Najvredniji poklon za pet decenija uspešnog rada
Tri pitanja o realizaciji prošlogodišnjeg budzeta
,,Grad sa najviše izbegličkih problema, koje uspešno rešava”
In memoriam - Jovica Arežina (1949 - 2007)
Feniks samo iz pepela i može da se rodi
,,Srpski Slovenci” u srcu pravoslavlja
Nastavlja se obnova Đurđevih stupova
Kraljevstvo od mesečine
,,Dečji vašar različitosti”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: tenis, fudbal, košarka, atletika

SVEČANOST POVODOM POČETKA IZGRADNJE NOVE MEDICINSKE ŠKOLE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Najvredniji poklon za pet decenija uspešnog rada

   Polaganjem kamena temeljca, u sredu, 20. juna, u Kraljevu je na svečan način počela izgradnja nove zgrade Srednje medicinske škole. Kamen temeljac su položili dr Miloš Babić, predsednik opštine, Nenad Slavković, načelnik Školske uprave za Raški okrug, Miroljub Stolović, naljelnik Odeljenja društvenih delatnosti Opštinske uprave Kraljevo, i Smilja Stefanović, direktorka Srednje medicinske škole, dok su svečanost uveličali članovi dečjeg hora ,,Rime” Lidije Spaski i mladi virtuoz na harmonici Miloš Avramović.
Ovo je na neki način ,,istorijski” dan za kraljevačko obrazovanje jer posle trideset godina u Kraljevu počinje izgradnja jednog novog školskog objekta. Za Medicinsku školu to će posebno značiti krunu svih dosadašnjih uspeha u obrazovanju generacija medicinskih stručnjaka, pogotovu što će škola završetak nove zgrade dočekati iduće godine, kada obeležava pola veka od svog osnivanja. Na to je ukazao i dr Miloš Babić, predsednik kraljevačke opštine, koji je pored ostalog istakao:
- Rok za završetak radova je devet meseci i nadam se da će 2008. godine polaznici naše Srednje medicinske škole ući u nove moderno opremljene učionice sa kabinetima i da će kraljevački Zdravstveni centar dobiti još bolje kadrove.
Nova zgrada Medicinske škole u Kraljevu gradi se u okviru projekta Ministarstva prosvete Srbije za pobošanje stanja škola, izgradnju šest osnovnih i tri srednje škole u Republici, iz sredstava NIP-a i uz finansijsku podršku Evropske investicione banke. Na lokaciji četiri i po parcele, pored sadašnje zgrade Gimnazije u Dostijevoj ulici, nova zgrada Medicinske škole biće, prema projektu, moderan školski objekat od oko 4.000 kvadratnih metara. Prema rečima Smilje Stefanović, direktorke ove škole, nova zgrada imaće osam učionica, šest kabineta, biblioteku, kuhinju sa trpezarijom, prostorije za administrativno osoblje i fiskulturnu salu i moći će da primi 600 učenika.
Izvođač radova je preduzeće ,,Jedinstvo” iz Sevojna, a ugovorena vrednost izgradnje zgrade škole je 1.747.000 evra. Inače, ceo projekat poboljšanja stanja škola u Srbiji koštaće oko 50 miliona evra, a iz tih sredstava će za izgradnju i opremanje nove Srednje medicinske škole u Kraljevu biti utrošeno oko tri miliona evra.
Izgradnjom nove medicinske škole ostaće više prostora u sadašnjoj zgradi Gimnazije za njene i učenike Srednje ekonomske škole, koja je takođe smeštena u tom objektu. Načelnik Školske uprave u Kraljevu Nenad Slavković izrazio je nadu da će iduće godine biti na sličan način obeležen početak radova i na zgradi za Srednju umetničku i Srednju muzičku školu u Kraljevu, koje sada takođe nemaju adekvatan školski prostor.

IZGRADNJA PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE ZA ZDRAVSTVENI CENTAR
Posle izgradnje novog mosta ovo je najpreči posao

   Posle izgradnje novog mosta preko Ibra sledeći najpreči korak morao bi da bude realizacija projekta prilaznog puta za Zdravstveni centar. Da bi se izgradila ta preko potrebna saobraćajnica, neophodno je da se umesto stranačkih prepucavanja napravi dogovor svih relevantnih subjekata u gradu i konačno reši jedan veliki problem, naglašava dr Dragan Arsić, direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica”.
Rukovodstvo Zdravstvenog centra već je predsedniku opštine, predsedniku Skupštine opštine i predsednicima odborničkih grupa uputilo konkretan predlog.
Pre svega podsećaju da je novi ulaz u bolnički kompleks već predviđen planskom dokumentacijom, i to iz pravca Ulice Heroja Maričića, pa predlažu Skupštini:
,,Radi realizacije ovog projekta, posle više godina neprekidnog insistiranja na istom, molimo da na prvoj narednoj sednici Skupštine opštine Kraljevo kao posebnu tačku dnevnog reda predvidite rebalans u budžetu Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" na iznos od oko 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a za eksproprijaciju sedam domaćinstava na KP br. 1281 KO Kraljevo (ova parcela se vodi na opštinu Kraljevo, a samo su objekti kao nužni smeštaj otkupljeni od sadašnjih vlasnika), izradu idejnog i glavnog projekta pristupne saobraćajnice i izgradnju same saobraćajnice. Nadamo se da ćete razumeti naš apel i da ćete obezbediti neophodna sredstva za ovu namenu i na taj način sprečiti mogućnost zagušenje ulaza u bolnički kompleks."
U dopisu se takođe podseća da je Zdravstveni centar 2004. godine zbog blokade računa uplatio više od četiri miliona dinara za gradsko-građevinsko zemljište, uz dogovor da se taj iznos iskoristi za eksproprijaciju i izgradnju pristupne saobraćajnice u Zdravstveni centar. Zbog izjava da neko sada želi da od ovog problema politički profitira, dr Dragan Arsić, direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica”, ističe:
- Ako neko misli da izgradnjom pristupne saobraćajnice želim sebi da prikupim političke poene i podignem rejting, ja nudim sledeće - neka se što pre raščisti parcela predviđena za pristupni put i ja istog momenta podnosim ostavku. Samo da se jednom reši ovaj problem i da životi pacijenata ne budu ugroženi saobraćajnom gužvom.

INVESTICIJE U VOZNOM PARKU KRALJEVAČKE ,,ČISTOĆE”
,,RABA 540” - za čistiji grad

   Kraljevačko Javno komunalno preduzeće ,,Čistoća” od ove sedmice bogatije je za novo vozilo za čišćenje gradskih ulica i drugih javnih površina. Naime, iz sopstvenih sredstava ,,Čistoća” je nedavno kupila vozilo specijalne marke ,,RABA 540”, čistilicu poslednje generacije od poznatog holandskog proizvođača. Vozilo je kupljeno za 11,3 miliona dinara i, prema ugovoru sa dobavljačem, biće plaćeno u 12 mesečnih rata, i to iz sopstvenih sredstava ovog javnog komunalnog preduzeća.
   Specijalno vozilo ima veliku upotrebnu moć, kapaciteta 4,5 kubnih metara, i služiće za čišćenje kolovoza, trotoara i drugih javnih površina u Kraljevu, veoma zaprljanih i zamašćenih pre svega intenzivnim saobraćajem u gradu. U to će, kako kažu odgovorni u ,,Čistoći”, građani Kraljeva moći vrlo brzo da se uvere, jer će upotrebom ovog vozila grad biti znatno čistiji i lepši. Oni dodaju i da su svoj vozni park u proteklih deset godina, umesto kupovinom sredstvima iz budzeta, uglavnom obnavljali iz donacija, čime su ušetedeli znatna budzetska sredtva opštini Kraljevo. Pored upravo kupljenog vozila-čistilice, trenutno, kraljevačka ,,Čistoća” ima u svom voznom parku deset vozila ,,smećara”, četiri cisterne, dva podizača i četiri traktora.
   Poseban kuriozitet je, napominju u ,,Čistoći”, što je Kraljevo grad koji je u protekle dve decenije narastao za nekoliko desetina hiljada stanovnika, a čisti se po komunalnoj odluci iz daleke 1988. godine i sa gotovo nepromenjenim brojem radnika!?

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO - piše Dragan Bajović
Tri pitanja o realizaciji prošlogodišnjeg budzeta

   Na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo, održanoj prošlog utorka, funkcioneri i članovi ovog Odbora postavili su nekoliko pitanja predsedniku opštine Kraljevo dr Milošu Babiću o trošenju prošlogodišnjeg opštinskog budzeta. Naime, kako je istaknuto, oni su uočili da je prošlogodišnji budzet opštine Kraljevo projektovan na 22 miliona, a realizovan sa 18 miliona evra, pa se pitaju šta je sa četiri miliona evra razlike.
- Mi ne znamo gde su te pare, a želimo da znamo, pa upućujemo tri pitanja zvanično predsedniku opštine. Prvo, gde je potrošeno 18 miliona evra, a da niko od običnih ljudi nije osetio boljitak, i da li opštinski budzet služi samo ljudima bliskim vlasti? Drugo pitanje je gde su četiri miliona evra razlike između projektovanog i realizovanog budzeta i zašto su toliko ,,omašili”, ako je ovo tačna cifra, uslovno rečeno, mi pitamo da nam on to javno objasni i objavi. I treće, kako je uspeo da napravi manjak veći od 1,8 miliona evra? To je cifra čijupozadinu mi želimo da znamo - navela je ta pitanja Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik OO SRS Kraljevo.
Na novinarsko pitanje kako u Opštinskom odboru SRS Kraljevo reaguju na protest sedmorice članova SRS, koji su nedavno preko medija osudili rad i ponašanje rukovodstva stranke, pa su čak 4. juna stupili i u štrajk glađu, gospođa Vesna Nikolić-Vukajlović je odgovorila da ,,Odbor, uprkos tim nekim nesuglasicama, potpuno normalno izvršava planirane zadatke”.
- To su ljudi verni Srpskoj radikalnoj stranci, bili i ostali, bez obzira na njihove trenutne namere. To nisu, u stvari, njihove namere, to su namere drugih političkih opcija koje uporno žele da rasture Opštinski odbor SRS Kraljevo, misleći da će time rasturiti i samu stranku, što je nemoguće - objasnila je gospođa Nikolić-Vukajlović.
Ova pres konferencija iskorišćena je i da OO SRS Kraljevo javnost upozna, doduše samo putem slike, sa podmlatkom kraljevačkih radikala, kojim su stariji članovi, kako je rečeno, vrlo ponosni.
Inače, konferenciji za novinare OO SRS Kraljevo prisustvovao je samo novinar TV Kraljevo, jer, kako je izjavila Vesna Nikolić-Vukajlović, oni ,,osim TV Kraljevo, na pres konferencije ne pozivaju nikog drugog”.

ODRŽANA TRIBINA OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO - piše Vera Nikolić
Promocija nove knjige dr Vojislava Šešelja

   Opštinski odbor Srspske radikalne stranke Kraljevo predstavio je prošle subote u Kraljevu najnoviju knjigu prof. dr Vojislava Šešelja, predsednika te stranke, koja je pod nazivom ,,Rimokatolički zločinački projekat veštačke hravatske nacije” nedavno izašla iz štampe.
,,Građanski ratovi vezani za spoljno iniciranje raspada jugoslovenske države, čiju završnicu predstavlja vojna agresija Severnoatlantskog pakta na Srbiju i celi srpski narod, nisu izbili spontano, nego su bili sistematski pripremani”, prva je rečenica u knjizi dr Vojislav Šešelja, čijoj su promociji u Kraljevu prisustvovali brojni funkcioneri, članovi i simpatizeri SRS. Vesna Nikolić-Vukajlović, narodni poslanik i predsednik OO SRS Kraljevo, tom prilikom posebno je istakla da tribina u Kraljevu ,,predstavlja veliku podršku Šešeljevom autorskom radu i njegovoj istrajnoj volji i borbi da u Hagu dokaže svoju i nevinost čitavog srpskog naroda”.
- Reč je o rimokatoličkom zločinačkom projektu stvaranja veštačkog hrvatskog naroda. Dakle, prof. dr Vojislav Šešelj u kljizi analizira na koji način je s jedne strane falsifikovana istorija i veštački pravljen jedan narod, a s druge strane, pre svega, kako se to odražava na srpski narod, odnosno kako se smanjivao srpski nacionalni korpus, kako je preko religije, delovanjem katoličanstva, razarano pravoslavlje i kako je uziman iz srpskog nacionalnog korpusa deo po deo ljudi i kako se to dešavalo kroz istoriju - ukratko je objasnio suštinu Šešeljeve knjige Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke.
Knjiga ,,Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije” najavljena je ,,kao kapitalno delo prof. dr Vojislava Šešelja, koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a Srbima vraća svest o njihovom nacionalnom biću i identitetu”.
Pored Akleksandra Vučića, predstavljanju knjige prof. dr Vojislava Šešelja u Kraljevu prisustvovali su i Vjerica Radeta, narodni poslanik i koordinator SRS za Raški okrug, i Nataša Jovanović, narodni poslanik i potpredsednik Skupštine Srbije, u ime Srpske radikalne stranke.

