Prioritet lokalnim pitanjima i izborima
Suočavanje sa budućnošću - posle raskida sa prošlošću
Upoznavanje sa vrednostima EU i stanjem u opštini
Izgubljeno dragoceno vreme
I sindikati, i zaposleni moraju da se nametnu svojim programima i projektima
Obrad - ,,obradio” jedan vek
Dom za Lunja
Zgrade fabike zahvataju prostor od 11 hektara
Zdravstvo
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, fudbal

ODRŽANA GODIŠNJA SKUPŠTINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Prioritet lokalnim pitanjima i izborima

   Na redovnoj godišnjoj skupštini Srpske radikalne stranke u Kraljevu, održanoj prošle nedelje, izabrano je deset novih članova Opštinskog odbora te stranke i usvojeni su izveštaj o radu stranke za prošlu i program aktivnosti za ovu godinu.
Kako je ocenjeno u usvojenom izveštaju i u uvodnim izlaganjima i raspravi na skupštini, Opštinski odbor Srpske radikalne stranke Kraljevo zadovoljan je radom i ostvarenim rezultatima u prošloj godini. Iako je devet odbornika SRS, od ukupno 13 koliko ta stranka ima u Skupštini opštine Kraljevo, napustilo stranku i formiralo novu odborničku grupu „Slobodni radikali”, to se, kako je ocenjeno, nije negativno odrazilo na dalji rad stranke i njenog Opštinskog odbora u Kraljevu, koji je ponosan na ostvarene rezultate na parlamentarnim izborima, održanim 21. januara ove godine.
- Ukoliko dođe do ponovljenih parlamentarnih izbora, ubeđeni smo da ćemo taj rezultat udvostručiti. A ako ne dođe do vanrednih parlamentarnih izbora, spremamo se za redovne lokalne izbore, gde ćemo isto tako premašiti cifru, odnosno broj osvojenih glasova koje smo imali na republičkim parlamentarnim izborima - istakla je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik Opštinskog odbora SRS Kraljevo.
Prema njenim rečima i usvojenom programu aktivnosti, prioriteti u narednom periodu su pobeda na lokalnim i republičkim predsedničkim izborima, omasovljenje stranke, veće angažovanje mladih, stvaranje uslova za njihovo školovanje i zapošljavanje i učešće što većeg broja žena, seoskog i starijeg stanovništva u radu stranke. Posebno važan zadatak biće formiranje novih mesnih odbora i predlaganje 70 kvalitetnih kandidata za odbornike SRS za sledeći saziv Skupštine opštine Kraljevo.
- Akcenat će nam biti na rešavanju problema na lokalnom, kraljevačkom nivou, osnovnih problema koji tište sve naše građane. Znači, konačno smo rešili da pomognemo gradu i opštini Kraljevo i našim građanima, na naš pravi radikalni način, da oni vide kako će to lepo i efikano da izgleda. A taj dan će vrlo brzo da dođe - rekla je Vesna Nikolić - Vukajlović.
U prisustvu velikog broja delegata, simpatizera i gostiju, na godišnjoj skupštini OO SRS Kraljevo verifikovan je izbor deset novih članova Opštinskog odbora i pročitano „otvoreno pismo” koje je predsedniku Srbije uputio zamenik predsednika stranke Tomislav Nikolić.

NASTAVAK PREVIRANJA U SRPSKOJ RADIKALNOJ STRANCI U KRALJEVU
„Letak” protiv novog rukovodstva uz zahtev za ostavke

   Ovih dana, posle redovne skupštine Srpske radikalne stranke u Kraljevu, na centralnom gradskom trgu i drugim mestima u gradu deljen je svojevrstan nepotpisani „letak” protiv, kako u deljenom tekstu stoji, „postavljenog v. d. novog rukovodstva OO SRS u Kraljevu”.
U ovom tekstu, koji je potpisan samo parolom „Srbija je večna dok su joj deca verna”, napisano je da je „u prethodnom periodu upućeno pregršt žalbi, primedbi i sugestija na rad ovog novog v. d. rukovodstva od strane članova i aktivista SRS u Kraljevu” i da do sada „ništa nije preduzeto u sređivanju haotičnog stanja u Opštinskom odboru SRS Kraljevo, već se agonija i dalje nastavlja”, pa OO SRS sve „više liči na privatno preduzeće” novog v. d. rukovodstva ove stranke. Ističe se da je „prisutno svakodnevno kršenje Statuta SRS, da se donose nevalidne odluke suprotno proceduri, Statutu i Programu SRS”. Naglašava se da je sa protokom vremena „sve više nezadovoljnih članova radom i ponašanjem v. d. rukovodstva SRS u Kraljevu i da ga oni napuštaju ili ih smenjuju i isključuju”, zatim da sadašnji v. d. Opštinski odbor SRS „ima malo zajedničkog sa idejom i programom prof. dr Vojislava Šešelja i SRS”.
U „letku” se naglašava da „želeći da ponovo steknu poverenje građana opštine Kraljevo i da se vrati izvornim principima i programu SRS”, nezadovoljni članovi i aktivisti SRS „još jednom upućuju apel da sadašnje v. d. rukovodstvo, a pre svega v. d. predsednik, potpredsednici i sekretar OO SRS Kraljevo podnesu neopozive ostavke”. „Ukoliko ovo rukovodstvo ne bude podnelo ostavke ili ne bude smenjeno, članovi i aktivisti OO SRS će na svoj način pokušati da odbrane Srpsku radikalnu stranku u Kraljevu i da vrate ovaj OO SRS na pravi put”, zaključuje se na kraju „letka” koji je deljen građanima.

NA TRIBINI „LINGVA CENTRA” GOVORILA BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO, DIREKTOR KOMITETA PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA - piše Slobodan Rajić
Suočavanje sa budućnošću - posle raskida sa prošlošću

   • „Kad se govori o greškama prošlosti, NVO se upravo bave tim pitanjima, jer hoće drugačiju sadašnjost i budućnost, u kojoj neće biti dominantni oni koji su Srbiju doveli u ovakvu katastrofalnu situaciju. To nije pitanje revanšizma ili nekakvog strašnog suda, već pitanje kvalitativne i vrednosne promene života u Srbiji”.

U ,,Lingva centru” u Kraljevu prošle subote gost je bila Biljana Kovačević-Vučo, direktor Komiteta za ljudska prava (YUCOM). Tribina, sa temom „Suočavanje sa budućnošću”, organizovana je u okviru programskih akcija ovog centra „Inicijativa, razum i svest” i „Zamisli Srbiju”.
Komitet za ljudska prava, inače, od 1997. godine, kada je osnovan, vodio je kampanje za amnestiju vojnih dezertera i ljudi koji su bili protiv rata i nisu se odazvali na vojni poziv tokom mobilizacija, zatim kampanje za amnestiju političkih osuđenika, donošenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, prigovor savesti i civilno služenje vojnog roka. Biljana Kovačević-Vučo, pre izbora za direktora ovog Komiteta, bila je u Helsinškom odboru Srbije za ljudska prava (čiji je suosnivač), a 18 godina je radila u pravosuđu.

TERET PROŠLOSTI
U uvodu u tribinu, Biljana Kovačević-Vučo istakla je najpre da se „ne može govoriti o budućnosti Srbije dok se ona ne suoči sa svojom prošlošću i ne sagleda sadašnjost u kojoj živi”. Prema njenim rečima, nevladine organizacije koje se bave ovim pitanjem smatraju da nema kvalitetne budućnosti bez distanciranja od vremena u kojem se u Srbiji živelo u poslednjih petnaestak godina, jednim od najtežih perioda u njenoj istoriji. Ona je tom prilikom želela da otkloni neke nesporazume koji u Srbiji prate delatnost nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima.
- Mi smo organizacija koja se bavi tranzicionom pravdom. To je, zapravo, jedna oblast prava koja se obično naziva suočavanje sa prošlošću, a u stvari jedan od najvažnijih segmenata tranzicione pravde jeste pravda za žrtve, koliko god to zazvučalo apsurdno. Često se u tom suočavanju sa prošlošću susrećemo sa tim da nas ljudi optužuju da gledamo samo unazad, da uopšte ne gledamo u budućnost i da nas ne zanima šta će da bude sa Srbijom. Zapravo, tu se radi samo o jednom podmetanju, jer jedini razlog što se mi bavimo prošlošću jeste zbog kvalitetnijeg života i kvalitetnije budućnosti u Srbiji. Neki naš moto je da se ta ružna i bolna prošlost ne ponovi i da oni koji su nam nametnuli taj pogubni i nakaradni vrednosni sistem koji nas je doveo do dna i ovako teškog života i dalje ne budu dominantni u našoj državi i društvu, nego da upravo sasvim jedan drugi vrednosni sistem postane naše prirodno okruženje. Mi smo organizacija koja se pre svega bori protiv nasilja, protiv linča u svakodnevnom životu, što je problem ne samo Srbije, ali Srbije pogotovo. Jer, sa ovim nasleđem prošlosti to je ovde, naravno, postao jedan od dominantnijih oblika ponašanja. Nasilje u svakodnevnom životu je problem i razvijenih demokratskih zemalja, ali za razliku od Srbije, u njima postoje mehanizmi, načini suzbijanja tog nasilja - istakla je Biljana Kovačević-Vučo.

NEOSNOVANE OPTUŽBE
Ona je odlučno odbacila „lavinu” optužbi protiv ove i drugih nevladinih organizacija koje se bave teškim nasleđem prošlosti.
- Ono što nama najviše smeta kao organizaciji koja se bavi ljudskim pravima jeste činjenica da nas jako mnogo optužuju kao da smo „lešinari”, ili neki nekrofili koji samo „kopaju” po prošlosti „ne bi li upropastili život ljudima”, što jednostavno nije tačno. Nije nam namera, niti se mi pravdamo bilo kome. Možda nas je i ta naša oholost da ne želimo da se pravdamo dovela u situaciju da budemo napadani. Međutim, mi stvarno smatramo da, bez obzira kojim pitanjima da se bavimo, ma koliko se borili za kvalitet ljudskih prava, za kvalitetniji život ljudi i za raskid sa nasleđem koje nas je dovelo u situciju u kojoj se nalazimo, nema nikakvog razloga da se još i javno pravdamo da li smo nešto loše mislili ili nismo i da li smo nekog uvredili zato što se zalažemo za drugačiji život u Srbiji - rekla je ona.
Obrazlažući jedan od osnovnih ciljeva kojim se bavi YUCOM, čiji je ona direktor, Biljana Kovačević-Vučo je istakla:
- To je uvođenje evropskih vrednosti u naš svakodnevni život, u naš pravni sistem. To znači poštovanje Evropske povelje o ljudskim pravima i harmonizacija našeg zakonodavstva sa Evropskom poveljom, jer bez tog pravnog okvira neće biti ni ponašanja ljudi koje će biti usaglašeno, što pre svega politička elita treba da nametne kao dominantan oblik ponašanja, jer mi tu naviku za sada nemamo. Ponosni smo što ste se setili naše borbe za prigovor savesti i amnestiju. Ponosni smo što smo uspeli da mobilišemo više od 30.000 ljudi, uz pomoć drugih nevladinih organizacija, da to bude jedna tipična građanska akcija za prigovor savesti, što od 19 prigovarača savesti, kad smo mi krenuli sa akcijom i sa celom Vojskom „na vratu” koja nas je optuživala da rušimo odbrambeni sistem, sada imamo 60 procenata mladih ljudi koji ne žele neku repliku rata i koji smatraju da nekim svojim javnim angažmanom mogu mnogo bolje da pomognu državi i društvu, nego noseći pušku koja, kad se dugo nosi, hoće i da opali na kraju!? To je prva vrednosna stvar koja je uvedena u naš pravni sistem od našeg ulaska u Savet Evrope i ona je postala zaista osnovno ljudsko pravo koga je, meni se čini, mlađi svet u Srbiji potpuno svestan, naročito muškarci, i jednostavno više nema sakrivanja od toga. LJudi, jednostavno, ili idu ili ne idu u vojsku, ali shvataju da prigovor savesti i civilno služenje jeste njihovo ljudsko pravo i stvar njihovog izbora na koji način će se „odužiti državi”.

REZULTATI ZA PONOS
Biljana Kovačević-Vučo je navela još dva rezultata YUCOMA na koje je ova organizacija u poslednje vreme posebno ponosna.
- To je prvo odluka Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u slučaju Željka Bodrožića. To je jedina odluka na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj smo mi uspeli protiv države i očekujemo sada da država ispuni tu odluku, uprkos žestokom opiranju državnih organa i Službe za ljudska i manjinska prava. Drugo je presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava, gde smo dobili slučaj jedne naše žene koja je žrtva porodičnog nasilja, zajedno sa svojom decom. To su dve odluke koje su pokazale da zapravo državni organi, odnosno sudstvo u Srbiji, upravo u tim osetljivim stvarima ne primenjuje zakone kako treba - naglasila je Biljana Kovačević-Vučo.
U nastavku tribine ona je odgovarala na pitanja o aktuelnim društvenim, političkim i životima problemima u Srbiji, kao i na pitanja „posetilaca” na sajtu „Zamisli Srbiju”, o kojima ćemo opširnije pisati u narednom, prazničnom broju našeg lista.

