Razmotreni izveštaji o radu javnih preduzeća i ustanova
Neophodna racionalnija budzetska potrošnja
Mr Jovan Nešović - narodni poslanik
Da se daleko čuje glas onih koji spasavaju tuđe živote
,,Putevi” pobedili na tenderu
,,Molitva” za parlament, narodne poslanike i sve nas
Spiner ispred svih
Jedan vek u službi srpske intelektualne elite
Pesnik Ivan Rajović u knjizi "Mostovi prijateljstva"
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, atletika, fudbal, šah

U NASTAVKU DVADESET PETE SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO ODBORNICI OKONČALI RASPRAVU O JOŠ SEDAM TAČAKA DNEVNOG REDA - piše Slobodan Rajić
Razmotreni izveštaji o radu javnih preduzeća i ustanova

   • Skupština usvojila sve izveštaje o radu 19 opštinskih javnih preduzeća i ustanova u prošloj godini, osim Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita” • Date saglasnosti za osnivanje Turističke organizacije regije i Odluku o raspodeli dela neto dobiti Opštinske stambene agencije Kraljevo u 2006. godini • Za gradsku slavu Kraljeva određen prvi dan Svete trojice • Donete odluke o simbolima i upotrebi grba i stega opštine Kraljevo

   U nastavku 25. sednice, koji je održan u utorak, 29. maja, Skupština opštine Kraljevo, posle višečasovne rasprave, razmotrila je i usvojila izveštaje o poslovanju i radu za prošlu godinu osam javnih preduzeća i jedanaest javnih ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo. Jedino nije usvojen Izveštaj o radu Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita”. Naime, posle žučne rasprave o Izveštaju o radu ove javne ustanove, u kojoj su njena direktorka Snežana Mandić i jedan broj odbornika, pre svega iz odborničke grupe G 17 plus, isticali značajne rezultate Predškolske ustanove u prošloj godini, pre svega u izgradnji vrtića „Petar Pan” i rekonstrukciji vrtića „Poletarac” i nekih drugih objekata, ali i u nastavno-vaspitnom radu sa predškolskom decom (posebno u pripremi za rad „nultih” odeljenja), a s druge strane odbornici DS-a i SPO-a kritikovali loše međuljudske odnose u ovoj ustanovi i neadekvatan odnos direktorke prema obavljanju svoje funkcije, najpre je dizanjem ruku Izveštaj usvojen (24 „za”, 12 „protiv”, šest „uzdržanih”). Međutim, na reklamaciju odbornika DS-a, glasanje je ponovljeno radi utvrđivanja kvoruma i novo glasanje izvršeno prozivkom, pa ovog puta većinom glasova (26 „za”, 16 „protiv” i 14 „uzdržanih”), Izveštaj o radu Predškolske ustanove za 2006. godinu nije dobio saglasnost.

GUBICI U „TOPLANI” I „VODOVODU”
Inače, prema usvojenim izveštajima o poslovanju javnih komunalnih preduzeća (JKP) „Pijaca”, „Putevi”, „Toplana”, „Čistoća” i „Vodovod” i javnih preduzeća (JP) „Opštinska stambena agencija”, Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo” i „Ibarske novosti”, šest je tokom 2006. godine poslovalo sa dobitkom u rasponu od 286.000 (,,Ibarske novosti”) do 5.326.900 dinara („Opštinska stambena agencija”). Dva preduzeća, međutim, poslovnu 2006. godinu završila su sa neto gubitkom: JKP „Toplana” sa 3.227.540 dinara i JKP „Vodovod” sa 7.391.748 dinara. Kako je obrazloženo, do pojave gubitaka u ova dva JKP došlo je pre svega zbog većeg iznosa nenaplaćenih potraživanja i većeg rasta troškova poslovanja od ostvarenih prihoda, kod „Toplane” posebno zbog rasta cene gasa početkom prošle jeseni za 35 odsto. Direktor „Toplane” Dragan Arsenijević, pored ostalog, istakao je da su gubici zbog rasta cena energenata sanirani poetkom ove godine povećanom cenom grejanja, koja je i dalje jedna od najnižih u Republici, a direktor „Vodovoda” Marko Romčević da sa „proizvodnjom” i potrošnjom vode prošle godine nije bilo problema, a da su gubici ovog preduzeća smanjeni sa 27 miliona 2005. na 7,3 miliona dinara 2006. godine i da bi efikasnijom naplatom potraživanja bili eliminisani.
Što se tiče nenaplaćenih potraživanja u JKP „Vodovod”, oni su krajem prošle godine iznosili ukupno 211,7 miliona dinara, s tim što je privreda za utrošenu vodu dugovala 134,8 miliona (63,6 odsto ukupnih potraživanja), domaćinstva 33 miliona (15,6 odsto), stambene zgrade 34,2 miliona (16,17 odsto) i poslovni lokali 8,1 milion dinara (3,83 odsto).
Ukupni dugovi JKP „Toplana“ krajem prošle godine iznosili su oko 49,5 miliona dinara, a od toga je dug građana za grejanje iznosio 32,3 miliona dinara (2,4 mesečne rate), a poslovnog prostora 17,2 miliona dinara (jednomesečno zaduženje). I JKP „Čistoća“, i pored pozitivnog poslovnog bilansa, imala je veliki iznos nenaplaćenih potraživanja - ukupno 75,5 miliona dinara, od čega su dugovi privrede prema ovom preduzeću iznosili 42,4 miliona, a dugovi građana 33,1 milion dinara.
Skupština je razmotrila i usvojila izveštaje o poslovanju 12 opštinskih javnih ustanova. Kako je obrazloženo i kako se videlo iz usvojenih dokumenata, sve ove ustanove poslovale su tokom prošle godine u okvirima svojih programa aktivnosti i odobrenih budzetskih sredstava, ali i uz probleme zbog otežanih uslova u finansiranju povećanih poslovnih troškova. Sve su ipak ostvarile planirane programske aktivnosti, a neke su, uz velike napore, imale i jedan broj investicija i novih sadržaja i dobile razna priznanja za svoj rad.
U uvodnim izlaganjima direktora JKP, JP i JU i diskusijama jednog broja odbornika iz vladajuće koalicije rad ovih preduzeća i ustanova, pored ukazivanja na određene probleme i zadatke za naredni period, ocenjen je kao vrlo uspešan u datim uslovima, uz normalno funkcionisanje svih službi u gradu i opštini u interesu građana, nove investicije i nabavku nove opreme (JKP) i povećane programske sadržaje (JU), i to sa istim brojem radnika. Odbornici opozicije, međutim, posebno su kritikovali veliko zakašnjenje u usvajanju izveštaja, pogotovo njihovo razmatranje posle davanja saglasnosti na programe njihovog poslovanja za 2007. godinu na sednici Skupštine održanoj 28. februara, a pre razmatranja završnog računa opštine za 2006. godinu, koji se još nije našao na dnevnom redu Skupštine. Od ovih odbornika čule su se ocene i da se ništa kvalitativno nije promenilo u organizaciji i načinu rada JKP i JP, o nepotrebnom povećanju rukovodećeg kadra, neopravdanom povećanju cena usluga, nezadovoljstvu građana pojedinim uslugama, nespremnosti za budući proces privatizacije itd.

IZMENE PROPISA O TURIZMU
Skupština je zatim usvojila Odluku o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Javne ustanove „Turistička organizacija Kraljeva” u Kraljevu kojom se, kako je obrazloženo, vrši usaglašavanje ovog osnivačkog akta sa članom 30. Zakona o turizmu Srbije i definišu poslovi koje obavlja turistička organizacija lokalne samouprave. Pored ostalog, kao delatnosti, propisuju se i unapređenje i promocija turizma, podsticanje programa izgradnje turističke infrastrukture i uređenje prostora, koordinacija i saradnja privrednih subjekata u turizmu, donošenje godišnjeg programa i plana promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijom razvoja turizma, obezbeđivanje informativno-propagandnog materijala, formiranje turističko-informastivnih centara, pokretanje aktivnosti poboljšanja turističkih usluga, razvijanja turističke svesti i kulture...
Data je i saglasnost za osnivanje Turističke organizacije regije. Ovom odlukom ovlašćeni su opština Kraljevo i JU „Turistička organizacija Kraljeva” da učestvuju u oisnivanju TO regije sa turističkim organizacijama Kruševca, Čačka, Raške, Gornjeg Milanovca i Topole-Oplenca. Odluka je doneta na osnovu Zakona o turizmu, usvojene Strategije razvoja turizma Srbije i preporuke RPK Kraljevo, kao i predloga navedenih turističkih organizacija da se konačna odluka o osnivanju nove Turističke regije donese do kraja ove godine, a ona bi, prema rečima Radojke Savić, direktora „Turističke organizacije Kraljeva”, bila jedna od četiri turističke regije koje se predviđaju Strategijom razvoja turizma do 2015. godine.

