Rasprava o Završnom računu budžeta opštine
Stranka koja ima rezultate i ne plaši se izazova
Proizvodnja 915 vagona za nemačke železnice
Kraljevačka delegacija primljena otvorenog srca
Kraljevčani najuspešniji
Brvenik - od starog grada do radničkog naselja
Vidovdan je srpski zavet, opomena velikog odjeka
Ispunjeni samo radni uslovi
"Spiner" najbolji u međunarodnoj konkurenciji
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal

SAZVANA DVADESET ŠESTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Rasprava o Završnom računu budžeta opštine - u centru pažnje

   Razmatranje predloga Odluke o završnom računu budžeta opštine Kraljevo za 2006. godinu, prema predloženom dnevnom redu, trebalo bi da bude prva i jedna od centralnih tema na za danas (petak, 6. jul) sazvanoj 26. sednici Skupštine opštine Kraljevo. Prema tekstu predloga Odluke i obrazloženju, u budžetu opštine Kraljevo u prošloj godini ostvaren je deficit od 149,5 miliona dinara, jer su tekući prihodi za taj iznos bili manji od tekućih budžetskih rashoda, ali je ,,manjak” pokriven iz realnih izvora neraspoređenog viška prihoda iz ranijih godina koji je iznosio 162,7 miliona dinara. Zahvaljujući tome, ukupna sredstva budžeta opštine na računu 31. decembra 2006. godine (bilans stanja) iznosila su 13,6 miliona dinara i preneta su u ovu, tekuću budžetsku godinu. Tako su, prema podacima iz materijala, ukupno ostvareni prihodi i primanja budžeta opštine lane iznosili 1,64 milijardi dinara ili 92,35 odsto u odnosu na planiranih 1,749 milijardi sredstava, dok su konsolidovani rashodi i izdaci budžeta ostvareni sa 91,37 odsto (1,62 milijarde dinara) u odnosu na planirane.
   Odbornici bi takođe trebalo da razmotre još jednu značajnu tačku iz oblasti finansija - predlog izmena i dopuna Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2007. godinu (,,rebalans”). Prema tekstu predloga ove odluke, ukupni prihodi za ovu namenu trebalo bi da iznose 1,2 milijarde dinara, i to iz sredstava budžeta opštine 805,7 miliona, iz republičkih ministarstava 392,1 milion i iz sopstvenih prihoda Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo” 3,3 miliona dinara. Predloženom strukturom rashoda u istom ukupnom iznosu kod jednog broja stavki, pre svega onih iz oblasti troškova obavljanja komunalnih delatnosti, održavanja opštinskih i nekategorisanih puteva, priprema građevinskog zemljišta i delimično njegovog opremanja za tekuće i buduće investicije, trebalo bi da se u određenom iznosu povećaju, a kod pojedinih stavki smanje u odnosu na planirane, dok bi planirani troškovi poslovanja Direkcije ostali na istom nivou.
   Pored ovih tačaka, prema predlogu dnevnog reda, odbornici bi trebalo da raspravljaju i o predlozima Odluke o pristupanju izradi Programa razvoja opštine Kraljevo, izmena i dopuna Odluke o Opštinskoj upravi opštine Kraljevo i Odluke o hvatanju i zbrinjavanju napuštenih pasa. Takođe, o tri teme iz oblasti energetike: predlogu Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, davanju saglasnosti na odluku Upravnog odbora ,,Toplane” o uključivanju u projekat ,,Rehabilitacija lokalnog sistema daljinskog grejanja u Srbiji - treća faza” i predlogu Zaključka o potrebi nastavka postupka gasifikacije na području opštine Kraljevo u skladu sa Programom gasifikacije i sporazumom o saradnji i neophodnosti izbora strateškog partnera. Skupština bi trebalo da razmotri i Izveštaj o radu Fonda solirdarne stambene izgradnje opštine Kraljevo za period oktobar 2004 - decembar 2006. godine, predloge rešenja o davanju na korišćenje Crvenom krstu Kraljevo dečjeg odmarališta na Rudnu i poslovnog prostora u Skopljanskoj ulici u Kraljevu i predlog rešenja o pribavljanju svojine kupovinom stana u Kraljevu (za potrebe porodice Avramović).
   Predlogom dnevnog reda predviđeno je da Skupština opštine na 26. sednici razmotri i nekoliko kadrovskih rešenja iz svoje nadležnosti.
Sednica je sazvana sa početkom u 10 žasova uz direktan prenos na Televiziji Kraljevo.