O NAPADU NA NOVINARE
„Nije to pitanje drugačijeg mišljenja ili stava. Oni koji bacaju bombe, ne bacaju bombe na svoje neistomišljenike, nego je to pitanje onih koji organizuju i napujdavaju neke ljude da bi bacali bombe na ljude koji iznose činjenice! I novinar Dejan Anastasijević je dotakao dosta neuralgičnih tačaka i otvoreno govorio i o suđenju „Škorpionima” i organizovanom kriminalu, iznoseći činjenice, tako da to nije pitanje stava, da li se on slaže ili ne slaže sa tim. On je iznosio činjenice koje su očigledno napravile tu vrstu atmisfere da se baci bomba na njega. Ja ne verujem u spontanost akcije, ja verujem da se ovde dobro priprema teren za nasilje. Nema tu ekscesa, to su sve, da kažem, „normalne” pojave u jednoj ovakvoj patološkoj situaciji u kojoj smo mi trenutno. Ja verujem da nekom nije naređeno „Idi baci bombu na Dejana Anastasijevića”, ali je ta atmosfera pripremana, kao sad kad se pogleda sve oko ubistva premijera Đinđića i vidi kako atmosfera koja se sistematski pravi, atmosfera linča, nasilja i kampanje protiv nekoga dovede do toga da se povuče oroz”.

KRALJEVO PREKJUČE POSETILI ZVANIČNICI AMABASADA GRČKE, FINSKE I EVROPSKE UNIJE - piše Slobodan Rajić
Upoznavanje sa vrednostima EU i stanjem u opštini

   U celodnevnoj poseti Kraljevu prekjuče (sreda, 25. april) bili su zamenik ambasadora Republike Grčke Argiris Makris, sekretar ambasade Finske Aleksi Vakuri i u ime delegacije Evropske komisije u Beogradu Jelena Zekić. Oni su nakon prijema u opštini posetili Regionalnu privrednu komoru Kraljevo, Mašinski fakultet, manastir Žiču, Veterinarski institut i atletski stadion. Cilj posete je bio da gosti domaćine upoznaju sa osnovnim načelima i vrednostima Evropske unije, na licu mesta vide kako se u Kraljevu živi i posete objekte koji su realizovani i delimično finansirani sredstvima EU.
Goste su najpre primili funkcioneri opštine Kraljevo i Raškog okruga. Zvonko Tufegdzić, menadzer kraljevačke opštine, goste je upoznao sa trenutnom situacijom u opštini Kraljevo, teritorijalno najvećoj u Srbiji, i njenim najvažnijim karakteristikama, privrednim i društvenim problemima, rezultatima i mogućnostima i planovima razvoja, napomenuvši da trenutno ovde, pored 125.000 stanovnika, živi i više od 24.000 izbeglica i interno raseljenih lica. Zahvaljujući domaćinima na prijemu, zamenik grčkog ambasadora Argiris Makris je naglasio da povodom 50. godišnjice EU, njeni predstavnici obilaze gradove i opštine u Srbiji sa željom da EU predstave kao zajednicu evropskih naroda u kojoj je svakako i Srbiji mesto.
U Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu, njen predsednik Mladomir Novaković upoznao je goste sa najznačajnijim privrednim resursima ove regije, podsetivši da je sa područja Komore prošle godine u Grčku izvezeno robe za pet miliona, a uvezeno za 21 milion dolara, a u Finsku izvezeno za 780.000, a uvezeno robe za 178.000 dolara. Gostima je emitovana i CD-prezentacija privrednih resursa područja RPK Kraljevo.
Na Mašinskom fakultetu gosti su održali studentima i profesorima kraće predavanje o Evropskoj uniji, a potom odgovarali na pitanja. Kako je istaknuto, jedan od problema je što nema pravih informacija iz Srbije, pa je zbog toga ova poseta značajna, jer će nakon povratka u Beograd gosti svoje zemlje i Evropsku uniju obavestiti o pravom stanju. „Često se članicama EU serviraju i pogrešne informacije, što je, svakako, najstrašnije za Srbiju”, naglasio je Aleksi Vakuri i dodao:
- Mi pokušavamo da promovišemo Srbiju, ali takođe Srbija treba daleko više sama sebe da promoviše u inostranstvu.
Jelena Zekić je istakla da Srbija na putu ka EU mora da ispuni „Kopenhagenške kriterijume”, koji sadrže tri seta: politički, koji podrazumeva uspostavljanje demokratije, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i vladavinu prava, zatim ekonomski, koji znači da zemlja koja želi da postane članica EU mora da bude tržišno konkurentna EU i institucionalni, koji podrazumeva harmonizaciju domaćeg sa zakonodavstvom EU. Na pitanje kakav stav imaju Finska i Grčka o budućem statusu Kosmeta, sekretar ambasade Finske je odgovorio da je „EU ujedinjena po tom pitanju”, a Argiris Makris da je „Kosovo jedan primer kako se oko nekog pitanja Unija dogovara i na kraju ima jedinstven stav bez obzira da li zemlje članice interno drugačije razmišljaju”, ali je na srpskom jeziku dodao: „Nije baš sve drago za gotovo uvek i glavno je da se obezbedi sigurnost Srbije i celog regiona”.

VOJNI ATAŠEI U SRBIJI POSETILI KRALJEVO I DRUGU KOPNENU BRIGADU - piše Marijana Kos Radulac
Upoznavanje sa reformom Vojske i jačanje poverenja

   Kraljevo i Druga brigada kopnene vojske u Jarčujku bili su 24. aprila domaćini predstavnicima odbrane dvadesetak država i njihovih ambasada u Srbiji. Predstavnici odbrane, odnosno akreditovani vojni atašei Austrije, Belgije, Bugarske, Velike Britanije, Francuske, Grčke, Hrvatske, Irana, Kanade, Kine, Mađarske, Poljske, Rusije, Nemačke, SAD, Slovačke, Švajcarske i Ukrajine tom prilikom u kasarni „Jovo Kursula” u Jarčujku razgledali su opremu i naoružanje i sa komandom Druge brigade Kopnene vojske Srbije razmenili neka iskustva u vojno-odbrambenim pitanjima. Njihovi domaćini bili su pukovnik Vidoje Živković, komandant Druge brigade kopnene vojske i Garnizona Kraljevo, i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
- Naš cilj je da pokažemo stepen reforme Vojske Srbije u sklopu našeg sistema odbrane izaslanicima odbrane država, koji su nas danas posetili. Kao što je i sam grad Kraljevo uvek otvorenog srca, tako su i pripadnici Vojske koji su locirani na ovom prostoru primili svoje goste širokog i otvorenog srca. Verujem da ovo vodi putem izgradnje poverenja koje svakako treba u narednom periodu da se jača između Srbije i njenog sistema odbrane i zemalja u okruženju, a i šire - istakao je pukovnik Vidoje Živković.
Uvid u stanje reformi Vojske Srbije i razmena iskustava, međutim, nije bio jedini cilj posete inostranih vojnih atašea, već i obilazak Raškog okruga, upoznavanje sa predstavnicima lokalnih samouprava, ali i upoznavanje sa istorijom i tradicijom Srbije i ovog kraja.

POLITIKA NA SRPSKI NAČIN (POVODOM PREGOVORA O SKUPŠTINI I NOVOJ VLADI SRBIJE) - piše Slobodan Rajić
Izgubljeno dragoceno vreme

   Već je prošlo skoro sedam meseci otkako Srbija nema osnovne državne institucije, parlament i vladu, pre svega. Naime, hronologija je već poznata i počinje 1. septembra 2006. godine, kada je stranka G 17 plus zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom i prekidanja pregovora o pridruživanju i asocijaciji sa Evropskom unijom napustila Vladu Srbije, a time i „srušila” skupštinsku vladajuću većinu. Zbog rešavanja statusa Kosova i Metohije usledilo je potom raspisivanje referenduma za novi Ustav Srbije koji je održan 28. i 29. oktobra. Novi Ustav Srbije proglašen je 8. novembra, a odmah nakon toga raspisani su prevremeni parlamentarni izbori za 21. januar 2007. godine. (Pred)izborna kampanja je trajala skoro puna tri meseca. Konačni izborni rezultati proglašeni su 12. februara, kada je i održana prva konstitutivna sednica Narodne skupštine Republike Srbije, na kojoj je jedino raspravljano o predlogu Rezolucije o rešavanju statusa Kosova i Metohije, a povodom Ahtisarijevog plana. Posle toga započeli su pregovori o formiranju nove Vlade Srbije, pre svega predstavnika stranaka tzv. „demokratskog bloka” - DS, koalicije DSS-NS i G 17 plus. Najpre je definisana platforma sa pet osnovnih principa nove Vlade, ali su se zatim pojavili „šesti” i „nulti princip”, za koje malo ko zna šta predstavljaju, osim pominjane „podele odgovornosti”. Pregovori traju još i danas sa neizvesnim ishodom, a najnoviji predlog DS-a sadrži dve varijante: da premijer bude njen kandidat Božidar Đelić ili da to mesto ostane u „vlasništvu” (do)sadašnjeg premijera dr Vojislava Koštunice, ali da većinu ministarstava dobije DS? Objavljena je vest da bi u ovoj drugoj varijanti DSS tražio da se u Vladi odluke izglasavaju konsenzusom, a ne prostom većinom glasova. Takođe, potpredsednik DS-a Dušan Petrović ne isključuje mogugućnost da novu Vladu formiraju DSS, SRS i SPS, a pominju se i još dve mogućnosti u pregovorima: raspisivanje novih izbora (za koje svi tvrde da bi bili višestruko štetni) i produženje zakonskog roka od tri meseca, znači i posle 14. maja ove godine!?
Sve u svemu, Srbija se u jednom od najtežih perioda svoje istorije već skoro sedam meseci nalazi u institucionalnom vakuumu i gubi dragoceno vreme. Uostalom, na to su nas upozorili i Oli Ren i drugi predstavnici Evropske unije i međunarodne zajednice, ali to tvrde i mnogi naši političari i analitičari. Uostalom, na to izgubljeno vreme i ne treba da nas podsećaju političari, domaći ili strani, pogotovo što za njih u politici i u životu nikada nije bilo niti će biti izgubljenog vremena. Za državu i narod, međutim, zahvaljujući loše vođenoj politici u poslednje dve decenije, upravo od tih političara, značile su zauvek izgubljeno životno vreme, za mnoge i izgubljene živote!? To se, naravno, najviše odnosi na desetak godina „koje su pojeli skakavci” u periodu vladavine režima Slobodana Miloševića i stranaka koje su ga podržavale i njihovih glasača, ali je, zbog „tradicionalne” srpske nesloge, gubljenje vremena nastavljeno i posle petooktobarskih demokratskih promena 2000. Podsećanja radi, već takoreći od 6. oktobra počela su trvenja između dve najveće demokratske stranke DS-a i DSS-a, razmimoilaženja oko odnosa prema smeni Rada Markovića i Nebojše Pavkovića i saradnji sa „Hagom”. Potom razne afere i 12. mart 2003. i ubistvo premijera Zorana Đinđića, posle koga su usledili vanredno stanje i čuvena „Sablja” i do novih izbora, posle rušenja Vlade premijera Zorana Živkovića, čini se, osim borbe protiv organizovanog kriminala, u Srbiji je sve zaustavljeno. Usledili su novi izbori na raznim nivoima i novi gubitak vremena u tim aktivnostima i pregovorima oko formiranja nove Vlade i skupštinske većine između DSS-a i DS-a, da bi, zbog nepostizanja dogovora sa DS-om, DSS sa G17 plus i SPO formirala manjinsku vladu uz podršku SPS-a.
Sve u svemu, i u ovih sedam poslednjih godina Srbija je gubila dragoceno vreme, a kulminacija je svakako sadašnji „vakuum” u kojem se nalazimo. Ispada da smo svih ovih godina organizovali izbore i imali raznorazne pregovore o formiranju Vlade i drugih državnih institucija, da nam je to bila najvažnija društvena delatnost, a da je život polako ali sigurno prolazio mimo nas, kao zauvek i uzalud izgubljeno vreme. I sada u „Srbiji na Istoku”, svedoci smo, nema ništa novo. Već je kraj aprila, do konačnog zakonskog roka za izbor nove Vlade preostale su još dve i po sedmice (14. maj), a još uvek nemamo konstituisane Skupštinu, Vladu, Ustavni sud i druge institucije po novom Ustavu Srbije, nemamo usvojen budzet, već odluku o privremenom finansiranju... To sigurno sprečava efikasniju realizaciju najvažnijih pitanja u Srbiji kao što su rešavanje statusa Kosova i Metohije, saradnja sa Hagom, pridruživanje Evroopskoj uniji i brži privredni razvoj. Posebno je značajno usporavanje realizacije u predizbornoj kampanji mnogo isticanog Nacionalnog investicionog plana (NIP), kojim treba da se pokrene ekonomija i obezbedi brže zapošljavanje oko milion nezaposlenih, da se privuku (ino)strani investitori i poveća privredni rast i životni standard stanovništva od čega, ne treba mnogo biti pametan, bukvalno sve zavisi.
Posledice izgubljenog vremena svakako na svojoj koži najviše osećaju socijalno najugroženiji građani - radnici, seljaci, penzioneri, mladi i školovani i oni stariji, „tehnološki viškovi”, na evidenciji tržišta rada. Mnogi od njih i njihove porodice žive na ivici egzistencije ili ponora, iz koga najčešće nema povratka!? Svedoci smo svakodnevnih štrajkova glađu, pa i umiranja tih ljudi kojima nema ko da pomogne. I to u zemlji Srbiji, koja ima neizmerno prirodno bogatstvo i „belu kugu”, ali, zbog svoje nesloge i loše vođene politike, ne može da prehrani i zaposli ni ovo malo stanovništva koje ima posle raspada bivše SFRJ!? U ovom trenutku ne možemo da se ne podsetimo nekih predizbornih parola, pre svega slogana DS-a „Za bolji život, zato što život ne može da čeka”!? Kako je to lepo zvučalo u vreme predizborne kampanje, a kako danas oporo i pomalo sarkastično deluje. Jer, poput istoimene TV serije, ispada da bolji život u Srbiji može i mora da čeka dok se „oni” tamo ne dogovore kuda dalje. I kao da je sve to već viđeno i opisano u satirama Radoja Domanovića, pre svega u „Stradiji” i „Vođi”, gde narod zbog nesloge ili pogrešno vođene politike strada i nestaje u izgubljenom vremenu, vremenu koje se za mnoge nikada neće vratiti. Istorija se Srbiji, dakle, ponavlja u najgoroj varijanti, i to izgleda samo njoj. Jer, dok drugi oko nas idu napred, mi i dalje tapkamo u mestu. Mi, „obični” ljudi, birači ili glasači, životarimo u „vakuumu”, čekajući da se oni koje smo birali da vode državu konačno dogovore i da prestanemo da više gubimo vreme, a time i svoje životne nade i perspektive, ono što nam je najdragocenije. Dokle tako!?

