Imanja za ljude bez doma i posla
Potvrda kvaliteta i preduslov za napredovanje
Nastavak borbe protiv narkomanije i ,,bele kuge”
Slobodan najzad slobodan
Konačno popušila i duvanska mafija
Srpskom narodu najviše ćemo pomoći ako budemo jedinstveni
Novinari uživali na talasima Ibra
Besplatan pregled vozila
Šverc preko raške oblasti
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

KORISNA INCIJATIVA OPŠTINE KRALJEVO I PRIVATNE FONDACIJE - piše Slobodan Rajić
Imanja za ljude bez doma i posla

   Jedan oglas koji se već danima objavljuje u servisu Televizije Kraljevo izaziva posebnu pažnju. U oglasu se pozivaju svi građani zaintersovani za za prodaju svojih seoskih domaćinstava da se jave odgovarajućoj službi opštine Kraljevo. O čemu se zapravo radi?
Tragom ovog oglasa, od predsednika opštine Kraljevo dr Miloša Babića saznajemo da je nedavno, u saradnji sa fondacijom jednog poznatog Kraljevčanina, koja za sada ne želi da se javno eksponira, opština pokrenula inicijativu da se od vlasnika seoskih domaćinstava, koji ne mogu ili ne žele više da ih obrađuju, ta imanja zajedno sa kućama otkupe i dodele na korišćenje socijalno ugroženim porodicama, porodicama bez sopstvenog doma i izvora egzistencije. Naime, činjenica je da su već duže vreme u čitavoj Srbiji, pa i u opštini Kraljevo, pojedina seoska domaćinstva potpuno zapuštena, neka i napuštena od vlasnika-naslednika. Oni ta tzv. ,,staračka domaćinstva”, sa kućom za stanovanje, pomoćnim prostorijama i hektarima obradive zemlje, sve više putem oglasa nude na prodaju, često i po bagatelnim cenama. Upravo takva seoska imanja postala su predmet interesovanja opštine Kraljevo i za sada anonimne fondacije, i javila se ideja da se takva domaćinstva otkupe i besplatno ponude socijalno ugroženim porodicama. Prema rečima dr Miloša Babića, jedan izuzetno uspešan Kraljevčanin želeo je da svoju višespratnicu sa stanovima u Kraljevu ustupi socijalno ugroženim porodicama, ali se, umesto toga, došlo do navedene inicijative.
- Samo jedan sastanak i razgovor bio je dovoljan da dođemo do ovakve ideje koja je, sigurni smo, mnogo bolja od prvobitne. Po ceni jednog stana, koji bi predstavljao samo krov nad glavom za te ugrožene porodice, mi ćemo na ovaj način obezbediti i seosku kuću i imanja različite veličine, ali dovoljna da tim ljudima, kroz bavljenje poljoprivredom, obezbede i porodičnu egzistenciju - kaže dr Miloš Babić.
Početna sredstva u fondu za ovu namenu relativno su skromna, ali će, prema Babićevim rečima, s vremenom biti sigurno znatno veća.
- U ovom trenutku imamo oko 400.000 evra za ovu namenu i za te pare mogli bismo odmah da otkupimo dvadesetak seoskih domaćinstava. Ta sredstva će sigurno biti i veća, jer ćemo deo novca izdvojiti i iz opštinskog budžeta. Insistiraću da se u narednom budžetu opštine, za 2008. godinu, opredeli jedan deo novca upravo za otkup ovih seoskih domaćinstava i da se taj fond poveća. Dogovorili smo se i da sve ponude razmatra i o njima odlučuje posebna komisija koju ćemo zajednički formirati sa predstavnicima fondacije. Ta komisija će utvrđivati i realnu cenu ponuda, ali i kriterijume i redosled po kojima će zainteresovane socijalno ugrožene porodice dobijati seoska imanja na korišćenje - objašnjava dr Babić.
Pored brojnih oglasa u sredstvima javnog informisanja, i blic-provera u jednom broju seoskih mesnih zajednica pokazala je da je sve veći broj zapuštenih domaćinstava, kao i ponuda za njihovu prodaju, znatno veći od raspoloživih sredstava za njihov otkup. Samo u selu Gornji Lazac takvih domaćinstava ima dvadesetak, a puno ih je i na području Ušća, Gledića i drugih udaljenih sela, gde se pojedina domaćinstva sa kućom i dva-tri hektara zemlje prodaju za 20.000 evra. Međutim, interesantno je da se i pojedina domaćinstva u blizini Kraljeva, u selima pored Morave, kao što su Popovići, Oplanići i druga, prodaju za sličnu ili nešto veću cenu (oko 25.000 evra), iako su od centra Kraljeva udaljena oko pet do deset kilometara. O tome rečito govore podaci agencija koje se bave nekretninama, ali i svakodnevni oglasi u elektoronskim i pisanim medijima.
Osim toga, prema podacima Centra za socijalni rad u Kraljevu, i broj ugroženih porodica koje su kandidati da dobiju na korišćenje ova seoska domaćinstva meri se stotinama. Pored socijalno ugroženog stanovništva koje nema nikakve prihode ili su oni ispod egzistencijalnog minimuma, naime, u kraljevačkoj opštini se nalazi i veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica sa Kosmeta čije su porodice još uvek smeštene u petnaest kolektivnih centara u Kraljevu, Mataruškoj Banji, Vitanovcu...
- Osnovni uslov da dobiju otkupljena imanja na korišćenje biće da ih uredno održavaju, unapređuju i plaćaju redovno troškove. Sva imanja koja će fondacija pokloniti opštini, a ona zatim dati na korišćenje ugroženim familijama, kontrolisaće posebna zajednička komisija. Ako se utvrdi da se ne koriste kako treba, biće oduzimana i poklanjana drugim boljim domaćinima. Verujemo da do takvih situacija neće doći, jer će od ove inicijative svi imati veliku korist - zaključuje dr Babić.
Inicijatori ovog projekta, ali i predstavnici seoskih mesnih zajednica, pored toga, tvrde da bi i država imala veliki interes da izdvoji sredstva za otkup zapuštenih domaćinstava i imanja i dodeli ih onima koji hoće da rade, jer bi se na taj način znatno unapredila i povećala poljoprivredna proizvodnja, ljudi zaposlili i obezbedili egzistenciju svojih porodica i, što je najbitnije, suzbila ,,bela kuga” koja trenutno ,,hara” Srbijom. Zato očekuju podršku Vlade Srbije i njenih resornih ministarstava, da inicijativa iz Kraljeva, postane deo opšte strategije države u njenim nastojanjima da unapredi poljoprivredu i selo.

VELIKO INTERESOVANJE
Prema podacima iz Službe protokola Opštinske uprave Kraljevo, od objavljivanja oglasa do sada podnet je veliki broj ponuda za prodaju seoskih domaćinstava, ali se javio i veliki broj zainteresovanih za dodelu otkupljenih imanja. Do sada je tako podneto više od stotinu ponuda za prodaju imanja iz Bresnika, Godačice, Leševa, Lasca, Žiče, Vrbe, Ratine, Adrana i drugih sela, kako sa brdsko-planinskog, tako i iz ravničarskog područja kraljevačke opštine. Ponude su dostavljene i iz susednih opština (Vrnjačka Banja, Raška, Čačak, Kragujevac), a ima i ponuda iz opštine Gornji Milanovac, pa čak i iz opštine Bor!? Iz Službe protokola upozoravaju da mnogi nisu shvatili suštinu inicijative, odnosno da se otkupljuju isključivo napuštena i zapuštena seoska domaćinstva (sa kućom i imanjem), a ne i ona namenjena tržištu, pa mnogi nude domaćinstva po cenama koje se kreću i oko 50.000 evra. Što se tiče zainteresovanih za dobijanje ovih domaćinstava, njih ima među izbeglim i raseljenim porodicama iz kolektivnih centara, ali i socijalno ugroženih porodica iz Kraljeva. Jedan broj izbeglica koje već žive u ovakvim napuštenim domaćinstvima zainteresovan je za njihovu trajnu dodelu na korišćenje.

TELEVIZIJA KRALJEVO DOBILA DOZVOLU ZA EMITOVANJE REGIONALNOG PROGRAMA - piše Slobodan Rajić
Potvrda kvaliteta i preduslov za napredovanje

   “Mi dobijanje regionalne frekvencije za našu televiziju ne prihvatamo euforično, jer smatram da je odluka na neki način očekivana, ali da je nekim slučajem drugačije odlučeno, to bi bio veliki poraz za ovu medijsku kuću”

   Odlukom Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), donetom 21. juna, Televizija Kraljevo dobila je dozvolu za emitovanje regionalnog programa. Po konkursu, na kojem je učestvovalo više od 50 televizijskih kuća u Srbiji, Savet RRA je dodelio ukupno 27 regionalnih frekvencija, dok za regionalno područje R-14 odluka nije doneta. TV Kraljevo je dobilo dozvolu za emitovanje programa za regionalnu radiodifuznu oblast pet (R-10), za koju su, pored naše TV stanice, konkurisale i TV Trstenik i TV ,,Melos”. Dobijanjem regionalne frekvencije TV Kraljevo će moći da svojim programom pokriva opštine Kraljevo, Čačak, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, Jagodina, Ćuprija i Paraćin, dok će ostale televizije, posle dodele lokalnih RTV frekvencija, morati da smanje domet svoje gledanosti i ograniče ga na lokalni nivo. Osim toga, TV Kraljevo će imati pravo da posle podele svih frekvencija konkuriše u okviru svoje radiodifuzne oblasti i na proširenje dometa gledanosti i na područja Kragujevca, Požarevca, Smedereva...
Inače, na konkursu regionalne frekvencije nisu dobile neke velike i jake TV stanice, kao što su TV Kragujevac, TV Niš, TV Pančevo, TV Valjevo i privatna TV 5 iz Niša, koja ranije dozvolu nije dobila ni za nacionalnu frekvenciju, za koju je takođe konkurisala. Neke od ovih TV stanica (TV Kragujevac i TV 5 Niš) uložile su oštar protest na odluku Saveta RRA i najavile žalbu u zakonskom roku.