NOVA HUMANITARNA AKCIJA MILIĆA RAŠOVIĆA
Knjige za biblioteku u Novom Goraždu

   Veliki humanista i zaslužni građanin opštine Kraljevo, Milić - Miša Rašović iz Mrsaća, prošle nedelje je poklonio 100 novih knjiga biblioteci ,,Božidar Goraždanin" u Novom Goraždu. Na ovoj vrednoj pošiljci zahvalili su direktor biblioteke i najviše rukovodstvo opštine Novo Goražde.
   Pored porodice Milića Rašovića, akciju su pomogli DP ,,MAK-DI" Kraljevo, JP ,,O.S.A" Kraljevo i Publik-pres iz Kraljeva.

POVODOM 20. JUNA, SVETSKOG DANA IZBEGLICA: KAKAV JE NJIHOV POLOŽAJ U OPŠTINI KRALJEVO? - piše Boban Rajić
,,Grad sa najviše izbegličkih problema, koje uspešno rešava”

   • Prema zvaničnim podacima, trenutno se na području opštine nalazi oko 21.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije i 1.076 lica iz Hrvatske i BiH sa statusom izbeglica • Od 30 izbegličkih kolektivnih centara u opštini Kraljevo u proteklom periodu polovina zatvorena, uz iznalaženje alternativnih rešenja • Očekuje se donošenje novog zakona o izbeglicama, ali i novih mera za njihovo zbrinjavanje i povratak raseljenih na rodna ognjišta

   Problem izbeglica u svetu je i dalje jedan od najvećih i najurgentnijih za rešavanje, istakli su predstavnici mnogih organizacija koje se bave ovim pitanjima, a povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica.
Zbog ratova koji su u poslednjoj deceniji prošlog veka vođeni na prostoru bivše SFRJ, problem izbeglica i raseljenih lica danas posebno pogađa Srbiju, a u okviru nje možda i najviše opštinu Kraljevo. O tome rečito govore podaci Povereništva za izbeglice opštine Kraljevo.
- Prema našim podacima, na području opštine Kraljevo trenutno se nalazi oko 21.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Osim toga, na osnovu podataka iz poslednje registracije početkom 2005. godine, na našem području se još uvek nalazi i 1.076 izbeglica sa područja Hrvatske i BiH, kojih je 1996. godine bilo više od 6.000, ali je njihov broj smanjen za deset odsto odlaskom u treće zemlje i za nešto manji procenat povratkom u mesto ranijeg prebivališta. Najveći broj izbeglica se formalno trajno integrisao u lokalnu zajednicu, dobijanjem državljanstva Republike Srbije, na osnovu njihove sopstvene odluke da ovde dobiju dokumenta i lične karte. U međuvremenu je od 1.076 izbeglica još 150-200 dobilo status državljanina Srbije, čime im je formalno prestao status izbeglica, ali još uvek mnogi od njih, tri do četiri hiljade, ni izdaleka nisu rešili svoje životne probleme - kaže Slobodan Stanišić, poverenik za izbeglice opštine Kraljevo.

POMOĆ U INTEGRACIJI I IZGRADNjA STANOVA
Prema njegovim rečima, poslednje tri-četiri godine, procenom da je sprečena ,,humanitarna katastrofa” izbeglih i raseljenih u Srbiji, mnoge međunarodne organizacije ukinule su direktnu humanitarnu pomoć ovim licima, a svoju aktivnost usmerile na programe i projekte njihove integracije u lokalnu sredinu. To su prvenstveno edukativni programi, projekti rešavanja stambenog problema, davanja mini-kredita i zapošljavanja u poljoprivredi, privatnom sektoru, zanatstvu, trgovini.
- U poslednje vreme puno smo učinili da rešimo problem izbeglih i raseljenih lica u kolektivnim centrima. Pre svega, u vidu pomoći u građevinskom materijalu za one koje su počeli izgradnju kuća, davanjem finansijske pomoći za kupovinu napuštenih seoskih staračkih domaćinstava. Posebno su intenzivirani programi i projekti socijalnog stanovanja za ova lica. Tako je pre tri godine završen projekat izgradnje četrdesetak stanova na Beranovcu za izbeglice iz Hrvatske i BiH koji su pre toga stanovali u kolektivnim centrima. Sada je, pak, u toku SIRP projekat, koji opština realizuje sa UN-HABITATOM, a koji finansira italijanska vlada. U okviru tog projekta započeta je izgradnja 76 stanova, od kojih je 80 odsto namenjeno izbeglim, a 20 odsto socijalno ugroženom lokalnom stanovništvu. U odnosu na prvi program, razlika je u tome što se ovi stanovi, koji se daju u zakup po povlašećenim uslovima, daju i izbeglim licima iz privatnog a ne samo kolektivnog smeštaja - kaže Stanišić.
Projekati integracije za raseljena lica još uvek nisu intenzivni, ističe Stanišić, jer ta lica žele da se vrate na svoja ognjišta na Kosmetu, pod uslovom da im država Srbija i međunarodna zajednica stvore sve uslove za to, što je, naravno, povezano i sa rešavanjem pitanja budućeg statusa Kosmeta. ,,Međutim, ti ljudi su ovde i, dok su tu, pokušavamo da im ublažimo ili rešimo životne probleme. Stoga je predsednik opštine potpisao memorandum za izgradnju još 40 stanova za raseljene u zaštićenim uslovima sa organizacijom HELP, a iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju, ali u vidu privremenog komfornog smeštaja sa zakupom, a ne u vidu trajnog stanovanja - kaže Stanišić.

GRAD “DVOSTRUKI REKORDER”
- Kraljevo je specifično po broju raseljenih lica (procentualno, grad sa verovatno najviše raseljenih u Srbiji, pa i u Evropi), ali i po broju koletivnih centara na podruju opštine. Nakon masovnog egzodusa juna 1999. godine Kraljevo je dobilo čak 30 kolektivnih centara. U međuvremenu smo taj broj prepolovili. U skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje problema izbeglica, već nekoliko godina se sprovodi program zatvaranja kolektivnih centara, ali sa alternativnim rešenjima za smeštaj tih ljudi koji su napustili kolektivne centre. Uspeli smo da zatvorimo 15 kolektivnih centara, a da niko nije prisilno, pod pritiskom, izašao iz njih. Neki su dobili stanove, neki će ih dobiti iz programa UN-HABITATA, a jedan broj je po programu humanitarne organizacije INTERSOS, u saradnji sa Visokim komesarijatom za izbeglivce (UNCHR). Imamo i alternativni program smeštaja starijih osoba u gerontološke i specijalizovane centre, razmeštanja u druge kolektivne centre u Srbiji... U saradnji sa međunarodnim organizacijama obezbedili smo i pružanje pravne pomoći ovim licima u pribavljanju dokumentacije, a neke nevladine i humanitarne organizacije pomažu i u rešavanju imovinskih pitanja - ističe opštinski poverenik za izbeglice.

TRAŽENJE NOVIH REŠENJA
Stanišić naglašava da će, prema strategiji i planovima države i međunarodne zajednice, Povereništvo u Kraljevu, pronalaženjem raznih alternativnih rešenja, nastojati da zatvori i preostalih 15 kolektivnih izbegličkih centara na području opštine. On očekuje da će svi, ili najveći broj ovih centara, biti zatvoreni do kraja 2008. godine, pre svega jer su u njima uslovi za smeštaj manje ili više veoma loši, jer, iako su u početku ovi centri kako-tako komforno opremljeni, njihovo održavanje je veliki problem. Zbog toga su ovi centri najčešće simbol učmalosti, svojevrsne ,,getoizacije” i socijalne bede. Stanišić posebno ukazuje i na aktivan odnos pojedinih izbegličkih i raseljenih porodica koje su samoinicijativno i ličnim angažovanjem rešavali i rešili svoje životne probleme, ,,uzeli svoju sudbinu u svoje ruke”, ne čekajući samo od države i međunarodnih organizacija da im kompletno reše te probleme.
Prema podacima, od petnaest kolektivnih centara u opštini Kraljevo postoji pet tzv. ,,neformalnih kolektivnih centara”, kod kojih nema ugovora između Komesarijata za izbeglice i vlasnika ili korisnika objekata o smeštaju izbeglih i raseljenih lica. Kod tih centara, zbog svojinsko-pravnih problema, otežan je i program njihovog zatvaranja i iznalaženja alternativnih rešenja.
Najveći kolektivni centri za izbeglice i raseljena lica u kraljevačkoj opštini trenutno su u Mataruškoj Banji i u njima stanuje oko 400 lica. To su hotel ,,Žiča” i vile Prirodnog odmarališta i lečilišta ,,Mataruška i Bogutovačka Banja” i dva objekta čiji je korisnik mataruški ,,Agens” - vile ,,Morava” i ,,Maričić”. Jedan od većih kolektivnih centara je i tzv. ,,Romsko naselje” na ,,Starom aerodromu” u Kraljevu, u kojem je smešteno oko 200 Roma raseljenih sa Kosova i Metohije. Tu su i kolektivni centri u baraci ,,Kablara” kod Mašinskog fakulteta, u kojem su smeštene uglavnom izbeglice iz kolektivnog centra tzv. ,,Norveška kuća” na Beranovcu.
,,Neformalni kolektivni centri” nalaze se u domovima kulture (zadružnim domovima) u Vitanovcu i Vrbi, staroj Osnovnoj školi u Roćevićima, objektu ,,Uzor” preko puta OŠ ,,Svetozar Marković” u Kraljevu i barakama ,,Voćara” u Adranima. U svih 15 kolektivnih centara smešteno je oko 1.000 lica, od kojih 160 sa statusom izbeglica, a ostala su raseljena lica sa Kosmeta.

U OČEKIVANJU NOVOG ZAKONA
- I pored toga što su organi i organizacije naše države, lokalne samouprave i međunarodne zajednice postigli određene vidljive rezultate u rešavanju izbegličkih i raseljeničkih problema u Srbiji, problemi ovih ljudi još uvek nisu ni blizu rešeni onako kako bismo želeli. Iako je prošlo 15 godina od dolaska prvih izbeglica u našu Republiku i opštinu Kraljevo, i dalje imamo ogromne probleme u rešavanju njihovih egzistencijalnih pitanja. Zbog toga su veoma bitni svi navedeni i planirani projekti koji treba konačno da reše njihove probleme, posebno da obezbede održivu integraciju izbeglica iz Hrvatske i BiH u lokalnoj sredini. Drugi pravac delovanja biće stvaranje uslova za povratak izbeglica, ali pre svega raseljenih lica sa Kosmeta na svoja ognjišta, jer to je i njihova prvenstvena želja, s obzirom na to da bi im povratak, uz stvaranje neophodnih uslova, omogućio bolji život nego u izbeglištvu i rasejanju!? Činjenica je, takođe, da mi još uvek nemamo novi Zakon o izbeglicama, već se koristi onaj iz devedesetih godina, kada su ovi problemi i nastajali. Taj Zakon postoji u nacrtu i usaglašen je sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i drugim koji tretiraju ovu problematiku. On se odnosi na sve izbeglice na našem području, a ne samo na ,,naše”, a poseban problem je kako zakonski pravilno i sa izvesnim ograničenjima rešiti tzv. pitanje ,,pozitivne diskriminacije” za izbeglice u odnosu na lokalno stanovništvo, koje je takođe veoma ekonomski i socijalno ugroženo, pa da to ne stvori ionako prisutan animozitet između ove dve populacije - zaključuje Slobodan Stanišić.
Sve u svemu, problem izbeglica i raseljenih lica u Kraljevu je i dalje izuzetno aktuelan i dobro je što se ne rešava kampanjski već kontinuirano i u skladu sa mogućnostima države i opštine. Brže rešavanje političkih, ekonomskih i socijalnih problema u državi u celini, u saradnji sa evropskim okruženjem, svakako je pretpostavka i za efikasnije rešavanje problema izbeglica.

