Srbija konačno dobila Vladu
Investicija na lokaciji „Stari Jasen“ - u prvom planu
Sve spremno za glasanje
Srbiji podignuta rampa za Evropu!
Novi most - do juna
Za sve dobre ljude i ideje
Ponosna na svoje srpsko poreklo
Neponovljiva lepota Stolova
Najkinofilskiji grad u Evropi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, kros, šah

NA SEDNICI REPUBLIČKOG PARLAMENTA U „FOTO FINIŠU“ - piše Slobodan Rajić
Srbija konačno dobila Vladu

   Posle skoro četiri meseca od održanih parlamentarnih izbora 21. januara, nova Vlada Republike Srbije konačno je izabrana. U nastavku konstitutivne sednice, u utorak, 15. maja, Skupština Srbije najpre je većinom glasova usvojila Zakon o ministarstvima. Prema ovom Zakonu nova Vlada Srbije ima, pored premijera, i jednog potpresednika zaduženog za evropske integracije, 22 ministarstva i jednog ministra bez portfelja.
Posle ekspozea mandatara dr Vojislava Koštunice i rasprave, pola sata pre ponoći i isteka zakonskog tromesečnog roka, Skupština je usvojila podneti ekspoze i izabrala novu Vladu koju čine Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G 17 plus. Za izbor Vlade glasala su 133 poslanika, protiv je bilo 106, uzdržana su bila tri poslanika, a nisu glasala dva od ukupno 244 poslanika. Članovi Vlade položili su zakletvu čime je zvanično počeo da teče njen četvorogodišnji mandat.
Nova Vlada Srbije ima 25 članova, od kojih DS - 13, DSS - 7, G 17 plus - 4 i Nova Srbija - jednog. Za predsednika Vlade Srbije (premijera) izabran dr Vojislav Koštunica (DSS), a za potpresednika zaduženog za evropske integracije Božidar Đelić (DS). Za članove Vlade po pojedinim resorima (ministri) izabrani su: Dragan Jočić (DSS) - ministar unutrašnjih poslova, Mirko Cvetković (DS) - ministar finansija, Dragan Šutanovac (DS) - ministar odbrane, Vuk Jeremić (DS) - ministar spoljnih poslova, Dušan Petrović (DS) - ministar pravde, Slobodan Vukosavljević (DS) - ministar poljoprivrede, Aleksandra Smiljanić (DS) - ministar telekomunikacija i informatičkog društva, Rasim LJajić (DS/SDP) - ministar za rad i socijalnu politiku, Milan Marković (DS) - ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Radomir Naumov (DSS) - ministar trgovine, Saša Dragin (DS) - ministar ekologije, Vojislav Brajović (DS) - ministar kulture i informisanja, Milica Čubrilo (DS) - ministar dijaspore, Aleksandar Popović (DSS) - ministar energetike, Predrag Bubalo (DSS) - ministar vera, Zoran Lončar (DSS) - ministar prosvete, Slobodan Samardzić (DSS) - ministar za Kosovo i Metohiju, Velimir Ilić (NS) - ministar infrastrukture, Mlađan Dinkić (G 17 plus) - ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Tomica Milosavljević (G 17 plus) - ministar zdravlja, Snežana Marković - Samardzić (G 17 plus) - ministar sporta i omladine, Ana Pešikan (G 17 plus) - ministar nauke i Dragan Đilas (DS) - ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju Nacionalnog investicionog plana.
Pored premijera, osam ministara iz prethodne Vlade dobilo je dosadašnja ili nova mesta u novoizabranoj Vladi, dok su pet članova nove Vlade (Dragan Šutanovac, Božidar Đelić, Milan Marković, Mlađan Dinkić i Dušan Petrović) odmah po izboru podneli ostavke na mesto poslanika zbog ustavne nespojivosti funkcija članova Vlade i mesta poslanika. Ostavke će morati da podnesu i poslanici koji budu izabrani za državne sekretare.
Skupština Srbije, u kojoj je među 250 poslanika i šest iz Kraljeva, inače, u utorak, 22. maja, kako je dogovoreno, nastaviće konstitutivno zasedanje izborom predsednika i potpresednika republičkog parlamenta i skupštinskih odbora i drugih radnih tela.

PRIORITETI U RADU
Mandatar nove Vlade Srbije dr Vojislav Koštunica u svom espozeu kao pet osnovnih prioriteta u radu Vlade naveo je Kosovo i Metohiju, evropske integracije, saradnju sa sudom -Hagom, socijalnu i ekonomsku politiku, i borbu protiv kriminala i korupcije, istakaavši da su se oko ovih prioriteta dogovorile sve stranke koje učestvuju u novoj Vladi Srbije. Posle polaganja zakletve na prijemu priređenom u Skupštini novinarima je takođe izjavio i da je uveren da je „današnjim izborom Vlade Srbija stupila na put koji garantuje i stabilnost i razvoj zemlje, jer je Srbiji potrebna stabilnost, a nje nema bez stabilne Vlade“.

SAZVANA 25. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Investicija na lokaciji „Stari Jasen“ - u prvom planu

   Na 25. sednici Skupštine opštine Kraljevo, sazvanoj za četvrtak, 24. maj, sa početkom u 10 sati, prema predloženom dnevnom redu sa 23 tačke, prva i najvažnija tema rasprave trebalo bi da bude predlog Odluke kojim se ovlašćuje predsednik opštine Kraljevo da sprovede postupak javnog oglašavanja za izbor poslovnog partnera na lokaciji „Stari Jasen“ u Kraljevu. Naime, Opštinsko veće 16. marta dalo je pozitivno mišljenje za pokretanje procedure realizacije zajedničke investicije opštine Kraljevo i preduzeća „ELITE PLUS“ iz Zemuna na navedenoj lokaciji za izgradnju velikog sportskog i poslovno-stambenog centra koji bi obuhvatio izgradnju jedne velike sportske hale kapaciteta 3.000-3.500 gledalaca, dve manje sportske dvorane, velikog tržnog i više poslovno-stambenih objekata i parking prostor od oko 600 mesta. U dve faze, na ovoj lokaciji u narednih nekoliko godina izgradila bi se tako veliko naselje sa oko 2.000 stanovnika i zaposlilo više od 300 radnika. Obaveza opštine Kraljevo bi bila da pripremi plansku dokumentaciju i sve druge urbanističko-komunalne uslove za izgradlju, a preduzeća „ELITE PLUS“ da realizuje kompletnu izgradnju ovog novog sportskog, poslovnog i stambenog naselja.
   Pored ove tačke, prema predlogu dnevnog reda, Skupština bi trebalo da razmotri izveštaje o poslovanju i radu opštinskih javnih preduzeća i ustanova u prošloj godini, davanje saglasnosti na osnivanje Turističke organizacije regije, predloge odluka o određivanju gradske slave, simbolima opštine Kraljevo i njihovoj upotrebi, izmene Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za ovu godinu, predlog Odluke o građevinskom zemljištu, kao i predlog Odluke o pristupanju izradi plana opšteg uređenja Goča i više drugih pitanja iz oblasti urbanizma i građevinarstva.
   Odbornici bi na sednici Skupštine 24. maja takođe trebalo da razmotre i predloge odluka o davanju u zakup i korišćenju poslovnog prostora, postavljanju kioska i manjih montažnih objekata na javnim površinama, kao i jedan broj kadrovskih pitanja iz svoje nadležnosti.