NASTAVAK IZBORNIH AKTIVNOSTI U MESNIM ZAJEDNICAMA
Treći izborni krug posle razmatranja žalbi

   Posle dva izborna kruga u izboru saveta mesnih zajednica na području kraljevačke opštine ovaj značajni posao još uvek nije okončan. S obzirom na to da je mandat prethodnim savetima MZ istekao još 2005. godine, predsednik opštine dr Miloš Babić najpre je raspisao izbore u 68 mesnih zajednica, koliko ih po skupštinskoj odluci ima na području kraljevačke opštine, za 20. maj, ali u većini, zbog nedostatka kvoruma na zborovima građana, u skladu sa Odlukom i statutima, izbori nisu uspeli.
   - Zbog toga je za 3. jun raspisan drugi krug izbora i to u 56 mesnih zajednica u kojima taj postupak nije završen u prvom krugu. Međutim, na izborni postupak u drugom krugu uloženo je 15 žalbi, pa će posle njihovog razmatranja i uvažavanja onih opravdanih, u jednom broju mesnih zajednica izbori biti raspisani treći put. Odlukom predsednika opštine treći krug izbora biće održan posle završetka razmatranja i eventualnog usvajanja žalbi na izborni postupak - kaže Mirko Komatina, šef Odseka za rad mesnih zajednica Opštinske uprave Kraljevo.
   Prema njegovim rečima, odugovlačenje postupka izbora novih saveta, a zatim i predsednika mesnih zajednica, usporilo je rešavanje brojnih komunalnih i drugih problema na njihovim područjima, jer se ove MZ i dalje bave izborima umesto gorućim problemima na svom području, kojih ima sve više.
   - Mi u ovom trenutku imamo veliki broj opravdanih zahteva iz mesnih zajednica. Kad kažem opravdanih, navešću samo primer zahteva za asfaltiranje saobraćajnica jer, kad nam mesne zajednice dostave urađenu projektnu dokumentaciju, pribavljenu dozvolu za gradnju i izjavu da će prikupiti određeni deo finansijskih sredstava, koji je u ovom trenutku, po poslednjoj skupštinskoj odluci, 25 odsto od ukupnih predviđenih sredstava po projektu, opština bi trebalo da uvaži njihov zahtev. Samo takvih opravdanih zahteva iz mesnih zajednica, da bi mogle da konkurišu za opštinska sredstva po osnovu udruživanja, do sada imamo za 177 miliona dinara, a od te cifre možemo u ovom trenutku mesnim zajednicama možemo da damo samo oko 10 odsto opštinskih sredstava - ističe Komatina.
   Preostaje, dakle, da se raspiše i uspešno održi i treći krug izbora saveta mesnih zajednica na teritoriji kraljevačke opštine i da se zaokruži u svih 68 MZ, pa da se njihova nova rukovodstva ozbiljno uhvate u koštac sa navedenim i drugim ozbiljnim problemima na svojim područjima.

ODRŽANA TREĆA REDOVNA IZBORNA SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE G 17 PLUS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Stranka koja ima rezultate i ne plaši se izazova