POLEMIKA O RASPODELI DOBITI
I rasprava povodom predloga Rešenja o davanju saglasnosti na odluku UO JP „Opštinska stambena agencija” Kraljevo za raspodelu dela neto dobiti ostvarene u 2006. godini u iznosu od 3.460.780 dinara izazvala je žustru raspravu i „duplo odlučivanje”. Naime, kako je obrazloženo, Upravni odbor „Opštinske stambene agencije”, na sednici održanoj 9. marta, doneo je odluku da se navedeni deo neto dobiti „Agencije” ostvarene u prošloj godini raspodeli zaposlenima (oko 2,5 miliona dinara), članovima Upravnog i Nadzornog odbora (130.800 dinara) i osnivaču (756.681 dinar). Odgovarajuće stručne službe opštine su konstatovale da je odluka UO u skladu sa zakonom, da je Programom poslovanja ove „Agencije” za 2006. godinu planirana dobit i da je ona ostvarena u iznosu od 5.044.546 dinara, pa je predloženao davanje saglasnosti na tu raspodelu.
Direktor „Agencije” Zoran Đurović je, pored ostalog, rekao i da je ova dobit ostvarena od sporednih delatnosti, da je deo dobiti planiran i za izgradnju objekta za socijalno stanovanje i da deo za plate ne ulazi u masu zarada za 2007. godinu. Pošto je šef OG DHSS-a Nedeljko Gizdović postavio pitanje da se u ovom slučaju ne desi kao sa „Toplanom”, kojoj je prošle godine data slična saglasnost, a ona je u toj godini ostvarila gubitak, šef OG G 17 plus mr Jovan Nešović je replicirao da je gubitak „Toplane” pokriven povećanom cenom grejanja u skladu sa zakonom na koje Vlada Srbije (resorna ministarstva) nije stavila primedbe i nije zbog toga obustavila transferna sredstva opštini Kraljevo. Potom se razvila i žestoka polemika između odbornika prof. dr Vladana Karamarkovića (OG DSS) i direktora Zorana Đurovića oko uređenja prostora u delu naselja „Kej”, pri čemu je prof. Karamarković optužio nekada Javno stambeno preduzeće, a sada „Opštinsku stambenu agenciju”, da nije ispoštovala radni zaključak Skupštine opštine u vezi sa tim pitanjem, da i dalje želi da gradi u tom delu naselja garaže mimo Plana detaljne regulacije i da se više bavi zakupom opštinskog prostora nego osnovnom delatnošću, a direktor Đurović je sve to negirao, pa se pristupilo glasanju. Javnim glasanjem, dizanjem ruku, odluka najpre nije doneta (28 „za”, 13 „protiv”, 15 „uzdržanih”), ali je posle reklamacije i glasanja prozivkom Odluka ipak doneta sa 35 „za”, 13 „protiv” i šest „uzdržanih” glasova.

SLAVA I SIMBOLI KRALJEVA
Odbornici su u nastavku rada jednoglasno doneli Odluku o određivanju gradske slave Kraljeva. Po donetoj Odluci, za gradsku slavu Kraljeva određuje se prvi dan Svete trojice - Silazak Svetog Duha na apostole, a način obeležavanja utvrđuje programom koji donosi predsednik opštine Kraljevo. Obrazlažući predlog ove odluke u ime Srpske pravoslavne crkvene opštine Kraljevo, koja je tu inicijativu uputila 22. marta ove godine, otac Jovan je pored ostalog rekao „da u svim pravoslavnim zemljama postoji ovakav običaj sa dugom tradicijom, a da je on u Srbiji ukinut posle Drugog svetskog rata”. Naglasio je da „svako mesto ima svoju slavu i da je ovaj običaj obnovljen u Beogradu, Čačku, Kragujevcu i mnogim drugim gradovima, pa bi trebalo i u Kraljevu”. Kao osnovne razloge naveo je da su pravoslavne slave „jedan od temelja verskog i nacionalnog identiteta, da je 99 odsto građana Kraljeva pravoslavne vere, da je slava prilika da se svi građani okupe i posle litija pomole za bolji život”, kao i da je u Kraljevu 1824. godine knjaz Miloš Obrenović podigao školu i crkvu koja nosi ime Svete trojice, a slava grada je po običaju slava crkve u tom gradu.
Pre zaključivanja ovog dela 25. sednice, Skupština je jednoglasno donela i Odluku o simbolima i Odluku o upotrebi grba i stega opštine Kraljevo, kojima su normativno uređene ove oblasti u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i novim Statutom opštine uz manja terminološka poboljšanja. Posebno je značajno što su navedenim odlukama, pored propisanih simbola, detaljno propisani načini njihove upotrebe na svim mestima i u svim prilikama i oblicima, sa propisanim prekršajnim kaznenim odredbama za fizička i pravna lica.
Do zaključenja ovog broja odbornici su razmotrili još dvadeset tačaka dnevnog reda.

ISELJENJE LUNA PARKA SA GRADSKE PLAŽE?
Šef odborničke grupe „Slobodni radikali“ Vojislav Janićijević, u okviru rasprave o izveštajima o radu JP i JU, oštro je kritikovao davanje dozvole za postavljanje velikog luna parka na gradskoj plaži u Kraljevu, na lokaciji popularno nazvanoj „Pod obalom“. On je istakao da ta „skalamerija“ ugrožava rekreativce, decu koja se bave sportom i kupače na toj lokaciji zatražio da se preispita ko je doneo takvu odluku, kao i da se ona poništi i luna-park „pod hitno“ iseli. Pošto je u raspravi rečeno da nadležni organi uprave i Skupština nisu prethodno uopšte upoznati sa sklapanjem takvog ugovora i da ga je bez saglasnosti sklopio Sportski centar „Ibar“, Skupština je donela radni zaključak kojim se „ovlašćuje načelnik Opštinske uprave da zajedno sa načelnicima nadležnih odeljenja uprave preispita ugovor o davanju luna parku dozvole za rad na prostoru gradske plaže i da ovom slučaju odbornici budu obavešteni“.

AKCIJA LIBERALNO DEMOKRTASKE PARTIJE (LDP)
„Nije gotovo” za kompletnu pravdu

   Letke pod nazivom „Nije gotovo” predstavnici Liberalno demokratske partije (LDP) početkom ove sedmice delili su građanima na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. Povod je bio nedavno izrečena presuda ubicama premijera i predsednika DS-a dr Zorana Đinđića. Kako su u razgovoru sa građanima istakli predstavnici LDP, ovom presudom pravda je samo delimično zadovoljena, a delimična pravda je često kompletna nepravda.
„Mi smo za dovršavanje ovog sudsdskog postupka i otkrivanje i osudu i inspiratora i nalogodavaca atentata na premijera Đinđića, a ne samo izvršilaca, i smatramo da će se jedino tako raščistiti sa svim negativnim stvarima iz prošlosti i krenuti napred”, istakli su predstavnici LDP-a.
- Posledice ovakve sudske odluke videli smo vrlo brzo na sceni. Radikali su ponovo „podigli glavu”, i to drastično, isto kao u vreme SPS-a. Činjenica je, međutim, i da se videlo da radikali, i uopšte sve te snage koje njih podržavaju, ne mogu sami za sebe ništa da učine, kao i da su u stara vremena uz podršku SPS-a, a sada uz podršku DSS-a jedino moćni - rekla je Jelena Petrović, član OO LDP-a.
Zbog toga su kazne za inspiratore i nalogodavce „12. marta” jedini ispravan korak ka Srbji kakvu je dr Zoran Đinđić želeo - deo je poruke letka koji su članovi LDP-a delili Kraljevčanima.
- Mi ćemo animirati kompletnu mladež, koja je po mom sudu i sudu cele stranke, jedina snaga na koju možemo da se oslonimo kao društvo, generalno uzevši, a s druge strane sigurni smo da će jedino mladi napraviti odličnu procenu, a da nemaju hipoteku starih politika, već jednostavno da svojim znanjem izaberu pravi put za Srbiju - istakao je dr Branko Đokić, član Izvršnog odbora LDP-a.
Inače, predstavnici Liberalno demokratske partije su još jednom ponovili da će i ubuduće nastaviti da kritikuju rad novog parlamenta i Vlade Srbije i biti žestoka opozicija u nameri da u Srbiji pokrenu stvari sa „mrtve tačke”.

ODRŽANA PEDESET DRUGA SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Neophodna racionalnija budzetska potrošnja

   • Pored odluka o završnom računu budzeta za prošlu i izveštaja o realizaciji budzeta opštine Kraljevo u prvom kvartalu ove godine, opštinska Vlada donela i nekoliko drugih značajnih odluka, - Predloženo raspisivanje tendera za izbor izvođača sekundarne gasifikacije u Kraljevu

