Efikasnost, saradnja i informisanost u prvom planu
Nove odborničke grupe i „samostalni” odbornici
Stanovi za izbegle i socijalno ugrožene
Počinje izgradnja novog bunara u Žičkom polju
Liturgijsko pojanje u hramu Svetih Ćirila i Metodija
Više stotina maloletne dece radi na crno
Danas počinje kupališna sezona
Takmičenje ekipa prve pomoći
U Rudnici nema masovne grobnice
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, tenis, atletika

CESIDOV „OKRUGLI STO” O ULOZI OPŠTINSKOG MENADZERA - piše Slobodan Rajić
Efikasnost, saradnja i informisanost u prvom planu

   • CeSID-ov projekat „Efikasni opštinski menadzer” sprovodi se u osamnaest opština u Republici • Kraljevačka opština jedna od 68 u Srbiji koja ima opštinskog menadzera i u kojoj je u planu formiranje njegovog stručnog, projektno-razvojnog tima • Ukazano na potrebu veće spone između potreba građana i institucija sa ulogom opštinskog menadzera i povratnog informisanja o realizaciji predloženih razvojnih projekata

   „Okrugli sto” povodom projekta unapređenja funkcije opštinskog (gradskog) menadzera održan je početkom ove sedmice i u kraljevačkoj opštini. Projekat pod nazivom „Efikasni menadzer i aktivni i informisani građani ka razvijenim lokalnim zajednicama” sprovodi Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u 18 opština u Srbiji, među kojima je i Kraljevo, sa ciljem promovisanja i unapređenja ove funkcije.
Projekat „Efikasni opštinski menadzer” započet je prošle godine da bi se javnost upoznala i sa ovlašćenjima i ulogom ove nove funkcije i formirali timovi za rad opštinskih menadzera.
- Osnovni cilj ovog projekta je da se u onim opštinama u kojima nije ustanovljena institucija opštinskog menadzera promoviše ta institucija i da pokušamo da pokažemo građanima zašto je ona važna, a da u onim opštinama u kojima je ustanovljena ova institucija pokušamo da dođemo do nekih preporuka kako da se njen rad u budućnosti poboljša, s obzirom na to da u Zakonu o lokalnoj samoupravi njegova uloga i funkcija nije baš do kraja regulisana - ističe Miloš Hrnjaz, koordinator ovog projekta.
Prema rečima CeSID-ovog koordinatora, institucija opštinskog-gradskog menadzera podrazumeva aktivnu saradnju sa građanima, koji će moći da mu predoče svoje prioritete u razvoju opštine. Kraljevo je među 68 opština i gradova koji su uveli ovu funkciju i već ima značajna iskustva u njenom obavljanju. Doskora je opštinski menadzer bio mr Jovan Nešović, a odnedavno je na toj funkciji Zvonko Tufegdzić.
- Ova institucija treba da bude spona između potreba građana i svih institucija za razvojem opštine, da oni daju razne konkretne predloge i sugestije, a povratno da budu informisani kako se ti predloženi projekti realizuju - ističe Tufegdzić.
Institucija gradskog i opštinskog menadzera uvedena je novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, donetim februara 2002. godine, i osnovni cilj je bio stvaranje povoljne ekonomske klime za ekonomski razvoj opštine, kao i podsticanje bržeg lokalnog privrednog razvoja.
- Jedna od stvari koja bi mogla da se uradi jeste da opštinski menadzer bude na čelu tih projektnih timova ili na čelu timova za lokalni ekonomski razvoj, kancelarija, zavisno kako se to organizuje, od opštine do opštine. Dakle, u tom smislu bi trebalo tražiti njegovu ulogu onako kako je definisao Zakon u privlačenju stranih investicija, otvaranju novih radnih mesta. Jednostavno, da on bude jedan od saradnika predsednika opštine koji će raditi najviše na tome - istakao je Miloš Hrnjaz.
Kako je u raspravi istaknuto, opštinski ili gradski menadzer predlaže, ali ne sprovodi projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana, i zbog toga je velika uloga svih opštinskih organa i institucija u realizaciji projekata koje on pokreće.
Projekat „Efikasni opštinski menadzer” biće završen krajem juna, a kraljevačka opština je već u fazi formiranja njegovog stručnog tima.

ŠTA KAŽU PROPISI
Zakonom o lokalnoj samoupravi regulisano je da se „statutom opštine može za vršenje poslova opštine predvideti korišćenje usluga opštinskog menadzera” i da se „uslovi i način korišćenja njegovih usluga utvrđuju ugovorom koji za opštinu zaključuje predsednik opštine sa opštinskim menadzerom” (član 55). Statutom opštine Kraljevo, donetim 31. maja 2002. godine, ova institucija je predviđena i članom 41. Statuta, u kome je propisano da „opštinski menadzer u okviru svojih poslova posebno „predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine, podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava, podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala i inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”.

VREDNOST STRANAČKE IMOVINE PREMA PRIJAVAMA SKUPŠTINI SRBIJE
„Najbogatije” Srpska radikalna i Demokratska stranka

   U skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka, o čijoj smo primeni svojevremeno pisali, najveće političke stranke prijavile su nedavno Skupštini Srbije svoju imovinu.
Najveću kompletnu imovinu, prema dostavljenim podacima za 2005. godinu, prijavila je Srpska radikalna stranka - 71,8 miliona dinara. Slede Demokratska stranka (23,6 miliona dinara), Demokratska stranka Srbije (21,8), Srpski pokret obnove (15,2), G 17 plus (13), Nova Srbija (6,5), Socijalistička partija Srbije (3,8) i Pokret „Snaga Srbije” (1,3 miliona dinara).
U odnosu na prihode iz 2004. godine, najveće povećanje imala je SRS - sa 45,3 na 71,8 miliona dinara, neznatna DS (22,1 - 23,6), SPO (14,6 - 15,2) i G 17 plus (12,5 - 13). Nova Srbija je ostvarila istovetne prihode, dok je smanjenje imala DSS sa 23,4 na 21,8 miliona dinara i SPS sa 8,1 na 3,8 miliona dinara.
Ovakav iznos imovine stranaka je donekle razumljiv ako se ima u vidu da se one delom finansiraju iz budzeta Republike, prema broju poslanika, a poznato je da SRS ima najviše poslaničkih mandata.
Stranke su, međutim, bile prinuđene da prikažu posebno i iznose prikupljenih finansijskih sredstava iz donacija, sponzorstava, članarine i ostalih izvora. Tu najbolje stoji Demokratska stranka sa 10,4 miliona dinara, a potom slede PSS sa 7,4, SDP sa 4,5, G 17 plus sa 1,8 i DSS sa 1,5 miliona dinara prikupljenih para.
Opštinski odbori ovih parlamentarnih, ali i svih drugih stranaka, za redovni rad dobijaju sredstva od svojih „centrala”, prema određenim kriterijumima. Koriste ih najviše za zakup prostorija i ostale materijalne troškove u redovnom radu kao što su plate za tehničke sekretare, struju, vodu, telefone, štampane materijale itd. Za održavanje redovnih i vanrednih lokalnih izbora dobijaju sredstva i iz budzeta opštine.
U Kraljevu je situacija sa parlamentarnim strankama različita i one su od opštine, shodno odluci, dobile prostorije na korišćenje. DSS je smeštena u prostorijjama u tzv. „Rižinoj kući”, DS u Omladinskoj (bivša upravna zgrada „Poljoprometa”), SRS u zgradi preko puta ,,Elektrodistribucije” (tzv. „Kondisova kuća”), G 17 Plus i Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS) u Ulici cara Lazara (zgrada „Gvožđara”), SPS u zgradi u Ulici Milana Toplice („tzv. „Kneževića kuća”), SPO i Nova Srbija u zgradi u Karađorđevoj 1, gde je smešten i Istorijski arhiv.