KRUNA VELIKIH NAPORA
U prvom komentaru na odluku Saveta RRA da TV Kraljevo dobije regionalnu frekvenciju, Dragan Rajičić, direktor i glavni i odgovorni urednik JP ,,Ibarske novosti” Kraljevo, izjavio je da je Savet RRA pravilno ocenio da TV Kraljevo, po svim parametrima koji su vrednovani, ima prednost u odnosu na konkurente i da je ova odluka na neki način ,,istorijski” događaj za našu informativnu kuću.
- To je potvrda višegodišnjeg kvalitetnog rada naše informativne kuće, tokom kojeg je ona isključivo poštovala važeću regulativu u tehnološkom i programskom smislu. Svi naši predajnici i oprema su uvek bili visokoprofesionalno postavljeni i atestirani od vodećih institucija u ovoj državi. Gotovo isključivo na uštrb socijalnog položaja zaposlenih, ulagano je u tehniku, jer se očekivao dan kada će takvi parametri dovesti do raščišćavanja i odvajanja onoga što vredi i onoga što je neprihvatljivo u medijskoj sferi. Pre 15 godina, kada se krenulo u ,,avanturu” zvanu TV, zahvaljujući tadašnjim vizionarima Zoranu Nikoliću, Radovanu Tipsareviću i Rašku Đorđeviću, postavljene su stabilne tehničke i programske osnove za stvaranje jedne respektabilne televizije. Dokaz o ispravnosti takve orijentacije je i to da su sve kote na kojima se nalaze naši predajnici ušle u frekvencioni plan za dobijanje regionalne frekvencije na našem području. Dugogodišnji rukovodilac tehničke službe u RTV Kraljevo Branislav Terzić na najbolji način locirao je i postavio tehničke parametre na jednom području koje je geografski više nego zahtevno - kaže Rajičić.

VIŠESTRUKI ZNAČAJ
A o tome šta dobijanje regionalne frekvencije znači za dalji tazvoj TV Kraljevo i za opštinu Kraljevo, Dragan Rajičić ističe:
- Pre svega, očekuju se znatno vreći finansijski efekti u marketingu, jer je odlukom Saveta RRA dobijen jedan novi nivo u marketinškom planiranju svih iole ozbiljnih agencija za marketing. To je veoma značajno jer svi najveći oglašivači marketinšku promociju vrše isključivo preko takvih agencija. Na taj način formirana je, simbolično da kažem, ,,Prva B liga” regionalnih TV kuća, koje bi trebalo da budu primamljive za većinu velikih oglašivača. Zanimljivo je da, iako je dodeljeno 27 regionalnih frekvencija, tri će imati znatno veći domet i broj potencijalnih gledalaca, a još pet, među kojima i TV Kraljevo, pokrivaće ubedljivo najveće područje i imati najviše potencijalnih gledalaca, dok će preostalih 19 imati manji domet. Osim toga, ova dozvola ima i veliki društveni značaj, jer u trenutku kada se sedišta jednog broja regionalnih institucija iz Kraljeva sele u neke druge gradove, mi smo dobili nešto što ima regionalni značaj i ovom gradu, opštini i regionu donosi velike društvene, privredne, kulturne, sportske i druge prednosti.
Prema Rajičićevim rečima, dobijanje regionalne frekvencije TV Kraljevo samo je dobra osnova i za dalje programsko napredovanje, ali će mnogo toga zavisiti od okončanja procesa privatizacije JP ,,Ibarske novosti”, odnosno ,,ko će i sa kakvim namerama da kupi ovu medijsku kuću”. Ipak, ono što je evidentno, ,,bilo ko da bude novi vlasnik, moraće programske sadržaje da prilagodi regionalnom konceptu”. To podrazumeva informativni program koji će imati obilje informacija iz ostalih gradova koje pokriva signal TV Kraljevo. U tu svrhu, pored postojećih TV dopisništava u Vrnjačkoj Banji i Ušću, moguće je otvaranje mini-dopisništava u ostalim većim gradovima regiona. Rajičić takođe naglašava da će morati da se posveti veća pažnja i zabavnom, obrazovnom, sportskom i drugim vrstama TV-programa, koji bi svojim kvalitetom trebalo da privuku i gledaoce iz svih gradova regiona.
- Ono što je u ovom trenutku značajno jeste da većina gledalaca sa tog područja već godinama prati program naše televizije, što potvrđuju ispitivanja o rejtinzima gledanosti, u kojima TV Kraljevo zauzima vodeću poziciju - zaključuje Rajičić.
Sve u svemu, dobijanje regionalne frekvencije za TV Kraljevo je velika šansa, ali i obaveza, da na informativnom medijskom prostoru Srbije zauzme još značajnije mesto i potvrdi svoj kvalitet, a to bi imalo ogroman značaj i za kraljevačku opštinu i region.

BROJNE ČESTITKE
Povodom dobijanja dozvole za regionalnu frekvenciju, TV Kraljevu su stigle brojne čestitke.
   U čestitki ANEMA se kaže: ,,Poštovane kolege, od sveg srca vam čestitamo regionalnu dozvolu. Otišla je u prave ruke”.
   Dr Radoslav Jović, narodni poslanik, uputio nam je čestitku u kojoj kaže: ,,Dragi prijatelji, lično sam veoma ponosan na činjenicu da ste odlukom državnog organa samo potvrdili svoju vrednost na medijskom prostoru Srbije. Primite moje iskrene čestitke sa željom da i dalje ostanete svetionik slobode i demokratije u našoj Srbiji”.

REGIONALNE RADIO FREKVENCIJE
Radio Kraljevo čeka ,,drugi krug”

   Odlukom Saveta RRA, Radio Kraljevo nije dobilo regionalnu frekvenciju, već je takva dozvola data za našu radiodifuznu oblast jedino Radio Kruševcu. Međutim, pošto je uočeno da ovo područje, koje pokriva Kraljevo, Kruševac i Čačak, zaslužuje veći broj regionalnih radio stanica, biće raspisan konkurs za još tri regionalne radio stanice za našu oblast. Kada bude okončan postupak dodele lokalnih frekvencija i kad se odrede dodatni planovi za frekvencije, očekuje se da na konkursu i Radio Kraljevo dobije regionalnu frekvenciju. Verujemo da će Savet RRA, kao i za TV Kraljevo, oceniti da naša radio stanica, sa više od 35 godina uspešnog i kvalitetnog rada, zaslužuje verifikaciju tih rezultata kroz dobijanje regionalne frekvencije.

PRES KONFERENCIJA RESORNOG ODBORA ZA ZDRAVSTVO OO DS KRALJEVO - piše Boban Rajić
Nastavak borbe protiv narkomanije i ,,bele kuge”