   Članovi Opštinskog veća Kraljeva, na 52. (vanrednoj) sednici, održnoj u sredu, 30. maja, usvojili su nacrt Odluke o završnom računu budzeta opštine Kraljevo za 2006. godinu. Prema obrazloženju iz teksta Nacrta odluke i predstavnika nadležnih organa uprave, završni račun urađen je u skladu sa važećim propisima i u prošloj godini ukupni prihodi i primanja budzeta opštine iznosili su 1.480.524.121 dinar, što je u odnosu na planirane tekuće prihode i primanja 91,6 odsto. Imajući, međutim, u vidu činjenicu da su opšinskom budzetu stajali na raspolaganju neraspoređeni viškovi prihoda (suficiti) iz prethodnih godina u iznosu od 162,7 miliona dinara, ostvarena je budzetska ravnoteža i opština Kraljevo je na računu 31. decembra prošle godine imala višak od 13.677.374 dinara, i ta sredstva su preneta u narednu, 2007. budzetsku godinu.
U strukturi tekućih prihoda prošle godine najveće učešće su imali porezi (na dohodak, fond zarada, imovinu, usluge i dobra i drugi) sa 62,5 odsto (925 miliona dinara), donacije i transferi sa 21,7 odsto (321 milion dinara), dok su preostali prihodi (kamate, zakup, takse) u tekućim budzetskim prihodima učestvovali sa 14,9 odsto. Mesečni transferi sa nivoa Republike budzetu opštine Kraljevo, pri tom, vršeni su redovno i prošle godine iznosili 251,5 miliona dinara, ali je Republika, pored toga, namenski dodelila Kraljevu sredstva za razne investicije u iznosu od oko 65 miliona dinara.
Konsolidovani rashodi i izdaci u budzetu opštine u prošloj godini iznosili su 1.629.436.651 dinar ili 91,37 odsto u odnosu na planirane rebalansom budzeta za 2006. godinu. Najveći deo tekućih rashoda odnosio se na finansiranje zarada za zaposlene budzetskih korisnika - 366,8 miliona dinara (22,5 odsto), korišćenje roba i usluga (stalni materijalni troškovi) - 512,8 miliona (31,5 odsto), kapitalne i tekuće transfere (osnovno i srednje obrazovanje i „socijala”) - 244,1 milion dinara (18,3 odsto od ukupnih rashoda). Kako je istakao Mile Prodanović, načelnik Odeljenja za privredu i finansije, sve obaveze prema budzetskim korisnicima, razvrstanim u deset razdela, tokom 2006. izvršavane su bez zastoja, a samo manji, simboličan deo, prenet je u ovu godinu. Prodanović je istakao i da su tekuća i obavezna budzetska rezerva namenski korišćene i sva rešenja objavljivana u „Službenom listu” opštine. Na pitanje o budzetskim očekivanjima za 2007. godinu, naglasio je da su „skromna” i neizvesna i da će, bez obzira na prenetih 13 miliona dinara iz prošle godine, „svi budzetski korisnici morati da se ponašaju krajnje racionalno i da poštuju svoje planove i utvrđenu dinamiku potrošnje, pogotovo što je prošle godine samo u poslednjem kvartalu utrošeno 45 odsto ukupnih budzetskih sredstava”!? Naglasio je i da će, s obzirom na to da su po novim propisima uvedena i nova konta, to zahtevati i rebalans budzeta za ovu godinu. Detaljna obrazloženja korišćenja budzeta u prošloj godini dao je i Miroljub Stolović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti, koji je posebno ukazao na neke značajne investicije u osnovnom i srednjem obrazovanju i potrebu većih izdvajanja za sve obimnije socijalne potrebe u opštini. Predsednik opštine dr Miloš Babić je istakao da je upozorio indirektne i sve korisnike budzeta da smanje planiranu potrošnju i povećaju sopstvenu zaradu, podignu nivo naplate potraživanja, da bi se budzet ostvario kako je planiran.
Ove ocene potvrđene su pri razmatranju Izveštaja o realizaciji Odluke o budzeta opštine Kraljevo za 2007. godinu u prva tri meseca ove godine, koji je takođe jednoglasno usvojen. Naime, od planiranih 1,790 milijardi dinara prihoda za ovu godinu, u prva tri meseca (januar-mart) ostvareni su ukupni prihodi od 369,3 miliona dinara, što čini 20,63 odsto planiranih sredstava za celu 2007. godinu. Opet su najveće učešće u prihodima imali prihodi od poreza, donacija i transfera, dok je zabrinjavajuće učešće od naknada za korišćenje i za uređivanje građevinskog zemljišta, kod kojih je procenat realizacije jedva oko 14 odsto, iako u strukturi ukupnih prihoda imaju učešće od 13,5 odsto!? U raspravi je posebno ukazano na problem plaćanja naknada po osnovu oduzetog zemljišta i sudskih kazni zbog ujeda pasa lutalica, koje permanentno rastu. U vezi sa ovim drugim, naglašeno je da je stanje alarmantno i da se zbog toga priprema nova opštinska Odluka o držanju domaćih životinja, kojom bi se ovaj problem efikasnije rešio.
Na sednici je usvojen Izveštaj o radu i poslovanju Fonda solidarne stambene izgradnje opštine Kraljevo za period oktobar 2004 - decembar 2006. godine. Prema obrazloženjima u materijalu i datom na sednici, iz Fonda je u ovom periodu podeljen 21 stan iz ranijeg perioda, dok se trenutno na računu Fonda nalazi oko 33 miliona dinara. Predsednik Upravnog odbora Fonda Adam Žarković je, pored ostalog, rekao da Nadzorni odbor Fonda nije funkcionisao i kontrolisao finansijske rezulate i da bi opština trebalo da donese odluku o daljoj sudbini Fonda, pri čemu postoje dve alternative: da opština davanjem određene lokacije nastavi izgradnju ovih stanova pod povoljnijim uslovima, ili da se Fond ugasi, kao u nekim drugim opštinama u Srbiji.
Data je i saglasnost na donošenje Odluke o davanju na korišćenje poslovnog prostora Crvenom krstu Kraljevo u Skopljanskoj ulici u Kraljevu broj 6 (površine 117,5 kvadrata), bez naknade, a za potrebe narodne kuhinje.
Šira rasprava vođena je i povodom predloga Zaključka kojim se preporučuje Skupštini opštine da ovlasti predsednika opštine da pokrene proceduru raspisivanja tendera i izbora strateškog partnera za sekundarnu gasifikaciju u Kraljevu. Kako je istaknuto, „Kraljevo je prvo u centralnoj Srbiji dobilo primarni gasovod, a najmanje odmaklo u sekundarnoj gasifikaciji zbog preskupog priključka po ugovoru sa „Srbijagasom” od 1.170 evra po domaćinstvu”. Ukazano je da su drugi gradovi ovaj problem racionalnije rešili. Poslednji primer je opština Kruševac, koja je međunarodnim tenderom dobila partnera čija će cena priljučka iznositi oko 420 evra, plus PDV!? Zakučak je usvojen i trebalo bi da se nađe na dnevnom redu naredne sednice Skupštine opštine Kraljevo, baš kao i ostala razmatrana pitanja.
Inače, „opštinska vlada” je usvojila i Izveštaj Zavoda za zaštitu zdravlja Kraljevo, po kojem su tokom februara, marta i aprila Kraljevčani pili higijenski ispravnu vodu iz gradskog vodovoda i udisali čist vazduh, u granicama standardnih vrednosti.

U NEDELJU, 3. JUNA, U 12 SATI, U OPŠTINI KRALJEVO
Ponavljanje izbora u mesnim zajednicama

   U skladu sa skupštinskom Odlukom o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica na teritoriji opštine Kraljevo, predsednik opštine dr Miloš Babić raspisao je za nedelju, 3. jun, sa početkom u 12 časova, ponovljene izbore u svim mesnim zajednicama u kojima pre 15 dana, 20. maja, zborovi građana nisu imali potrebnu većinu (kvorum) za glasanje. Građani će, pored razmatranja izveštaja o dosadašnjem radu organa mesne zajednice, birati nove savete mesnih zajednica, koji po Odluci i statutima MZ broje od sedam do 15 članova.
Prema članu 22. navedene Odluke i donetim novim statutima mesnih zajednica, i „ponovljeni zborovi građana su legitimni ako na njih izaće najmanje 10 odsto građana sa biračkim pravom u toj mesnoj zajednici”. Međutim, za razliku od prvih, neuspešnih izbora saveta mesnih zajednica, „ukoliko prilikom ponovljenog zbora građana u zakazano vreme ne prisustvuje dovoljan broj građana sa biračkim pravom u toj mesnoj zajednici, određuje se naknadni rok od 30 minuta, a nakon isteka tog roka smatra se da su izbori legitimni sa prisutnim brojem građana”.
Kao što smo u prošlom broju lista pisali, od 68 mesnih zajednica, koliko ih ukupno ima na području opštine Kraljevo, izbori su uspeli u samo petnaestak, a u svim ostalim se ponavljaju u roku od 15 dana, odnosno u nedelju, 3. juna, u podne, za kada su ponovo raspisani.
Predsednik opštine dr Miloš Babić pozvao je građane da u nedelju u velikom broju izađu na glasanje i u savete MZ izaberu najsposobnije i najvrednije ljude iz svoje sredine kako bi zajedno sa lokalnom samoupravom efikasnije rešavali prioritetne probleme u narednom periodu.

KRALJEVO SA SEDAM PREDSTAVNIKA U SKUPŠTINI SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Mr Jovan Nešović - narodni poslanik

   Umesto Verice Kalanović, koja je imenovana za državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Srbije, za novog poslanika u Skupštini Srbije, sa liste stranke G 17 plus, izabran je mr Jovan Nešović iz Kraljeva, bivši opštinski menadzer, odbornik SO Kraljevo i član Izvršnog odbora G 17 plus i njenog Opštinskog odbora u Kraljevu.
   Izborom mr Jovana Nešovića za narodnog poslanika, opština Kraljevo je dobila i sedmog predstavnika u republičkom parlamentu, pored Milana Vukovića (DS), Ivana Jovanovića (DS), Srđana Spasojevića (NS), Biljane Knežević (DSS), dr Radoslava Jovića (SDPO) i Vesne Nikolić-Vukajlović (SRS).

KRALJEVČANI NA SABORU U NOVOM GORAŽDU
Još jedno priznanje velikom prijatelju

   U bratskom Novom Goraždu u Republici Srpskoj na Svete trojice, 27. maja, održan je Četvrti sabor starog pjevanja u Srba i Revija guslara iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
Na ovu manifestaciju - sabor posebno je pozvan veliki prijatelj Novog Goražda i Republike Srpske (nosilac ordena krsta milosrđa), zaslužni građanin opštine Kraljevo Milić - Miša Rašović. Gost je bio i zapaženi guslar iz Kraljeva Radovan Peković, sa desetogodišnjom kćerkom Bojanom. Oni su u porti crkve Svetog Đorđa oduševili više od 5.000 prisutnih.
Organizatori i rukovodstvo opštine Novo Goražde uručili su zahvalnicu svom prijatelju Miši Rašoviću i Bojani i Radovanu Pekoviću, članovima guslarskog društva Žiča.

LJUDI I DOGAĐAJI: LJUBODRAG JOVANOVIĆ, ZAVARIVAČ U FABRICI VAGONA - piše Stole Petković
Veran i kada je najteže

   • Ljubodrag Jovanović je u Fabrici vagona punih 37 godina. Bio je odan i vredan i kada je cvetala proizvodnja sedamdesetih i osamdesetih godina, ali i u doba opšte besposlice u kolektivu. Da li su na pomolu opet neka stara dobra vremena?