PODACI MINISTARSTVA ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
U Srbiji registrovano 500 partija!?

   Prema podacima iz registra političkih organizacija Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, trenutno je u Srbiji registrovano oko 500 političkih partija, od kojih je oko 130 preuzeto iz registra Ministarstva za ljudska i manjinaska prava. Srbija je po broju registrovanih političkih partija jedna od država rekordera u svetu, a ovakvu situaciju analitičari, pored ostalog, ocenjuju „dečjim bolestima” tranzicije i blagim kriterijumima za registraciju političkih organizacija u našoj zemlji.
Naime, u skladu sa članom 5. Zakona o političkim organizacijama, donetim još devedesetih godina („Službeni glasnici SRS i RS” iz 1990, 1992, 1993. i 1994. godine), političku organizaciju može osnovati najmanje 100 punoletnih građana. Potrebna dokumentacija je prijava za upis u Registar političkih organizacija, koju ovlašćeno lice podnosi Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zatim akt o osnivanju političke organizacije, koji treba da sadrži imena osnivača, naziv, sedište, osnovne ciljeve, privremeni organ i ime lica ovlašćenog da podnese prijavu za upis u registar političkih organizacija, izjavu osnivača da želi da osnuje određenu političku organizaciju, koju je potpisalo najmanje sto punoletnih građana, izvod iz matične knjige, odnosno fotokopiju lične karte osnivača. Za rešenje o upisu političke organizacije plaća se administrativna taksa od 8.750 dinara.
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) predložio je svoj model Zakona o političkim organizacijama, kojim se predviđaju stroži kriterijumi za osnivanje političkih partija, uz podnošenje većeg broja potrebne dokumentacije, ali je predloženo i da se o ovom pitanju otvori šira javna rasprava uz kompletnije sagledavanja problema „inflacije” registrovanih političkih stranaka.

ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE KRALJEVO
Neformiranje Vlade - usporava ekonomski razvoj!?

   Iako se privreda regionalnog područja u prošloj godini suočavala sa problemima i makroekonomskim neravnotežama, zbog čega se ukupni ambijent za privređivanje nije mogao oceniti zadovoljavajućim, ipak su privredne aktivnosti imale i određene uspešne rezultate, rečeno je na sednici Skupštine Regionalne privredne komore Kraljevo, održnoj 24. aprila. Na sednici su razmatrana privredna kretanja u prošloj godini i prvim mesecima ove godine. Ukupna spoljnotrgovinska razmena na području ove Komore u 2006. godini iznosila je oko 627 miliona američkih dolara i bila je za skoro 30 odsto veća nego 2005. godine. Izvoz je prošle godine povećan za 38,7 odsto, a uvoz za 23 odsto.
- Može se reći da je prošla godina bila godina u kojoj su ostvareni relativni uspesi u proizvodnji. Pre svega mislim na povećanje stope proizvodnje i izvoza - istakao je Mladomir Mladenović, predsednik RPK Kraljevo.
Najznačajniji partneri u izvozu kraljevačkim privrednicima bili su iz Crne Gore, BiH, Nemačke, Italije, Rusije i Francuske. Najviše se uvozilo iz Nemačke, Italije, Češke, Kine i Grčke. U prva dva meseca ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena regiona iznosila je oko 99 miliona američkih dolara i povećana je za 63 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Osnovni zadaci ekonomske politike u naredne dve godine su održiva stopa visokog privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti, uz stabilan dinar i niusku inflaciju, ubrzano sprovođenje reformi, povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti. Na sednici je, međutim, upozoreno da će neformiranje nove Vlade Srbije i ostalih državnih institucija imati nepovoljan uticaj na ukupni privredni rast i razvoj u ovoj godini!?
- U ovoj godini, naravno ako se Vlada formira, a očekujem da će biti formirana, nadamo se da će prvi put biti usvojen razvojni budžet u kojem će biti sredstava i za razvoj infrastrukture, znači za realizaciju Nacionalnog investicionog plana. To do sada nije moglo da bude s obzirom na to da imamo privremeno finansiranje i u prvom i u drugom kvartalu - rekao je Mladenović.
Sa sednice Skupštine Regionalne privredne komore Kraljevo privrednici su uputili pismo predsedniku i premijeru Srbije za što hitnije nove Vlade Srbije.
„Trenutno stanje ima za posledicu investiciono izgubljenu prvu polovinu ove godine, jer zbog neusvajanja budžeta dolazi do zastoja domaćeg investiranja, kao i do zastoja inostranog investiranja zbog neizvesnosti u formiranju institucija vlasti, što će se negativno odraziti i na pad ukupnih privrednih aktivnosti”, piše, pored ostalog, u upućenom pismu.

MILAN TRIKOŠ, REGIONALNI POVERENIK UGS “NEZAVISNOST” ZA RAŠKI OKRUG - piše Ivan Rajović
I sindikati, i zaposleni moraju da se nametnu svojim programima i projektima

   • Da se podsetimo, šta to beše Praznik rada, koji se više ni izbliza ne slavi onako kako se decenijama slavio, a što je slučaj i sa drugim praznicima.

   Na vratima nam je 1. maj, Međunarodni praznik rada, koji vuče svoje tekovine još iz davne 1886, kad su u Americi, u gradu Čikagu, radnici krvlju morali da se izbore za svoja prava u sukobu sa policijom. Tada su pale i prve žrtve, i ta, 1886. godina, uzima se kao godina stvaranja sindikalnih prava radnika, a osnovno pravo za koje su se radnici tada izborili je osmočasovno radno vreme.
Samo jedna demokratska država može da ostvari jedno demokratsko društvo, tj. civilno društvo, koje može da bude potpora u razvoju demokratske države.
Jedan od segmenata demokratskog društva su i sindikati. Sindikati Srbije, zbog izmenjenih društvenih uređenja, posle 2000. godine bili su marginalizovani. U socijalizmu, ulogu sindikata preuzimala je država, odnosno podržavljenje. Radništvo Srbije izgubilo je na značaju razvoja sindikalne svesti i sindikalne nadgradnje.

SVET KAPITALA DALEKO OD SVETA RADA
To ima za posledicu neukost i kod radništva Srbije i kod jednog broja sindikalnih aktivista koji su ostali iza 2000. godine. A opet, to neznanje ide na ruku novim bogatašima koji, pored sveta kapitala, ne prepoznaju svet rada. UGS Nezavisnost, kao jedna od reprezentativnih centrala, od svog nastajanja 1992. godine, u osnov nadgradnje UGS Nezavisnost ugradila je i osnovni cilj bio je tada, a i sada je, obrazovanje sindikalnih aktivista. UGS Nezavisnost je odmah posle 5. oktobra iza sebe ostavio barikade i okrenuo se dijalogu između partnera. UGS Nezavisnost je najveći forum organizacije rada u Evropi, odakle crpi ta saznanja i koji su to najbolji načini da se zaštiti i da se unapredi radništvo Srbije. Najargumentovanija tekovina Evrope je socijalni dijalog izmeću partnera, poslodavaca, vlasti i unije poslodavaca. UGS Nezavisnost je odmah posle promene vlasti 5. oktobra 2000. počeo da razvija evropsku ideju o socijalnom dijalogu. Ta ideja dobila je i zakonsku formu i danas imamo Zakon o formiranju socijalno-ekonomskog saveta, odnosno formiran zakon i formiran socijalno ekonomski savet na nivou RS. Tako na nivou RS taj zakon ovlašćuje da se socijalno-ekonomski saveti formiraju i na lokalu u okviru lokalnih samouprava. Tripartitna saradnja i socijalni dijalog između partnera obeležavaju paradigmu u njihovim odnosima. Socijalni dijalog je suprotnost klasnim borbama, jer prelazi sa kulture sukoba i neslaganja u kulturu partnerstva zasnovanu na sticanju svesti i zajedničkim interesima. Osnovni segment socijalnog dijaloga je volja kako bi svi učesnici u socijalnom dijalogu postigli široki konsenzus u pogledu politike, ekonomske i socijalne organizacije društva, a to podrazumeva i prihvatanje društvenog pluralizma.
Pluralizam prihvata priznanje i mećusobnu zavisnost socijalnih partnera i angažovanje na identifikaciji zajedničkih ciljeva.
Socijalni dijalog je mehanizam koji može limitirati socijalne sukobe u mirnim i organizovanim procedurama za rešavanje sukoba i favorizuje socijalni mira i stabilnost, koji predstavljaju osnovne uslove za svaki ekonomsko-socijalni razvoj.
Socijalni dijalog igra ključnu ulogu u unapređenju pristojnog rada u uslovima slobode, jednakosti i bezbednosti ljudskog dostojanstva.
Vlada na lokalu, lokalna samouprava, igra odlučujuću ulogu u unapređenju održivosti socijalnog dijaloga. Verovanjem u proces tripartitna konsultacija podstiče aktivno učešće socijalnih partnera u procesu donošenja odluka, a socijalnom dijalogu veće su šanse za uspeh.
Odnos vlade sa socijalnim dijalogom kao u evropskoj tekovini jeste i donošenje zakona o socijalno-ekonomskom savetu. Pored normi koje zakon predviđa u ustrojstvu socijalno-ekonomskog saveta, socijalno-ekonomski savet je ovlašćen da razmatra pitanja razvoja i unapređenja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, privatizacije, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalnih odluka. Socijalni dijalog, privilegije, mir i stabilnost društva, dakle ekonomski i društveni razvoj. Tripartitne konsultacije i socijalni dijalog omogućavaju uspostavljanje ravnoteže između sektorskih interesa i nacionalnih ciljeva rasta i razvoja. Socijalni partneri su najpozvaniji da odgovore na izazov oličen u pozitivnom upravljanju promenama koje bi omogućile fleksibilnost u preduzećima i sigurnost zaposlenih. A to se zasniva prvenstveno na poštovanju i primeni načina sindikalnih sloboda. Kada sindikalna sloboda nije u potpunosti ispoštovana, u procesu socijalnog dijaloga nedostaje legitimitet i on nije održiv. Bez sindikalne slobode nije moguće voditi otvorene i transparentne pregovore i konsultacije.