   Povodom 26. juna, Svetskog dana borbe protiv narkomanije, Resorni odbor za zdravstvo Opštinskog odbora DS Kraljevo još jednom je podsetio da je narkomanija jedan od najvećih problema u svetu, u Srbiji, pa i u Kraljevu. Dr Goran Kuševija, predsednik Odbora, podsetio je da je Demokratska stranka prošle godine pokrenula široku kampanju u Kraljevu za borbu protiv narkomanije, održavanjem velike tribine o tom problemu, i uključivanjem predstavnika svih institucija u Koordinacioni centar za borbu protiv narkomanije u Kraljevu. On je napomenuo da su se u ovu akciju u poslednje vreme aktivno uključili i sportski klubovi, poput KK Mecina i Škole fudbala Bubamara, koji su organizovali predavanja o štetnosti i suzbijanju narkomanije i dopinga u sportu. Dr Kuševija je uputio i kritiku osnovnim i srednjim školama u Kraljevu što, iz njima poznatih razloga, kako je rekao, ,,da li iz straha da priznaju da takvih pojava ima u njihovim sredinama”, nisu organizovale ovakve tribine i predavanja i na njih pozivale stručnjake Koordinacionog centra za borbu protiv narkomanije i druge eksperte za ovu problematiku. Najavio je i da će OO DS nastaviti da održava tribine o narkomaniji u gradu i po selima, ali i da podstiče preventivne i druge mera za suzbijanje ove društvene opasnosti.
   Dr Vesna Aleksić-Veličković, član Odbora za zdravstvo OO DS Kraljevo, još jednom je upozorila na dalji pad nataliteta i pojavu ,,bele kuge” koja godinama ,,hara” Srbijom. Ukazala je na potrebu donošenja Nacionalnog programa za povećanje nataliteta u Srbiji koji bi, pored ekonomskih, obuhvatio i obrazovne, informativne i mnoge druge društvene mere i aktivnosti. Pored ostalog, podsetila je na veliki značaj ukidanja poreza na dečju opremu, o čemu je u toku kampanja, i drugih vidova ekonomske stimulacije povećanog rađanja dece. Posebno je ukazala na potrebu povećanog seksualnog obrazovanja mladih i njihovog ukupnog informisanja preko Savetovališta za mlade bračne parove, kako bi se mladi edukovali i kako bi se sprečile razne polne infekcije i bolesti koje dovode do steriliteta (iznela je podatak da se danas u Srbiji 30 odsto bračnih parova leči od steriliteta i da je mnogo porodica sa jednim ili dva deteta). Na novinarsko pitanje odgovorila je da je 1997. godine u kraljevačkom porodilištu rođeno 1.525 beba, da je zatim, zahvaljujući pre svega migraciji stanovništva prema Kraljevu (izbeglice, raseljeni), taj broj imao trend rasta do 2003. godine, kada je rođeno oko 1.750 beba, ali i da je u narednim godinama ponovo došlo do opadanja broja novorođenčadi. Tako se 2006. godine u Porodilištu u Kraljevu rodilo oko 1.600 beba, a u toku prvih pet i po meseci ove godine 704, uz procenu da će, ako se takva tendencija nastavi, ta brojka na godišnjem nivou ponovo biti oko 1.500. Rekla je i da je, zahvaljujući radu Savetovališta, broj abortusa u Kraljevu smanjen, ali da preduzete mere, posebno u informisanju mladih, nisu dovoljne.
   I dr Miroslav Milenković, član Odbora, upozorio je da Srbija zbog ,,bele kuge” godišnje gubi po jedan veliki grad i posebno ukazao na značaj da se porodiljska bolovanja plaćaju sto odsto i da se Ministarstvo zdravlja više bavi problemima budućih majki i povećanjem nataliteta i odgajanjem dece.
Na pres konferenciji je istaknuto i da se Demokratska stranka aktivno uključila i u započetu kampanju Ministarstva zdravlja Srbije o pravima pacijenata, kao i u proces donošenje drugih reformskih zakona i mera u oblasti našeg zdravstva, po evropskim standardima, a time i za bolji život građana Srbije. Dr Goran Kuševija je posebno upozorio da se i Kraljevo mora blagovremeno pripremiti na odvajanje primarne i sekundarne zdravstvene zaštite i prelazak primarne zdravstvene zaštite na lokalni nivo (organizacija, finansiranje) od početka iduće godine.

ODGOVOR SEDMORICE RADIKALA PREDSEDNICI OPŠTINSKOG ODBORA
Verni smo ideji, ali ne i OO

   Povodom izjave v.d. predsednika O.O. S.R.S Kraljevo na konferenciji za štampu 19.06.2007.g. , da je grupa članova S.R.S. koja je štrajkovala glađu u prostorijama O.O. verna S.R.S. , ali da je trenutno zavedena i da radi za interese drugih, odgovaramo:
• Mi jesmo verni ideji i programu S.R.S. , ali ne i ovom opštinskom rukovodstvu S.R.S. koje nema mnogo zajedničkog sa istom idejom i programom. Ne želimo biti ukras niti davati legitimitet ovakvom O.O. koji je skupljen "s'koca i konopca" i ovakvom O.O. koji najviše liči na partijske ćelije iz doba Tita i Saveza Komunista.
• Štrajk glađu je bio naš moralni čin i protest zbog privatizacije ovog O.O. , a takođe i poslednji pokušaj da O.O. S.R.S. Kraljevo vratimo izvornim principima S.R.S.
Želimo da podsetimo gospođu Vesnu Nikolić Vukajlović na sledeće:
• Na način na koji je došla na čelo O.O. S.R.S. Kraljevo (silom ili neodmerenim potezom koordinatora S.R.S. za Raški okrug - Vjerice Radete), iako je do tada bila potpuni anonimus, bez ikakvog rada iza sebe i bilo kakvih zasluga za S.R.S.
• Zatim kako je postala narodni poslanik - iako nije dobila poverenje svog O.O. (na sednici O.O. na kojoj se birao kandidat za narodnog poslanika dobila je samo šest glasova)
• Pozadina ova dva izbora se ne zna, i nije nam jasna.
• Sekretar i pojedini novopostavljeni članovi O.O. su bivši lokalni funkcioneri JUL-a; S.P.S. itd. Voleli bi da nam v.d. predsednica objasni šta je zajedničko u programu i ideji S.R.S i J.U.L-a i koji ih to interesi povezuju u ovom O.O.
• Takođe u ovaj O.O. je uspela da ubaci i radnike svoje privatne firme, koji su tu samo kada treba nešto preglasati. Liči li to na neku vrstu nepotizma?
U potpisu:
1. Đuričić Borislav
2. Vranić Čedomir
3. Ristić Predrag
4. Otović ivan
5. Otović Ilija
6. Ilić Davor
7. Vuksanović Dragan

SUDSKOM PRESUDOM BIĆE USKORO REHABILITOVAN SLOBODAN JOVANOVIĆ
Slobodan najzad slobodan

   Dogodiće se ono što su generacije slobodoumnih ljudi, čiji kulturni koreni potiču sa ovih prostora, decenijama priželjkivale: Slobodan Jovanović biće najzad sudskom presudom rehabilitovan i oslobođen žiga ratnog zločinca. Tako će se definitivno završiti ,,Hronologija jednog osporavanja", kako je Vesna Roganović svojim člankom u ,,Borbi", decembra 1989, označila pokušaje da se pomeri tačka oslonca ,,pravde" prema Jovanoviću koju je, književnik Radovan Zogović još, onako ostrašćen, tek izašao iz pobedničkog partizanskog rata, utvrdio svojim tekstom, takođe u ,,Borbi", ali 1946: ,,... S. Jovanović je bio mračnjački istoričar, šestojanuarski zakonodavac, jedan od začetnika i rukovodilac četničke saradnje sa okupatorom, ,,Z" ideolog".
Živorad Stojković, kasnije priređivač sabranih dela Slobodana Jovanovića u 12 tomova, na skupštini UKS, 22. decembra, časno i za to vreme još uvek hrabro, izgovara ove reči: ,,Slobodan Jovanović nije sarađivao sa okupatorom i zato predlažem da se izvrši revizija procesa Vojnog suda u Beogradu na kome je najveći srpski pravnik i istoričar, a ništa manje i antifašista, osuđen na 20 godina robije. Bila bi to prilika da izađu na videlo mnoga istorijska i sudska dokumenta ne samo o ovom procesu".
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Danilo Basta, čija je intelektualna autobiografija vezana za izučavanje dela Slobodana Jovanovića, u svojoj knjizi ,,Pet likova Slobodana Jovanovića", Beograd, 2003, u odeljku ,,Slobodan Jovanović kao analitičar totalitarizma", definiše da se početkom pedesetih godina DžDž veka, naučna misao okrenula jednom novom problemu, a u njenom središtu je pitanje totalitarizma. ,,Taj ’kratki vek’”, piše Basta, ,,na njegovom izmaku, kako su ga neki istoričari nazivali i za koje je on trajao od 1914. do 1989. godine, bio je, ipak, dovoljno dug da se u njemu ispolje sve strahotne posledice totalitarnih diktatura komunizma, fašizma i nacizma”.
Jovanović se odmah uključio u raspravu o totalitarizmu, jer, kako tumači Basta, on je sa seizmografske istančanosti svoga duha i oštrine svoje moći zapažanja, bio, takoreći, ,,predodređen" da pronikne u prirodu i pojavu totalitarne države.
Tokom skupa posvećenog delu Slobodana Jovanovića u SANU 1998, opet sa ciljem da se ukaže na značaj dela Slobodana Jovanovića, 50 godina od njegove smrti, Desimir Tošić konstatuje da Slobodan Jovanović kao predsednik Vlade u Londonu nije imao nikakve nezavisne mogućnosti sabiranja i kontrolisanja informacija koje stižu iz zemlje, zato što Britanci ne dozvoljavaju Jovanoviću da Vlada neposredno saobraća sa svojim ministrom vojnim u zemlji, Mihailovićem, osim, isključivo, preko njih.
Dalje nabrajanje analitičkih tekstova o životu i delu Slobodana Jovanovića nije predmet ovog malog novinskog članka.
Međutim, ovde se postavlja suštinsko pitanje šta će se zaista promeniti u shvatanjima i obrazovanju naše najšire publike kada tema rehabilitacije Slobodana Jovanovića prestane da bude prvorazredna, više ne politička, već čaršijska intriga, i kada delo Jovanovića bude tamo gde mu je i mesto, u istoriji i književnosti. Da li će, kako to kod nas obično biva, sve otići u zaborav jer je ,,problem rešen"? Ko još iz ove populacije uopšte nešto zna o Živoradu Stojkoviću, o surovim vremenima koje, nažalost, oličava odnos pisca Zogovića prema Jovanoviću, ko zna još poreklo imena Slobodan, kad ankete pokazuju da je popularniji onaj drugi Slobodan iz Haga? Da li će tome doprineti i država koja ovog enciklopedijskog čoveka, rodonačelnika imena Slobodan, neće promovisati u nacionalnu veličinu tako što će rekonstruisati nastavne programe, čijim bi intelektualnim stazama trebalo da hodaju sve generacije iole obrazovanih Slobodanovih sunarodnika?
Ovu sumnju podstiče i činjenica da su se ovih meseci u Beogradu pojavili dokumentarna knjiga i CD ,,Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas", sa jedinim snimkom glasa Slobodana Jovanovića iz 1943. Pa koga bi još i to zanimalo kad ovom izdavačkom poduhvatu pažnju nisu posvetile ni kulturne redakcije dnevnih listova, ni prestoničke televizije, ni biblioteke u Srbiji, ni Advokatska komora, čiji predsednik ,,vodi spor" oko reahabilitacije, ni lokalne radio stanice Srbije, kojima se kao na dlanu servira gotov proizvod, plod koji samo treba ubrati?
Hoće li nas čin rehabilitacije osloboditi odgovornosti pred samima sobom, kako smo dužni da ovom vrsniku Vuka i Dositeja omogućimo prohodnost van naičnih krugova, među običan svet čiji je život konfekcija, a smisao kućni ekran i buduća penzijica, da se u taj svet useli sažetak Slobodanovog dela? Tako bi bar neko imao znanjem da se pohvali, da svoj prst na glasačkom listiću nije stavio na izabranika kome Betoven ,,peva u kafani". Jer, ako tako ne bude, ako taj Jovanović ne dođe na pravo mesto u nacionalnoj kulturi, i dalje će novine kojima je udarna vest ,,Obesila se u crkvi" ili nečije ,,gole guze", biti najčitanije u Srbiji.
Ovde se više i ne postavlja pitanje rehabilitacije Slobodana Jovanovića - da ili ne (on je svojim delom sebe rehabilitovao), već kako upotrebiti one najbolje intelektualne proizvode koje imamo, da siromaštvo duhom, a odatle ,,Žuta štampa" crpi svoju energiju, i malograđanština, dobiju kontraudar, da se bar malo neke stvari uravnoteže.
Dakle, profesore Jovanoviću, Vi ste svoje uradili, a sada je prilika da prihvatimo šansu koju ste nam pružili.
Piše Dragoslav Simić, novinar Radio Beograda 2