PROMENE ODNOSA U SKUPŠTINI OPŠTINE KRALJEVO U SADAŠNJEM SAZIVU - piše Slobodan Rajić
Nove odborničke grupe i „samostalni” odbornici

   • U toku mandata sadašnjeg skupštinskog saziva formirane dve nove odborničke grupe, a jedan broj odbornika dobio status „samostalnih” ili „slobodnih” odbornika • Broj odborničkih grupa, zbog raskola u SPO i SRS, sa šest na početku mandata, povećan na osam u ovom trenutku, uz četiri odbornika koji nisu članovi nijedne odborničke grupe

   Približavanje kraja mandata sadašnjem sazivu Skupštine opštine Kraljevo i novih redovnih izbora za „lokalni parlament”, po svoj prilici, dovodi do raznih unutar i međustranačkih borbi i delimično utiče na strukturu opštinske Skupštine.
Podsećanja radi, prethodni lokalni izbori za odbornike u Skupštini opštini Kraljevo održani su 16. novembra 2003. godine. Na tim izborima, održanim po proporcionalnom sistemu, cenzus je prošlo osam stranaka ili izbornih koalicija i odbornici sa njihovih izbornih lista dobili su mandate u Skupštini opštine Kraljevo. Najviše glasova dobila je SRS i njoj je pripalo 13 odborničkih mandata, a ostale mandate, od ukupno 70 koliko broji Skupština opštine Kraljevo, prema broju osvojenih glasova, dobili su SPO - 12, DS - 11, DSS - 10, G 17 plus - devet, SPS - sedam, DHSS - pet i Nova Srbija - tri. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o lokalnim izborima, tada izabranim odbornicima mandat traje četiri godine, što znači da bi novi lokalni izbori trebalo da budu održani do kraja ove godine. U skladu sa Statutom opštine i Poslovnikom o radu Skupštine opštine Kraljevo, na prvoj konstitutivnoj skupštini, održanoj krajem 2003. godine, verifikovani su mandati odbornika i formirano šest odborničkih grupa u lokalnom parlamentu, u kojima je bilo 67 odbornika plus tri odbornika Nove Srbije koji nisu imali pravo na odborničku grupu jer je uslov za formiranje odborničke grupe da izborna lista ima najmanje pet izabranih odbornika. Naime, članom 72. Poslovnika o radu SO Kraljevo, propisano je da „odborničku grupu sačinjavaju odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci ili političkoj organizaciji koja ima najmanje pet odbornika”, a „odborničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkim strankama koje imaju manje od pet odbornika, kao i odbornici koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci ili organizaciji, odnosno koji su izabrani na predlog grupe građana”. U međuvremenu, u protekle tri i po godine rada sadašnjeg saziva desetak odbornika sa izbornih lista je iz raznih razloga promenjeno (sukob interesa, ostavke, smrtni slučaj).
Interesantno je, međutim, da se i broj i sastav pojedinih odborničkih grupa, napuštanjem pojedinih odbornika i prelaskom u druge postojeće ili novoosnovane odborničke grupe, delimično promenio, a formirane su i dve nove odborničke grupe. Najpre su, posle istupanja jednog broja poslanika u Skupštini Srbije i formiranja stranke Srpski demokratski pokret obnove (SDPO), uoči prevremenih lokalnih predsedničkih izbora, Odborničku grupu Srpskog pokreta obnove napustili odbornici Vladanka Todorović, Svetlana Vesković i Branko Jovičić i sa tri odbornika Nove Srbije formirali novu, osmu odborničku grupu, pod nazivom „Nova Srbija i samostalni odbornici „Složno za Kraljevo” (ukupno šest članova). Posle republičkih predsedničkih izbora i raskola u stranci, iz Srpske radikalne stranke izdvojilo se devet odbornika (Vojislav Janićijević, Milovan Čurlić, Ivan Damnjanović, Gojko Erac, Radica Cvetković, Dijana Danilović, Srećko Banjanac, Blagoje Bešević i Slavica Spasić), koji su pod nazivom „Srpski radikali” formirali novu odborničku grupu. Preostala četiri obornika SRS (Miljko Četrović, Vito Dmitrović, Predrag Fakin i Slobo Radović) ostali su samostalni odbornici ove stranke, ali bez mogućnosti da formiraju odborničku grupu koju su, u stvari, pre ovog raskola imali, jer im je za to nedostajao jedan odbornik. Najzad, na poslednjoj, 25. sednici Skupštine opštine, Miša Milosavljević, šef Odborničke grupe DSS-a, obavestio je predsednika Skupštine opštine Dejana Milovića da ova odbornička grupa broji devet umesto deset članova, odnosno da odbornik Aleksandar Terzić, zbog već poznatih sukoba sa vrhom stranke, nije više član te odborničke grupe, već je, pošto nije dao ostavku, postao tzv. „slobodni odbornik” i na spisku se tako vodi pod brojem 70.
Na taj način, trenutno u Skupštini opštine Kraljevo postoji osam odborničkih grupa (DS - 11 odbornika, DSS - devet, G 17 plus - devet, SPO - devet, „Slobodni radikali” - sedam, SPS - sedam, NS i samostalni odbornici „Složno za Kraljevo” - šest i DHSS -pet odbornika), dok su navedena četiri odbornika SRS i Aleksandar Terzić, bivši član OG DSS, izvan odborničkih grupa i sa statusom „samostalnih” ili „slobodnih” odbornika, neorganizovanih u odborničkim grupama.
Naravno, raskoli i novi sastav i raspored odborničkih grupa u Skupštini opštine Kraljevo i status tzv. „samostalnmih” ili „slobodnih” odbornika neminovno su su odrazili i na način glasanja u „lokalnom parlamentu” o pojedinim važnim odlukama. To se pre svega odnosi na odbornike novoformiranih odborničkih grupa i glasanje suprotno odborničkim grupama sa kojima su nekada bili zajedno, kao i na „samostalne” i „slobodne” odbornike, koji su u pojedinim trenucima glasali „po sopstvenoj savesti”, suprotno bivšim odborničkim grupama čiji su bili članovi i obrnuto. To se videlo prilikom izglasavanja pojedinih skupštinskih odluka. Možda je najbolji primer kada su se odbornici na poslednjoj sednici Skupštine izjašnjavali o predlogu Opštinskog odbora SRS Kraljevo za imenovanje zamenika Opštinske izborne komisije, kada je odbornička grupa „Slobodni radikali” glasala protiv predloga OO SRS Kraljevo i predložila svog člana za zamenika člana Opštinske izborne komisije.
Sve u svemu, broj i sastav odborničkih grupa u proteklom periodu se menjao, zavisno od odnosa u političkim strankama, ponašanja pojedinih odbornika i njihovog ličnog stava prema pojedinim pitanjima i odnosa organa stranaka prema njihovom delovanju i radu, uz mogućnost pravljenja i nekih novih „koalicija” unutar Skupštine.