SINDIKAT KAO PARTNER POSLODAVCU I DRŽAVI
• To su, čini mi se neke uopštene norme fnkcionisanja sindikata u ovom uslovima?
Ovo je jedan uopšteni stav što se tiče uredbi sindikata posle 2000. godine, barem kad je u pitanju UGS Nezavisnost, jer UGS Nezavisnost zagovara politiku partnera i želi da se nametne kao partner poslodavcu i državi.
Država je, na neki način, već shvatila ulogu sindikata i da je organizovanje jedne države bez sindikata nemoguće i nepostojeće. Sposobnost sindikata onoliko koliko mogu da se nametnu jednoj organizovanoj državi jeste da joj daju do znanja da demokratizacijom tog ciljnog sektora, prihvatanjem sindikata kao partnera, svi učesnici u tom tripartitnom odnosu mogu samo da dobiju, i poslodavci i država i sindikati, jednom rečju - celo društvo. Svuda, pa i kod nas, postoji nepoznavanje te sindikalne nadgradnje, koja još u svestima naših ljudi nije razvijena, i oni još uvek razmišljaju da će to neko drugi da uradi. Međutim, vremena su se promenila i ono što je nekad bilo dobro u socijalizmu sada je loše. To se okrenulo za 360 stepeni, i donekle je to razumljivo. Ali, ljudi moraju da razmišljaju u svakom momentu, pa imaju sa jedne strane kapital, a sa druge radnu snagu, mogućnost prodaje svoje radne snage za što bolju cenu i za bolje uslove rada i jednu sigurnost dostojnu čoveka kao bića, da provedu život dostojan čoveka.
• Ovo su specifična vremena, tranziciona. Kako se sndikati snalaze u tim okolnostima?
Naša su vremena tranziciona i takva kakva jesu koriste čoveka na neki način kao oruđe i ti kapitali stvoreni na ove ili one načine pokušavaju još više u ovim tranzicionim vremenima da se uvećaju, na neprimeren način, neplaćanjem cene rada uloženog u jedan proizvod tj. povećanje kapitala jednog preduzeća, tj. jedne firme. UGS Nezavisnost, shvatajući sve to, kao stalna članica međunarodnih organizacija rada, pokušava da ta saznanja implementira ovde na području Srbije, normalno, sa prilikama koje odgovaraju Srbiji, nikako u krutom obliku kakav Evropa poznaje. I u tome uspeva. Jedan od prvih predloga, Zakon o socijalno-ekonomskom savetu formiran na nivou Republike, deluje, ne u onoj formi i punom obimu koliko mu pripada, ali ipak rešava neka dešavanja i bitna pitanja. Sastaje se socijalno-ekonomski sastav na nivou Republike, gde su predstavnici Vlade, saradnici sindikata, među njima vodeći UGS Nezavisnost i Unija poslodavaca. Taj Zakon predviđa spuštanja na lokalni nivo zato što je mnogo bitno da se ta lepeza u odnosu socijalnog partnera implementira i na lokalnom nivou. UGS Nezavisnost je preporučio svojim kancelarijama po regionima da u okviru opština naprave konsultacije i osmisle način da se dođe do razgovora kako bi se došlo do razrešavanja nastalih i nagomilanih problema u postojećim opštinama.
U opštini Kraljevo postoji, to je zadovoljstvo, jedna švajcarska radnička organizacija koja je ušla u pet gradova Srbije i želi da svoje znanje implementira na ova područja kao što je Kraljevo da bismo mi kao socijalni partneri mogli da naučimo nešto od njih. Ta organizacija je počela neke konsultacije pred Novu godinu - u onom predizbornom delu kada i nije bila prilika zbog predizbornih aktivnosti koje su se tada odvijale, pa smo mi to malo zadržali. Krenuli smo ovih dana, imali smo jedan konsultativni sastanak u opštini Kraljevo, gde je bila prisutna i ta švajcarska radnička organizacija i koja nam predlaže, jednostavno rečeno uči, kako da se ponašamo u tom tripartitnom odnosu i dijalogu.
Za sada smo se dogovorili sa švajcarskom radničkom organizacijom pre formiranja socijalno-ekonomskog saveta da kroz socijalni dijalog neka saznanja postavimo na takva mesta da bismo mogli pre formiranja socijalno-ekonomskog saveta značajno da uđemo u njega i da sutra, kao partneri za neke probleme u gradu, koji su u interesu radništva i građana Kraljeva, zajednički rešavamo. Lokalna samouprava prihvatila je sugestiju švajcarske radničke organizacije, i za sada je zainteresovana. Došlo se do jednog projekta, koji je ta organizacija predložila, koji bi bio uvod u socijalni dijalog sa nekim rešenjima.
Dogovoreno je da to budu tri seminara sa različitim temama, u periodu april-oktobar. Prvi seminar u prvoj polovini maja, na temu Privatizacija društvenih preduzeća, preduzeća gde je privatizacija poništena i privatizovanih preduzeća i dešavanja u njima. Organizator ovog projekta uverio me je da će na našem prvom seminaru biti i predstavnici iz Ministarstva za privredu i privatizaciju, iz Agencije za privatizaciju rada i zapošljavanja, 15 preduzeća sa nivoa Kraljeva, iz svih kategorija, i privatizovanih, i još društvenih, da bi u direktnom razgovoru kroz pitanja i saznanja mogli da saznaju više o sudbini u svojim firmama.
Drugi seminar je predviđen za avgust-septembar, Privatizacija javnih preduzeća, gde ćemo u dogovoru sa švajcarskom radničkom asocijacijom da pozovemo kroz seminar ljude iz resornog Ministarstva koji se bave tom problematikom u direktnom sučeljavanju, u odgovoru, sa nivoa javnih preduzeća, predstavnika sindikata, da iscrpimo neka saznanja. Iza svakog tog seminara biće TV emisija, u kojoj će biti pitanja građana, odnosno vodiće se razgovor na temu.
Treći seminar predviđen na lokalnom nivou je Seminar socijalnog dijaloga, a nadamo se iza toga i formiranju socijalno-ekonomskog saveta. U formiranju saveta biće zastupljene sve tri strane, i lokalna samouprava i sindikat i poslodavci. Baziraćemo se na one teme i probleme koji tište grad, od dešavanja oko radničkih prava u preduzećima, do pitanja zaštite životne sredine i življenja u jednom gradu.
• Šta zapravo predviđa socijalni dijalog?
Socijalni dijalog predviđa da je lokalna samouprava zainteresovana i nadamo se da će tu održivost i dalje da sprovodi. Jer, ako nema održivosti, i ako nema aktivnosti, sva tri partnera u tom socijalno-ekonomskom savetu neće imati rešenja. UGS Nezavisnost prenosi ta iskustva u pisanom ili nekom drugom obliku, dok se u Evropi, pogotovu kad se stigne taj nivo socijalnog dijaloga, više distancira, odnosno prepušta da teče dijalog između poslodavaca i radnika, da to bude u interesu i zaposlenih i preduzeća i da održavaju takvu meru da se ne ugrozi ni poslovanje preduzeća, a da ni zaposleni ne rade za cenu koja je ispod nivoa, sa kojom ne mogu da održe biološki nivo. Mi treba da dođemo do tog nivoa. Za sada su neka kretanja koja daju optimizam malo preuranjena, ali sa optimizmom i dobrom voljom, kako i socijalni dijalog u svom osnovu i kazuje, ako se uđe u partnersko, socijalno rešavanje problema, može i do uspeha da dođe. To je to što se tiče UGS. Da radništvo Kraljeva ne pomisli da se jednostavno ćutalo i da se ćuti. Mi smo shvatili da je segment štrajka mnogo bitan, ali on je krajnji i treba sve preduzeti pre štrajka, jer je praksa pokazala i pokazuje da upornim dijalogom možemo da dođemo do rešenja.
• Kako sve to izgleda kada se primeni na našu lokalnu situaciju, na ,,Magnohrom”, recimo?
Moram da se osvrnemo na dešavanja ovih dana u našem bitnom preduzeću ,,Magnohromu”. Oni nisu imali sindikat donedavno. Shvatili smo da treba da uđemo u ,,Magnohrom”, i nedavno smo ušli tamo i već smo stekli poverenje jedne trećine zaposlenih. I po sticanju tog poverenja mi smo ušli, prvi put ovih dana, u pregovore sa poslodavcem i sa većinskim vlasnikom i već smo na neki način prihvaćeni kao partneri. Jer, prošlo je ono vreme lokalnih sindikata, sindikata ,,Magnohrom”, Fabrike vagona, gde su oni mislili da su bogom dani. U ,,Magnohromu” i Fabrici vagona (nedavno smo isto uzeli učešće), na neki način smo partnerski i kroz socijalni dijalog uspeli da se nametnemo većinskom vlasniku poslodavcu i kroz određene sporazume došlo se do nekih rešenja. Ona još nisu najbolja, ali su sada, kakva su bila, apsolutno rešiva. Pokušavamo to da odradimo u ,,Magnohromu”, da pomognemo ljudima. Iako smo zakasnili i nismo učestvovali u formiranju socijalnog programa, ni pojedinačnog kolektivnog ugovora. To je bilo mimo nas, nije imao ko da ih povede, više ih je gradonačelnik vodio, nego sindikati, a to je bio posao sindikata. Sa prvim razgovorima u ,,Magnohromu”, mi već vidimo neka rešenja. Ljudi su to shvatili, već nam ukazuju poverenje. Mi smo za mesec dana trećinu članstva dobili u ,,Magnohromu”, što znači da nas ljudi prepoznaju, uvažavaju i vide u nama neku sigurnost, a mi im za uzvrat obećavamo da nisu pogrešili i da možemo da odgovorimo na ove izazove, budući da trenutni vlasnik neka njihova prava zanemaruje i politikom kapitala (što nije čudno) kroz sve te vidove pokušava da sebi sačuva kapital. Ništa se to ne radi iz neznanja, a naš predstavnik sindikata prozreće te namere sa one druge strane i imaće argumenate da stavi na sto većinskog vlasnika-poslodavca i kaže mu gde greši i šta u tom delu ne prihvatamo.
Socijalni dijalog je popuštanje. Mi smo spremni za normalan razgovor, i popuštanja koja su u interesu kompanije i svih da ne bi ta vitalnost bila ugrožena. Kad uđemo u razgovor, nećemo prvo isticati štrajk, nego želimo da stavku po stavku rešavamo. Mislim da većinski vlasnik iz Indije prepoznaje to i da će sigurno, ubeđeni smo, prihvatiti naše predloge u tom razgovoru.
Taj socijalno-ekonomski savet koji smo imali ranije, to bi bilo pitanje saveta postignutog po pitanju konsenzusa, to bi bilo obavezujuće sutra da Ministarstvo i Agencija za privatizaciju po hitnom postupku nešto reše. To bi bilo viđenje UGS-a Nezavisnost i toga zašta se zalaže. Time trasira put sindikatima. Jedna od najjačih sindikalnih tema je podizanje nacionalne svesti kod svih zaposlenih građana, jer samo takvom svešću možemo da dođemo do uspeha. Kapital je takav da i pored svih zakonskih okvira i normi pokušava da se oplodi više nego što mu pripada.
Mi imamo primere za to i u Evropi. Pre nešto više od godinu dana trebalo je da bude izglasavanje zakona po kom je trebalo da mlade ljude do 26 godina poslodavci otpuštaju bez ikakvog razloga. Međutim, milion ljudi je izašlo na ulice Pariza i, normalno, taj zakon je povučen, ministar je dao ostavku, i bila je kriza u vladi. To je ideja UGS Nezavisnost - dizanje nacionalne svesti, zagovaranje jednog sindikalnog pokreta koji će biti snaga u svakom momentu da može da se suprotstavi na jedan način i onima koji donose zakonske projekte i manje-više poslodavcima, vlasnicima kapitala, samo onoliko koliko bude ugrožen rad tj. cena rada, uslovi rada, čovek kao biće koje ne bismo mogli i ne bismo smeli da zaboravimo.
• Da li to može da se shvati i kao prvomajska čestitka građanima?
To bi ujedno bio pozdrav povodom 1. maja za radništvo Kraljeva. Uslovi jesu teški, ali Kraljevo ima neke potencijale i druge mogućnosti, tako da se očekuju zapošljavanja. Moraće i lokalna samouprava da stvori te razvojne kapacitete gde su najmanje akumulacije kapitala, da ih što pre razvije da bi došlo do nekih povećanja, da novi vlasnici ispoštuju investiciona obećanja po ugovorima. Moraće biti kontrole na svim nivoima u preduzećima kako bi se zaštitili i zaposleni i kako bi se došlo do novih radnih mesta, da lokalna samouprava krene sa pravljenjem ambijenta gde bi mogle određene investicije da se oplode na ovom području. A čim se one oplođuju, to znači da tu i čovek može naći zaposlenje kako bi mogao da izdržava i sebe i svoju porodicu. Bili bi na kraju svi zadovoljni.
• Na kraju, kako se u Sindikatu Nezavisnost razmišlja po pitanju privatizacije JP ,,Ibarske novosti”?
Pitanje traje duže i nedorečeno je. Znajući sve to, UGS Nezavisnost je kroz projekat i seminar prevideo jednu tribinu i seminar u avgustu-septembru, baš na temu privatizacije javnih preduzeća, dakle i medija, gde će biti pozvani predstavnici zaposlenih iz ,,Ibarskih novosti”, poslodavac, i eminentni sagovornici sa nivoa države, koji će jednostavno morati dati tumačenje privatizacije. IN je kuća koja pokriva širi region po sastavu i gledanosti, sa tri celine, pisani medij, televizija i radio. Zakonski projekti na svoj način se slobodno tumače da mora da bude izdvajanja. Nisu IN tog kapaciteta da mogu da se razdvajaju (po mišljenju UGS Nezavisnost, kao i svi mediji tog kapaciteta) i smatramo da bi zato trebalo ići u privatizaciju kao celina, iz prostog razloga jer tu postoji više modela. I sindikati i zaposleni moraju da se nametnu svojim programima i projektima, ne smeju da se oslanjaju ni na sindikat, da će to neko drugi da odradi, treba da istaknu svoje argumente, predlože model za privatizaciju, da traže da to ide u paketu. To bi bilo dobro i za grad, i za gledanost, informisanost.

