Građani se „uspavali” - novo glasanje kroz 15 dana
Pokretanje procedure za izgradnju sportsko-poslovnog centra na lokaciji „Stari Jasen”
I Poljaci prihvatili Maturantski bal
Završna manifestacija u Novopazarskoj Banji
Sporazum o poslovnoj saradnji
,,Molitva” za parlament, narodne poslanike i sve nas
Najzdraviji način da se iskoristi slobodno vreme
Pozitivne tendencije u svim oblastima suzbijanja kriminaliteta
Brži od brzog Ibra
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, moto sport, fudbal, tenis, šah

NEUSPEŠNI IZBORI U MESNIM ZAJEDNICAMA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Građani se „uspavali” - novo glasanje kroz 15 dana

   • Od ukupno 68 mesnih zajednica na području opštine kvorum obezbeđen samo u petnaestak • Prema propisima, u mesnim zajednicama u kojima nisu uspeli izbori se ponavljaju u roku od 15 dana po posebnoj proceduri po kojoj se na kvorum čeka pola sata od početka zbora i zatim savet mesne zajednice bira sa prisutnim građanima

   Izbori za savete mesnih zajednica, koji su bili raspisani u nedelju, 20. maja, u većini od 68 mesnih zajednica, koliko ih ima u kraljevačkoj opštini, nisu uspeli zbog nedostatka kvoruma na zborovima građana. Naime, prema skupštinskoj Odluci o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica i statutima mesnih zajednica, da bi izbori bili legitimni, neophodno je da zborovima prisustvuje najmanje deset odsto birača upisanih u birački spisak za lokalne izbore sa područja mesne zajednice. Međutim, iako su sve pripreme za izbore izvršene na vreme, aktuelni saveti mesnih zajednica blagovremeno formirali komisije za sprovođenje izbora i putem oglasa i medija pozvali građane na zborove, birači se nisu odazvali u dovoljnom broju.
   Tako su prošle nedelje, prema zapisnicima dostavljenim Odseku za rad sa mesnim zajednicama Opštinske uprave Kraljevo i usmenim obaveštenjima, izbori uspeli u samo 15 od ukupno 68 mesnih zajednica. Radi se uglavnom o manjim mesnim zajednicama na seoskom području. Prema dostavljenim zapisnicima, izbori su uspešno održani u mesnim zajednicama Miločaj, Musina Reka, Bogutovac, Zakuta, Sibnica, Ušće, Kovači, Lazac, Milakovac, Obrva, Popovići, Stubal, Studenica i Šumarice, a očekuje se i zapisnik sa izbora u MZ Lađevci. U ostalim mesnim zajednicama u gradu, prigradskim i seoskim naseljima na zborove nije izašao dovoljan broj građana i izbori će se, prema važećim propisima, ponoviti u roku od 15 dana, najverovatnije u nedelju, 3. juna, s tim što ponovo treba da ih raspiše predsednik opštine. Prema informacijama iz nadležnog organa uprave, čak i u pojedinim mesnim zajednicama gde su izbori uspeli uložen je ili najavljen jedan broj žalbi zbog nedostatka kvoruma, tako da je pitanje da li će izbor saveta i u ovim mesnim zajednicama biti potvrđen ili će biti ponovljen.
Posebno je bio loš odziv u velikim gradskim mesnim zajednicama, u kojima su se članovi saveta MZ birali po biračkim mestima i gde je za kvorum, zbog velikog broja upisanih birača (10.000-15.000), bio neophodan i veći kvorum za legitimnost izbora. Primera radi, na biračkom mestu u MZ Zelengora broj 7 u zakazano vreme u 12 sati pojavilo se samo osam građana, na biračkom mestu broj 8 samo jedan, a na biračkom mestu broj 10 u zgradi Opštinskog suda, osim predsednika izborne komisije Dragana Vukosavljevića i zapisničara Aleksandre Radetić-Vučetić, od upisanih 1.413 na zbor nije došao nijedan građanin sa biračkim pravom!? Slično je bilo i u prigradskim mesnim zajednicama, pa se tako na zbor građana u mesnoj zajednici Adrani odazvalo 78 od 1.744 upisana birača.
Prema prvim analizama, pre svega ljudi iz samih mesnih zajednica, osnovni uzrok slabog odziva građana na proteklim izborima za savete MZ je zasićenost čestim izborima i nedovoljna zainteresovanost i neka vrsta apatije građana za izlazak na izbore. Loše vreme, praćeno obilnom kišom, svakako nije bilo uzrok nedovoljnog odziva i svojevrsne „uspavanosti” birača. Zbog toga je veliko pitanje kako animirati građane da kroz 15 dana, bez obzira na vremenske (ne)prilike, izađu na izbore u što većem broju i izaberu članove saveta MZ koji će ih zastupati u narednom mandatu od četiri godine.

ODREDBE O PONAVLJANJU IZBORA
Ponavljanje izbora za savete mesnih zajednica regulisano je članom 22, stavovima 2-4, skupštinske Odluke o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica, koji glasi:
„Ukoliko na zborove građana ne izađe potreban broj građana, ceo postupak izbora se ponavlja na način predviđen statutom mesne zajednice, najkasnije u roku od 15 dana.
Ponovljeni zbor građana je legitiman ako na zor izađe najmanje 10 odsto građana sa biračkim pravom u toj mesnoj zajednici.
U mesnim zajednicama koje imaju manje od 500 birača, na zbor mora da izađe najmanje 50 birača sa biračkim pravom u toj mesnoj zajednici.
Ukoliko prilikom ponovljenog zbora građana u zakazano vreme ne prisustvuje dovoljan broj građana sa biračkim pravom u toj mesnoj zajednici, određuje se naknadni rok od 30 minuta, a nakon isteka tog roka smatra se da su izbori legitimni sa prisutnim brojem građana”.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO
Pozivamo građane da prisustvuju zborovima

   „Nedeljni izbori za članove mesnih zajednica na teritoriji opštine Kraljevo pokazali su neodgovornost i nesposobnost aktuelne lokalne vlasti da u dovoljnoj meri animira građane opštine Kraljevo da prisustvuju zborovima građana i izaberu svoje predstavnike u savete mesnih zajednica.
   Utoliko Demokratska stranka poziva sve građane da u drugom krugu glasanja za predstavnike saveta mesnih zajednica prisustvuju zborovima građana u što većem broju i na taj način omoguće izbor kvalitetnih i vrednih pojedinaca iz svog neposrednog okruženja u savete mesnih zajednica i tako stvore dobru osnovu za rešavanje osnovnih infrastrukturnih problema u svojoj mesnoj zajednici, a samim tim i boljeg funkcionisanja kompletne lokalne samouprave.”

DVADESET PETA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Pokretanje procedure za izgradnju sportsko-poslovnog centra na lokaciji „Stari Jasen”

   • Skupština jednoglasno donela odluku o davanju ovlašćenja predsedniku opštine da pokrene postupak javnog oglašavanja za izbor poslovnog partnera radi izgradnje sportskog i poslovnog centra na lokaciji u Karađorđevoj ulici u Kraljevu • U nastavku sednice pred odbornicima razmatranje preostalih tačaka dnevnog reda

