Značajna imovina vraćena u posed opštine
Program i javni oglas sa zatvorenim ponudama
Loša organizacija i pojedine zloupotrebe
Podsticaj proizvodnji, izvozu i zapošljavanju
,,Kasete” još prete
Pristupanje izradi plana uređenja Goča i Rudna
Crveni krst je bio i ostaje humanitarna organizacija
Sreća i zadovoljstvo u agoniji od života
Planeta bez cigareta
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, vaterpolo, fudbal, boćanje

DVADESET PETA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - IZVEŠTAJ O RADU OPŠTINSKOG JAVNOG PRAVOBRANILAŠTVA - piše Slobodan Rajić
Značajna imovina vraćena u posed opštine

   U drugom nastavku, a u trećem delu 25. sednice Skupštine opštine Kraljevo, održanom prošlog četvrtka, doneto je više značajnih odluka o dvadesetak preostalih tačaka dnevnog reda.
Odbornici su najpre, posle duže rasprave, usvojili Izveštaj o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva za 2006. godinu. I u samom Izveštaju, uvodnom izlaganju i raspravi potencirana su tri važna pitanja u radu ovog opštinskog organa.
Pre svega, Opštinsko javno pravobranilaštvo (OJP) je tokom prošle godine preduzelo niz mera i aktivnosti u zaštiti nacionalizovane, državne imovine, kojim po sadašnjem zakonu raspolaže opština. Veći broj tih dugotrajnih imovinskih sporova je završen, a kod jednog broja je sudski postupak pri kraju ili u toku. Tako je OJP uspelo da po utvrđenoj sudskoj proceduri u posed opštine vrati objekte bivšeg DP „Srbija” u Kraljevu, kafane i restorane „London”, „Jugoslavija”, „Pariz”, „Zelengora” i „Šumadija”, dok je za Turistički dom „Studenica” postupak veštačenja o ulaganjima u toku. Za pojedine od ovih objekata opština već od vlasnika naplaćuje i zakupninu, na primer za kafanu „Jugoslavija” 1.250, za „London” 1.200 i za „Šumadiju” 800 evra mesečno. Doneta je i pravosnažna presuda kojom se Multimedijalni centar „Kvart” obavezuje da opštini Kraljevo preda u posed bioskopsku salu sa pomoćnim prostorijama, uz nadoknadu troškova spora, a postupak izvršenja je u toku.
Po tužbi protiv bivšeg DP „Gvožđar”, sada AD „Novi Gvožđar”, dobijeni su imovinski sporovi i preduzeće je obavezano da opštini vrati poslovni prostor prodavnica „Tehnometal”, „Gvožđar”, „Zaštita rada” i „Metal”, kao i da plati opštini odgovarajuću zakupninu od 1. januara 2001. godine.
Od DP „Stoteks”, po zahtevu OJP, opština potražuje deset prodavnica - ,,Pozamenterija”, „Slavonija”, „Brazil”, „29. novembar”, „Uzor”, „Luvr” i druge. Rasprava po prigovorima sada AD „Stoteks” i OJP je završena i uskoro se očekuje presuda drugostepenog suda i o imovinskim i o novčanim zahtevima. Slična situacija je i sa objektima preduzeća „Hladnjača”, „Kablar”, „Kraljevo-invest”, „Obuća”, „Drvomiks” (proizvodna hala B „Mediapana”), kao i sa jednim brojem objekata koje koriste privatna lica i poslodavci.
U drugu grupu spadaju imovinsko-pravni predmeti po kojima OJP nije uspelo u postupanju pred sudom, a radi se prvenstveno o naknadi štete za eksproprisane nepokretnosti vlasnicima privatnog zemljišta radi izgradnje obilaznice prema Ratini, vodosnabdevanja i kanalizacije u Žičkom i Konarevskom polju i drugih opštinskih investicija koje se grade preko Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo”. I dalje su prisutne obaveze opštine Kraljevo kao dužnika drugog reda umesto zemljoradničkih zadruga koje su otišle u stečaj ili likvidaciju, prema poveriocima i strankama koje imaju pravosnažna sudska rešenja za oduzeto a nevraćeno zemljište po PZF-u i konfiskacijom, počev još od 1991. godine. Ovi postupci su pred Komisijom za vraćanje zemljišta završeni 2001. godine, a opština je po tim osnovama isplatila 8,1 milion dinara.
Najzad, u treću veću grupu predmeta spada veliki broj tužbi građana za naknadu štete nastale kao posledica ujeda pasa lutalica. U toku 2006. godine protiv opštine su podnete 42 tužbe (pet za maloletna lica) sa zahtevima za isplatu 7,5 miliona dinara, bez troškova veštačenja, takse, zastupanja i drugih sudskih troškova, pa bi ovaj zahtev verovatno dostigao cifru od deset miliona dinara!? OJP je, međutim, u postupcima pred sudom uspelo da zaključi 37 sudskih i jedno vansudsko poravnanje, pa je na ime novčane naknade opština isplatila ukupno 3,9 miliona dinara, pojedinačno od 70.000 do 579.000 dinara. Pošto se, po obrazloženju predstavnika OJP, ovaj negativni trend nastavlja, pa je u proteklom periodu 2007. godine podneto još oko 200 tužbenih zahteva, problem pasa lutalica izazvao je široku i posebnu raspravu na sednici. U raspravi je, pored ostalog, ukazano na veliki raskorak između zakona koji štite domaće životinje, pa i pse lutalice, i propisa koji štite građane od njihovih napada i ujeda. Rečno je i da je opština ovaj posao poverila JKP „Čistoća”, da je izgrađen i azil za pse lutalice koji je koštao 9,5 miliona dinara, ali da na taj način problem nije rešen. Rečeno je da ovo nije problem samo opštine Kraljevo i ukazano je na iskustva nekih drugih gradova u Srbiji (Niš), gde su formirani čak i „krizni štabovi” za rešavanje ovog problema. Posebno je naglašen nesavestan odnos većeg broja građana prema ovom problemu, kako u gradu tako i na selu, ali i na neadekvatan odnos države, skupe vakcinacije i kastriranje pasa, s jedne strane, a nepreduzimanje mera protiv nesavesnih građana. Ukazano je i na mogućnost zloupotrebe ovakvih slučajeva od jednog broja građana za dobijanje odštete. Pored ostalog, predloženo je da se prilikom vakcinacije pasa, kao u drugim evropskim državama, izvrši i njihovo markiranje, uz napomenu da bi se opštini više isplatilo da plati taj posao umesto vlasnika nego da plaća visoke iznose odšteta po tužbama. Rasprava je zaključena informacijom predstavnika Opštinske uprave da su u pripremi nove odluke kojima bi se problem pasa lutalica i držanja „kućnih ljubimaca” uopšte rešio na novi, kvalitetniji način.
U raspravi je, osim što je pohvaljen rad OJP, ponovo zatražen izveštaj o celokupnoj imovini kojom raspolaže opština i načinu njenog korišćenja i ukazano na mogućnost drugačijeg korišćenja, umesto davanja u zakup, za nove investicije i zapošljavanje (kao primer naveden „Mediapan”). Najzad, i samim izveštajem, a i u raspravi, naglašen je nerešen zakonski i materijalno-finansijski status Opštinskog javnog pravobranilaštva, koje je sada smešteno u neuslovnoj prostoriji u hodniku zgrade opštine i bez potrebne opreme i drugih uslova za rad, uz ocenu da te probleme treba odmah rešiti.

KADROVSKA POSTAVLJENJA U OJP KRALJEVO
Uz obrazloženje da je Skupština opštine još 11. oktobra 2004. godine donela Odluku o opštinskom javnom pravobranilaštvu, a da pravobranilac i njegovi zamenici nisu formalno izabrani, na predlog odborničke grupe G 17 plus, ova tačka je uvršćena u dnevni red Skupštine. Pošto je dr Miloš Babić, uz napomenu da je izveštaj o radu OJP za prošlu godinu usvojen jednoglasno i da „tim koji dobro radi ne treba menjati”, dao i formalan predlog, za opštinskog javnog pravobranioca izabrana je Mila Šćepović, za njene zamenike Miroslav Milićević i Dejan Marković, koji su i do sada obavljali ove dužnosti.

DAVANJE U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA
Odbornici su doneli Odluku o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora, uz obrazloženje da je važeća odluka u toj oblasti prevaziđena donetim novim republičkim i opštinskim propisima. Ovom Odlukom se uređuje način davanja u zakup i na korišćenje poslovnog prostora koji je državna svojina, a čiji je korisnik i upravljač opština Kraljevo.
Prema tekstu Odluke, Skupština opštine Kraljevo na predlog predsednika opštine donosi odluku o davanju u zakup i na korišćenje ovog poslovnog prostora i druge odluke u vezi sa njegovim raspolaganjem. „Prostor se daje na period od pet godina, odnosno do sprovođenja denacionalizacije”, dok je predsednik opštine nadležan za donošenje odluka vezanih za održavanje, rekonstrukciju i adaptaciju ovog poslovnog prostora. Regulisano je i da Odeljenje za urbanizam vodi sve podatke i evidencije o ovom prostoru. Poslovni prostor se izdaje u zakup putem licitacije najpovoljnijem ponuđaču koju sprovodi posebna komisija koju je obrazovao predsednik opštine, koji po sprovedenom postupku zaključuje i ugovor sa zakupoprimcem, a ugovor postaje pravosnažan po pribavljanju saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije. Odlukom su u više članova navedeni svi detalji ugovaranja zakupa, a posebnim poglavljem svi detalji davanja ovog prostora na korišćenje na određeno vreme bez obaveze plaćanja naknade.