ZATVORENI KOLEKTIVNI CENTRI
- U proteklom periodu u opštini Kraljevo, uz iznalaženje alternativnih rešenja, zatvoreno je 15 kolektivnih centara, među kojima su bili i oni u domovima kulture u Ribnici i Stublu, fiskulturnim salama osnovnih i srednjih škola u Kraljevu (,,Svetozar Marković”, ,,Jovo Kursula”, Saobraćajno-tehnička škola), fabričkim halama (,,Mediapan”) itd.

NEGATIVNI I AFIRMATIVNI PRIMERI
Prema rečima Slobodana Stanišića, ,,u našim medijima, ali i istupanjima na nekim drugim mestima, pretežno se ukazuje na loše situacije u zbrinjavanju izbeglica i raseljenih, na njihove teške probleme i bez objektivnog sagledavanja traženje krivca za takve situacije”. Veoma je malo isticanja pozitivnih primera, kaže Stanišić, kojih ima puno, ,,posebno o ljudima koji su uspeli da se, uz malu pomoć sa strane, sami snađu i reše svoje životne probleme u izbeglištvu”. On naglašava da se u kolektivnim centrima nalazi oko 10 odsto ovih lica, a da su mnogi našli privatni smeštaj, neku vrstu zaposlenja i sa svojim porodicama započeli novi život u novoj sredini. ,,Nije baš sve tako crno i u granicama objektivnih mogućnosti, barem u opštini Kraljevo, ovi problemi postepeno se prevazilaze na sasvim primeren način” - zaključuje Stanišić.

DOBRA SARADNJA
- Mi smo u rešavanju problema izbeglica i raseljenih u proteklom periodu imali odličnu saradnju sa Republičkim komesarijatom za izbeglice Srbije, sa lokalnom samoupravom u Kraljevu, Visokim komesarijatom za izbeglice (UNCHR), međunarodnim i našim humanitarnim organizacijama - ističe Stanišić.

POVRATAK NA KOSMET I MOGUĆI NOVI EGZODUS?
- Prema zvaničnim (i nezvaničnim) podacima, sa Kosmeta se pod prinudom iselilo više od 200.000 Srba, Roma i lica drugih nacionalnosti, ,,nealbanaca”, kako se to najčešće navodi. Od tog broja, prema podacima, pre svega udruženja raseljenih i onih koji se neposredno bave tim pitanjima, na svoja ognjišta se u međuvremenu, u proteklih osam godina, vratilo tek 4-5 procenata raseljenih.
U poslednje vreme, posle objavljivanja i početka razmatranja Ahtisarijevog plana za rešavanje statusa Kosova i Metohije, problem povratka Srba i drugih nealbanaca na rodna ognjišta na Kosmetu je posebno aktuelizovan, jer se i sa najviših domaćih, pa i nekih međunarodnih instanci, sve češće čuje takav zahtev. Uostalom, to je bio jedan od bitnih uslova i standarda za konačno rešavanje statusa južne srpske pokrajine koji očigledno nije ispunjen, pre svega zbog međunarodnog faktora.
S druge strane, sve češće se postavlja i pitanje šta će biti ako u Savetu bezbednosti bude usvojena predložena Rezolucija o ,,nadziranoj nezavisnosti” Kosmeta ili dođe do unilateralnog priznavanja nezavisnog Kosmeta i da li će tada doći do novog egzodusa Srba i drugih nealbanaca koji sada tamo žive, a to će Srbiji, pa i Kraljevu, najverovatnije doneti nove probleme sa raseljenima i izbeglicama?

OPROŠTAJNE REČI NA KOMEMORATIVNOM SKUPU U KAMENOJ SALI RADIO BEOGRADA
In memoriam - Jovica Arežina (1949 - 2007)

   Posle kratke i teške bolesti, u ponedeljak, 18. juna, u Beogradu je u 58. godini preminuo novinar Jovica Arežina.
   Arežina je novinarsku karijeru započeo 1972. godine u ,,Ibarskim novostima”, podjednako pišući i za Radio Kraljevo i za list. Dve godine kasnije, kao mladog i talentovanog novinara, preuzima ga Drugi program Radio Beograda, gde se oprobao i dokazao u skoro svim oblastima, a nešto stariji slušaoci najviše ga pamte kao urednika i voditelja zajedničke emisije Radio Beograda i Radio Zagreba ,,Zeleni megaherc”, koja je emitovana uživo svake subote od 7 do 12 časova.
   Jovica Arežina je kasnije bio i glavni i odgovorni urednik Drugog programa, v. d. direktora Radio Beograda i direktor Studija B. Smrt ga je zatekla na mestu programskog direktora Radio Beograda.

Dragi Jovane,
Ne znam koliko sam puta započinjao ovaj oproštajni zapis. U stvari, ne uspevam da nađem sve one reči koje bi iskazale tugu što više u Radio Beogradu ili drugde nećemo sretati čoveka neizmerne dobrote, pouzdanog prijatelja i prvorazrednog profesionalca; što se nećemo radovati svemu onome čemu smo posvetili život i što više nećemo slutiti dolazak novih događaja.
Tuguju Tvoji najbliži - supruga Senka, sinovi Slobodan i Branko, kao i brat Slobodan.
Tuguju i Tvoji mnogobrojni prijatelji, kolege iz Radio Beograda i ostali Tvoji saradnici, posebno oni iz lokalnog radija, koje si dosledno podržavao.
Brzo si postao i rukovodilac redakcije, a ubrzo Ti je poveren u to vreme najodgovorniji profesionalni zadatak - uređivanje i vođenje petočasovne emisije ,,Zeleni megaherc”, koju su emitovali, zajednički, drugi programi Radio Beograda i Radio Zagreba. Bila je to, godinama, najslušanija radio-emisija na tadašnjim jugoslovenskim prostorima. I svi su, od naučnika i umetnika do političara i privrednika, smatrali da su počastvovani kada su mogli da govore u ,,Zelenom megahercu”.
U stvari, ,,Zeleni megaherc” nije bio samo radio-program. Bio je to - za to vreme - medijski najprivlačniji prozor, u koje je gledalo čitavo jugoslovensko područje.
,,Zeleni megaherc” je bio i izvor akcija. Pored ostaloga, zahvaljujući ,,Megahercu”, izgrađena je škola u Gornjem Klasniću, na Baniji, i osnovana biblioteku u Sirogojnu, na Zlatiboru.
,,Zeleni megaherc” je emisijama iz Pešte i Frankfurta upoznao jugoslovensku javnost sa stvaralaštvom naših ljudi u rasejanju, kako se tada govorilo.
Slične su bile i ostale Tvoje emisije, kako one na radiju, tako i na televiziji.
Više puta sam bio svedok kako si komunicirao sa slušaocima i šta si im značio. Tražili su od Tebe podršku, čak pravdu. Nikada nisi odbio da im pomogneš.
I kasnije, kao glavni urednik Drugog programa, nastavio si da ostvaruješ svoja profesionalna zaduženja.
I kao generalni direktor Studija B, i sada, kao direktor programa Radio Beograda, bio si celovito angažovan.
I bilo je veliko zadovoljstvo kada si za sve ono što je učinio Drugi program primio najveće priznanje Srbije - Vukovu nagradu.
Joco Arežina, na svakom od svojih poslova pokazivao si retku upornost, i bio si uspešan.
Najviše si se predavao Radio Beogradu, pre svega Drugom programu.
Pamtiće Te - Jovane Arežina, u porodici najviše i najduže, ali pamtiće Te i prijatelji, kao i svi oni koji su sa Tobom sarađivali.
I slutim, bićeš upisan u anale Radio Beograda.
Pozdravljajući se sa Tobom, odajem Ti počast za sve ono što si uradio!...
I hvala Ti, naš dragi, dobri Jovane Arežina - za sve!...
I dalje ćeš biti sa nama!
Miloš Jevtić

Dragi Jovane,
Čovek sa kojim se danas privremeno rastajemo nije bio samo simbol Radio Beograda i Radio televizije Srbije, nego simbol čitave jedne zemlje koje više nema, njenog novinarstva, saradnje i poštovanja među danas tako različitim ljudima. Sa njegovim glasom počinjali su i završavali svoje subonje prepodne milioni građana u gradovima nekadašnje Jugoslavije. Oni ne pamte samo taj glas, nego i nesvakidašnji šarm kojim je odisala svaka rečenica izgovorena u toj i drugim emisijama koje je on radio tokom svoje neponovljive novinarske karijere. Bio je velika zvezda u velikoj zemlji. Emisije Jovana Arežine bile su novinarski i voditeljski standard kakav na srpskom radiju možda u budućnosti nikada neće biti dostignut. Od početaka na Radio Kraljevu, preko ,,Zelenog megaherca”, do emisije ,,Nešto treće”, koja je bila dvočasovna oaza razuma i mere u jednom nerazumnom vremenu, njegove emisije bile su primer novinarstva sa ukusom, kakvo je već danas teško zamislivo u bilo kojoj od zemalja u našem okruženju.
Bilo je ljudi koji su ga tokom naših dugih burnih godina ponekad osporavali, ali niko nikad nije osporio njegov novinarski nerv i voditeljski šarm. Ni nagrade koje je dobijao ni nagrade koje je osnivao i uručivao drugima nisu mogle da imaju značaj tog nerva i tog šarma koji je bio tako jedinstven da ćemo ga do kraja života pamtiti ne samo mi koji smo radili sa njim, nego i milioni ljudi kojima je subotnje prepodne počinjalo i završavalo njegovim glasom. Bio je novinar kakvih, usudio bih se da kažem, više nema u Radio Beogradu.
Bio je beskrajno odan prijatelj, prijatan sagovornik, normalan šef i pouzdan saradnik. Iako je godinama bio na rukovodećim pozicijama, od urednika emisije, glavnog i odgovornog urednika Drugog programa Radio Beograda, do direktora Radio Beograda ili Studija B, u njegovom ophođenju prema ljudima uvek je postojala ona mera ljudskosti koja je bila izvan svake vlasti ili interesa. Verovao je u neke osnovne ljudske vrednosti više nego u bilo kakvu politiku i svoje prijatelje nije zaboravljao ni kad se peo ni kad je silazio sa vlasti. Nije voleo da pravi razliku između posla i takozvanog privatnog života, između ljubavi i prijateljstva, između kolegijalnosti i drugarstva. Iskazivao je nesvakidašnju brigu za svoje saradnike, ponekad više nego i za sopstvene probleme.
Odlaskom Jovana Arežine iz Radio Beograda, srpskog novinarstva i naših života, nestao je čitav jedan svet ironičnog pogleda na život i otišlo u legendu čitavo jedno vreme, sa brojnim doživljajima, sećanjima i mitovima koje će većina od nas pamtiti do kraja života. Jedan od tih mitova bio je i Jovan Arežina.
U ime stotina hiljada njegovih za nas bezimenih slušalaca, hiljada njegovih kolega, stotina saradnika i nas ovde prisutnih i opravdano odsutnih njegovih prijatelja, neka mu je večna slava i hvala.
Radoman Kanjevac, novinar

Dragi Jovane, dragi naš Joco!
Govoreći ovdje, gdje su okupljeni tvoji najdraži i najbliži, a na osnovu tvoje posljednje volje (kao što sam u životu i inače stotine puta govorio na tvoj nagovor), svejedno smatram da nije ni logično ni normalno (odnosno da nije po redu, kako bi naš narod rekao) što ja, evo, o tebi govorim. Već bi logičnije i normalnije bilo da ti, kao moj mlađi drug i brat, nada mnom, mrtvim, zboriš, i besjediš; da ti, onako kršan, stasit a stamen, kažeš koju nježnu i dobru riječ o svom starom prijatelju.
Sudbina se, međutim, surovo poigrala s nama i odvela tebe, toliko mlađeg i jačeg, a ostavila mene da žalim i tužim za jednim od najboljih ljudi, koje sam upoznao u svom sad već dugom životu. Tebi sam, dragi Jovane, davno rekao sve što drug drugu ima da kaže, a ovdje i sada želim reći tvojim sinovima da mogu biti ponosni na svog oca, da imaju za čim žaliti, da se vrlo teško i vrlo rijetko rađaju ljudi kakav je bio Jovan Arežina. Jednako ponosni mogu, naravno, biti i njegova dobra Ksenija - Senka kao i Slobodan, tako privržen starijem bratu, iako znam da vrijeme neće i ne može ublažiti tugu i gubitak.
Naredio si da ovo slovo bude kratko. Opraštajući se, dakle, od tebe, Jovane, reći ću ti na kraju nešto što ti za života nikad nisam rekao. Za mene, koga su poput mnogih vjetar i nevolja u jednom teškom i mučnom času dotjerali ovamo sa zapadnih strana, ti si, stari moj druže, bio ona dobra, plemenita Srbija. Ti si bio ono lijepo i pošteno lice Srbije, ona široka domaća duša koja je tolike nevoljnike i nesretnike prihvatila i zbrinula, dala im krov nad glavom, nahranila ih, obukla i obula. Hvala ti, dragi, i u njihovo ime na tome.
Jovan Arežina, veliki novinar jedne tragične epohe, predanim radom i životom, služio je na čast svojoj zemlji, svom rodu i svojoj profesiji. Hrabar i nepotkupljiv, on je u teškim vremenima i situacijama branio plemenito geslo - sloboda za novinarstvo, novinarstvo za slobodu!
Goran Babić, pisac