   Na 25. sednici Skupštine opštine Kraljevo, koja je započela juče (četvrtak, 24. maj), do zaključenja ovog broja našeg lista razmotrena je prva i jedna od najvažnijih od tridesetak tačaka usvojenog dnevnog reda.
   Odbornici su najpre, posle duže rasprave, većinom glasova usvojili Odluku kojom se ovlašćuje predsednik opštine Kraljevo da pokrene postupak javnog oglašavanja za izbor poslovnog partnera radi izgradnje sportsko-rekreativnog i poslovnog kompleksa na lokaciji „Stari Jasen” u Kraljevu. Uz ovu Odluku, usvojen je i radni zaključak koji je predložio Milomir Šljivić, šef Odborničke grupe SPO, da se u budžetu opštine za 2007. godinu predvide sredstva iz kojih će se isplatiti pravična naknada pravnim naslednicima na predmetnim parcelama za izgradnju sportskog, rekreativnog, poslovnog i stambenog centra.
   Naime, kako je na početku u dužem ekspozeu obrazložio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, i kao što smo već pisali u prethodnim brojevima lista, preduzeće „ELITE PLUS” d.o.o. iz Zemuna dalo je inicijativu opštini Kraljevo da na pomenutoj lokaciji u Karađorđevoj ulici u narednih nekoliko godina, u dve faze, izgradi jednu veliku sportsku halu, dve manje sportske dvorane, parking prostor, veliki tržni centar i više poslovno-stambenih objekata, čime bi na ovoj lokaciji niklo čitavo naselje sa većim brojem stanovnika. Obaveza opštine Kraljevo bila bi da pripremi plansku dokumentaciju i sve druge urbanističko-komunalne uslove na ovoj lokaciji za izgradnju sportsko-poslovnog centra, a obaveza investitora da izgradi sve objekte.
Kako je na sednici obrazloženo, Opštinsko veće Kraljevo, na sednici održanoj 16. marta, po upoznavanju sa ovom inicijativom i nalazom veštaka Dragana M. Pecovića, dalo je pozitivno mišljenje za pokretanje procedure realizacije zajedničke investicije na lokaciji „Stari Jasen” izgradnjom kompleksa koji obuhvata objekte sporta, rekreacije, poslovanja, trgovine i stanovanja. Konstatovano je da je, na osnovu važećih planskih akata, moguće pristupiti realizaciji ove investicije u delu poslovnih i sportskih sadržaja, dok je za ostale sadržaje neophodno pristupiti izmeni Genaralnog urbanističkog plana Kraljeva do 2010. godine, kao i Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona „Centar” i „Čibukovac” i da Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo” treba da uradi nacrt tih izmena. Pre svega, potrebno je da se odredi javno i ostalo građevinsko zemljište za katastarske parcele na ovoj lokaciji i da se utvrdi mogućnost formiranja jedinstvene građevinske parcele za ovu namenu. Zaključkom je predloženo predsedniku opštine „da obrazuje stručno-ekspertsko telo u cilju planiranja svih neophodnih postupanja, kao i izrade teksta protokola i budućeg ugovora koji bi detaljno definisao prava i obaveze investitora i opštine Kraljevo”.
   U međuvremenu, Ministarstvo finansija Republike Srbije je, na zahtev predsednika opštine Kraljevo, 24. aprila dalo mišljenje da iz dostavljenih dokumenata „proizilazi da se u konkretnom slučaju ne radi o javnoj nabavci u smislu Zakona o javnim nabavkama, već o poslovnoj saradnji između dve ugovorene strane, u kom slučaju se ne primenjuje procedura Zakona o javnim nabavkama”. Međutim, po mišnjenju ovog Ministarstva, i pored toga, ,,izbor poslovnog partnera potrebno je izvršiti na transparentan način, kako bi se dala šansa svim zainteresovanim investitorima da daju svoju ponudu, u kom slučaju bi opština Kraljevo mogla da se opredeli za odgovarajućeg investitora”. U tom smislu, odlukom Skupštine opštine Kraljevo predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić ovlašćen je da pokrene izbor poslovnog partnera putem sprovedenog postupka javnog oglašavanja.
   U uvodnom izlaganju predsednik opštine dr Miloš Babić je ukazao na značaj izvanrednih rezultata koje postižu sportisti Kraljeva, „kao najbolji ambasadori grada i opštine Kraljevo” i da im je zbog toga neophodna prava sportska hala za treninge i postizanje još boljih rezultata. Zbog toga je apelovao na odbornike da svojim glasovima podrže ovu inicijativu i da Kraljevo najzad, posle više decenija, dobije moderan sportsko-rekreativni i poslovni centar, kakav zaslužuje.
   Većina šefova odborničkih grupa i odbornika u raspravi je podržala ovu inicijativu, s tim što je posebno ukazano na važnost raščišćavanja imovinsko-pravnih odnosa na predmetnoj lokaciji. Naime, Sportski centar „Ibar” je u većem delu korisnik predmetnog zemljišta, ali država, odnosno lokalna samouprava, ima obaveze i prema pravnim sledbenicima pok. Leposave Živković, Milomiru Živkoviću i Gordani Živković-Petrović, jer je pravni postupak po predmetu vraćanja oduzetog zemljišta ovoj porodici na predmetnoj lokaciji u toku. U ime porodice Živković govorila je i Gordana Živković-Petrović, koja je, pored ostalog, rekla da i njihova porodica podržava ovu inicijativu, ali da je pitanje vraćanja oduzetog zemljišta i pravične naknade prethodno pitanje, pogotovo što se Srbija zalaže za neprikosnovenost privatne svojine i restituciju oduzete imovine po raznim osnovama.
Odbornici su u raspravi insistirali i da čitav postupak izgradnje bude transparentan, da se oglasom i kasnije ugovorom precizno definišu obaveze opštine i budućeg investitora, kako bi se posebno zaštitio javni interes. Bilo je i primedbi, pa i predloga, da se povodom ove izgradnje na lokaciji „Stari Jasen” uradi i studija o izvodljivosti i opravdanosti, koja bi sadržala sve potrebne elemente, od planske dokumentacije do cene radova i koristi koje bi se dobile ovim projektom. Čuli su se i predlozi da bi za ovu kapitalnu investiciju trebalo možda osnovati Opštinsko privredno društvo za sportsku halu u izgradnji. Bilo je i puno pitanja u vezi sa veličinom buduće sportske hale, ali se većina učesnika u raspravi složila da bi o tome suinvestitorima svoje stručno mišljenje trebalo da daju pre svega istaknuti sportisti i sportski radnici Kraljeva. Navedeno je i da bi FK „Čibukovac”, koji je do sada koristio sportsko igralište na ovoj lokaciji, trebalo da dobije odgovarajući prostor za svoj rad, kao i da bi Streljački savez Srbije, koji je vlasnik dela parcele, trebalo da dobije određenu nadoknadu za ustupljeno zemljište, na šta je inače spreman.
   Većina odbornika ukazala je i na značaj izgradnje sportsko-poslovnog centra, pored sportskog, i na budući privredni i turistički razvoj, pogotovo imajući u vidu buduće korišćenje vojnog aerodroma u Lađevcima i za civilne, poslovne i turističke letove. Žarko Krivokapić, direktor SC „Ibar”, posebno je apostrofirao značaj izgradnje sportske hale za mlade, kojima bi se obezbedili pristojni uslovi za bavljenje sportom i koji bi se na taj način odvratili od raznih poroka.
   Sve u svemu, u raspravi je izneta jednodušna ocena da su hala sportova i sportsko-rekreativni centar Kraljevu neophodni, da sa tim projektom ne sme više da se odugovlači, da on treba da bude moderan, po najsavremenijim kriterijumima kakvi postoje u okruženju i Evropi. Posebno je naglašeno da će Skupština opštine o svim detaljima, kao što su imovinsko-pravni i svojinski odnosi na predmetnoj lokaciji, izmene i dopune Generalnog i Plana detaljne regulacije, komunalno opremanje lokacije, potpisivanje ugovora sa investitorom, način korišćenja i održavanja budućih objekata i drugi, ponovo razmatrati na svojim sednicama kada dođu na red.
Posle jednoglasnog usvajanja odluke po ovoj tački dnevnog reda Skupština je nastavila rad, a opširniji izveštaj sa ove, 25. sednice, objavićemo u naredbnom broju lista.

PODRŠKA SPORTISTA
   Obraćamo Vam se sa željom da aktuelnu temu o izgradnji gradske hale za sportske potrebe klubova, sportista i dece komentarišu i sportski klubovi.
Kako je sport u gradu Kraljevu u poslednjih nekoliko godina doživeo ekspanziju, u smislu masovnosti i rezultata, potreba za izgradnjom hale je ogromna. Postojeća hala, uz puno poštovanje prema onome šta je podnela sa skromnim kapacitetima, ne može da odgovori uslovima sportskih takmičenja za dvoranske sportove. Pored toga, uspesi kraljevačkih klubova doveli su do toga da je interesovanje publike za sportska dešavanja u gradu ogromno. Takvo interesovanje građana kapacitet postojeće hale nije ni blizu mogao da pokrije. Došli smo u situaciju da prvoligaški klubovi ne mogu da se predstave na domaćoj, a ni na međunarodnoj sceni u svom gradu zbog nepostojanja uslova za igru.
   Molimo Vas da imate u vidu, prilikom odlučivanja o ovom važnom problemu za naš grad, da vrhunska takmičenja i rezultati zavise od izgradnje adekvatne sportske hale.
OK Ribnica, KK Sloga, KK Mašinac, ŽKK Kraljevo, BK Metalac, OK Ekonomac, RK Metalac.

“PRIJATELJSTVO ZA NOVA VREMENA” - piše Ivan Rajović
I Poljaci prihvatili Maturantski bal

   I ove godine u Kraljevu je, treći put, u organizaciji ,,Prijateljstva za nova vremena”, a uz podršku predsednika i SO Kraljevo, održan maturski ples, u kojem je učestvovalo 1.008 igrača-maturanata. I mada još svi podaci nisu sređeni, kako kaže Hadži Momir Bakračević, predsednik ,,Prijateljstva”, očekuje se da i ove godine rekord za Ginisa bude oboren. Ovaj ples je ove godine održan treći put u Kraljevu, koje je po tom osnovu treći put ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
   Uspeh maturanata, odnosno lepota prikazanog plesa u velikoj meri zavisi i od ,,Abraševića”, koji se već treću godinu angažuje da ovaj neviđeni spektakl opravda takav status i da za sva vremena ostane u sećanju učesnika, ali i svih onih koji se nađu na trgu. Bitno je istaći i to da su se posle prve godine, kada je samo u Kraljevu održan maturantski ples, sada pridružili gotovo svi okolni, ali i mnogi drugi gradovi u Srbiji, što samo potvrđuje opravdanost realizacije jedne ovakve ideje. I pored kiše, koja je pretila da pokvari čitav doživljaj, dogodilo se da ova priredba tek u takvim uslovima prosto ,,eksplodira” mladošću i lepotom i pretvori se u pravi duhovno-sportski hepening onih na kojima počiva budućnost ovoga grada i države.
,,Prijateljstvo za nova vremena” koje se, pored ostalog, bavi i obnavljanjem odnosa sa nekada bratskim gradovima, iz čega je proistekao i maturski ples, ove godine je obnovilo odnose sa poljskim gradom Zelena Gora, koji su prekinuti 1990. godine, posle raspada Jugoslavije. U posetu Kraljevu došli su Bogislav Vontor, član poljskog Parlamenta, Andžej Rutkovski, rukovodilac omladinskog organizacionog odseka, i Slavomir Govin.
   Gosti iz Poljske su prisustvovali gotovo svim kulturnim manifestacijama koje su tokom njihovog boravka organizovane u Kraljevu i razgovarali sa predstavnicima kulturnog, sportskog, privrednog i javnog života u gradu, a primio ih je i predsednik opštine dr Miloš Babić. U Poljo-privrednoj školi je održan sastanak sa predstavnicima srednjoškolskih parlamenata. Dogovoreno je da, u skladu sa željama i potrebama mladih Kraljevčana, uskoro bude organizovana i njihova poseta Poljskoj, ali i mnoge druge pogodnosti u vezi sa sticanjem dopunskih znanja i usavr-šavanja, što su gosti velikodušno ponudili kao doprinos što bržem obnavljanju i unapređenju prekinutih bratskih odnosa. Naravno, delegacija iz Poljske je pratila bal maturanata na Trgu pred Milutinom i, kako je potom dogovoreno, od iduće godine ova svojevrsna omladinska priredba zaživeće i u ovoj zemlji, članici Evropske unije.
I u razgovoru sa predsednikom opštine istaknuta je obostrana želja da se prijateljstvo Kraljeva i Zelene Gore obnovi na svim nivoima i na obostrano zadovoljstvo i korist.
   Primljen je i zvaničan poziv međunarodnog Festivala folklora, koji se od 1964. godine održava u Zelenoj Gori, tako da će ponovo predstavnici Kraljeva od 29. jula do 4. avgusta učestvovati na ovoj priredbi. Gosti su obišli Maglič, Žiču, Vrnjačku Banju, Oplenac i druge interesantne kulturne i istorijske spomenike.
   I ovoga puta predsednik opštine dr Miloš Babić se pokazao kao čovek koji je spreman da podrži i pomogne sve aktivnosti ,,Prijateljstva za nova vremena”, ali su dragocenu pomoć pružili i sada već dokazani prijatelji ovog udruženja: ,,Radijator”, ,,Amiga”, Apotekarska ustanova, Banka Inteza i ,,Komino trejd”.