SVEČANO OTVORENO GRADILIŠTE NA BERANOVCU - piše Marina Miljković Dabić
Stanovi za izbegle i socijalno ugrožene

   • Na Beranovcu je prošlog utorka svečno otvoreno gradilište na kome već niču tri zgrade sa 76 stanova u okviru Programa stanovanja i trajne integracije izbeglica u Srbiji, ali i socijalno ugroženog stanovništva. Program izgradnje ovih stanova finansira Vlada Italije, a sprovodi UN HABITAT, u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu Republike Srbije

   Šampanjac i zadovoljstvo međunarodnih predstavnika Ane Zambrano, šefa italijanske kooperacije, i Lihije Ramirez, šefa Kancelarije UN HABITAT u Srbiji, što je jedan od tri objekta na Beranovcu podignut već do drugog sprata, obeležili su zvanični deo svečanog otvaranja gradilišta.
- Mi, kao predstavnici Italije, veoma smo zainteresovani za lokalni razvoj i želimo isto tako da delujemo na lokalnom nivou, ali i uz podršku i pomoć sa nacionalnog nivoa. Sarađujemo i jako blisko sa gradonačelnicima koji dobro poznaju probleme svojih sugrađana i mnogo u tome mogu da nam pomognu - istakla je Ana Zambrano na otvaranju gradilišta.
Gradilište na Beranovcu je, inače, sedmo koje je otvoreno u okviru UN HABITAT SIRP programa u Srbiji. Vrednost ugovorenih radova za izgradnju tri objekta na Beranovcu sa 76 stanova je 90 miliona dinara.
- Od toga 1.364.000 dolara, ili oko 80 miliona dinara, daje donator, a ostatak opština Kraljevo, s tim što je opština Kraljevo, na osnovu ugovora, u obavezi da izgradi infrastrukturu i pristupne saobraćajnice - kaže Zoran Đurović, direktor Opštinske stambene agencije ,,Kraljevo".
Paralelno sa građevinskim delom sprovodi se i program odabira budućih zakupaca stanova. Za izbeglice je predviđen 61 stan, a za lokalno stanovništvo 15. Konkurs je zainteresovao veliki broj onih bez rešenog stambenog pitanja. Postoje jasni kriterijumi ko može da konkuriše za zakup stana, među kojima su prebivalište na teritoriji opštine Kraljevo, visina stalnih primanja i broj članova domaćinstva.
Trogodišnji zakup ovih stanova biće po povoljnijim uslovima nego na tržištu, a za funkcionisanje kompletnog programa zadužena je novoosnovana Opštinska stambena agencija.
- Ovi stanovi faktički dolaze opštini i opština ih izdaje po ceni socijalnog stanovanja, da mogu svi ljudi sebi da priušte da žive u ovim komformnim stanovima, a od viška novca ćemo nastaviti da gradimo i da se sa ovim ne završi taj program - rekao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Prema rečima Lihije Ramirez, Kraljevo je započelo gradnju nešto kasnije, ali radovi moraju da budu završeni u decembru, a stanari da se usele u januaru 2008. godine.
Opština Kraljevo dobila je još oko 200.000 dolara za projekte teritorijalnog informacionog sistema, projekte za unapređenje životne sredine i uređenje nacionalnog parka Golija u okviru ovog istog programa, a dvadeset objekata biće preuređeno za poboljšanje uslova života. SIRP-ov program je trogodišnji, a u okviru njega do 31. marta 2008. godine problem stanovanja u sedam opština u Srbiji treba da reši oko 3.000 izbeglih i socijalno ugroženih lica.

REAGOVANJE
Medicinski centar treba da uradi internu saobraćajnicu

   U sredu, 6. juna, u Dnevniku Nacionalnog javnog servisa, emitovan je intervju sa direktorom Zdravstvenog centra ,,Studenica" g. Arsićem, u vezi sa pristupnom saobraćajnicom Zdravstvenom centru, u kome su iznete neistinite tvrdnje, pa Vas, zbog pravovaljanosti informisanja, molimo da objavite sledeće:
• Zdravstveni centar ,,Studenica" je 2004. godine uplatio 3.978.000,00 dinara dugovanja iz prethodnog perioda za gradsko-građevinsko zemljište i od tada do danas ne plaća naknadu, iako je zadužen po povlašćenoj ceni
• pristupni put bolnici je, po postojećem generalnom planu, interna saobraćajnica, dakle u nadležnosti Zdravstvenog centra i Ministarstva zdravlja
• Zdravstveni centar je dužan da uradi internu saobraćajnicu, a da bi to uradio, treba da iseli sedam porodica, od kojih pet ima vlasništvo na objektima u kojima živi, a dve imaju stečeno stanarsko pravo preko Centra za socijalni rad. U svih sedam objekata, ukupno, živi 25 članova domaćinstava
• Direkcija za planiranje i izgradnju je, u okviru svojih nadležnosti, spremna da pomogne i učestvuje u rešavanju ovog problema, zajedno sa lokalnom samoupravom
• nova pristupna ulica, po našem mišljenju, samo delimično rešava problem, koji će kvalitetno biti rešen završetkom izgradnje obilaznice i mosta na Ibru sa pristupnim saobraćajnicama, čija je izgradnja u toku.