   Na trećoj, redovnoj, izbornoj skupštini Opštinske organizacije G 17 plus u Kraljevu, održanoj 30. juna, razmotrene su dosadašnje aktivnosti i naredni zadaci i izabran novi Opštinski odbor ove stranke od 14 članova.
U uvodnom izlaganju, Bojan Radibratović, predsednik Opštinskog odbora G 17 plus Kraljevo, dao je kratak ,,presek” dosadašnjeg rada Opštinske organizacije stranke, naglasivši da je ona, odmah po osnivanju 2002. godine, ,,postala ozbiljan i pravi politički činilac, prepoznatljiv po svojim osnovnim idejama”. On je podsetio da je G 17 plus, iako najmlađa stranka, na lokalnim izborima u Kraljevu, krajem 2003. godine, osvojila 10,7 odsto glasova, formirajući kvalitetnu odborničku grupu u Skupštini opštine sa devet odbornika, ,,koja je u lokalnom parlamentu pokrenula donošenje niza važnih odluka za opštinu i građane Kraljeva”. Pored toga, ova odbornička grupa ukazala je na teške posledice političkog neslaganja i sebičnih interesa prilikom opoziva dr Radoslava Jovića i sprečila ponovno uvođenje privremenih mera u opštini. Radibratović je podsetio i da je na lokalnim predsedničkim izborima kandidat G 17 plus osvojio 2.800 glasova ili 8,5 odsto, a na parlamentarnim izborima stranka dobila 3.976 ili 6,37 odsto glasova u opštini Kraljevo, dok je na nedavnim izborima u mesnim zajednicama u sedam osvojila potpunu vlast, a u 20 većinu u savetima MZ, što je dobra osnova za naredne lokalne izbore krajem ove godine.
- Danas biramo Opštinski odbor koji bi trebalo da odgovori na sve buduće izazove u korist grada Kraljeva, ali i stranke G 17 plus. Poboljšanje životnog standarda, rešavanje problema nezaposlenosti, stvaranje klime političke stabilnosti - samo su neki od izazova, ne samo OO G 17 plus, nego i svih ostalih stranaka. Zato je neophodno da kvalitet ljudi koji će ući u novi Opštinski odbor bude pravi - zaključio je Radibratović.
Obraćajući se delegatima i gostima, Zvonko Obradović, član Predsedništva G 17 plus, najpre je istakao da ova stranka ima značajan politički ugled u opštini i u Republici i da je, uprkos brojnim napadima, osporavanjima i teškim udarcima sa svih strana, uspešno prošla nekoliko ,,izbornih utakmica” i rezultatima sačuvala poverenje birača i značajnu ulogu na političkoj sceni. Istakavši da je G 17 plus svoju uspešnost merila samo ostvarenim rezultatima, on je poručio članovima stranke da ih u narednom periodu očekuje takođe puno angažovanja i obaveza, jer ,,nije lako biti član G 17 plus i prihvatiti veliku odgovornost”. Građanima i biračima Obradović je uputio poruku da će se ova stranka i dalje truditi da opravda njihovo poverenje i, zajedno sa njima, nastaviti još odlučnije da obavlja veoma odgovorne poslove koji Kraljevo i Srbiju očekuju.
- Treću poruku upućujemo našim koalicionim partnerima, a to je da računaju na nas, na našu podršku u svakom slučaju, bilo na nivou opštine, bilo na nivou Srbije. Mogu da računaju da će ta podrška biti beskompromisna, ali ne samo njima, već i svim drugi činiocima na društvenoj sceni Srbije. Mi nećemo biti opozicija političkim strankama, jer G 17 plus je opozicija samo gluposti i lenjosti, svemu onome što našu zemlju želi da stavi u izolaciju i ta ista pravila i principi se mogu primeniti od mesne zajednice do vrha države - naglasio je Obradović.
On je rekao i da ,,niko sam ne može da formira vladu, da su ta vremena nepovratno iza nas i da se na svim nivoima moraju formirati višestranački timovi koji će raditi na dobrobit građana”. Istakao je i da ,,nije sramota izgubiti na izborima”, osim od gorih od sebe, koji Srbiju žele da vrate unazad”.