'IBARSKE NOVOSTI' PO DRUGI PUT U VATRI - piše Ivan Rajović
Feniks samo iz pepela i može da se rodi

   • I pored svega "Ibarske" kako - tako opstajavaju, daleko od bilo čijeg interesovanja i podrške, osim svojih vernih čitalaca, kao da jedan štampani medij, iza kojeg stoji istorija ovoga grada i mnogo toga dobrog što je bar u desetak godina unazad urađeno, nikoga više ne interesuje

   Sreda je, 13. jun. Dan kao i svi drugi, ili bar sličan bilo kojem u morbidnoj provincijskoj kolotečini. Sedimo u redakciji, Bojka, Boban, Bačo i ja, pijemo kafu i razglabamo o predstojećoj privatizaciji. Svi smo saglasni oko jednog, da bi našu ružičastu medijsku perspektivu mogao znatno da osveži kolotirom svojih evrića neki viđeniji srpski tajkun u obličju uzgajivača šampinjona, izrađivača kora za gibanicu, ili švercera mešovite robe, od rumunskih gaća do kineskih čarapa. To je naša tužna stvarnost. Pošteni intelektualci ovde nemaju ni za mešanu marmeladu. A privatizacija po pomenutom receptu ima svuda. To je postao princip iza kojeg, na našu sveopštu žalost, stoji država koja , reklo bi se, zdušno pdržava takav koncept tranzicije medija, bez obzira koliko to svakom normalnom konzumentu medijskih proizvoda delovalo suludo. A kada su novine u pitanju, kao samo jedan od tri medija u okviru iste kuće, pokazalo se da i jedan broj kolega iz preostala dva medija priželjkuje gašenje lista ne bi li se oni što bolje "udali" i sačuvali sopstvene guze, a ne , kako su se izjašnjavali, da zapečate svoju sudbinu velikih medijskih poslenika kao taoci novina i onih koji u njima rade. Na njihovu žalost ovaj solidarni srpski apel im nije prošao pa je, tamo gde treba, odlučeno da u privatizaciju idemo kompletno, pa šta nam Bog da, a ne da oni koji su se sticajem okolnosti dokopali elekronskog medija u obliku televizije izigravaju bogom dane medijske veličine kojima je isključivo sopstveni opstanak bitan. I pored toga "Ibarske" kako - tako opstajavaju, daleko od bilo čijeg interesovanja i podrške, kao da jedan štampani medij iza kojeg stoji istorija ovoga grada i mnogo toga dobrog što je bar u desetak godina unazad urađeno, nikoga više ne interesuje. Štaviše, već letimičnom analizom ponašanja lokalnih moćnika dalo bi se zaključiti kako prema ovom mediju postoji svojevrstan animozitet (gađenje), što samo govori o tome da se radi o novinama koje su kao retko koje u Srbiji, i pored svega što im se dešavalo, uspele da sačuvaju izuzetno veliku dozu objektivnosti ali i kritike svega onoga što je kritici podložno. Dokaz tome je i sve veće interesovanje građana da se o njihovim problemima piše baš u ovom listu, bez obzira koliko to efekata izazivalo potom.

OD PACOVA DO JULA
Dakle, sedimo mi u redakci i razglabamo o svemu tome, u trenutku dok se tu negde nedaleko od nas, priprema izlazak još tri lista koji bi trebalo da u informativnom smislu pokriju nezajažljivo i neinformisano kraljevačko područje. Redakcija u kojoj sedimo deluje dosta jadno i pored toga što je to svojevremeno bio štab lokalne direkcije JUL. Ipak, nešto je bolje od bivše direkcije Kablara u koju smo smešteni posle požara u zgradi Doma društvenih organizacija i gde su nam pacovi bili domaće životinje. O bubašvabama i ostaloj gamadi nema svrhe ni govoriti, ali sve to na najplastičniji način ilustruje odnos lokalnih vlasti prema novinama o kojima govorim. U zgradu iz koje su nas izbacili , pod izgovorom da je taj prostor definitivno neupotrebljiv, nikada nismo vraćeni, a nedugo potom isti taj prostor je postao jedan od najelitnijih u gradu. Ono sa čim u napuštenoj julovskoj jazbini raspolaže redakcija Ibarskih je nekoliko kompjutera koje smo još pre desetag godina dobili od Austrijske ambasade, par novijih računara za prelom lista i nekoliko telefonskih aparata. Dakako, imamo i spajalice, heftalicu i nekoliko rolnica selotejpa uz neonsko osvetljenje koje su nam velikodušno ostavili julovci pri povlačenju ( na bolje pozicije). Tržišna vrednost svega toga je nula, osim živih ljudi, na ivici nervnog sloma, i tradicije koju "Ibarske" imaju na srpskoj medijskoj sceni.
I kada smo lepo sve to elaborirali, po ko zna koji put, ali sada pred sam čin privatizacije kojom nam prete za nekoliko nedelja, dogodilo se čudo. Uz iznenadni prasak, nalik većoj petardi, kašikari ili manjem molotovljevom koktelu, koji je odjeknuo iz Rajićevog kompjutera praćen gustim oblakom dima iz monitora, za samo nekoliko sekundi čitava elektornska mašinerija naše redakcije jednostavno je spržena. Lančano, jedan za drugim, uz iste simptome, sa istim efektom i istim rezultatom, svi kompjuterei koje smo imali prosto su otišli u dim. Bez vremena za bilo kakvu reakciju, izgovorenu reč ili bilo kakav pokret, samo smo se zgledali u očekivanju najgoreg. Ipak, na nesreću svih onih koji bi to voleli, završilo se samo na tome. Ostali smo živi, bez igde ičega, osim do pola ispijenih šoljica kafe ili stočnog graška, svejedno i velike iluzije da i dalje radimo u korist naroda i svih onih koji nam misle dobro.

TEORIJA ZAVERE ILI PONOVLJENA SLUČAJNOST
Možda sve to i nije proizvod teorije zavere, za šta me neki optužuju da volim da preuveličavam stvari. Možda i nije. Jedanput smo već goreli, a da nam niko posle toga nije pritekao u pomoć. Ovo je drugi put. Čak i da je slučajno, bilo bi mnogo za jedan prosečan novinarski vek i život pod neprekidnim stresom. A to što se sve to događa u trenutku kada bi mnogi više od svega voleli da ugase "Ibarske", samo je puka koincidencija i čista slučajnost, pogotovu kada se ima u vidu o kakvim se moralnim gromadama radi koje pretenduju da zagospodare kraljevačkim informativnim prostorom. Bar jedan od pomenutih medijskih magnata, a svojevremeno i direktor JP "Ibarske novosti" kao poslušnik Prinudnog organa, zaslužuje dužnu pažnju publike i imaće je, verovatno.

ISTRAJAVANJE U NEMOGUĆIM USLOVIMA
Još jedom u svojoj istoriji "Ibarske nocvosti" su ostale bez ičega. Paradoks je u tome što ništa svoje nisu ni imale, a ipak su opstajavale i na najbolji mogući način u nemogućim uslovima obavljale svoju istorijsku ulogu. Obavljaće je i dalje, ma šta ko mislio i ma čemu se nadao. Možda je ovo osveta, možda je kazna, ali biće da je ipak reč o onoj lepoj pričici o ptičici Feniks koja se rađa iz pepela. Nikada se ne zna zašto je nešto dobro, rekli bi jedni."Ono što nas ne smače, to nas jača" rekao bi Fridrih Niče. A mi nikada nećemo odustati, rekao bih ja, bez obzira na prirodne ili neprirodne nepogode. A o nadoknadi štete, bar se nadamo, odlučiće oni kojima je to posao, imajući u vidu značaj "Ibarskih novosti" kao medijske kuće na kojoj počiva čitava istorija ovoga grada. To bi i svi ostali tebalo da imaju u vidu i daju svoj doprinos da se ova redakcija što pre obnovi i osposobi na dobrobit svima nama i našem gradu.

TELEVIZIJSKA EKIPA ,,ŠTAJERSKE ZAJEDNICE" IZ MARIBORA SNIMILA DOKUMENTARNI FILM O HILANDARU
,,Srpski Slovenci” u srcu pravoslavlja

  • Kilometre filmskih traka raznih standarda potrošio je veliki snimateljski mag Predrag Koković kako bi bogatstvo pravoslavnih vernika smestio na filmsku traku

Televizijska ekipa ,,Štajerske zajednice" stigla je na Svetu goru sa jednim ciljem: da pokaže svima šta hrišćani imaju na pojedinim delovima sveta. Ekipa je uz blagoslov visokopoštovanog oca Metodija posetila manastir Hilandar, napravila vanserijske snimke, koje će u studijima Radio televizije Slovenije pretvoriti u dokumentarni film, koji će gledaocima biti prikazan na Badnje veče 6. januara 2008. godine. Taj film će se prikazivati na mnogim televizijskim stanicama i na raznim jezicima. Posle osam vekova manastirsko blago Hilandara biće predstavljeno evropskim gledaocima, kao dokaz bogatstva kulture koju imaju pravoslavni vernici.
Kako će se na pomenutom filmu, pored ostalog, videti, a što deluje fascinantno, Riznica manastira Hilandara, biblioteka i fondovi sadrže predmete neprocenjive umetničke i istorijske vrednosti kao što su rukopisi, povelje, ikone, knjige, skupoceni predmeti od zlata, dragog kamenja, slonovače, veza i dr. Samo rukopisnih knjiga u riznici, koje datiraju iz raznih vremena, ima više od hiljadu.
Kilometre filmskih traka raznih standarda potrošio je veliki snimateljski mag Predrag Koković kako bi bogatstvo pravoslavnih vernika smestio na filmsku traku.
Kako je snimanje filma kolektivni čin, u njegovom nastanku su učestvovali i slovenački novinar Saša Pauković, koji je kao urednik bio na čelu ekipe, Predrag Koković, snimatelj, i Rade Bakračević, asistent i producent.
Budući da je sedište Društva ,,Štajerska zajednica" u Mariboru, zamenik igumana Hilandara otac Metodije poklonio je ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice za Novu pravoslavnu crkvu u Mariboru.
Zanimljivo je pomenuti da je ekipa, tokom odlaska na Atos, postavili rekord u brzoj vožnji. Naime, 4. juna je stigao poziv sa Hilandara da ekipa 5. juna mora da bude u luci Uranopolis na brodu koji će ih odvesti na Svetu goru. Međutim, zbog brze vožnje, srpski policajci, koji su ekipu zaustavili, tražili su 300 evra na ime kazne zbog brze vožnje, a onda su se, ipak, predomislili i oprostili kaznu, poželevši joj sigurnu i srećnu vožnju. Ekipa je nastavila istim tempom do Makedonije, gde su je već na prelasku granice makedonski policajci zaustavili i kaznili sa 30 evra, ne poželevši joj ništa. I pored svega, ekipa iskusnih proifesionalaca je stigla na cilj, završila posao i srećno se, preko Kraljeva, vratila se u svoju Sloveniju.