ŠKOTSKA HUMANITARNA POMOĆ
Vatrogasno vozilo na poklon Kraljevčanima

   Crveni krst Kraljevo je već odavno prerastao osnovni moto svog postojanja. Ova Organizacija uveliko grabi krupnim koracima ka samom vrhu u okviru Nacionalnog društva. Tome, svakako, pomaže izuzetan tim profesionalaca okupljen oko menadzmenta, kao i veliki broj prijatelja iz zemlje i sveta. Da je to tako potvrćuje i, gotovo neobična, manifestacija koja je ovaj kraljevski grad obogatila još jednom vrednom donacijom tokom prošle subote. Naime, reč je o specijalnom vozilu za gašenje požara i za spasavanje na drumu, dobijenom od škotske humanitarne organizacije "Blythswood care".
Ideja o mogućoj donaciji potekla je početkom godine, svoju konkretizaciju je dobila tokom meseca aprila a realizovana je 12. maja.
"Ovo je najveći projekat planiran i realizovan u toku ove godine. Na njemu je radio čitav tim iz Ujedinjenog Kraljevstva, kao i naši glavni partneri iz Srbije-Crveni krst Kraljevo," reči su Phil Shorthouse, menadzera za razvoj za Balkan.
"Zahvaljujući velikom angažovanju svih, u Srbiju su dopremljena tri vatrogasna vozila i to dva za Bajinu Baštu i jedno specijalno vozilo za Kraljevo.Kraljevo je imalo prioritet zbog velikog značaja koje ovaj grad po svim svojim karakteristikama ima u zemlji," kaže gospodin Shorthouse.
Ova donacija je specifična i po petodnevnoj obuci koja je bila zaplanirana i realizovana u Bajinoj Bašti. Desetočlani tim predavča su činili vatrogasci i medicinsko osoblje iz Škotske. U toku treninga prikazali su sve moguće varijante primene vozila, kao i način pravilog održavanja. Na kraju obuke, učesnici treninga su imali pokaznu vežbu na kojoj su prikazali stečeno znanje. Tim vatrogasaca iz Kraljeva bio je posebno zapažen svojom spretnošću i praktičnom primenom stečenog znanja.
Vrednost celokupne donacije je preko 500.000 evra, a specijalno vozilo, marke "VOLVO", sa dodatnom opremom koja može da se montira i na neko drugo vatrogasno vozilo vredi preko 200.000 evra. Pre dopremanja urađen je generalni remont kako bi mogli da se zadovolje neophodni standardi za uvoz ovakve donacije. Donator se obavezao da će u naredne četiri godine da obezbeđuje sve neophodne delove kako bi vozilo moglo da se nesmetano koristi.
Inače, škotska humanitarna organizacija "Blythswood care" i Crveni krst Kraljevo su na ovaj način obeležili i pet godina uspešnu saradnju. Po želji donatora, Crveni krst Kraljevo je ovo vozilo u subotu, svečano, predao na korišćenje Vatrogasno spasilačkoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova Odseku za zaštitu i spasavanje u Kraljevu. Na svečanosti ispred Vatrogasnog doma, kojoj su prisustvovali brojni sugrađani, sekretar Crvenog krsta Kraljevo, Mirjana Lišanin-Gostiljac, je posebno naglasila:
"Ovo je veliki trenutak za Crveni krst Kraljevo, grad Kraljevo i Državu Srbiju jer ovakvo vozilo postoji jedino u ovom gradu. Naši vatrogasci su na treningu dostojno prezetovali naš grad i ovaj izuzetno plemeniti poziv. Ushićena sam jer su nam u ovom poslu pomogli brojni prijatelji, počevši od naše Ambasade u Londonu, do carinske službe i špediterskih kuća.Ono što moram da naglasim je da je sve vreme treninga sa nama bio i gospodin Phil Shorthouse, iako mu je samo nekoliko dana ranije preminula majka.U znak zahvalnosti na svemu učinjenom za naš narod i naš grad i u znak sećanja na majku našeg dragog Phil-a, vozilo će nositi njeno ime "GLYDIES''.
Zatim je pozvala komandira Vatrogasno spasilačke jedinice, Milanka Obrenovića, da preuzme ključeve poželevši svim pripadnicima varogasne službe, i profesionalcima i dobrovoljcima, puno uspeha u radu.
Po tradiciji, gospodin Obrenović je otvorio bocuš kao simbol za srećan početak, pri čemu je istakao da mu je želja da se ovo voziloš manje koristi za konkretne nesreće a što više u smislu pokaznih vežbi. Istovremeno se zahvalio svima na pomoći, javno pozvavši tim iz Škotske da sledeće godine budu dobrodošli gosti Kraljeva.
U kulturno umetničkom programu učestvovali su folklorna grupa i pevačka grupa iz Oplanića, kao i članovi Kluba mladih Crvenog krsta Kraljevo "Darinka-Daca Petrašinović".
Neka i kraj bude u stilu s početka priče: Crveni krst Kraljevo je uspeo da izgradi visoki rejting i u svetu i da bude ravnopravni partner mnogim humanitarnim organizacijama, a ne, kao do skora, pod parolom pomoći mesto za skladištenje zastarele i nepotrebne robe iz sveta. Neka tako bude i u buduće.Tako će i da bude, jer je Crveni krst Kraljevo prihvaćen kao moderna i svetska humanitarna Organizacija.

U NEDELJU, 20. MAJA, U 12 SATI, IZBORI U 68 MESNIH ZAJEDNICA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Sve spremno za glasanje

   U skladu sa Odlukom o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica na teritoriji opštine Kraljevo, donetoj na prošloj Skupštine opštine, predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić raspisao je izbore u kraljevačkim mesnim zajednicama. Izbori će se održati u svih 68 mesnih zajednica, koliko ih ima na području ove opštine, istovremeno, u nedelju, 20. maja, sa početkom u 12 sati.
Na osnovu skupštinske Odluke, svi sadašnji saveti mesnih zajednica doneli su statute mesnih zajednica kojima su, pored ostalog, bliže regulisani i broj članova saveta, njihova teritorijalna zastupljenost i procedura izbora. Ovi izbori detaljno su tako regulisani poglavljem pet, odnosno članom 22. skupštinske Odluke, i članovima 8-17 statuta mesnih zajednica. Saveti mesnih zajednica, zavisno od veličine i drugih faktora, broje od 7 do 15 članova koji se biraju na mandat od četiri godine. Biraju se na zboru građana mesne zajednice na kojem svaki građanin koji je navršio 18 godina ima pravo da bira i da bude biran u savet MZ. Izbori su legitimni ako na zborove građana izađe najmanje 10 odsto građana sa biračkim pravom sa područja MZ. U mesnim zajednicama koje imaju manje od 500 birača, na izbore mora da izađe najmanje 50 birača sa biračkim pravom u toj mesnoj zajednici. Veoma bitna odredba je da se „prilikom predlaganja i izbora saveta MZ mora voditi računa o ravnomernoj teritorijalnoj zastupljenosti“, odnosno da u savetu svaka celina MZ mora imati svog predstavnika.

PREDLAGANJE I IZBOR
Izbore za savete mesnih zajednica sprovode sadašnji saveti MZ koji određuju Komisiju za sprovođenje izbora koja broji od 3 do 5 članova. Predlaganje za članove saveta MZ vrši se na samom zboru građana i mogu ga podneti svi prisutni građani. „Lista kandidata za članove saveta MZ, koju predlažu ovlašćeni predlagači, može imati najviše onoliko kandidata do broja koji se bira za to naseljeno mesto“. Na osnovu predloga učinjenih na samom zboru građana, izborna komisija sačinjava zbirnu listu kandidata, po azbučnom redu prezimena, sa navođenjem njihovih imena, godine rođenja i naznačenim zanimanjem.
Glasanje se vrši javno dizanjem ruku za svakog kandidata pojedinačno sa zbirne liste. Rezultat glasanja unosi se u zapisnik. Za članove saveta mesne zajednice izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova od broja kandidata koji se bira (od 7 do 15 članova). „U slučaju da dva ili više kandidata dobiju isti ili istovremeno najmanji broj glasova do broja kandidata koji se bira, izabrani su kandidati prema azbučnom redu njihovih prezimena i imena“. Komisija podnosi izveštaj o rezultatima izbora i dostavlja ga savetu MZ na usvajanje i proglašenje rezultata izbora u roku od tri dana od održavanja izbora.

KONSTITUSANJE SAVETA MZ
Članom 24. skupštinske Odluke i članom 7. statuta mesnih zajednica propisano je da prvu konstitutivnu sednicu novoizabranih saveta MZ „sazivaju dosadašnji predsednici saveta MZ u roku od osam dana od dana održavanja izbora na zboru građana“. Uz poziv na sednicu novoizabranim članovima saveta MZ dostavlja se Statut i Poslovnik o radu saveta MZ. Na sednici novoizabranog saveta MZ bira se predsednik i zamenik predsednika mesne zajednice. Predlog za predsednika i zamenika predsednika može podneti najmanje 1/3 članova Saveta mesne zajednice. Izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja članova saveta mesne zajednice.
Po rečima predstavnika Odseka za rad sa mesnim zajednicama Odeljenja za zajedničke poslove Opštinske uprave Kraljevo, za izbore u mesnim zajednicama, 20. maja, izvršene su sve neophodne pripreme. Pored donošenja statuta MZ, izvršene su i određene intruktaže sa sadanjim savetima i predsednicima MZ koji sprovode izbore, obezbeđena biračka mesta koja su u većini MZ uobičajena kao na prethodnim izborima, dok su u MZ sa više od 2.500 birača to uobičajena biračka mesta za glasanje na lokalnim izborima. Tehnički je, dakle, sve spremno za predstojeće izbore, ali je neophodno i da građani shvate važnost ovih izbora, masovno izađu na njih i obezbede kvorum za njihov legitimitet.
Nedeljni izbori za organe MZ na području kraljevačke opštine posebno imaju veliki značaj s obzirom na obimne započete i planirane aktivnosti u svakoj od 68 mesnih zajednica. Na to ukazuje i predsednik opštine dr Miloš Babić, ali i odgovorni u Odseku za rad sa mesnim zajednicama.
- Apelujemo na građane sa biračkim pravom da masovno izađu na izbore, imajući u vidu velike obaveze i zadatke u komunalnim i ostalim aktivnostima predviđenim Odlukom o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica na teritoriji opštine Kraljevo. U svim mesnim zajedenicima su u proteklom periodu su građeni brojni objekti infrastrukture (putevi, ulice, vodovod, kanalizacija...), a mnogi poslovi su započeti i planirani i predstojeći period je veoma važan za njihovu realizaciju i poboljšanje životnih uslova građana u mesnim zajednicama. Zbog toga je izuzetno bitno da građani na izbore izađu u što većem broju i za članove saveta i buduće predsednike MZ i njihove zamenike predlože i biraju najsposobnije ljude iz svojih sredina koji će na najbolji način da zastupaju njihove interese - ističe Mirko Komatina, šef Odseka za rad sa mesnim zajednicama.
Imajući u vidu trenutna zbivanja na političkoj i društvenoj sceni Srbije, posebno sa izborom nove Vlade Srbije i planirane aktivnosti na ravnomernom regionalnom razvoju Republike i realizaciju NIP-a, predstojeći izbori u mesnim zajednicama u opštini Kraljevo na neki način su „istorijski“ i od njih će zavisiti kako će svaka od 68 mesnih zajednica iskoristiti svoju šansu za budući brži i ravnomerniji razvoj.