DVADESET PETA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO
Ostale odluke

IZMENE U ODLUCI O AUTO-TAKSI PREVOZU
Donetom Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o auto-taksi prevozu uvažen je zahtev Udruženja preduzetnika opštine - Sekcije taksi prevoznika da i „preduzetnik može da obavlja taksi prevoz sa više vozila koji ispunjavaju zakonom propisane uslove”, kao i da se prelazni period od šest meseci za primenu kompletne Odluke koji ističe 9. septembra produži do kraja ove godine. Uz ovu odluku usvojena su i dva radna zaključka koje je predložio odbornik Vukomir Mitrović: da saobraćajna policija pojača kontrolu dozvola za bavljenje taksi prevozom putnika i o tome obavesti saobraćajnu inspekciju i da vozila registrovana kao taksi vozila na teritoriji drugih opština ne mogu obavljati taksi prevoz putnika na teritoriji opštine Kraljevo.

OPŠTINSKA STAMBENA STRATEGIJA
Skupština je usvojila Odluku o donošenju Opštinske stambene strategije za period 2007-2012. godine, koja je, kako je u ime predlagača obrazložio mr Jovan Nešović, šef OG G17 plus, u Opštinskoj stambenoj agenciji već urađena krajem prošle godine uz pomoć stručnjaka UN-Habitata. Na ovaj način opština Kraljevo će među prvima od dva grada i pet opština u Srbiji, obuhvaćenih ovim projektom, dobiti ovakav dokument i time ići u susret novom Zakonu o socijalnom stanovanju, ali i participaciji u budzetu Republike i međunarodnim fondovima za ovu namenu.

POLEMIKA MEĐU RADIKALIMA
Predlog Opštinskog odbora SRS Kraljevo da se za zamenika člana Opštinske izborne komisije izabere Mladen Martić, izazvala je burnu polemiku između odbornika Srpske radikalne stranke (Predrag Fakin, Vito Dmitrović, Slobo Radović) i odbornika noivoformirane odborničke grupe „Slobodni radikali” (Vojislav Janićijević, Ivan Damljanović). Pale su i krupne reči i optužbe, a na kraju, zbog velikog broja uzdržanih, odluka nije doneta (iako je Predrag Fakin rekao da je to „nemoguće i nestatutarno”), a nije prihvaćen ni predlog OG „Slobodni radikali” da delegiraju svog zamenika člana Opštinske izborne komisije, uz tumačenje da to pravo nemaju odborničke grupe.
Inače, od kadrovskih pitanja donete su još odluke o razrešenju i imenovanju člana Nadzornog odbora Doma kulture „Ribnica” (umesto Vladete Obradovića imenovan Tomislav Šćepanović) i člana UO Fondacije „Petar Bogavac - Anđelko Savić” (umesto prof. dr Miomira Vukićevića, koji je razrešen na lični zahtev, imenovan dr doc. Radojica Đoković).

NAKNADE ZA TEHNIČKE SEKRETARE
Posle burne i polemične rasprave i brojnih tumačenja odbornici su, na predlog OG SPO, doneli zaključak da se predsednik Skupštine opštine ovlasti da potpiše ugovore, a predsednik opštine da obezbedi isplatu naknade za tehničke sekretare odborničkih grupa u iznosu od 800.000 dinara. Predlog OG SPO da se izmenama budzeta opštine za 2007. godinu predvide sredstva za naknadu za predsednike mesnih zajednica u iznosu od 4.700.000 dinara uzdržavanjem od glasanja nije prihvaćen, jer je obrazloženo da će ta sredstva biti obezbeđena posle izbora predsednika MZ rebalansom budzeta opštine.

HUMANOST
Skupština je, na predlog odbornika Milorada T. Bulatovića, jednoglasno donela zaključak kojim se svi odbornici odriču naknade za rad u Skupštini opštine Kraljevo u visini jedne odborničke dnevnice u korist Milana Vučkovića, nesrećno stradalog učenika ESTŠ, u svrhu njegovog daljeg lečenja.

ODLUKE O POSTAVLJANJU KIOSKA I MANJIH MONTAŽNIH OBJEKATA NA JAVNIM POVRŠINAMA - piše Slobodan Rajić
Program i javni oglas sa zatvorenim ponudama

   Na 25. sednici Skupštine opštine, posle duže rasprave, doneta je Odluka o postavljanju kioska na javnim površinama. Prema obrazloženju, „razlog za donošenje ove Odluke je potreba da se ova oblast uredi na nov način” s obzirom na to da su sadašnji kiosci postavljeni na osnovu Odluke koja je doneta još 1990. godine, i to na period od pet godina produžen za još godinu dana i „na osnovu Programa o postavljanju kioska iz 1997. godine, takođe na period od pet godina, koji se više ne može produžavati, tako da je za sve lokacije istekao rok korišćenja”.
Donetom novom Odlukom propisani su „postupak i uslovi za postavljanje i uklanjanje kioska na javnim površinama na teritoriji opštine Kraljevo, kao i da se za korišćenje javnih površina za postavljanje kioska plaća zakupnina koja će biti prihod budzeta opštine Kraljevo namenjen za uređenje javnih površina”. Odlukom se takođe predviđa donošenje novog Programa, koji će utvrditi lokacije za postavljanje kioska i da se sva mesta daju u zakup putem javnog oglasa. Prema tekstu nove Odluke, pored ostalog, „kiosk predstavljaju manji ulični paviljoni, mobilan industrijski proizvod, maksimalne bruto površine od šest do osam kvadratnih metara u ekstra, prvoj i drugoj zoni, a u ostalim zonama do 12 metara kvadratnih, koji služi za prodaju različitih vrsta robe i pružanje usluga, kao i ulični nameštaj, koji se postavlja na javnim površinama i opremljen isključivo električnom energijom i PTT instalacijama”. Detaljno je navedeno šta se u njima može prodavati, od štampe i cigareta, do „druge sitne robe koja ne zahteva magacinski prostor”.
Propisano je da početnu visinu zakupnine, na predlog Odeljenja za privredu i finansije, utvrđuje predsednik opštine Kraljevo, odlukom o raspisivanju oglasa, i da se ta cena određuje po zonama i u zavisnosti od opremljenosti, uzimajući u obzir visinu zakupnine prostora na datoj lokaciji. Predsednik opštine može o početnoj ceni zatražiti i mišljenje Opštinskog veća, a na sličan način usklađuje se visina zakupnine sa rastom cena na malo. Program za postavljanje kioska koji sadrži tekstualni i grafički deo takođe donosi predsednik opštine, na osnovu predloga Odeljenja za urbanizam i Direkcije za planiranje „Kraljevo”, a njime se utvrđuju mesta za postavljanje, broj, obim i izgled kioska, i polazi od potrebe za pojedinim sadržajima i delatnostima. Postavljanje kioska na gradskoj pijaci uređuje se oslukom JKP „Pijaca”.
Članom 11. Odluke je regulisano da se kiosci postavljaju „od strane pravnih i fizičkih lica na osnovu zakona i ove Odluke, i to putem prikupljanja zatvorenih pisanih ponuda javnim oglasom”. „Izuzetno, predsednik opštine može dati u zakup neposrednom pogodbom za potrebe ratnih vojnih invalida, kao i članovima porodica poginulih u ratu u periodu 1991-1999. godine, po početnoj ceni zakupnine najviše 10 odsto od ukupnog broja mesta utvrđenih Programom postavljanja kioska”. Postupak raspisivanja oglasa sprovodi petočlana komisija koju imenuje predsednik opštine. Detaljno su navedeni podaci koje sadrži javni oglas koji se „objavljuje u lokalnom ili nekom dnevnom listu, a može se objaviti i u elektronskim medijima”. Rok za podnošenje prijava je 15 dana, a ponude u zatvorenim kovertama podnose se Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo i komunalne delatnosti. U daljem tekstu Odluke detaljno je razrađen postupak razmatranja prispelih ponuda pred komisijom. Članom 18. regulisano je utvrđivanje redosleda prvenstva, tj. najpovoljnijih ponuda za svako mesto, i ono se vrši bez prisustva zainteresovanih lica, a „najpovoljniji ponuđač je učesnik koji je ponudio da plati najveći mesečni iznos zakupnine za korišćenje javne površine”. „Ako na lokaciji postoji kiosk, prednost ima ponuđač, bez obzira na redosled, koji prihvati visinu najpovoljnije ponude, ako podnese dokaz da je postojeći kiosk imao odgovarajuću dozvolu (ugovor sa bivšim Fondom za građevinsko zemljište)”. „Ukoliko najpovoljniji ponuđač odustane od ponude do konačnosti odluke o dodeli, mesto će se dodeliti sledećem najpovoljnijem ponuđaču prema redosledu prvenstva kloji je utvrdila komisija”. Mesta se izdaju na rok od pet godina. Posle okončanja postupka komisija sačinjava predlog odluke o dodeli mesta za kioske i zajedno sa zapisnikom dostavlja ga predsedniku opštine, koji donosi odluku o dodeli u roku od 15 dana, koja se zatim dostavlja učesnicima oglasa i Direkciji za planiranje „Kraljevo”, koja vodi sve potrebne evidencije vezane za korišćenje javne površine i zaključuje ugovor o korišćenju navedene javne površine, čiji su detalji razrađeni u više članova nove Odluke. Odobrenje izdaje nadležni organ uprave, kontrolu i nadzor nad sprovođenjem kompletne Odluke vrši Opštinska uprava preko komunalnog inspektora, protiv čijeg rešenja se može izjaviti žalba Opštinskom veću Kraljevo u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Odlukom su predviđene i kaznene odredbe, koje se u novčanom iznosu za prekršaje kreću od 5.000 do 500.000 dinara za pravna, odnosno 2.500 do 250.000 dinara za preduzetnike, i od 500 do 25.000 dinara za fizička lica.
Odlukom je propisano i da će Program za postavljanje kioska po odredbama ove Odluke biti donet u roku od 90 dana od njenog donošenja, a prelaznim i završnim odredbama propisano je i da „ukoliko se pojedine lokacije za postavljanje kioska ne dodele putem oglasa ili neposrednom pogodbom, a na toj lokaciji već postoji kiosk, isti će biti uklonjen”.
U raspravi na sednici, pored podnosioca amandmana, učestvovao je i odbornik Slobo Radović (SRS), koji je pored ostalog istakao da je i Program postavljanja kioska trebalo da bude sastavni deo Odluke, da zbog „zatvorenih koverata” postoji mogućnost da većinu kioska zakupe „tajkuni” i da vlasnici kioska čije porodice godinama i decenijama žive od te delatnosti opravdano strahuju za svoju dalju egzistenciju. Radović je, kao i veći broj drugih opozicionih odbornika, nevezano za dnevni red, zatražio od predsednika opštine i predsednika Skupštine da sazovu vanrednu sednicu o situaciji u „Magnohromu”.
Skupština je usvojila i novu Odluku o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim površinama. Ovom Odlukom detaljno je regulisano formiranje letnjih bašta, i postavljanje i uklanjanje bilborda, svetlećih reklama - siti lajtova, tendi, perdi, restorana na vodi, autobuskih stajališta i drugih objekata i uređaja. Kako je obrazloženo, ovako kompletna Odluka se prvi put našla pred odbornicima Skupštine opštine, a posebna novina je postavljanje bilborda i svetlećih reklama, koji su do sada postavljani po Programu iz 1990. godine, rokovi su im davno istekli i sada treba da se donese novi Program i sprovede postupak izdavanja dozvola po javnom oglasu. Novost je i regulisanje načina postavljanja splavova i restorana na vodi, kojih je sve više na kraljevačkim rekama. U raspravi je učestvovala LJuba Radeta, šef Odborničke grupe SPS-a, koja je, kao i kod Odluke o postavljanju kioska na javnim površinama, stavila primedbu na postupak javnog oglasa sa zatvorenim kovertima-ponudama, čime se, kako je rekla, zbog „netransparentnosti” otvara mogućnost sumnji u pravičnost postupka.