SAOPŠTENJE SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
“Samo jedinstveni možemo biti jači”

   Prvi maj - Međunarodni praznik rada, više od jednog veka simbol je borbe zaposlenih za ostvarivanje svojih prava, za slobodu i mir, za rad i život dostojan čiveka. Dok radnici Evrope i sveta u veselim i šarenim karnevalskim povorkama i ove godine sa novim zahtevima proslavljaju Prvi maj - ogroman broj zaposlenih i nezaposlenih građana Srbije bori se još uvek za golu egzistenciju i preživljavanje.
Zbog toga što još uvek nemamo šta da slavimo, Međunarodni praznik rada obeležićemo onako kako je najadekvatnije i najprimerenije u svakoj sredini. Postignutim reformama, tokom i rezultatima privatizacije nismo zadovoljni. Dosadašnja tranzicija i privatizacija priozvele su katastrofalne socijalne posledice i dovele do frontalnih napada na već stečena prava zaposlenih, a socijalni dijalog i socijalno pregovaranje pretvoreni su u farsu, jer nema kolektivnog ugovora na nacionalnom nivou.
Dok na jednoj strani vladaju korupcija, otimačina, krađa i uzurpacija, dok tajkuni za koje radi vreme nesmetano uvećavaju svoje bogatstvo, dok su javna preduzeća pretvorena u stranačke feude, na drugoj strani - ogroman broj ljudi kojima je preostao samo goli život gurnut je na ivicu beznađa, u bedi i siromaštvo, u kome ne znaju kako će dočekati sutrašnji dan.
Krajem prošle i u januaru ove godine, Savez samostalnih sindikata Srbije pozvao je sve svoje članove da izađu na izbore. I oni su se odazvali. A šta se dogodilo? Narod i država su još uvek bez institucija, bez objašnjenja za ono što nam se događa. Ni Kosovo, ni drugi realni problemi koji se tiču građana, nisu bili dovoljni razlozi za stranačke elite da se za tri meseca dogovore o novoj vladi i konstituisanju Skupštine.
Trenutno, nezadovoljni smo mnogim stavrima i pojavama i zato moramo nastaviti borbu za socijalnu pravdu i kvalitetnije reforme u kojima radnici neće biti obespravljeni i otpuštani. Ali, Prvi maj je i prilika da podsetimo da je Sindikat snaga koja je zaposlenima potrebna više nego ikada kako bismo se organizovano suprotstavili svim novim i starim vidovima eksploatacije, da bismo se zajedno borili za izvesniju budućnost, za brže pokretanje proizvodnje, za donošenje i realizaciju pravih socijalnih programa. Naš prioritet bio je i ostao socijalni razvoj, koji uključuje rad za sve i zarade od kojih se može pristojno živeti, a ne samo preživljavati.
U tom cilju, još uvek smo spremni da gradimo odnose međusobnog poverenja sa novom vladom i poslodavcima, da razvijamo i unapređujemo socijalni dijalog. Ali, kad god naši socijalni partneri ne budu pokazivali spremnost za dijalog, kad ne budu imali razumevanje za interese sveta rada ili ne budu poštovali postignute dogovore, mi ćemo biti spremni da svoja prava ostvarimo svim sredstvima sindikalne borbe. Svaka njihova nesprenost da prihvate takve odnose dovešće do posledica koje će sami snositi. Zato, kad bude trebalo da izađemo na ulice - zvaćemo vas!
I dalje smo uvereni da je samostalan i autonomni sindikalni pokret - bitan faktor u izgradnji socijalno pravednog društva. Zbog toga ćemo nastaviti saranju sa drugim sindikalnim centralama i organizacijama u našoj zemlji, na principima sindikalne solidarnosti i zajedničkih interesa. Još intenzivnije ćemo razvijati i odnose sa sindikatima u okruženju i sindikalnim centralama evropskih zemalja.
Vreme u kojem živimo nalaže nam da zbijemo svoje redove i više pažnje posvetimo jačanju svoje sindikalne organizacije. Moramo pokazati sposobnost i spremnost za sve ono što je od interesa za naše članstvo, za celokupnu organizaciju, ali i sve zaposlene.
Svim čanovima samostalnih sindikata organizovanim u velikoj sindikalnoj porodici - Savezu samostalnih sindikata Srbije, svim građanima Srbije, kao i svim članovima ostalih sindikalnih centrala, čestitamo Prvi maj sa željom da u vremenu koje dolazi budemo jedinstveniji, jer samo tako možemo biti još jači.
Sindikalna snaga je ono što poslodavci i vlast razumeju i poštuju.

PRIČA IZ ŽIVOTA, A I POSLE NJEGA
Obrad - ,,obradio” jedan vek

   • Zaslužio je Obrad da se o njemu kaže još ponešto, što predstavlja životnu zagonetku. Rad, rad i samo rad, težak rad od zore do mraka po tuđim njivama, livadama, zabranima, kanalima. Nema nijedno parče zemlje od Mataruške Banje do Kraljeva (Žičko i Kovačko polje) u kome Obrad nije rmbačio. Žuljevite ruke tvrđe od đona, otvrdila je tvrda držalica bilo koje alatke, koja je bila preovlađujuća ,,tehnika” toga vremena

   Malo je naših sugrađana koji iza sebe ostave ceo vek života. Retkima to i uspe. Jedan od takvih je naš sugrađanin, rodom iz Žiče. Zove se Obrad Pribaković, rođen 1906, sigurnije 1907. (potomci su 1907. uzeli da ne bi pogrešili).
Šta je karakteristično za ovu starinu? Reklo bi se da je opovrgao, ili bar pokolebao, mnoge naučne i medicinske teorije i saznanja o filozofiji dugog života. Nikada nije bio kod lekara. Sam sebi je bio doktor. Lečio se iz prirode plodovima i travama koje je poznavao i čitav svoj vek u prirodi je živeo i njoj je pripadao.
Bez dana škole. Oštećenog sluha i otežanog govora, nije mogao ništa da pročita i sazna o filozofiji života, a tako ju je dobro savladao. Živeo je teškim, a časnim životom, koji je uspešno i autoritativno prenosio i na svoje brojno potomstvo.
Otac četiri sina i dve kćerke. Ukupno šestoro dece. Rađanih pre i u toku Drugog svetskog rata (kada nije vreme). Borio se i izborio sa svojom supugom Jovanom, odgajio zdravo i vitalno potomstvo. Svi su pronašli svoj put. Žive častan život, onako kako su ih roditelji učili. Nažalost, Obrad je, nadživeo dva sina: Mila i Milutina ,,Uta”. Ćerke su se udale i formirale svoje porodice.
Potomci su pokazali da materijalno siromaštvo, a duhovno bogatstvo i rad od ,,malih nogu” imaju svoju dugovečnost, kao i život tate Obrada. Sopstveni socijalni položaj iz ponosa i gordosti nisu nikada isticali kako bi lakše ostvarili životne ciljeve. Rad i disciplina podarili su im ono što su drugi dobijali i drugim načinima, podupirani i novcem i viškom ljubavi.
Treblo je u ratnoj i poratnoj nemaštini nahraniti toliko gladnih usta, sitne i odvrkle dece, ali još za privređivanje nestasale. Trebalo je sve njih podići, usmeriti na pravi put, da ne krenu stranputicom i ne obrukaju. U tome su u potpunosti uspeli. Ali, kako? Njihova upornost, odnos prema radu i disciplina, morali su biti duplo veći od ,,podupiranih”. Iako je svoje potomke vaspitavao rukama i mimikom, tu pedagošku metodu su svi vrlo dobro razumeli. Učili su i naučili teške životne lekcije i na tome svima treba čestitati. Njihovo obrazovanje je uglavnom zanatsko. Koji bi drugi izbor imala deca iz siromašnih porodica? Za školovanje je uvek trebalo novca, i kada je ono bilo besplatno. A često ga nije bilo da se nahrane brojna usta.
Potomci su danas cenjeni i poštovani u radnoj i životnoj sredini. Dobri majstori svoga zanata. Dobri drugari. Kavaljeri. Limari, vozači teških kamiona, industrijski radnici. Ćerke, nežne majke, vredne radnice, dobre domaćice. Potomci Obradovih potomaka su lep ,,buket” životnih uspeha. Zbog brojnosti teško je sve njih nabrojati u ovom novinskom prostoru. Ali treba reći da je tu i inženjera i medicinskih sestara, carinika, pravnika, defektologa, psihologa, fakultetski obrazovanih, radnih i uspešnih. Čestita, radna, vredna, vitalna, razborita Obradova loza, obavila je Obradov odurani vek lovorovim vencem punim mladosti, lepote i zadovoljstva ostvarenim. I drugo Obradovo koleno odoleva teškom tranzicionom vremenu, punom neizvesnosti i teškoća. Kao da se istorija ponavlja. Svaki novi vek nosi nove neizvesnosti i nove brige.
Zaslužio je Obrad da se o njemu kaže još ponešto, što predstavlja životnu zagonetku. Rad, rad i samo rad, težak rad od zore do mraka po tuđim njivama, livadama, zabranima, kanalima. Nema nijedno parče zemlje od Mataruške Banje do Kraljeva (Žičko i Kovačko polje) u kome Obrad nije rmbačio. Žuljevite ruke tvrđe od đona, otvrdla je tvrda držalica bilo koje alatke, koja je bila preovlađujuća ,,tehnika” toga vremena. I tako je Obrad živeo, hranio svoju porodicu i nadživeo jedan vek i sve one koji su lakše, bogatije i gospodskije živeli.
Nije izučio i znao, ali njegova životna filozofija bila je gandijevska (iako nije znao ni predsednika svoje mesne zajednice, a ne Gandija). Bio je više gladan nego sit. Više željan nego zadovoljan. Više ,,tovaren” nego što je mogao da nosi. Bio je zdrav i kada je bolestan. Bio je mlad i u starosti. Svi oni koji su ga poznavali i znali njegov životni put i pokušali da naprave mozaik njegovog dugog života, zastanu pred zagonetkom takvog života. Kao da se potvrđuje ona parola: ,,Što manje znaš, manje i patiš”. On je zaista živeo samo svoj život i život svoje porodice. Priroda ga je, nažalost (možda i na sreću), lišila i čitanja i pisanja i gorkih saznanja, okrutne srpske istorije. Toga je u globalu bio pošteđen, iako je osetio prolazak vojski preko ,,Lisičjeg brda” na kome se nalazio njegov zavičaj i na kome je odgajio potomstvo. Od svake vojne bio je krivac što je onoj drugoj vojsci ,,dao” dvisku ili ovcu. A njega niko ništa nije ni pitao. Uzimao i govorio svaki da treba nahraniti ,,narodnu” vojsku. Koja je bila narodna, to Obrad nije znao... Možda u ovome treba i tražiti filozofiju dugovečnosti.
Celodnevni rad čeličio je telo, samarao dušu, živeo je život starina Obrad. I dalje ga živi. Dužina njegovog života, neproporcionalna je njegovoj težini. Neka ga i dalje u zdravlju živi.
Poželimo mu srećan 101. rođendan.
Nažalost, u toku preloma ovog broja ,,Ibarskih novosti” saznali smo da je junak ove priče preminuo.
Dobrica Čakanović

U ORGANIZACIJI CRVENOG KRSTA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Dom za Lunja

   • Jedan meštanin mu je dao svoju kućicu na korišćenje, a pre 15 godina je morao da se preseli u jednu prostoriju pored mesne zajednice. U tim dronjama poznati ,,Lunjo" živi i ne traži ni od koga ništa. Skromna penzija mu je dovoljna da se hrani u obližnjoj prodavnici, a bačene pikavce koristi kao cigarete