"IBARSKE NOVOSTI", 26. MAJ 1994.
Tito

   Dva puta sam video Tita, i to u jednom danu. Tom danu radovao sam se sedmicu unapred, znajući da nećemo imati nastavu. U plavim bluzama, sa amblemom škole, zastavicama, buketima različitog cveća i u špaliru, uz skandiranje onog - „Mi smo Titovi - Tito je naš”. Zastavicu, trobojku sa petokrakom već ranije su mi oteli osmaci, a da skandiram nisam mogao, jer onako malen i mršav, gurnut u poslednje redove, upinjao sam se da Ga vidim preko ramena svojih vršnjaka u poznatoj limuzini, u tada Kidričevoj, tada popločanoj kockom...
   Kabriolet je bio spuštenog krova i podignutih prozora, kolona je brzo prošla iz pravca „Magnohroma”, a mi od Njega nismo videli ni barem poznate bele rukavice, te smo se kasnije kolektivno samoobmanjivali, i tim lažima verovali, da smo Ga videli jasno i da se upravo nama smešio i mahao rukavicom.
Istoga dana, na gradskoj železničkoj stanici, na ispraćaju Plavog voza, koji nikada ne kasni. I tada je, u opštem metežu mase, trebalo drugi, a zapravo prvi put, da Ga vidim. Oba puta sam lagao. Druga Tita nikada nisam video!
   Nisam učestvovao ni na sletovima na Atletskom stadionu za Dan mladosti, niti trčao za, a kamoli nosio Štafetu, ili barem štafetu. Niti sam, dakle, bio na beogradskom sletu, na stadionu JNA. Zbog „kolca u leđima” i kao potvrđeni dunster za okretne ritmičke igre, uvek sam ispadao već u kvalifikacijama. Onima što su išli u Beograd zavideo sam. Što će dobiti besplatno majice, šorts i patike, i što će videti Avalu i Zoo-vrt. Te dve „kote” bile su za mene sinonim za prestoni grad, pošto smo jednodnevnu ekskurziju prethodne godine proveli upravo tamo.
   A u maju ’80, jedan tadašnji ovdašnji marksista (danas opozicioni poslanik u Saveznom parlamentu sa četiri stranačke legitimacije za svega tri godine pluralizma) pisao je u „IN”-u feljton, otprilike u smislu „da će Titovu misao u narednim decenijama sa rizikom neuspeha i nedorečenosti da proučava elita svetske filozofske misli i da će Njegovo naučno delo budućim generacijama mislećih ljudi u SFRJ biti trajno nadahnuće, a samoupravljanje i rešenje nacionalnog pitanja obrazac za sve zemlje koje plediraju na demokratiju...”.
   Nisam posetio ni Kuću cveća. Ni kada je organizovan sindikalni pohod Grobu. Jer, kako reče Budo Dugalić, „tamo niko moj nije sahranjen”.
A pre neko veče, u stanu bivšeg „druga”, a sada biznismena i gospodina, u tematski razgovor umešala se trinaestogodišnja domaćinova kćerčica pitanjem: „A kada je Tito umro?”. Nasmešio sam se, zavideći detetu na neznanju. Domaćin mi je kasnije poverio da o Titu i njegovom vremenu deci ne kazuje, da je dobro što tako postupaju i nastavnici, i da hoće da ih poštedi priče o „traumama našeg detinjstva i mladosti koje smo proveli u apsolutističkoj ideološkoj zabluđenosti, da je Tito kriv za sve ovo...”.
   Te reči oćutao sam iz pristojnosti (začudo?), a sada kažem: „Dete moje, Tito je umro 4. maja ’80, svi smo plakali, a rođen je pre 102 godine na jučerašnji datum. Tvoj otac stekao je obrazovanje u Jožetovom rodnom mestu (inače bi i sada bio metalostrugar i podstanar), držao je predavanja u partijskim školama i na kursevima, izricao partijske kazne i kadrovao, i kao proveren drug, sa nekoliko partijskih funkcija, dobio je ovaj stan od jednog ara (koji je o Novoj godini otkupio za 1,8 maraka), u kome Ti, eto, imaš sređeno detinjstvo oslobođeno ideoloških trauma i zabluda!
D. Vukićević

NEDELJA BORBE PROTIV DISTROFIJE - piše Ivan Rajović
Završna manifestacija u Novopazarskoj Banji

   • Prizor dostojan pažnje ukazuje na značaj koji organizatori pridaju onome što bi trebalo da se dogodi. To je završnica Nedelje borbe protiv distrofije, koja se ovde svake godine u isto vreme obeležava. Atmosfera je napeta, a na licima učesnika titra uzbuđenje. Nije ni čudo, ono što ovde budu pokazali videće se širom Srbije, i sveta

   Petak je, pre podne, 19. maja. Dan jezivo kišan, prolećni. Ipak, i pored nevremena, probijamo se kroz pljusak koji nas prati od Kraljeva do Novopazarske Banje. U našoj nevelikoj ekipi dve pozorišne trupe: Lutkarsko pozorište Lidije Radičević i Teatar ,,Sunce” Zorana Savkovića Džerija. Izbegavajući odronjene gromade kamena na putu, stižemo na odredište. Dočekuje nas delegacija naših domaćina, odnosno domaćica, starih poznanica. Srdačne su kao i uvek, ali nekako nespretne, nervozne i užurbane. Odlazimo zajedno do velike sale u Specijalnoj bolnici i tu, na licu mesta, shvatamo šta je povod tolikom uzbuđenju. Svečano uređena sala, dugi nizovi stolova i veliki broj uglednih zvanica, bolesnika u kolicima, osoblja, učesnika i novinarskih ekipa. Prizor dostojan pažnje ukazuje na značaj koji organizatori pridaju onome što bi trebalo da se dogodi. To je završnica Nedelje borbe protiv distrofije, koja se ovde svake godine u isto vreme obeležava. Atmosfera je napeta, a na licima učesnika titra uzbuđenje. Nije ni čudo, ono što ovde budu pokazali videće se širom Srbije, i sveta.
   Posle pozdravnog govora v. d. direktora dr Meha Kajevića i predstavnika lokalne samouprave na scenu stupaju izvođači: glumci, igrači, recitatori, lutke... Oni kojima je ovaj program prevashodno namenjen, uživaju. I gosti, naravno. Uz folklor, koji pleni kostimima i ritmikom mladih igrača, ustaju da na svojim mestima zaigraju i oni koji jedva sede. To je moć muzike. Prizor koji izaziva oduševljenje i suze istovremeno. Prizor iz kojeg se vidi neverovatna upornost ovih ljudi i veliko saznanje kako je malo potrebno da budu srećni, da se bar na trenutak osećaju rasterećeni okova koji su im paralisali mišiće.
   I naše dve pozorišne trupe nailaze na izuzetan prijem i pažnju publike. Stari su to i dugogodišnji poznanici, čije će se druženje nastaviti, dok god to bude potrebno, a biće.
   Sledi zajednički ručak. Srdačnost ovih ljudi je zadivljujuća, dotle da nam se izvinjavaju što u želji da nas što bolje ugoste možda malo i preteruju. Ne zameramo im, naravno. Posle zajedničkog ručka spremamo se za put. Rastajemo se dugo, srdačno, uz obostrana obećanja da ćemo se uskoro videti ponovo. Njima je naše prisustvo potrebno, a boravak ovde svakog čoveka na neki način oplemenjuje jer godi svesti osećanje da je uz malo truda nekome ulepšao život, bar nakratko. Jer, kako glasi jedan od slogana Udruženja distrofičara u Nedelji borbe protiv ove opake bolesti: ,,I vaše malo, nama je mnogo”. I pored toga, mi smo se potrudili da im pružimo što više, bez obzira koliko to malo bilo. I isplatilo se.

DR MEHO KAJEVIĆ, INTERNISTA, V. D. DIREKTORA U SPECIJALNOJ BOLNICI
Svoja saznanja prenosim na pacijente

   Ova manifestacija danas i ovde upriličena je povodom Nedelje borbe protiv distrofije. Održava se svake treće sedmice u maju, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja.

   U našoj ustanovi, pored osnovne delatnosti, lečenja i rehabilitacije pacijenata, imamo na trajnom smeštaju 43 lica, među njima i obolele od mišićne distrofije. Cela nedelja, od prošlog petka, kada je započela manifestacija otvaranjem prvenstva u šahu, posvećena je tome. Prva četiri takmičara će ići na republičko takmičenje u Užicu. Ponedeljak, utorak, sreda i četvrtak su, takođe, propraćeni različitim programima: likovnim, recitatorskim i muzičkim, sve do danas, kada je završnica manifestacije. Zahvaljujući Udruženju regiona distrofičara Kraljevo i Stevi Todoroviću, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, mi smo danas napravili ovu svečanost za svoje pacijente i goste. Hvala medijima koji aktivno prate i obaveštavaju o ovoj manifestaciji i želimo da i dalje nastavimo ovako uspešnu saradnju, ali i da imamo što manje bolesnih. Ja sam se potrudio da skromnim predavanjem doprinesem tome govoreći o kardiološkim problemima jer svi mi, na kraju krajeva, završimo tako što srce prestane da radi. A ja to ne bih želeo, i zato pokušavam da, konsultujući svetsku literaturu i literaturu naših stručnjaka, saznanja prenesemo na pacijente i, eventualno, one koji bi to mogli da budu.

SABIHA TORBIĆ, DEFEKTOLOG U SPECIJALNOJ BOLNICI ZA LEČENJE MIŠIĆNIH I NEUROMIŠIĆNIH BOLESTI
Emocije prorade kad su ova deca u pitanju

   Danas su nam u gostima bili prijatelji iz Kraljeva - Udruženje distrofičara i dva pozorišta, sa gostima iz Novog Pazara, sa folklornim grupama i pozorištem.