- U narednom periodu očekuje nas unapređenje ekonomije, povećanje zaposlenosti, obezbeđivanje ravnomernog regionalnog razvoja, poboljšanje društvenog položaja mladih i još čitava lepeza ozbiljnih aktivnosti. Mi ćemo, to se od nas očekuje i na to smo navikli građane i birače, beskompromisno raditi sve te poslove i vrednost našeg angažovanja biće i dalje samo ostvareni rezultati, koliko smo podigli bruto proizvod u svakoj opštini, koliko smo uspeli da prevaziđemo katastrofalne ekonomske razlike u Srbiji, a one su 1:30 između razvijenih i nerazvijenih opština - rekao je Obradović, zaključivši da Srbija, kao i Kraljevo, ,,nema dovoljno kvalitetnih kadrova” i da ih mora okupljati i angažovati i na taj način rešavati goruće probleme.
Mr Jovan Nešović, član Izvršnog odbora G 17 plus, rekao je da se Srbija danas nalazi na sredini tranzicije i da se u njoj bolje živi nego pre sedam godina, ali i dalje veoma teško i uz ogromne probleme. Zbog toga je sada neophodan veliki rad u privredi i svim društvenim delatnostima, pogotovo što se, ne krivicom G 17 plus, izgubilo puno vremena u formiranju nove Vlade i skupštinske većine, a time i vreme u realizaciji inostranih i domaćih investicija. Neophodno je stvoriti uslove za što brži izlazak iz društvene krize, naglasio je Nešović, i to pored uticaja velikih sila, najvećim delom zavisi od nas samih. On je istakao da stranka G 17 plus, koja je u vlasti i na lokalnom i na opštinskom nivou, mora da preuzme punu odgovornost da se propušteno nadoknadi i da se brzo oseti boljitak za građane. Posebno za resore ekonomije i regionalnog razvoja, zdravlja, nauke i sporta i omladine, u kojima G 17 plus ima svoje ministre.
- Dve su stvari veoma važne - jedna je smanjenje nezaposlenosti i povećanje izvoza, a druga ravnomeran regionalni razvoj u Srbiji. Ko je pogledao upravo usvojeni budzet, mogao je da se uveri da mi predizborna obećanja ispunjavamo, jer smo 28 milijardi dinara opredelili upravo za razvoj nerazvijenih opština i gradova u Srbiji. To je važna stvar, jer bez zaposlenja Srbiji nema boljitka, a mi smo se uhvatili u koštac sa tim problemom i sigurno ćemo ga rešiti - naglasio je mr Nešović.
Prema njegovim rečima, stranka G 17 plus je predložila tri rešenja za smanjenje regionalnih razlika između Beograda, pre svega, i najnerazvijenijih opština u Republici. Prvo je ulaganje 46 miliona evra u infrastrukturu nerazvijenih opština, drugo su povoljni krediti za privrednike u tim područjima, sa kamatama na godišnjem nivou od samo jedan odsto, i treće je formiranje industrijskih zona i parkova. On je podsetio da su takva podsticajna sredstva obezbeđena i za opštinu Kraljevo, pre svega za industrijsku zonu Šeovac, koja će uskoro biti opremljena i spremna da prihvati nove investitore, ali i za neke druge projekte u oblasti putne i vodoprivredne infrastrukture. Nagovestio je i formiranje regionalnih kancelarija za privredno-investicioni razvoj u nerazvijenim opštinama, od kojih bi jedna takva bila formirana i u Kraljevu, i apelovao da se preostalih šest meseci do kraja godine maksimalno iskoriste za pripremu da 2008. u Kraljevu bude godina realizacije brojnih novih projekata i korišćenja namenskih sredstava za razvoj. Nešović je apelovao i da Kraljevo, preko svojih poslanika i drugih funkcionera, uspostavi još bolju saradnju sa novom Vladom Srbije i da od nje dobije još veću pomoć. U osvrtu na predstojeće lokalne izbore, naglasio je da će G 17 plus te izbore dočekati spremno, ali i uz moto ,,da pobede najbolji, ma iz koje stranke bili, ali ne oni koji će se tek učiti političkom radu”.
Skupštini su, pored članova G 17 plus, prisustvovali, kao gosti, i predsednici opštinskih odbora ove stranke iz Trstenika i Čačka i funkcioneri DS, DSS, DHSS iz Kraljeva, a skupštinu je vodio Momčilo Spasić, član IO G 17 plus.