NEPRIHVAĆENI AMANDMANI
Posle kraće rasprave, većinom glasova nisu usvojena četiri amandmana koje je odbornička grupa SPS-a podnela na tekst predloga Odluke, a čija je suština, kako je obrazložila LJuba Radeta, šef ove Odborničke grupe, da se prihvate neke opravdane primedbe i zahtevi sadašnjih vlasnika i korisnika kioska i „postupak njihove dodele učini što pravičnijim i zakonitijim”. Amandmanima je, pored ostalog, predloženo da se postupak dodele kioska vrši „putem usmene javne licitacije“ (a ne javnim oglasom sa zatvorenim kovertima) i na taj način omogući puna transparentnost u radu i smanji mogućnost proizvoljnosti u donošenju odluka, da se članom 18. predvidi mogućnost da visina ponude mora biti realna, odnosno ponuđena i prihvaćena, kako bi se izbegla moguća nepravilna ponašanja u postizanju iznosa zakupnine, da prvenstvo na određenu lokaciju imaju lica koja na toj lokaciji već imaju kiosk i rade duži niz godina, o tome imaju dokaze i prihvate cenu naknade i da se briše odredba o „dokazu o uplati avansa za troškove uklanjanja kioska”, jer time svi „plaćaju kaznu unapred kao krivi”.

REAGOVANJE NA SKUPŠTINSKU ODLUKU
Diskriminacija!

   Obraćamo Vam se sa primedbama na Odluku o postavljanju kioska na javnim površinama, koja je doneta na poslednjoj sednici Skupštine opštine Kraljevo 31.05.2007. godine.
Mi, kao vlasnici radnji, na sastanku održanom 05.06.2007. godine, zaključili smo da smo na neki način diskriminisani donošenjem pomenute odluke, ili prostim jezikom rečeno, dovedeni u situaciju da je naš dugogodišnji rad na postojećim lokacijama bukvalno zanemaren, bez obzira na činjenicu da mi upošljavamo jednu malu fabriku ljudi koja je dugi niz godina donosila prihod opštinskom buyetu.
Mi se ne protivimo donošenju Odluke koja je davno trebalo da bude doneta, upravo zbog naše poslovne neizvesnosti, jer nismo bili u mogućnosti da se više angažujemo na izgledu samih kioska, kao ni uređenju tih javnih površina koje zauzimamo, jer nismo znali do kada ćemo biti na tim lokacijama. Odluka je trebalo da bude doneta tako da nama, postojećim vlasnicima, omogući dalji rad po početnoj ceni zakupnine, koja se već u članu 7. stav 1. pominje, a ne putem zatvorenih ponuda, koja se pominje u stavu 1. član 11. Ovo obrazlažemo time što smo do sada mnogo novca uložili kako bismo obavljali delatnost kojom se bavimo (fiskalne kase, licence, raznorazne dozvole, saglasnosti...), kao i time da upošljavamo radnike koji su iz raznoraznih razloga ostajali bez posla u društvenim preduzećima, a da ne pominjemo činjenicu da među nama postoji dosta vlasnika radnji koji svoju delatnost obavljaju porodično, što znači da bi ostajanjem bez lokacije i mogućnosti za dalji rad ostali i bez osnovnih sredstava za život.
Na istoj sednici ste doneli i Odluku o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim površinama, gde ste pod br. 5 doneli Odluku o autobuskim stajalištima u gradskom području i u okviru tih stajališta takođe predvideli postavljanje kioska koji će se baviti sličnom delatnošću kojom se mi bavimo, a u članu 52. te iste Odluke ste im omogućili rad i zakup javne površine na 10 godina, a u Odluci o postavljanju kioska, u članu 21. stav 3, dodelili ste zakup javne površine na pet godina. KAKO???
Istom Odlukom ste predvideli i zamenu kioska i, ukoliko tako i bude, a ostane Odluka o korišćenju javne površine na pet godina, KOJI JE NAŠ finansijski efekat ulaganja u nove prodajne objekte?
U članu 25. već pomenute Odluke obavezali ste nas da uplatimo određena sredstva unapred zarad troškova uklanjanja kioska ukoliko se ukaže potreba za to, na zahtev nadležnog organa, što smatramo kao naplatu prekršaja koji nismo napravili, da biste već u članu 28. obavezali investitora radova da plati troškove privremenog izmeštanja kioska ukoliko se za to ukaže potreba.
Kao zaključak predlažemo sledeće:
• doneti Odluku da, ako na lokaciji postoji kiosk, prednost zakupa po ceni zakupa koju je odredio predsednik opštine Kraljevo na predlog Odeljenja za privredu i finansije imaju vlasnici radnje koji su na postojećim lokacijama registrovali radnju najkasnije do dana donošenja odluke, što dokazuju svojim rešenjem o registraciji koju su dobili od Agencije za privredne registre Republike Srbije
• doneti Odluku da zakup javne površine bude 10 godina, kao što je to doneto u Odluci o autobuskim stajalištima
• izbrisati u Odluci predlog iz člana 25. o obavezi avansiranja uklanjanja kioska, jer taj trošak, podrazumeva se, snosi investitor koji izvodi radove na lokaciji zauzeća javne površine
• objediniti trošak zakupa i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta u jednu obavezu, jer se ne može plaćati i jedno i drugo.
Ukoliko ne uvažite naše primedbe i zahteve, bićemo prinuđeni da VAŠU ODLUKU i naše primedbe predstavimo nadležnom pravosudnom organu.
Vlasnici samostalnih trgovinskih radnji (kioska)

OPŠTINSKI ODBOR SRS KRALJEVO O IZBORIMA U MESNIM ZAJEDNICAMA - piše Slobodan Rajić
Loša organizacija i pojedine zloupotrebe

   Sutradan po održavanju drugog kruga izbora za savete mesnih zajednica, tim povodom, Opštinski odbor Srpske radikalne stranke Kraljevo na konferenciji za novinare oštro je reagovao tvrdeći da ti izbori nisu organizovani kako treba i da je čak bilo pojedinih zloupotreba glasanja od prestavnika vladajuće koalicije. Opštinski odbor SRS Kraljevo je zaključio, kako je istaknuto, da predsednik opštine i organizatori izbora nisu blagovremeno i na pravi način obavestili građane o značaju ovih izbora za svakodnevni život i rešavanje njihovih problema na seoskom i gradskom području.
- S obzirom na to da je na terenu došlo i do zloupotrebe položaja i da su pojedeine političke partije iz takozvanog „demokratskog bloka” i vladajuće koalicije već imale odštampane liste kandidata za savete mesnih zajednica, građani nisu mogli da ispolje svoju građansku inicijativu i da u savete mesnih zajednica izaberu najkvalitetnije ljude - istakla je pored ostalog Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik Opštinskog odbora SRS Kraljevo.
Rečeno je i da je „funkcija predsednika mesne zajednice po novoj odluci plaćena i da je to bio razlog za politizaciju izbora u mesnim zajednicama” i da su „u savete pojedinih mesnih zajednica izabrani ljudi koji su u direktnoj vezi sa sadašnjom lokalnom vlašću u Kraljevu” i tako „te mesne zajednice dovedene u povlašćeni položaj u odnosu na ostale mesne zajednice”. Posledica svega toga, kako je zaključeno, „biće neravnomeran i neravnopravan razvoj mesnih zajednica”, a takva situacija bila je i u prethodnom periodu kada „nepodobne” mesne zajednice nisu mogle na pravi način da rešavaju životne probleme svojih građana. Ovim povodom Vesna Nikolić-Vukajlović je uputila i poruku građanima kraljevačke opštine u kojoj, između ostalog, ističe:
- Kako uskoro dolaze redovni lokalni izbori, a mogući su i parlamentarni, Srpska radikalna stranka se ozbiljno sprema da konačno preuzme lokalnu vlast i zato molimo za vašu punu saradnju, a sve u cilju rešavanja vaših problema vezanih za organe lokalne vlasti.
Kraljevački radikali pozvali su na kraju građane da svoje primedbe i pimere uskraćivanja građanskih prava dostave Opštinskom odboru ove stranke.