MARIBORSKI SRBI USKORO U HILANDARU
Članovi ekipe u nedelju, 17. juna, posle svečane liturgije, predali su ocu Savi Kosojeviću ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koju je blagoslovio sam otac Metodije i koji je srpskim vernicima u Mariboru poslao i vino iz poznatih hilandarskih podruma. Prilikom prijema ekipe, otac Metodije je poslao pozdrave vernicima iz Maribora i pozvao mariborske Srbe da posete Hilandar nudeći im uz poziv i vize koje su potrebne za dolazak na teritoriju Svete gore.
R. Bakračević
FOTO: P. Koković

POČASNI KONZUL URUČIO KNJIGU NAŠEM PESNIKU
,,Mostovi prijateljstva" u pravim rukama

   • Knjiga ,,Mostovi prijateljstva" je svojevrsni zbornik poezije pesnika iz čitavog sveta, okupljenih oko iste ideje, a to je širenje dobrih vibracija među ljudima sa svim različitostima, koje bi trebalo da ih spajaju, a ne da ih razdvajaju

   Svečano i skromno, mada neprimereno takvom događaju, počasni konzul Kraljeva u Mariboru, predsednik Srpskog kulturnog društva Maribor i jedan od izdavača kapitalne zbirke svertske poezije ,,Mostovi prijateljstva" Rade Bakračević, uručio je jedan primerak knjige pesniku Ivanu Rajoviću. Ovaj čin je, nimalo slučajno, obavljen u prostorijama kraljevačke kancelarije ,,Prijateljstva za nova vremena”, čiji je Rajović i portparol. I, kako je tom prilikom naglasio Bakračević, pored Rajovićevih književnih i ljudskih zasluga, zbog kojih i jeste jedini pesnik iz Srbije zastupljen u ovoj knjizi, taj uspeh se dobrim delom može pripisati i Društvu ,,Prijateljstvo za nova vremena”, bez čijeg delovanja sigurno ne bi bilo nikakvih kontakata koji bi doveli do ovakvog rezultata. Osim toga, Bakračević nije propustio da istakne da je Rajović, pored ostalog, počasni član ,,Štajerke zajednice”, dokazani humanista, širom sveta poznati borac za pravdu i demokratiju, autor sedam pesničkih knjiga, dve knjige za decu i tri knjige o posledicama rata i osvajanju demokratije u Srbiji, dobitnik mnogih priznanja. Sve to, naglasiao je Bakračević, uz Rajovićeve dokazane pesničke kvalitete, dovelo je do toga da se ovaj kraljevački i srpski pesnik nađe u knjizi u kojoj mu i jeste mesto, više nego bilo kome drugom.
Zahvaljujući na poklonu Rajović je izrazio izuzetno veliko zadovoljstvo i naglasio kako je prava poezija univerzalna i neuništiva tekovina čovečanstva i da prava poezija uvek nađe put do pravih čitalaca, bez obzira na političke prilike i otpore pojedinaca ili predstavnika vlasti, a potvrda za to je i knjiga ,,Mostovi prijateljstva", koja je svojevrsni zbornik poezije pesnika iz čitavog sveta, okupljenih oko iste ideje, a to je širenje dobrih vibracija među ljudima sa svim različitostima, koje bi trebalo da ih spajaju, a ne da ih razdvajaju.
Magistar Marjan Kombol, veleposlanik, koji je samo jedan od dvadesetak ambasadora koji su pisali predgovor za ovu knjigu, pored ostalog, u svom predgovoru kaže:
,,Ova zbirka poezije nastala je kao rezultat osmišljavanja i realiziranja projekta kojem je misao vodilja bila jačanje prijateljstva među zemljama i narodima svijeta, prikupljanjem i objavljivanjem izbora pjesama, propraćenih s ponešto slika, suvremenih pesnika i umjetnika iz niza zemalja...
...To je svojevrsno poslanje, koje ima za cilj promijeniti ovaj naš svijet u kojem ima nepovjerenja, mržnje i ratova, u svijet u kojemu će se sukobi rješavati u duhu povjerenja i razumijevanja te međusobnog uvažavanja, u svijet u kojem je ,,svaki prijatelj drag", a kulturno bogatstvo drugoga dio zajedničkog naslijeđa čovječanstva i predmet upoznavanja i istraživanja znanstvenika, umjetnika, ljubitelja novoga i nepoznatoga. Na tom tragu je i ova zbirka poezije, koja širi spoznajne obzore i daje uvid u bogatstvo kulturnog naslijeđa naroda svijeta te jača razumijevanje i prijateljstvo među državama i narodima."
Izdavač ove vredne knjige je Hrvatsko-kinesko društvo prijateljstva iz Varaždina i Internacionalna kulturna ,,Štajerska zajednica”. Urednik je Milka Knežević.
Predsednik ,,Prijateljstva za nova vremena”
Hadzi Momir Bakračević

VASKRSAVA NEMANJIN HRAM
Nastavlja se obnova Đurđevih stupova

   Tišinu u porti jedne od najstarijih srpskih svetinja, Đurđevih stupova u Rasu, i ovog leta narušavaće jedino zvuk čekića, jer se obnova hrama Stefana Nemanje nastavlja. Lepo vreme prethodnih meseci dozvolilo je neimarima da obave sve pripreme za nastavak radova, koji su otpočeli odmah posle Đurdevdana i trajaće do kasne jeseni.
Prema rečima jeremonaha Gerasima, ove godine biće rekonstruisan glavni crkveni ulaz, proširen manastirski muzej, i započeta izgradnja kula (stupova) po kojima je hram i dobio ime. Do sada su obnovljeni oltarski deo i severna pevnica, radilo se i na drugim delovima manastira, a rekonstruisani su i konaci, mada ne svi, kao i trpezarija kralja Dragutina.
- U toku prethodnih godina je urađeno mnogo, uz Božju pomoć i pomoć dobrih ljudi. Najbitnije je da je manastir duhovno oživeo. On sada živi monaškim životom. Služe se liturgije i crkvena bogosluženja - priča otac Gerasim.
Inače, obnova manastirskih konaka počela je 2000, a hram je zaživeo dve godine kasnije. Monasi su o obnovi crkve počeli da razmišljaju odmah po dolasku na ovo sveto mesto. Uz pomoć vrsnog stručnjaka pokojnog profesora Jovana Neškovića, odmah su započeli rekonstrukciju.
Prvo su postavljeni prozori, pa je 2004. godine obnovljen oltarski deo. Frontoni (uski krovovi), osim jednog iznad oltara, završeni su 2005. Bratstvo manastira Đurđevi stupovi ocenjuje da bi hram mogao biti završen 2008, u krajnjem slučaju 2009. godine.
- Reč je o jednom sporom procesu, jer je arhitektura crkve prvi primer raškog sakralnog stila u graditeljstvu, pa je projekat za ceo hram veoma teško uraditi - kažu monasi.
Do manastira je izgrađen put. U konake, obnovljene i osveštane za vaskršnji Đurđevdan pre pet godina, smestilo se desetak monaha i iskušenika. Starešina iguman Petar Ulemek kaže da bi ih bilo više, ali je malo kelija. Zato je u planu i proširenje konaka i dovođenje vode do manastira, kao i izmeštanje ložionice da dim ne ide ka crkvi.
- U konacima nas desetak monaha koristi samo šest prostorija, od kojih dve nemaju baš najbolje uslove. U planu je da se tokom ove godine zidaju tri kelije, nad postojećim podrumskim prostorijama - priča iguman Petar i ističe da manastirski konaci nemaju mogućnosti da prime nove, mlade monahe, koji su zainteresovani da dođu u ovaj manastir, ali ni goste - druge monahe i roditelje onih koji tu već žive.
Obnovu prve vladarske zadužbine dinastije Nemanjića finansiraju ministarstva kulture i vera, a pokrenuta je i misionarsko-priložnička akcija ,,Podignimo stupove", u kojoj učestvuju brojne državne, kulturne i naučne institucije, preduzeća, poznati sportisti, muzičari, glumci...
- Drago nam je da se sve više ljudi uključuje u obnovu. Reč je uglavnom o mladim ljudima, studentima i srednjoškolcima, koji se bave, obično, nekom umetnšću - ističe jeremonah Gerasim.
Manastir Đurđevi stupovi podignut je 1171. godine i bio je važno duhovno središte srednjovekovne Srbije. Napušten je krajem XVII veka, u vreme austro-turskih ratova. On je, kao deo celine Stari Ras sa Sopoćanima, 1979. godine uvršćen na listu Svetske kulturne baštine Uneska.
Zoran Maksimović

ODRŽANA SKUPŠTINA MATICE ISELJENIKA U KRALJEVU
Duhovna spona, pre svega

   • Pored drugih aktivnosti, izdata i dva časopisa “Matica”, a ove sedmice u Kraljevu bi trebalo da gostuju članovi Srpskog pevačkog društva Amerike i Kanade • Predložena izgradnja Zavičajnog doma u Kraljevu, čime bi Matica iseljenika dobila još veće mogućnosti da našim ljudima u dijaspori pruži sve potrebne informacije

   U Kraljevu je krajem prošle sedmice održana prva skupština Matice iseljenika opštine Kraljevo u drugom sazivu, osnovanom 2005. godine. Ovo kraljevačko udruženje, u prvom sazivu, osnovano je još 1988. godine. I danas, posle dvadeset godina, kako je i na prošlonedeljnoj skupštini istaknuto, ima isti cilj, a to je ,,pre svega duhovna spona sa našim ljudima u dijaspori”. Na skupštini su sagledane dosadašnje aktivnosti i utvrđene smernice za budući rad kraljevačke Matice iseljenika.
   - Mi smo udruženje koje nema samo kratkoročne ili samo ekonomske interese, već služimo da budemo pre svega duhovna spona sa svim našim ljudima koji žive u svetu - istakao je Milutin Mandić, predsednik Matice iseljenika opštine Kraljevo.
   Na skupštini je istaknuto i da će u budućem radu ovo udruženje služiti očuvanju i udruživanju srpskog naroda u rasejanju, njegovom okupljanju i stalnoj vezi sa rodnim krajem i otadžbinom.
   - U proteklom periodu izdali smo i dva broja časopisa ,,Matica”, što ćemo činiti i ubuduće. Uskoro ćemo dočekati i članove Srpskog pevačkog društva Amerike i Kanade. Oni će u Kraljevu biti od 20. do 22. juna i nastojaćemo da im, kao dobri domaćini, pokažemo sve naše predivne manastire, prirodne i druge lepote u okolini Kraljeva - kaže Mandić.
   Kao jedan od najvažnijih i prioritetnih zadataka kraljevačke Matice iseljenika, predložena je izgradnja Zavičajnog doma u Kraljevu. Kako je naglašeno, ovaj dom bi trebao da bude izgrađen u sklopu obeležavanja jubileja - osam vekova postojanja manastira Žiče, i da posluži kraljevačkim iseljenicima u inostranstvu da se u njemu, kada ih u Kraljevo dovedu poslovi ili nostalgija, okupljaju i dobiju sve potrebne informacije radi trajnog povezivanja sa svojom postojbinom i rodnim krajem.

U ORGANIZACIJI MATICE ISELJENIKA
Srbi iz Amerike i Kanade u Kraljevu

   Predstavnici druge i treće generacije Srba iz Amerike i Kanade, u organizaciji kraljevačke Matice iseljenika, posetili su sredinom ove sedmice Kraljevo. Njih je u sredu, 20. juna, primio i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji im je tom prilikom uručio prigodne poklone sa katalozima Kraljeva, koji će ih podsećati na boravak u ovom gradu. Dr Babić je uručio i specijalnu diplomu Matici iseljenika Kraljevo kao priznanje za sve što je učinila i čini za povezivanje sa našim ljudima u dijaspori u protekle dve godine od svog osnivanja.

   Predstavnici Srba iz Amerike i Kanade u razgovoru na prijemu kod predsednika opštine izrazili su takođe uverenje da će ubuduće biti ostvarivana i veća ekonomska i kulturna saradnja u oba smera, pre svega u transferu kapitala i znanja. Gosti iz Amerike, pored posete Kraljevu, gde će obići i veći broj okolnih spomenika kulture i manastira, tokom boravka u Srbiji posetiće i Vrnjačku Banju, Zlatibor, Mačvu i Beograd.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA INVALIDSKIH PENZIONERA
Nezaboravno druženje u "Termalu''

   Po pružanju pomoći svojim članovima, ali i organizovanju druženja i izleta, Opštinska organizacija invalidskih penzionera iz našeg grada je među najpoznatijim u Srbiji.

   - Prošle nedelje u hotelu ,,Termal'' u Mataruškoj Banji organizovali smo veliko i nezaboravno druženje sa kolegama iz Loznice, Smedereva, Mladenovca, Svilajnca, Aranđelovca, Gornjeg Milanovca i Kragujevca. Okupilo se oko 500 penzionera. U pripremi ove manifestacije pomogla nam je i Skupština opštine Kraljevo i svojim prisustvom i pozdravnim govorom druženje uveličao i naš predsednik opštine dr Miloš Babić - ističe Dragomir Radojević, predsednik Opštinske organizacije invalidskih penzionera.

   Već 8. jula biće organizovan izlet do Fruške Gore i poseta i obilazak poznatih srpskih manastira na ovoj planini.
Dragan Pavlović

IZ EKOLOŠKOG DRUŠTVA “ŽIČKA REKA”
Uređenje kupališta Modrik

   Kupalište Modrik na Žičkoj reci dočekaće uskoro kupače spremno i lepo uređeno. Naime, Ekološko društvo ,,Žička reka” organizovalo je akciju uređivanja čitavog prostora, od skretanja za manastir pa do popularnog kupališta Modrik. Prva akcija bila je prošle, a nastaviće se i naredne subote, od osam časova, i za desetak dana sve će biti spremno za doček brojnih kupača.
Prema rečima predsdnika i članova Ekološkog društva ,,Žička reka”, zahvaljujući sponzorima, duž kupališta i ovog dela Žičke reke biće postavljeno deset korpi za otpatke i klupe za sedenje, a planirana je i nabavka i postavljanje i ljuljaški i klackalica za decu i niz drugih akcija.