NEŠOVIĆ - PREDSEDNIK OPŠTINSKOG ODBORA
U zatvorenom delu skupštine, većinom glasova delegata, od 19 predloženih kandidata, u Opštinski odbor G 17 plus Kraljevo izabrani su: mr Jovan Nešović, Bojan Radibratović, Miloš Vesković, Vukman Rakočević, Nikola Filipović, Snežana Mandić, Dragan Arsenijević, Danijela Mikić, Biljana Kovačević, Mirčeta Jolović, Aleksandar Milošević, Živodrag Gajović, Aleksandar Kosovac i Zoran Miladinović. Na konstitutivnoj sednici, za predsednika Opštinskog odbora G 17 plus Kraljevo izabran je mr Jovan Nešović, a kao 15. član, shodno Statutu, u OO kooptiran Marko Krndija, predsednik Omladinske mreže stranke.

FABRIKA VAGONA PRED NOVIM VELIKIM IZVOZNIM POSLOVIMA - piše Dragan Blagojević
Proizvodnja 915 vagona za nemačke železnice

   Predstavnici nemačkih železnica posle nedavne posete kraljevačkoj Fabrici vagona dali su ,,zeleno svetlo” da za njihove potrebe u ovom preduzeću započne proizvodnja ukupno 915 teretnih vagona. Naime, prvi, probni vagon prošao je uspešno sva neophodna ispitivanja i testove i posle novih ispitivanja u Češkoj trebalo bi da započne intenzivna proizvodnja ovih vagona za izvoz u Nemačku.
- Opšta ocena koju smo dobili od nemačkih kupaca je pozitivna, odnosno dat je signal našem preduzeću da proizvodi, tako da smo započeli pripreme i radimo podšlepove za više vagona. Istovremeno, sa ovim poslovima ulazimo u proces certifikacije naših vagona i kad dobijemo od nemačkih železnica takvu potvrdu, moći ćemo da proizvodimo vagone za sve železnice na zemaljskoj kugli - kaže Boško Slavković, direktor Fabrike vagona.
Vrednost ugovorenih poslova sa nemačkim železnicama je 45 miliona evra, a Fabrika vagona će najpre proizvesti 450, a zatim i novih 465 vagona, što njenim radnicima obezbeđuje poslove za naredne dve godine. I dalje, međutim, u Fabrici postoji problem sa obezbeđivanjem dovoljno proizvodnih radnika za sve ugovorene poslove.
- Zbog manjka radnika, pre svega zavarivača i bravara, raspisali smo konkurs za njihov prijem i zaključno sa 2. julom u radni odnos primili 197 proizvodnih radnika odgovarajućih struka, ali nam treba još radne snage - ističe Slavković.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, u toku konkurs za prijem još oko 200 radnika, pre svega zavarivača i bravara.

KRALJEVAČKO AD “PEKARSTVO” PROŠIRILO ASORTIMAN PROIZVODNJE
Tri nove vrste hleba na tržištu

   Sredinom ove sedmice kraljevačko preduzeće AD ,,Pekarstvo” plasiralo je na tržište tri nove vrste proizvoda: heljdin hleb, hleb od mekinja i hleb od deset zrna. Prezentacija novih, specijalnih hlebova ovog preduzeća izvršena je u više maloprodajnih objekata u Kraljevu. Najposećenija je bilae ispred popularne ,,Mrvice”, na Trgu srpskih ratnika, gde su brojni kupci mogli da se upoznaju sa karakteristikama novih proizvoda i da ih degustiraju. Posebnu pažnju izazvao je heljdin hleb.
- Pokušavamo da heljdu, koja je bila zapostavljena i o kojoj smo slušali od naših starih, vratimo u upotrebu i da se nove, mlade generacije upoznaju sa jednom takvom vrstom hleba i njenim značajem - rekla je na prezentaciji Ljiljana Stefanović, rukovodilac proizvodnje u AD ,,Pekarstvo”.
Inače, sve tri specijalne vrste hleba imaju delotvorno dejstvo i namenjene su zdravoj ishrani stanovništva.
- Posebno su delotvorni kod osoba sa oboljenjima digestivnog trakta, koje imaju zatvor i druge poremećaje u varenju, kod povećanog šećera i holesterola u krvi - objasnila je Radojka Trikoš, nutricionista-dijabetičar.
Kraljevačko AD ,,Pekarstvo”, koje je lider u proizvodnji hleba i ostalih pekarskih proizvoda na ovom tržištu, stalno istražuje i proširuje lepezu svojih proizvoda, a o hlebu od deset zrna i njegovim sastojcima Ljiljana Stefanović kaže:
- To je kombinacija integralnog pšeničnog brašna, zatim integralnog ražanog i kukuruznog brašna. Ima i ovsenih i ječmenih pahuljica, a od uljarica sojino brašno i mlevene semenke od lana, suncokreta, susama i bundeve.
Kraljevčani, koji su prisustvovali prezentaciji novih vrsta hleba i degustirali ih, pozitivno su ocenili njihov ukus i kvalitet. Sve tri nove specijalne vrste hleba još jedan su od praktičnih poteza kraljevačkog AD ,,Pekarstvo” da doprinese sve intenzivnijoj borbi za zdravu ishranu i zdrav način života, ne samo u našoj zemlji.

ZBOG RADOVA NA NOVOJ ZGRADI MEDICINSKE ŠKOLE U KRALJEVU
Izmešten gasovod sa gradilišta

   Sa lokacije pored Gimnazije u Dositejevoj ulici, na kojoj je 20. juna započela izgradnja nove zgrade srednje medicinske škole, ovih dana je izmešten gasovod, kako bi radovi na ovom zdanju mogli nesmetano da se nastave. Ovaj komplikovan zahvat u rekordnom roku izvela je kraljevačka firma "Energosistem”.
   Prema rečima odgovrnih u ovom preduzeću, njihovi radnici uz pomoć odgovarajuće opreme izmestili su sa navedene lokacije gasovod srednjeg pritiska na magistralnom pravcu od ,,Magnohroma” do bolnice i kotlarnice kraljevačke "Toplane”.
   Radovi na izgradnji nove zgrade Srednje medicinske škole sada se nastavljaju po predviđenom planu i trebalo bi da budu završeni u roku od devet meseci, tako da učenici u školskoj 2007/2008. godini krenu na nastavu u novo moderno zdanje ukupne površine od 4.000 kvadratnih metara, sa osam savremeno opremljenih učionica, šest kabineta, fiskulturnom salom, kuhinjom i trpezarijom i prostorijama za administrativno osoblje.

