sreski, pokrajinski odbori narodnih tehnika u Srbiji, a time i u Kraljevu.
Pri Fabrici vagona u početku su formirani klubovi za širenje nauke, društvo ,,Nikola Tesla", Auto-moto klub i Aeroklub. Nešto kasnije, formirani su radio-amaterski klubovi i pojedini savezi koji su okupljali stručne organizacije.
U početku su bile tri-četiri organizacije kluba tehnike, koje su svoje aktivnosti uspešno sprovodile zahvaljujući stručnjacima koji su pre Drugog svetskog rata radili u Fabrici vagona i Fabrici aviona na Aerodromu. Narodna tehnika i njene asocijacije su u prvo vreme koristile kadrove navedenih organizacija. Krajem šezdesetih godina počinje ekspanzija i razvoj organizacija narodne tehnike kao što su: AMD, Aeroklub, Udruženje vozača i automehaničara, radio-amaterski klubovi u Kraljevu, Vrbi i Lađevcima, Udruženje nastavnika tehničkog obrazovanja, koje je zajednički sa Narodnom tehnikom formiralo klubove mladih tehničara u osnovnim školama i omladinske klubove tehnike u srednjim školama.
Posebno mesto pripada Savezu inženjera i tehničara opštine Kraljevo, koje je jedinstven primer kako se zajednički radi sa Narodnom tehnikom na širenju tehničke kulture i proizvodno-tehničkog stvaralaštva mladih i odraslih u našoj opštini. U okviru Saveza inženjera i tehničara formirana su društva inženjera i tehničara po grupama.
Od 1960. do 1990. godine sve organizacije su dale veliki doprinos, kako u radu sa mladima u osnovnim školama, tako i u radu, edukaciji svoga članstva. Poseban doprinos dale su u organizaciji raznih smotri i takmičenja - opštinskih, republičkih i saveznih smotri bivše Jugoslavije, na kojima su godinama najbolje rezultate u državi postizali kraljevački metalci, mladi tehničari, piloti, padobranci, orači, radio-amateri...

PRVA ZLATNA MEDALJA
Prvu zlatnu medalju u Narodnu tehniku, sa savezne smotre, doneo je Vladan Čurlić iz Novog Sada 1964. godine, iz oblasti radio tehnike. Osvojio je prvo mesto kao konstruktor na izradi radio-prijemnika.
Zatim je orač Sreten Trnavac predstavljao Srbiju i Jugoslaviju na svetskom takmičenju orača u SAD, u Čikagu. Slede najbolji metalski radnici, zavarivači. Godinama su držali prva mesta Veličko Pavlović, Bogdan Radosavljević i Jagoš Kovačević. Potom je vrsni padobranac Zoran Pavićević učestvovao na Svetskom prvenstvu i osvajao prva mesta.
Posebno mesto pripada učenicima osnovnih škola, koji, u okviru Kluba mladih tehničara i tehničkih sekcija, učestvuju na smotrama iz raznih grana tehnike. Oni postižu najbolje rezultate na republičkim smotrama, a pogotovu poslednjih godina na smotrama koje organizuju ministarstva za nauku, tehnologiju i ekologiju i Narodna tehnika Srbije pod nazivom ,,Korak u novi milenijum". To je i razlog da se proglasi 10 takmičara za 2007. godinu koji su pobednici i nosioci medalja sa ovih smotri.
Od 1974, svake godine, za Dan tehnike, proglašava se 10 takmičra godine. To je ukupno 320 takmičara koji su proglašeni takmičarom godine Narodne tehnike Kraljeva.
Na jednoj od sednica Narodne tehnike, na kojoj su bili svi predsednici organizacije, 1966. godinesa savezne smotre, razmatrani su položaj i materijalni uslovi organizacije, kao i prostor, i doneta je odluka da se konkuriše kod Narodne tehnike Srbije za sredstva za izgradnju Doma tehnike u Kraljevu, društvenih prostorija AMD i adaptaciju društvenih prostorija Aerokluba.
Doneta je odluka da se od radnih organizacija, kao i pojedinaca, zatraži pomoć za doprinos (članovima tehnike i tehničkih organizacija). Počeli su da se rade idejni projekat, glavni projekti i obezbeđuju razne dozvole za izgradnju navednih objekata. Bez projekata se nije moglo konkurisati za sredstva u Republici. Tako je nastao Dom narodne tehnike, društvene prostorije AMK i Aerokluba.
Posle 36 godina neki novi momci i organizacije okrenuli su leđa Narodnoj tehnici. Što je najgore, promenili su cilindar na ulaznim vratima u Dom, i Narodna tehnika nije imala pristup u svoju kuću, pa je sudskim putem u prošloj godini ostvaren jedan deo i oni koji su ostali su se snalazili kao Narodna tehnika i organizacija u izbeglištvu i svoju aktivnost odvijali dve godine u Drugoj MZ ,,Centar" Kraljevo.
I pored ovakvih rezultata, Narodna tehnika i njene organizacije za opštinu Kraljevo bile su ,,pastorče", kada su bila u pitanju sredstva iz budžeta za tehničku kulturu, Narodnu tehniku i njene organizacije.
Danas niko u Srbiji ni u bivšoj Jugoslaviji ne može da se pohvali takvim doprinosom kao što je doprinos članova Narodne tehnike i njenih organizacija za opštinu Kraljevo.
Pre više od 35 godina Narodna tehnika je inicirala izgradnju radio-stanice Kraljevo. Do tada, Srbija je imala samo Radio Beograd 1 i 2, Novi Sad, Niš, Priština, Kragujevac. Prvi sekretar Narodne tehnike srpskog veća Milisav Marić bio je direktor u osnivanju Radio Kraljeva.