   Sve je počelo 1970. godine, kada je tadašnji momčić iz pitomog Radočela odlučio da zasnuje radni odnos u Fabrici vagona.
- Bila su to lepa vremena kojih se rado sećam - počeo je besedu majstor LJubo Jovanović. - Na kursu zavarivačan bilo je tada nas dvadesetak željnih novih saznanja iz za nas jedne sasvim nove oblasti. Upijali smo svaku reč instruktora, svaki njihov pokret. Spremali su nas da se što uspešnije uhvatimo u koštac sa nailazećim poslom u Fabrici.
Od tog, tadašnjeg sastava, većina je činila kostur zavarivačke mašinerije u naredne dve i po decenije.
- Radili smo u svim segmentima prizvodnje, od Vagonogradnje, Procesne, Alatnice i Održavanja. Ja sam nekako uvek bio uz vagone. To mi je postala i ostala uža specijalnost. Bilo je do sada na desetine tipova vagona na kojima smo moje kolege i ja radili - dodaje Ljubo.
Početkom devedesetih godina nastupila je besposlica. Fabrika vagona je polako i, nažalost, sigurno išla u ponor. Posla sve manje, para sve tanje, pa je veliki broj radnika odlučio da potraži novi posao, da promeni sredinu. Odlazili su u neke druge firme, u neku drugu neizvesnost:
- Ja nisam nikuda mrdnuo - priča Ljubo. - Nije mi padalo na pamet da napustim Fabriku. Nekako sam se uvek potajno nadao da će jednog dana biti bolje, a da tom boljitku moram i sam da dam doprinos. Bio sam optimista, i sada sam, da će opet doći lepi dani.
Kako sada stvari stoje, nešto se ipak pokreće. Na vidiku su novi poslovi. U halama dosta živosti, stižu nove mašine, drugačije je raspoloženje meću ljudima, a ima i sveže krvi:
- Sada je na kursu zavarivača tridesetak novih mladih radnika. Pohađaju nastavu, naučiće dosta, a dalje je na njima da se kroz posao usavršavaju. Ne sumnjam da će i dobiti pravu šansu da se iskažu - rekao je na kraju Ljubodrag Jovanović.
A imaju od koga i da nauče, dograde i nadgrade ovaj majstorski posao. Tada će se na vagonima pojaviti varovi koji će podsećati na najlepše ogrlice. Baš onakve kakve godinama prave majstori poput Ljuba.

MEĐU 100 VELIČANSTVENIH
- Nekada se dosta radilo, ali i dobro zarađivalo. Tako sam se ja početkom osamdesetih godina našao među sto radnika sa najvećom zaradom. Bila su lepa vremena, a nadam se da će uskoro opet biti tako. Dosta zavisi i od nas samih - poručuje Ljubo.

STIŽU NOVI MAJSTORI
Prva 24 polaznika kursa za zavarivače, koji je Fabrika vagona organizovala u saradnji sa Zavodom za tržište rada, koji snosi i sve troškove obuke, uskoro će polagati stručni ispit i, prema dogovoru, odmah dobiti zaposlenje. Kurs traje 60 radnih dana, a polaznici se obučavaju postupcima zavarivanja koji se koriste u tehnološkim procesima FVK i upoznaju s novom opremom. Uskoro će biti organizovan još jedan kurs sa dvadeset novih polaznika, čime će biti ublažen evidentan nedostatak radnika tog profila.
Istovremeno sa obukom, u fabrici su ovih dana prisutni predstavnici proizvođača opreme za zavarivanje koji putem prezentacija prikazuju mogućnosti svojih proizvoda jer FVK namerava da kupovinom tridesetak novih aparata osavremeni ovaj tehnološki segment.

DRUŠTVO DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI ,,MAGNOHROM" - piše Ivan Rajović
Da se daleko čuje glas onih koji spasavaju tuđe živote

   • Samo u ,,Magnohromu", više od 30 članova dalo je krv više od 100 puta. Sa ponosom ističem svoje drage kolege - Zorana Antonijevića - 110 puta je darivao krv, Andriju Rumenića - 104 puta i Tomislava Rumenića, koji je 100 puta dao krv. Veliki broj davalaca je više od 50 puta dao krv. Za 40 godina rada Društva, darivano je oko 30.000 jedinica krvi", ističe predsednik Društva dobrovoljnih davalaca krvi ,,Magnohrom” Miomir Marković Mare

   Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Magnohrom" ima veoma bogatu biografiju. Osnovano je davne ’66. godine prošloga veka i u periodu privredne ekspanzije, kada je Fabrika ,,Magnohrom" slovila za jednog od vodećih giganata u tadašnjoj Jugoslaviji, brojilo je oko 1.200 dobrovoljnih davalaca krvi. Još u tom periodu razvijala se saradnja i širila su se prijateljstva sa dobrovoljnim davaocima krvi iz drugih gradova. Posebno su bile značajne akcije darivanja krvi na Jablanici i u Brankovini, koje su ušle i u istorijske anale. Savremenici, kao osnivače Društva, pamte: Žika Rakića, Mirka Vojinovića, Miodraga Vatrićevića Mija, Eržebet - Bebu Petrović, Mildu Petrović i Zdravka Milosavljevića. Eržebet - Beba Petrović je jedina žena u ovom Društvu koja je 100 puta dala krv.
Danas, Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Magnohrom" broji oko 400 članova, od čega oko 200 aktivnih. Na čelu Društva je Miomir - Mare Marković, koji je 57 puta dao krv. Skupština Društva dobrovoljnih davalaca krvi ,,Magnohrom" broji 15 članova, a Izvršni odbor sedam. Pored Miomira Markovića, članovi su i: Miroslav Vasiljević - sekretar Društva, Predrag Petrović, Branko DZomić, Goroljub Ćirović, Tomislav Vasiljević i Viktor Jung.
- Iako su trenutno veliki socijalni problemi u firmi, moje kolege su ipak pokazale visok nivo humanosti u ovoj akciji, na šta sam posebno ponosan - prve su reči predsednika Društva Miomira Markovića. - U akciji su učestvovali i dobrovoljni davaoci krvi iz drugih društava sa područja naše opštine, kao i iz više od 30 gradova Srbije i Crne Gore. Pored gostiju iz susednih gradova, u akciji su učestvovali i prijatelji iz Budve i Berana. Od pre četiri godine naše Društvo se zvanično bratimilo sa Društvom dobrovoljnih davalaca krvi ,,Luka Bar" iz Bara. Tako smo nastavili tradiciju povezivanja sa drugim sredinama, koja rezultira saradnjom sa više od 50 gradova. I to govori da nikakve administrativne barijere, kao ni druge razlike, ne mogu da utiču na jačanje saradnje humanih ljudi.
Dragan Morožin je na ovoj akciji darivao krv stoti put, a došao je kao član Kluba dobrovoljnih davalaca krvi ,,Zdravlje-Aktavis" iz Leskovca. Prvi put je dao krv 1968. godine, kao učenik, a njegovim stopama je krenuo i mlađi sin. Dragan ističe značaj ovog humanog čina, ali i veliko nezadovoljstvo svih dobrovoljnih davalaca krvi društvenim statusom.
- Na osnovu ličnog iskustva, predložio bih da se dobrovoljni davaoci krvi organizuju po mestu stanovanja, tj. po mesnim zajednicama, jer nas na to uslovljava proces tranzicije. Jer - kaže Dragan - znam šta znači i kada je potrebna krv zato što sam 2004. godine bio primalac krvi.
Uspešna saradnja ovog kluba sa kraljevačkim Društvom ,,Magnohrom" datira od pre četiri godine.
I Crveni krst ,,Zastava automobili", Fabrika karoserija iz Kragujevca, tri godine sarađuje sa Društvom dobrovoljnih davalaca krvi ,,Magnohrom". Sekretar ove Osnovne organizacije Darinka Jevremović je dobrovoljni davalac krvi.
- Osnovnu organizaciju smo formirali 2001. godine, kada sam i ja prvi put dala krv. Do sada sam šest puta bila davalac. A osim mene, ima još 179 doborovoljnih davalaca krvi. Sa menadzmentom firme, kao i sa Društvom ,,Magnohrom", saradnja je dobra. A prošle godine sam od gradonačelnika Kragujevca dobila ,,Plaketu najhumanije sredine". To priznanje ću da primim, sa velikim ponosom, i ove godine.
Darinka Jevremović će Plaketu primiti 14. juna, na Međunarodni dan doborovoljnih davalaca krvi.

MALO NEZADOVOLJSTVO VELIKIH HUMANISTA
- Naša druženja, pored humanog, imaju i veoma praktičan značaj. Razmena iskustava nam mnogo znači. Zašto i naš kraljevski grad ne bi ustanovio neko priznanje slično susedima? - glasno razmišlja Miomir Marković. - Samo u ,,Magnohromu", više od 30 članova dalo je krv više od 100 puta. Sa ponosom ističem svoje drage kolege - Zorana Antonijevića - 110 puta je darivao krv, Andriju Rumenića - 104 puta i Tomislava Rumenića, koji je 100 puta dao krv. Veliki broj davalaca je više od 50 puta dao krv. A za 40 godina rada Društva, darivano je oko 30.000 jedinica krvi - ističe predsednik Marković.
Posle ovakvih činjenica, sasvim je razumljivo i nezadovoljstvo koje postoji među dobrovoljnim davaocima krvi.
Miomir Marković je i predsednik Komisije doborovoljnih davalaca krvi Crvenog krsta Kraljevo. I sa tog aspekta ističe:
- U poslednje dve godine došlo je do poboljšanja odnosa lokalne samouprave prema doborovoljnim davaocima krvi. Saradnja je dobra i sa Službom za transfuziju krvi Zdravstvenog centra ,,Studenica" i Crvenim krstom Kraljevo. Sporazum o saradnji potpisan između Crvenog krsta Kraljevo i društava, kao i Protokol o saradnji koji će ovih dana da bude potpisan sa opštinom Kraljevo daju mi za pravo da se nadam još boljoj motivaciji, pre svega, novih i mlađih dobrovoljnih davalaca krvi. Ovu akciju su pomogli i manastir Žiča, ,,Energosistem" d.o.o., crkva Svete trojice, ,,Elektrodistribucija", ,,Bakar plus", ,,Trim treid", restorani ,,Olimp" i ,,Sunce" i Dom društvenih organizacija. Očekujem da će razumevanje za dobrovoljne davaoce krvi da ima i novi vlasnik ,,Magnohroma". Ipak, moram da istaknem i naše nezadovoljstvo odnosom države prema onima koji daruju najdragoceniju tečnost. Aktivni davalac krvi ima bolju poziciju od onoga koji to više ne može da bude, kako zbog godina, tako i zbog bolesti. Na narednom sastanku Komisije planiram da iniciram organizovanje sastanka predstavnika doborovoljnih davalaca krvi iz cele države, na koji bi bili pozvani svi relevantni činioci u lancu humanosti - predstavnici resornih ministarstava, organizacija Crvenog krsta, Instituta za transfuziju krvi, zdravstvenih ustanova i lokalnih samouprava. Neka se u Kraljevu čuje glas onih koji svakodnevno daruju deo svoga tela da bi spasili nečije živote, kako bi oni koji odlučuju o sudbini dobrovoljnih davalaca krvi pre donošenja bilo kakvih odluka imali mišljenje sa jedinog i pravog izvora informacija.
Svakako ne treba da se sumnja u pozitivan ishod ove inicijative, jer potiče od onih koji imaju veliko iskustvo u oblasti doborovoljnog davalaštva krvi.
Neka ovaj apel Miomira Markovića bude i zaključak u smislu iznalaženja mogućnosti da se poboljša motivacija i edukacija mladih i novih dobrovoljnih davalaca krvi. I da se u toku godine, kako Mare planira, organizuje što veći broj akcija sa po pedesetak doborovoljnih davalaca krvi, među kojima će biti najmanje 40 odsto novih darivalaca.