OSAM MZ SA VIŠE OD 2.500 BIRAČA
Posebno će biti složeni izbori u mesnim zajednicama sa više od 2.500 birača. Takvih mesnih zajednica na području opštine Kraljevo, teritorijalno najveće opštine u Srbiji, ima ukupno osam, uglavnom na gradskom i prigradskom području. Prema podacima, to se mesne zajednice „Zelengora“, „Centar“, „Stara čaršija“, „Čibukovac“, Ribnica, Kovači, Žiča i Konarevo. Primera radi, MZ „Zelengora“ ima ukupno 15.127 birača, više nego neke manje opštine u Srbiji stanovnika!? Izbori u ovim MZ će se održati po biračkim mestima, a MZ „Zelengora“ ima deset biračkih mesta. S obzirom da je svojom Statutom predvidela da njen Savet MZ broji 11 članova, na svakom biračkom mestu biraće se po jedan član, a samo na biračkom mestu broj 3 - dva člana Saveta MZ.

KAO ZA LOKALNE IZBORE
U Odseku za rad sa mesnim zajednicama napominju da će pravo izbora i glasanja imati samo građani sa područja mesne zajednice koji su upisani u birački spisak za lokalne, opštinske izbore, a ne i za republičke na kojima su pravo glasanja imala i raseljena i izbegla lica.

DEŽURSTVO RADI KOORDINACIJE
Odsek za rad sa mesnim zajednicama Opštineske uprave u Kraljevu, po rečima Mirka Komatine, na dan izbora, u nedelju, 20. maja, dežuraće do završetka izbora radi kordinacije i konsultacija sa predstavnicima organa mesnih zajednica o svim pitanjima procedure izbora.

EKSLKLUZIVNO - TANJA MIŠČEVIĆ, DIREKTORKA VLADINE KANCELARIJE ZA PRIDRUŽIVANJE EVROPSKOJ UNIJI - piše Dragan Vukićević
Srbiji podignuta rampa za Evropu!

   • Sporazum o viznim olakšicama predviđa manji broj dokumenata potrebnih za izdavanje Šengenske vize, kraće vreme za dobijanje vize koja se izdaje za duži period, za određene kategorije građana, a to su studenti, đaci, stručnjaci, poslovni ljudi, novinari, aktivisti civilnog društva, pripadnici verskih zajednica, učesnici razmena, bratimljenja, sportskih, umetničkih i kulturnih aktivnosti, za potrebe lečenja i druge - kaže u ekskluzivnom ntervjuu za “IN” direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje Tanja Miščević

   • U Briselu ste pre dva dana (sreda 16. maj) parafirali sporazum o viznim olakšicama za građane Srbije i sporazum o readmisiji. Šta građani dobijaju tim sporazumom?
- Tekstovi oba sporazuma su u potpunosti usaglašeni sa Evropskom komisijom što je parafiranjem i potvrđeno, a potpisivanje (zbog interne procedure u EU) očekuje se tokom septembra ove godine, kako bi mogli da stupe na snagu januara 2008. godine. Sporazum o viznim olakšicama predviđa manji broj dokumenata potrebnih za izdavanje Šengenske vize, kraće vreme za dobijanje vize koja se izdaje za duži period, za određene kategorije građana, a to su studenti, đaci, stručnjaci, poslovni ljudi, novinari, aktivisti civilnog društva, pripadnici verskih zajednica, učesnic razmena, bratimljenja, sportskih, umetničkih i kulturnih aktivnosti, za potrebe lečenja i druge.
• Da li i kada Srbija može na belu Šengensku vizu?
- Bezvizni režim sa EU (popularna “bela Šengenska viza") podrazumeva da ne postoje vize za građane država sa kojima EU ima takav režim. Da bi Srbija dospela na listu tih zemalja, potrebno je ispuniti dosta tehničkih uslova - usvajanje novog zakona o putnim ispravama i zdavanje novog pasoša, zakona o strancima, zakona o azilu, zakona o zaštiti ličnih podataka, zakona o opštoj bezbednosti i slično. Takođe, moramo jasno dokazati da je naša policija u stanju da se bori sa organizovanim kriminalom, terorizmom svakom vrstom krijumčarenja. Zato je teško govoriti o godini, ali to je naš cilj i Srbija će u narednom periodu izraditi jasan plan za ostvarivanje vizne liberalizacije za građane Srbije.
• Gde se sada Srbija nalazi na putu ka EU?
- Evropske integracije su, kao što smo od premijera čuli u ekspozeu, jedan od ključnih programskih principa nove vlade. Očekuje se da će veoma brzo biti nastavljeni razgovori o Sporazumu o stablizaciji i pridruživanju. Pre raskida pregovora, 3. maja prošle godine, bilo je preostalo još malo posla oko usaglašvanja teksta dva poglavlja koja su generalna i na koja i nemamo previše primedbi. Ostalo je, takođe, da se u potpunosti definišu liste industrijskih i poljoprivrednih proizvoda koje treba liberalizovati i da se završe protokoli na koje sada čekamo primedbe Komisije. Dovoljno nam je mesec, do mesec i po dana, da zaključimo pregovore. Onda je na Evropskoj komisiji i državama članicama EU da se konsultuju i usaglase i posle toga sledi parafiranje sporazuma. i da budemo optimisti, taj proces, od nastavka pregovora može da bude dugačak najkraće četiri a najduže šest meseci. Čini se da se stupanje na snagu Sporazuma može očekivati krajem ove ili početkom naredne godine.
Uporedo sa pregovorima o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neophodno je da se obnovi operativni plan Evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija. Neposredno obnavljanje ovog procesa važno je za uspešno sprovođenje Sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju u život. Ono što nesmetano teče sve ovo vreme jeste programiranje fondova za 2008. godinu iz kojih bi Srbija trebalo da dobije 186 miliona evra za izgradnju institucija i regionalnu saradnju.
• Kako ocenjujete nedavnu izjavu Olija Rena da bi Srbija 2008. godine mogla da postane i kandidat za prijem u EU?
- Upravo raspored koji se odnosi na planove za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ide u prilog ovoj tvrdnji. Dodatno, sama Evropska komisija je u prošlogodišnjem izveštaju rekla da Srbija poseduje administrativne kapacitete sposobne da primeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ja sam sigurna da je tehnički moguće uraditi sve da naredne godine dobijemo status kandidata za članstvo u EU. Naravno, tehnički uslovi nisu dovoljni, već je neophodna jaka politička volja i nedvosmisleni konsenzus političkih elita da je članstvo ono što zaista želimo.
• Šta sve Srbija treba da učini da bi se to ostvarilo?
- Neophodnom je da se nastavi proces unutrašnjih reformi, jer samo uspešnost ovog procesa vodi državu ka članstvu u EU. Naime, članstvo je samo dokaz da je država završila sve ključne reforme koje od nje stvaraju modernu, razvijenu, demokratsku, stablnu državu Evrope 21. veka. Zbog toga je jako teško navoditi pojedinačne mere, jer njih ima na hiljade u svim oblastima društvenog, ekonomskog i političkog života.
• Kakav je stav građana Srbije o EU i da li oni sebe vide u EU?
- Prema istraživanjima javnog mnjenja, veoma veliki broj građana srbije, čak 72 odsto, želi članstvo u EU. To je visok procenat koji pokazuje i neznanje, ali i izražava potrebu bekstva iz situacije u kojoj smo se nalazili tokom devedesetih. Još uvek se EU posmatra kao rostor kome težimo radi boljeg života, ako je stvar u tome da do tog boljeg života treba da dođemo pre nego što u Uniju uđemo. i to tako što ćemo mi sami da radimo na tome, naravno uz pomoć i fondova Unije. Takođe, naši građani još uvek nemaju svest o troškovima ulaska, potrebama i naravno uslovima za članstvo u EU.
• Kako vidite Srbiju u narednim godinama kada je reč o našem punopravnom članstvu u EU?
- Scenario, koji se meni dopada i smatram da smo asolutno sposobni da ga ostvarimo, jeste da za pet godina budemo na pragu ulaska u EU, sa završenim najvećim i najsloženijim reformama i da možemo da učestvujemo u podeli sredstava koja su dostupna iz fondova EU, kako bismo završili i sve ostalo što nam preostaje. Cilj Srbije treba da bude punopravno članstvo u EU, učešće u kreiranju pravila sa jasnom ulogom u ovoj ntegraciji, i sa vrlo jasnim objašnjenjem šta Srbija unosi u EU. To je scenario koji bih ja volela za Srbiju i njene građane.