SAOPŠTENJE GRUPE NEZADOVOLJNIH ČLANOVA SRS U KRALJEVU
Štrajk glađu i cepanje članskih knjižica

   Redakciji „Ibarskih novosti” dostavljeno je saopštenje, kako je navedeno, „grupe nezadovoljnih članova SRS”, u kojem se kaže:
„Grupa članova i aktivista Srpske radikalne stranke, nezadovoljna radom i ponašanjem v. d. rukovodstva OO SRS Kraljevo, u cilju odbrane ideje i programa prof. dr Vojislava Šešelja i SRS, stupila je 4. juna 2007. godine u štrajk glađu u prostorijama Opštinskog odbora SRS.
Takođe, jedan od razloga ovog štrajka je bio suspendovanje i isključivanje članova SRS, aktivista i predsednika mesnih odbora na nelegalan nači, suprotan proceduri i Statutu SRS.
Posle neuspelih višečasovnih pregovora sa rukovodstvom stranke i nerazumevanja Opštinskog odbora i vrha stranke članovi štrajkačkog odbora SRS su „pocepali” svoje članske karte i sami se isključili iz SRS.
Štrajkački odbor: Borislav Đuričić, Čedomir Vranić, Predrag Ristić, Ivan Otović, Ilija Otović, Davor Ilić.

REAGOVANJE
Zbor bez dnevnog reda

   Prošle nedelje održani su izbori u MZ Roćevići u Roćevićima, za izbor Saveta mesne zajednice
Predsednik MZ predsedavao je sa članovima verovatno samoizabranim, bez dnevnog reda, samo izbor članova saveta. Dnevni red nije uopšte ni utvrđivan. Tako nije podnet ni izveštaj o radu u prethodnom mandatu, pa se zbor pretvorio u pijac, ne zna se ni ko je diskutovao, ni ko je koga predlagao.
Izveštaj o prethodnom radu je morao biti podnet kako bi građani znali šta je učinjeno i šta treba predložiti savetu u novom mandatu (koje propuste otkloniti, jer ih je bilo).
Jer građani u mesnoj zajednici mnogo čime nisu zadovoljni. Primera radi ukida im se radnik farmaceut u apoteci pa sada za lekove moraju ići u Kraljevo. Takođe radnik u pošti je malo prisutan jer delimično radi u pošti i sam nosi poštu u tri sela, . Sve ovo morao bi da zna bivši predsednik MZ, koji je bio dužan da obavesti i građane MZ.
Grupa građana iz Roćevića

ODRŽAN DRUGI KRUG IZBORA U MESNIM ZAJEDNICAMA
Nešto bolji odziv uz jedan broj žalbi

   U nedelju, 3. juna, održani su ponovljeni izbori u mesnim zajednicama na području opštine Kraljevo. Od ukupno 68 mesnih zajednica, koliko ih ukupno ima u kraljevačkoj opštini, drugi krug izbora održan je u 50 mesnih zajednica u kojima izbori nisu uspeli u prvom krugu, održanom 20. maja. Mesne zajednice su na zborovima građana razmatrale izveštaje o proteklom radu i birale savete MZ koji broje od 7 do 15 članova.
Prema podacima iz Odseka za rad sa mesnim zajednicama, na ponovljene izbore u mesnim zajednicama izašao je nešto veći broj građana. Procentualno, prema broju stanovnika, izbornim zborovima građana prisustvovao je veći broj birača na seoskom nego na gradskom području. Ovog puta, shodno opštinskoj Odluci o obrazovanju i određivanju područja MZ i statutima MZ, procedura izbora je bila jednostavnija, jer se na kvorum od 10 odsto birača čekalo pola sata, a zatim pristupilo činu izbora.
Do sada je sa ponovljenih izbora stiglo petnaestak zapisnika, ali, prema najavama, jedan broj mesnih zajednica čeka da se konstituišu novi saveti, pa da onda istovremeno dostavi zapisnike. Međutim, kao i kod prvog izbornog kruga, i na ponovljene izbore uložen je jedan broj žalbi građana na legitimnost izbornog postupka. Do sada je uloženo desetak takvih žalbi i njih će razmatrati Opštinsko veće Kraljevo u najkraćem roku i, ako zaključi da su opravdane, u svim tim mesnim zajednicama predsednik opštine doneće odluku da se izbori opet ponove.
Prema propisima, svi saveti mesnih zajednica konstituišu se u roku od osam dana od dana sprovedenih izbora, prvu konstitutivnu sednicu saziva predsednik saveta MZ iz prethodnog saziva, a kvorum je prisustvo većine od ukupnog broja članova saveta MZ. Na prvoj sednici saveta iz redova članova saveta biraju se predsednik i zamenik predsednika saveta mesne zajednice. Mandat novoizabranih saveta traje četiri godine.

U KRALJEVU ODRŽAN PRVI SAJAM MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA
Podsticaj proizvodnji, izvozu i zapošljavanju

   • Na sajmu u Hali sportova u Kraljevu proizvode i usluge predstavilo 49 izlagača sa područja Raškog i Moravičkog okruga, a u Privrednoj komori održani stručni skup i susreti privrednika četiri regiona • Privrednu manifestaciju otvorio Stojan Jeftić, v. d. predsednika Privredne komore Srbije, koji je istakao i da jedan od prioriteta Vlade Srbije treba da bude podsticanje izvoza

   U organizaciji kraljevačke Regionalne privredne komore i pod pokroviteljstvom opštine, u Kraljevu je 6. i 7. juna održan Prvi sajam malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. U ovdašnjoj Hali sportova proizvodima i uslugama predstavilo se 49 izlagača sa područja RPK Kraljevo, odnosno Raškog i Moravičkog okruga, mada je interesovanje bilo znatno veće, ali je limitirajući faktor bio odgovarajući sajamski prostor. Na Sajmu su učestvovali i predstavnici jednog broja republičkih institucija i banaka. Pored toga, prvog dana, u RPK Kraljevo, održan je stručni skup o podršci malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu. Na skupu su predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Nacionalne službe za zapošljavanje, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i drugih republičkih institucija privrednike informisali o najnovijim zakonskim rešenjima i merama za podsticanje privrednog razvoja, proizvodnje i zapošljavanja. U cilju promovisanja privrednih kapaciteta kraljevačkog regiona, ali i sklapanja konkretnih poslovnih aranžmana i dogovora o daljoj saradnji, drugog dana Sajma održan je i susret privrednika sa područja RPK Pančevo, Valjevo i Kragujevac i privrednika sa područja RPK Kraljevo.
Prvi sajam preduzetništva u Kraljevu svečano je otvorio Stojan Jeftić, vršilac dužnosti predsednika Privredne komore Srbije, koji je tom prilikom rekao da nisu dovoljni samo napori Privredne komore, već su potrebni i podsticaji Vlade Srbije, kao i novi propisi usklađeni sa evropskim, kako bi se naša privreda brže razvijala.
- Potrebno je stvaranje jedne filozofije da je uslov opstanka izvoz, a to u našoj zemlji još nismo dosegli. Zato naša poruka Vladi odavde treba da bude da mora da učini sve da izvozu da prioritet - posebno je naglasio tom prilikom Jeftić.
U ime organizatora i pokrovitelja izlagače i goste na Sajmu pozdravili su Mladomir Novaković, predsednik RPK Kraljevo, i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji su pored ostalog istakli da je osnovni cilj ove prve sajamske manifestacije u Kraljevu promocija privrednih društava, razvoja preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, kao i upoznavanje privrednika sa podsticajnim merama republičkih institucija, a krajnji cilj rešavanje ogromnog problema nezaposlenosti.
- Ojačavanjem malih i srednjih preduzeća mesto za rad naći će mnogi ljudi koji trenutno bezuspešno „obijaju pragove” nekih privatnih i javnih preduzeća i nalaze se na marginama života iz prostog razloga što nemaju obezbeđenu svakodnevnu egzistenciju - istakao je dr Miloš Babić na otvaranju Sajma.
Inače, na Sajmu u Kraljevu proizvode i usluge predstavili su izlagači koji se bave preradom plastičnih masa, javne rasvete, termotehnike, obradom metala, proizvodnjom nameštaja, hemijske, tekstilne i porehrambene industrije. Posebna atrakcija bili su preduzetnici koji se bave domaćom radinošću i starim zanatima.
- Naša želja je bila da organizacijom ovakvih sajamskih manifestacija doprinesemo razvoju i afirmaciji malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i promociji njihovih proizvoda i usluga. Naravno da u tome ne bismo uspeli da nismo imali puno razumevanje i podrušku opštine Kraljevo - rekao je Mladomir Novaković, predsednik RPK Kraljevo.
Dvodnevni sajam u Kraljevu posetio je veliki broj građana Kraljeva i okoline.