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Konačno popušila i duvanska mafija

   • Drzne se tako ova vlast i najednom krene u obračun sa nekom od bezbroj postojećih mafija. I tek tada narod sazna da, pored one prave, postoje specijalizovane mafije, ogranci mafija, dopisni članovi mafije, mafije koje rade po kućama, na terenu, javno, tajno, mafije koje se saginjati neće i da ne nabrajam

   ,,Ko se mača lati, od mača obično i strada", kaže stara, univerzalna mudrost, koja se u velikoj meri održala do današnjih dana. Mnogi su se laćali koječega, od prodaje deviza do otkupa šećerana, cementara i ko zna čega još, ali, na našu sveopštu žalost, ne videsmo da su nešto mnogo loše prošli u životu, bar ne u ovoj etapi implantiranja demokratije u srpski domaćinski atar. Naprotiv, sve je to dovelo do toga da Srbiju danas u šaci drži šačica moćnika, koji su sav svoj kapital stekli zahvaljujući tome što su na ovaj ili onaj način bili u vezi sa pokojnim diktatorom i njegovim operativcima, poslušnicima, dupeliscima i ostalom bulumentom modernih ološa koji se ovde nazivaju novokomponovanim biznismenima.
   Gledano iz ove perspektive, dalo bi se zaključiti kako su te individue na vreme shvatile kuda sve ovo ide i bacile se u biznis dok smo mi, naivne kreature sveopšteg srpskog posrtanja, i dalje verovali kako se čitav svet zaverio protiv nas i kako će istina o našoj nevinosti, nebeskosti i ostalim glupostma jednoga dana izaći na videlo, posle čega će nam biti nadoknađeno sve ono što smo izgubili u najboljim godinama svojih života. Sada je valjda i najvećem kretenu jasno da se to nikada neće dogoditi, da se nikada ništa neće vratiti i da će svako nastaviti da otaljava svoj život sa stečene pozicije u uslovima gde su pare i samo pare jedini kriterijum vrednovanja uspeha i kvaliteta.
   Ipak, tu i tamo dogodi se nešto što bi trebalo da pokaže kako se i demokratski principi ovde poštuju, a ne samo da se njupa jagnjetina i tera inat čitavom svetu. A to, mislim poštovanje principa, samo je jedan od preduslova da budemo stavljeni na listu čekanja za ulazak u Evropsku uniju. Drzne se tako ova vlast i najednom krene u obračun sa nekom od bezbroj postojećih mafija. I tek tada narod sazna da, pored one prave, postoje specijalizovane mafije, ogranci mafija, dopisni članovi mafije, mafije koje rade po kućama, na terenu, javno, tajno, mafije koje se saginjati neće i da ne nabrajam. Prosto rečeno, mafija je postala nešto kao oblik udruženog rada, radna jedinica ili jedini način za sticanje kapitala na ovom stupnju razvoja srpskog društva. Ako niste član mafije, zidarske, poštarske, mafije duvača stakla ili preprodavaca brokolija, onda ste ga načisto ukenjali. Život bez članstva u nekoj od mafija, kao nekada u sindikatu, ovde više nema smisla. Nema oblasti delovanja koja nema svoju mafiju, pa je tako mafija postala osnovna radna jedinica srpske privrede, ekonomije, politike i svega ostalog što bi trebalo da čini jednu državu, makar ona bila i Srbija. Ne može se biti uspešan ako iza sebe nemaš mafiju koja će se potruditi da svima stavi do znanja kako si baš ti taj koji bi trebalo da nosi epitet face dostojne poštovanja, i love, dakako. Ovo je otišlo tako daleko da su se pored moćnih mafija carinika, pravnika, pedagoga, sportskih radnika, političara, medicinara i svih ostalih uglednih delatnika pojavile i mafije na nižem nivou u vidu falsifikatora greb-greb lozova, autobuskih karata, listića za tombolu, bonova za topli obrok, žetona za vršenje nužde i svega ostalog što se falsifikovati da i unovčiti može. Otišlo se tako daleko da je na pomolu i racija na falsifikatore dvobojnog guz papira i vlažnih maramica za minut posle, sa mirisom pčelinjeg saća. Sve to možda i ne bi imalo toliko značaja da ova vlast nije pokazala kako je jednom zauvek, pored pomenutih jajara i kokošara, definitivno i svim sredstvima kojima raspolaže rešila da se obračuna sa najljućim mafijašima od kojih je, reklo bi se, sve i počelo, sa onima koji su mafijaški virus ubacili u nevino i domaćinsko biće radišnog i trpeljivog Srbijanca.
   Tako se najednom pokazalo, na zaprepašćenje svih neupućenih učesnika tranzicije, kako je mirna drugarica sa laticom ruže u kosmatom predelu svoje umne glave bila glavni inspirator, ideolog reklo bi se, duvanske mafije, koja se kotira kao prva u hijerarhiji pljačkaša državne kase i gologuzog naroda, što pušačkog, a što onog koji misli da nikada nije popušio, niti će. Odmah iza nje, kao što je i red, sledi čedo mamino, vitez od motorne testere, vredni gajbonosac i berač malina, koji se tu dobrano nafatirao, a tek onda bacio na šverc duvana, da overi svoju lovu. Tu je negde, u njima, i Stanko Subotić, poznatiji kao Nedeljko, koji ima više kioska u Srbiji nego što Bil Gejts ima dlaka na glavi, o drugim nekretninama i preduzećima koja poseduje ne smem ni da govori, a nemam ni prostora. Na Mihalja Kertesa ne bi ni trebalo trošiti reči. Od pomisli na njega čovek dobije proliv i simptome malajskog, ili mađarskog ludila, jebemliga. I kada je utvrđeno šta je i kako ova zločinačka udruga radila, za njima su raspisane poternice, a trebalo je da prođe čitava večnost da kompetentni organi utvrde ono što je svaki laik znao, pušač ili besporočni, svejedno. Panduri svih zemalja su krenuli u poteru od Arktika, preko Bijafre, pa sve do Sibira, da ih nađu i privedu pravdi. I dok neki likuju uvereni kako su, konačno, i članovi duvanske mafije popušili, sa sve svojom rascvetalom julkom, sva je prilika da od toga nema ništa. Šta će dalje biti, ko zna, možda crna ovca ili neka druga domaća životinjka koja je, konačno, odlučila da bekne. A najverovatnije je da neće biti ništa, kao ni u svim prethodnim slučajevima. Pojeo vuk magarca, kaže upućeni svet. Jer, pare čine čuda, pogotovu u zemlji gde su pojedinci na pušenju naroda stekli svoje imperije, otkupili držvu, vlast i moć nad svim i svačim. Tako vam je to u zemlji gde šačica kriminalaca drži u šaci sve što se u jednoj zemlji može držati. A za sve je krivo pušenje. Tako vam je to, pa bilo vam Milo, ili ne.