VELIKA I HUMANA AKCIJA DDDK ,,MAGNOHROM''
Aktivno prevazilaženje diskriminacije

   Aktivno učešće žena u političkom i javnom životu bilo je osnovna tema dvodnevnog seminara koji je u okviru projekta „Žene to mogu” održan prošlog vikenda u Kraljevu. Ovog puta tema seminara je bilo aktivnije učešće žena u procesu privatizacije i sindikalnom organizovanju i delovanju, pa je u radu seminara učestvovalo 18 žena, pr

POČINJE IZGRADNJA PRILAZNIH SAOBRAĆAJNICA NOVOM MOSTU
,,Putevi” pobedili na tenderu

   Izgradnja pristupnih saobraćajnica novom ibarskom mostu trebalo bi da počne za petnaestak dana. Vrednost radova je 91,7 miliona dinara, od čega oko trećinu sredstava obezbeđuje Rebublika iz NIP-a. Izvođač ove, trenutno najveće građevinske investicije u Kraljevu, jeste opštinsko preduzeće ,,Putevi”, koje je pobedilo na tenderu.
   Povodom okončanja tendera za izgradnju pristupnih saobraćajnica predsednik opštine je svečano potpisao ugovor sa direktorom ,,Puteva”. Rok za završetak radova je 90 dana, što znači da bi do kraja septembra ovaj posao tebalo da bude okončan.

U KRALJEVU ODRŽAN SEMINAR U OKVIRU PROJEKTA „ŽENE TO MOGU” - piše Caka Dimitrijević
Prikupljeno više od sto boca krvi

   U tradicionalnoj godišnjoj akciji, koju je za potrebe Zdravstvenog centra ,,Studenica'' organizovalo Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Magnohrom'', prikupljeno je 111 boca dragocene tečnosti. Rezultat bi bio još bolji da su na akciju mogli da dođu svi pozvani davaoci, jer je iz dvanaest društava više njih bilo opravdano sprečeno da doputuje u naš grad.
Pored brojnih humanista iz ,,Magnohroma” i drugih kraljevačkih preduzeća, krv su dali i davaoci iz Čačka, Kragujevca, Kruševca, Trstenika, Ivanjice, Novog Pazara, Sjenice, kao i iz Budve.
Posebno treba istaći stoto davanje krvi Dragana Morožina iz Leskovca, kao i rekord braće Rumenić iz ,,Magnohroma''. Stariji, Tomo, takođe je stoti put dao krv, a mlađi, Andrija, 104.
- U organizaciji i realizaciji ove velike akcije najviše nam je pomogla matična firma, ali i Skupština opštine Kraljevo, Opštinska organizacija Crvenog krsta i više donatora iz grada na Ibru. Zahvaljujući ponajviše njima, posle akcije, uz muziku i pesmu, priredili smo nezaboravno druženje, a sve prisutne posebno je oduševio nastup kraljevačkog vatrogasnog orkestra - ističe Miomir Marković Mare, predsednik DDDK ,,Magnohrom''.
Predsednik Marković zahvalio je Službi transfuzije krvi, upravi Doma društvenih organizacija, osoblju restorana ,,Grand'' i svim davaocima na ispoljenoj humanosti.
D. Pavlović

LIČNI STAV
,,Turska” ili ,,espreso”

   Sudari različitih kultura i civilizacija se više puta odigravaju nad Balkanom. Srednjovekovnu pobedu odnosi tada napredniji LEVANT. U sociološkom smislu ideja okupljanja različitih slojeva ljudi na jednom mestu bila je od ključnog značaja. Ništa nije tako uzdrmalo letargični način življenja kao nastanak kafana. Društvo i kafana nisu bili samo uzrok i posledica, već su bili i u snažnom dijalektičkom odnosu.
Kafa se, kao biljka, u početku koristila u apotekarske svrhe za lečenje migrene, a potom je koriste derviši u toku svojih dugih noćnih obreda radi stimulativnog dejstva. Početkom XVI veka ovaj je napitak postao toliko popularan u skoro svim društvenim slojevima pa je bitno uticao i na razvoj novih zanata i trgovine. Ispijanje kafe stvara nov sociološki okvir u muslimanskom svetu i potrebu za okupljanjem i druženjem. Srkutanje vrelog napitka je bilo uživanje uz posmatranje laganog proticanja vremena, ležernog razgovora u finoj zabavi uz nargile. Popularnost kafe se munjevito širi na sve strane. Sredinom XVI veka Istanbul ima oko 600 kafana, Bitolj oko 40, a Srajevo skoro 100. Beograd tada ima oko 20 kafana.
Ceo vek docnije kafa i kafana osvajaju simpatije Zapada, pa se prva kafana otvara u Veneciji 1640. godine, u Beču 1651, Londonu 1652, a Pariz dobija čuveni Maison de cafe 1686.
U kafanama tog i takvog vremena utočište traže razne zanatlije trgovci, ali i čitava vojska besposličara. Na Istoku sede zajedno kadije i imami, ali i državni službenici. Kafana postaje izvorište novog duha, gde su čitane knjige, pisane pesme, ali je i radionica novih filozofskih misli. Tada počinje osvetljavanje gradova fenjerima u toku noći da bi zakasneli kafanski gosti sigurnije našli put do kuće.
Interesantno je pomenuti da je kafana dugo bila namenjena isključivo muškarcima. Žene Istoka su mogle samo da dva puta nedeljno idu u hamam, do yamije ili eventualno do groblja. Jedino su u hamamu mogle do mile volje da ispijaju kafe, da ćeretaju i spremaju nove intrige. Tada je versko muški arhetip nadjačao svaki pokušaj interreakcije žene i kafane.
I dok u Lajpcigu slušaju Bahovu kafe-kantatu 1734. i piju kafu sa mlekom i grickaju MILCHBROCHT, u Milanu već osnivaju časopis Il Cafe. Naše srpske kafane se ne razlikuju bitno od nakrivljenih i ćeramidom pokrivenih dućana. Skučena, sa obiljem gustog duvanskog dima i gostima različite vokacije koji srču uvek vrelu, bez šećera, karanfilićem i cimetom začinjenu kafu. Etički odnos Srba prema kafani uvek je bio visokomoralan. Menjaju se vlade, partije na vlasti, direktori i režimi. Jedino kafana ima svoju postojanu i konzistentnu ulogu. U kafanskom životu na srpskim prostorima još uvek je prisutan levantski uticaj, koji odoleva zubu vremena. Menjajući samo učesnike dešavanja, uloga kafane kroz vreme ostaje gotovo ista.
Nalazeći se na razmeđi vekova i socijalne mode i danasd odlazimo u kahve-hane, koje neki pomodno zovu kafići, i u nedoumici koja se zove rastakanje vremena i podsvesti poručujemo ,,espreso” ili ,,tursku”.
Dragiša. S. Kostić

POVODOM DANA MINISTARSTVA, SLAVE I DANA POLICIJE
Nagrade i priznanja

   Povodom Dana Ministarstva, slave i Dana Policije, zbog naročitog isticanja u obavljanju bezbednosnih zadataka, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, ručnim časovnicima, nagradio je Sašu Milovanovića, načelnika Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave Kraljevo, i Dejana Stojanovića, policajca u Četi za podršku Odreda žandarmerije Kraljevo.
   Predsednik opštine Kraljevo Miloš Babić dodelio je četiri nagrade najuspešnijim radnicima Policijske uprave i Odreda žandarmerije koji su ispoljili visok stepen stručnosti i profesionalnosti ostvarujući izuzetno dobre rezultate. Samoinicijativnošću, upornošću u radu, a prvenstveno zakonitim postupanjem afirmisali su rad javne bezbednosti. Nagrađeni su samostalni policijski inspektor Jović Perović, Odeljenje kriminalističke policije Policijske uprave Kraljevo; viši policijski inspektor Goran Grujić, zamenik komandira Policijske ispostave Kraljevo, Policijska uprava Kraljevo; policajac I klase Dejan Mladenović, policajac u Policijskoj ispostavi Ribnica, Policijska uprava Kraljevo, i poručnik policije Vladan Sovrlić, komandir voda III čete Odreda žandarmerije u Kraljevu.
   Zbog izuzetnih rezultata i značajnog doprinosa u ostvarivanju bezbednosti građana, kao i ispoljenog profesionalizma i efikasnog izvršavanja zadataka, načelnik Policijske uprave Kraljevo nagradio je 15 policijskih službenika uvećanjem plate od 20 odsto.