MINISTAR POPOVIĆ NAJAVIO
Struja će poskupeti na jesen

   Struja u Srbiji bi na jesen ponovo mogla da poskupi, ali bi, za razliku od majske korekcije od oko 15 odsto, novo poskupqewe bilo jednocifreno, potvrdio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović za ,,Politiku”.
Gostujući u Poslovnom klubu Politike, Popović je rekao da bi, ukoliko bi struja sada poskupela za pet odsto i isto toliko na proleće naredne godine, EPS na godišwem nivou mogao da dobije oko 150 miliona evra, koje bi iskoristio za investicije.
Ministar Popović je najavio i da bi tender za prodaju Naftne industrije Srbije trebalo da bude raspisan na jesen.

DR MILOŠ BABIĆ POSETIO MARIBOR
Kraljevačka delegacija primljena otvorenog srca

   • Gradonačelnik Kangler je ocenio pozitivnom dosadašnju saradnju dva grada i u razgovoru sa Babićem obećao da će 14. oktobra doći u Kraljevo i položiti venac na kraljevačkom groblju, gde su Nemci 1941. godine ubili 50 Slovenaca, koji su živeli u Kraljevu

   Maribor je ovih dana posebno svečan zbog 15. Međunarodnog festivala Lent, koji se održava na obali reke Drave i već 15 godina je najveći evropski festival zbog čega je dobio laskavo priznanje Festival svih festivala. Grad na Dravi u vreme festivala, koji traje do 7. jula, poseti oko 600.000 gostiju iz svih krajeva sveta. Da je to veliki događaj za Maribor, dokaz je i da se u dane festivala održavaju susreti ambasadora, konzula, gradonačelnika partnerskih i drugih gradova, a skoro svake godine u Maribor stiže i predsednik Vlade Republike Slovenije sa članovima vlade: Ove godine u grad na Dravi, na poziv gradonačelnika Maribora Franca Kanglera, stigao je i aktuelni gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić u pratnji Hadži Momira Bakračevića, predsednika društva ,,Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva. U Mariboru se delegaciji pridružio i Rade Bakračević, predsednik Srpskog kulturnog društva Maribor.
   Da bi ih što svečanije primio, gradonačelnik Maribora je članove delegacije iz Kraljeva pozvao na najveću priredbu na otvorenom u Sloveniji, na samoj reci Dravi. Gradonačelnik Kangler je na ovu priredbu pozvao tri hiljade ljudi iz cele Slovenije i poklonio im balet ,,Grk Zorba", zbog pobede grada Maribora u konkurenciji za ,,Kulturni grad Evrope 2012. godine". Ovo laskavo priznanje će Evropa dodeliti gradu Mariboru i na taj način će Maribor voditi kulturni život Evrope cele 2012. godine.
   Kraljevo je pre nekoliko decenija, među prvim evropskim gradovima, potpisalo povelju o pobratimstvu sa slovenačkim gradom Mariborom. Kasnije, 2000. godine, delegacije Kraljeva i Maribora su ponovo potpisale povelju o partnerstvu, koje je od tada sve jače. Tako su se ovih dana gradonačelnici Kraljeva i Maribora dogovorili o daljoj prijateljskoj saradnji i povezivanju privrednika dve regije - slovenačke Štajerske i Raškog okruga. Gradonačelnik Kangler je ocenio pozitivnom dosadašnju saradnju dva grada i u razgovoru sa Babićem obećao da će 14. oktobra doći u Kraljevo i položiti venac na kraljevačkom groblju, gde su Nemci 1941. godine ubili 50 Slovenaca, koji su živeli u Kraljevu.