Obeležavamo Nedelju borbe protiv mišićne distrofije. Cela sedmica je u akciji, pacijenti su srećni, a danas je završni dan i mi smo pokušali da bar na momente doprinesemo tome da zaborave brige i bolest.

U ovoj ustanovi radim već 25 godina, čitav život sam, faktički, posvetila deci sa distrofijom. Emotivna sam uvek kada se događaju ovakve stvari, kada su oni u pitanju i mislim da kod svagog čoveka emocije prorade kada su ova deca u pitanju.

Specijalna bolnica ima izvanrednu saradnju sa Udruženjem distrofičara Kraljevo, naročito sa sekretarom Stevom Todorovićem, predsednikom Jovom, sekretaricom Jelenom i Džerijem, koji vodi Teatar ,,Sunce" i koji je dugogodišnji prijatelj ove ustanove i ljudi koji borave i žive ovde. Danas je ovde i Lidija Radičević sa svojom pozorišnom trupom, koja nam je lutkarskom predstavom ulepšala dan.

DELEGACIJA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE KRALJEVO POSETILA BANJA LUKU - piše Dragan Bajović
Sporazum o poslovnoj saradnji

   U Privrednoj komori Regije Banja Luka početkom nedelje održan je susret privrednika iz te regije sa privrednicima sa područja Regionalne privredne komore Kraljevo.
   Iz Kraljeva, Gornjeg Milanovca i Čačka u Banja Luku, na put dug 500 kilometara, pošlo je desetak privrednika predvođenih predsednikom kraljevačke Privredne komore Mladomirom Novakovićem. U Banja Luci su ih dočekale kolege spremne da započnu ili da učvrste već postojeću saradnju. Tako je u Privrednoj komori Regije Banja Luka održan susret predstavnika ove dve komore, a potom i belateralni razgovori učesnika tog susreta. Na tim razgovorima su predstavnici ,,Metalca" iz Gornjeg Milanovca, ,,Amige", ,,Mastertehniksa" i firme ,,Minero" iz Kraljeva, ,,Cera" i ,,Binmetala" iz Čačka i drugih preduzeća, postigli dogovore o budućoj razmeni robe i usluga sa predstavnicima tamošnjih srodnih preduzeća. Osim privrednika, u Banja Luci je bio i kraljevački opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić, koji je u prostorijama Grada razgovarao sa svojim domaćinima.
   U regiji Banja Luka, u 21 opštini živi oko 700.000 ljudi, a u samoj Banja Luci, najvećem gradu u Republici Srpskoj i drugom po veličini u Bosni i Hercegovini, 250.000.
   Pozdravljajući učesnike susreta, predsednik komore u Banja Luci Nikola Tolimir rekao je da je banjalučkoj regiji, Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine saradnja sa srpskom privredom veoma važna budući da je ovde vidan debalans u trgovinskoj razmeni. U prošloj godini, naime, odavde je u Srbiju izvezena roba u vrednosti od 38 miliona konvertibilnih maraka, dok je uvoz iz Srbije dostigao cifru od 120 miliona. Inače, za jedan evro mogu se dobiti dve konvertibilne marke.
   U Banja Luci je potpisan i sporazum o saradnji banjalučke i kraljevačke komore. Sporazumom je, između ostalog, predviđeno da članice mogu, pod povoljnijim uslovima, da učestvuju na sajmovima koje organizuju ove dve komore. Tako će se Kraljevčanima već 6. juna, na prvom sajmu Regionalne privredne komore Kraljevo, koji će biti održan u Hali sportova, kao gosti predstaviti i banjalučki privrednici.

IZ NAŠE PROŠLOSTI - piše Ivan Rajović
Ostaci nekadašnje topolivnice u Sirči

   Fotografije koje objavljujemo zapravo su razglednice koje su putovale iz Kraljeva za Beograd 1935. i 1936. godine. Na prvoj se nalaze hale Livnice za obojene metale, a na drugoj je Uprava AD ,,Rudar" Kraljevo-Sirča. Fabrika je nastala krajem dvadesetih godina prošlog veka za potrebe Fabrike aviona i Fabrike vagona i zapošljavala je stotinka radnika sa svim pratećim objektima. Do sada su ovi snimci bili nepoznati, a razlog tome je što po završetku aprilskog rata nemački okupator, kada je ušao u Kraljevo, nije našao ,,ciglu na cigli" od livnice, kaluparnice i topionice. Još uvek se u sirčanskim dvorištima može naći nešto od mašina ili opreme nestale topolivnice.
   Razglednice koje objavljujemo nalaze se u kolekciji Agencije za kulturu i umetnost ,,Gradi" iz Kraljeva, čiji je vlasnik Peđa Radovanović.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
,,Molitva” za parlament, narodne poslanike i sve nas

   Gledam ja tako, satima, gledam ono što se skupštinom zove i namah mi sve bude jasno, i namah mi ništa ne bude jasno, kako god hoćete. Napokon, shvatim da sve postojeće izreke u stilu ,,svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje", više ne ,,piju vodu". Nadam se da se svi slažemo makar u jednom - većinu onih koji sede u parlamentu čovek ni najgorem neprijatelju ne bi poželeo za vlastodršce. A o tome da su ovo predstavnici naroda, nema ni govora. Da li su Marsovci, Jupiterijanci ili neki drugi vanzemaljci, jebemliga, još nije naučno dokazano, a ni negirano. Prosto rečeno, ono što se može videti u srpskom parlamentu, ne može se videti više nigde i zato mi je postalo jasno zašto je nama ovako kako nam je. Pa zato što svaki klošar, svaki autentični alkos, svaki prevejani ološ, štićenik sivog ili nekog drugog doma, svaki odbegli ili još uvek neodlučni ludak, ima lepše manire, bolju dikciju, blažu narav i veći stepen tolerancije od većine ovih, nazovi, narodnih izabranika. Po toj logici, sasvim je logično da logičnim razmišljanjem svako sebe vidi kao boljeg i primerenijeg primerka u skupštinskoj dvorani od onih primeraka koji to u ovom trenutku jesu.
Jasno je meni šta je politička borba, ali mi je jasno i šta je viteštvo, čojstvo, junaštvo, kao što mi je i te kako jasno i šta je posipanje fekalijama u nedostatku bilo koje od dve pomenute pretpostavke. ,,Šta to od ljudi činite, što junački ljude ne smaknete", još je vladika Njegoš, poznati duhovnik i pesnik, pevao u svom ,,Gorskom vencu" (na crnogorskom - vijencu). Nažalost, ovi primerci za to nisu imali muda, pa su jedni drugima navlačili hulahopke, uvrtali uši i druge organe, skidali tange, trgali brusahaltere i psovali sve po spisku. I kada je i najobičniji, najsmrtniji i najnebeskiji Srbijanac pomislio da takav poslanik svako može biti, stvari su potpuno izmakle kontroli i toliko se otrgle zdravom razumu da je svako iole normalan, ako takvih još uvek ovde ima, sa bolnim krikom u grudima i niže, sve čupajući kosu sa glave, bolni srbijanski vapaj odaslao u etar, praćen poznatim ushićujućim stihom ,,To majka više ne rađa". Dakako, to što se dalo videti, to više niko i ništa ne može da rodi, to ne može da se odglumi, to ne može ni da se izmisli, smisli, zamisli i osmisli, to samo srbijanska žeđ za vlašću može da izrežira.
Pa dobro, složićemo se, svi vole vlast. Da, jedni zato što su tokom učestvovanja u vlasti toliko zagovnali da će, čim odu, morati da robijaju. Tako bar njihove kolege kažu, a narodnim izabranicima se mora verovati. Drugima se, pak, dopalo to što olako dolaze do olakih riba, velike love, visokoškolskih diploma, lažnog ugleda, klinika, putovanja, džipova i svega što domaćinsko srce jednog srbijanskog domaćina na vlasti može da poželi. Živi ljudi, a duša domaćinska, nezasita. 'Oće to, naročito posle sankcija, bombardovanja, tranzicije i svih gadosti koje su nam natovarili na pleća. A to je toliko slatko da ni oni koji su, koliko do juče, svom ,,nesrećnom narodu" na sva usta citirali vladiku Nikolaja, nisu mogli da odole. Ili je i to jedan od vidova duhovne preobraćenosti, kada se, recimo, javno glasa za onoga čiji su te skinuli sa mesta na kojem si se tako lepo ugnezdio. Oni tebe smenom, a ti njih javnim glasom za predsednika parlamenta. O, kako to hrišćanski zvuči, pogotovu pod krovom srpskog parlamenta. A ,,nesrećni narod" gleda i čudu se čudi. Šta li je pokojni Nikolaj radio u tom trenutku, nemam pojma, ali da se prevrtao u grobu, u to ne sumnjam. No, sve je to politika, rekao bi neko, sve je to zarad vlade, zarad toga da narodu bude bolje. Ali, ta vremena su zauvek prošla. Posle onoga što smo videli, valjda je svima postalo jasno da je narod poslednja stvar na svetu o kojoj ovi parlamentarci razmišljaju. A i zašto bi?
Pitanje je samo - gde se obučavaju za ovakve spektakle? Kakva ih muka tera da budu to što jesu, a što običan čovek ni na klozetskoj šolji ne bi bio u stanju da izvede, zbog stida pred samim sobom. I ma koliko oni mislili da se za sve može naći opravdanje, kao bezbroj puta do sada, reklo bi se da je ovo ona tačka posle koje više ništa neće biti isto, i nije to zato što neko tako hoće, već zato što takva količina gadosti ne može da bude zaboravljena, niti oproštena. I zato što su u toj svojoj ostrašćenosti, kakve li smejurije, bili toliko iskreni, toliko pošteni i toliko svoji, kao nikada do sada.
I predstava je, možda, završena, zavesa je spuštena, ali njihova lica nikada neće biti zaboravljena, ni lica, ni reči, a ni kompletan doživljaj. Zamislite samo da vam ovakvi sude, da vas venčavaju, da vas leče, da vam uče decu, daleko bilo. Pa Srbija bi ušla u Evropu kao prva zemlja u kojoj je Džek Trbosek tek smešna maskota ili kućni mezimac. Ovakve tragedije događaju se samo jednom u životu, i zato bi ih trebalo pamtiti, i zato ćemo je upamtiti, za sva vremena, i za lektiru. Mnogo je energije, živaca i emocija potrošeno na jedan ovakav spektakl da bi on tek tako bio zaboravljen. E, moj Šekspire, šta je tvoj Hamlet u poređenju sa našim Hamligrudićem i ostalim srbijanskim parlamentarnim junacima? Čista boza! A u isto vreme, u etru nad Evropom, nad svetom, u čitavom svemiru odjekuju taktovi molitve, kojom se obraćamo samom Bogu iz Marijinih usta. Jašta, pa nećemo valjda da se takmičimo sa Odom radosti dok se ovi naši ,,kolju" u parlamentu. I dogodilo se da je naša pesma pobedila, da ni ti Evropljani nisu baš toliko protiv nas kao što su neki pokušavali da nas uvere. I dogodilo se da je Marija Šerifović rekla kako je to trenutak od kojeg bi trebalo ispisivati poglavlje neke nove Srbije. A u parlamentu se toga niko nije setio. A i zašto bi, pa oni su političari, tvoritelji vlade, branitelji Kosova i Metohije, čuvari našeg blagostanja, a ne pevači. Oni su gospodari naših života i smrti, jer smo mi na to pristali. Molitva...