DANI SOS DEČJEG SELA NA BERANOVCU
Niz manifestacija ,,otvorenog srca”

   Međunarodni dan SOS dečjih sela, 23. jun, Dečje selo na Beranovcu obeležiće nizom aktivnosti tokom nedelju dana.
U sredu je na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu otvoren štand ovog Dečjeg sela, na kojem su prolaznici mogli da se upoznaju sa radom ove ustanove i dobiju propagandni materijal. Učenici Umetničke škole u Kraljevu sa mališanima iz Dečjeg sela organizovali su radionicu vajarstva i umetničke fotografije. Sutradan je organizovan i ,,Dan otvorenih vrata”, u okviru kojeg su gosti Dečjeg sela bili mališani iz vrtića ,,Poletarac” i svi Kraljevčani koji su poželeli i mogli da posete ovu ustanovu.
Centralna manifestacija biće u subotu, 23. juna, u 12 časova, kada će, pored ostalih, gosti Dečjeg sela biti i predstavnici nevladine organizacije ,,Bez granica”, koji će izvesti adaptirani mjuzikl ,,Briljantin”, a mališani iz Dečjeg sela će se gostima predstaviti recitatorskim i plesnim tačkama.
Inače, prema rečima Vesne Jokanović, direktora Dečjeg sela na Beranovcu, u ovoj ustanovi trenutno je smešteno pedeset troje dece u 11 porodica, uzrasta od jedne do sedamnaest godina.
- Dečje selo je jedna velika porodica. Mi brinemo o deci bez roditeljskog staranja. U okviru naše mreže hraniteljskih porodica, u svojim porodičnim kućama, nalazi se petoro-šestoro dece sa svojim ,,mamama”. Svi se trudimo da im obezbedimo što srećnije detinjstvo i ja pozivamo sve one koji mogu da dođu da nas posete i da se upoznaju sa nama. Takođe, koristim priliku da zahvalim svim našim donatorima i ljudima dobre volje, građanima Kraljeva, koji su Dečje selo prihvatili zaista otvorenog srca - istakla je Vesna Jokanović.

MANIFESTACIJA NA TRGU SRPSKIH RATNIKA U KRALJEVU
,,Dečji vašar različitosti”

   Lokalni inkluzivni tim (LIT) organizovao je prošle subote ,,Dečji vašar različitosti”. Cilj ove manifestacije je promovisanje inkluzivnih vrednosti, mogućnost da sugrađani vide da možemo da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih, i promovisanje dečjeg stvaralaštva. ,,Vašar” je otvorio predsednik opštine dr Miloš Babić, uz želje da se ovakve manifestacije u Kraljevu organizuju češće.
Ovo je bila prilika da pokažemo da u Kraljevu još postoje ljudi koje pokreće vera u prave ljudske vrednosti i koji žele da malo svoga vremena poklone drugima kojima to mnogo znači.
LIT misli da je ova manifestacija bila mogućnost da se promovišu inkluzivne vrednosti.
Inkluzija znači uključivanje i u poslednje vreme predstavlja asocijaciju na inkluzivno obrazovanje, čiji je cilj uključivanje dece kojoj je potrebna društvena podrška u sistem obrazovanja. LIT zastupa ideju inkluzivne zajednice, koja podrazumeva kvalitetnu podršku roditeljima, obrazovanje dece za aktivno učešće i osamostaljivanje dece za kvalitetan život u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama.
Brojni učesnici oduševili su mališane.
Učenici Umetničke škole slikali su zajedno sa decom, a oslikavali su i dečje majice, što je i mladim umetnicima i deci pričinilo posebno zadovoljstvo. Učenici Muzičke škole su priredili mali koncert, a pružili su i mogućnost deci da se oprobaju na njihovim instrumentima.
Društvo Svetog Save je realizovalo veselu lutkarsku predstavu.
ŠOSO ,,Ivo Lola Ribar" je organizovala prodajnu izložbu radova učenika svoje škole, koja je bila veoma posećena i pokazala kreativnost i angažman učenika i nastavnika. Romsko udruženje ,,Ruke prijateljstva" predstavilo se spletom igara.
Voditelj Kosana Dmitrov, predstavnik Predškolske ustanove, na interaktivan način animirala je decu i vodila program. Klovn Arsa sa Marsa je zabavljao decu svojim dosetkama, pesmama i trikovima.
Uz pomoć članova Saveza slepih i slabovidih, Saveza gluvih i nagluvih i Društva Svetog Save, koji su poneli svoja pomagala (slušalice, beli štap, kolica), deca su učestvovala u savladavanju prepreka, kojih je u Kraljevu, kao i u drugim mestima u Srbiji, nažalost, mnogo. Kao nagradu su dobili cvetiće, koji su bili ulaznica za trambolinu, čiji je korišćenje omogućio Toni.
Volonteri Crvenog krsta su obezbedili ozvučenje i delili flajere o radu LIT. Anketirali su građane o obrazovanju dece iz marginalizovanih grupa i prezentovali im podatke istraživanja ,,Otpori i barijere inkluzivnom obrazovanju''.
Na kraju je sledilo iznenađenje koje su izveli vatrogasci. Trg su zalili penom, u koju su uplovili odrasli i deca i uz osmehe krenuli vodama prijateljstva i inkluzivne zajednice.
Sutradan su deca, u organizaciji Društva Svetog Save, otišla na izlet na Goč.
Hvala svima koji su dali podršku i doprinos da ova manifestacija bude kvalitetna na opšte zadovoljstvo dece i sugrađana. Hvala OŠ ,,Braća Vilotilević'', koja je jedina organizovano dovela decu, i OŠ ,,Jovo Kursula'', koja je organizovala likovnu izložbu ,,Različito a vredno''.
Koordinatorka LIT Vesna Šaponjić

U ORGANIZACIJI DRUŠTVA “SVETOG SAVE" - piše Ivan Rajović
Deca iz marginalizovanih grupa na Goču

   • Goč nikada nije bio veseliji nego tog dana i svi obećavaju da će se i sledeće godine ponovo družiti na isti način, ili još bolje, uz već stečeno iskustvo za boravak u prirodi, makar on bio i jednodnevni

   U nedelju, 17. juna, povodom ,,Dečjeg vašara različitosti”, održanog prethodnog dana na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, organizovan je jednodnevni izlet na Goč.
   Organizator izleta je Društvo Svetog Save. Poziv za ovo neobično druženje u prirodi, kojem su se mnogi odazvali, bio je upućen svoj deci iz raznih kategorija marginalizovanih grupa: romskoj deci, deci sa telesnim i sa mentalnim invaliditetom, kao i deci iz tipične populacije koja su učestvovala u dosadašnjim aktivnostima. Gosti na izletu bili su glumci Teatra ,,Sunce”, a pored uobičajenih aktivnosti koje se praktikuju u ovakvim prilikama, bilo je i sportskih aktivnosti, kao i aktivnosti iz raznih kreativnih radionica. Organizatori ovog pravog malog spektakla za decu kojoj nije tako lako organizovati ovakve izlete i koji su za njih, ipak, dosta retka, ali sjajna zabava, ne kriju zadovoljstvo ističući kako se na mnogim dečjim licima tog dana očitavala radost koja se ne viđa svakodnevno. Deca koja su više pokretna i ona bez invaliditeta išla su u berbu šumskih jagoda, pečuraka i poljskog cveća. A posle napornog dana koji je obilovao uživanjima u čarima prirode, priređena je zakuska za učesnike. Raspaljen je roštilj i svi zajedno su učestvovali u pripremanju specijaliteta, uz nadzor i zadovoljni smeh sekretara Udruženja Lidije Radičević i vaspitačice Maje Dugalić. Možda je malo subjektivno, ali verovatno su oni to tako doživeli, pa svi učesnici tvrde da Goč nikada nije bio veseliji nego tog dana i svi obećavaju da će se i sledeće godine ponovo družiti na isti način, ili još bolje. Oduševljenje nije krio ni Zoran Jovanović. Zoki je, jednostavno, tokom angažovanja u Udruženju postao legendarni lik, postao je neko čija reč se sluša i uvažava, a Zoki kaže kako je posle 20 godina prvi put na Goču, kako je bilo predivno i da bi to trebalo da bude nešto što će se redovno praktikovati za sve one pomenute na početku ovog teksta.

SAVEZNO TAKMIČENJU U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
,,Spiner” najbolji i u Pančevu

   U nastavku prvenstva u aviomaketarstvu i istorijskim minijaturama za 2007. godinu, pančevački maketarski klub ,,Roda" organizovao je međunarodno takmičenje pod nazivom II Roda kup. Takmičenje je okupilo 110 takmičara iz Srbije, Mađarske i Poljske, koji su izložili 163 makete vazduhoplova i istorijskih minijatura.
I pored veoma jake konkurencije, ni ovo takmičenje, što se maketara ,,Spinera" tiče, nije donelo ništa novo. Naime, članovi ovog mladog kraljevačkog sportskog kolektiva ponovo su u ekipnom delu bili najuspešniji, a pojedinačno, osvojili su najveći broj medalja, čak 20 u svim kategorijama. Posebno treba istaći osvajanje odličja u najzahtevnijim i brojno najzastupljenijim kategorijama.
Treći put zaredom, Zoran Nešić je bio najuspešniji takmičar prvenstva. Osvojio je šest medalja, što je jedan od najboljih rezultata na svim dosadašnjim takmičenjima. On je osvojio prva mesta u kategorijama helikopteri, nostalgija, diorame i vozila - točkaši, bio je drugi u civilnim vozilima, dok je u generalnom plasmanu istorijskih minijatura osvojio treće mesto. Na ovaj način on je već sada istakao najozbiljniju kandidaturu za osvajanje najznačajnijeg maketarskog priznanja - šampiona države, i zvanja najboljeg maketara.
Posebna priča su kraljevački pioniri. Na svim dosadašnjim takmičenjima su osvojili najznačajnija priznanja, i već sada je jasno da su svojim sportskim kvalitetima prerasli sve učesnike i kategoriju u kojoj se takmiče.
Briljirao je Ivan Karaić, koji je osvojio čak tri zlatne medalje, i to u kategorijama pioniri avioni 1:144, vinjete i borbena vozila, dok je srebrnu medalju osvojio u kategoriji pioniri propeleri.
Sjajni Bogoljub Milić, jedan od najmlađih učesnika takmičenja, bio je ponovo neprikosnoven u kategorijama pioniri propeleri i pioniri yet.
Sretenka Đurić osvojila je prvo mesto u kategoriji 1:144, drugo mesto u kategoriji 1:72 propeleri, dok je treća bila u kategoriji nostalgija i generalnom plasmanu. Nebojša Mirković je osvoji drugo mesto u kategoriji nostalgija, dok je treća mesta zauzeo u klasama 1:72 propeleri i helikopteri. Ivan Milojević je bio drugi u kategoriji 1:72 yet.
Posle ovog takmičenja kraljevački maketari zauizimaju vodeća mesta u svojim kategorijama.
Iako tek skoro osnovan, pančevački maketarski klub je sjajno organizovao takmičenje, koje je proteklo bez ikakvih primedbi.
Odlazak takmičara na prvenstno je omogućila ,,Elektrosrbija”.
D. Kosić

NA XIV NACIONALNOJ FILATELISTIČKOJ IZLOŽBI U BEOGRADU - piše Ivan Rajović
Bronzana medalja za Karanovac

   • Istorija karanovačke pošte počinje od 1847. godine, kada je ukazom Milana Obrenovića donesena odluka da se, pored tadašnje 33 menzulane i 24 poštanske stanice, otvori i Pošta u Kraljevu. Međutim, Pošta počinje da radi tek 1852. godine. A u to vreme iz kraljevačke pošte pisma su se u druge krajeve Srbije slala sa ravnim žigom Karanovca u crnoj boji