SPORAZUM O VIZNIM OLAKŠICAMA
Sporazum o viznim olakšicama se odnosi na određene kategorije stanovnika, na dužinu trajanja vize, na cenu vize, kao i pojednostavljivanje i ubrzavanje procedure za određene kategorije stanovnika.
Vizne olakšice odnose se na članove zvaničnih delegacije, poslovne ljude i predstavnike privrednih društava, vozače koji obavljaju usluge međunarodnog teretnog i putničkog transporta, članove posada vozova, hladnjača i lokomotiva, na novinare, osobe koje učestvuju u naučnim, kulturnim i umetničkim aktivnostima, uključujući univerzitetske i druge programe razmene, učenike, studente, postdiplomce, na učesnike međunarodnih sportskih događaja, zatim na učesnike u zvaničnim programima razmene koje organizuju opštine ili gradovi blizanci, na bliske roake (supružnici, deca, roditelji, babe i dede, unuci) koji posećuju državljane Srbije koji legalno borave u EU, osobe koje idu na vojna i civilna groblja, na osobe koje prisustvuju sahranama, osobe kojima je potrebno medicinsko lečenje i na lica koja ih prate, predstavnike organizacija civilnog društva, predstavnike verskih zajednica, pripadnike profesija koji užestvuju na međunarodnim izložbama, konferencijama, simpozijumima i semnarima i na osobe koje idu na turističko putovanje.
- Za sve ove kategorije - kaže Tanja Miščević - broj dokumenata neophodnih za dobijanje vize je znatno smanjen i podrazumeva samo dokument(a) kojima se dokazuje status pripadnika nekoj od tih kategorija. Kada je reč o izdavanju dužih viza za više ulazaka (multiple vize), utvrđeno je da u slučaju poštovanja roka vize, sledeću vizu određene kategorije stanovnika mogu dobiti na duži period, pa čak i do pet godina. Tačno je utvrđeno na koje kategorije se vize sa dužim trajanjem odnose i na koji način je klasifikovano stepenovanje za dobijanje multiplih viza sa dužim trajanjem.
Sporazum sadrži odredbu kojom se cena viza za sve građane zadržava na nivou 35 evra, a za veliki broj navedenih kategorija će se izdavati besplatno, uključujući i besplatne vize za penzionere i decu mlađu od šest godina. Standardni rok za izdavanje viza biće deset dana, a u naročito hitnim slučajevima biće smanjen na tri dana.
Nosioci diplomatskih pasoša Republike Srbije su izuzeti od obaveze posedovanja vize. U slučaju službenih pasoša, bilateralni sporazumi koji su potpisani do 1. januara 2007. godine ostaju na snazi, s tim što je utvrđeno da se posle četiri godine razmotri uvođenje bezviznog režima za ovu vrstu pasoša.

SPORAZUM O READMISIJI
- Sporazumom o readmisiji je regulisan prihvat državljana Republike Srbije koji nelegalno borave na teritoriji EU, kao i prihvat državljana trećih država i lica bez državljanstva u tačno određenim slučajevima. Sporazum je recipročan, tako da obuhvata iste oabveze i za države članice Eu, a to je prihvat njihovih državljana, državljana trećih država i lica bez državljanstva koja nelegalno borave na teritoriji Srbije. Uslovi za prihvat povratnika su istovetni u oba slučaja, bilo da se radi o prihvatu od strane Srbije ili od strane država članica Evropske unije.
Sporazumom je precizno definisan postupak readmisije i to koje podatke treba da sadrži zahtev za readmisiju, dokazi kojima se utvrđuje državljanstvo lica koja se nalaze u postupku readmsije, rokovi u kojima se readmisija obavlja i pod kojim uslovima, kao i troškovi. Regulisana je i zaštita podataka. Jedinstveni sporazum o readmisiji će imati primat nad do sada potpisanim bilateranim sporazumima između Srbije i država čanica EU. Sporazum se neće odnositi na Kraljevinu Dansku - kaže direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje Tanja Miščević.

IZVOĐAČI RADOVA OBEĆALI - piše Ivan Rajović
Novi most - do juna

   • Radovi na novom mostu su u završnoj fazi i prema najavi izvođača radova, beogradskog Intermosta, sve će biti završeno do 1. juna • Nakon toga počeće radovi na pristupnim saobraćajnicama, a kasnije i rekonstrukcija starog mosta

   Svi glavni radovi na novom mostu su završeni. Ostalo je da se urade parapetne ploče, pešačke staze, hidroizolacija, asfaltiranje i na kraju ispitivanje mosta. Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju rekao je da se nešto kasni u izvođenju, ali delom, možda i propustom samih izvođača i to u startu, u onim pripremnim radovima.
- Međutim, i to se privodi kraju. Na poslednjem sastanku koji smo imali sa izvođačem radova dobili smo uverenje da će svi radovi biti završeni do 1. juna. Zakašnjenja, koja u ovom trenutku iznosi oko mesec i po dana, dobrim delom imaju i opravdanje jer je dosta naknadnih radova u odnosu na projekat. Ima i viška radova ali ima i neopravdanog zakašnjenja. No, u svakom slučaju, imajući u vidu da je ovo jedan izuzetno veliki projekat, da je projektno rešenje jedinstveno i veoma kvalitetno, ovaj most ipak će biti izgrađen za devet meseci, što je zaista zadovoljavajuće, kaže Spasojević.
Po završetku novog mosta biće urađene pristupne saobraćajnice. U toku je završna faza javne nabavke. Komisija je donela odluku o izvođaču radova koji će javnosti biti poznati tek kada prođe zakonski rok za prigovor.
- Nadamo se da ćemo sve to da okončamo do 1. juna i da će izvođač do tada biti uveden u posao. Ugovoreni rok je tri meseca da se te pristupne saobraćajnice urade, rekao je Spasojević i dodao da očkuje da će radovi biti završeni u septembru, kada će pristupne saobraćajnice biti puštene u funkciju.
Predviđena je rekonstrukcija prilaznih saobraćajnica sa ribničke strane, ulica Žička i Dušana Popovića, sa proširenjem prilaznih traka, kao i sa gradske strane - rekonstrukcija prilaznog puta prema gradskoj pijaci.
Iako je stari most statički u dobrom stanju, postignut je dogovor sa Javnim preduzećem ,,Putevi Srbije” da se pristupi izradi projekta za rekonstrukciju i sanaciju. To podrazumeva da se ležišta i dilatacione sprave zamene, izvrši intervencija na kolovoznoj konstrukciji i proširi pešačka staza.
- To je jedan obiman posao koji sigurno u ovoj godini neće biti završen ali nastojimo da se završi projektna dokumentacija. Rekonstrukcija starog mosta podrazumeva i proširenje prelaza u delu prema pijaci na postojećem mostu jer je on nešto uži i niži u odnosu na ovaj projektovani na starom delu, tako da ćemo napraviti da ta saobraćajnica ispod mosta prema pijaci bude dvosmerna, istako je Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju.
Radovi na pristupnim saobraćajnicama koštaće oko 95 miliona dinara, od čega je iz budzeta opštine 65 miliona, a 30 iz Nacionalnog investicionog plana. Novi most je finansiran isključivo sredstvima budzeta i koštaće oko 190 miliona dinara.

POSLEDNJA VEST IZ ,,MAGNOHROMA”
Umesto isplate - novi zaplet

   Iako je po dogovoru postignutom u ponedeljak juče bio poslednji dan za isplatu 60 odsto februarske zarade radnicima ,,Magnohroma” je umesto para stigla molba kompanije ,,Global stil holdings” da se isplata odloži za jedan dan. Dakle da se februarska zarada isplati danas. Kako smo saznali juče po podne pred samo zaključenje ovog broja Ibarskih novosti Štrajkački odbor nije imao jedinstven stav da li ovu molbu treba prihvatiti ili ne. Jedan broj članova Štrajkačkog odbora je podneo ostavke, ali uprkos tome dogovoreno je da se uputi zahtev predsedniku Skupštine opštine Dejanu Miloviću da povodom svega što se događalo u ,,Magnohromu” sazove vanrednu sednicu Skupštine opštine. Rasplet najnovijeg zapleta najverovatnije će biti poznat danas, tako da ćemo u narednom broju Ibarskih novosti opširnije pisati o novonastaloj situaciji u ,,Magnohromu”.
   Da podsetimo da su prošlog ponedeljka prihvaćeni štrajkački zahtevi da se do 17. maja isplati ostatak od 60 odsto februarske zarade i da se do 24. odnosno 30. maja u dva dela isplati i martovska zarada, a da se do kraja ovog meseca nastave i okončaju pregovori o isplati aprilske i majske, kao i o dinamici isplate svih budućih zarada, regresa i povezivanju radnog staža.

NEDELJA BORBE PROTIV MIŠIĆNE DISTOFIJE - piše Ivan Rajović
Za sve dobre ljude i ideje

   Poznato je da je mišićna distrofija jedno od najčešćih i najtežih, za sada još potpuno neispitanih miopatskih oboljenja koja u većini slučajeva dolaze u ranom detinjstvu i mladosti i kao posledicu ima fizički invaliditet koji progredira do potpune zavisnosti od drugog lica. Samim tim što invalidnost progredira, oboleli član porodice vezuje još jednog člana, pa to ekonomski i društveno isključuje porodicu iz normalne konkurencije. Posebno je teško kada se u porodici pojavi dvoje i više dece, jer je mišićna distrofija takve prirode.
Udruženje distrofičara Kraljeva postoji i radi više od 30 godina, sa osnovnim ciljem i zadatkom materijalnog i društveno-socijalnog zbrinjavanja obolelih od mišićne distrofije. Pojedinačno uspeva da reši određeni problem, da pomogne, da ohrabri i doprinese da se distrofičari osećaju sigurnijim, da nisu sami, da se uz društvena i uzajamna, zajednička razumevanja, može vedrije gledati i očekivati budućnost. U slučaju distrofičara razumevanje je neophodno, da bi se otklonile brojne prepreke, stvarne i fiktivne.
"Nedelja borbe protiv mišićne distrofije" se tradicionalno sprovodi svake godineu celoj Evropi, a značaj obeležavanja ove manifestacije sastoji se u potrebi da se skrene pažnja javnosti na lica sa neuro-mišićnim bolestima putem medijske promocije, objavljivanja članaka o aktivnostima i problemima organizacije, a sve u cilju upoznavanja šire javnosti sa problemima koje stvara distrofija kao medicinski, školski i društveni problem. Ove godine se ova manifestaacija obeležava u periodu od 14-20. maja.
Činjenica da se invalidnost može desiti svakome i u bilo kom trenutku, obavezuje nas da svakodnevno i zajednički radimo na podizanju svesti i promeni stavova prema invalidnosti, na šta nas ova nedelja indirektno podseća.Ona bi trebalo da bude u znaku razumevanja i solidarnosti - osnovnih merila ljudskih odnosa.
I ove godine, tradicionalno u duhu humanosti i druženja, Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, organizovaće medijsku kampanju koja ima za cilj da skrene pažnju javnosti na postojanje jedne ovakve populacije društva, da animira sve društvene činioce da krenu u zajedničku borbu protiv ove opake bolesti, zatim će pozorišna trupa Teatar "Sunce" iz Kraljeva održati predstavu za obolelu decu na trajnom smeštaju u Specijalanoj bolnici u Novom Pazaru i tom prilikom im uručiti skromne pakete slatkiša i voća, i planirano je, ako se obezbede potrebna matrerijalna sredstva, organizovanje dvodnevnog izleta na Srebrno jezero za 15-tak članova i pratilaca.
Ne zatvarajmo oči pred onima koji se razlikuju, jer je upravo pravo na različitost osnovno načelo demokratije.