U „LINGVA” CENTRU ODRŽAN SASTANAK O POLOŽAJU NEVLADINIH ORGANIZACIJA
Neregulisan status i drugi problemi

   Na tribini održanoj u „Lingva” centru u Kraljevu razmatran je projekat „Razvoj trećeg sektora - korak ka budućnosti”. Posebno je bilo reči o trenutnom zakonskom i praktičnom statusu nevladinih organizacija u Srbiji, njihovim problemima i mogućnostima za unapređenje rada. Gosti su bili i predstavnici nevladine organizacije „Urban in” iz Novog Pazara.
   Kako je istaknuto, projekat „Razvoj trećeg sektora - korak ka budućnosti” podržava Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj, a realizuju ga organizacije iz Kraljeva, Aleksinca, Niša, Novog Sada i Novog Pazara. Svrha projekta je da se šira javnost bolje upozna sa problemima nevladinih organizacija, među kojima je jedan od najvećih neregulisan pravni status. Tako se ove organizacije i dalje registruju po starim zakonima iz devedesetih godina, praktično propisima države koja više ne postoji, tako da su ti propisi potpuno zastareli i ne odgovaraju novoj društvenoj stvarnosti. Po važećim finansijskim propisima, nevladine organizacije, iako obavljaju delatnost od opšteg značaja za građane i lokalnu zajednicu, nemaju nikakve poreske olakšice. Zbog toga je predloženo da se obezbedi nova fiskalna politika koja će praktično „otvoriti vrata” i domaćim preduzetnicima i firmama da finansiraju nevladin sektor, a ne da NVO sredstva stalno očekuju i dobijaju samo od donatora i partnera iz inostranstva.
   Dosadašnja praksa pokazuje i da je odnos lokalnih vlasti prema nevladinom sektoru različit i da je mali broj lokalnih samouprava u kojima postoje jasno definisana i unapred usmerena sredstva za ovaj značajan deo društvenog organizovanja. Na sastanku u „Lingva” centru konstatovano je i da nevladine organizacije ni sa medijima nisu ostvarile očekivanu saradnju i da bi ona morala da bude znatno čvršća i kontinuirana.

“BAZILEUS”, ŠKOLA UMETNIČKOG PLESA ZA DECU I ODRASLE - piše Ivan Rajović
Najzdraviji način da se iskoristi slobodno vreme

   • Ljudi koji dolaze iz Beograda oduševljeni su gradom i energijom naših sugrađana. Mnogi od njih priznaju da nešto tako nije ni u Beogradu moguće doživeti i ozbiljno razmišljaju da se presele ovde. Ukoliko do toga dođe, Kraljevo će postati vrhunski plesni centar u Srbiji, jer se svi slažu sa tim da se ljudi na ovim prostorima najtalentovaniji plesači

   Vasilije Kljajević je Beograđanin, kraljevački zet, instruktor plesa u Plesnoj školi ,,Bazileus" u Kraljevu, apsolvent Medicinskog fakulteta i ,,pokretna biblioteka”, kako za njega kaže Aleksandra, zvana Sanja, njegova mlada supruga, diplomirani muzički pedagog, sada na magistraturi za teoriju, umetnost i medije.
Ovo dvoje mladih ljudi ples je spojio i vezao u životu. On Beograđanin, ona mlada Kraljevčanka, upoznali su se na putu za Bremen, gde je trebalo da Vasilije učestvuje na Evropskom prvenstvu, a Sanja da to prati kao novinar BK televizije. Upoznali su se u autobusu, zaljubili u Nemačkoj, a uzeli u Kraljevu.
I kako je Sanja u jednom trenutku, a posle izvesnog i ne tako dugog vremena, spoznala sve Vasine kvalitete, a naročito kao instruktora i plesača, došla je na ideju da u Kraljevu otvore školu plesa za odrasle, koja je ovom gradu, očigledno, nedostajala. Bila je to njena davnašnja želja jer, kako objašnjava, osim sve brojnijih folkoteka u kojima se sluša turbofolk, mladi Kraljevčani više nisu imali gde da izađu. Ako Beograd može da prati moderne trendove u mizici, zašto to ne bi moglo i Kraljevo - da pruži neki vid zabave i odrasloj populaciji, a da to ne bude turbofolk. I to je bio jedan od razloga za otvaranje škole plesa za odrasle. Našli su prostor u ,,Maržiku", koji se, kako tvrde oboje, pokazao idealnim.
Sada je u Evropi, kažu moji sagovornici, takva ekspanzija plesa i mnogi ljudi hobi ili relaksaciju nalaze baš u plesu. I stručnjaci tvrde da je to najzdraviji način da se iskoristi slobodno vreme. Vasilije kaže kako je pravac u kojem se u ovom trenutku kreće naša narodna muzika totalna stranputica i da bi tu nešto trebalo učiniti kako bi se to vratilo u normalne okvire. Međutim, Sanja dodaje:
- Mislim da smo zaista uspeli u svojoj nameri, jer sve više ljudi koji dolaze na naše plesne večeri kaže kako je to jedini vid njihovog izlaska i jedini način da se dobro zabave, da zaigraju i da im se nešto novo dogodi.

SPOJ KROZ IGRU I U IGRI
- I u našem klubu su se neki ljudi spojili kroz igru. Ali, kao što je Dučić rekao, o čovekovom karakteru možeš mnogo više da saznaš po tome kako pleše, nego po tome kako možeš da razgovaraš sa njim. Definitivno, onog momenta kad ljudi počnu da plešu, bez obzira da li je taj pokret rafinisan ili nije, ispoljavaju deo svog karaktera. To je neverbalna komunikacija, naš neverbalni transfer i ljudi na mogu mnogo da saznaju o drugim ljudima na osnovu toga kako plešu. Zapravo, mislim da na osnovu te neverbalne komunikacije ljudi prepoznaju srodnu dušu i na taj način se zbližavaju - kaže Vasa.
Naravno, ne može se izbeći svojevrsni emotivni naboj koji proističe iz muzike, bliskog kontakta i dodira, ali, prema Vasinim rečima, to je najčistija emocija koju čovek može da proizvede dok igra sa partnerom suprotnog pola. Pitam da li postoje ljudi koji su predodređeni da budu ,,Travolte”.
- Mislim da ples ,,stoji” svakom čoveku i svakog čoveka bih mogao da zamislim kako pleše - kaže Vasilije.
- Zanimljivo je da nam dolazi sve više muškaraca. U početku ih je bilo vrlo malo, uglavnom naši prijatelji koji su čak odustajali kada bi poznanici počeli da im se podsmevaju. No, sve je više onih koji su uspeli da nadvladaju stid i sve ostale kočnice koje su ih sputavale, pa sada za Argentinski tango imamo više muškaraca nego žena. Mislim da se konačno sve ovo razvija u pravom smeru i da se sve više razbijaju predrasude. Trebalo je samo razbiti tabu da se ovim poslom bave isključivo ,,homoseksualci" i feminizirani muškarci - dodaje Sanja.

POGREŠAN OSEĆAJ “DVE LEVE NOGE”
Jedan od problema onih koji ne znaju da plešu, kako tvrde moji sagovornici, u tome je što se žale da nemaju dobru koordinaciju pokreta, da imaju ,,dve leve noge” i da nemaju adekvatan osećaj sopstvenog tela u prostoru. Da bi se toga oslobodili, potrebno je da dođu na ples, kaže Sanja, da bi upoznali svoje telo, da bi mogli da odvoje telo od struka nadole i od struka nagore, da kontrolišu struk, ruke, kukove. Sve se to uči pre nego što se uvežbaju koraci.
- Tu sam i ja - dodaje Vasa - mada sam pre toga bio uspešan sportista, spoznao za neke mišiće za koje pre toga uopšte nisam znao da postoje i kako se koriste.
- Kada smo otvarali klub, svi su se nekako potajno smejali i pitali nas ko je taj ko će ovde da se bavi plesom? Ali, kako je vreme prolazilo, kada smo napravili prvo plesno veče, i kada smo videli koliko je ljudi tada zaigralo, onda sam shvatila da smo definitivno uspeli da ostvarimo svoju želju. Onda smo došli na ideju da otvorimo još jedan kurs za Argentinski tango, i to smo pokrenuli u februaru. Potom smo pokrenulu i orijentalni ples i imamo najboljeg instruktora na ovim prostorima. To su uglavnom ljudi iz Beograda koje je Vasa uspeo da dovede ovde, ali zašto da ne? Tamo se uglavnom sve razvija, a naše je bilo da to samo prenesemo ovde, a to nije daleko. Kristina, koja je naš instruktor orijentalnog plesa, uspela je da razbije tabu kod žena da orijentalni ples nije ono vulgarno, polugole žene koje se nameću, i dokazala da je i to jedna vrsta umetnosti, blago erotična, ali nikako vulgarna. Odnedavno smo uključili salsu, koju vodi Bane, takođe Beograđanin, koji je tu školu kubanske salse učio od pravih Kubanaca i važi za jednog od najboljih domaćih trenera, kao da ima kubansku dušu - kaže sanja.
U okviru kluba postoje i škole za osnovce i predškolce, za decu od četiri i po do sedam godina, na šta su i Sanja i Vasa naročito ponosni. Do sada je ,,obučeno", tj. prošlo kroz klub i naučilo osnovne korake više od 400 ljudi. Ima članova koji su od početka u klubu, a ima i takmičara koji se spremaju za takmičenje. Sve je to postignuto za nepune dve godine postojanja ali, dodaje Sanja, ,,svemu tome su ponajviše doprinele plesne večeri, što je nešto najbolje što smo mi doneli Kraljevu, pored ove naše plesne škole”.