Napomena: ovo reagovanje objavljeno je ne da bismo demantovali izveštaj objavljen u Dnevniku Nacionalnog javnog servisa, već da bi građani Kraljeva bili tačno obavešteni o ovom problemu, i to iz ,,prve ruke".

PROŠIRIVANJE PROIZVODNIH KAPACITETA U KRALJEVAČKOM „VODOVODU”
Počinje izgradnja novog bunara u Žičkom polju

   • Sa novim bunarom do kraja godine Kraljevo bi dobilo još oko trideset litara vode u sekundi • Zbog obilnih kiša poslednjih dana ne očekuju se restrikcije vode tokom leta

   Kraljevačko Javno komunalno preduzeće „Vodovod” priprema se da obezbedi nove količine vode za piće. Naime, uskoro će u Žičkom polju započeti izgradnja novog drenažnog bunara, sa galerijama i nalivnom jamom. NJegovom izgradnjom Kraljevo će dobiti dodatne količine vode za piće u gradskoj vodovodnoj mreži.
Tender za izgradnju novog bunara u Žičkom polju bio je raspisan prvi put u februaru, ali zbog neispravnih ponuda nije uspeo. Prošlog četvrtka su prispele ponude na drugom tenderu za tu investiciju. U „Vodovodu” očekuju da će sada biti izabran najpovoljniji ponuđač i da će novi drenažni bunar, sa galerijama i nalivnom jamom, biti završen za pet meseci. Tako će grad Kraljevo do kraja ove godine dobiti nove količine vode za piće.
- Pretpostavlja se da ćemo sa novim bunarom dobiti nove količine vode od najmanje 30 litara u sekundi, što je otprilike jedna desetina prosečnih potreba našeg grada. Sa eventualnim malim nalivanjima u „špicevima” može i malo više da se dobije - kaže Ranko Đekić, tehnički direktor „Vodovoda”.
Iako je ranije bilo govora da će rezervoar u Drakčićima doprineti da grad u letnjem periodu ima dovoljne količine vode, Đekić kaže da on nije u funkciji niti će uskoro biti.
- Mi imamo rezervoar Šumari za podešavanje, odnosno izravnanje dnevnih i časovnih „špiceva”, tako da je on stalno u funkciji. Rezervoar u Drakčićima će, međutim, imati malo drugačiju funkciju, ali kad se uspostavi režim eventualno sa Lopatnice ili neko drugo preusmeravanje voda iz Konarevskog polja. Ali o tom potom - kaže Đekić.
Kvalitet vode za piće u Kraljevu, kako kažu u „Vodovodu”, više je nego zadovoljavajući i zadovoljava u potpunosti sve propisane standarde.
- Trenutno, iz gradskog vodovoda u Kraljevu pijemo najkvalitetniju vodu. Neću da sada preterujem, to može da se proveri u Zavodu za javno zdravlje Kraljevo, da je naša voda među najboljim vodama u Srbiji, po svim parametrima i uzorcima koji se ispituju - naglašava Ranko Đekić.
Iako je protekli period ove godine hidrološki bio jako nepovoljan, usled nedavnih obilnijih kiša podzemlje je sada zasićeno dovovljnim količinama vode, tako da u „Vodovodu” ne očekuju restrikcije vode u letnjem periodu.

CRKVENI HOR ,,SV. ARHIĐAKON STEFAN" U MARIBORU - piše Jasna Marković
Liturgijsko pojanje u hramu Svetih Ćirila i Metodija

   • Mešoviti hor ,,Sveti arhiđakon Stefan", pri hramu Svete trojice u Kraljevu, gostovao je u Sloveniji. Domaćin je bilo Srpsko kulturno društvo iz Maribora, a organizator kraljevačko Društvo ,,Prijateljstvo za nova vremena". U pravoslavnoj crkvi u Mariboru hor je učestvovao na liturgiji, a u katoličkoj katedrali održao je koncert

   Saradnju sa pravoslavnom crkvenom opštinom Maribora, mešoviti crkveni hor ,,Sveti arhiđakon Stefan", pod dirigentskom upravom Dunje Marinković, uspostavio je zahvaljujući Srpskom kulturnom društvu Maribor i Društvu ,,Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva. Članovi hora učestvovali su na svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju je povodom hramovne slave - Svetih Ćirila i Metodija služio mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije gospodin Jovan, uz sasluženje sveštenika iz Maribora i Kraljeva.
- Ovo je prvo gostovanje hora u dijaspori. Naši ljudi u Mariboru su nas toplo primili i osetili smo koliko im znači poseta jednog hora iz Srbije. Velika je čast što smo pevali na liturgiji koju je služio NJegovo visoko preosveštenstvo mitropolot zagrebačko-ljubljanski i cele Italije gospodin Jovan. Mitropolitove reči hvale i poziv da budemo njegovi gosti u Zagrebu ostavili su veliki utisak na sve članove hora - ističe dirigent Dunja Marinković.
U katoličkoj Sabornoj katedrali u Mariboru, mešoviti hor je priredio koncert i bio gost mariborskog nadškofa dr Stanislava Lipovšeka.
Domaćin, Srpsko kulturno društvo Maribor, potrudio se da boravak Kraljevčana u gradu na Dravi bude što prijatniji.
- Društvo je član Saveza srpskih društava Slovenije i zalaže se - kako ističe predsednik Rade Bakračević - da ljudi u dijaspori sačuvaju svoj identitet, kulturu i tradiciju i uspostave vezu sa maticom na svim nivoima. Katolička crkva ovde puno pomaže i sa njom imamo izuzetno dobre odnose. U prilog tome je i dobar prijem kraljevačkog crkvenog hora kod pravoslavnih i katoličkih velikodostojnika i vernika.
Članovi hora bili su i gosti plesne škole ,,Pingi", koja je u naš grad donela maturski ples. Tokom boravka u Sloveniji, posetili su i pravoslavni hram Svetih Ćirila i Metodija u LJubljani i upoznali se sa znamenitostima ovog grada.
Organizator putovanja, kraljevačko Društvo ,,Prijateljstvo za nova vremena", uspešno je sproveo svoju misiju.
- Saradnja Kraljeva i Maribora - ističe predsednik društva Momo Bakračević - dobila je novu, duhovnu dimenziju, što je važno ne samo za vernike, već i za građane ova dva bratska grada. Kraljevački crkveni hor je na najbolji mogući način prezentovao sebe i svoj grad.
Mešoviti hor ,,Sveti arhiđakon Stefan", pri hramu Svete trojice u Kraljevu, neguje duhovnu i svetovnu muziku. Redovno učestvuje na bogosluženjima u crkvama i manastirima, na Saboru crkvenih horova Eparhije žičke i uspešno sarađuje sa drugim crkvenim horovima.

SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO MARIBOR
Jedan od glavnih prezentera srpskog nacionalnog identiteta u Sloveniji je Srpsko kulturno društvo Maribor. U okviru njega, zastupljene su brojne sekcije i izdavačka delatnost. Zalaganje za otvaranje škola na srpskom jeziku urodilo je plodom, tako da je nedavno slovenačko Ministarstvo odobrilo novac za učitelje srpskog jezika.
Društvo je inicijator i organizator brojnih aktivnosti i obnavljanja veza sa Kraljevom. Saradnja dva grada je odlična na kulturnom nivou, ali bi, smatra predsednik Društva Rade Bakračević, ubuduće trebalo mnogo više da se radi na ekonomskom planu.

,,PRIJATELJSTVO ZA NOVA VREMENA"
Zelena Gora u Poljskoj je drugi grad u obnavljanju prijateljskih veza Društva ,,Prijateljstvo za nova vremena". Na ,,Dečjem festivalu folklora" u ovom bratskom gradu, 29. jula, učestvovaće članovi KUD-a ,,Abrašević” iz Kraljeva.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U SLOVENIJI
U Sloveniji je regulisan odnos Srpske pravoslavne crkve i države. Prema rečima mitropolota zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije Jovana, sa vladom je potpisan ugovor o međusobnim odnosima i saradnji. Nedavno su vođeni razgovori i o povratku crkvene imovine. Centar pravoslavlja je u LJubljani. Parohije postoje u Mariboru, Celju, Novom Mestu, Kopru, Kranju i Beloj Krajini. Verska misija okuplja sve Srbe u Sloveniji kojih, kako se procenjuje, ima oko 40.000. Bogosluženje, versku nastavu i dušebrižničku misiju obavljaju sveštenici, kojima umnogome pomažu crkveni odbornici.
Srpska pravoslavna crkva ima dobre odnose sa katoličkom crkvom i njenu podršku.
Jedina sačuvana pravoslavna crkva u srpsko-vizantijskom stilu je Sv. Ćirila i Metodija u LJubljani. Istoimena crkva, prošle godine, zaživela je u Mariboru. Zgrada koja je nekada pripadala mariborskom ,,Vodovodu" rekonstruiše se i polako prerasta u pravoslavni hram. U ostalim mestima pravoslavne liturgije se obavljaju u katoličkim crkvama.

EFIKASNOST OPŠTINSKE UPRAVE
Pomoć u organizaciji ovog putovanja pružila je opština Kraljevo, koja je dobrim delom finansirala odlazak hora u Sloveniju.
Na povratku hora iz LJubljane izgubljen je pasoš jednog putnika. Pravovremenom i efikasnom intervencijom Opštinske uprave, sve moguće posledice za grupu su brzo otklonjene. Zahvaljujući radnicima Opštinske uprave, matičaru Ruži Ivanović i službenici skupšinskih poslova Miri Pavlović, uverenje o državljanstvu je bilo dostavljeno srpskoj ambasadi u roku od 15 minuta.
Osoblje naše ambasade u Sloveniji je bilo zadivljeno brzinom reakcije pomenutih službenika i zamolili su nas da prenesemo njihove pozdrave i zahvalnost za ovakvu efikasnost u radu.
Ovom prilikom, u ime udruženja ,,Prijateljstvo za nova vremena" i hora ,,Sveti arhiđakon Stefan", zahvaljujemo predsedniku opštine Kraljevo gospodinu Milošu Babiću, Matičnoj službi, u kojoj rade ovako savesni službenici, i svima onima koji su nam omogućili ovo nezaboravno putovanje.
,,Prijateljstvo za nova vremena"
Mešoviti hor ,,Sv. arh. Stefan"

KAMPANJA “IMAŠ PRAVO” UGS “NEZAVISNOST” NA KRALJEVAČKOM GLAVNOM GRADSKOM TRGU - piše Ivan Rajović
Više stotina maloletne dece radi na crno