PROBLEMI POSLE PRIVATIZACIJE KRALJEVAČKOG „JASENA”
Protest otpuštenih radnika

   Ispred kapija AD „Jasen” u Kraljevu prošlog ponedeljka protestovala je grupa ovog nekadašnjeg društvenog preduzeća, koji su od sadašnjeg vlasnika dobili otkaz jer nisu potpisali ponuđeni novi ugovor o radu.
   Sada već bivši radnici „Jasena” smatraju da su oštećeni po više osnova. Kako kažu, oni godinama nisu dobijali zarade, a nakon privatizacije novi vlasnik im je ponudio posao pod uslovom da potpišu nove ugovore o radu bez uplate zaostalih potraživanja. Ovi radnici ističu i da im je početkom maja ponuđen novi ugovor o radu i da se oni nisu složili, jer im je u prvom članu navedeno da se odriču svih potraživanja. Navode i da su početkom ovog meseca, kad su im uručena rešenja o otkazu, ostali radnici koji su ugovor potpisali ,,dobili nekakva nova rešenja kojim su raspoređeni na nekakve poslove”.
   Novi direktor AD „Jasena” Milan Koprivica, međutim, u pisanoj izjavi dostavljenoj TV Kraljevo, navodi, pored ostalog, da je „novi ugovor o radu radnicima ponuđen na potpisivanje jer je prethodni kolektivni ugovor o radu prestao da važi po sili zakona”. Novi ugovor o radu, inače, potpisalo je 90, a odbilo da potpiše 36 radnika. Koprivica dodaje da u ugovoru postoji član koji radnike štiti od eventualnih nepravilnosti, kao i da radnik mora da najpre potpiše ugovor, a potom da sudski štiti svoja prava. On takođe izjavljuje da je jedan broj zaposlenih zaključio sa poslodavcem vansudsko poravnanje, u kome su utvrđeni dinamika i iznosi plaćanja onoga što „Jasen” duguje radnicima po osnovu pravosnažnih presuda. Napominje i da su radnici pozvani da se vrate na posao, budući da novi vlasnik „Jasena”, preduzeće „Ekoteks” iz Beograda, želi da pokrene proizvodnju, razvije i proširi delatnost. Novi direktor „Jasena” ocenjuje i da su mnoge sudske presude donete u korist radnika bez ikakvog raspravljanja zbog propusta prethodnog rukovodstva preduzeća.
   Otpušteni radnici najavljuju da će nastaviti protest.

U SAMAILIMA OD KASETNIH BOMBI OČIŠĆENO 28 HEKTARA NJIVA I LIVADA
,,Kasete” još prete

   • Čišćenje terena koje je uspešno obavio ,,Doking" iz Zagreba, finansirala američka vlada sa 350.000 evra • U ovom pomoravskom selu pod kasetnim bombama još oko 25 hektara

   Predajom certifikata, koji je Predragu Leševiću, predsedniku MZ Samila, uručio Goran Gačnik, direktor ITF - Međunarodne fondacije za razminiranje, okončano je čišćenje 28 hektara njiva i livada, kao prve od nekoliko lokacija u ovom pomoravskog selu koje su u NATO bombardovanju 1999. godine bile, maltene, zatrpane - kasetnim bombama!
Prema projektu koji je, posredstvom ITF, finansirala američka vlada sa 350.000 evra, svih 28 hektara uspešno su i za samo 30 dana ,,pročešljali" pirotehničari firme ,,Doking razminiranje" iz Zagreba. Ovaj opasan posao zagrebačka firma, sa brojnim međunarodnim referencama, koja je ,,pročešljala" Kopaonik, pa i neka druga područja po Srbiji, takođe je dobila na međunarodnom konkursu.
Mada je ista ova površina u Samailima posle bombardovanja već bila čišćena, ali samo površinski, na njoj su zagrebački pirotehničari, predvođeni mladim ali veoma iskusnim Hrvojem Radočajem (30), pronašli i uništili još 42 kasetne i jednu ručnu bombu, i to sve na dubini od 20 do 50, pa i 70 centimetara, koje su nekome od meštana, sasvim izvesno, mogle da dođu i glave!
- Na svu sreću, ni na ovoj lokaciji, a ni u celom selu, niko do danas nije ni povređen, uprkos tolikom broju kasetnih bombi koje su bile svuda razasute, čak su i visile po drveću! - rekao je ovom prilikom Predrag Lešević, predsednik Saveta mesne zajednice u Samailima.
Skromnoj seoskoj svečanosti prisustvovali su i predsednik kraljevačke opštine dr Miloš Babić, direktor Centra za razminiranje Srbije Petar Mihajlović i direktor zagrebačkog ,,Dokinga" Josip Turičić, sa saradnicima.
Prema rečima Petra Mihajlovića, direktora Centra, u Samailima preostaje humanitarno razminiranje i druge ,,lokacije" od oko 25 hektara njiva i livada, koje će koštati još oko 350.000 evra, a koje će takođe finansirati međunarodne institucije.

SRPSKA POSLA
Dok su svi ostali meštani Samaila, čije su njive i livade bile ,,sumnjive", bez ikakvih komentara i primedbi dozvolili pirotehničarima da ih detaljno ,,prečešljaju", meštanin A. J., iz samo njemu znanih razloga, to nije ni do danas dozvolio, uprkos svim molbama i apelima suseda, pa i nadležnih organa! Njegova dva i po hektara zemlje ostaće i dalje pod sumnjom, pa će nadležni tu parcelu morati da proglase opasnom po okolinu, a možda preduzeti i neke kaznene mere protiv vlasnika. Baš - srpska posla.

HILJADE HEKTARA JOŠ ČEKAJU PIROTEHNIČARE
- Sumnja se da na području cele Srbije ima još oko 23 miliona kvadratnih metara (2.300 hektara) na kojima se nalaze neeksplodirane kasetne bombe, a na 43 lokacije nalazi se još 60 neeksplodiranih avionskih bombi i projektila - napominje Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.
D. Stojić
(snimio G. Šljivić)

XV KONFERENCIJA ROTARY INTERNATIONAL DISTRICT 2480
Kraljevo na zapaženom mestu

   U Vrnjačkoj Banji, u Kristalnoj dvorani hotela ,,Zvezda”, 2. i 3. juna, održana je veoma značajna konferencija balkanskog Rotary distrikta 2480, kojoj je prisustvovalo više od 100 uvaženih predstavnika zemalja ove oblasti. Ovaj događaj na visokom nivou održava se jednom godišnje u različitim zemljama Distrikta. Konferenciju je otvorio sadašnji guverner Distrikta 2480 prof. dr Vojislav Mitić. Posebno značajan gost bio je g. Horst Heiner Helge, predstavnik predsednika svetskog Rotary International.
Osim protokolarnih aktivnosti, razmatrane su i teme vezane za razvoj i unapređenje Distrikta, članstvo, Rotary fondaciju, i izneti razvojni programi.
U ime RC Kraljevo, konferenciji su prisustvovali predsednik Miodrag Rajković i PR Tanja Premović, koji su i u organizacionom odboru. Predsednik RC Kraljevo je uspešno izlagao o aktivnostima kluba na polju međunarodne saradnje, u kojoj klub beleži značajne rezultate koji ga pozicioniraju na zapaženo mesto. Imajući u vidu da u junu ove godine RC Kraljevo slavi jubilej - pet godina postojanja, od velikog značaja je činjenica da je svojim uspešnim akcijama opravdao pripadnost ovom uvaženom krugu humanitarnih aktivista.
Portparol RC Kraljevo
Tanja Premović

NOVE ODLUKE IZ OBLASTI URBANIZMA
Pristupanje izradi plana uređenja Goča i Rudna

   Skupština opštine usvojila je nekoliko važnih odluka iz oblasti urbanizma i građevinarstva i planiranja u ovoj oblasti. Jedna od njih je i Odluka o pristupanju izradi plana opšteg uređenja Goča. Prema tekstu Odluke, ovaj plan poveren je Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo”, koja je u obavezi da nacrt ovog plana pripremi za 30 dana, nakon čega bi o sačinjenom nacrtu Plana detaljne regulacije Odeljenje za urbanizam sprovelo javni uvid i stručnu raspravu u skladu sa zakonom i uz izvršenu stratešku procenu uticaja na životnu sredinu.
Na zahtev odbornika, predlog ove Odluke i Program uređenja Goča detaljno je u ime Direkcije obrazložio Dragan Pecović, istakavši da je u pripremi Programa za izradu plana Goča učestvovao veliki broj eksperata iz Kraljeva, Beograda i Vrnjačke Banje i da je opredeljenje da plan opšteg uređenja Goča bude razvojni, uz brojne sportsko-rekreativne, infrastrukturne i privredno-turističke sadržaje. Plan će, inače, obuhvatiti granice Goča u ukupnoj površini od 10.589 hektara, od kojih se najveći deo nalazi na području kraljevačke opštine. Komisija za planove SO Kraljevo dala je pozitivno mišljenje na predlog Programa za izradu plana uređenja Goča koji je izradila Direkcija „Kraljevo”.
Odbornici su takođe usvojili inicijativu mr Jovana Nešovića da se pristupi sličnoj izradi plana opšteg uređenja i detaljne regulacije Rudna. Izrada urbanističkog plana Rudna, kako je obrazložio mr Nešović, trebalo bi da ima prioritet zbog toga što je strategijom turističkog razvoja Srbije planina Golija proglašena za jednu od sedam turističkih regija u Republici za koju će se prvenstveno raditi master plan, a Rudno predstavlja prirodni deo čitavog kompleksa Golije. Izradom prostorno-urbanističkog plana Rudna bi se, kako je rekao, ovo područje pripremilo za buduće investitore u oblasti turizma, što bi, pored budućeg razvoja Goča, imalo ogroman značaj za opštinu Kraljevo.
Skupština je usvojila i više drugih odluka iz oblasti urbanizma. Doneta je Odluka o izmenama i dopunama Odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Odlukom se u suštini usklađuje postojeća Odluka doneta oktobra 2004. godine sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o javnim putevima i otklanjaju neki nedostaci u prethodnoj primeni. Suštinske promene odnose se na regulisanje naplate zakupnine, svrstavanje svih zanatskih delatnosti u jednu grupu sa povoljnijom naknadom za korisnike, ukidanje plaćanja naknade za korisnike budzeta kada se objekat gradi iz budzeta opštine, oštrije sankcionisanje izgradnje u suprotnosti sa odobrenjem, smanjuju kamate na odloženo plaćanje kod legalizacije i vrše tehničke i terminološke ispravke kod opisa stambeno-poslovnih zona.
Usvojenom Odlukom o izmenama i dopunama odluke o građevinskom zemljištu takođe se vrši usklađivanje sa važećim propisima i bliže određuje davanje u zakup javnog zemljišta, ubrzava postupak neposrednog davanja u zakup ostalog građevinskog zemljišta (odluke donosi predsednik opštine), određuje nadležnost za odlučivanje o pristupanju izradi planskog akta, davanje saglasnosti na (pre)parcelaciju i donošenje odluke o službenosti prolaza na građevinskom zemljištu koje je državna svojina a čiji je korisnik opština.
Iz ove oblasti doneta su i tri rešenja o promenama i pripajanju većeg broja katastarskih parcela u KO Konarevo-Vrdila, Gotovac-Mataruge i Kruševica-Kovači.