   Možda nadimak ponekad ponajbolje objašnjava ličnost onoga ko ga nosi. Lunjo je, mada i ne mora da bude, jasna asocijacija na nekoga ko nema stalno stanište, pa je zarad tog, ili još nekog dodatnog razloga, prinuđen da dobar deo vremena provodi šetajući, prividno besciljno, ili sa nekim samo sebi poznatim ciljem. Posmatrajući Milana Slavkovića Lunja kako u jednom trenutku odlučno kreće da obiđe zadatu maršrutu, a potom se vraća zadovoljan obavljenim poslom, postaje mi jasno zašto ga oni koji ga znaju zovu tako kako ga zovu.
Milan Slavković, već pomenuti Lunjo, rođen je pre 72 godine. Radio je u kamenolomu, kod meštana Kamenice da bi preživeo, jer ga život nije mazio. Pre oko dve decenije izgoreo mu je skroman dom, kućica koja je Milanu, poznatijem po nadimku ,,Lunjo", bila dovoljna za život. Jedan meštanin mu je dao svoju kućicu na korišćenje, a pre 15 godina je morao da se preseli u jednu prostoriju pored Mesne zajednice. U tim dronjama poznati ,,Lunjo" živi i ne traži ni od koga ništa. Skromna penzija mu je dovoljna da se hrani u obližnjoj prodavnici, a bačene pikavce koristi kao cigarete. ,,Lunjovim" životom Crveni krst Kraljevo je počeo da se bavi pre godinu dana, kada je formirao u Kamenici organizaciju Crvenog krsta. Prvobitna namera je bila da se postojeći objekat adaptira. No, to je bilo skupo, a cilj se ne bi postigao. Dolaskom Fila Šorthausa ideja da se ,,Lunju" pomogne prerasta u stvarnost. Donacijom ,,Blythswood care" Crveni krst Kraljevo dobija montažnu kuću, čija će konačna površina biti oko 25 m2, i u koju će, po kompletnom završetku i opremanjem nameštajem da se useli ,,Lunjo". Kuću grade, tj. sa velikim zadovoljstvom montiraju suvlasnici kompanije koja se bavi izradom tih montažnih kućica u Engleskoj, Pol i Yo.
Cela priča da se pomogne ,,Lunju" potekla je od Mire Tomić i Kosane Dimitrov. I nezamislivo je da samo 15 kilometara od centra grada ima nekog ko tako živi, a ko se nikome ne obraća za pomoć, već se utopio u beznadežnost teškog bremena života.
Mira Tomić je, inače, bila izbeglica, ali je želela da pomoć i gostoprimstvo koje je imala kao izbeglica, uzvrati i drugima kojima je pomoć potrebna. Postala je sekretar Organizacije Crvenog krsta u Kamenici. Nažalost, i u tim trenucima kada je pomagala, bila je svesna svoje opake bolesti. Ali se i humanim radom borila protiv nje. U znak sećanja na ime i delo, sada već pokojne Mire Tomić, dom u Kamenici nosi ime Kuća humanosti ,,Mira Tomić".
U realizaciji ovog projekta veliku pomoć je pružio Zoran Jovanović, predsednik Mesne zajednice Kamenica.
Skromnoj svečanosti povodom početka izgradnje doma za ,,Lunja" prisustvovali su brojni aktivisti Crvenog krsta, odbornik Skupštine opštine Kraljevo Milan Stevanović, kao i mediji.
Po kompletnom završetku objekta meštani Kamenice i Crveni krst organizovaće okupljanje svih onih koji su do sada svojim humanitarnim radom pomogli da Crveni krst Kraljevo postoji 131 godinu.

KRALJEVAČKI CRVENI KRST
Spasioci života

    U okrivu planskih akcija dobrovoljnog davalaštva krvi, Crveni krst Kraljevo je u saradnji sa Društvom dobrovoljnih davalaca krvi ,,Vodovod" i Službom za transfuziju krvi Zdravstvenog centra ,,Studenica" organizovao još jednu akciju dobrovoljnog darivanja najdragocenije tečnosti, krvi.
Pored radnika kraljevačkog ,,Vodovoda", u akciji su učestvovali i radnici JKP ,,Pijaca", JKP ,,Putevi" i Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva, kao i gosti iz NIS ,,Naftagas" - Novi Sad, ,,Vodovod" - Beograd i ,,Želvoz" - Smederevo.
Tom prilikom je prikupljeno 48 jedinica krvi, koja će se upotrebiti za lečenje bolesnika u kraljevačkom Zdravstvenom centru ,,Studenica".
Inače, Društvo dobrvoljnih davalaca krvi ,,Vodovod" svoju humanost realizuje u okviru Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi Crvenog krsta Kraljevo. Društvo je osnovano krajem 2000. godine i sada broji 45 članova iz Kolektiva, kao i 32 člana iz drugih kraljevačkih javnih preduzeća. Predsednik Društva, Dejan Pavlović, jedan je od osnivača Društva i zagovornik je da se u ovu izuzetno plemenitu akciju uključe i radnici drugih javnih preduzeća sa područja naše opštine.
Zanimljivi su podaci da je za poslednje dve godine povećan broj članova za 80 odsto, kao i da 22 odsto radnika ,,Vodovoda" dobrovoljno daje krv. Prema raspoloživim saznanjima, ovo je rekord u Srbiji. Dragomir Tanasković je najviše puta pokazao svoju humanost - čak je 70 puta doborovoljno dao krv.
Predsednik Skupštine Društva dobrovoljnih davalaca krvi ,,Vodovod" je Dragan Đoković”. Skupština, pored članova iz ovog Kolektiva, ima po dva člana i iz drugih javnih preduzeća. Izvršni odbor, kao izvršni organ upravljanja, čine Dejan Pavlović, Miroslav Ćurčić, Dragomir Tanasković, Dejan Janković i Milen Trifunović.
Ovu akciju je posetio i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, kao i celo rukovodstvo Crvenog krsta Kraljevo i predstavnici škotske humanitarne organizacije ,,Blythsnjood care". Tom prilikom je gospodin Babić istakao veliki značaj dobrovoljnog davalaštva krvi i spremnost lokalne zajednice da ga svojom podrškom podstakne u još većoj meri, a za uzvrat, ovi izuzetno humani ljudi su mu uručili Zahvalnicu i prigodne poklone.
Zahvalnica je uručena i Crvenom krstu Kraljevo, kao i drugim saradnicima koji su doprineli uspehu ove akcije.
Dejan Pavlović, dugogodišnji dobrovoljni davalac krvi, predsednik Društva dobrovoljnih davalaca krvi ,,Vodovod" i potpredsednik Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi Crvenog krsta Kraljevo, posebno ističe:
- Jedini motiv za davanje krvi mora da bude humanost, a ne da se krv plaća kao u drugim sredinama. Plaćanjem za datu krv praksa je pokazala da se ugrožava život i davalaca i primalaca krvi. Naravno, to je tema koja zahteva mnogo priče. Zato, pozivam sve mlade da im jedini motiv pri davanju krvi bude dobrovoljnost, besplatnost i anonimnost. A nadam se da će i država Srbija da motiviše razvijanje dobrovoljnog davalaštva krvi kao jedan od strateških ciljeva.
I ova akcija dobrovoljnog davalaštva krvi je pokazala visok nivo humanosti, ljubavi i jedinstva svih onih koji su svesni da u pojedinim trenucima krv život znači.

ZDRAVSTVENI RADNICI U POHODIMA MLANČI
Dvadeset godina zaredom Crveni krst Kraljevo organizuje zdravstveno-socijalnu akciju pod već dobro poznatim nazivom ,,Radni vikend na selu". Začetnik ove akcije, Crveni krst Kraljevo, u ovoj jubilarnoj godini organizovaće tri akcije ovog tipa.
Prošle subote, i sunce se, pored meštana Mlanče i okolnih zaselaka, radovalo dolasku velikog broja prijatelja Crvenog krsta da njima, udaljenima od Kraljeva gotovo 80 kilometara, pomognu. A da bi akcija bila uspešna, Crveni krst Kraljevo, u saradnji sa Mesnom zajednicom Mlanča, organizovao je terenske uslove za rad zdravstvenim radnicima, farmaceutima i socijalnim radnicima. Lekari raznih specijalnosti obavili su oko 400 pregleda stanovnika iz Milića, Mlanče, Orlje Glave i Slatine. Pored više specijalističkih pregleda, pacijenti su mogli da dobiju i adekvatne lekove, i to u toku jednog dana i bez zakazivanja. Tako su meštani uštedeli i vreme i novac za prevoz.
A socijalni radnici su sa volonterima Crvenog krsta obišli stare i siromašne, pri čemu su im podarili i značajnu socijalnu pomoć.
Zaista, svi su se radovali ovoj akciji. Kako i ne bi, kada mesna amulanta i apoteka rade samo utorkom, a organizovani autobuski prevoz za Mlanču već godinu i po i ne postoji.
- U Mlanči postoji istureno odeljenje Osnovne škole ,,Stefan Nemanja", u kojoj je 19 učenika od prvog do četvrtog razreda i tri učenika nultog odeljenja. Deca imaju organizovan prevoz od Slatine do Studenice. Neka od njih pešače i po osam kilometara u jednom pravcu da bi stigla na autobus za školu. Ipak, sva deca su dobri đaci i imaju veoma malo izostanaka - ističe Tomislav Pešić, direktor škole iz Studenice.
Sama mesna zajednica je dosta prostrana i broji oko 700 stanovnika. Predsednik Milorad Stojković, uz pomoć meštana, učinio je sve da se učesnici u akciji ,,Radni vikendna selu" osećaju dobrodošlima i kao u svojoj sredini.
Predstavnici Crvenog krsta su istog dana formirali i Osnovnu organizaciju Crvenog krsta Mlanča, a za sekretara je izabran Rade Stojković, kome će u radu pomagati, između ostalih, i Anđeljo Anđeljović, dugogodišnji aktivista Crvenog krsta. Formiran je i aktiv dobrovoljnih davalaca krvi za ušćansko-studenički kraj, a za predsednika aktiva je izabran Srećko Božić, višestruki doborovoljni davalac krvi iz Ušća.
- Veliko je zadovoljstvo biti među vama - bile su prve reči Zorice Petković, potpredsednice Crvenog krsta Kraljevo, pri obraćanju svim prisutnima po završetku akcije. Gospođa Petković je posebno istakla reči jedne žene koja je obavila više pregleda i, na sreću, lekari su joj rekli da nema većih zdravstvenih problema, te je ,,s pesmom otišla kući skinuvši breme sumnje".
Zaista, i na licima ostalih meštana bio je osmeh posle sumnjičavosti da će i njih neko ne samo da poseti, već i da im pomogne.
A to je i ovoga puta učinio Crveni krst Kraljevo, u saradnji sa predstavnicima Zdravstvenog centra ,,Studenica", Apotekarske ustanove ,,Kraljevo" i Centra za socijalni rad.
I na kraju, šta drugo, nego: PROFESIONALNO I HUMANO ZAJEDNO I U SLEDEĆIM AKCIJAMA ,,RADNI VIKEND NA SELU"!
I kako gospođa Petković reče na kraju svoje kratke i prigodne besede zahvalnosti:
- Sa ovog mesta svi zajedno pozivamo i ostale zdravstvene radnike i druge humaniste da nam se pridruže, jer smo bogati onoliko koliko smo spremni drugima da pružimo deo svoje dobrote i ljubavi.

Tekst koji objavljujemo je iz kolekcije gospodina Predraga Radovanovića, vlasnika i direktora preduzeća ,,Gradi”.

   I mada deluje kao naučna fantastika, tekst koji objavljujemo je ne samo autentičan, već i potpuno istinit. Jedino što ga čini neobičnim jeste to da je objavljen u ,,Politici”, hiljadu devetstotina trideset sedme godine prošlog milenijuma. Valjda mu nikakav komentar nije potreban, a oni koji na sva zvona zvone pripisujući sebi nadljudske zasluge oko izgradnje novog mosta na Ibru trebalo bi i te kako da se zamisle, a i svi mi sa njima. A pitanje je: živimo li mi u sadašnjosti, prošlosti ili budućnost. U sadšnjosti, dakako, ali sudeći po priloženom, lako bi se dalo zaključiti da smo daleko, daleko ispred sopstvene istorije, negde na početku devetnaestog veka, moglo bi se reći, o čemu ponajbolje svedoči i slika nekadašnjeg mosta na Moravi koji bi, kada bi se danas gradio, bio prava lokalna atrakcija, da ne kažem srpsko čudo. Dakle, ako smo shvatili šta sam hteo da kažem, nema baš mnogo razloga za likovanje. Možda tek za neki politički poen lakovernih i neobaveštenih birača. A što se objektivne situacije tiče, sad kad sve ovo znamo, ona je više za plakanje nego za slavlje. Očigledno je da se naši dedovi našim današnjim uspesima ne bi nešto naročito obradovali. A zašto bismo onda mi?
Ivan Rajović

ZDRAVSTVO

NASTAVAK OBELEŽAVANJA OSAM VEKOVA PRVE SRPSKE BOLNICE - piše Anđelka Milošević
Uz primarnu zaštitu još dva značajna projekta

   Zdravstveni centar „Studenica” u Kraljevu nastavio je obeležavanje velikog jubileja - osam vekova od formiranja prve srpske bolnice u manastiru Studenici. Tim povodom, u Multimedijalnom centru „Kvart” prekjuče je održan stručni sastanak o primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Kako je na sastanku istaknuto, reforma primarne zdravstvene zaštite u Srbiji počela je još 2002. godine, upravo projektom „Izabrani lekar” u kraljevačkom Domu zdravlja. Time je, prema rečima dr Mirjane Krčevinac, načelnika Doma zdravlja, ZC „Studenica” dobio vodeću, lidersku ulogu u ovoj reformi. Pored toga, prema njenim rečima, kraljevački Dom zdravlja učesnik je u još dva važna projekta kao veoma aktivni partner: reforma politike primarne zdravstvene zaštite na Balkanu, u organizaciji kanadske ambasade u Beogradu i „Kings” univerziteta u Kanadi, i reforma softvera u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja podrazumeva softversko povezivanje primarne sa sekundarnom zdravstvenom zaštitom, odnosno bolnicom, tako da će ZC „Studenica” u Kraljevu imati jedinstven elektronski informativni sistem i biti po tome prvi u Srbiji.
- Mi smo, naravno, kao zdravstvena ustanova prepoznali značaj primarne zdravstvene zaštite i značajno je unapredili, i tu ideju i iskustva razmenjujemo sa drugim zdravstvenim ustanovama - naglasio je dr Dragan Arsić, direktor ZC „Studenica”.
Na stručnom sastanku u „Kvartu” o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pored brojnih gostiju iz Ministarstva zdravlja, o etici u medicini govorio je prof. dr Vladeta Jerotić, naš čuveni neuropsihijatar, koji je na pitanje novinara zašto je pored svih drugih profesija etika u medicini posebno važna odgovorio:
- Zato što su moral i etika, koji nisu isto, ali su bliski jedno drugome, osnove života. Čovekovo moralno i etičko ponašanje je univerzalno ponašanje s kojim se dete u klici rađa. Da li će se razviti ili ne, zavisi od mnogo čega, roditelja, društvene sredine... Znači, najvažnija je u medicini etika da bismo kao lekari mogli da pružimo najefikasniju moguću pomoć, fizičku, preko etike i moralne pomoći.
Stručnom sastanku u „Kvartu” prethodila je izložba slika o putevima srpske duhovnosti, a u kulturno-umetničkom programu učestvovao je dramski umetnik Momir Bradić.