KONCERT PRED MILUTINOM
- U planu je da 24. juna održimo veliki završni koncert kluba na Trgu ili Gradskoj terasi, gde će se svi polaznici kurseva predstaviti ponaosob i svaki kurs će imati dve-tri tačke. Osim toga, organizovaćemo i veliku manifestaciju za decu, gde će se ona predstaviti zajedno sa decom učesnicima likovnih i drugih radionica. Imamo i podršku predsednika opštine dr Miloša Babića, koji nam je obećao pomoć. Mi od toga nemamo ništa, a gubimo silnu energiju. Ljudi su srećni na našim zabavama i kada se jedna završi, pitaju kada će sledeća. To je naš najveći uspeh. Mi maksimalno ulažemo energiju, naša je organizacija, maksimalno smo posvećeni tome da se tim ljudima priušti nešto zaista kvalitetno. Njihov osmeh i njihovo zadovoljstvo jedina su nam nagrada. No, da su neka druga vremena, drugačije bi se i radilo. Ovako smo i mi u istoj kategoriji sa svim ostalim institucijama kulture, ne propadamo, ali se baš i ne razvijamo.
U drugim zemljama, kao što je Slovenija, recimo, od toga je napravljen veliki biznis, ali mi smo još uvek suviše daleko od toga. No, valjalo bi pomenuti da su svi ovi ljudi koji dolaze iz Beograda oduševljeni gradom i energijom naših sugrađana. Mnogi od njih priznaju da nešto tako nije ni u Beogradu moguće doživeti i ozbiljno razmišljaju da se presele ovde. Ukoliko do toga dođe, Kraljevo će postati vrhunski plesni centar u Srbiji, jer se svi slažu sa tim da se ljudi na ovim prostorima najtalentovaniji plesači - kažu na kraju našeg razgovora Sanja i Vasa iz ,,Bazileusa”.

ZORAN JOVANOVIĆ IZ PUSTOG POLJA NAČINIO PRAVI PODVIG
Brži od brzog Ibra

   U selu Magliču, podno istoimenog srednjovekovnog grada, u nedelju popodne, Zoran Jovanović (41), doskorašnji čuvar pruge iz Pustog Polja kod Ušća u Ibarskoj klisuri, načinio je pravi podvig spasivši sigurne smrti meštanku Milevu Luković (51), koja se davila u mutnom i nabujalom Ibru, a da o tome, potom, nikome ništa nije ni pričao!
Prelazeći starim visećim mostom koji vodi ka njenoj kući odmah ispod srednjovekovnog grada, Mileva je najedared propala kroz istrulile daske. Čak i da zna da pliva, teško da bi se sama, posle iznenadnog sunovrata sa pet-šest metara visine, izbavila iz vrtloga reke koja već danima klisurom valja ,,drvlje i kamenje", i koja je na tom mestu inače duboka nekoliko metara!
- Prevozili smo stoku skelom preko reke i, kad smo obavili posao, svako je krenuo svojim putem. A, onda sam začuo neke izletnike kraj obale kako viču i primetio ženu kako se davi u Ibru. Nisam je prepoznao, ali sam odmah potrčao ka reci, kidajući odeću sa sebe pošto nisam ni imao vremena da se svlačim. Video sam samo da je žena potonula, i nisam verovao da ću je izbaviti. Ali, ipak sam zaplivao k njoj, zaronio, i nekako je iz vrtloga reke izvukao na obalu - prepričava Zoran ovaj događaj, koji će i on i njegova takoreći komšinica, iz susednog sela, zasigurno pamtiti do kraja života.
Trebalo je, potom, nekoliko minuta da Zoran, njegov brat Nebojša, s kojim je bio u Magliču, pa i drugi koji su se zatekli tu, kraj Ibra, povrate u život Milevu, koja gotovo da i nije davala znake života. Uz veštačko disanje i masažu ipak su uspeli u tome, a onda su stigla i kola hitne pomoći koja su Milevu odvezla do bolnice u Kraljevu.
- Čim sam s mosta pala u reku, odmah sam počela da se davim, jer ne znam da plivam, iako živim pored samog Ibra. Ali, dok sam se davila, videla sam čoveka kako prilazi reci pa, onda, opet potonula i sasvim izgubila svest - priseća se Mileva nesrećnog događaja koji se, ipak, srećno završio, i to zahvaljujući samo Zoranovoj odvažnosti, hrabrosti, pa i veštini.
A, Zoran, kao da nije učinio baš ništa posebno, samo skromno odmahuje rukom govoreći kako je to što je uradio - ,,normalna stvar".
- Život je samo jedan pa, čak i kad se ne živi baš najbolje, vredi se boriti - i za sebe, i za druge - kaže kao da bi nekako i samog sebe umirio, jer je lane ostao bez posla - otpušten je sa železnice kao tehnološki višak, pa sad, kao fizički radnik, nadniči, i tako sam, bez supruge koja mu je nedavno preminula, u još nedovršenoj kućici izdrža-va njihovo dvoje maloletne dece, dva đaka osnovca.

POVODOM TRAGIČNE SMRTI DEJANA RIBAĆA, UČENIKA ŠUMARSKE ŠKOLE
Hiljadu ljudi na sahrani

   Učenik srednje Šumarske škole iz Kraljeva Dejan Ribać sahranjen je na jagodinskom groblju u prisustvu članova porodice, rođaka, prijatelja i školskih drugova iz Jagodine i Kraljeva.
Sahrani je prisustvovalo više od 1.000 ljudi.
Direktor srednje Šumarske škole Zoran Nikolić rekao je da je učenicima i profesorima teško da uđu u odeljenje III/1 kad znaju da tamo neće naći Dejana.
- Mi svi zajedno, a bez tebe. Ostali smo bez člana porodice. Znaj da te drugovi i profesori vole. Ima seoba, ali smrti nema - rekao je Nikolić.
On je novinarima kazao i da postoji predlog da, u znak pijeteta prema Dejanu Ribaću, ove godine ne bude proslave mature u toj školi, ali da odluku o tome treba da donese školski odbor.
Zbog sumnje da je ubio druga, pokrenuta je istraga i određen pritvor maloletnom M. Č., školskom drugu Dejana Ribaća.

ODGOVORNOST NASTAVNIKA I DIREKTORA?
Prosvetna inspekcija je, posle smrti učenika Šumarske škole iz Kraljeva Dejana Ribaća na Jastrepcu, naložila mere kojima je obavezala školu i školski odbor da ispitaju odgovornost predmetnog nastavnika i direktora škole i preduzmu najstrože mere u skladu sa zakonom, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete.
,,Nepravilnosti koje je prosvetna inspekcija utvrdila odnose se na planiranje i realizaciju praktične nastave. Uvidom u dnevnik rada utvrđeno je da blok nastava uopšte nije bila predviđena ni rasporedom časova, ni godišnjim planom rada škole, kao i da u školskoj evidenciji nema traga o izvođenju blok nastave na Jastrepcu”, kaže se u saopštenju.
Navodi se da su ,,utvrđeni i propusti u radu predmetnog nastavnika koji je realizovao praktičnu nastavu".
,,Nastavnik nije na početku nastave primetio odsustvo učenika, niti je sve do večernjih časova o nestanku učenika obavestio policiju i upravu škole”, kaže se još u saopštenju.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

VEČE GUSLARA I EPSKE POEZIJE - piše Verica Nikolić
Za pamćenje

   Po blagoslovu episkopa žičkog gospodina Hrizostoma, Društvo guslara ,,Žiča" organizovalo je dvodnevnu manifestaciju u slavu osam vekova manastira Žiče i pet godina postojanja Društva. Centralna proslava, uz veče gusala i epske poezije, održana je u Domu vojske.
Manifestacija, koju organizuje Društvo guslara Žiča, početak je nečega što će možda biti model našeg opstanka u XXI veku, a to su unutarsrpske integracije - istaknuto je na skupu na kome su govorili Momir Kasalović, predstavnik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta, Momčilo Vuksanović, predsednik SNV Crne Gore, i Boško Obradović, urednik časopisa ,,Dveri srpske”.
Gosti iz raznih gradova Srbije iz Crne Gore obišli su i Duhovni centar vladika Nikolaj Velimirović, gde ih je primio đakon Radoš Mladenivić.
Deo programa, planiran da bude održan na gradskom Trgu, zbog kiše je izveden u holu Doma Vojske, gde je organizovana i izložba narodnog stvaralaštva i slika Dragana Raskova Miloševića.
Centralna manifestacija počela je himnom Bože pravde u izvođenju hora crkve Svete trojice, kojim diriguje Dunja Marinković.
U ime mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa žičkog Hrizostoma, koji zbog obaveza nisu mogli da prisustvuju, goste je pozdravio protojerej Ljubinko Kostić.
Predsednik opštine Kraljevo Dr Miloš Babić istakao je značaj ove manifestacije za naš grad.
U muzičkom delu programa u prepunoj sali Doma vojske nastupili su najpoznatiji guslari, među kojima i Boško Vujačić, Stevan Popović i Radoslav Vojinović, KUD ,,Abrašević".
Učesnici ovog skupa drugog dana obišli su Maglič i više manastira.