PRVO REDOVNO ODELJENJE MAŠINSKOG FAKULTETA
Najveći doprinos opštini Kraljevo, omladini i budućim studentima dala je Narodna tehnika Kraljeva, jer je redovno odeljenje Mašinskog fakulteta verifikovano u Domu narodne tehnike od komisije Vlade Srbije. U tadašnje vreme nije prihvaćen prostor u Domu društvenih organizacija, Fabrici vagona i Tehničkoj školi, gde je odeljenje radilo prve godine kao vanredno, prvih studenata fakulteta (Mašinskog fakulteta u Beogradu), odeljenje Kraljevo.
Verifikacijom prostora u Domu tehnike nastalo je prvo redovno odeljenje Mašinskog fakulteta Beograd i studenti su slušali predavanja u Domu narodne tehnike, a vežbe su se povremeno odvijale u Beogradu. Prva tri studenta koja su diplomirala nagradila je Narodna tehnika - zlatnicima. To nema u monografiji o osnivanju Mašinskog fakulteta u Kraljevu.
Narodna tehnika je pre 10 godina skinuta sa budžeta, a poslednje godine dobila je deo sredstava preko Saveza inženjera i tehničara, 100.000 dinara, a samo za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta plaća se više od 70.000 dinara. A i ne plaća se, jer nema od čega.
Bez obzira na status i materijalni položaj, aktivnosti se odvijaju, ima rezultata i sprovode se programi rada na volonterskoj osnovi.
Na kraju svečanosti Vučinić je zahvalio svim nastavnicima, profesorima, mentorima na doprinosu koji su uložili na osposobljavanju mladih naše opštine. Potom su posle 60 godina dodeljena priznanja najzaslužnijim pojedincima i organizacijama, među kojima je, ovoga puta, bila i redakcija ,,Ibarskih novosti”.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

STVARAOCI MEĐU NAMA - piše Ivan Rajović
Makrokosmos je Dijanina inspiracija

   • Dijana Bigić je, najverovatnije, buduća doktorka koja je, po vokaciji, ipak pesnikinja, duhovnog opredeljenja. Nežna, emotivna i sklona da se rasplače pod naletom emocija i božjeg prosvetljenja, trenutno radi na pripremi svoje prve pesničke zbirke, ali i polaganju jedinog preostalog ispita na Medicinskom fakultetu