   Kampanju ,,Imaš pravo”, koja je u utorak sprovedena na Trgu pred Milutinom, organizovale su Sekcija žena i Sekcija mladih, uz pomoć i podršku Regionalnog povereništva u Kraljevu i velikog broja aktivista svih granskih sindikata. Ovo je četvrta akcija u nizu. Prva je bila za 8. mart, na temu diskriminacije na radnom mestu, a potom 26. aprila, povodom 28. aprila, Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu. Ova akcija je organizovana u Nišu. Sledeća je bila u Beogradu za 1. maj i veliki broj Beograđana i gostiju sa strane došao je da proprati ovu akciju. Povodom 5. juna, Dana zaštite životne sredine, organizovana je akcija u Pančevu na temu ,,Imaš pravao na zdravu životnu i radnu sredinu”.
Akcija u Kraljevu je održana povodom 12. juna, Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada, koji je samo jedan od oblika rada na crno. Kroz materijal koji je deljen prolaznicima pokušano je da se građanima Kraljeva i Srbije, članovima sindikata ,,Nezavisnost” i onima koji to nisu, ukaže koja su to njihova prava i zašto bi trebalo prijaviti rad na crno, zašto je to njihov interes, interes zaposlenih i interes Srbije. O akciji i njenim rezultatima za ,,Ibarske novosti” govori Gordana Aleksić, potpredsednica Ujedinjenih granskih sindikata ,,Nezavisnost”.
- Poznato je, na osnovu statistika, da oko milion ljudi u Srbiji radi na crno. To nije samo kada vas poslodavac ne prijavi, već i kada vam ne uplati doprinose, ne plati prekovremene sate i kada neko ima manje od 15 godina, a radi. Sve su to teži oblici rada na crno koji su zabeleženi u Srbiji. U Beogradu je poznato da svakoga dana više stotina dece mlađe od 15 godina radi na ulici, a slična je situacija i širom Srbije. Interes Sindikata ,,Nezavisnost” je da se građani upoznaju sa svojim pravima i sa tim zašto je njihov interes da prijave poslodavca koji nije platio doprinos i nije prijavio radnike zbog toga što su u tom slučaju fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao što je poznato, prazni. Ne sme se misliti u tom pravcu da nikada nećemo dočekati penziju. Naprotiv, uvek se mora razmišljati o tome da ćemo jednoga dana ipak imati nekakav uslov za penziju i zato je i za nas i za našu porodicu vrlo važno da imamo zdravstveno osiguranje, ako ga nemamo.
S druge strane, trebalo bi da bude interes države da prijavljuje rad na crno. Jer, ako milion građana radi na taj način, prosta je matematika izračunati koliko je na taj način na godišnjem nivou manje para u budzetu Srbije po osnovu poreza na dohodak, koliko je manje uplaćeno u fondove, zbog čega su oni skoro prazni.
I pored toga što svi mi zajedno imamo interes da prijavimo poslodavce, mnogi radnici se plaše da to učine jer smatraju da će izgubiti posao. Mi ih hrabrimo da to učine jer smo preko Ministarstva za rad i Inspekcije Republike Srbije dobili informaciju da je prijava rada na crno anonimna, što znači da inspektor rada ne sme da obelodani identitet osobe koja je prijavila rad na crno i da je ona u svakkom smislu zaštićena, što je razlog više da radnici prijave svg poslodavca koji krši zakon. Mi ćemo jednoga dana izaći sa spiskom poslodavaca koji imaju prijavljen rad na crno. Mi hrabrimo naše građane i radnike da na naše telefone u centrima za prava, regionalanim povereništvima i inspekciji rada prijave poslodavca koji ih nije prijavio. Naravno, sa tim imenima ćemo kasnije izaći u medije i saopštiti javnosti ko radi na crno.
Mi ćemo, kao sindikat, baveći se ovim aktivnostima, imati više članova, jer je za sada bila praksa da samo legalno zaposleni mogu biti i članovi sindikata.
Ova akcija se prvi put dešava u Kraljevu, ali će biti nastavljena, kao i mnoge druge koje su tek u planu. Nadam se da ćemo dobrim primerom pokazati našim aktivistima kako mogu da se bave sindikalnom borbom, pored štrajkova, pregovaranja o kolektivnim ugovorima i svega ostalog, i da na jedan ovakav pozitivan način približimo građanima, zaposlenima i svima ostalima njihova prava i na koji način mogu još sindikalno da deluju.
Što se do sada sprovedenih akcija tiče, Gordana kaže da je najbolje bilo u Beogradu, što je i normalno, jer je Beograd veliki grad i ogroman je broj ljudi na ulicama u svakom trenutku. Međutim, veoma je zadovoljna i time kako je akcija sprovedena u Kraljevu i misli da je ovo pravi primer kako se uz pomoć svih aktivista može sindikalno delovati.

POVODOM FORMIRANJA 98. AVIJACIJSKE BAZE U LAĐEVCIMA
Defile i koncert Orkestra Garde

   Orkestar Garde Vojske Srbije organizovao je u utorak, 12. juna, defile i koncert u Kraljevu. Povod je bio formiranje 98. avijacijske baze u Lađevcima. Uz zvuke ,,Marša na Drinu" Orkestar Garde je prodefilovao od Doma Vojske, Omladinskom ulicom, do Trga srpskih ratnika, gde je izveo koncert uglavnom zabavne muzike, upoznavši tako prisutne Kraljevčane sa svojim repertoarom.
Orkestar Garde postoji skoro 170 godina i za to vreme u njemu su svirali vrsni muzičari. Kao orkestar najvišeg nivoa u zemlji prevashodno je angažovan za protokolarne aktivnosti poput dočeka inostranih predstavnika i visokih državnika, a povremeno organizuje i koncerte povodom značajnih datuma, kao što je bio ovaj u Kraljevu.

ZAVRŠENE PRIPREME GRADSKOG BAZENA U KRALJEVU - piše Marina Miljković Dabić
Danas počinje kupališna sezona

   • Aluminijumsko korito sanirano na uobičajen način i gradski bazen je potpuno bezbedan za kupače, kažu u SC „Ibar” • Prvog dana ulaz besplatan, cena dnevne karte (posle četiri godine) povećana sa 80 na 100 dinara, a sezonske ostala ista (1.500 dinara) • Radiće i škola plivanja, a do 1. jula biće završen i projekat zatvorenog bazena

   Ovih dana završene su pripreme gradskog bazena u Kraljevu za ovogodišnju kupališnu sezonu, koja bi trebalo da startuje danas (petak, 15. jun). Prvog dana ulaz će biti besplatan, a cena dnevne karte ove godine povećana je za 20 dinara.
Trenutno jedini gradski bazen u Kraljevu star je 25 godina. Aluminijumskom koritu jeste istekao rok, ali, kako u Sportskom centru „Ibar”, koji gazduje ovim bazenom, ističu, posle saniranja pred ovogodišnju sezonu, bazen je potpuno spreman za otvaranje 15. juna. Saniran je na način na koji SC „Ibar” priprema bazen za sezonu svake godine.
- Bazen ispraznimo krajem februara ili početkom marta i specijalnim lepkovima i smolama zatvorimo pore i pukotine kroz koje otiče voda. Posle toliko godina sve je više pora koje moraju da budu zatvorene, kako bi bazen mogao da izdrži dva i po - tri meseca kupališne sezone - kaže Žarko Krivokapić, direktor SC „Ibar” u Kraljevu.
Prema njegovim rečima, građani mogu da računaju na bezbednost i higijensku ispravnost vode u bazenu, čiji kvalitet kontrolišu nadležne službe. Voda u gradskom bazenu ima kvalitet vode za piće u gradskom vodovodu. U SC „Ibar” naglašavaju da su pokušali da obezbede i potpunu rekonstrukciju gradskog bazena od sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.
- Prošle godine dobili smo saglasnost za rekonstrukciju, ali je krajem godine stigao negativan odgovor. Nadam se da će možda neko od ljudi koji imaju kontakte sa ljudima u Beogradu, odnosno u Agenciji, koji mogu da utiču na usmeravanje sredstava iz NIP-a, učiniti nešto da eventualno kasnije saniramo ovaj otvoreni bazen - kaže Krivokapić.
Posle četiri godine cena dnevne ulaznice na bazen povećana je sa 80 na 100 dinara, ali je cena sezonske ostala ista - 1.500 dinara. Škola plivanja radiće u okviru Plivačko-vaterpolo kluba Kraljevo.
Do 1. jula, posle mnogo peripetija i barijera, biće gotov projekat zatvorenog bazena. Sa postojećim, on treba da predstavlja zajednički kompleks koji bi, i pored skromnosti projektanta, kako nezvanično saznajemo, trebalo da košta kao jedan most na Ibru.