EKOLOGIJA
Treba slediti primer Knića

   Vozeći se biciklom po opštini Knić primeto sam da su u svakom selu na najprometnim mestima postavljeni metalni kavezi za odlaganje plastičnih flaša (što se može videti na slici). U razgovoru sa meštanima saznao sam da je to akcija od prošle godine za očuvanje Gružanskog jezera. Podsetiću da je i Kraljevo trebalo da pije vodu iz te akumulacije. Čak je bio i organizovan međunarodni kamp u kojem su mladi čistili obale jezera. Među učesnicima je bilo i dosta mladih iz raznih krajeva sveta.
To me je navelo da se upitam zašto neka slična akcija ne može da se organizuje i kod nas. Kao da kod nas nema sredstava za te kontejnere, a znamo da smeća ima najviše po potocima i na obalama reka. Zašto ne bi u svakom selu, u dogovoru sa mesnom zajednicom, na prometnim mestima bili postavljeni takvi kontejneri? Mislim da bi meštani to podržali i da bi radije bacali plastične flaše u njih nego u potoke, kao što je sada slučaj. U dogovoru sa ,,Čistoćom”, taj otpad bi se odvozio u pogone za reciklažu, i time bismo makar malo pomogli u očuvanju ionako već zagađene prirode.
Navešću primer jednog čačanskog vrtića, u kojem deca sakupljaju flaše i odlažu ih u poseban kontejner za to koji, kada se napuni, šalju na reciklažu, a novac dobijen od toga utroše za sam vrtić.
Zašto ne mogu da se organizuju predavanja po školama da se deci od malena skrena pažnja da treba da čuvaju prirodu? Da se naprave filmovi koji će se puštati u školama? Ako ih na vreme upozorimo, siguran sam da će deca više čuvati prirodu nego mi.
Druga fotografija je iz Lađevaca. Ova divlja deponija se nalazi uz samu Ibarsku magistralu, neposredno na izlazu sa aeodroma. Planovi su da se ovaj aeodrom osposobi za civilne letove. Zamislite da neki Englez, koji je krenuo na Kopaonik, prvo to vidi kada dođe kod nas.
Nadam se da ćete ovaj moj tekst objaviti i da će doći do odgovornih u našoj opštini i da će nešto biti učinjeno da se smanji zagađenje životne sredine, barem onaj mali deo koji zavisi od nas samih.
Goran Mijailović,
Tavnik

SAVEZNO TAKMIČENJE U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
Spiner ispred svih

   Na Saveznom takmičenju u aviomaketarstvu i istorijskim minijaturama, održanom prošle subote u Užicu, članovi kraljevačkog Maketarskog kluba Spiner postigli su izvanredne rezultate - osvojili su čak 22 medalje, što je najveći broj medalja osvojenih na jednom takmičenju u istoriji ovog kluba. Uspeh je još značajniji kada se zna da je takmičenje okupilo najbolje maketare iz Srbije. Sto dvadeset pet maketara izložilo je 202 makete vazduhoplova i istorijskih minijatura.
Drugi put zaredom, najuspešniji takmičar prvenstva je Zoran Nešić, koji je osvojio prva mesta u kategorijama diorame, figure i neoklopljena vozila, drugo mesto u kategoriji 1:72 oklop, a bronzane medalje u klasama figure, helikopteri i domaće vazduhoplovstvo.
Doajen kraljevačkog maketarstva Branko Grbić osvojio je prva mesta u kategorijama helikopteri i nostalgija, a u klasama vozila i 1:144 bronzane medalje.
Najbolji maketar države za prošlu godinu Nebojša Mirković osvojio je prvo mesto u kategoriji domaće vazduhoplovstvo, a drugo i treće u kategoriji 1:72 propeleri.
Sretenka Đurić, drugoplasirana takmičarka u generalnom plasmanu za prošlu godinu, osvojila je drugo mesto u kategoriji 1:144.
Aleksandar Konstantinović zauzeo je drugo mesto u kategoriji 1:48 propeleri.
Ivan Milojević je bio neprikosnoven u kategoriji 1:72 yet i osvojio zlatnu medalju.
Kraljevački pioniri i ovog puta su ostavili iza sebe sve pionire i juniore iz Srbije. Trećeplasirani u generalnom plasmanu za prošlu godinu Bogoljub Milić bio je najbolji u obe pionirske kategorije, propeleri i yetovi, a drugoplasirani takmičar za prošlu godinu Ivan Karaić osvojio je u istim kategorijama druga mesta.
Pre takmičenja Udruženje maketara Srbije zahvalilo je najboljim maketarima i nagradilo ih plaketama. Od šest dodeljenih priznanja čak četiri su otišla u ruke kraljevačkih maketara, i to prvo i drugo mesto u kategoriji seniora Nebojši Mirkoviću i Sretenki Đurić, a u kategoriji juniora Ivan Karaić je bio drugi, a Bogoljub Milić treći.
Bez obzira što je tek početak sezone, takmičari Spinera su već zauzeli vodeće pozicije u generalnom plasmanu, i tako istakli kandidaturu za najveće domete i tokom ove godine.
Organizator takmičenja, Maketarski klub Krila Užica, bez obzira što se radi o najmlađem maketarskom klubu, sjajno je organizovao ovu manifestaciju, tako da pri prijemu takmičara i suđenju nije bilo nikakvih problema.
Odlazak takmičara na takmičenje omogućilo je JKP ,,Čistoća”.
Dragan Kosić

POD POKROVITELJSTVOM ORGANIZACIJE SHARE-SEE
Projekat ,,Možemo zajedno” za umereno mentalno nedovoljno razvijena lica

   • Projektom će se omogućiti pružanje podrške mladima sa problemima u učenju kroz različite vidove aktivnosti: kreativne radionice, saznajne i edukativne radionice (slikarske, vajarske, kompjuterske, ovladavanje radom na šivaćoj mašini, kupovinu namirnica na pijaci i u prodavnicama, ovladavanje veštinom kulinarstva, šetnje po gradu, posete biblioteci, školama, muzeju, crkvi, posete kafićima, pozorištu, bioskopu, zajedničke izlete)

   Od prošlog meseca u prostorijama Udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug, u Ulici Zelena Gora br. 34, počeo je da se odvija projekat ,,Možemo zajedno”. Nastao je iz saradnje Udruženja građana za pomoć umereno mentalno nedovoljno razvijenoj deci i omladini i Udruženja distrofičara. Projektom je obuhvaćena grupa devojčica i devojaka sa invaliditetom i bez invaliditeta, sa osnovnim ciljem poboljšanja kvaliteta života mentalno nedovoljno razvijenih lica kroz njihovu integraciju sa neinvalidnim vršnjakinjama. Projektom će se omogućiti pružanje podrške mladima sa problemima u učenju kroz različite vidove aktivnosti: kreativne radionice, saznajne i edukativne radionice (slikarske, vajarske, kompjuterske, ovladavanje radom na šivaćoj mašini, kupovinu namirnica na pijaci i u prodavnicama, ovladavanje veštinom kulinarstva, šetnje po gradu, posete biblioteci, školama, muzeju, crkvi, posete kafićima, pozorištu bioskopu, zajedničke izlete). U Udruženju smatraju da će obe grupe devojaka zadovoljiti neke svoje potrebe koje do sada nisu mogle da zadovolje u svojim porodicama (prevazilaženje teskobe, povećanje komunikacije i osećanje da su nekom drugom pomogle).
   Slikarski radovi i ostalo stvaralaštvo sa radionica biće predstavljeni široj javnosti putem izložbe. U poruci autora projekta široj lokalnoj zajednici stoji da je kategoriji umereno mentalno ometene dece i mladih neophodna stalnost u druženju radi zadovoljavanja osnovnih potreba za izmenom iskustava i druženja, što bi se ostvarilo izgradnjom dnevnog boravka, gde bi se aktivnosti nastavile.
   Ovaj projekat, koji traje šest meseci, finansira organizacija SHARE-SEE.

VELIKI IZDAVAČKI USPEH ,,ŠTAJERSKE ZAJEDNICE"
Pesnik Ivan Rajović u knjizi "Mostovi prijateljstva"

   • Rade Bakračević je pozvao Ivana Rajovića, pesnika, književnika i novinara iz Srbije, i njegove tri pesme uvrstio u knjigu, i pored toga što je ovo, ipak, projekat Evropske unije. Tako je Rajović postao jedini književnik iz Srbije koji je ušao u knjigu ,,nesmrtnih" Evropljana, a samim tim i u Evropu, pre svoje domovine

   Neverovatno, a istinito. Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica" iz Maribora (Slovenija) uradilo je nešto što je na prvi pogled izgledalo nemoguće. U samo tri meseca Milka Knežević, književnica i slikarka iz Varaždina, i Rade Bakračević, novinar i pesnik iz Maribora, uz pomoć velikog broja saradnika iz trideset država, pripremili su i dali u štampu knjigu pesama pod imenom ,,Mostovi prijateljstva".
Saradnja je počela onako kako u životu počinju velike stvari. Milka Knežević, književnica i ambiciozna žena puna životne prakse i sposobnosti za pisanje i slikanje, stigla je jednog zimskog dana u grad na Dravi, u slovenački Maribor. Tražila je pomoć za štampanje zajedničke knjige pesama poznatih pesnika iz više evropskih zemalja. Mariborčani su je uputili na ulicu Staneta Severa 3 u Mariboru, gde domuje Društvo ,,Štajerska zajednica", koje već dve godine povezuje pozitivne ljude iz dve štajerske pokrajine - slovenačke i austrijske. Milku je primio predsednik društva Rade Bakračević, poznati novinar i koordinator pozitivnih ideja iz dve štajerske pokrajine. Bakračević je, u ime članova ,,Internacionalnog kulturnog društva Štajerska zajednica", preuzeo obavezu da zajedno sa legendom aktivnosti iz Varaždina Milkom Knežević preuzme deo obaveza kao novinar i kao predsednik društva. Milka je postala glavni urednik planirane knjige, a Rade Bakračević njen zamenik. ,,Štajerska zajednica" je preuzela obavezu da, za štampanje knjige, traži finansijska sredstva od Evropske unije.
Milka je pozvala u pomoć članove Društva hrvatsko-kineskog prijateljstva iz Varaždina. Sastavljen je urednički odbor koji su činili: Marjan Kombol, Vladimira Matošin, Milada Privora, LJiljana Sabljak i Milivoj Težački. Savetnik je postao Emil Tkalec, lektor Jadranka Huljev i recenzenti Marija Barić i Zinka Joh. Rade je uključio svoje članove iz austrijskih gradova: Graca i Bad Radkersburga i slovenačkih - Celja i Maribora. Bilo je mnogo onih koji su mislili da od svega toga neće biti ništa. Međutim, Milkini i Radetovi aktivisti bacili su se u oganj. Do duboko u noć su sedeli pored telefona i kontaktirali pesnike po svim evropskim državama. Neke su zvali po nekoliko puta na dan kako bi im poslali svoje pesme, koje do tada nisu bile objavljene. Rade Bakračević je pozvao Ivana Rajovića, pesnika, književnika i novinara iz Srbije, i njegove tri pesme uvrstio u knjigu, i pored toga što je ovo, ipak, projekat Evropske unije. Tako je Rajović postao jedini književnik iz Srbije koji je ušao u knjigu ,,nesmrtnih" Evropljana, a samim tim i u Evropu, pre svoje domovine.