   Naša sugrađanka Dijana Bigić je prvu pesmu napisala u osnovnoj školi, i dobila nagradu. To joj je bio podstrek. Nastavila je da piše, da dobija nagrade, a onda je počela da se bavi i recitovanjem, za šta je, takođe, dobijala priznanja i na republičkim takmičenjima. Sve to je prosto povuklo da se prikloni književnosti, pored koje je još zanimaju i psihologija i filozofija. Mnogo je knjiga pričitala iz takozvane lepe književnosti, ali je upisala medicinu i ima još jedan ispit do kraja. Ispite je davala u roku i apsolvirala, a onda je stala. Pozadina svega toga je, kako kaže, to što nije htela da ide za Beograd, već je želela da u Kragujevcu upiše neki fakultet. I, budući da je bila đak generacije, logično je bilo da to bude neki ,,jači" fakultet. Međutim, kako u Kragujevcu nema fakulteta na kojem bi mogla da studira bilo šta u vezi sa književnošću, upisala je medicinu.
- Poezija je moja nasušna potreba. Osetim neki naboj u grudima i to moram da izbacim iz sebe. Dešava se to i kada čitam duhovnu literaturu, Nikolaja Velimirovića, recimo, ili Vladetu Jerotića. Ponekad mi tako prosto nagrnu te divne, blage misli, kada prosto osetim prisustvo, da kažem, Boga, i svega onoga što mi je dao, pružio. Onda se isplačem i osetim potrebu da napišem pesmu - kaže naša poetesa.
Dijana se nekada bavila i slikarstvom, ali ni na tome se nije zadržala, kao da je, na neki način, bežala od čvršćeg vezivanja za neku od umetnosti koje ne podrazumevaju pisanje.
- Puno je to znakova na putu koje, možda, nisam pratila. Sukobljavala sam se sa samom sobom trudeći se, pre svega, da dostignem ono čemu bi čovek čitavog života trebalo da teži, a to je da sebe upozna i da se savlada po svim tim negativnim konotacijama, ali i da puno radi na sebi i duhovno izrasta - objašnjava ona svoj pogled na svet.
Govoreći o temama svoje poezije, Dijana kaže da je njih mnogo i da ih je nemoguće jasno odrediti, ali smatra da je ,,ta iskrica” koju u datom trenutku dobije zapravo dar od Boga. Piše ono što bi se moglo nazvati duhovnom poezijom jer, kako objašnjava:
- Prosto me nagna nešto da napišem pesmu, pogled na Ibar ili miris zemlje, ali i sve ono što je Bog stvorio može biti tema mojih pesama. Makrokosmos je moja inspiracija. Zapravo, imam težnju da nađem srodnu dušu, a deca su mi, takođe, velika inspiracija. ,,Ja bih dao deci krila, ali bih ih pustio da sama lete", kako je govorio Markes. Želja mi je da osetim taj materinski instinkt u datom trenutku, jer mislim da sam kasno sazrela i da mi je bilo teško da iz mnoštva emocija sa kojima sam rasla izvučem srž života u pravom trenutku. Još uvek sazrevam, čini mi se, u svakom smislu.

ISTINITOST APSURDA
Putujuća sam grančica.
Da mi je da se obale domognem,
Uspela bih se niz liticu,
I gutala ćutke spokoj.

Ali matica rečna me pronese,
O kamen razbi na pola.
I dalje plutam, sad
Tražeći svoju polovinu.

Da mi je da se domognem
Drugog dela sebe
Plutala bih zadovoljna
Ne išteći obalu.

SVE
Sve je trenutno bez.
Ptica bez krila.
Drvo bez ploda.
Misao bez smisla.
Glava meću šakama.
Prsti prodiru međ moždane ganglije.
Sve posvađane sestre izmirih.
Grudi među šakama.
Prsti se zabadaju u rebra,
Meko. Masa pihtijasta,
Naizgled bezličnost.
Sunce mi oprži prste. Sjaji.
Svetlost izvire iz grudi,
Sve je svetlost.
Gledam u svoje oči,
Stapam se sa zenicama.
U bezličnosti ličnost,
U besmislu smisao.

MISAO
Za misao ovu, bojim se
Pregoreće papir.
Zato ćutim i puštam
Da se čita između redova.

SVI SMO JEDNO
Videh svoj odraz
u ogledalu
i učini mi se neko drugi.
Na stepenišu sretoh komšiju
i prepoznadoh sebe.

JUTRO
Sva nemirna spoljašnost sveta
Mala je i staje na kafenu tacnu
Jutarnje noći, koja opominje
Na zahvalnost.