ZNACI BOLESTI
Kada bolest stvarno počinje teško je utvrditi. Prvi znaci su osećanje umora, otežan hod uz uspon ili stepenice, otežano ustajanje sa poda, sve nesigurnije kretanje i učestalo padanje.
Kod dece i mladih napredovanje bolesti je brže, a kod odraslih sporije. I u jednom i u drugom slučaju posledice su fatalne:vezanost za invalidska kolica i stalna zavisnost od tuđe pomoći i nege.

RIZIK NASLEĐIVANJA
Kako je bolest nasledna, ona se može pojaviti kod dva ili više članova jedne porodice i bliže rodbine. Zbog toga je neophodno čim se bolest otkrije, čitavu porodicu i bližu rodbinu podvrgnuti lekarskom pregledu radi sprečavanja pojave novih slučajeva.

UDRUŽENJE DISTROFIČARA
Udruženja distrofičara su osnovana sa zadatkom okupljanja obolelih, njihovih prijatelja, stručnjaka, lekara, socijalnih radnika i drugih radi ostvarivanja ciljeva bitnih za poboljšanje opšteg položaja obolelih. Osim republičkih organizacija, osnovana su ili se osnivaju i regionalna udruženja koja neposrednije utiču na zaštitu distrofičara. Zahvaljujući njihovom radu stvari su se u puno čemu izmenile na bolje. Mnogo toga, međutim, treba još menjati te udruženja moraju da nastave razvijanje svoje delatnosti.

ŠTA JE UČINJENO I ŠTA SE ČINI?
Iako leka za sada nema ipak se puno toga može učiniti da bi se pomoglo obolelima. Naročito kroz rehabilitacioni tretman u koji spada medicinska i opšta rehabilitacija, školovanje i obrazovanje, profesionalno osposobljavanje za rad i zapošljavanje. Otvoreni su dispanzeri i istraživački centri u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Rad ovih centara je početan ali značajan. Sve to prati i rad Zavoda ,,Novopazarska banja” koja vrši rehabilitaciju distrofičara iz republike i pokrajina. NJegovih stotinu postelja stalno su zauzete.

POZIV NA DALJE ZADATKE
Zadaci su složeni osim onih, koji su već uključeni u rad i brigu vezanu za ovu problematiku i vaše učešće je od značaja.
Bilo na koji način da to učinite: kao aktivan član udruženja, kao lekar, stručnjak iz bilo koje delatnosti ili student koji se opredeljuje za zanimanje od značaja za probleme ovih oboljenja. Može se odlučiti i za materijalnu potporu regionalnoj ili republičkoj organizaciji. Jer to je stipendija, oprema za laboratoriju. To su invalidska kolica, izlet ili letovanje za svakog obolelog od mišićne distrofije.
Pozivamo Vas da nam se pridružite!
Srdačno Vas pozdravljamo i zahvaljujemo na vašem razumevanju.
Naša adresa je:
Udruženje distrofičara Raški okrug - Kraljevo
Uslužni telefon: 036/354-702.
Br. žiro računa: 160-18354-13

PROGLAŠENE NAJBOLJE SESTRE U MEDICINSKOM CENTRU “STUDENICA” - piše Anđelka Milošević
Miljana, kućna nega i odeljenje ginekologije

   Medicinski centar Zdravstvenog centra ,,Studenica” tradicionalno 12. maja,povodom svetskog dana medicinskih sestara i tehničarabiraju najbolje u ovoj profesiji. Za najbolju medicinsku sestru u ovoj godini izabrana je Miljana Gajović, glavna sestra Zdravstvenog centra ,,Studenica”. Za najbolji tim u Domu zdravlja izabrane su sestre službe kućne terapije, a u bolnici su to sestre odeljenja ginekologije.
-Ovu titulu delim sa svim medicinskim sestrama u Zdravstvenom centru ,,Studenica” i da je to zasluga i da je to zasluga svih njenih koleginica, rekla je medicinska sestra Miljana Gajović prilikom preuzimanja titule.
Neposredno pre svečane akademije održana je konferencija za novinare kojoj su prisustvovali Milijana Matijević, ispred Ministrstva zdravlja, Dragan Šošić direktor Komore medicinskih sestara i tehničara Srbije.
- Profesija medicinske sestre je godinama bila zapostavljena, radna grupa pri Ministarstvu zdravlja je predhodnih godina mnogo učinila na unapređenju ove profesije, kaže Milena Matijević.
- Komora medicinskih sestara i tehničara je osnovana tek prošle godine, ali je dosta toga urađeno, pre svega na afirmaciji. Članovi Komorepre svega su dužni da znaju šta se sve dešava u njoj, rekao je direktor Komore medicinskih sestara i tehničara Dragan Šošić.
Prvi put ove godine ustanovljena je nagrada za životno delo ,,Milena Tijanić” ( čuvena medicinska sestra) i ona je pripala medicinskoj sestri Dušanki Krajčinović sa Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda. Na svečanoj akademiji priređen je prigodan kulturno umetnički program.
Prve čestiteke nagrađenima je uputio direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica”, dr Dragan Arsić.

KONGRES HIRURGA I GASTROENTEROLOGA SRBIJE
U Vrnjačkoj Banji u hotelu ,,Zvezda” predhodne sedmice održan je (peti po redu) kongres hirurga i gastroenterologa Srbije. Tema ovogodišnjeg sastanka bile su krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta i tumori jetre. Na ovom kongresu učestvovalo je preko 500 stručnjaka iz ove oblasti. Organizator kongresa je Udruženje hirurga i gastroenterologa Srbije, čije sedište je u Kraljevu, i ovo je jedino Udruženje čije je sedište u provinciji. Postoje nagoveštaji da će naredni sastanak biti održan već iduće godine, iako je praksa da se on održava svake druge godine.

XVII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA OD 14. - 20. MAJA
Bolesti usta se mogu sprečiti!

   Treća nedelja maja prema kalendaru zdravlja u našoj Republici tradicionalno se obeležava kao NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA. Ona predstavlja redovnu godišnju manifestaciju za stručnu, društvenu i medijsku podršku merama za očuvanje i unapređenje oralnog zdravlja stanovništva Srbije, u organizaciji Zavoda za stomatološku zdravstvenu zaštitu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za javno zdravlje Srbije.
Poruka ovogodišnje Nedelje zdravlja usta i zuba - "BOLESTI USTA I ZUBA SE MOGU SPREČITI" ukazuje na značaj mera prevencije i promocije zdravlja u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite.One treba da počnu posredno, još pre rođenja deteta brigom za oralno zdravlje trudnica i da se nastave kontinuirano počev od nicanja prvih zuba, do uspostavljanja stalne denticije i naravno kasnije kroz čitav životni vek.
Iz godine u godinu opšti ciljevi Nedelje zdravlja usta i zuba su isti i ogledaju se u sledećem:
- skretanje pažnje javnosti na značaj zdravlja usta i zuba, kao važne komponente opšteg zdravlja,
- informisanje stanovništva o metodama za sprečavanje oralnih bolestii i podsticanje za njihovu široku primenu,
- mobilizacija svih segmenta društva za davanje doprinosa promociji opšteg, a posebno oralnog zdravlja.
Ova Nedelja je uvek dobra prilika da se inteviziraju zdravstveno vaspitne aktivnosti koje se sprovode tokom cele godine, kako u domovima zdravlja tako i u široj zajednici pre svega vrtićima i školama.Iz godine u godinu kao redovna aktivnost dece je izrada likovnih i literarnih radova na teme iz oblasti zdravlja usta i zuba. Najbolji radovi po tradiciji konkurišu za nagrade, a opštine u kojima su aktivnosti bile najmnogobrojnije i najsadržajnije za domaćina Simpozijuma zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji naredne godine.
U našoj opštini Nedelja zdravlja usta i zuba je započela kreativnom radionicom za predškolce u Gradskoj biblioteci u okviru male škole zdravlja, a u organizaciji stomatološke službe Doma zdravlja Kraljevo. Slične aktivnosti su najavljene i u ostalim opštinama Raškog okruga tokom trajanja nedelje .
Tek po dobijanju izveštaja sa terena znaćemo koliko i kojih aktivnosti je bilo i da li smo uspeli bar delom da dosegnemo neki od postavljenih ciljeva.Do tada upitajmo se koliko mi sami doprinosimo i šta radimo da očuvamo zdravlje svojih usta i zuba.
A ako ovaj tekst podstakne bar neke od Vas da posete ili odvedu svoju decu na kontrolu kod stomatologa, biće to naš minimalan doprinos očuvanju i unapređenju vašeg zdravlja.
Dr Dragana Tendjera Milićević
Zavod za javno zdravlje Kraljevo