VIDOVDANSKA PROSLAVA U AMERICI - piše Verica Nikolić
Srpskom narodu najviše ćemo pomoći ako budemo jedinstveni

   Srpska narodna odbrana u Americi održala je u subotu, 23. juna, u sali crkve Sveti Simeon Mirotočivi u južnom Čikagu 66. kongres, a zatim organizovala Vidovdansku proslavu, u okviru koje je obeležila svoju krsnu slavu Svetog velikomučenika Lazara Kosovskog.
U prepodnevnim satima Kongres je otpočeo molitvom, koju je u ime episkopa američko-kanadskog mitropolije Novogračaničke gospodina Longina očitao otac Pavle Starčević.
- Ovaj kongres posvećen je jednoj jedinoj temi, a to je srpstvo, odnosno pitanju kako da budemo ono što su bili naši preci, osnivači Srpske narodne odbrane - istakao je Slavko Panović, predsenik SNO u Americi, prilikom otvaranja skupa. Panović je naglasio da je ovo jedan od najtežih perioda srpske istorije u poslednjih 14 vekova bitisanja na Balkanskom poluostrvu.
- Mi nemamo drugog izbora, već da učinimo sve što je u našoj moći da pomognemo srpskom narodu, a najviše ćemo mu pomoći ako budemo jedinstveni - zaključio je predsednik SNO prilikom obraćanja delegatima.
Predstavnici mesnih odbora Srpske narodne odbrane iz cele Amerike i Kanade podneli su izveštaje o svom dosadašnjem radu i planovima za narednih godinu dana.
- Prethodna i naredna godina teške su ne samo za srpstvo, već i za sve naše organizacije. Kao nacionalna organizacija, pred sobom imamo jedan veliki izazov, a to je pitanje Kosova i naš odnos prema tome šta ćemo učiniti da rešenje tog problema bude na našoj strani - rekao je Dragan Ćirić, predsednik SNO u Kanadi, inače, rođeni Kraljevčanin.
Petnaesti put članovi Kongresa za predsednika Srpske narodne odbrane u Americi izabrali su Slavka Panovića, velikog srpskog patriotu, poreklom iz Ratine kod Kraljeva.
- Moramo zajedno da promenimo ono što je poslednjih 60-70 godina apsolutno neprihvatljivo, a to je podela našeg naroda u kojoj je jedan deo nazvan rasejanjem odnosno dijasporom. Taj deo što pre mora da bude integrisan u Srbiju i očekujem da ćete vi tome umnogome doprineti - istakao je generalni kozul Srbije u Čikagu i član SNO Desko Nikitović, obraćajući se prisutnima na Kongresu.
Kao gost, na skupu je govorio i Jovan Bosnić, predstavnik Kongresa srpskog ujedinjenja.
Na Kongresu je posebno bilo reči o značaju srpskog časopisa ,,Sloboda", glasilu Srpske narodne odbrane, i o zaslugama i doprinosu njenih dopisnika iz raznih krajeva sveta, među kojima je i Marina Miljković-Dabić, novinar iz Kraljeva.

VIDOVDANSKA PROSLAVA
Ovogodišnji domaćin slave Sveti velikomučenik Lazar Kosovski bio je Stevan Vujić, član Izvršnog odbora SNO.
Nakon molitve i sečenja slavskog kolača, koje su obavili njegovo preosveštenstvo episkop novogračanički gospodin Longin sa sveštenstvom i domaćin slave, prisutnima je dobrodošlicu poželeo predsednik SNO u Americi Slavko Panović, koji je tom prilikom rekao:
- Nama u Americi treba da bude velika dužnost da nikada ne zaboravimo svoja ognjišta, svoju veru pravoslavnu i sve najsvetije što su nam naši oci ostavili.
Obraćajući se domaćinima i gostima na slavi, episkop novogračanički gospodin Longin je, između ostalog, rekao:
- Zahvaljujem vam na vašoj ljubavi prema srpskoj pravoslavnoj crkvi, pomoći koju dajete našoj eparhiji i svim manastirima i hramovima, što ste verni i odani i što nikakve muke i iskušenja ne mogu zaustaviti vašu žrtvu, ljubav i dobrotu.
Borac za srpsko Kosovo i lobista u Vašingtonu Džejms Džatras u svojoj besedi naglasio je da on ne vidi da je Kosovo izgubljeno.
- Što više svetska zajednica prolongira odluku o Kosovu, njihova politika sve više zalazi u ćorsokak - ocenio je Džatras.
Generalni konzul Srbije u Čikagu Desko Nikitović naglasio je da danas ne postoji preči zadatak od uspostavljanja bližih odnosa matice i dijaspore.
- Svi mi imamo moralnu obavezu da pomognemo oporavak naše otaybine. Međutim, mnogo toga, što je sa pravom očekivano, nije učinjeno.
SNO je godinama za sve Srbe u Americi bila simbol naše tradicije. Zajedno sa srpskom pravoslavnom crkvom opirala se ovdašnjoj asimilaciji i gubitku nacionalne svesti -istakao je Nikitović.
U muzičkom delu programa nastupio je Sveta Tomić Kauboj, muzičar iz Kraljeva.
U nedelju, 24. juna, u hramu Sveti Simeon Mirotočivi Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop novogračanički gospodin Longin uz sasluženje sveštenstva. Nakon toga, održan je pomen parastos preminulim članovima SNO i svim srpskim junacima palim za slobodu.

ODRŽAN “VESELI SPUST” ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA
Novinari uživali na talasima Ibra

   Prošle subote, 23. juna, kao promotivna prethodnica centralne manifestacije ,,Veselog spusta”, koji će biti 1. jula, održan je ,,Veseli spust” za predstavnike informativnih medija. Novinari iz kraljevačkih, beogradskih i ostalih redakcija iz Srbije uživali su na talasima Ibra, na maršruti od Magliča do Kraljeva. Tokom vožnje na nekoliko gumenih čamaca, pratio ih je i trubački orkestar Božidara Nikolića iz Grdelice, a novinari su uživali i u ostalim čarima Ibra i prelepe prirode Ibarske doline, ili ,,Doline vekova”, kako je popularno nazivaju.
   - To je već jedna ozbiljna turistička atrakcija i ne zna se šta je lepše ili atraktivnije, da li ,,Veseli spust” niz talase Ibra, ili sam Maglič i ostale lepote koje su novinari imali priliku da razgledaju. Ove godine ,,Veseli spust” organizujemo 18. put, što znači da smo postali punoletni i u organizaciji i u prisustvu na turistikom tržištu. Danas smo bili domaćini novinarima Srbije koji prate naše turističke aktivnosti tokom čitave godine. Želeli smo da im dočaramo atmosferu ,,Veselog spusta” sa svime što ga čini i verujem da smo u tome uspeli, kao najavu buduće centralne manifestacije - istakla je Radojka Savić, direktor Turističke organizacije Kraljevo.
   U skvakom slučaju, poslenici ,,sedme sile”, uživajući i sami u nezaboravnim čarima spusta niz razigrane talase Ibra, imali su priliku da TV slikom, fotografijom i rečju najave ono što nas čeka 1. jula - veliki "Veseli spust"

PROŠLE NEDELJE ODRŽAN TRIATLON
Odvažna šestorka

   Na ovogodišnjem triatlonu učestvovala su šestorica takmičara. Prvo mesto zauzeo je Filip Bukara, kome je ovo treća godina kako se takmiči.
- U svim disciplinama je bio prisutan sportski duh, što me je najviše i bodrilo da dođem do ovog rezultata. Jedinu zamerku imam na samu organizaciju, koja ove godine nije bila najbolja.
Drugo mesto zauzeo je Slobodan Ivković, kome je ovo prvi put da učestvuje.
- Zadovoljan sam ishodom takmičenja. Imao sam jaku konkurenciju, a moj najveći adut je bilo trčanje. Obavezno ću se prijaviti i sledeće godine.
Treće mesto je zauzeo Veselin Nasufović.
Takmičenje je obavljeno u tri sportske discipline - vožnja bicikla od starog grada Magliča do hotela ,,Termal” (na stazi dužine od 18 km), zatim trčanje od hotela ,,Termal” do Šumarske škole (6,5 km) i spuštanje kajakom od Šumarske škole do Kajak Kluba Ibar (2,5 km).
Po toplom i veoma sparnom vremenu takmičari su pokazali veliku izdržljivost u svim sportskim disciplinama.
Ovogodišnji triatlon je, prema rečima organizatora, protekao u najboljem mogućem redu, a očekuje se da će sledeće godine biti veći broj učesnika.
U nedelju je na Magliču, u okviru programa pred ,,Veseli spust”, organizovana obuka spasilaca na divljim vodama. Suština je bila da ljudi koji budu zaduženi za bezbednost na ,,Velikom spustu” 1. jula usavrše svoje veštine. Među 20-30 polaznikabila je i ekipa iz Raške.

NEDELJA, PRVI JUL
Satnica i korisni saveti

   Po ustaljenoj programskoj šemi, okupljanje učesnika je u 6 časova ispred Kajak kluba, gde će utovariti plovila i kamionima i autobusima krenuti put Magliča u 7 časova. Znak za start i polazak splavara niz Ibar daće Kapetan u 8 časova. Prvo odmarište je u Bogutovcu oko 9.30, drugo oko 11 časova na Zlatnoj obali, a treće u Mataruškoj Banji oko 13.30, gde će ručati svi splavari. Nastavak plovidbe prema Kraljevu je u 15 časova. Očekivani dolazak kod Kajak kluba je oko 16.30.
   Na ovogodišnjem ,,Veselom spustu”, očekuje se više od deset hiljada učesnika iz zemlje i inostranstva. Da bi, uz toliku masovnost, sve proteklo u redu i bez ozbiljnijih incidenata, predstavnici organizatora, Turističke organizacije Kraljevo i Kajak kluba ,,Kraljevo”, upozoravaju učesnike da se strogo pridržavaju uputstava i pravila tokom ,,Spusta”, a to znači da ne konzumiraju veće količine alkohola, da ne skaču (na glavu) bez potrebe u reku, da imaju pojaseve za spasavanje, šešire i zaštitne kreme, da se ne udaljavaju od trase i da poštuju sva druga uputstva o bezbednosti o kojoj će, inače, brinuti i spasilačke, lekarske i druge službe koje je angažovao organizator.