IZLOŽBA STARINA IZ ZBIRKE DUŠANA BIGIĆA
Duh minulih vremena u atomskom skloništu

   • U atomskom skloništu zgrade u Karađorđevoj ulici, u ulazu iza Pekare “Ana”, krajem prošle nedelje svečano je otvorena neobična izložba antikviteta iz zbirke našeg sugrađanina Dušana Bigića

   - Spoznavši da čovek nije ostrvo, samo za sebe, odlučio sam da ovo ,,ostrvo", koje sam godinama gradio, prikažem i približim građanima Kraljeva, da im pokažem da ono nije samo moje, već da je deo svih nas, deo Kraljeva. Osmelio sam se da ,,ostrvo", zajedno sa eksponatima, predstavim baš na ovom mestu, u atomskom skloništu, demonstrirajući, na osoben način, da ovo mesto može da posluži i u druge svrhe. Kao i u životu, tako i u muzeju, postoji vreme, odnosno eksponati pred kojima bi trebalo ćutati, gledati kako se na njima natalo-žilo vreme i kako u njima oklevaju uspomene minulih vekova. I vreme kada bi trebalo nešto reći, u etno odeljku na primer, naročito kada se nađete ispred nošnji, koje se i dalje vesele, kao nekad, dok su obavijale tela mladih devojaka u igri - rekao je Bigić obraćajući se prisutnim ljubiteljima starina.
Dušan je radni vek proveo u Fabrici vagona, tehničar je elektro struke, strastveni je šahista i nekada je igrao za ekipu Fabrike vagona, osvojivši i mnoga priznanja, bio je jedan od najboljih u kraljevačkoj opštini. Pisao je poeziju i aforizme, dobijao nagrade i čitavog života sakupljao antikvitete. Danas je penzioner i već u dva mandata predsednik MZ Stara čaršija. Počeo je, kako kaže, sa ostavštinom Petra Bige, znamenitog pradede, velikog vojnog stratega, koji je živeo u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
- Ljudima koji su dolazili kod mene to se dopadalo, a mene je potaklo da sakupljam takve i slične stvari, koje ponekad i nisu imale neku naročitu vrednost, ali je sve to izgledalo zabavno - kaže Dušan.
Danas Bigić ima veliki broj kolekcija: narodne nošnje, bodeža, fotoaparata, maraka, starog novca, starinskih lampi, piksli, šah garnitura, upaljača i broj pojedinačnih eksponata, koji je teško odrediti. Prostor atomskog skloništa je bio suviše skučen da bi ovaj svestrani čovek i pasionirani ljubitelj antikviteta pokazao sve što ima, ali su najvredniji tu, pred onima koji su zainteresovani da ih vide.
Bigić do eksponata dolazi na buvljacima, sajmovima starina, aukcijama, i na druge načine. Posebno je ponosan na stare knjige koje ima u svojoj kolekciji, a čija je vrednost gotovo neprocenjiva.
Izložba će biti otvorena do kraja ove nedelje.



GALERIJA NARODNOG MUZEJA KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Izložba ,,Lepo pisanje”

   • Krajem prošle sedmice u Narodnom muzeju Kraljeva otvorena zanimljiva postavka pod nazivom “Lepo pisanje”, koju su priredili kustosi Pedagoškog muzeja iz Beograda. Tradicija krasnopisa u školskoj praksi u Srbiji započeta sredinom DžIDž veka, donošenjem zakona o školama