OBNAVLJANJE BRATSKIH ODNOSA SA IZRAELSKIM LODOM
Tokom boravka u Sloveniji dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, sastao se sa Borisom Sovičem, koji je proglašen počasnim građaninom Kraljeva. U veoma srdačnom razgovoru, kojem su prisustvovali i Borut Pahor, poslanik u parlamentu Evrope i predsednik Socijal demokratije, i Hadži Momir Bakračević, predsednik ,,Prijateljstva za nova vremena", Sovič je obavestio dr Babića da je imenovan za ambasadora Slovenije u Izraelu, a Hadži Momir Bakračević je zamolio g. Soviča da u ime Kraljeva, uspostavi odnos sa izraelskim gradom Lodom, koji je Kraljevu bratski grad, što je g. Sovič prihvatio.
Rade Bakračević

SRPSKA MLADOST IZ MARIBORA U PREKOMURJU
Pokazali svoje savršenstvo

   • Ovaj nastup mariborskih Srba u Prekomurju je dokaz da Srbija može slobodno da računa na ovu mladost dijaspore, koja čvrsto zna šta hoće, koju ne može niko skrenuti i zavesti, koja prenosi i čuva svoje poreklo, svoj identitet, svoju kulturnu baštinu, tradiciju i narodne običaje

   Članovi folklorne grupe "Branko Radičević", koja pripada Srpskom kulturnom društvu Maribor, predstavili su u slovenačkom Prekomurju srpsku kulturu kao vrh kulturnih događaja u ovom delu Slovenije. Možda je u Evropi Prekomurje manje poznato, kao jedna od slovenačkih regija u privrednom razvoju Dežele, ipak se zna da je ova pokrajina jedna od najrazvijenijih kulturnih regija. Prekomurje, u kome se godinama prepliću razne nacije i narodnosti, zato je i puno događaja koji pokazuju različite kulturne tradicije, koje godinama održavaju stanovnici različitih nacija koji žive u ovom severoistočnom delu Slovenije. Da je tako, dokaz je i što je krajem ovog vikenda poznata turistička i kulturna radnica Majda Horvat pozvala u svoje selo Moščance, nedaleko od tromeđe Austrije, Mađarske i Slovenije, veliki broj folklornih grupa koje su predstavile narodne igre iz Srbije, Češke, Makedonije, Sandžka, Slovenije i više evropskih država. Već deset godina ovo malo prekomursko selo organizuje festivale narodnih pesama i igara iz država nastalih na prostorima nekada zajedničke države i iz više evropskih država. Svi plešu narodne igre iz svojih krajeva, i to tačno tako kako su nekada plesale babice ovih sada mladih plesnih talenata. U dane festivala ovo veoma napredno selo ima deset puta više posetilaca nego stanovnika. Dan Festivala je bio dan za pamćenje. Stotine ljubitelja narodnih igara ostalo je do duboko u noć u ovim krajevima družeći se sa učesnicima iz raznih evropskih država. Folklorna grupa Srpskog kulturnog društva, koja je ovih dana stigla iz Banjaluke i Venecije, predstavila je u Moščancima plesove iz leskovačkog kraja. Mariborski Srbi i Srpkinje plesali su tako kako samo profesionalci znaju. Mada mnogi ljubitelji narodnih igara koji su došli iz raznih krajeva Evrope nisu poznavali srpska kola i običaje, prilikom nastupa srpske folklorne grupe iz Maribora nisu štedeli aplauza. Samo priznanje srpskim folkloristima dala je i organizator Festivala Majda Horvat, koja je vođi srpskog folklornog društva Goranu Mariću predala posebno priznanje za predivne i perfektne koreografije.
   Ovaj nastup mariborskih Srba u Prekomurju je dokaz da Srbija može slobodno da računa na mladost dijaspore, koja čvrsto zna šta hoće, koju ne može niko skrenuti i zavesti, koja prenosi i čuva svoje poreklo, svoj identitet, svoju kulturnu baštinu, tradiciju i narodne običaje. Goran Marić i njegovi studenti zaslužuju čak i priznanja od Ministarstva za kulturu Republike Srbije i stručnu i finansijsku pomoć od njih, koja im je i te kako potrebna. Priznanje zaslužuje i Marta Horvat, koja je organizovala Festival do savršenstva. U ranim jutarnjim satima, pred odlazak domovima, uz pesmu Đurđevdan, koju su pevali članovi Srpskog kulturnog društva, svi folkloristi i gosti uhvatili su se u zajedničko kolo koje kraja nije imalo. Na kraju je Rade Bakračević, predsednik Društva, čestitao Goranu Mariću i članovima folklornog društva ,,Branko Radičević" rečima:
   "Ovakvu omladinu, kao što ima Srpsko kulturno društvo Maribor, nema niko na svetu!"

MILAN KOJIĆ I DRAGAN PERIĆ POBEDILI LESKOVČANE I CELI SVET
Pljeskavica veća od bazena!