SMANJENO UČEŠĆE MESNIH ZAJEDNICA
Skupština je, shodno zaključku sa sednice održane 20. decembra, donela odluku da izvrše izmene Programa uređivanja javnog i ostalog zemljišta za 2007. godinu, tako što se učešće mesnih zajednica po osnovu udruživanja za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže i javne rasvete sa 50 odsto smanjuje na 25 odsto, a po predlozima Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica. Ova odluka važi do donošenja Programa za 2008. godinu, ali je predloženo da smanjenje učešća MZ za ove namene važi i posle tog roka.

VANREDNA SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO
Podrška ugovorima o projektu socijalnog stanovanja

   Realizacija projekta socijalno stanovanje i dnevni boravak osoba sa invaliditetom bila je glavna tačka dnevnog reda 53. vanredne sednice Opštinskog veća Kraljevo, održane početkom ove sedmice. Članovi Opštinskog veća su podržali predloge oba ugovora koje bi opština Kraljevo trebalo da potpiše sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku Vlade Srbije.
Projekat socijalnog stanovanja uz podršku i dnevni centri za osobe sa invaliditetom, inače, kako je obrazloženo, realizuje se iz Nacionalnog investicionog plana. Cilj je da se organizuju usluge i podrška socijalno ugroženim i osobama sa invaliditetom u prirodnom okruženju. Projekat obuhvata adaptaciju postojećeg objekta za usluge dnevnog centra, kao i izgradnju novog objekta socijalnog stanovanja.
- To je, u stvari, prošlo kao jedan projekat, ali su ga oni ugovorno razdvojili na dva dela, i to su dve celine. Vrednost sredstava koje Ministarstvo nama treba da izdvoji je 111.000 evra - za finansiranje izgradnje i kompletno opremanje - istakao je Zvonko Tufegdzić, kraljevački opštinski menadzer.
Procenjuje se da bi opština Kraljevo u ovim investicijama učestvovala sa oko 20 odsto sredstava, i to uglavnom za komunalne, infrastrukturne priključke. Na sednici je upozoreno i da će izgradnja ovakvih objekata već od naredne godine, po novim propisima, biti obaveza lokalne samouprave i da je sada prilika da kraljevačka opština, potpisivanjem ugovora, iskoristi ponuđenu pomoć Republike.
- Planira se u 2008. godini da, po Zakonu o socijalnoj zaštiti, sve ove obaveze pređu na lokalnu samoupravu, a onda bismo morali sve sami da radimo. Znači, ovo je značajan momenat da veliki deo pomoći dobijemo od resornog Ministarstva, a da mi kao lokalna samouprava nastavimo dalje - kaže Svetlana Stanić, direktor Centra za socijalni rad u Kraljevu.
Na sednici Opštinskog veća je istaknuto da se za dnevni centar za osobe sa invaliditetom predviđa adaptacija objekta bivšeg društvenog preduzeća „Kablar” u Hajduk Veljkovoj uklici u Kraljevu, a izgradnja višestambenog porodičnog objekta za socijalno stanovanje na Beranovcu.

STAMBENI PROBLEMI PORODICE AVRAMOVIĆ STIGLI DO ODBORNIKA / piše Ivan Rajović
Crveni krst je bio i ostaje humanitarna organizacija

   • Da bi Crveni krst pokazao dobu volju da se pomogne u ovom slučaju, odlučeno je da se u Opštinskoj komisiji nađe i predsednik Crvenog krsta dr Zoran Miljković i da na taj način Crveni krst direktno učestvuje u rešenju ovog problema

   Kako je na konferenciji za novinare rekla Mirjana Lišanin-Gostiljac, sekretar Crvenog krsta, ova organizacija je odlučila da se na taj način obrati javnosti, a u vreme zakazano za iseljenje porodice Avramović iz njihovih prostorija, zbog toga što je u međuvremenu dobila radni zaključak SO Kraljevo sa poslednje sednice, u kojem je preporučeno Crvenom krstu Kraljevo da zatraži odlaganje izvršenja rešenja o iseljenju porodice Avramović, koja se nalazi u drugom delu zgrade Crvenog krsta, s tim što će u međuvremenu opštinska uprava da dostavi predlog odluke za rešavanje stambenog problema porodice Avramović. Crveni krst Kraljevo je odmah zakazao sednicu Upravnog odbora, koja je održana u nedelju uveče, na kojoj je donesena odluka da privremeno, u roku od mesec dana, odloži iseljenje porodice Avramović.
Na taj način je Crveni krst Kraljevo još jedanput izašao u susret porodici Avramović budući da je, kako je naglasila Mirjana Lišanin-Gostiljac, sudsko rešenje izvršno još od avgusta prošle godine, kada je Crveni krst dao rok porodici Avramović od mesec dana, za koliko je trebalo da reši svoje stambeno pitanje.
Imajući u vidu da je ovo pitanje razmatrano i na sednici SO i da se veliki broj odbornika založio za konačno rešenje ovog problema, Crveni krst je još jednom odlučio da i ovo izvršenje odloži, očekujući da će u narednih mesec dana lokalna samouprava naći adekvatno rešenje za porodicu Avramović. Da bi Crveni krst pokazao dobru volju da se pomogne u ovom slučaju, odlučeno je da se u Opštinskoj komisiji nađe i predsednik Crvenog krsta dr Zoran Miljković i da na taj način Crveni krst direktno učestvuje u rešenju problema. Crveni krst i na ovaj način izražava kooperativnost sa lokalnom samoupravom jer, po Zakonu o javnim ovlašćenjima, Crveni krst je pomoćni organ Vlade, odnosno u ovom slučaju lokalne samouprave.
- Mislim da smo na ovaj način još jednom iskazali solidarnost i očekujemo da 06. jula 2007. godine neće doći do nasilnog iseljenja porodice, već da će, na zadovoljstvo svih nas, lokalna samouprava naći adekvatno rešenje i da će porodici biti rešeno stambeno pitanje - rekla je gopođa Gostiljac i naglasila kako je Crveni krst Kraljevo još 1958. godine dobio zgradu u kojoj se sada nalazi na poklon od gopođe Živke Đokić, koja je najveći donator Crvenog krsta. Međutim, za više od 50 godina jedan deo zgrade od 136 kvadrata nikada do sada nije koristio.
- Još bih istakla i tu činjenicu da ovim činom Crveni krst Kraljevo potvrđuje da i dalje ostaje humanitarna organizacija koja je pomogla brojnim prodicama, pojedincima znanim i neznanim, rešila stambene probleme mnogima tako da joj nije cilj ni da se porodica Avramović nađe na ulici.

STAMBENI PROBLEM PORODICE AVRAMOVIĆ
U okviru rasprave o predlogu Opštinske stambene strategije, Skupština je donela i radni zaključak kojim se obavezuje Opštinska uprava da dostavi Skupštini opštine predlog kojim će biti rešen problem porodice Avramović i da se obrati Crvenom krstu Kraljevo da odloži izvršenje sudske presude o iseljenju ove porodice iz stana u zgradi te humanitarne organizacije dok se ovaj stambeni problem ne reši. Ovakav zaključak je donet pošto se Skupštini, u ime svoje sedmočlane porodice, obratio Miloš Avramović i, pored ostalog, istakao da je njegovoj porodici posle višedecenijskog stanovanja u stanu u Cara Lazara 19/1 i dugotrajnog sudskog spora sa Crvenim krstom za 6. jun zakazano prinudno iseljenje i „ostajanje na ulici”, bez rešenog stambenog pitanja.