Besplatan pregled vozila

“IBARSKE NOVOSTI” DOBILE KONKURENCIJU
Pred čitaocima još jedne ,,Novosti”

   Od srede su pred Kraljevčanima još jedne ,,Novosti”. Čitaoci će presuditi koliko je novi list potreban gradu. Ovo je naglašeno na konferenciji za novinare povodom izlaska prvog broja nedeljnog lista ,,Kraljevačke novosti”.
   - Rizik je prisutan, ali bez njega nema napretka. Ja volim izazove. Sa konkurencijom ostajemo dobre kolege, a tržište je najbolji sudija - izjavio je Zoran Nikolić, vlasnik pomenutog lista.
   Prvi broj nedeljnika izašao je na 24 strane u koloru, sa aktuelnim temama iz političkog i privrednog života grada, kulture i sporta.

PRIZNANJE TURISTIČKOJ ORGANIZACIJI KRALJEVA NA IZLOŽBI U KRUŠEVCU
Nagrada ,,Putokazu za kraljevski grad”

   Na trećoj izložbi turističkih publikacija Srbije, održanoj 19. i 20. juna u Kruševcu, u organizaciji tamošnje Turističke organizacije, nagradu u kategoriji ,,Višelisna turistička publikacija do 50 strana” dobila je publikacija ,,Putokaz za kraljevski grad”, u izdanju Turističke organizacije Kraljevo. Žiri koji su sačinjavali eminentni turistički radnici i novinari, nagradu ovoj publikaciji Turističke organizacije Kraljevo dodelio je na osnovu ocene da ona na najbolji način ispunjava kriterijume kao što su ,,promocija i unapređenje turističkih potencijala, isticanje autentičnosti regije, kvalitet, originalnost i izvornost sadržaja, originalnost i kreativnost fotografija i visoki kvalitet štampe”.
   Publikacija ,,Putokaz za kraljevski grad”, na 44 luksuzno opremljene strane, rečju i fotografijom prikazuje istorijat Kraljeva, njegove arhitektonsko-urbanističke karakteristike (,,Sklad starog i novog”), prirodne lepote (,,Teci, teci, Ibar vodo” i ,,Izdašna priroda”), ljude i događaje, umetničko stvaralaštvo i manifestacije, sport i fizičku kulturu, spomenike kulture, posebno manastire Žiču, Studenicu i Gradac, i grad Maglič, čudesno lekovite vode i banje, planine (posebno Goč), bogatstvo sela i uslova za seoski turizam i kraljevačku trpezu sa nadaleko ,,čuvenim” kraljevačkim kajmakom.
   U ime izdavača, publikaciju je kao urednik potpisala Radojka Savić, direktorka TO Kraljevo, tekst je pisala naša koleginica Bojana Milosavljević, izdanje je dizajnirao Bojan Vuksanović, urednik fotografije je Dragan Bosnić (uz korišćenje foto-arhive TO Kraljeva), a publikaciju je u 2.000 primeraka štampala kraljevačka štamparija ,,Duga”.

INFORMACIJE ZA MOTORIZOVANE KRALJEVČANE KOJI PLANIRAJU LETOVANJE U INOSTRANSTVU
,,Zeleni karton” i mnogo toga još

   Osim što vozilo mora da bude tehnički ispravno, građani Srbije, a time i Kraljeva, moraju da imaju čuveni ,,zeleni karton” -međunarodnu dozvolu, ali i da raspolažu sa više drugih informacija o pravilima vožnje tokom putovanja do svoje inostrane turističke destinacije. Međunardona dozvola - ,,zeleni karton”, prema informaciji iz Auto-moto društva Kraljeva, obavezna je za većinu zemalja, osim za Austriju, Francusku, Švajcarsku i još neke zemlje. Kako ističu u AMD Kraljevo, izdavanje međunarodne dozvole za vožnju automobilom je jednostavno i procedura traje desetak minuta. Uz pripremljenu neophodnu dokumentaciju, potrebno je uplatiti i 2.000 dinara, a dozvola važi tri godine, odnosno do datuma važenja nacionalne dozvole (osim za SAD, gde važi samo šest meseci). Međunarodno ovlašćenje, kao i ,,zeleni karton” važe u svim zemljama Evrope, a jedino nisu potrebni još uvek za Crnu Goru. ,,Zelena karta” osiguranja, pak, važi svuda, osim u Rusiji, a može se dobiti i na granici, ako na tom graničnom prelazu postoji predstavništvo osiguravajućeg društva. Ako turista nije vlasnik automobila, međunarodno ovlašćenje košta 1.500 dinara i traje godinu dana. Kada se vozilo uzima na lizing, korisnik treba da podnese fotokopirani ugovor sa bankom o lizingu, na osnovu kojeg dobija međunarodno ovlašćenje da može da upravlja vozilom.
   Veoma je bitno da naši motorizovani turisti znaju i da kroz Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru moraju da voze sa uključenim svetlima tokom celog dana (i danju i noću), a prema tamošnjim saobraćajnim propisima, telefoniranje tokom vožnje je strogo zabranjeno, dok se za bacanje otpadaka kroz prozor automobila plaćaju kazne od 50 do 100 i više eura!? U svim zemljama mora se koristiti i nalepnica sa oznakom Srbije, a pored ostale opreme, vozilo mora da ima i protivpožarni aparat. Deca do tri godine starosti moraju biti posebno učvršćena na zadnjem sedištu. Na putovanju kroz Bugarsku, Češku, Mađarsku i Slovačku vozači treba da zaborave na konzumiranje alkohola, dok su Italijani i Grci najtolerantniji i dozvoljavaju do 0,8 promila alkohola u krvi!? Naravno, pre polaska na letovanje u inostranstvo, naši motorizovani turisti treba da se informišu i o mnogim drugim pojedinostima u AMS i AMD Kraljevo, kako im vožnja ne bi donela neprijatnosti.

NOVOPAZARSKI PREVOZNICI GLAVNA SPONA U TRGOVINI S KOSOVOM
Šverc preko raške oblasti

   Rudnica kod Raške i Tabalije iznad Novog Pazara glavni su granični prelazi iz Sandžaka, i ovog dela Srbije, na Kosovo. Na tim punktovima gotovo svakodnevni prizor su kolone od po više desetina kamiona novopazarskih registraskih oznaka, natovarenih različitim vrstama robe. Poslovna spona između Kosova i drugih delova Srbije, od NATO bombardovanja 1999. godine, jesu autoprevoznici iz Novog Pazara.
- Nosioci prometa između Kosova i drugih delova Srbije su vlasnici teretnih vozila iz Sandžaka, uglavnom iz Novog Pazara. U ovom gradu sada ima 2.500 registrovanih teretnih vozila nosivosti od pet do 25 tona, od kojih je otprilike hiljadu u funkciji prometa robe iz Srbije prema Kosovu. Oko 95 odsto tih teretnih vozila vrši promet iz Srbije na Kosovo u ime i za račun kupaca sa Kosova i prodavaca iz Srbije. Oko pet odsto obavlja promet robe iz Sandžaka na Kosovo, u ime i za račun kupaca s Kosova i proizvođača iz Sandžaka - kaže ekonomski stručnjak Bisera Šećeragić, predsednica Evropskog pokreta - lokalnog veća u Novom Pazaru.
Prema njenim rečima, kada je u pitanju promet između Srbije i Kosova, najčešće se prevoze žito, brašno, konditorski proizvodi, stočna hrana, sadnice i rasadi, domaće sezonsko voće i povrće, bezalkoholna pića, krupna stoka, junad, telad, suhomesnati i hemijski proizvodi za domaćinstvo, cement...
- To su proizvodi koji su domaćeg, srpskog porekla. Reč je o širokoj lepezi robe - ističe Šećeragićeva, koja je jedan od autora studije ,,Slobodno kretanje robe na Kosovu i u Srbiji".
Kada je reč o prometu na relaciji Sandžak - Kosovo, pretežno se prevoze proizvodi od teksasa, stoka, a čak 60 odsto svojih proizvoda na Kosovo plasira Industrija građevinskog materijala ,,Sloga".
U prvom kvartalu prošle godine, prema evidenciji republičke administracije, iz Srbije na Kosovo je prevezena roba vredna 63,7 miliona evra, dok je podatak iz UMNIK-a za tu vrednost - 23,8 miliona evra. Razlika u računici je 39,9 miliona evra. Kada je u pitanju kretanje robe u suprotnom smeru, razlika je 1,2 miliona evra. Da su procene o veoma visokom stepenu sive ekonomije tačne, pokazuje upravo ova razlika između podataka Uprave carina Srbije i UNMIK-a.
- Obim ilegalne trgovine s Kosovom, prema opažanjima prevoznika, iznosi 30-40 odsto. Ovo se, pre svega, dešava zbog korišćenja različitih rupa u zakonu, a imajući u vidu sva dešavanja u poslednjih desetak godina. Bez obzira što Vlada Srbije nastoji da maksimalno reguliše protok robe prema Kosovu, jasno je da ipak postoje i neki drugi, alternativni prelazi - naglašava Bisera Šećeragić.
Zbog obaveznog evidentiranja robe koja ulazi na Kosovo i brojnih kontrola sa obe strane granice, procedura ponekad traje i po četrdesetak sati.
Za robu koja se izvozi s Kosova uglavnom se plaća u kešu, a transfer novca obavlja se preko banaka koje se nalaze u srpskom delu Kosova, a koje transakcije vrše uz visoku bankarsku proviziju.
Srpski proizvodi su na Kosovu visoko kotirani, i zbog kvaliteta, i zbog dugogodišnje navike korišćenja. Kako nema platnog prometa s Kosovom, i izostaju bankarske garancije, postoji problem nenaplativosti, i sve se radi na osnovu poverenja.
Predsednica Evropskog pokreta - lokalnog veća u Novom Pazaru Bisera Šećeragić ocenjuje da između Kosova i drugih delova Srbije, bez obzira kakav će status Kosovo dobiti, treba uspostaviti jedinstven platni sistem, slobodan protok robe i ljudi, kao i jedinstven sistem saobraćajnih oznaka po sistemu BiH i EU.