   U Paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu od 11. do 17. juna održana je XIV nacionalna filatelistička izložba FILA 14, na kojoj je učestvovalo 83 izlagača iz čitave Srbije: Novog Sada, Beograda, Sente, Subotice, Niša, Valjeva.. Izložak ,,Kraljevo - filatelistička tradicija” Gorana Suše iz Kraljeva osvojio je bronzanu medalju ispred ostalih izlagača. Ovo je treća medalja u istoriji grada Kraljeva. Sada već veoma daleke 1937. godine apotekar Miodrag Marković na Prvoj zemaljsko filatelističkoj izložbi u Beogradu osvojio je zlatnu medalju, a sedamdesetih godina posle Drugog svetskog rata, Dragi Petrović je osvojio medalju za Kraljevo. Posle punih 40 godina, ovo je treća medalja koja je pripala nekom od naših filatelista.
U nagrađenom izlošku, kako kaže Goran Suša, prikazana je istorija kraljevačke pošte pismima Karanovca i prigodnim žigovima na dopisnim kartama u izdanjima Filatelističkog društva Kraljevo i Pošte Kraljevo. Istorija karanovačke pošte počinje od 1847. godine, kada je ukazom Milana Obrenovića donesena odluka da se, pored tadašnje 33 menzulane i 24 poštanske stanice, otvori i Pošta u Kraljevu. Međutim, Pošta počinje da radi tek 1852. godine. A u to vreme iz kraljevačke pošte pisma su se u druge krajeve Srbije slala sa ravnim žigom Karanovca u crnoj boji. Do sada su poznate tri vrste žiga, a to su Karanovac u crnoj, zelenoj i plavoj boji, koji predstavljaju raritetne žigove u srpskoj filateliji. Kasnije je u upotebi bio okrugli žig Kraljeva, koji se koristio do 1868. godine, kada su počele da se izdaju prve marke.
Izložak Gorana Suše je, kako kaže nagrađeni filatelista, to zaslužio najviše zahvaljujući prikazanom pismu iz 1861. godine sa zeleno-plavim žigom Karanovca, koje spada u ređu boju žiga. Osim toga, prikazana su jedina tri primerka članova žirija koji su 1979. godine potpisali između sebe tadašnji FDC koverte prvog dana koje su izdate, a u ta tri kompleta, komplet pokojnog profesora Krste Ljubenovića, koji je tada bio član žirija sa Vladimirom Vujoševićem i Zvonkom Zrnčićem, nalazi se u vlasništvu Gorana Suše.
Filatelističko društvo Kraljevo je osnovano 1974. godine. Organizovalo je Treći festival filatelističke omladine Jugoslavije u Kraljevu 1979, na kome su kraljevački filatelisti u omladinskim kategorijama imali zapažene rezultate. Društvo danas ima 35 članova. Predsednik je Dragi Petrović, a sekretar Tanasije Štavljanin. Među najaktivnijim i najzapaženijim članovima su i Petar Milojević, Veljko Vučković, Viktor Maričić, Miki Rašković, Peđa Radovanović...
Goran Suša se bavi filatelijom od 1975, od 11. godine. Bio je sekretar Filatelističkog društva od 1990. do 1998. Bavi se slikarstvom i član je Udruženja ,,Vladislav Maržik”.
Gran pri na izložbi je osvojio Milan Vujović sa izloškom ,,Probe i eseji Kraljevine Jugoslavije od 1921. do 1941”. Zlatnu medalju osvojio je Aleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, sa izloškom ,,Srbija od 1903. do 1918”, srebrnu Nikola Ljubičić sa izloškom ,,Dopisne karte Srbije od 1883. do 1820”. Među gostima na izložbi bili su i predsednik Evropske filatelističke organizacije gospodin Fereira iz Portugala, a na otvaranju su bili i ambasador Japana sa svojom pratnjom, kao i ambasadori Francuske, Engleske i Amerike.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JEDAN DAN SA NOSIOCEM VUKOVE DIPLOME - piše Ivan Rajović
Tako se školovala ona, Isidora

   • O toj maniji prema peticama Isidora nema jasno izgrađen stav. Kaže da ne voli baš šarenilo od ocena u knjižici, ali joj se ipak čini da je sve to nekako išlo samo od sebe. Nastavnici joj nisu ,,gledali kroz prste", valjda zato što nisu imali razloga za to. Sve to govori da je Isidora jednostavno bila predodređena da bude Vukovac, a da toga nije ni bila svesna

   Isidora Erčević je rođena 27. marta 1992. godine i čitav svoj dosadašnji život je provela u Adranima, nekada selu, a sada već prigradskom naselju grada Kraljeva. Tu se, naravno, sada već po mnogo čemu istorijske 1999. godine, dakle odmah posle bombardovanja, upisala u prvi razred OŠ ,,Dragan Marinković", kao i mnogi njeni vršnjaci koji, verovatno, u tom trenutku, osim iskonskog nagona za samoodržanjem, nisu ni shvatali šta se zapravo oko njih događa. Nažalost, to tada, a ni do danas, nisu shvatili ni mnogi pojedinci koji su rođeni čak i nekoliko decenija pre ove genaracije. Onoga što se dešavalo tog prvog školskog dana, kako priznaje, Isidora se gotovo i ne seća, ili tek vrlo maglovito, ali se dobro seća da je prva četiri razreda prošla više nego lako. Baba i deda su joj bili prosvetni radnici pa su je, shodno svojoj profesionalnoj deformaciji, osim nečim drugim da je maltretiraju, uglavnom poučavali. Tako je već sa četiri godine naučila da čita, da piše, a i mnoge druge ,,veštine" koje deca saznaju tek u nekim poodmaklim razredima.
I koliko je to bilo dobro, pokazalo se da i nije baš. Jer, kako priznaje Isidora, mada je i po prirodi malo živahnija od ostele dece, dosada zbog poznatog gradiva vodila je ka tome da od samog početka bude nemirnija od ostalih, glavna pričalica, kako sama kaže. Nije se fizički obračunavala, nije drugarice vukla za kosu, ali pričala jeste, i to ne krije. Naprotiv, to joj je karakterna crta i takva je od malih nogu, priznaje. Što se škole tiče, radila je samo domaće zadatke, tek da ispoštuje ono što se od nje traži, ali i to nekako preko volje. Sve je to, verovatno, sasvim normalno za nekoga ko unapred sve zna, za nekoga ko u prva četiri razreda nije znao kako izgleda četvorka pored svog imena u svesci ili dnevniku. Tako je i nastavila, sve do sedmog razreda, kada je prvo polugodište završila sa dve četvorke, iz fizičkog i likovnog. O toj maniji prema peticama Isidora nema jasno izgrađen stav.

NIKO JOJ NIJE ,,GLEDAO KROZ PRSTE"
Kaže da ne voli baš šarenilo od ocena u knjižici, ali joj se ipak čini da je sve to nekako išlo samo od sebe. Nastavnici joj nisu ,,gledali kroz prste", valjda zato što nisu imali razloga za to. Sve to govori da je Isidora jednostavno bila predodređena da bude Vukovac, a da toga nije ni bila svesna.
U školi ,,Dragan Marinković" osmi razred je ove godine završilo 36 učenika u dva odeljenja. Vukovu diplomu je dobilo troje, a đakom generacije je proglašena jedna učenica. Isidora nije, a očekivala je to.
Pred njom je sada druga etapa školovanja i ona je odabrala Gimnaziju pošto ima posebnu naklonost prema društvenim naukama. ,,I prirodne mi idu”, kaže, ,,ali ovo mi je draže”. Sebe sutra vidi kao nekoga ko je vezan za novinarstvo ili pravne nauke, ali više za pravo. Ujak je tera da bude lekar, ali ona, bar za sada, i ne pomišlja na to, ne sviđa joj se, bez obzira koliko to humana profesija bila. ,,Ne može to svako da bude”, kaže kratko.
Pored nas, na kauču, hrpa diploma sa Vukovom na vrhu, koja je, za sada, poslednja i najznačajnija. I mada ne računa one ispod trećeg mesta, ni one za prvo i drugo Isidora nije u stanju da nabroji, bez obzira što je Vukovac. Na takmičenjima, opštinskim i okružnim, učestvovala je od šestog razreda, najviše iz istorije i geografije, biologije... čak i protivpožarne zaštite, a mnoge diplome joj nisu ni uručene. A šta znači biti najbolji na ovakvim takmičenjima, najbolje znaju oni koji su na njima učestvovali. Nama samo ostaje da verujemo da su nagrađeni zaista i najbolji iz onoga u čemu su se takmičili.
U Isidorinoj dojučerašnjoj školi nije bilo nikakvih sekcija, pa je i slanje učenika na takmičenje uglavnom zavisilo od dobre volje nastavnika. Za sport kaže da nije nešto naročito talentovana.

VUKOVAC I BEZ KOMPJUTERA
Isidorin otac Gordan radi kao linijski taksista, a majka Marina kao prodavačica u kiosku. Sa svojih petnaest godina, kao jedinica svojih roditelja, Vukovac iz Adrana, ona kaže da je relativno zadovoljna svojim životom, mada baš o stvarima koje se na bilo koji način tiču politike ne želi da razgovara. Materijalne stvari nisu nešto za čim pati.
- Bitno mi je da imam toliko da preživim i živim prosečno, kao većina ljudi u Srbiji.
Nervira je ljudska zavist i omalovažavanje, ali se teši narodnom izrekom da ,,nikada bolji od vas neće da vam kaže ništa loše i da vas ponizi, već samo gori". Ima mobilni, ali to ne smatra luksuzom jer to, kako objašnjava, svi u školi imaju, čak i prvaci. Međutim, primećujem da kompjuter nema. Priznaje i kaže da su, valjda misli na roditelje, trenutno u fazi nabavke, stići će posle prijemnog. Šta li će od Vukovca bez kompjutera biti tek kad dobije ovu spravu, ne mogu ni da zamislim, pogotovu što ona zna sve prednosti kompjutera, i često ima prilike da se druži s njim, ali ne u svojoj sobi.
O tome zašto nije proglašena đakom generacije škole u Adranima, Isidora ne želi da govori. Kaže kako svako ima pravo na svoje mišljenje i da to više govori o onima koji su odlučivali, nego o njoj. Ipak misli da bi bilo najbolje rešenje da su, kao u nekim drugim školama, dve učenice dobile ovo priznanje jer, kako objašnjava, ,,ja sam u nečemu bolja, a u nečemu drugarica koja je to priznanje dobila, i sigurno je da ga obe zaslužujemo. Više mi znači to što ljudi iz mog okruženja znaju koliko ja vredim, a priznanje o kojem se samo jedan čovek pita, u ovom slučaju direktor škole, ne znači mi previše u životu, tim pre što to ne postoji kao dokument, već je samo verbalno priznanje”.
O svom odnosu prema umetnosti Isidora kaže da je veoma čudan. Sluša stranu muziku, za svoju dušu, a na žurkama, kao što to već biva, ono što se trenutno pušta, a znamo šta je to, nažalost. Želja joj je bila da upiše Umetničku školu, iako, kaže skromno, ,,nisam baš nešto naročiti talentovana”. Voli dizajn, uređivanje enterijera, i volela bi da joj to bude profesija, ali ima mnogo razloga zbog kojih će to ostati samo san. Voli književnost i puno čita, ali pesme ne voli i nikada nije pokušavala da ih piše, mada je zaljubljena, a proza joj ide i, kako tvrdi, ,,ako neko zaljubljenost izražava stihovima, ja to činim u prozi”.

TALENTOVANA DEVOJKA NEMIRNOG DUHA
- Mislim da ova škola nije imala učenika koji je bio bolji po uspehu, a da po ponašanju nije bio onaj poznati stereotip dobrog đaka, štrebera, uvlakača, kojeg mnogi ne vole i koji se uglavnom ,,šteka" kod nastavnika.
Ona je slobodoumna, otvorena, nemirnog duha i temperamentna i sve to bezuslovno prihvata kao sopstvene vrline koje je karakterišu kao neobičnu, ali originalnu mladu osobu. Ona je, zapravo, takva kakva jeste, uz talenat koji je u njenom slučaju, neosporan.
Isidora Erčević je jedina u generaciji koja je odlučila da se upiše u Gimnaziju i pored toga što je ovde sve neizvesno, a to je obavezuje na dugogodišnje obrazovanje. Ipak, sebe ne vidi kao đaka neke druge škole.
- Bila sam u inostranstvu i videla da je tamo sve mnogo bolje. To je sasvim drugačiji svet, što se vidi po ponašanju ljudi, po kulturi i svemu ostalom.
U principu bi, bar u ovom trenutku, volela da ode iz zemlje, ali je plaši nostalgija i kaže kako ni po koju cenu ne bi napustila ovu zemlju, pod uslovom da se popravi situacija u njoj, pošto je sada ovo užas.
- Nemojte da napišete ovo u novinama - kaže Isidora na kraju kroz smeh.
I ne bih, ali mislim da je to samo još jedna potvrda njenog ispravnog pogleda na svet, pogleda kakav i priliči jednom mladom čoveku u Srbiji, koja jedino od takvih može očekivati napredak.