POVODOM SVETSKOG DANA ASTME - 1. MAJA 2007. GODINE
Optimalna kontrola bronhijalne astme

    • Svetski dan astme je važan događaj koji svake godine organizuje na globalnom nivou Globalna inicijativa za astmu (GINA), koja svojim autoritetom obavezuje sve lekare da se pridržavaju savremenih smernica za dijagnostikovanje i lečenje astme

   Svakog prvog utorka u maju obeležava se Svetski dan astme. To je period proleća, kada bolest ima intenzivniju aktivnost (sezona polena koji uzrokuju alergijske reakcije), pa je to pravo vreme da se široj javnosti skrene pažnja na njenu sve veću učestalost. To je zajednička akcija velikog broja stručnih udruženja u celom svetu, koja se bave problematikom ove hronične plućne bolesti. Cilj je da se široj javnosti skrene pažnja na njenu sve veću zastupljenost i u našoj sredini i potrebu za boljom edukacijom, kako pacijenata, tako i lekara.
Mnoge informacije u vezi sa ovim značajnim datumom mogu se naći na internet stranici http://www.ginasthma.org/WADIndex.asp?l1=1&l2=0
Ovogodišnji slogan Svetskog dana astme glasi - Možete kontrolisati Vašu astmu. Šta to, u stvari, znači?
Međunarodne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme, čija je poslednja verzija objavljena novembra prošle godine, ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti. Ona se kreće od dobro kontrolisane, u kojoj je bolesnik bez pogoršanja i ograničenja (što se ili dešava spontano, kao kod sezonske astme, ili se postiže upotrebom lekova), do ekstremno loše kontrolisane, koja može ugrožavati život bolesnika. Optimalna kontrola bolesti podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma (kašalj, nedostatak vazduha, sviranje i teskobe u grudima), kao i potrebu za lekovima koji šire disajne puteve.
Poslednjih godina je zapažen veliki porast oboljevanja od bronhijalne astme, kako u razvijenim zemljama, tako i u našoj sredini. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, više od 150 miliona ljudi na planeti (četiri do 12 odsto populacije) ima astmu, a ovaj broj stalno raste (što još uvek predstavlja jednu od najvećih misterija u medicini). Broj smrtnih slučajeva u svetu iznosi oko 180.000 godišnje. Bolest se javlja kod ljudi svih starosnih grupa, ali najčešće u detinjstvu. Ona predstavlja najčešću hroničnu bolest u dečjem uzrastu. Oko 20 do 25 odsto dece do deset godina života ima tzv. dečju astmu. Sa druge strane, od pet do 10 odsto odraslog stanovništva boluje od ove bolesti, a svaki deseti zaposleni bolesnik sa astmom ima profesionalnu astmu.

Ciljevi Svetskog dana astme su da se:
- poveća svest da je astma globalni zdravstveni problem
- značajno smanji smrtnost od astme
- smanji broj hospitalizacija i broj izgubljenih časova na poslu ili u školi zbog astme
- saopšti napredak u lečenju i programima edukacije pacijenata i
- uključe regulatorna tela, profesionalne organizacije i udruženja pacijenata u primeni efektivnih programa lečenja (obezbediti dostupnost inhalacionih lekova i sl.).
Širom sveta će zdravstveni radnici, udruženja lekara i pacijenata, zakonodavna tela i cela javnost rasvetliti potrebu da svaka osoba sa astmom ima pravovremenu dijagnozu, dobije odgovarajuću terapiju, nauči da leči svoju bolest zajedno sa svojim lekarom, kao i da smanji izloženost spoljašnjim faktorima koji dovode do pogoršanja astme. Organizuju se prigodna predavanja na javnim mestima (škole, pozorišta) i elektronskim medijima (televizija, radio). Na taj način svako može da stekne osnovna znanja o bolesti koja je sve više među nama i da shvati da čak i bolesnici sa astmom mogu imati savršeno normalan život i da se bave sportom, ukoliko ih pažljivo prate lekari, i izbegavaju faktore koji prouzrokuju pogoršanja simptoma.
U našoj zemlji sprovode se različite aktivnosti povodom Svetskog dana astme, a koordiniše ih ,,Jugoslovensko udruženje za astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća" (JUDAH) - adresa: www.yudah.org.yu.
Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović,
specijalista interne medicine - pulmolog

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE - piše Ivan Rajović
,,Staro Kraljevo” - Dragoljuba Obradovića Kondisa

   • Naš kolega za života nije objavio nijednu knjigu. O tome, takođe, Dragan Vukićević, navodi: Kondisovi tekstovi, pogotovo o sportu i starom Kraljevu i Kraljevčanima, kako je to zapazio istoričar Dragan Drašković, mogu i treba, ako ne kao primarni, ono svakako kao sekundarni i tercijarni izvor, da se koriste sa visokim postotkom pouzdanosti u proučavanju svih oblasti o kojima je pisao. Njegovi tekstovi ukoričeni u „Staro Kraljevo" svakako da mogu da podstaknu različito a kritičko tumačenje

   U izdanju ,,Kraljevskog glasnika” objavljno je kapitalno izdanje hronike i istrije Kraljeva, u tvrdom i plastificiranom povezu, što samo potvrđuje značaj ovog izdanja. Doajen kraljevačkog novinrastva na ovaj način dobija jednu novu dimenziju tumačenja ne samo njegovog kapitalnog dela, nego, reklo bi se, više, prevrednovanje svih koji su o istoriji Kraljeva pisali, ali Kondisa nisu citirali.
U predgovoru knjige, istoričar Dragan Drašković je pored ostalog naveo i to da ,,Dragoljub Obradović Kondis među prvima je uočio prazan prostor i nesebično prionuo u traganje, beleženje, prikupljanje i upotpunjavanje nedostajućeg i potrebnog. Čaršijske priče i afere pune duha, događaja i običaja, učesnika sa imenom, prezimenom, najčešće i nadimkom, hronološki praćen urbani, zanatski, trgovački, ugostiteljski, kulturni, prosvetni, sportski, industrijski razvoj grada sa fotomaterijalom i istorijskim podacima iz literature, štampe, zbir su vredne građe Kondisovog rada na otkrivanju, upoznavanju, ali i čuvanju nepoznatog Kraljeva.
Ibar, ulice, kuće, dvorišta, pijaca, kafane, hoteli, prodavnice, samo su puki objekti i nema svedočanstva bez njegovog oplemenjenog pristupa koji im daje životnost, duhovnost, bogatstvo i suštinu postojanja vezanu za Kraljevo. Prvi taksisti, motociklisti, sportski tereni, tanc-majstori, bolničarke, crveni fenjeri, splavovi na Ibru, čamci, ledare, prva pivara, bekrije... otkrivaju Kraljevo koje je uvek stremilo savremenim, modernim i atraktivnim kretanjima u Srbiji, Evropi, svetu”.
Priređivač knjige, Dragan Vukićević, navodi:
,,Nažalost, Kondis za života nije objavio nijednu knjigu. Moguće je da u tom pravcu nije ni razmišljao, a ni svoje promišljanje o knjigama nije zabeležio, mada je prisustvovao gotovo svakoj promociji knjige vredne pažnje, po njegovom stanovištu. Pogotovo kada su u pitanju njegove kolege novinari... Novinari, njihov rad i ličnost, nikako, ili gotovo retko, i to u broju na nivou incidentalnog, nisu predmet proučavanja politikologa, ili kakvog drugog stručnjaka usmerenog na određenu oblast. Međutim, Kondis je jedan od onih vrsnih, a retkih kraljevačkih autentičnih novinara, čije je delo nezaobilazno u većini istraživačkih radova koji se bave istoriografski Kraljevom u HH stoleću”.
Inače, Kondis, naš kolega, za života nije objavio nijednu knjigu. O tome, takođe, Dragan Vukićević, navodi: Kondisovi tekstovi, pogotovo o sportu i starom Kraljevu i Kraljevčanima, kako je to zapazio istoričar Dragan Drašković, mogu i treba, ako ne kao primarni, ono svakako kao sekundarni i tercijarni izvor, da se koriste sa visokim postotkom pouzdanosti u proučavanju svih oblasti o kojima je pisao. Njegovi tekstovi ukoričeni u „Staro Kraljevo" svakako da mogu da podstaknu različito a kritičko tumačenje. Uvodni tekst, primera radi, i pre svega, o Jovanu Sariću i legendi o njegovom štapu i pravim ulicama kraljevačkim, može da pokrene takvu raspravu, ali u nastojanju da se prvenstvo da autoru i autentičnosti samog teksta i uverenja koje je trajalo decenijama. Priređivač knjige odbio je mogućnost da tu „legendu" razmotri u fusnoti, što ne čini ni na ovom mestu. Taj tekst ni u kom slučaju ne umanjuje Kondisovu temeljitost. Naprotiv, on oslikava i na taj način jedno vreme. Kondisovo vreme.
Budući da su od objavljivanja ovih rukopisa kao feljton stasale nove generacije kraljevskih građana, mlađi će moći na ovaj način, ukoričeno u knjigu i na jednom mestu, bolje i temeljitije da upoznaju ne tako davnu prošlost Kraljeva, a stariji da se podsete brojnih detalja iz bogate i burne istorije grada na Ibru. „Staro Kraljevo" može i „novokraljevčanima" da posluži kao valjana bedekera kroz istoriju grada u kome su se opredelili da provedu svoj vek.
Knjiga ,,Staro Kraljevo” autentičan je autorski pristup hronici starog Kraljeva. Plagijati postoje, ali zloupotreba, makar i u fusnotama, kasnije nisu satisfakcija za Kondisovu autentičnost.
Inače, Dragoljub Obradović Kondis (2. IX 1932 - 18. II 1999), poreklom je iz ugledne trgovačke porodice. Rođen je u Kraljevu, gde je završio Gimnaziju, a potom u Beogradu upisao Filozofski fakultet, koji, zbog brojnog interesovanja, a posebno zanimanja za novinarstvo, kome je posvetio čitav život, nije završio.
Prve novinarske radove publikovao je u listu „29. novembar” 1947. godine, a potom i u „Ibarskim novostima”, u kojima je proveo radni vek kao novinar, ali jednovremeno i kao lektor i korektor prvih godina, a potom i više od tri decenije kao tehnički urednik. Bio je i saradnik više listova u SFRJ. Karikature i tekstove objavljivao je u „Ježu”, a sarađivao je sa više redakcija u Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju.
Za novinarski rad dobio je više priznanja, a dobitnik je i brojnih nagrada. Budući da je i kao fotoreporter negovao umetničku fotografiju, osvojio je treće mesto na konkursu Saveza novinara Jugoslavije u Skoplju, dobitnik je Plakete Saveza novinara Jugoslavije, laureat je prve Godišnje nagrade Aktiva novinara opštine Kraljevo, a 1984. godine uručena mu je i Diploma zaslužnog građanina opštine Kraljevo.
Iako je napisao nekoliko hiljada tekstova, Kondis za života nije objavio nijednu knjigu.



UPIS PRVAKA DO KRAJA MAJA - piše Bojana Milosavljević
Ove godine više učenika

   Zaključno sa 1. septembrom ove godine trajaće upis učenika u prvi razred osnovne škole. Ovaj rok ostavljen je kao poslednji, a za roditelje koji iz opravdanih razloga zakasne da to učine najkasnije do 31. maja. Inače, prva posleratna generacija mališana dorasla je za upis u osnovnu školu. Naime, na jesen će u đačke klupe sesti deca rođena između 1. marta 2000. i 1. marta 2001. godine. Već sada je izvesno da će škole u Srbiji imati 75.000-78.000 prvaka, što je u odnosu na prethodnu godinu za dve do pet hiljada više. Novina je i to što će svi oni morati da imaju potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu. Uz nju se još prilažu i izvod iz knjige rođenih (ne stariji od šest meseci), kao i lekarsko uverenje iz doma zdravlja. Obavezni zdravstveni pregled podrazumeva nalaze: pedijatra, stomatologa, logopeda, fizijatra, ORL i uredan karton vakcinacije.
   U prvi razred mogu da se upišu i deca koja imaju manje od šest godina, ali i mališani stariji od sedam i po, koji zbog bolesti ili iz nekih drugih opravdanih razloga nisu upisani na vreme. Ako dete ima više od osam i po godina, a u školu nije upisano, moći će da pohađa odgovarajući razred posle provere znanja i sposobnosti. Emocionalnu, socijalnu i intelektualnu zrelost deteta procenjuje školski psiholog na osnovu testiranja.
Republički zavod za statistiku ima podatke koji dokazuju opadanje broja prvaka u Srbiji poslednjih godina. Tako je u školskoj 2004/2005. godini bilo tek nešto više od 80.000 novih osnovaca, a naredne čak 8.500 manje. Iduća školska godina biće, prema očekivanjima, ,,berićetnija”, ali samo za glavni i još nekoliko najvećih gradova Srbije. Stručnjaci ovaj podatak definišu kao prirodan proces: prva posleratna generacija stasala je za polazak u školu, dok bela kuga i dalje postoji u seoskim sredinama i manjim gradskim mestima.