ŠVERC PREKO RIBARIĆKOG JEZERA
U poslednja tri meseca, prema podacima novopazarske policije, preko jezera Ribarići, kod Novog Pazar, čamcima je sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju prošvercovano 12,5 tona paradajza, četiri tone kafe, osam tona sirovog mesa, 6,3 tone suhomesnatih proizvoda i 340 pari obuće.
- Šverc robe sa Kosova odvija se na relaciji Zubin Potok - selo Starčevići - Ribarići i jednim delom ide preko jezera, a šverceri robu prevoze čamcima - izjavio je šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta Milan Đoković, i istakao da i Albanci nelegalno pokušavaju da uđu preko jezera. - Osam državljana Albanije u prva četiri meseca ove godine sprečili smo da ilegalno prođu ovim putem.
Radnici Područne policijske uprave u Novom Pazaru su za prva četiri meseca ove godine imali 13 velikih zaplena. Švercovalo se meso i bataci brazilske proizvodnje, parizer bosanske i slovenačke proizvodnje, paštete hrvatske proizvodnje...

NELEGALNI TRANSPORT STOKE
Prema rečima predsednice Evropskog pokreta - lokalnog veća u Novom Pazar Bisere Šećeragić, promet stoke obavlja se u velikoj meri ilegalnim putevima. Stoka se preko granice prevodi na administrativnom prelazu Tabalije i oko njega, ili šumskim, zaobilaznim putem preko Rogozne.
- Pre samog administrativnog prelaza, s obzirom na to da se prevozi isključivo teretnim vozilima nosivosti pet tona, stoka se izbacuje ispred vozila, i prolazi sama, a vozilo ide za njom na određenoj razdaljini. Ovakav način prelaska, radnik na prelazu naplaćuje po pet evra. Kada se prođe prelaz, stoka se ponovo ubacuje u vozilo, i transportuje na srpski deo Kosova - objašnjava ona.
Stoka se preko granice prevodi i šumskim putevima preko Rogozne u blizini Novopazarske Banje i Batnjika.
Zoran Maksimović

INICIJATIVA OPŠTINE I CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U KRALJEVU
Posao za korisnike socijalne pomoći

   Lokalna samouprava u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Kraljevu otvara mogućnost sprovođenja javnih radova na lokalnom nivou za radno sposobne članove porodica koje su korisnici materijalne pomoći. Tim povodom, krajem prošle sedmice iniciran je sastanak sa predstavnicima javnih preduzeća i ustanova sa teritorije kraljevačke opštine.
Tom prilikom je rečeno da oko 280 radno sposobnih porodica u Kraljevu na svakih devet meseci gubi pravo na materijalnu pomoć iz državne kase i da je cilj ovog sastanka da se sagledaju potrebe javnih preduzeća i ustanova za povremeno angažovanje radno sposobnih lica korisnika materijalne, odnosno socijalne pomoći.
- Ako javna preduzeća i ustanove iskažu interesovanje i potrebu za ovakvom radnom snagom, mi smo spremni da kao lokalna zajednica te ljude uputimo u ta preduzeća i ustanove i da ono što primaju od opštine primaju zato što rade i da ih ne bude sramota što primaju socijalnu pomoć a ne rade - istakao je Zvonko Tufegdžić, opštinski menadžer u Kraljevu.
Cilj ove inicijative je, pored materijalnog momenta, i da korisnici socijalne pomoći dobiju osećaj sopstvene vrednosti i radnog angažovanja.
Sa druge strane, angažovanjem radno sposobnih korisnika pomoći došlo bi do uštede na takozvanim proširenim pravima iz oblasti socijalne zaštite.
- Na taj način, na drugoj strani sigurno ćemo uspeti da u većoj meri zaštitimo ona lica koja su radno nesposobna, pre svega žene i decu, i da im obezbedimo veće trenutne pomoći zato što ćemo raščistiti sa onim korisnicima koji jednostavno ne žele da se radno angažuju, a to mogu - kaže Svetlana Stanić, direktor Centra za socijalni rad u Kraljevu.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

UPIS U SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Bliži se kraj junskog roka

   • Od 1461 učenika, upisanog u bazu podataka opštine Kraljevo, kvalifikacioni ispit polagalo je - 1247 • Na testovima iz srpskog jezika i matematike palo samo 14 kraljevačkih svršenih osnovaca • Okružna konkursna komisija dobila svega 4 prigovora • Protekla dva dana - u znaku popunjavanja listi želja, koje će, pre odlaska u centralnu bazu podataka u Beogradu, biti istaknute po školama na uvid učenicima

   Konkurs za upis učenika u srednje škole opštine Kraljevo predvideo je 1716 mesta za polaznike. Podaci pokazuju da su osnovnu školu na ovoj teritoriji završila 1464 učenika. Istovremeno, u bazi podataka za opštinu Kraljevo, evidentiran je 1461 svršeni osnovac.
Prema sada već konačnim podacima, testove iz maternjeg jezika i matematike polagalo je 1247 maturanata - osnovaca. Neuspeh je iskazalo samo 14 kandidata. Da je sve oko kvalifikacionih ispita bilo dobro organizovano, dokaz je i neznatan broj prigovora učenika i roditelja na rezultate, odnosno bodovanje uspeha na testovima. Naime, Okružna konkursna komisija u Kraljevu dobila je samo 4 prigovora i odmah ih rešila. Kako saznajemo - tri kandidata su imala primedbe na ocenu za test iz srpskog jezika, a jedan na bodovanje znanja iz matematike. Rezultati kvalifikacionog ispita konačni su od ponedeljka, 25. juna, kako je i predviđeno ovogodišnjim konkursom.
Junski upisni rok ulazi u završnicu. U sredu i tokom jučerašnjeg dana učenici su u matičnim školama popunjavali liste želja, uz pomoć i sugestiju roditelja i nastavnika. U Školskoj upravi Kraljeva, odnosno Okružnoj konkursnoj komisiji rečeno nam je da se jedan listing sa ovim željama vraća matičnim školama, kako bi učenici imali uvid u eventualne greške. Tek posle mogućih korekcija ovaj važan spisak odlazi u centralnu bazu Ministarstva prosvete.
Objavljivanje ove liste po školama, kao konačne i zvanične, predviđeno je za 3. juli, a raspoređivanje učenika po srednjim školama i smerovima obaviće se 5. jula. Prednost stiču kandidati koji su na testovima osvojili po pet i više bodova. Istog i narednog dana sledi upis.
Za drugi krug upisa u srednje škole procedura je nepromenjena. Novi rok važi za učenike koji su u prvom krugu ostali neupisani i oni mogu da konkurišu samo za preostala slobodna mesta. Svoje liste želja predaju 9. jula, a konačan raspored primljenih učenika znaće se 12. jula, kada se i zvanično završava upis za srednjoškolce u narednu školsku godinu.



MLADI I STVARALAŠTVO
Nagrađen roman učenice

   Nataša Podgorac, sada već bivši maturant Osnovne škole “Braća Vilotijević” u Kraljevu i budući srednjoškolac, zabeležila je novi uspeh u literarnom stvaralaštvu mladih. Ona je na državnom takmičenju u Beogradu, završenom prekjuče saopštavanjem rezultata, za novi roman (drugi po redu koji je napisala i koji već skreće pažnju), naslovljen sa “Vitez svetlosti” dobila - treću nagradu. Ova nadarena devojčica, čiji najnoviji uspeh nije previše iznenadio upućene u njen rad, a ponajmanje njenu nastavnicu srpskog jezika, Draganu Zindović, takmičila se u konkurenciji sa oko dve hiljade mladih književnih stvaralaca, na konkursu raspisanom početkom maja ove godine.
   Nataša je svojim već dokazanim talentom za literarni izraz, ali i zrelošću i veštinom kojima barata ozbiljnim književnim žanrom kakav je, inače, roman, uspela da skrene pažnju eminentnog žirija na svog “Viteza svetlosti.” Mladoj Kraljevčanki visoke ocene dali su i takvi pisci kao što su Grozdana Olujić i Dobrica Erić, kao i dr Slobodan Ž. Marković, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, sa ostalim kolegama - članovima žirija.
   Ovo državno takmičenje mladih literata Srbije organizovali su Ministarstvo prosvete Republike i Pesnička škola - Beograd.