UDRUŽENJE “SVETI NIKOLA” U VESTEROSU (ŠVEDSKA) - piše Bojana Milosavljević
Sunarodnicima o manastiru Žiči

   • Kraljevčanka Nina Vitković, student - postdiplomac na Arhitektonskom fakultetu beogradskog univerziteta, krajem aprila bila gost - predavač u Srpskom kulturnom udruženju “Sveti Nikola”, koji su naši sunarodnici osnovali u švedskom gradu Vesteros. Povod za posetu predavanje o arhitekturi i živopisu manastira Žiče, ali i drugim biserima našeg kulturnog nasleđa

   Tri generacije Srba u švedskom gradu Vesterosu pridružilo se krajem aprila našem masovnom obeležavanju osmovekovnog jubileja manastira Žiče, a u istom kontekstu pominjana je i 800. godišnjica od osnivanja prve srpske bolnice, pod okriljem slavne Studenice. Uvek radi da se susretnu sa sunarodnicima iz matice, naši ljudi, okupljeni oko Kulturnog udruženja ,,Sveti Nikola”, ovoga puta bili su domaćini Kraljevčanki Nini Vitković, studentu postdiplomskih master studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Vitkovićeva je bila pravi govornik i sagovornik u srpskoj ,,koloniji” u Vesterosu, lepom gradu nešto većem od Kraljeva.
Bez preteranih formalnosti i, valjda, stoga što u Vesterosu postoji ,,kraljevački lobi”, lako je ugovorena poseta mladog arhitekte ovom srpskom udruženju. Naum da se tamo održi predavanje o Svetoj Žiči i prvoj srpskoj bolnici naišao je na razumevanje ambasada Kraljevine Švedske i Republike Srbije u pogledu administrativnih zahteva. Tako je Nina u društvu oca Radomira (koji je poneo obilje izvrsnog propagandnog materijala o Žiči) u Švedskoj provela sedam nezaboravnih dana. Na pitanje šta je bila suština njenog predavanja tamošnjim Srbima, Nina kaže:
- To je bio prilagođen rad koji je nagrađen na fakultetu. Žiču sam predstavljala stručno i emotivno. Ovo drugo zato što sam i sama rasla s pogledom na nju. Prikazala sam je i u širem kontekstu - istorijskom i nacionalnom, ali ne preterano opširno, jer sam po završetku imala i jednosatnu tribinu, na kojoj sam odgovarala na pitanja.
Nina priznaje da je na početku imala tremu, a vremenom se ta mala nelagoda sasvim izgubila. Bila joj je zanimljiva situacija u kojoj je njeno predavanje na srpskom teklo uporedo sa prezentacijom na švedskom jeziku. O tome kako su slušaoci primili njenu besedu o drevnoj Žiči ne treba trošiti reči.
Nina je tokom boravka u Vesterosu imala još jednu lepu obavezu. U tamošnjem vrtiću, koji pohađaju najmlađi Srbi, uzrasta od četiri do 14 godina, organizovana je edukativna igraonica.
- Sudeći po znanju našeg jezika - priča Nina - deca su otuđena od zavičaja. Cilj je bio da kroz igru nauče što više o našoj istoriji i kulturi. Sa njima sam se lepo poigrala i družila, delila sam bojanke sa crtežima Žiče. To ih je interesovalo i na kraju su svi bili zadovljni.

LEPO NEBO NAD ŠVEDSKOM
Više nego srdačni i pažljivi, organizatori - domaćini postarali su se da svojoj Kraljevčanki pokažu zemlju koja im je odavno drugi zavičaj. Ninine stručne opaske na kulturnu tradiciju u svemu moćne Švedske bile su vrlo zanimljive i, lako je zamisliti, impresivne:
- Bila sam iznenađena njihovim kulturnim nasleđem. Stambeni blokovi su uređeni i široki, javna higijena je besprekorna, ali ono ,,parče” neba nad Švedskom je fascinantno. Čini mi se da nigde u Evropi nije lepše. Nad Švedskom je sunce u zenitu mnogo iza podneva pa verovatno otuda taj utisak. Neobični su voda, rastinje, sve... Štokholm podseća na naše gradove, ali je i on mnogo prostraniji, širi. Jednostavno, doživela sam u Švedskoj iskustvo koje nisam ni slutila - priča Nina nadahnuto.
Njen tata Radomir nema šta da doda ovim utiscima. On kaže da je sve vreme, a bez ikakve zle misli, pokušavao da u ovom savršenom skladu ljudi, njihovih dela i prirode uoči ma šta što bi ga narušilo. Opazio je dva detalja: rupu na seoskom putu (koja bi možda i mogla da se zakrpi) i nekoliko razbacanih listova novina na jednom trgu uz koji je veliko gradilište. Sa opravdanim prekorom svima nama, g. Vitković zaključuje:
- Mnogo toga njihovog mogli bismo i mi ovde da uradimo i primenimo. I to bez nekog velikog napora.
To je već druga priča... opšte mesto balkansko-srpskog mentaliteta. Osim ako ne potraje druženje sa našim zemljacima u Vesterosu, za koje su oni više nego spremni. Udruženje ,,Sveti Nikola” sa maticom neguje više oblike saradnje, pre svega naučnu i kulturnu. Naši ljudi tamo ipak imaju bolje kriterijume u odnosu na ostale Srbe u rasejanju i spremni su da odmah podrže nešto što je kvalitet. Kraljevčani imaju i tu prednost što u ovom gradu živi više porodica poreklom iz Kraljeva i okoline. Osim toga, naš čovek je i Vlada Stamenović, prvi sekretar ambasade Srbije u Švedskoj.
Nina Vitković za sveukupan doživljaj Švedske zahvaljuje Srpskom kulturnom udruženju ,,Sveti Nikola” u Vesterosu, ambasadama Kraljevine Švedske u Beogradu i Republike Srbije u Štokholmu (iz obe je dobila pisane zahvalnice), gospodinu Vladi Stamenoviću i porodicama Nikolić (Eleni i Milošu), Katanić, Simović, Stojanović, Gajić i Savinović.



REPUBLIČKA SMOTRA “NAUKA, TEHNIKA I EKOLOGIJA - KORAK U XXI VEK”
Kraljevčani osvojili pregršt medalja

   Na Republičkoj smotri pod nazivom ,,Nauka tehnika i ekologija - korak u XXI vek”, koja je održana u Tehničkoj školi ,,Nikola Tesla” u Beogradu, članovi kraljevačke ekipe su ostvarili zapažene rezultate.
Prvo mesto su osvojili: Miloš Čabrilo (telekomunikacija), Milan Bojović (svetlost i svetlosna energija), Nikola Bošković (elektronika), Milica Milenković (informatika) i Maria Balšić (tehničko-tehnološki sistem).
Drugo mesto su osvojili: Milan Dulović (mašinska tehnika), Jovan Čabrilo (ekologija), Marko Minović (elektronika), Marko Kostić (informatika), Dragan Papić (elektronika) i Milivoje Aksentijević (tehničko-tehnološki sistemi).
Treće mesto su osvojili: Teodora Milenković i Stefan Bekovac (ekologija), Marina Milošević (elektronika) i Dragiša Obradović (elektrotehnika).
Kraljevačku ekipu su činili najbolji takmičari sa Opštinske smotre.



MUZIČKA TAKMIČENJA
Svetski uspeh Miloša Avramovića

   Početkom meseca, na 44. svetskom takmičenju harmonikaša, održanom u Kligentalu (Nemačka), Miloš Avramović, učenik prvog razreda srednje Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac” iz Kraljeva, u klasi profesora Marije Stevanović, osvojio je - prvo mesto i tako pobedio u kategoriji takmičara do 15 godina.
Ovoliki uspeh na jednom od pet u svetu najprestižnijih takmičenja za harmoniku nije preterano iznenađenje za mladog Avramovića i one koji prate njegov rad. On se, naime, i do sada sa inostranih smotri u Kraljevo vraćao sa izuzetnim nagradama. Ni takmičarska scena u Kligentalu nije mu nepoznata, jer je na njoj zabeležio jedan od svojih prvih svetski vrednih rezultata.
Ove godine u nemačkom gradu pojavilo se u borbi za nagrade više od 150 talenata iz više od 20 zemalja sveta. O pobednicima je odlučivao petočlani žiri sastavljen od najvećih svetskih stručnjaka. Samo takmičenje je bilo iscrpljujuće, dvoetapno, a program obiman. Miloš Avramović interpretirao ga je duže od 40 minuta. Posle toga je još jedno svetsko priznanje dospelo u njegove ruke, na ponos škole i Kraljeva, pa i cele Srbije. Uvažavajući novi veliki uspeh kraljevačkog učenika, predsednik opštine dr Miloš Babić je Avramoviću i profesorki Stevanović priredio prijem i uručio im nagrade.
Protekli dani bili su vrlo uspešni i za ostale takmičare iz kraljevačke Muzičke škole. Tako je etno grupa ,,Mokranjca”, pod vođstvom mr Zlate Marjanović, na Međunarodnom horskom festivalu u Bjeljini osvojila prvu nagradu, potom i specijalnu, a uza sve je proglašena i prvakom kategorije. Prvu nagradu na međunarodnoj ,,Saksofonijadi” u Smederevu (za sada jedino takmičenje ovoga tipa u Evropi), osvojio je Nikola Jakšić, učenik drugog razreda srednje škole, na odseku za saksofon, u klasi prof. Srećka Srećkovića.
Početkom meseca iz Italije, sa međunarodnog takmičenja, nagrade su donele Lepa Kovačević i Tijana Dmitrović, obe učenice trećeg razreda srednje škole, a u klasi prof. Sanje Lazović. Kovačevićeva je osvojila drugu, a Dmitrovićeva treću nagradu. Njihova disciplina je flauta.
Na jednom od retkih takmičenja za klasičnu gitaru u našoj zemlji, kraljevačka škola imala je predstavnika. Pavle Janković, učenik prvog razreda osnovne, prošlog meseca u Ubu osvojio je - prvu nagradu (sa maksimalnim brojem poena). Uz ovaj plasman pripalo mu je i zvanje - laureata takmičenja. On je, prvi put od osnivanja klase gitare u ,,Stevanu Mokranjcu”, takvo priznanje doneo u Kraljevo. Zasluga za ovakav uspeh malog Jankovića pripada i njegovoj profesorki Radmili Đurđević.
Sa trećeg Festivala guslara Srbije (održanom u Priboju krajem aprila) za takmičare od sedam do 77 godina starosti, dobar plasman ponela je Bojana Peković, učenica trećeg razreda niže muzičke škole, u klasi Radovana Pekovića, narodnog guslara. Ona je među 50 profesionalaca osvojila 12. mesto i plasirala se u finale Festivala.