KRALJEVČANKA IVANA DUGALIĆ NAJLEPŠA “ŠVAJCARKINJA” FRANCUSKOG GOVORNOG PODRUČJA
Ponosna na svoje srpsko poreklo

   • Posle Marije Šerifović u Helsinkiju i Ane Ivanović u Berlinu, proteklog vikenda na pobednički tron popela se još jedna devojka iz Srbije. U Ženevi je, uz glamur visokog društva, za najlepšu " Švajcarkinju " francuskog govornog područja izabrana naša Kraljevčanka Ivana Dugalić. Sve tri škorpije u horoskopu

   U senci sjajnog nastupa i pobede Marije Šerifović na Evrovoziji u Helsinkiju i, takođe, sjajne pobede Ane Ivanović na turniru u Berlinu, nekako između ova dva događaja, u Ženevi, se na pobednički tron popela još jedna devojka iz Srbije. Dvadesetjednogodišnja Kraljevčanka sa dvojnim državljanstvom, Ivana Dugalić izabrana je za mis romanske Švajcarske i, tako, stekla pravo da godinu dana predstava francusko govorno područje kao najlepša u 2007. godini i, da, naravno, sa devojkama iz druga dva govorna područja, nemačkog i italijanskog, konkurise za lepoticu koja će ovu zemlju predstavljati na izboru za mis sveta.
Ivana je, pored ugovora sa TSR-om, televizijom iz Ženeve, i drugim brojnim kućama, organizatorima ove manifestacije, o nastupima u ovoj godini, kao nagradu dobila i krunu iz 1910. godine, optočenu dijamantima, u vrednosti 40 hiljada franaka, dar jedne od ženevskih zlatara.
Izbor najlepše švajcarkinje francuskog govornog područja je završen oko ponoći između subote i nedelje, a zatim je Ivana bukvalno 48 sledećih sati davala intervjue i pozirala fotografima. Gotovo da nije bilo novine u kojima nije obavljeno više stranica njenih slika i intervjua, niti radija na kojem nije gostovala. Svi se slažu u jednom, da skoro nije bilo devojke koja je od trenutka pojavljivanja važila za najvećeg favorita.
U intervju koji je u ponedeljak objavljen u švajcarskom dnevnom listu "Le Matin" (Jutro), nekom vrstom Večernjih Novosti na francuskom,sa tiražom od oko 100 hiljada primeraka, novoizabrana Mis romanske Švajcarske, Ivana Dugalić, na pitanje šta je - Srpkinja ili Švajcarkinja - kaže da ne poriče svoje poreklo. To je i naslov članka Ksavijera Lafarza u kojem Ivana dalje kaže da ima švajcaraski mentalitet jer je ovde odrasla, ali i srpsku, vrlo jaku i spontanu toplinu. Vrlo je ponosna na svoje srpsko poreklo i švajcarski život. Tu njenu misao potvrđuje i sam autor teksta koji kaže da je ona autentičan dvojni državljanin i da čak, kada govori francuski, ima jak lokalni naglasak, karakterističan za region Nojsatela u kojem živi sa roditeljima, starijom sestrom i mlađim bratom.
-Ta dvojnost nikada mi nije smetala, rekla je dalje Ivana švajcarskom kolegi, iako ima glupih " vetrova " ksenofobije od strane nekih Švajcaraca prema narodima Balkana.
U ovom razgovoru Ivana Dugalić nije propustila da istakne da su je roditelji naučili da govori srpski, ali su pored jezika insistirali i na srpskoj istoriji. Dok je bila mala otac Radomir joj je govorio - iako imaš švajcarski pasoš, nikad ne poriči tvoje poreklo.

KRALJEVO U SRCU
A Ivana je u suštini vrlo skromna devojka, živi u Nojsatelu, centru jednog od kantona, sa roditeljima, ocem Radomirom, preciznim mehaničarem, koji je u ovu alpsku zemlju došao još 1970. godine, majkom Tomkom, starijom sestrom Aleksandrom i mlađim bratom Vladimirom. Sledećeg meseca završava gimnaziju i upisuje ekonomiju u Ženevi. Iako je rođena u Švajcarskoj, novinarima je izjavila da se najviše raduje letu i odmoru u Kraljevu kod bake Živke (koja je iste noći, telefonom saznala o uspehu svoje Ivane). Na žalost, zbog silnih obaveza prema organizatorima ove manifestacije i predstojećem izboru devojke koja će na izbor za Mis sveta, Ivana ovog leta, možda prvi put, neće put Kraljeva. Ali, s obzirom da joj predviđaju da ovo nije krajnji domet njene lepote, kako kaže, žrtvovanje je neophodno.

VIKEND SRPSKIH DEVOJAKA
Više puta pre i posle nastupa Marije Šerifović u Helsinkiju čulo se od nje same o obećanjima "škorpije". Marija je, kao što je poznato rođena u ovom znaku 14. novembra 1984. godine. Međutim, proteklog vikenda u Berlinu je zablistala i druga "škorpija" Ana Ivanović, rođena 06. novembra 1987. godine. A da bi stvar bila još neobičnija pobrinula se i treća "škorpija ", jer je Ivana Dugalić takođe rođena u ovom znaku, 30. oktobra 1985. godine.
Dakle, proteklog vikenda, na dalekom severu, u Helsinkiju, nešto bližem Berlinu i na zapadu, u Ženevi, blistale su tri srpske devojke, glasom, razornim udarcima teniskog reketa i lepotom. S ozirom da se sve to dešavalo daleko od Srbije, svima nama koji smo mogli da prisustvujemo jednom od tih događaja i svim ljudima sa naših prostora ma gde bili srce je bilo puno radosti.
Ko kaže da Srbija nema kvalitet da pokaže svetu i da je predstavi u najlepšem izdanju ?
Rade Milosavljević

ČETIRI DECENIJE RADA KINOLOŠKOG DRUŠTVA U KRALJEVU
Najkinofilskiji grad u Evropi

   Savezne, odnosno nacionalne izložbe pasa svih rasa (12. po redu) održaće se 27. maja 2007. godine u gradskom parku ,,Sloboda” (kod železničke stanice). Takičenje će biti organizovano u sledećim kategorijama: najlepša beba, najlepši mladi pas, najlepši veteran, najlepši odgajivački pas, najlepša odgajivačka grupa i najlepši pas izložbe. za pobednike u svojim kategorijama (razredima)predviđene su nagrade u vidu vrednih italijanskih pehara. Krajnji rok za prijavljivanje pasa je 23.05.2007. godine. Ovo je još jedno priznanje Kinološkom društvu iz Kraljeva koje će uskoro obeležiti četiri decenije uspešnog rada.
Počelo je davne 1967. godine, tačnije 11. juna, uz učešće 105 delegata osnovano je prvo Kinološko društvo u našem gradu i dobilo ime ,,Lajka”, po prvom putniku u svemir. Dugi niz godina, tačnije do 1992. godine članstvo su uglavnom sačinjavali lovci uz ponekog ljubitelja sportskih pasa ili pasa uopšte. Glavne aktivnost tadašnjeg Društva bile su povremeno organizovanje lokalnih smotri lovačkih pasa u ,,Mošinom gaju”, gde se pojavljivalo od 15-20 učesnika od kojih bar polovina nisu imali rodovnike niti im se znalo poreklo. Tada na čelo Društva dolazi grupa mladih entuzijasta sa željom da kinologiju u našoj sredini podignu na znatno viši nivo uključujući u svoje aktivnosti i ljubitelje sportskih pasa. Članstvo je počelo naglo da se uvećava a sa tim i ambicije da nivo organizovanih manifestacija bude mnogo značajniji. Tako je u maju 1992. godine organizovana prva Republička izložba pasa svih rasa na Atletskom stadionu, kraj Ibra. Impozantan broj od 160 učesnika bila je prava nagrada marljivim kinološkim entuzijastima našeg društva.
U međuvremenu naše Društvo je promenilo svoje ime u Kinološkodruštvo ,,Kraljevo” i pod tim imenom postalo vrlo prepoznatljivo i cenjeno u kinološkom savetu bivše Jugoslavije, a i u okolnim zemljama. Zahvaljujući zavidnim rezultatima, povećanom broju kvalitetnih pasa i njihovih odgajivača, Kinološki savez Srbije odlučuje da našem Društvu i našem gradu dodeli organizaciju Saveznih izložbi. To se pokazalo kao pravi potez, jer se o seriji ovakvih izložbi koje smo osmišljavali i realizovali uz učešće ogromnog broja dece njihovih pedagoga, moglo čuti u svim krajevima zemlje samo sve najpohvalnije. Tada sa punim pravom bivamo i zvanično proglašeni najkinofilskijim gradom u Evropi. Mnogi naši članovi nosioci su zlatnih i srebrnih odličja Kinološkog saveza Srbije.
Uspesima našeg Društva pored našeg entuzijazma i upornosti, doprinela je i svesrdna pomoć brojnih donatora i ljubitelja ovih lepih životinja.
Koristimo ovu priliku da im se još jednom zahvalimo, jer da nije bilo njih ni naši rezultati ne bi bili tako impozantni. Iskreno se nadamo da ćemo i na dalje imati njihovu podršku, jer smo u potpunosti ispunili njihova očekivanja.
D. Micić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JEDNOGLASNOM ODLUKOM ŽIRIJA
Pesnik Đorđo Sladoje dobitnik ovogodišnje “Žičke hrisovulje”