LIČNI STAV
Kajlovanje

U nizu izraza koje svakodnevno koristimo hotimično ili polusvesno nalaze se i reči sa korenom u germanskim jezicima. Mnoge od njih zahtevaju i ozbiljniju semiotičku analizu.
Sigurno znam jedino da se stariji bravari i kovači odlično sećaju značenja reči KAJLA. Ne vidim baš neku sudbinsku povezanost značenja ove nemačke reči sa današnjim srpskim odjekom. Naime, kajla, velika zlatna ogrlica ili lanac, danas ,,krasi" vratove šiljoglavih ili glavatih vlasnika vratova sraslih sa trupom. Najčešće obraslih u salo ili tetovažu, novopečeni skorojevići puštaju kajle sa merom i ukusom skoro do pupka. Pokazujući na taj način neizostavnost njihovog uspeha u životu. Oni bi se kleli, lomili prste sebi, samo da pokažu nevernoj okolini svoj konačni uspeh. Ni javni ni tajni računi u bankama, ni pare po slamaricama, ni kuće od KIČA, nisu dovoljne naznake uspeha kao kajla.
I to ne jedna, već više njih, i to okačenih u nizu. Najčešće oko ruralnih vratova, deluju kao potpuna antiteza svojim vlasnicima. Možda ih lanci povezuju sa sećanjem na poreklo, i slikom psa vezanog za ambar ili štalu na podebljem sindžiru. Ne želeći da nas liše svakodnevne ironije, njihova karikaturalnost nas podseća na vreme prošlo i opominje na vreme današnje. Da prolaznik sa trunkom samosvesti ili intelektualne nadarenosti, mučen radnik i penzioner, odmah budu opomenuti da put do bogatstva i kiča nije uopšte trnovit i da traje relativno kratko. U jeziku simbola i naznaka ,,kajla" ima posebno mesto. Skoro prognana iz napuštenih crnačkih kvartova Amerike svoju pomodnost nalazi u zemljama tranzicije i njihovom socijalnom getu. Amerika izvozi napuštene tehnologije, ali i dekadentno ponašanje i zabludelost morala. Nabildovani crnci, obrijanih glava, belih i crnih naočara, postaju voljeni model ponašanja naših na brzinu stečenih bogataša. UNDERGROUND ponašanje i njegovi učesnici su indigo kopija sa Zapada. Naši su postali sve sem CRNCI. A da li će i to - ne znam. Kursadžije na predmetu ,,muljanje para i života" postaju vrlo brzo doktoranti. Dva-tri razreda osnovne škole i jedan veliki odmor postaju dovoljni dokaz u korelaciji obrazovanje i bogatstvo.
Država radi na donošenju raznih zakona. Ali se čini da zakoni koji bi doneli uzvišeni ton ponašanja i vratili moral čekaju na neka nova vremena, meni tako tamna i daleka.
Kajlovanje traje donoseći nov destilat ponašanja novoj klasi, bez nelagodnosti pred oštroumljem i etikom normalnog življenja.
Kajla nažalost vredi kao ceo radni vek normalnog čoveka.
Tri kajle, izgleda, vrede tri života.
Dragiša S. Kostić

AKCIJA ZA PRIMER GRAĐANA KONAREVA - piše Dragan Blagojević
,,Trafolend” za najmlađe

   Meštani Konareva su akcijom solidarnosti izgradili izuzetno lep zabavni park za najmlađe, koji su simbolično nazvali ,,Trafolend”, jer se nalazi u blizini trafo-stanice u ovom naselju. Za razliku od čuvenog požarevačkog ,,Bambilenda”, koji je devedesetih godina navodno ,,izgrađen novcem od istovaranja gajbica sa višnjama”, zabavni park ,,Trafolend” u Konarevu izgrađen je najviše zahvaljujući zalaganju nekoliko meštana. Završen je u rekordnom roku i početkom ove sedmice svečano otvoren za najmlađe.
Imena meštana koji su pokrenuli i u najvećem delu ,,nosili” ovu akciju zaslužuju i da se pomenu. To su Miroslav Perišić Čupo, Jovanka i Dragan Brkušanac i ovdašnji odbornik u Skupštini opštine Kraljevo Miloje Matović.
- Pre ovog zabavnog parka ovde je bila prava ,,yunglica”, prostor koji je bio potpuno zapušten i neupotrebljiv. Mi smo to sve uredili i priveli nameni. Mene posebno raduje što će to da služi našim najmlađim sugrađanima, koji će ovde da se igraju i uživaju - kaže odbornik Miloje Matović.
Zadovoljstvo nije krio ni Miroslav Perišić Čupo, koji je, međutim, posmatrajući decu kako se igraju u novom prelepom zabavnom parku, izrazio još jednu želju:
- Jedina mi je želja da ovde u zabavnom parku ima dece bar još ovoliko!?
Vrednost ove investicije u Konarevu iznosila je oko 150.000 dinara, ne računajući dobrovoljni rad nekoliko meštana. Prema njihovim rečima, bilo je i onih koji su, po neslavnom ,,srpskom običaju”, hteli da spreče izgradnju dečjeg zabavnog parka, ali, na svu sreću, bili su u manjini. Tako je od prošlog ponedeljka u Konarevu ipak u upotrebi novoizgrađeni ,,Trafolend”, na radost, srećno i bezbrižno detinjstvo dece u ovom naselju.
U svakom slučaju, primer iz Konareva mogao bi da bude ,,domaći zadatak” za meštane.

OBELEŽEN 31. MAJ, SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
Planeta bez cigareta

Poslednjih godina 31. maja Srbija se već tradicionalno pridružuje svetu u obeležavanju ovog datuma, u kalendaru zdravlja poznatom kao Svetski dan bez duvanskog dima.
   On je ove godine bio posvećen ŽIVOTNOJ SREDINI KOJA JE 100 ODSTO BEZ DUVANSKOG DIMA, kao jedino efikasnoj meri da se zaštite muškarci, žene i deca i svi zaposleni na svojim radnim mestima od izlaganja duvanskom dimu. U sve većem broju zemalja okruženje bez duvankog dima postaje normalan način života: NEKADA je pušenje bilo dozvoljeno skoro svuda, DANAS su mnoga radna mesta 100 odsto bez duvanskog dima.
Na području Raškog okruga ovaj datum je obeležen skromnim aktivnostima u svim opštinama. Bilo je zdravstveno-promotivnih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama, u široj zajednici, pre svega školama, mesnim zajednicama, na trgovima. Posebna pažnja posvećena je različitim oblicima zdravstvenovaspitnog rada sa različitim populacionim grupama, počev od učenika, trudnica, radno aktivnog stanovništva do penzionera. Deljen je promotivni materijal, a poslato je i mnogo poruka putem mas medija. Osnovna je da ,,pušenje, odnosno udisanje duvanskog dima, šteti zdravlju, ne samo pušačima, nego i svima koji žive i rade u njihovoj blizini”.
   Ono što je posebno aktuelno, a što je u skladu sa ovogodišnjom temom ,,Prostor 100 odsto bez duvanskog dima”, jeste potpuno oslobađanje zdravstvenih ustanova od duvanskog dima. Zdravstvena ustanova kojoj bude izrečena kazna zbog nepoštovanja zakona o zabrani pušenja biće diskvalifikovana iz rangiranja zdravstvenih ustanova prema postignutim rezultatima u stalnom unapređenju kvaliteta rada.

PRIDRUŽITE SE TRENDU 100 ODSTO BEZ DUVANSKOG DIMA!
Priredila
Dr Dragana Tendijera Milićević

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVA GENERACIJA SREDNJOŠKOLACA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Dovoljan broj mesta

   Na području Raškog okruga (sa opštinama Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Novi Pazar i Tutin) predviđeno je 4.148 mesta za buduće srednjoškolce. Prema podacima Školske uprave Kraljevo, svršenih osnovaca je 4.054. Istovremeno, Kraljevo ima 1.716 slobodnih mesta u devet srednjih škola, a 1.464 učenika koji su završili osnovnu školu. Višak slobodnih mesta nije ništa neobično i novo, budući da su u Kraljevu smeštene i neke srednje škole od regionalnog i međuregionalnog značaja ili su, čak, i unikatne, kao Šumarska škola, na primer. Otuda je svake godine oko 400 novih srednjoškolaca u Kraljevu iz drugih sredina.
Zbog blizine mesta i interesovanja naših učenika za obrazovne profile u školama Vrnjačke Banje, valja napomenuti da je u njima za narednu školsku godinu raspoloživo 324 mesta u gimnaziji i ugostiteljsko-turističkoj školi, a ima 342 učenika osmog razreda.
Za specijalizovana odeljenja Gimnazije (matematičko i filološko) i umetničke škole prijemni ispit je znatno ranije, a broj slobodnih mesta je 124 (po 40 u umetničkim i 20, odnosno 24 u specijalizovanim odeljenjima Gimnazije). Konačni rezultati poznati su od danas. Ukoliko se neki nadareni učenik predomisli u pogledu izbora škole, preporuka iz Školske uprave je da ipak polaže kvalifikacioni ispit, kako bi se nesmetano upisao u neku drugu školu, jer praksa pokazuje da je takvih slučajeva u Kraljevu bilo.
Sam kvalifikacioni ispit za četvorogodišnje škole sastoji se iz testa sa po 20 zadataka iz srpskog i matematike. Prvo se polaže srpski jezik, i to 18. juna u 10 časova, dok je narednog dana u isto vreme provera znanja iz matematike. Da bi se kvalifikacioni ispit položio, dovoljan je po bod iz oba predmeta. Maksimalan broj poena osvojen na testovima je 40, a ukoliko je učenik bio odličan, prethodni uspeh mu donosi 60 bodova. Dodatno se vrednuju i prva tri mesta sa republičkih takmičenja, ukoliko su ih organizovali Ministarstvo prosvete ili neka stručna društva (matematičara, fizičara, hemičara...). Rezultati kvalifikacionih ispita biće poznati 25. juna, a popunjavanje i predaja ,,liste želja” po školama biće 27. i 28. juna.