   Lepo pisanje (krasnopisanije, krasnopis) prvi put je uvedeno u srednje škole (gimnazije, trgovačke) 1844. godine. Do kraja veka uvodi se i u osnovne, devojačke i ženske škole, kao i na više - bogosloviju i učiteljsku. Iz ovog podatka vidno je koliki je značaj imao ovaj predmet kod školskih vlasti. Kao poseban nastavni predmet za osnovce, krasnopis je imao cilj da učenici nauče da pišu jasno, razgovetno i tačno, a da bi to postigli, bila je potrebna posebna nastava sa mnogo vežbi u ,,jasnim i lepim oblicima”. Osim ovoga, časovi lepog pisanja trebalo je da bude i neguju kod đaka smisao za čistoću, urednost i estetiku. Sve ovo delovalo je i na etičke vrednosti mladih.
Kvalitet krasnopisa od donošenja zakona o školama u Srbiji razvijao se i kaligrafski usavršavao u pisarskoj i školskoj praksi. Povremene oscilacije nastajale su usled nedoslednosti i diskontinuiteta u normiranju i realizovanju školskih programa. U posleratnoj školi i danas, posle 60 godina, kvalitet rukopisnog pisma došao je do krajnje niskog nivoa. Godine 1959. iz nastavnog plana i programa predmet lepog pisanja je izbačen, a uvedene su novine u smislu uprošćavanja oblika slova. Eksperiment sa rukopisom pravdan je time da su prethodni nastavni propisi i metodi današnjim učenicima teški, zamorni i dosadni. Ovakav stav školskih vlasti prema ,,kalupu” lepog pisanja traje i danas, a posledica takvog stanja je da sada gotovo niko iole obrazovan ne ume lepo da piše.
Smisao rukopisnog pisma sveden je na golu funkciju, smatraju pedagoški stručnjaci posvećeni u ovaj problem. Iz nepromišljenosti ili, bolje, lenjosti, izbegavaju se napori da se nekadašnji kvalitet lepog pisanja održi na pristojnom nivou. Sadašnje stanje navodi na zaključak da bi bilo potrebno određivanje standarda za oblike slova srpske rukopisne ćirilice, koji za sada ne postoje. Raniji obrasci prema kojima se učilo pisanje, posebno u istorijskim pismima, zasnivali su se na uzorima izvedenim po svim estetskim principima. Drugi razlog za standard srpskog pisma nameće činjenica da je ćirilica višestruko ugrožena dominacijom latinice (u javnoj i privatnoj upotrebi), kao i nakaradnim unošenjem latiničnih slova u našu azbuku. Opstanak ćirilice bez njenih naglašeno kaligrafskih primesa biće krajnje neizvestan.
Sa dovoljne vremenske distance - tradicije krasnopisa zasnovane na propisima ,,Kaligrafije” Zaharija Orfelina i na praksi kancelarijskih pisara (koji su u to vreme pisali pod uticajem ruske kaligrafske škole) - stoji zaključak da veština lepog pisanja od tih vremena do danas nikada nije dosegla lepotu koju je imala na početku razvoja.
Autor postavke ,,Lepo pisanje”, koja će u Kraljevu trajati do početka maja, jeste Gordana Pavlović-Lazarević, kustos Pedagoškog muzeja u Beogradu.




MATEMATIČKI TALENTI
I Kraljevčanin na olimpijadi

   Marko Jevremović, maturant Gimnazije u Kraljevu, drugoplasirani je na Prvoj srpskoj matematičkoj olimpijadi održanoj početkom meseca u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji. Sa još petoro kolega ovaj talentovani mladić, koji pohađa završni razred specijalizovanog odeljenja Gimnazije u Kraljevu, učestvovaće na međunarodnoj Matematičkoj olimpijadi u Vjetnamu. Jevremović će biti i član srpske reprezentacije na Balkanijadi u Grčkoj.
Kraljevački srednjoškolac se i do sada uspešno takmičio na domaćim i međunarodnim smotrama znanja, a najnoviji uspeh, drugo mesto, postigao je u konkurenciji od 37 mladih matematičara iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Našu zemlju na predstojećim velikim takmičenjima predstavljaće i četvoro beogradskih učenika iz Matematičke gimnazije, kao i jedan gimnazijalac iz Ivanjice.



UPIS U SREDNJE ŠKOLE
Kvalifikacioni ispit 18. i 19. juna

   Iz Ministarstva prosvete saopšteno je da će kvalifikacioni ispiti za upis u četvorogodišnje srednje škole biti održani 18. juna iz srpskog jezika, odnosno 19. juna iz matematike. Prijava dokumenata za ove ispite biće organizovana od 3. do 15. juna u matičnim osnovnim školama. Istovremeno, prijemni ispit za upis učenika u umetničke srednje škole (likovne, muzičke i baletske) trajaće tri dana (od 2. do 4. juna). Takođe, za specijalizovane škole i odeljenja (matematičke i filološke) kvalifikacioni ispiti će biti održani 2. i 3. juna. Svi kandidati za umetničke i specijalizovane srednje škole dokumenta za upis moraće da prilažu od 21. do 27. maja.
   Uslovi za upis srednjoškolaca u školsku 2007/2008. ostaju isti kao i prošle godine. Takozvani ,,prag znanja” i dalje ostaje vrlo nizak: učenik je položio kvalifikacioni ispit ako iz svakog predmeta osvoji po jedan bod. U skladu s tim, prvo se rangiraju učenici koji su osvojili najmanje po pet bodova iz srpskog i matematike. Kvalifikacioni ispiti važe samo za kandidate za zanimanja četvrtog stepena, dok se za upis u trogodišnje škole učenici rangiraju na osnovu uspeha postignutog u osnovnoj školi.