BROJNE ŠKOLE SA MALO OSNOVACA
Kada je o problemu niskog nataliteta reč, Republički zavod za statistiku iznosi i podatak da u oko 1.300 mesta u Srbiji, pretežno u selima, ali i manjim gradovima, nema dovoljno osnovaca da bi moglo da se formira jedno odeljenje od tridesetak đaka, koliko je propisano kao optimum po školskim normativima. Dok su pojedine gradske škole prepune, druge su - poluprazne. Srbija ima približno 4.500 školskih objekata, a seoske škole čine čak 60 odsto ukupne školske mreže. Međutim, u školama ruralne sredine uči samo osam odsto učenika. O racionalizaciji školske mreže u Srbiji govori se već nekoliko godina, a na njoj insistiraju i međunarodne finansijske organizacije, koje materijalno i empirijski učestvuju u reformi našeg školstva. Ističe se, na primer, zahtev da se škole sa pet ili manje đaka ukinu i da se time krene u racionalizaciju (optimalizaciju) školske mreže. Danas u Srbiji radi oko 270 škola sa manje od pet učenika i tridesetak sa samo jednim đakom.
Plan racionalizacije treba da sačini Ministarstvo prosvete i sporta, prema parametrima i pozitivnoj praksi Saveta Evrope i Unicefa. U tom budućem programu država, po svoj prilici, više neće finansirati ,,patuljaste” (neracionalne) škole. Taj teret će pasti na lokalne zajednice, ukoliko žele da takve škole u njihovim sredinama ipak rade. Osim toga, racionalizacija ne podrazumeva samo ukidanje škola, već i otvaranje novih tamo gde postoji potreba. Prilikom ovakve reorganizacije mora da se vodi računa o školskom prostoru, higijenskim uslovima, bezbednosti učenika i nastavnika... Školski objekti moraju da imaju struju, vodu i telefon. Mora da se vodi računa o broju zaposlenih, demografskim uslovima, lokalnim programima ekonomije, socijalnom i kulturnom razvitku. Ovako obiman posao koji očekuje državu i stručnjake treba da uzme u obzir i interese lokalne samouprave, ekonomije, nastavnika i roditelja, a pre svega - dece.

KAZNA ZA NEMARNE RODITELJE
Svi roditelji čija su deca uzrasta od 6,5 do 7,5 godina dužni su da ih, po članu 147. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, upišu u prvi razred. Ukoliko to namerno ili iz nekog neopravdanog razloga ne učine, mogu da budu novčano kažnjeni (iznos od 1.000 do 10.000 dinara). Škola je obavezna da po službenoj dužnosti pokrene prekršajni postupak, ako roditelj ne dovede dete za upis u prvi razred, osim ako priloži potvrdu da je ono upisano u neku drugu školu.



PROMOCIJA KNJIGE O BRESNICI, JEDNOM OD CENTRALNIH NASELJA EPARHIJE ŽIČKE - piše slobodan Rajić
Dragoceno svedočanstvo za buduće generacije

   Prošle subote, u prisustvu brojnih Kraljevčana, Čačana i drugih posetilaca, predstavljena je knjiga „Bresnica i naši koreni”, autora profesora Radojka Jovovića, koja na 480 strana prikazuje istoimeno selo u prošlosti i sadašnjosti.
Naime, kako profesor Jovović u svojoj knjizi piše, Bresnica je bila jedno od centralnih naselja eparhije Žičke. Pominje se još početkom srednjeg veka, kada je i ime po mnogobrojnim brestovima dobila i kada ju je Stefan (Nemanjić) Prvovenčani darivao manastiru Žiči. Preko nje su prolazili glavni trgovački, carski drumovi, koji su povezivali Dubrovačku republiku i Ugarsku. Zajedno sa crkvom brvnarom u Voljavči kod Tavnika, u kraljevačkoj opštini, kasnijim manastirom, u kojem su se Srbi zadržali u svojoj drugoj seobi pod Arsenijem Kačavendom, bila je sedište tadašnjeg svetovnog i duhovnog života na prostoru između današnjeg Kraljeva, Čačka i Kragujevca. Osnovna škola u ovom selu prošle godine slavila je 160 godina, a nova crkva vek postojanja, obe zadužbine čuvenog đenerala Marka Đ. Katanića, čije ime nose škola i ovdašnje zavičajno društvo. Kao i Kraljevo i Kragujevac po krvavom oktobru 1941, nažalost, i Bresnica je ostala upamćena po svom krvavom novembru 1944. godine, kada su nemački fašisti, u povlačenju, pobili sve mlado i staro i skoro zatrli mnoge ovdašnje porodice.
Bresnica je bila, kako je to slikovito istakao jedan od recenzenata, prof. dr Todor I. Podgorac, rodom iz Tavnika i školski drug autora, „duhovna dijagonala razvoja čitavog ovog kraja na tromeđi triju opština, a autor Radojko Jovović je na ovaj način, i to lepim literarnim jezikom, ostavio dragoceno svedočanstvo o jednom vremenu za buduće generacije i njihova nova istraživanja naših korena”. O značaju ove nove knjige na promociji su govorili i profesori Dragoslav Marić i Milan Baković, dr Milun Jovović i novinar Milan Glišović, a autor Radojko Jovović je, pored ostalog, istakao:
- Želeo sam da čitaocu prikažem prošlost Bresnice, od praistorije do ovog doba, jer je bogat razvojni put zavičaja između Žiče i Vraćevšnice, srednjovekovnog grada Borča i moravičkog Gradca (Čačka). Umni vladika Nikolaj Velimirović, sveti Nikolaj, govorio je: „Sadašnjost sudi prošlosti, a budućnost sadašnjosti”,
a savremenik je uvek alka prošlosti i budućnosti.
Organizator promocije knjige „Bresnica i naši koreni”, koja svedoči i o zbivanjima u kraljevačkom kraju, bili su Zavičajno društvo i Osnovna škola u Bresnici.




LIČNI STAV
Maloletna demokratija

   Sa aspekta pozitivističkog gledanja, bilo bi potpuno normalno da učenici poštuju svoje učitelje. Da njihovi roditelji to isto čine. Jer, ako oni prenose najdragoceniju stvar ovoga sveta, znanje, i to onako glatko kao uzvišen moralni čin, u iščekivanju rađanja novih filozofa, inženjera ili matematičara, red bi bio i da budu poštovani. To poštovanje mora biti višestruko i suštinsko. No, da li je baš tako i kod nas?!
Generacije sadašnjih nastavnika i profesora osnovnih i svih vrsta srednjih škola izloženi su nesaznatljivoj vrsti terora. Svoj rad i trud prodaju za platu mizernih razmera. Više uvredljivu nego dostojnu čoveka njihovog profila. Tek onakvu da nisu, ili možda jesu, na granici bede i siromaštva. Još ne shvatamo da se ne postaje dobra i moderno orijentisana država ako prosvetari svake vrste, koji treba da formiraju buduće generacije, pri tome rade za milostinju. Možda je stvar suštinski i bolja od mog razmišljanja? Ali, ipak, mislim da se sve zasniva na njihovoj ljubavi prema profesiji kojom se bave nadahnuti mladošću koju uče. Kad bi količinu i kvalitet rada korespondirali sa zarađenim novcem, bojim se da bi sve otišlo u sunovrat.
U trenutku sadašnjem, kad se država bavi nekom novom vrstom političkog bontona, trošeći i po nekoliko miliona evra za putovanja taze skrojenih ministara ili onih koji sebe nazivaju političarima, teško je očekivati da profesori i nastavnici dobiju plate dostojne čoveka. Znajući određen broj vrlo korektnih ljudi, pedagoga, znalaca svog posla i koliko energije ulažu, deluju mi kao musketari koji brane državu od totalnog neznanja. Uz pomoć države, dovedeni su u potpuni ćorsokak.
U godinama iza nas, koje su pojeli neki skakavci, nastavnici povremeno deluju potrošeno i izmoždeno. Već uokvireni nekim godinama, navikama i specifičnošću profesije kojom se bave, nalaze se u potpuno defanzivnom položaju. Kako prema društvu, tako i prema aktuelnom trenutku. Pojedinci, u iščekivanju penzije, pognute glave gledaju na sadašnjost, pružajući ruku svakog prvog na milodarje zvano - lični dohodak.
Prosvetari su žive duše sa potrebama ovozemaljskim.
Šta im ostaje, sem da u trenucima svog slobodnog vremena rade potpuno isti posao od pre ili posle podne razlažući razlomke, rešavajući jednačine, određujući valence i spelujući razne reči.
U poslednje vreme postoji naglašena sklonost ka apstrahovanju vrednosnog sistema. Tako je došlo i do devastiranja nastavnika i neviđenog mešanja političke ,,elite” u škole i prosvetni sistem. Zbog toga škole podsećaju na neku vrstu performansa sa dešavanjima i akterima za jednokratnu upotrebu.
Stepen u kojem lažu nastavnike da će im biti bolje predstavlja krajnje licemerstvo. Ako je stanje u školama odraz psihičkog zdravlja jedne zemlje, onda se pitam kuda mi to idemo!
Škola je trenutno na probi vremena, bez saznatljivosti šta će biti sa njom ako stvari ostanu ovako u bližoj i daljoj budućnosti. Znanje i nauka su izvor i putokaz dobro trasirane budućnosti ovog naroda. Pošto nema valorizovanja pameti i svih korisnih znanja, ne treba očekivati brz integrativni proces u Evropu. Ne zato što mi trebamo Evropi i svetu, već zato što oni trebaju nama.
Zato smatram da potcenjeni profesori i nastavnici, sa jedne strane, i đaci na privremenom boravku u školi, sa druge strane, predstavljaju opasnu hemijsku reakciju bez predvidljivog ishoda. Bar u slučaju kao što je naš. U takvim okolnostima gde, kako saznajemo iz medija, jedna nastavnica završi svoj čas prebijena lenjirom ili lenjirima učenika petog razreda. A u drugom gradu, nadomak našeg, profesorka fizičke kulture sa slomljenom podlakticom i ključnom kosti. O cepanju i paljenju dnevnika, pa do potezanja oružja - i da ne govorimo.
U kreiranju novog obrazovnog sistema više smo okrenuti deci nego učenicima. Dečje vaspitanje kreiraju roditelji, ali i društvo u celini, televizija, štampa. U uslovima maloletne demokratije, kao što je naša, sistem vrednosti u društvu opada suprotno očekivanjima miliona već izmoždenih i suštinski umornih građana.
Da li se nalazimo na pragu novih škola, u kojima učenici postavljaju pravila ponašanja, govora, oblačenja, odgovaranja, nivoa znanja? Možda nastavnici za svoju platu treba da trpe batine, da leče slomljene kosti i da ih poneki zabludeli tata ili napirlitana mama zovu telefonom i prete za poneku ocenu? Pitam se šta će još da ih snađe. Ovakvo stanje u školstvu čini nas potpuno nespokojnim u nezrelim u sveukupnim društvenim odnosima.
A država glanca svoj ego ne vodeći računa o onima koji stvaraju budućnost nje same.
Dragiša S. Kostić



KAMPANJE U OSNOVNIM ŠKOLAMA - piše Bojana Milosavljević
Štednja energije za dobro Srbije

   Preduzeće Elektrodistribucija Srbije promovisalo je u utorak u Osnovnoj školi ,,Četvrti kraljevački bataljon” novu kampanju namenjenu najmlađim sugrađanima. Reč je o projektu pod sloganom ,,Štedim energiju - čuvam Srbiju”. Njegov značaj je koliko ekonomski, toliko i ekološki, a pre svega razbija decenijsku (i ideološku) zabludu da je Srbija prirodno bogata zemlja, te da prema njenim resursima možemo i dalje da se odnosimo rasipnički.
Inicijatori projekta koji ima formu konkursa prezentovaće ga u 50 osnovnih škola Srbije, a njegovi realizatori trebalo bi da budu sami prosvetni radnici i, naravno, učenici, kako je u utorak objašnjeno direktorima na prvoj prezentaciji u Kraljevu. Za dečake i devojčice koji tokom kampanje, odnosno konkursa, najbolje usvoje moto projekta ,,Zelenije je jeftinije” predviđene su brojne vredne nagrade.

Pobednik Čelsi posle produžetka