PAŽLJIVO SA “LISTAMA ŽELJA”
Iz Školske uprave u Kraljevu i ove godine apeluju na nastavnike, roditelje i učenike da krajnje brižljivo pristupe popunjavanju ,,liste želja”. To je onaj deo procesa upisnog roka u kome ipak nije zagarantovanu učeniku da će moći da se upiše u željenu školu, jer to zavisi od broja zainteresovanih, ali i slobodnih mesta. Predviđeno je da učenik tu listu može da popuni sa 20 zanimanja, a svako ima naziv i posebnu šifru. Na ovo poslednje treba da se obrati naročita pažnja, jer kompjuterska obrada podataka prepoznaje samo šifru. Učenicima treba sugerisati da na ,,listi želja” ne upišu samo jedno zanimanje, nego bar desetak.
Objavljivanje ove liste biće 3. jula po školama, a raspored učenika po srednjim školama i smerovima - 5. jula. Prednost u raspoređivanju imaće učenici koji su na testovima osvojili po pet i više bodova. Ovo je posebno važno, jer u slučaju da je neki kandidat ,,podbacio” na kvalifikacionom ispitu, može da se dogodi da bude iza onoga koji ima ukupno manje bodova od njega. Istog i narednog dana sledi upis. Po završetku prvog upisnog roka, a za drugi - procedura je ista. Učenici koji su u prvom krugu ostali neupisani, mogu da konkurišu za preostala slobodna mesta.
Stručnjaci napominju da je pred učenicima osmog razreda jedan životno važan zadatak - odabir buduće škole, odnosno zanimanja. Budući da su deca, to ne mogu sami da urade, pa su tu odrasli - roditelji i škola, da pomognu, ali ne da umesto njih donesu odluku. Uostalom, stručne službe po osnovnim školama kontinuirano, tokom čitave godine, grupno ili individualno, pružaju deci u završnim razredima informacije i pomoć za snalaženje u svetu raznovrsnih zanimanja. To će, naravno, činiti i ubuduće.
Kada je reč o kvalifikacionim ispitima koji nose posebnu tenziju deci i porodici, stručnjaci opominju da tremu i nesigurnost treba suzbiti činjenicom da se učenici od prvog dana školovanja već pripremaju za ove situacije, kao i da su zadaci na testovima sasvim poznata materija.

STARIJI UČENICI - VANREDNI
Do 15. juna traje prijavljivanje vanrednih učenika starijih od 17 godina. Za ovu kategoriju đaka takođe važi obaveza polaganja kvalifikacionog ispita, ukoliko se opredeljuju za zanimanja četvrtog stepena složenosti. Ova provera znanja biće obavljena 18. i 19. juna. Inače, u skoro svim gradovima Srbije za vanredne učenike predviđeno je 2.847 slobodnih mesta za trogodišnja i četvorogodišnja zanimanja, mada za ova druga daleko manji broj. I svi ostali rokovi za starije učenike ostaju isti, kada je reč o upisnom roku.
Za ovu kategoriju đaka škole same određuju visinu školarine. Nakon upisa, odnosno početka školske godine, vanredni učenici imaju nekoliko ispitnih rokova: oktobarski, januarski, aprilski, junski i avgustovski.

NOVI OBRAZOVNI PROFILI
Ovogodišnja generacija osmaka u Srbiji broji 81.000 učenika, a planiranih mesta u srednjim školama je 83.663, prema podacima Ministarstva prosvete. Od 523 srednje škole, koliko ih do sada ima, 131 je tehnički potpuno opremljena i u njima su uvedeni novi obrazovni profili i reformisani programi. Takođe (a prema istom izvoru), do kraja maja bilo je predviđeno da se u 35 srednjih stručnih škola uloži još pet miliona evra, preko Evropske agencije za rekonstrukciju.
Od naredne školske godine učenici u Srbiji mogu da biraju nove obrazovne profile, koje su naši stručnjaci osmislili u saradnji sa inostranim kolegama. Neki od njih su: aviotehničar, mehaničar za transportne sisteme aerodroma, tehničar vazdušnog saobraćaja, službenik osiguranja, komercijalista, arhitektonski tehničar, elektrotrehničar telekomunikacija...



U GALERIJI NARODNOG MUZEJA U KRALJEVU
Otvoren 33. dečji majski likovni salon

   Tradicionalna izložba Dečji majski likovni salon otvorena je i ove godine u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu. Ova najstarija manifestacija, osnovana daleke 1974. godine, predstavlja pravi biser u izložbenoj delatnosti Muzeja. Osnovana je sa željom da se prezentuju i afirmišu dečja mašta, talenat i rad u okviru vizuelne i likovne kulture.
Ovogodišnji Dečji majski likovni salon karakteriše velika raznovrsnost dečjih radova, pre svega u zastupljenosti tema i tehnika. Za razliku od prošle godine, kada je Salon imao tematski okvir - osam vekova manastira Žiče - ove godine nije bilo tematskih ograničenja, kao ni ograničenja u izboru tehnika i sveukupne selekcije koju prezentuju škole.
Žiri u sastavu Svetlana Jevtić, akademski umetnik, Dušica Radosavljević-Jovančević, akademski umetnik, i Slobodan Marinković, akademski umetnik, imao je težak zadatak i odlučio je da pored glavne nagrade Milorad Mihailović dodeli 11 ravnopravnih nagrada Salona.
Nagradu Salona Milorad Mihajlović žiri je dodelio MARIJI PERUNIČIĆ, učenici OŠ ,,Svetozar Marković”, za rad Proleće, tempera.
Obrazloženje žirija glasi: Rad učenice Peruničić nagrađen je jer pokazuje autentičnost i individualnost u disciplini rada na osnovu predloška (slike). Pomenuta disciplina, koja se neguje u edukaciji dece i koja je vrlo zastupljena u svetu, nažalost, malo je zapostavljena kod nas. Rad Proleće karakteriše originalnost i svežina, kao i neosporan talenat za kompoziciju.
Zbog bogate i raznovrsne ponude 14 osnovnih škola sa područija opštine Kraljevo dodeljeno je 11 ravnopravnih nagrada:
Živana Radosavljević,OŠ ,,Đura Jakšić”; Jovan Kostić, OŠ ,,Đura Jakšić”; Anja Veselinović, OŠ ,,IV kraljevački bataljon”; Teodora Maksić, OŠ ,,Dimitrije Tucović”; Nebojša Stojković, OŠ ,,Petar Nikolić”; Marko Projović, OŠ ,,Dragan Đoković Uča”; Milica Tomović, OŠ ,,Sveti Sava”; Ekatarina Tomović, OŠ Vitanovac; Filip Puzić, OŠ ,,Jovo Kursula”; Slađana Simović, ŠOSO ,,Ivo Lola Ribar”.
Za najbolji izbor radova nagrađen je nastavnik Boban Jerinić.
Sveukupni utisak Salona je bogata i raznovrsna produkcija dečjeg stvaralaštava, otuda je izložba izazvala veliko interesovanje, pre svega kod dece. Nažalost, u toku pripreme kataloga potkrala nam se greška, te tako u delu kataloga koji prezentuje škole nisu uneti podaci dece-izlagača iz OŠ ,,Dragan Đoković Uča” iz Lađevaca. Ovom prilikom se izvinjavamo, pre svega učenicima i školi OŠ ,,Dragan Đoković Uča” i nadamo se novoj uspešnoj saradnji.
Suzana Novčić



DOKUMENTARNI FILM O KRALJEVU “DOLINA VEKOVA - KRALJEVSKA RASKRSNICA”
Premijera u oktobru

   Autori dokumentarnog filma ,,Dolina vekova - Kraljevska raskrsnica” u utorak su na konferenciji za novinare upoznali javnost sa tim dokle se stiglo u realizaciji ovog projekta. NJih je primila zamenica predsednika opštine Verica Milanović i tom prilikom istakla da je snimanje dokumentarnog filma o Kraljevu od velikog značaja za našu opštinu. Član kreativnog tima, istoričar Silvija Krajaković, posebno je naglasila da sticanjem svesti o prošlosti prostora u kome živimo stičemo svest i o sebi i o tome zašto smo ovde, i to je istoriografska poruka ovog filma.
Kompozitor Novica Negovanović najavio je put u Ameriku radi animiranja ljudi u dijaspori kako bi i oni materijalno pomogli u realizaciji ovog filma. Autor filma Petar Jeknić istakao je da je ekipa odlučila da besplatne kopije filma dostavi udruženjima Srba iz celog sveta i tako razbije neke od stereotipova u radu.
Premijera filama se očekuje u oktobru. Projekat košta oko dvadeset hiljada evra, od čega je deo obezbedila opština, a deo donatori.



MUZIČKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC” - piše Bojana Milosavljević
Završni i diplomski koncerti

   Deo učenika srednje Muzičke škole u Kraljevu od srede, 6. juna, do večeras (petak) održalo je i održava u Narodnom muzeju - diplomske koncerte. Prvi se preksinoć predstavio Miloš Beljaković sa odseka za harmoniku (klasa prof. Marije Stevanović); iste večeri i klarinetista Darko Perčević (klasa prof. Uroša Pavlovića).
Sinoć su diplomske koncerte priredili Stefana Nikolić na flauti (prof. Nevenka Bošković) i Aleksandar Paunović (harmonika), u klasi prof. Marije Stevanović. Večeras u 19 časova predstavljaju se svršeni srednjoškolci Nikola Radišić (klavir - u klasi prof. Marka Goloskokovića) i Nevena Projović, sa odseka za harmoniku (klasa prof. Marije Stevanović).
U sali Kraljevačkog pozorišta tokom naredne sedmice biće održan završni koncerti učenika i profesora Muzičke škole. U ponedeljak, u 19 časova, na programu je - koncert solista, u sredu (13. juna), u istom terminu predstavlja se etno odsek škole, a u petak, 15. juna, takođe od 19 časova, predviđen je koncert hora, orkestra i kamernih ansambala ,,Stevana Mokranjca”.