PORUKA ZA GOSPOĐU VESNU NIKOLIĆ VUKAJLOVIĆ
Poziv na javno sučeljavanje

   Grupa članova i aktivista SRS koja je štrajkovala glađu 4. i 5. juna u prostorijama OO SRS Kraljevo poziva Vas ili Vašeg predstavnika na javno sučeljavanje (Vaš izbor televizije i vreme) u vezi sa štrajkom glađu u prostorijama OO SRS.
Nas će predstavljati jedan ili eventualno dva predstavnika (zavisi od dogovora).
Imajući u vidu da su Vam naši brojevi telefona poznati, nadamo se da ćete u najkraćem roku i pozitivno, a zarad članova SRS i javnosti koja bi htela saznati punu istinu zbog čega i kako je počeo protest u prostorijama OO SRS Kraljevo, odgovoriti.
Štrajkački odbor

NESVAKIDAŠNJI PODUHVAT SREDOVEČNOG FRANCUZA - piše Verica Nikolić
Pešice kroz Evropu

   • Ovih dana Srbiju je posetio jedan nesvakidašnji turista - Francuz Filip Džek, koji je krenuo pešice iz Egipta i planira da do kraja oktobra stigne u Španiju. Kraljevo mu je bilo samo jedan od brojnih gradova u koji je svratio da odmori

   Pod sloganom ,,Pohod za mir" četrdesetšestogodišnji Filip Džek, poreklom iz francuskog grada Bordoa, krenuo je pešice iz Egipta pre sedam meseci. Namera mu je da do kraja oktobra stigne u španski grad Stantjago. Na ovom putu, dugom 8.000 kilometara, Filip Džek planira da prođe kroz 14 zemalja. Prema njegovoj računici, to je oko 12 miliona koraka.
Iz Bugarske je u Srbiju stigao pre mesec i po i kaže da su mu sve zemlje koje je do sada obišao zanimljive na svoj način. Najviše voli da sreće ljude u malim mestima i u selima:
- Nisam mnogo znao o Srbiji. Ali ovde sam sreo mnogo ljubaznih ljudi koji me vrlo rado prihvataju. Nude mi hranu i vodu, a veoma često me zovu i da prespavam kod njih. U Kraljevu sam dva dana i mnogo mi se svideo.
Filip u kolicima nosi svu nepohodnu opremu za put, šator za spavanje, hranu i odeću. Tu su i zastave svih zemalja u kojima je bio, ali kaže da srpsku zastavu još nije našao da kupi:
- Za ovo putovanje nemam sponzore. Sve sam plaćam. Veoma često spavam u šatoru i sam spremam hranu. Ponekad prespavam u hotelu.
Iz hotela ,,Evropa” u Jarčujku, Filip Džek je krenuo prema Čačku i Užicu. Put nastavlja ka Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji do Italije i Španije. Ranijih godina biciklom je obišao 15 zemalja i o svojim putovanjima objavio je tri knjige.

LAŽNA DOJAVA O GROBNICI U RAŠKI
U Rudnici nema masovne grobnice

Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Milan Dilparić saopštio je posle četvorodnevnog istraživanja da u kamenolomu u Rudnici, desetak kilometara od Raške prema Kosovskoj Mitrovici, nisu pronađeni tragovi postojanja masovne grobnice kosovskih Albanaca. On je rekao da je posao na toj lokaciji završen, čime je zatvoren slučaj ,,Majdan".
- Nema dileme. Na ovoj lokaciji, na bazi izvora koje ne mogu da pominjem zbog mogućeg daljeg istraživanja, nema masovne grobnice niti tragova ljudskih ostataka - rekao je Dilparić.
On je dodao da je na ovom lokalitetu rađeno na bazi informacija koje je obezbedio UNMIK i pohvalio saradnju sa lokalnom policijom, koja je četiri dana obezbeđivala teren.
Predstavnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Krasimir Naumov potvrdio je da na lokaciji nisu nađeni ljudski ostaci. Međutim, kako je kazao, to ne znači da postupak ponovo neće biti pokrenut ukoliko se dođe do novih informacija.
Prema rečima predsednika vladine Komisije za nestale osobe Veljka Odalovića, Beograd i Priština dobro su sarađivali tokom pretrage na ovoj lokaciji. On je na konferenciji za novinare, održanoj u Rudnici, obećao da će se i dalje tragati za nestalima.
- Posao na ovoj lokaciji govori o zainteresovanosti države za pronalaženje nestalih lica i pokazuje da može da postoji saradnja i ovo je pitanje koje mora da ima prioritet - ocenio je Odalović.
On je naglasio da je pretraga obavljena uz prisustvo predstavnika svih relevantnih organa, ,,jer je pitanje nestalih lica jedno od bolnih pitanja s obzirom na to da se na Kosovu još oko 2.000 lica vodi kao nestalo".
Nalog o pretrazi lokacije izdat je na osnovu informacija svedoka, objavljenih u pojedinim medijima, da su u junu 1999. godine na to mesto dovezena tela ubijenih kosovskih Albanaca. Nekoliko svedoka tvrdi da je u majdan u Radnici 3. juna 1999, u vreme NATO bombardovanja, u četiri kamiona dovezeno između 350 i 500 leševa sa Kosova. Tužilaštvo za ratne zločine, na osnovu izjava tih svedoka, podnelo je Okružnom sudu u Beogradu, Veću za ratne zločine, zahtev za sprovođenje istrage da bi se utvrdilo da li na tom mestu postoji bilo kakva grobnica.
Mesto na kom bi mogla biti masovna grobnica, između kontrolnih punktova MUP-a Srbije i Kfora, u opštini Raška, ispitano je prošle nedelje. Provera nije mogla da počne u oktobru, kako je ranije planirano, zbog vlažnog terena, odnosno zbog malog veštačkog jezera u udubljenju kamenoloma, gde se sada nalazi zgrada preduzeća ,,Kosmetput" u Rudnici.
Majdan u Rudnici nekada je bio u službi raščanskog preduzeća ,,Šumnik" i nije u upotrebi od sredine devedesetih godina.
Pretraživanju lokaliteta prisustvovali su predstavnici domaćih i međunarodnih institucija i organizacija.
Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić rekao je da provera tog područja nije povezana s posetom Karle del Ponte, glavne tužiteljke Haškog tribunala, koja je u Srbiji boravila u vreme dok su trajala istraživanja na ovoj lokaciji.
Pitanje potencijalne masovne grobnice u Rudnici pokrenuli su još 2004. godine prištinska Radna grupa i UMNIK. Ovo pitanje je u poslednjih godinu dana intenzivirano.
Zoran Maksimović

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDŠKOLCI ODUŠEVILI KRALJEVČANE
Da se ne zaborave tradicija i običaji

   Povodom proslave osam vekova manastira Žiče, Predškolska utanova ,,Olga Jovičić Rita" priredila je prošlog utorka program posvećen narodnim običajima.
   Oko 400 dece predškolskog uzrasta iz 11 vrtića, kroz pesmu, igru i kostime, pokazalo je ono što je učilo u prethodnih devet meseci o našoj tradiciji i običajima. Svaki vrtić je spremio predstavu u kojoj se prezentuju običaji u vreme žetve, setve i velikih praznika kao što su Uskrs, Badnje veče i Božić.