IZLOŽBE - piše Ivan Rajović
Klovnovi u nama i oko nas

   • Dom društvenih organizacija, Intelektualni krug ,,Sveti Đorđe" i Umetnička galerija ,,Pecović" organizovali su krajem prošle nedelje u Restoranu ,,Grand" izložbu slika Tijane Radenković i Zorana Savkovića Džerija. U ovom neobičnom kulturnom spektaklu, kojem je prisustvovao izuzetno veliki broj ljubitelja slikarstva, učestvovali su klovnovi i muzičari, a među prisutnima je bio i predsednik opštine dr Miloš Babić, koji je redovni posetilac ozbiljnih umetničkih programa

   Do svega ovoga, malo neobičnog za naše poimanje likovnih izložbi, kako objašnjava Dragan Pecović, čija je sve to ideja, nije došlo slučajno.
- Džeri i ja smo prijatelji već godinama - kaže on - a postoji i jedna anegdota. Naime, našao sam mu jednu sliku iza kreveta, ulje na linoleumu, i pitao sam ga kako mogu da dođem do nje, a on je odgovorio kako mu je to veoma draga slika. Nekoliko meseci potom, zazvonio mi je telefon, Yeri me je pitao da li sam kod kuće. Odgovorio sam potvrdno i nedugo potom on je došao noseći pomenutu sliku. ,,Da te nisam danas našao kod kuće, ne bi dobio sliku" rekao je. Eto, to je Džeri i to je deo naše komunikacije.

MAKSIMALNA STUDIOZNOST I PRILjEŽNOST
- Ovo nije moja prva autorska izložba, bilo ih je mnogo do sada, i na ovom principu kako sam to uradio sa Džerijem. Zapravo, ja sam mu predložio da napravimo jedan koncept klovna. Nisam očekivao, zaista, da će to da bude ovako ozbiljno i studiozno urađeno. To je opšte iznnenađenje za sve koji ga poznaju, jer, obično kada se priča o njemu, to se svodi na njegovu površnost. Da, on jeste multimedijalan, milion stvari ga interesuje, a nigde nije dovršen. Međutim, ovim slikama je napravio nešto što je potpuno iznenađenje za sve koji ga poznaju i za prijatelje. Pokazao je maksimalnu studioznost i prilježnost u radu i ja sam se zaista prijatno iznenadio.
- Što se Tijane tiče, nastavlja Pecović - koja je takođe učestvovala u izradi ovih slika, ja sa tim nemam ništa. To nije bila moja ideja, ali se pokazalo da je i to bila još jedna od sjajnih Džerijevih zamisli, da angažuje svoju učenicu koja će, po mom mišljenju, slikarskim darom da prevaziđe našu slikarku Šalinićevu, koja joj je i rođaka. No, moja ideja je bila da napravimo izložbu klovnova zato što je klovn najpametniji i najobrazovaniji čovek nekog društva i kroz šalu prikazuje vrlo ozbiljne stvari. Ja više ni u čemu nisam učestvovao, osim u organizacionom i u smislu materijalizacije projekta. Kad sam video gotove radove, baš sam se iznenadio. Ovo je konceptualna izložba gde i najveća i najpametnija stvar može da se prikaže na jedan vrlo šaljiv način, jer se kroz šalu stvari najbolje i pamte. Sve ostalo je Džerijeva imaginacija i ja sa tim nemam nikakvog dodira. Znao sam da je Džeri multimedijalna ličnost i zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da, ako je neko od njega napravio ozbiljnog slikara, da mora svako to da mu prizna, makar i nevoljno, e, to sam ja.

KLOVNOVI U NAMA I OKO NAS
Nekada, sada se već slobodno može reći veoma davno, postojalo je neko vreme u kojem su izmišljeni pajaci, arlekini, glupi avgusti, odnosno klovnovi, ili još prostije rečeno oživotvorene manifestacije određenog ljudskog stanja ili psihologije. Ovi manifestanti plačljivog osmeha ili smešljivog plača, svejedno, bili su, verovatno, pored svih mitoloških bića, Meduza, Minotaura, Kentaura, Satira i drugih, najvernije, najoriginalnije i najobjektivnije prikazano univerzalno dvojstvo ljudskog karaktera. Čovek, kao takav, zapravo je sublimat ova dva psihička stanja, odnosno negde je između, a uvek na ivici jednog ili drugog. Prosto rečeno, svi smo mi klovnovi koji na sve moguće načine pokušavaju u javnosti da ostave utisak kako to zapravo nisu. Uzalud. Zato klovnovi tako moćno i neprestano oduševljavaju decu, čija je svest još uvek do te mere neiskvarena da pojmove iz života prihvataju sa svojstvenom dečjom začuđenošću, ali i nepatvorenom iskrenošću koja podrazumeva naivnost ili iskrenu zapitanost pred svetom koji ih okružuje. Naravno, sve ovo se odnosi i na onaj dečji princip u zrelom ljudskom biću, koji mnogi, uglavnom umetnici, tokom života, uspevaju da zadrže u sebi.
Gledano kroz istoriju, iz pozicije, uslovno rečeno, civilizovanog čoveka, mnogo toga je prošlo, najrazličitiji nosioci najrazličitijih karakternih osobina, imaginarni ili telesni, zauvek su otišli u nepovrat, u legendu, ne uspevajući da se adaptiraju na nove uslove i poglede na život. Samo su klovnovi ostali. A ostali su zato što su, kao što prirodne zakonitosti nalažu, od početka bili spoj dve suprotnosti, smeha i plača, radosti i tuge, razdraganosti i melanholije, raskoši i bede, pronicljivosti i gluposti. Bili su kosmički princip postojanja, suština nastanka i trajanja života.
Klovnovi su oličenje ljudske prirode, kopije originala, kojima se, po pravilu, običan čovek smeje, smejući se istovremeno sopstvenom prepoznavanju svojih prepoznatih karakteristika.
I tek je vreme u kojem živimo pokazalo do koje mere je većina kreacija ljudske mašte bila kratkotrajna i stvorena za određene sociopolitičke prigode. I vile, i vilenjaci, i šumski duhovi, i patuljci. Sve su ih nadživeli klovnovi, koji su i danas tu sa nama i u nama i u kojima smo mi. Jer, plačljivi osmeh ili smešljivi plač suštinska je odlika vremena u kojem živimo i primarno psihološko stanje svakog od nas koji još imamo dušu, ako je uopšte imamo? I ma koliko bilo paradoksalno i neutemeljeno na uvreženom shvatanju, biti klovn znači biti čovek sa dušom, za razliku od svih onih koji su prestali da budu klovnovi i postali marionete novca, vlasti, moći i sopstvene uloge u svetu koji je, na kraju krajeva, samo Cirkus.

ZAGONETKA DVOSTRUKE UMETNOSTI
U savremenom slikarstvu, koje najčešće karakterišu spontanost, izbegavanje klišea i različitost tehnika, težnja za originalnošću dovodi do neverovatnih tematskih i stilskih raznovrsnosti.
Nedostatak jedinstvenog stilskog obeležja čita se kao raskid sa tradicijom.
Primerom savremenih filozofa, naučnika i pesnika, slikari traže nove likovne interpretacije života i sveta, demistifikujući njegove ezoterične vrednosti.
Sukob sa ,,teorijom" boja, forme i ideje, uključujući i psihologiju i moral, pretvara se često u sukob sa akademizmom, pa i estetičnošću celokupne istorije umetnosti.
U ciklusu ,,slika sa klovnovima" - Tijane Radenković i Zorana Savkovića Džerija, korišćeni su motivi klasične istorije umetnosti, kao i motivi ,,pop kulture". Umetničkim delima Botičelija, Rubensa, Gogena, ali i predstavama ,,pop ikona", Bitlsa i Majkla Džeksona, suprotstavljen je svet cirkusa i Andersenovih bajki. Psihološku i moralnu podvojenost ovih svetova, potcrtanu simbolikom određenih formi, zaoštrava do parodije, stilska razlika izražena linearizmom i bojenim masama.
Dodamo li ovome sukob ,,muzejske kulture i tona" i ,,novofovizma", doći ćemo do velike estetičke sfinge koja nam postavlja zagonetku ,,Art dupleksa". Još šire, pred nama je sumnja: da li je reka zvana ,,umetnost" morala da teče baš ovim tokom?
Istoričar umetnosti Slobodan Jelić Jelke



NA REPUBLIČKOM TAKMIČENJU U TRŠIĆU - piše Ivan Rajović
Veliki uspeh kraljevačkih gimnazijalaca

   Na Republičkom takmičenju srednjih škola iz srpskog jezika i jezičke kulture, koje je oržano 20. maja u Tršiću, učenici kraljevačke Gimnazije su postigli do sada nezabeležene rezultate u dugogodišnjoj istoriji škole.
Oni su osvojili dva prva, jedno drugo i dva treća mesta.
U konkurenciji prvih razreda prvo mesto je osvojila Tijana Rečević, a treće Ivana Ratković.
U konkurenciji za drugi razred prvo mesto je osvojila Ivona Milošević, a treće Stevan Tomović, a za četvrti razred Ivana Trifunović je osvojila drugo mesto.
Zavidan plasman su ostvarile još tri učenice: Aleksandra Radu (drugi razred) - četvrto mesto, Katarina Stolić (treći razred) - šesto mesto, i Tamara Medar (četvrti razred) - šesto mesto.
Učenike su pripremali i vodili na takmičenja profesori srpskog jezika i književnosti: Marija Brković, Marina Panić, Gordana Gajović, Dragana Subotić i Dejan Minić.
Kraljevački gimnazijalci su iza sebe ostavili vršnjake iz najpoznatijih škola Srbije i primili čestitke i nagrade od organizatora ovog najprestižnijeg takmičenja iz srpskog jezika, a pre svega od predstavnika Ministarstva prosvete, Društva za srpski jezik i književnost i Vukove zadužbine.

POŽAREVAC: INON - METALAC 2:2