   Žiri za dodelu Žičke hristovulje u sastavu: Dejan Aleksić, Miloš Milišić, Živorad Nedeljković, Goran Petrović i Dragan Hamović (predsednik), jednoglasno je doneo odluku da dobitnik Žičke hristovulje za 2007. godinu bude pesnik Đorđo Sladoje ,,za liriku u kojoj se međusobno ogledaju tradicijsko i savremeno”.
   Poezija Đorđa Sladoja, iz knjige u knjigu, potvrđuje i ojačava odlike po kojima je ovaj pesnik odavno izdvojen u žargonu savremene srpske poezije: neposrednost i jasnost obraćanja, bliska nasleđa melodija, ali i uočljivi iskoraci u odnosu na predhodnicu. Odavno već prepoznat kao diskretni lirik oskudne i tegobne porodične prisnosti, ali i kao glas moralnog i duhovnog aktivizma uronjen u neprilike vremena, svojim najboljim pesmama potvrđuje da je neugasla tradicija Šantićeve, i ne samo njegove, elegijske svetle slike naših patrijarhalnih domova, makar slika poticala sa zabitih rubova našeg naroda i skrajnutih ,,egzotičnih” stvarnosti našeg vremena. I ne samo to. Potvrđuje i uverenje da, makar kuda poezija smerala i dospela u svojoj modernoj i postmodernoj pustolovini, njeni su vitalni izvori tamo gde su se oduvek nalazili.
U nekoliko pesama, u ranijim knjigama i u najnovijoj ,,Mila vaskrsnuća” kao jedan od svetlih izvora imenuje i pesnički opredmećuje zvuk i sjaj imena Žiča. U gorko ironijski intoniranoj pesmi ,,Ogled o mračnoj prošlosti”, pominje je na povlašćenom mestu, pri samom kraju:
,,Otkud mi peva angel u Žiči/Zori u tami-ne zalazi/ A zloduh grakće utvara kriči/Odreci se i nagazi”.
Đorđo Sladoje je jedan od onih, ne tako brojnih, vrednih savremenih pesnika koji neće i ne mogu da se odreknu i pogaze imetak i teret našeg svetlog i stradalnog predanja, čijeg smo stvaranja i sami, nesvesno ili svesno, saučesnici. Svoga je udela Sladoje svestan, i svoj doprinos predano uvećava, na korist srpske poezije kojoj služi više od tri decenije.

PRIZNAT I NAGRAĐIVAN
Đorđo Sladoje rođen je 1954. godine u Klinju kod Uloga, u Gornjoj Hercegovini. Studije sociologije završio je u Sarajevu, gde je živeo do početka građanskog rata u BiH, kada pribežište nalazi u Vrbasu, u kojem i danas živi.
Objavio je knjige pesama: Dnevnik Nesanice, Veliki post, Svakodnevni utorak, Trepetnik, Plač Svetog Save, Petozarni mučenici, Daleko je Hilandar, Ogledalce srpsko, Mala vaskrsnuća...tri knjige izabranih pesama i jednu pesničku knjigu za decu.
Dobitnik je nagrada: Šantićeve, Branko Ćopić, Risto Ratković, Kočović Pera, Pečata varoši sremskokarlovačke...



EKONOMSKO - TRGOVINSKA ŠKOLA U KRALJEVU: OGLEDNA ODELJENJA - piše Bojana Milosavljević
Maturanti - poslovni administratori

   • Ove školske godine završava obrazovanje prvo ogledno odeljenje Ekonomsko - trgovinske škole u Kraljevu za zvanje “poslovni administrator.” Ovaj profil zanimanja upisan samo u 18 škola u čitavoj Srbiji. Plan i program rada ovog odeljenja urađen u saradnji Ministarstva prosvete Srbije i nemačke vladine organizacije GTC, koja ga je i finansijski pomogla

Savremeni evropski profil četvorogodišnjeg zanimanja “poslovni administrator” ušao je i u naš obrazovni sistem. Narednog meseca u 18 ekonomskih škola iz 17 gradova Srbije, učenici ovog oglednog odeljenja polagaće završni ispit, odnosno maturu. Ova obaveza očekuje i kraljevačke đake. Pomenuto zanimanje potpuno je novo u našoj sadašnjoj nomenklaturi, a garancija da mladi koji su se za njega opredelili (“vukovci” i odlikaši u najvećem broju) nisu pogrešili sadržana je u objašnjenju mr LJiljane Filipović, prosvetnog savetnika Republike Srbije i člana i kordinatora ekspertskog tima GTZ projekta:
- Program je koncipiran pod uslovom da sve što je u ovom obrazovnom profilu na zapadu identifikovano kao savremeno, efikasno i dobro preuzmemo i mi u Srbiji. Kod nas on nije samo “preslikan” model iz Nemačke, već smo mi analizom došli do saznanja da bi mogli da ga modifikujemo i primenimo. Pri tome smo vodili računa da su zahtevi naše privrede za ovim obrazovnim profilom veliki. Više od stotinu privrednika nam je kazalo da ima potrebu za zapošljavanjem poslovnih administratora, ali da tako obrazovnog kadra do sada nije bilo” - ističe g-đa Filipović.
Na ovim poslovima do sada su radili i zanatlije i fakultetski stručnjaci, a sada stiže prva generacija sa adekvatnim obrazovanjem i potpuno spremna za rad u privredi. Osim što je njihovo školovanje bilo bez suvišnog teoretisanja, a u korist prakse u “biroima” (opremljenim kabinetima koja predstavljaju virtuelno preduzeće), matura se, takođe, mnogo razlikuje od onih nekadašnjih - stresnih, zamornih i, pravo rečeno, beskorisnih.
- Potpuno je nov sistem postavke maturskih zadataka - ističe LJiljana Filipović - a ovom ispitu, kao ravnopravan član maturske komisije prisustvuje i predstavnik Unije poslodavaca. Taj član je edukovan da prati i ocenjuje svakog učenika ponaosob. Matura se polaže potpuno informatički kompjuterizovano, jer su učenici osposobljeni da vladaju traženim sistemima.”

SVAKE GODINE - ANALIZA RADA
U primeni novog oglednog zanimanja poslovni administrator više nema pasivnosti. Reforma zahteva od školskih vlasti i stručnjaka, tako zvane, povratne informacije, koji mnogo toga mogu da koriguju, sugerišu i unaprede. Novina za ovaj obrazovni profil je stalno praćenje (monitoring) učenika, od početka do kraja školovanja, pa i nakon toga u smislu: gde se i da li se mladi poslovni administrator zapošljava.
Ovo posmatranje ima jak razlog - najbolji iz osnovnih škola upisali su se na ovo zanimanje i taj odličan uspeh u najvećem broju su i zadržali do kraja srednje škole. Većina njih, pokazuje ta opsežna i precizna anketa, želi da studira, što je i očekivano, mada je drugo pitanje da li će taj cilj materijalno moći da dostignu. Tako detaljan monitoring, prvi u našem obrazovnom sistemu, kako naglašava g-đa LJiljana Filipović, propratiće i one svršene učenike koji se odluče za radni odnos i to u smislu - da li će obavljati baš one poslove za koje su se vrlo stručno odškolovali.
Dok su se poslovni administratori ove tri godine obrazovali i školovanje priveli kraju, u oblasti ekonomije uvedena su još tri nova obrazovna profila. Ta zanimanja su, takođe, vrlo atraktivna: bankarski službenik, finansijski administrator i komercijalista, tako da ih je sa ranijima ukupno pet, sa oznakom “ogledni.” Od naredne školske godine obrazovni profil komercijaliste imaće jedno odeljenje od 24 učenika i Ekonomsko - trgovinska škola u Kraljevu, takođe sa vrlo efikasnim nastavnim planom i programom, koji su zdušno podržali i sami budući poslodavci, dajući pri tome vrlo precizne savete šta se od svršenih učenika ovog zanimanja kasnije traži i očekuje.
U odnosu na klasične obrazovne profile i ovaj “ogledni” je nešto sasvim posebno. Ključni ciljevi su timski rad, praktično orjentisana nastava i, najvažnije, otvaranje “preduzeća” unutar škole, kao prave simulacije budućeg radnog mesta u pravoj firmi. Budući komercijalisti baviće se domaćim i inostarnim tržištem, takođe i marketingom, učiće dva strana jezika. Ovaj profil je vrlo interesantan i deficitaran, posebno za unutrašnje tržište i mala i srednja preduzeća, jer su poslodavci kazali da u mnogim slučajevima za tu vrstu poslova moraju da angažuju agencije.