OSNOVNA ŠKOLA ,,DIMITRIJE TUCOVIĆ”
Marija i Jovana đaci generacije

   Marija Brković i Jovana Miladinović proglašene su , na sednici nastavničkog veća OŠ ,,Dimitrije Tucović”, za najbolje učenike školske 2006/2007. godine.
Marija i Jovana su tokom prošle i ove školske godine učestvovale na Opštinskom, Okružnom i republičkim takmičenjima i svojoj školi donele mnogobrojne medalje.
Marija je ove godine na Okružnom takmičenju iz geografije osvojila prvo mesto, a Jovana iz srpskog jezika takođe prvo mesto.
Na Republičkom takmičenju u Tršiću u veoma jakoj konkurenciji učenika iz cele zemlje, iz srpskog jezika Marija je uzela četvrto, a Jovana peto mesto.



ČETVRTA SMOTRA DEČJIH FOLKLORNIH ANSAMBALA SRBIJE
Dva predstavnika Kraljeva

   Tradicionalna Četvrta smotra dečjih folklornih ansambala Republike Srbije biće održana u subotu, u sali Kluba Vojske u Ribnici. Učestvovaće 22 ansambla dece iz cele Srbije, koja su se plasirala na okružnim i pokrajinskim takmičenjima, a u revijalnom delu gosti su deca iz Nemačke.
Zahvaljujući visokom kvalitetu u radu i oceni na Okružnoj smotri Raškog okruga, na manifestaciji će učestvovati dva predstavnika iz Kraljeva, KUD ,,Abrašević” i KUD ,,Železničar”.
Nakon takmičarskog dela, u saradnji sa KUD ,,Abrašević” iz Kraljeva, u Ratini će biti održan celovečernji koncert profesionalnog ansambla ,,Kolo” iz Beograda.
Organizatori Četvrte smotre dečjih folklornih ansambala Srbije su Kulturno-prosvetna zajednica opštine Kraljevo i Savez amatera Srbije.



SUTRA NA TRGU SRPSKIH RATNIKA
Dečji vašar različitosti

   Lokalni inkluzivni tim i Društvo ,,Sveti Sava" organizuju sutra ,,Dečji vašar različitosti". Manifestacija će biti održana na Trgu srpskih ratnika, od 11 do 13 časova.
Cilj je da građani Kraljeva postanu svesni da postoje i deca iz marginalizovanih grupa, kao i da se prezentuje dečje stvaralaštvo i da se druže deca tipične populacije sa decom kojoj je potrebna posebna podrška.
U manifestaciji učestvuju deca kojoj je potrebna posebna podrška i deca iz tipične populacije. Za nedelju je predviđen celodnevni izlet na Goč, kako bi deca mogla da sklopljena poznanstva prodube.
Ovo je jedna od aktivnosti Lokalnog inkluzivnog tima, koji okuplja roditelje, stručnjake, profesionalce, predstavnike organizacija, lokalnih institucija i ustanova, koji se bave razvojem grada, obrazovanjem, socijalnom i zdravstvenom zaštitom i pravima osoba iz marginalizovanih grupa. Tim radi na povećanju svesti građana i utiče na donosioce odluka, pokreće i informiše, povezuje i umrežava, senzibiliše i edukuje.
Vesna Šaponjić



PISMA ČITALACA
Kako su nas provozali

   Za decu predškolske pripremne grupe iz Kovanluka prošle subote organizovan je jednodnevni izlet u Jagodinu. Prevoz je obezbedila Predškolska ustanova ,,Olga Jovičić Rita". Iako je polazak bio zakazan za 7.30 časova, krenuli smo sa 80 minuta zakašnjenja, pošto radnici SUP-a nisu dozvolili polazak jer prevoznik nije imao table koje označavaju da vozi decu.
I uslovi za vožnju su bili neadekvatni. U autobusu je bilo pretoplo, a kada je vozač uključio ventilator, na sve strane je leteo crni prah koji je padao po deci i roditeljima. Uz to, sve vreme puta, u delu gde se nalazi motor, čula se strahovita buka.
Iako smo, u jednom trenutku, na pitanje ,,kada stižemo" dobili odgovor ,,za dvadeset minuta", naš put se malo produžio. Vozač je, po izlazu na autoput u Pojatama, umesto da pođe za Jagodinu, krenuo put Soluna. Autobus je okrenuo tek na naplatnoj rampi u Nišu. Na pitanje vaspitača ,,šta se dešava", nezainteresovano je odgovorio da ,,nije skrenuo gde treba". Roditelji koji su sedeli na prvim sedištima kažu da je autoputem povremeno vozio 20 kilometara na sat.
Imali smo utisak da vozač nije bio svestan situacije - deca su, u pregrejanom autobusu, povraćala, krvarila iz nosa i bila nervozna i plačljiva.
Roditelji su, s pravom, bili nezadovoljni.
U Jagodinu smo stigli tek u 13 časova.
Jedan dan, koji je trebalo da bude dan provoda, radosti i druženja dece, roditelja i vaspitača, pretvorio se u opasnu avanturu, u kojoj je bila ugrožena bezbednost, na prvom mestu - dece.
Zbog toga, interesuje nas ko i na koji način obezbeđuje ovakav prevoz dece (star i nefunkcionalan autobus), kao i profesionalnost vozača i uvid u njegov zdravstveni karton.
Ovim dopisom apelujemo na predstavnike vlasti i lokalne samouprave da se ispita odgovornost ko i zašto dovodi u pitanje bezbednost naše dece.
Kako mi, kao roditelji, možemo verovati u ozbiljnost institucija kojima poveravamo svoju decu? Očekujemo adekvatan odgovor.
Grupa roditelja

Svi najbolji kraj Ibra