SAMO SRBI I HRVATI NA MATERNJEM JEZIKU
Konačno su dobili sve pesme i dozvolu autora da njihova dela objave u zajedničkoj knjizi pesnika iz 28 država. Milka Knežević, urednik, i Rade Bakračević, zamenik urednika, posle napornog rada i uz pomoć više urednika, koji su bili zaduženi za pojedine države, dobili su 380 pesama iz 28 država. Pesme je trebalo prevesti na, ostanimo kod nekadašnjeg imena, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik. Jedino pesme koje su pisane na srpskom ili hrvatskom ostale su neprevedene pa su tako pesme Ivana Rajovića i Rada Bakračevića ostale na čistom, izvornom srpskom jeziku.
O čitavom poduhvatu Milka i Rade su zatražili mišljenje i od diplomatskih predstavnika iz zemalja iz kojih su književnici poslali pesme. Odazvalo se 30 ambasadora, konzula i predstavnika država, koji su u pisanoj formi priložili svoja mišljenja o ovoj istorijskoj knjizi i ujedno se zlatnim slovima upisali u knjizi kao koautori.
Aktivnosti Milke Knežević, Rada Bakračevića i velikog broja saradnika i književnika urodile su plodom. Ovih dana ljubitelji književnosti iz Hrvatske, Slovenije i Austrije prisustvovali su istorijskom trenutku. Knjiga ,,Mostovi prijateljstva" zamirisala je svežom štamparskom bojom. Prvih hiljadu primerka predstavljeno je publici. Milka Knežević je bila na samom Olimpu. Pobedila je sve i, naravno, uz tim saradnika i pesnika iz cele Evrope, održala je u Varaždinu promociju knjige, koju su pohvalili svi prisutni. Varaždinci su bili ponosni da je promocija knjige održana u njihovom gradu, u hramu učenostu u ,,Narodnoj biblioteci".

SNAŽAN PEČAT LJUBAVI I PRIJATELJSTVA
Milku i njene saradnike čeka ponovo težak zadatak. Sve pesme treba prevesti na nemački i engleski i onda štampati nove hiljade knjiga. Aktivnostima nema kraja. Ovih dana će autori otići u Banjaluku, gde će se predstaviti stanovnicima Republike Srpske, a potom će knjiga biti promovisana u Mariboru, zatim u LJubljani, Gracu, Beogradu i ko zna još gde. Projekat je uspeo iznad očekivanja. Milka Knežević je zaslužila posebno priznanje i dobiće ga. To je sigurno. Kako kaže veleposlanik mr Marjan Kombol:
,,Ova zbirka poezije nastala je kao rezultat osmišljavanja i realizovanja projekta kojem je misao vodilja bilo jačanje prijateljstva među zemljama i narodima sveta".
Zabeležimo mišljenje o knjizi predsednika Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske:
,,Postoje univerzalne vrijednosti čovječanstva koje spajaju, ujedinjuju i oplemenjuju ljude na svim tačkama naše planete. One se javljaju kao najvažnije niti povezivanja. Simboli toga povezivanja su najčešće mostovi, poezija, golubovi mira, ali i nauka i kultura, a najsnažniji pojam su ljubav i prijateljstvo.
Knjiga "Mostovi prijateljstva" sa snažnim pečatom ljubavi i prijateljstva je isto kao i nauka, jer nema svoju usku domovinu, njena je domovina cijeli svijet i čovječanstvo.
Zato svi ljudi dobre volje, humanisti i patrioti, uvjeren sam, snažno podržavaju ovakve projekte. Ja se, u ime Akademije, svima njima pridružujem i želim da se snaga ljubavi, veza i prijateljstvo i međusobno poštovanje razvijaju i rastu.”
Vivat, crescat, floreat Mostovi prijateljstva.
Rade BAKRAČEVIĆ

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MUZIČKA ŠKOLA - KRALJEVO NA EVROPSKIM SCENAMA - piše Bojana Milosavljević
Flaute i klavir - mnoštvo nagrada

   Međunarodno takmičenje (sedamnaesto) Citta di Barletta u italijanskom gradu Barleta trajalo je tokom prvog dela maja. Muzička škola ,,Stevan Mokranjac” iz Kraljeva i na ovoj sceni imala je svoje nabolje predstavnike. Prvi su ,,probili led” mladi solisti na gotovo svim instrumentima, uključujući i solo pevače. U ovoj velikoj grupi i u konkurenciji sa brojnim takmičarima iz zemlje - domaćina, Rusije, Koreje, Rumunije, Litvanije, Srbije... Lepa Kovačević i Tijana Dmitrović, učenice trećeg razreda srednje muzičke škole na odseku za flautu, ostvarile su izuzetan uspeh. Kovačevićevoj je na ovoj velikoj međunarodnoj smotri pripala druga, a Dmitrovićevoj treća nagrada.
Za ovako visok plasman (u C kategoriji - duvači) zasluge svakako pripadaju i njihovoj profesorki Sanji Lazović, koja je poseban program sa svojim učenicama pripremala više meseci. Uz napomenu da je organizacija takmičenja mestimično zatajila, pored ostalog i zbog dodeljenog im i nepoznatog korepetitora i malog tajminga za probe, o ovom uspehu profesorka Lazović kaže:
- S obzirom na to da sam ih prvi put vodila, zadovoljna sam ovakvim početkom. Obe su bile spremne još pre nastupa u Italiji, jer su učestvovale i na Republičkom takmičenju. Nemam primedbi na to kako su izvele program, ali bih rekla da je Tijana mogla da svira i bolje, samo da nije bilo treme.
Posle mladih flautistkinja i njihove profesorke, put Barlete krenula je druga reprezentacija ,,Mokranjca”, jer su na takmičarsku scenu od 9. do 13. maja izlazili klaviristi. Oni su se takmičili kao solisti ili dua. Iz svoje klase profesor Jovanka Petrović povela je četiri uzdanice - duo Sanja Martinović i Marija Stevanović (obe drugi razred srednje muzičke škole) osvojio je - prvu nagradu, dok su godinu dana starije Milica Predolac i Magdalena Armuš dobile drugu nagradu (takođe kao duo). Martinovićeva i Stevanovićeva, ističe njihova profesorka, učestvovale su prethodno na još nekoliko takmičenja i svaki put svirale različit program, što je, inače, neuobičajeno, ali mnogo govori o potencijalu i marljivosti ovih devojaka.
Za kraj, nešto najvrednije i simbolično u lepom smislu: najmlađa takmičarka iz Kraljeva na ovoj prestižnoj svetskoj smotri u Barleti, Mina Ćurčić, koja upravo završava prvi razred niže muzičke, u klasi profesora Biljane Mirjanić, kao solista osvojila je - prvu nagradu, a uz ovu i ,,specijalnu nagradu za umetničko izvođenje”.
- Osim ova dva priznanja - kaže gđa Mirjanić - Mina je dobila još jednu počast: svirala je na završnom koncertu posle dodele nagrada, a tu privilegiju ne dobiju ni svi pobednici.
Izuzetno darovitoj Mini takmičenje u Italiji je treće za godinu dana. NJena profesorka podseća da je devojčica i prošle godine na istoj toj smotri osvojila prvu nagradu. Kada je u pitanju klavir, konkurencija u Barleti je bila ogromna. Čak 35 zemalja poslalo je svoje izabranike na ovo takmičenje koje se neprekidno održava od 1980. godine i označeno je kao događaj visokog umetničkog ranga u svetu. Samo letimičan pogled na bilten takmičenja izaziva veliko zadovoljstvo: naša devojčica Mina i sve ostale devojke, sa flautama i za klavirom, ostavile su daleko iza sebe konkurente iz država koje važe za muzičke velesile.
Na drugoj strani, grad i Srbija se baš i ne pretržu od brige za ovakve talente. Osim dugih peripetija sa vizama u italijanskoj ambasadi u Beogradu, o trošku škole putovali su samo profesori, dok su put i boravak dece koja su nas ovako zadivila platili sami roditelji.



KULTURA U KRALJEVAČKIM OSNOVNIM ŠKOLAMA - piše Ivan Rajović
Jovo Kurslula dobio dostojne čuvare svog imena i dela

   • “Ponosni smo na to što nosimo ime jednog takvog junaka, koji se odlikovao takvom hrabrošću, pronicljivošću, čestitošću i svim ostalim osobinama koje krase pravog gorostasa srpske istorije, a koji je, kako deca uče, bio spreman da ne trepnuvši i život da za Srbiju i svoj narod”, kaže Zoran Stanišić, direktor OŠ “Jovo Kursula” u Kraljevu

   Prvi susret sa Osnovnom školom ,,Jovo Kursula" deluje dosta neobično, nekako sterilno, nestvarno i beskrajno daleko od doživljaja škole po srpskim ili balkanskim merilima. Da ne pominjem drogu, pornografiju, alkoholozam i druge najdrastičnije probleme koji se sve više vezuju za ove obrazovne ustanove i ovaj uzrast. Nesnosna buka koja se čuje nadaleko, vonj zajedničkih nužnika, otužni miris učionica, ustajali zadah sunđera i mučna atmosfera nadređenih i onih koje bi trebalo vaspitati, lica prevučena surevnjivošću, nadmenošću, tugom i likovanjem, samo su neke od karakteristika koje su nekima, i pored svih lepih uspomena, od škole napravile surovu instituciju gde se mlad čovek za sva vremena oblikuje, gde stiče svoja prva znanja, ali i komplekse, ljubavi, strahove, gde postaje prilagođeni ili neprilagođeni član takozvane društvene zajednice. Škole u ovoj zemlji, koliko mi je poznato, nikada nisu bile nešto u šta se rado išlo kako bi neko uživao u blagodetima života sa svojim vršnjacima. Naprotiv, uglavnom su izazivale neku neobjašnjivu mučninu, čak i kod onih koji nisu imali nikakvih problema da bez ikakvog truda savladaju predviđeno gradivo.
E, svega toga nema u pomenutoj školi. Ovde se čovek nekako više oseća kao posetilac nekog projekta koji bi trebalo da pokaže kako bi to moderna škola trebalo da izgleda. I za divno čudo, stiče se utisak kako je osnovna delatnost - obrazovanje, ovde ono što se do te mere podrazumeva da mu se i ne pridaje neki naročit značaj, ali se izuzetan značaj pridaje svim onim sadržajima koji nisu ništa manje značajni ali, nažalost, spadaju u slobodne aktivnosti.