UZ SVESRDNU POMOĆ UJEDINJENOG KRALJEVSTVA - piše Ivan Rajović
Objekat na Rudnu vraćen deci

   Crveni krst Kraljevo je dobio na desetogodišnje korišćenje Dečje odmaralište na Rudnu. Uvogor o dobijanju na korišćenje ovog objekta potpisali su predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, predsednik Skupštine Crvenog krsta Kraljevo dr Zoran Miljković i direktor Dečjeg odmarlišta ,,Goč" Aleksandar Levajac.
Kako za ,,Ibarske novosti” kaže sekretar Crvenog krsta Mirjana Lišanin-Gostiljac, ideja da se ovaj objekat na Rudnu, napravljen pre tri decenije i sa veoma bogatom i neuobičajenom istorijom, koristi za potrebe Crvenog krsta datira od prošle jeseni, kada je grupa dobrotvora iz sveta videla područje ove veoma lepe planine.
Upravni odbor Crvenog krsta Kraljevo je podneo zahtev predsedniku opštine gospodinu Babiću da se dečje odmaralište ustupi na korišćenje Crvenom krstu jer su donatori zainteresovani da ulože značajna sredstva u neophodnu adaptaciju odmarališta.
I, kao i mnogo puta do sada, gospodin Babić i predsednik Crvenog krsta Kraljevo dr Miljković su, u dogovoru sa ostalim relevantnim akterima, uspeli da pomognu u realizaciji još jedne humane ideje, kaže Mirjana Lišanin-Gostiljac.
Po potpisivanju Ugovora, gospodin Babić je, pored ostalog, rekao: ,,Posle izgradnje puta do Rudna, idemo korak po korak, a sve u cilju razvoja ovog dela naše opštine. Odmaralište će biti namenjeno deci Kraljeva, ali i iz drugih opština, što je od velikog značaja. Ponosan sam što je Kraljevo grad koji može i hoće da pomogne brojne akcije i ideje Crvenog krsta”.
Inače, već sredinom jula na Rudnu će boraviti grupa iz Ujedinjenog Kraljevstva kako bi počela neophodne radove u cilju saniranja onoga što je u prethodne tri godine oštećeno, otkako je ACDI/VOCA uložila značajna sredstva u adaptaciju ovog objekta.
Prvi mali gosti se očekuju već u toku zimskih meseci. A, prema rečima ljudi koji čine menadžment Crvenog krsta Kraljevo, objekat će se koristiti za decu u stanju socijalnih potreba, aktiviste Crvenog krsta iz cele države. A namera je da se dovode i deca iz drugih zemalja, kako ona čiji su koreni u Srbiji, tako i ona koja žele da upoznaju tradiciju i kulturu srpske države.
Inače, ovaj projekat biće od višestruke koristi, jer pored pružanja pomoći onima kojima je potrebna, imaće i kulturološki i turistički značaj.



SREDINA JUNSKOG UPISNOG ROKA - piše Bojana Milosavljević
Završen najteži deo konkursa

   • U pripremi za junski upisni rok u bazi podataka opštine Kraljevo nalazi se 1.461 učenik. Kvalifikacioni ispit polagalo je njih 1.247 • Neuspeh iskazalo samo 14 kraljevačkih svršenih osnovaca • Preliminarni rezultati objavljeni juče, posle eventualnih prigovora i korekcija, postaju zvanični u ponedeljak

   Prema planu ovogodišnjeg konkursa za upis učenika u srednje škole, Kraljevo ima 1.716 slobodnih mesta u devet ovakvih ustanova, dok je broj učenika koji su završili osnovnu školu - 1.464. Osim mladih Kraljevčana, i ove godine očekuje se oko četiri stotine novih srednjoškolaca iz drugih gradova i mesta.
   U bazi podataka za opštinu Kraljevo, kada je reč o upisnim rokovima, nalazi se 1.461 učenik. Prema nezvaničnim ali pouzdanim podacima (do zaključenja ovog broja lista, u sredu po podne - prim. nov.), testove iz maternjeg jezika i matematike polagalo je 1.247 maturanata - osnovaca. Neuspeh je iskazalo samo 14 kandidata. Podaci od juče su takođe preliminarni, kako i predviđa ovogodišnji konkurs za upis u srednje škole. Tokom jučerašnjeg dana i danas učenici koji su nezadovoljni rezultatima ulagali su žalbe u matičnoj osnovnoj školi (od 8 do 16 časova). Tek nakon razmatranja eventualnih prigovora i mogućih korekcija - rezultati kvalifikacionog ispita objavljuju se u ponedeljak, 25. juna, kao konačni.
   Sve umetničke i specijalizovane škole već su završile važniji deo posla oko upisnog roka. Njihove kvote su, posle sprovedenih kvalifikacionih ispita, popunjene. Međutim, u ostalim školama četvrtog stepena glavni posao - obavljanje kvalifikacionih ispita - počeo je od ponedeljka, 18. juna, i to po matičnim (osnovnim) školama koje organizuju proveru znanja. Uobičajeno, kvalifikacioni ispit za četvorogodišnje škole sastojao se iz testa sa po 20 zadataka iz srpskog i matematike. Da bi se kvalifikacioni ispit položio, dovoljan je bio po bod iz svakog predmeta. Maksimalan broj poena osvojen na testovima je 40, a ako je učenik bio odličan, prethodni uspeh mu donosi 60 bodova. Dodatno se vrednuju i prva tri mesta sa republičkih takmičenja, ukoliko su ih organizovali Ministarstvo prosvete ili neka stručna društva (matematičara, fizičara, hemičara...). Posle najtežeg dela upisnog roka, polaganja testova, sledi popunjavanje i predaja ,,liste želja” po školama (27. i 28. juna).
   Popunjavanje ovih lista je delikatan zadatak kandidata, njihovih roditelja i nastavnika, u kome odrasli treba decu pravilno da upućuju i savetuju. Učeniku ipak nije zagarantovano da će moći da upiše željeno zanimanje, jer to zavisi od broja zainteresovanih, ali i slobodnih mesta u samoj školi. Predviđeno je i poželjno da učenik tu listu može da popuni sa 20 zanimanja, a svako ima naziv i posebnu šifru. Na ovo poslednje treba da se obrati naročita pažnja, jer kompjuterska obrada podataka prepoznaje samo šifru. U interesu kandidata je da na ,,listu želja” ne upišu samo jedno zanimanje, nego bar desetak.
   Objavljivanje ove liste po školama predviđeno je za 3. juli, a raspored učenika po srednjim školama i smerovima - 5. jula. Prednost u raspoređivanju imaće učenici koji su na testovima osvojili po pet i više bodova. Ovo je posebno važno, jer u slučaju da je neki kandidat ,,podbacio” na kvalifikacionom ispitu, može da se dogodi da bude iza onoga koji ima ukupno manje bodova od njega. Istog i narednog dana sledi upis. Po završetku prvog upisnog roka, a za drugi - procedura je ista. Učenici koji su u prvom krugu ostali neupisani, mogu da konkurišu za preostala slobodna mesta. Liste želja za drugi upisni krug za srednje škole predaju se 9. jula. Konačan raspored primljenih učenika znaće se 12. jula, kada se i zvanično završava upisni rok za srednjoškolce.
Do 15. juna prijavljivali su se vanredni učenici stariji od 17 godina. Za ovu kategoriju đaka takođe je važila obaveza polaganja kvalifikacionog ispita, ukoliko su se opredelili za zanimanja četvrtog stepena složenosti. Ova provera znanja obavljena je 18. i 19. juna. Inače, u skoro svim gradovima Srbije za vanredne učenike predviđeno je 2.847 slobodnih mesta za (pretežno) trogodišnja zanimanja. Za ovu kategoriju đaka škole same određuju visinu školarine. Nakon upisa, odnosno početka školske godine, vanredni učenici imaju nekoliko ispitnih rokova: oktobarski, januarski, aprilski, junski i avgustovski.

VELIKA IZLAZNOST
   Ove godine u Srbiji je osmi razred završilo 81.448 đaka, a za polaganje kvalifikacionog ispita prijavilo se oko 83 odsto učenika. Od ovog broja na testiranje iz srpskog, odnosno matematike, izašlo je čak 98 odsto budućih srednjoškolaca - po najnovijoj statistici republičkih prosvetnih vlasti.



ŠKOLSKI KALENDAR SRBIJE
Od danas - raspust za sve

   Prošlog petka počeo je raspust za učenike od prvog do sedmog razreda osnovnih škola u Srbiji. Za srednjoškolce (od prvog do trećeg razreda) školska godina trajala je do danas, 22. juna. Tako stoji u Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za školsku 2006/2007. godinu Ministarstva prosvete Srbije. Nova školska godina za učenike osnovnih i srednjih škola trebalo bi da počne 1. septembra (u subotu)?!



U KRALJEVU ODRŽANA SMOTRA DEČJIH FOLKLORNIH ANSAMBALA SRBIJE
Nastavljači tradicije i ,,rasadnik” profesionalaca

   Četvrta nacionalna smotra dečjih folklornih ansambala održana je prošle subote u Klubu Vojske u kasarni u Ribnici. Organizator je bila kraljevačka Kulturno-prosvetna zajednica. Smotra je okupila 22 dečja folklorna ansambla iz Obrenovca, Osečine, Bagrdana, Bačkog Petrovca, Topole, Vršca, Leskovca, Bosilegrada, Zubinog Potoka, Užica, Čačka i drugih gradova Srbije, dok je Kraljevo bilo predstavljeno sa dva dečja folklorna ansambla: iz KUD ,,Abrašević” i KUD ,,Železničar”. Specijalni gost smotre bio je jedan od najboljih srpskih foklornih ansambala iz Nemačke, koji je oduševio posetioce svojim nastupom, ali i čiji su članovi bili oduševljeni svojim kratkim boravkom u Kraljevu.
Otvarajući ovu smotru, dr Miloš Babić, predsednik kraljevačke opštine, istakao je ,,da Kraljevo, uz ostale lepe manifestacije, pretenduje da bude jedan od najvećih centara kulturnih zbivanja u Republici, a u budućnosti i u Evropi”.
Inače, svi folklorni dečji ansambli, sa ukupno oko hiljadu članova, u Kraljevu su pokazali visok nivo kulturno-umetničkog nastupa i, prema rečima Snežane Antić, predsednika KPZ Kraljevo, ,,dokazali da su pravi rasadnik budućih profesionalnih igrača u našim prestižnim folklornim ansamblima kao što su beogradsko ,,Kolo” i drugi koji su proneli slavu našeg folklora širom sveta”.
Najboljim ansamblima na kraju smotre uručene su zlatne, srebrne i bronzane plakete, ali su, po oceni stučnjaka, svi zaslužili najviša priznanja za trud i umetnički nastup na smotri u Kraljevu.



PROMOCIJA ČASOPISA
,,Svetosavsko zvonce” za decu

   Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani” u Kraljevu organizovala je u ponedeljak (18. jun) promociju obnovljenog pravoslavnog časopisa za decu ,,Svetosavsko zvonce”. Publikaciju su predstavili urednik Radmila Mišev i pesnik Mošo Odalović.
Zanimljivo je da je časopis pokrenut još pre četiri decenije, uz blagoslov tadašnjeg patrijarha srpskog Germana, ali kao periodika unutar crkve, jer su društveno-političke prilike bile antireligiozne. Budući da su nastupila bolja vremena, zvana tolerantno društvo, ,,Svetosavsko zvonce” sada izlazi iz ,,ilegale.” Danas ovaj časopis ima tiraž od 18.000 primeraka i distribuiraće se i po školama. U Kraljevu su za sada prvi verni čitaoci ,,Zvonca” učenici škola ,,Jovo Kursula” i ,,Braća Vilotijević”, a van sumnje biće ih još mnogo. Prema rečima urednice Radmile Mišev, sadržaj je brižljivo odabran i vrlo kvalitetan, sa naglašenim edukativnim ciljem. Na način primeren uzrastu čitalaca redakcija prezentuje tekstove iz pravoslavlja, svetosavske baštine, bisera svetske književnosti i mnogo drugog što ne može da se nađe u ostalim publikacijama namenjenim mladoj generaciji.

   • U ženskoj konkurenciji pobedila Aleksandra Ludvig iz Pančeva, a kod muškaraca Marko Đoković iz Beograda • U dublu najbolji Erićeva - Jankovićeva i Poledica - Gaćina (muškarci)

Kraljevački ,,butik” talenata