ŠKOLSKI BIRO KAO “PREDUZEĆE”
Stožer oglednih odeljenja ekonomske struke, dosadašnjih i budućih, su biroi za obuku ili ta popularna virtuelna preduzeća. Pred nastavnike oni stavljaju posebne zahteve, a prvi je adekvatna obuka. Profesor je u ovakvoj podeli “uloga” direktor preduzeća, a učenici su - saradnici sa kojima mora da se konsultuje, koji imaju pravo da predlažu i ocenjuju, svako sa svoga radnog mesta i zadatog posla. U birou za obuku, najbolje ocenjenoj nastavnoj metodi od strane učenika i to iz svih 18 škola sa obrazovnim profilom poslovni administrator, nema katedre, krede i table, nema diktiranja, a time ni “bubanja.” Profesor - direktor na početku drži sastanak sa “zaposlenima,” na kome zajedno prave plan rada, podelu posla i na kraju ocenjuju učinak. Program je tako izbalansiran da čak i učenik može sam da izračuna koju je ocenu zaslužio.
Bez prethodne obuke nastavnik bi u birou bio izgubljen. NJu za sada vrši pomenuta nemačka vladina organizacija GTC. Profesori koji su prošli obuku već obučavaju svoje kolege, tako da će oko pet stotina profesora steći sposobnost da znanje prenosi na krajnje savremen način. A taj sistem rada najviše i odgovara učenicima, kako je pokazalo istraživanje sprovedeno prošle godine, kada su učenici oglednih odeljenja pohađali treći razred.
Ogromna većina izjasnila se pozitivno o celokupnom obrazovnom profilu, posebno pohvalno o biroima za obuku, u kojima se, zavisno od razreda, godišnje provodi od 115 do 145 časova, uz još 90 sati prakse u pravim preduzećima. Očito je da učenje uz praksu dominira nad teorijom, pa su pojedinim teoretskim predmetima učenici dali vrlo nisku ocenu. Novi obrazovni profili ekonomske struke uspešno su modifikovani iz sistema zapadne Evrope, ali postoji jedan problem za koji mr LJiljana Filipović i sama kaže da ga nisu očekivali:
- Ne znamo kako da učenike po završetku školovanja privolimo da odu u privredu i rade, jer za privredu smo ih i školovali. Najveći broj njih, budući da su vrlo motivisani i odlični učenici, izjasnio se za dalji nastavak školovanja, odnosno fakultet. To je značajan problem i ne znamo kako da ga otklonimo. Ne možemo da tvrdimo, mada smo sa učenicima i o tome razgovarali, da bi visoka plata za njih bila dovoljan stimulans da od studiranja odustanu.”
Kako god bilo, naša etapna reforma obrazovanja u dogledno vreme potisnuće stari sistem. Učenici zahtevaju nastavnike koji će primeniti savremene metode - takve koje podrazumevaju partnerski odnos. Tome treba da se nauče obe strane, tačnije - prvo stariji (nastavnici) pa onda mlađi (đaci).

NAŠI ĐACI U NEMAČKOJ
Po jedan učenik iz 18 ekonomskih škola u Srbiji koje imaju obrazovni profil poslovni administrator sredinom prošlog meseca kao nagradu je imalo osmodnevni obilazak Nemačke. Dragoceno je bilo iskustvo i druženje sa školskim drugovima iz ove zemlje. Domaćini su mlade Srbe odveli i do Strazbura (Francuska), koji je sedište Saveta Evrope. Kraljevačku školu predstavljala je maturant Selena Tomić, koja je pobrala sve simpatije i čestitke sunarodnika i nemačkih prijatelja, pre svega svojim gotovo savršenim engleskim , ali i komunikativnošću i znanjem struke.



PROŠLOG VIKENDA U KRALJEVU ODRŽAN SAJAM OBRAZOVANJA
Putokaz budućim srednjoškolcima

   U prostorijama Skupštine opštine Kraljeva prošlog vikenda održan je Sajam obrazovanja, u organizaciji školskih vlasti grada i Raškog okruga. Ova manifestacija je zanimljiv i koristan oblik profesionalne orjentacije budućih svršenih osnovaca. Prezenteri na Sajmu, nastavnici i učenici svih srednjih škola sa područja Kraljeva, Raške i Vrnjačke Banje, informisali su posetioce o obrazovnim profilima, smerovima, nastavnim programima svojih vaspitno - obrazovnih ustanova. Cilj je bio da stariji i iskusniji pomognu mlađima u odabiru budućeg zanimanja i srednje škole.
Ovo je izuzetno dobra praksa školskih vlasti u Srbiji, jer pokazuje visok stepen koordinacije ciljeva, a to je - informisanje svršenih osnovaca “iz prve ruke.”



DEČJE ODELJENJE NARODNE BIBLIOTEKE - piše Ivan Rajović
Kreativne radionice za razne uzraste i interesovanja

   Sada već dosta davno, a prilikom otvaranja novog Dečjeg odeljenja Kraljevačke biblioteke dogovoreno je da se uvedu novi oblici rada na ovom odeljenju. To su, pre svega, kreativne radionice koje su išle u dva pravca, da jedne budu one koje su namenjene talentovanoj deci, kao što su mala škola stripa, mala škola animiranog filma i dve književne radionice ili da budu obrazovnog karaktera kao što su informatičke radionice, zatim da budu opšte kulturološkog karaktera kao što su: kulturološka radionica, etnološka, ekološka, arheološka poetnica. Bitno je pomenuti, kako kaže pesnik i dečji bibliotekar Miloje Radović, još jednu radionicu, a to je mala škola zdravlja u koju je uključen Zdravstveni cenar, Zavod za javno zdravlje, Crveni krst. Sve se to radi po modelu vršnjačke edukacije, odnosno ta deca se edukuju da u svojim školama, a na časovima razredne nastave ona budu predavači za tu temu. Kroz ovaj oblik rada je prošlo višeod 1000 dece.
Postojale su neko vreme i druge radionice koje su bile namenjene kako deci, tako i roditeljima. Sada su aktuelne pojedine teme kao što su droga, alkoholizam, narkomanija, bolesti prljavih ruku , a pokrenute su i radionioce koje su uglavnom namenjene deci istog uzrasta, kao što je Sa decom oko sveta, koja pripada grupi kulturoloških radionica,odnosno nekom opštem obrazovanju koje proširuje ono obrazovanje koje deca stiču u školi. Jedna od radionica do koje se ovde naročito drži jeste Studio lepog kazivanja, radionica koja je epostigla vaoma zapažene rezultate, kako u našoj opštini tako i na nivou okruga i republike.Prošle godine smo, kaže radović, imali sedam opštinskih pobednika, dva regionalna i jedno treće mesto u republici u Valjevu na manifestaciji "Pesniče naroda mog". Nagradu je osvojila i Marina Panić, pedagog i voditelj ove radionice.
Međutim, ono što je najbitnija aktivnost ovog odeljenja jeste "Biblioteka u školi, škola u biblioteci" gde je svaka škola uključena u programski rad Dečjeg odeljenja. Odnosno, deca ukoliko su u mogućnosti dolaze u biblioteku, a ako nisu onda Biblioteka odlazi kod njih. Ovaj program je u prošloj godini obuhvatio 13 škola, odnosno oko 7000 posetilaca, a više od 150 učesnika.
Na dečjem odeljenju u ovim aktivnostima postoji 19 različitih oblika rada sa tendencijom da se to proširi i da se uključe svi ljudi koji se bave radom sa decom. Ono do čega nam je jako stalo i zbog čega smo jako zahvalni, kako “Ibarskim novostima” tako i matičnoj kući, odnosno TV Kraljevo, što su maksimalano propratili ono što se dešava na Dečjem odeljenju.
Mi smo imali prilike da učestvujemo na Međunarodnom naučnom skupu pod nazivom "Deca i biblioteka", gde smo imali dva stručna rada.Prikazan je i jedan film jer smo, na neki način, otvorili jedno novo poglavlje u modelu rada sa decom, takozvani model intersektorske saradnje.
Na Danima evropske baštine u Čačku radovi naše dece su bili izloženi zajedno sa radovima naših istaknutih umetnika, naivnih i akademskih, zbog čega smatramo da su te radionice zaista postigle zapažen uspeh. U Beogadu u Biblioteci "Milutin Bojić" je takođe bila ova izložba, kaže za “Ibarske” dečji bibliotekar Miloje Radović.



SA DECOM OKO SVETA - piše Ivan Rajović
Velika Kina za male Kraljevčane

   Na Dečjem odeljenju Kraljevačke biblioteke u okviru jedne od kreativnih radionica koju vodi Vesna Vasić, u sred u u podne je upriličen program koji je imao za cilj da učesnicima približi Kinu, prijateljsku zemlju koja je, istovremeno, i neodgonetnuta zagonetka za sve znatiželjnike. U programu su učestvovale Kineskinje, a naše sugrađanke, majka i ćerka, Ksao Ling Je i Iva. Prisutnima je prikazan i film o Kini, a zavidno znanje je pokazala i voditeljka ovog programa Vesna Vasić. Međutim, vrlo je bitno naglasiti da su učenici dva odeljenja O.Š. "Četvrti kraljevački bataljon" pokazali fascinantno poznavanje Kine, što su manifestovali i pitanjima koja su postavljali gošćama. I globus, i karta, i plišani panda kao zaštitni znak ove mnogoljudne zemlje, samo su neki od detalja kojima se pokušalo, i uspelo dakako, da se Kina približi kraljevačkoj deci.
Edukativni program Sa decom oko sveta ima za cilj da vodi decu na jedan zanimljiv način u najudaljenije krajeve sveta. Ono što ovaj program razlikuje od drugih je to što deci predstavljaju države, ne samo pričom kroz knjige i enciklopedije, već i vizuelno kratkim filmovima koji se specijalno proipremaju za ove programe , prilagoćeni su osnovnoškolskom uzrastu i kratki su kako bi deci držali pažnju. Naravno, tu je i živa reč, budući da se sa gostima postiže saradnja i za svaki program se angažuje gost koji je ili iz države o kojoj se govori ili je boravio u toj državi, studirao taj jezik i tome slično.
Zamišljeno je da svakog meseca bude jedan program, druga država, ali zbog velikog interesovanja učitelja i dece odlučeno je da programi budu ponavljani više puta kako bi i druga deca imala prilike da to vide.
Kako kaže Vesna Vasić, za ovu priliku je uspostavljen kontak sa Kineskom ambasadom, a planirano je da se u narednom periodu uspostave kontakti sa ostalim ambasadama i njihovim atašeima za kulturu s kojima bi se uspostavila saradnja i koji bi dolazili i predstavljali svoje države.
U junu će biti predstavljena Nemačka, a tom prilikom gošća će biti Gordana Timotijević, naša sugrađanka, dečji pisac i prevodilac.

Prvo mesto inženjerima