MALI JE BROJ OVAKVIH ŠKOLA
Dakle, u školi koja se zove po Jovu Kurusli, jednom od najvećih srpskih junaka, naročito su angažovani oni koji rade u vannastavnim aktivnostima. Time, kaže direktor Zoran Stanišić, ,,mislimo da podstičemo najlatentnije, najskrivenije sposobnosti naših učenika, o čemu svedoče i izvanredni rezultati”. Svake godine se ovde organizuju centralne izložbe slika, a prigodne svakog meseca, pa i češće. Prošle godine, recimo, izložbom je obeleženo osam vekova manastira Žiče, a ove godine je upriličena izložba bajke, što je adekvatno medijski propraćeno. Osim toga i ekološka sekcija, sekcija crvenog krsta, literarna i mnoge druge izuzetno su aktivne. Ne potcenjujući ostale škole, mislim da je mali broj škola u kojima je kulturna aktivnost zastupljena na ovaj način i tako intenzivno. Naravno, nastava se obavlja svojim tokom i to, bez obzira na sve obaveze oko pomenutih aktivnosti, funkcioniše na sasvim zavidnom nivou. Izložbe slika su organizovane i van školskih ograda u Domu kulture Ribnica, recimo, a već je treća godina kako đaci ove škole pripremaju i pozorišne predstave koje su do sada posetili svi učenici kraljevačkih osnovnih škola. To su, kako kaže Stanišić, i direktorka Pozorišta, ali i drugi kompetentn stručnjaci, ocenili najvišom ocenom.
Već 42 godine, kontinuirano, u ovoj školi izlazi školski list ,,Polet", koji dobijaju svi učenici. Ova škola je zapažena, uglavnom, po izgledu i lepo uređenim prostorima, lepim parkovima, velikom i opremljenom filskulturnom salom, besprekornom čistoćom u dvorištu, unutar škole i u holu, kojim dominira grandiozna bista Jova Kursule. Ovde ima mnogo cveća, učeničkih radova, više od 600 umetničkih slika, mnoštva murala, grafika i drugih umetničkih dela... Međutim, sve je to, kako skromno kaže Stanišić, utisak na prvi pogled.
I disciplina u školi je kao retko gde, ili bolje rečeno, disciplina se ovde uopšte ne postavlja kao problem, čak ni kao zahtev, ona se jednostavno nameće, bolje rečeno proističe kao sastavni deo svega već pomenutog, kao normalno ponašanje normalnih ljudi i vaspitane dece.
Čistoća je u bilo koje doba dana i na bilo kojem mestu besprekorna. Ono čime se direktor naročito ponosi jeste da na školi nema grafita, a to je rešeno tako što su, umesto da teraju decu da noktima i zubima grebu ispisane poruke po školskim zidovima, kao što su svojevremeno radili neki poznati nabidzeni direktori, u školskim hodnicima postavljene školske table da učenici na njima ispisuju svoje ljubavne i druge poruke. Tako poruke stižu do onih kojima su namenjene, a zidovi ostaju čisti i u skladu sa orijentacijom ka redu, čistoći i higijeni, koja u ovom prostoru ima svoje gotovo materijalizovano lice, budući da se oseća na svakom mestu, da je prisutna u svakom trenutku i da je sastavni deo atmosfere koja vlada u ovom prostoru i koja ga, pored svih tehnoloških dostignuća, čini nestvarnim za naše balkansko poimanje svega, pa i školstva.

SVE JE SAVRŠENO, ALI MOŽE I BOLJE
- Svuda smo aktivni i uredno se odazivamo na sve kulturne i druge manifestacije. U svemu i bilo gde da se nešto održava - mi učestvujemo. Sredstava nikada nema dovoljno, to je poznata stvar, ali mi se snalazimo na razne načine. Zahvaljujući ljudima koji ovde rade, u koje i ja spadam, mnogo ličnih sredstava je uloženo tako da smo i podrumski prostor pretvorili u jedan prekrasan ambijent, jednu prostoriju koju smo nazvali ,,Medijska čarolija" i gde su smešteni svi prateći elementi za rad mini-štamparije i svega ostalog što je neophodno za aktivnosti koje se tiču medijskog predstavljanja.
I mada ovde izgleda da je, u poređenju sa drugima, sve savršeno, Stanišić kaže da to tako i jeste, ali da bi uvek moglo da bude bolje. A šta je to što bi ovde još trebalo da se unapredi, pitanje je na koje moj sagovornik nije uspeo da odgovori, osim što se požalio na sredstva koja škola dobija, a koja bi mogla da budu veća. No, to je već problem koji će verovatno uvek biti prisutan. Naravno, ovde se ne misli na lične dohotke, već na troškove koje škola redovnim putem ostvaruje.
- Mi imamo povećanih troškova i što se tiče papira, ali je to i jedan dokaz više da se ovde zaista nešto radi - štampaju se novine. U svemu tome školi pomaže i jedan broj dobrotvora koji se redovno odazivaju i bez čije pomoći bi sve ovo bilo, ako ne ugašeno, a ono bar veoma otežano.
List, koji izlazi jedanput godišnje, ocenjen je visokom ocenom, imajući u vidu uzrast kojem je namenjen i kvalifikacije onih koji ga prave. Ne bez ponosa, Stanišić kaže da nije baš siguran da su jedini, ali je sigurno da u Srbiji ne postoji više od dve-tri škole koje kontinuirano toliko decenija izdaju svoj školski list.
U ovoj školi, ako je verovati direktoru, a nema razloga da mu ne verujemo, uspeh je postignut i zahvaljujući odnosima koji vladaju među zaposlenima, a u kojima nema ničeg naredbodavnog i sve se postiže dogovorom. Povišenog tona ovde nema, osim na probama đačkog hora. Bitno je naglasiti i to da nijedan kolega nije zatražio nešto, a da mu se nije izašlo u susret, kada su u pitanju seminari, stručno usavršavanje, učila i slične potrebe.
U skladu sa izgledom škole odvija se i rad prosvetnih radnika u ovoj izvanrednoj ustanovi. U jeku kvalifikacionih ispita učenika završnih razreda za upis u srednje škole svake godine se organizuje besplatno pripremanje učenika koji žele da učestvuju na tim ispitima i da svoje znanje provere ili unaprede.
Ipak, kao i svugde, ima onih koji se ističu više od drugih, a ima i ,,kukolja", kao u svakom žitu, samo što su ti ,,kukolji", prema rečima Stanišića, ovde vrlo mali i neznatni tako da su u ovom trenutku sasvim zanemarljivi.

BIBLIOTEKA ZA PRIMER
I Biblioteka, kao i sve ostalo u ,,Jovu Kursuli", prosto je preporođena i nedavno je proglašena najboljom bibliotekom među svim osnovnim i srednjim školama koje su u nadležnosti Centralne biblioteke. Biblioteka za sada raspolaže fondom od oko 11.000 knjiga, ali se traže mogućnosti da se taj broj bitno uveća, što će se uskoro i dogoditi, kaže Stanišić, i naglašava:
- Knjige će, svakako, stići, a kako ću to da platim, za sada ne znam.
No, i to je, valjda, jedan od principa kako se postiže uspeh, a koji se ovde pokazao veoma delotvornim. Stanišić kaže:
- Naravno, nije sve to moje delo, jer su i prethodnici dosta toga učinili i ostavili meni u nasleđe, a ja sam to što su mi ostavili, bar se nadam, unapredio i dogradio. Na osnovi prethodnika se bazirao moj dalji rad koji je doveo do ovoga što imamo. Svako društvo počiva na prosveti i zavisi od vaspitanja mladih generacija i njihovog stepena znanja. Prema tome, mi ,,fabrikujemo" naučnike, profesore, lekare... a kad smo toliko značajna institucija, što ne može da se pobije, zašto onda i društvo u materijalnom smislu ne obrati malo više pažnje školama?
Potrebna je pomoć društvene sredine i celokupne zajednice da bi nam škole bile ono što bi trebalo da budu, a u čemu je, čini se, OŠ ,,Jovo Kursula" otišla daleko ispred drugih pa sada može da služi kao svojevrstan primer uspešne organizacije u uslovima koji su za sve isti, ali ne i želja da se ustaljene navike menjaju, na dobrobit učenika i svih nas.

I LIČNOST JOVA KURSULE OBAVEZUJE
I mada to mnogima verovatno nije bilo bitno, zanimljivo je da su neke srpske veličine, decenijama zanemarivane ili tek samo reda radi pominjane, tek osamostaljenjem Srbije bljesnule u svom punom istorijskom značaju i sjaju. Jedan od takvih primera je i Jovo Kursula, za kojeg se slobodno može reći da je najpoznatija istorijska ličnost sa ovih prostora koja, nažalost, nije adekvatno vrednovana.
- Ponosni smo na to što nosimo ime jednog takvog junaka, koji se odlikovao takvom hrabrošću, pronicljivošću, čestitošću i svim ostalim osobinama koje krase pravog gorostasa srpske istorije, a koji je, kako deca uče, bio spreman da ne trepnuvši i život da za Srbiju i svoj narod - kaže Stanišić.