,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI - piše Ivan Rajović
Samouki majstor umetničkih veština

   • Sve vreme je u njemu tinjala, a onda prosto počela da bukti, potreba za umetničkim izražajem, pa je tom zahtevu u sebi jednostavno podlegao i prihvatio se palete i kista. U početku malo, tek da ga mine želja, a onda sve više, dok umetnik u njemu nije istisnuo sve one druge potencijalne ostvarene ili neostvarene ličnosti

   Dragan Obreza je Kraljevčanin koji je mnogima poznat po raznim osnovama, kao dugogodišnja uticajna ,,faca" u našem okruženju, ali i kao redovni posetilac umetničkih događanja, likovnih prevashodno.
Rođen je 5. jula u Nišu. Otac mu je bio pilot, vojno lice, kako se to nekada govorilo, pa je imao tu privilegiju da često menja prebivalište. Tako je zajedno sa njim i mali Dragan, sa ostalim članovima porodice, neko vreme živeo u Leskovcu, potom u Tuzli, a onda se preselio u Kraljevo, gde je, eto, sve do danas ostao. Ovde je došao u drugi razred OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon", koja je i tada bila jedna od najelitnijih institucija te vrste u gradu. Kasnije, kada je već poodrastao, poznata Speransa mu je bila nastavanik likovnog, što ga je u određenoj meri usmerilo da se malo više posveti ovim veštinama, ili je nastavnica svojim specifičnim odnosom samo aktivirala u njemu već postojeću potrebu za umetničkim izražavanjem. Bio je Dragan i u raznim vajarskim, slikarskim i drugim sekcijama, što ga je, potom, kao novopečenog gimnazijalca već na neki način činilo nešto upućenijim u slikarstvo od drugih. Međutim, tadašnji profesor likovnog, a sada poznati kraljevački slikar Pavle Popović, njegove radove nije baš nešto naročito cenio, budući da je bio poznat po svojoj orijentaciji ka apstraktnom slikarstvu, a Dragan je tada, kako kaže, radio po nekakvoj klasičnoj šemi. Studirao je neko vreme, a onda kada je zaključio da to nije ono što želi, prešao je na ekonomiju, gde je i većina njegovih drugara bila upisana. Ekonomiju je završio. Mada je pre toga pokušavao da se upiše i na Likovnu akademiju, ali pošto je tada na ovoj visokoškolskoj ustanovi vladao crnogorski lobi, kako tvrdi, nije mogao da se upiše. Ipak, shvatio je da nešto u životu mora da radi, pa je diplomirao ekonomiju. I pored toga, dve godine je proveo na birou rada, odnosno nerada, pre nego što je dobio stalno zaposlenje.
Važnost onoga što radi u početku ga je okupirala, pa se sav posvetio tome. Ali, sve vreme je u njemu tinjala, a onda prosto počela da bukti, potreba za umetničkim izražajem, pa je tom zahtevu u sebi jednostavno podlegao i prihvatio se palete i kista. U početku malo, tek da ga mine želja, a onda sve više, dok umetnik u njemu nije istisnuo sve one druge potencijalne ostvarene ili neostvarene ličnosti. No, to mu nije bilo dovoljno, odnosno, njegov duh, kako se to i kasnije pokazalo u nizu slučajeva, morao je da traga za novim izazovima, pa se jedno vreme potpuno posvetio pravljenju maketa brodova jedrenjaka. A onda ga je radoznalost uputila ka duborezu, o kojem tada ništa nije znao, kao što nije znao ni da li je uopšte u stanju to da radi. U to vreme, kako se danas seća, zbog zdravstvenih problema od kojih se oporavljao, još nije mogao normalno ni da govori, ali kako je napredovao sa svojim duborezačkim zanatom, tako je i moć govora, ali i svih ostalih delimično usporenih aktivnosti, počela da se vraća. Bilo je to pre godinu dana. Sada kaže da je to put koji je konačno odabrao i prihvatio i kojim će, najverovatnije, ići do kraja. Svakodnevno odlazi na rad i učenje u Duhovni centar, a veliki broj radova je poklonio članovima svoje prodice, ili ih čuva u svojoj kući. U svom depou Dragan ima i veliki broj slika, od kojih su mnoge čak neuramljene, dok jedan broj krasi zidove njegovog stana. Zanimljivo je pomenuti da ovaj slikar nikada ništa nije izlagao, niti je svoje umetničke radove prodavao, ne zato što mu novac nije bitan, već zato što mu je to nekakav životni princip, valjda.
O Draganovim slikama uglavnom sude njegovi prijatelji i gosti koji mu dođu u kuću, a njemu nikakav drugi sud nije ni potreban jer, kako kaže, to što radi, radi za svoju dušu.
- Bilo je to na početku moje bolesti, to bavljenje maketarstvom, kada sam, pre svega, pokušavao sebi da dokažem da sam u stanju da radim nešto kreativno. Kada sam shvatio da mogu, i to sa uspehom, to me je veoma obradovalo, ohrabrilo i dalo mi veliku motivaciju. Nije mala stvar preživeti dva moždana udara i infarkt. Radoznalost u mojoj svesti je učinila svoje da sam pokušao da se bavim svim tim što sam radio.
I mada mu je otac Slovenac, rođen u LJubljani, čitavog života je radio u Srbiji, a kasnije i u Sloveniji.
- Kada se postavilo pitanje gde želimo da živimo, tamo ili ovde, nekako smo se odlučili da ostanemo ovde jer meni nije odgovarala slovenačka klima, a Kraljevo je u to vreme bio izuzetno lep grad, što sada nije slučaj.
Dragan je tokom svog radnog veka radio važne poslove, sve dok nije otišao u penziju. Bio je inspektor za privredni kriminal, direktor ,,Stoteksa", a potom i savetnik ministra trgovine. Sa takvog mesta, a i zbog mnogih drugih stvari, Dragan nije, kao neki drugi, žurio niti insistirao da ode u penziju. Naprotiv. Ali, komisija je donela drugačiju odluku, pa se on, kao relativno mlad čovek, posle oporavka u ,,Agensu”, uskoro našao i u penziji. Tada je shvatio da je to za njega najbolje i da će konačno moći da se potpuno preda onome što voli i da se time bavi.

IZRAŽENA POTREBA ZA PERFEKCIJOM
Draganove slike su u suštini realistične. Ali, na njima je, kao i u svemu što radi, vidljiva potreba za perfekcijom, koja je u njegovom slučaju gotovo opsesivna, ali po kojoj se Obrezina dela prevashodno prepoznaju. Vidi se to i po načinu obrade drveta, gde se u materijal trajno urezuju i emocije onoga ko dubi. Za sada se mnogi lepi predmeti od drveta nalaze u stanu porodice Obreza, ali kako stvari stoje, i imajući u vidu Draganovo trajno opredeljenje, možda nije daleko dan kada će se neki od tih predmeta naći u vlasništvu pasioniranih ljubitelja duboreza. Možda jednoga dana odluči da se i slikarstvom bavi na način kako to rade drugi slikari. Međutim, čini mi se, kada je pravljenje maketa jedrenjaka u pitanju, to čovek može da radi samo za svoju dušu, budući da nema para koje bi mogle da plate toliki trud i strpljenje. Dakle, za svoju dušu i za slikanje za novine, kao u ovom slučaju, do čega, ipak treba doći. Dragan je, eto, zaslužio da, ako ništa drugo, izađe u javnost i obznani svoje umetničke porive tim pre što mu je, kako rekoh, to sada profesija. Ali od profesionalca se, po pravilu, mnogo više i očekuje. Sudeći po tome kako Obreza prilazi svemu što radi, on će ta očekivanja i opravdati.



PLESNI SPEKTAKL
Kraljevo ,,eksplodiralo” od salse i svinga

   Najveći plesni spektakl, u organizaciji Plesnog kluba ,,Bazileus”, na platou Gradske terase, okupio je u nedelju veliki broj Kraljevčana.
Nakon pozdrava predsednika opštine, manifestacija je otvorena bečkim valcerom, posle čega su usledili ča-ča-ča, merenge, argentinski tango, orijentalni plesovi, kubanska salsa. Prvi deo programa završen je svingom.
   Koreografije su se smenjivale, kostimi su se menjali, Kraljevo je eksplodiralo od pozitivne energije koju su nam prenosili učesnici ,,Bazileusa” od 10 do 60 godina.
   Ono što ovaj događaj čini posebnim je to što su sve ove plesove su izvodili članovi kluba ,,Bazileus”, koji se plesom bave od tri meseca do godinu i po, uz pomoć svojih instruktora i takmičarske grupe kluba.
   I taman kada pomislite da je to sve - novo iznenađenje. Nakon prvog dela usledio je koncert kubanskog benda Son Kuba Son, uz čiju muziku su plesali i sami građani.
   Organizatori večeri, Aleksandra i Veselin Kljajević, obećavaju da ovo nije kraj njihovim idejama i da ubrzo možemo očekivati nešto - spektakularnije.
Ovaj događaj je pomogla opština grada - predsednik opštine dr Miloš Babić i mnogobrojni donatori - prijatelji manifestacije, kafe ,,Urban” i lokalni mediji, koji uvek prate plesne večeri kluba ,,Bazileus”.
J. Živanović

Pehar u pravim rukama

SLOGAŠI KOD PREDSEDNIKA OPŠTINE