   Najpoznatiji celjski ugostitelj, alfa i omega svega što se u ugostiteljstvu radi u njegovom novom Celju, iznenadio je sva očekivanja radoznalih ljudi. Pred nekoliko hiljada gurmana i radoznalih gostiju iz Slovenije, Austrije i Hrvatske, ovaj ugostiteljski radnik koji je pre 26 godina stigao u Celje postigao je rekord. Sa svojim kuvarskim majstorom Draganom Perićem ispekao je pljeskavicu prečnika 149 centimetara, težine 36 kilograma, debljine 2,4 centimetra i, naravno, upisao se zlatnim slovima u ,,Ginisovu knjigu rekorda". Pobedio je svoje zemljake Leskovčane, koji su prošle godine ispekli pljeskavicu težine 30,88 kg i prečnika 112 centimetara. Milanu je uspelo da sa svojim majstorom poveća rekord pljeskavice: težinu za pet kilograma i prečnik za 37 centimetara. Komisija zajedno sa gradonačelnikom Celja priznala je rekord i ovih dana će poslati zvanične papire administraciji "Ginisove knjige rekorda" da te podatke zabeleže. Još dok se spremao za postizanje rekorda, Milana su zvali kuvari iz Leskovca i govorili mu da se ne muči jer veća pljeskavica od njihove ne može da se napravi jer se pljeskavica teža od 31 kg raspada i ne može da se ispeče. Milan ih nije poslušao i dogodilo se da je više hiljada gostiju pred sportskom dvoranom u Celju prisustvovalo svetskom rekordu i aplauzom pozdravilo Milanov uspeh. Milan, koji je u Celju poznat kao "Dobar čovek" iz Celja, nagradio je svoje goste - svaki je dobio besplatno porciju pljeskavice rekorderke i čašu novog pića Carraro bum, koje je sam Milan patentirao i već ga prodaje po celoj Sloveniji.
   Milan Kojić, koji je kao mladi fudbaler stigao iz sela Badovinci iz Mačve u obećanu Deželu, završio je ugostiteljsku školu u ovom gradu na reci Savinji, zasukao rukave i počeo da radi od jutra do mraka. Rezultati su bili tu. Pre nekoliko godina otvorio je u Celju svoj lokal pod imenom "Taverna Carraro" i ubrzo se njegov restoran pročuo širom Slovenije kao gostiona za posebne srpske specijalitete sa žara. Da ne bi zaboravio svoje zemljake i moralni dug svojoj otadžbini Srbiji, uvek se trudi da desetak radnika uzima iz Srbije, a desetak iz Slovenije. Uvek ima zaposlenih dvadesetak radnika.
   Čim se čulo da je Kojić postavio svetski rekord, zazvonio mu je telefon i iz Leskovca su mu odgovorili da ne veruju da je ispekao najveću pljeskavicu, a ako i jeste, onda će ga oni jesenas na Roštiljijadi ponovo pobediti. Kojić je ,,fer" čovek i šalje poruku leskovačkim kuvarskim majstorima da će doći jesenas na ,,Leskovačku roštiljijadu" i da će im od srca čestitati ukoliko budu postigli rekord i ispekli pljeskavicu težu od 36 kilograma.

ZAVRŠENO TAKMIČENJE BIZNIS PLANOVA ,,OSTVARI SVOJ SAN" - piše Ivan Rajović
Kraljevčani najuspešniji

   • U okviru takmičenja biznis planova ,,Ostvari svoj san", organizovanog pod pokroviteljstvom USAID-ovog Programa za planiranje i reagovanje u kriznim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti, nagrađen četrdeset jedan biznis plan

   Takmičenje biznis planova je pokrenuto tokom februara i marta ove godine u sedam inicijalnih opština: Bujanovac, Medveđa, Novi Pazar, Kraljevo, Kuršumlija, Preševo i Prijepolje.
Dostavljeno je više od 550 koncepata biznis planova, kao prvi korak u ovom procesu.
   Za preduzetnike sa ,,pobedničkim konceptima" organizovana je trodnevna obuka, na temu osnove biznis planova, marketinga i finansijskog menažmenta u svih sedam navedenih opština (54 radna dana), posle čega je ukupno podneto 108 kompletnih biznis planova.
Izabran je četrdeset jedan biznis plan, čiji su podnosioci stekli pravo na dodelu finansijske podrške, obuke, tehničke pomoći i/ili mentorske podrške u periodu od šest do osamnaest meseci.
   Kraljevo je bilo najuspešnije, jer je iz naše opštine izabrano 14 planova (plastenici, veterenarska služba, prerada hrane, izrada odevnih predmeta, izdavaštvo).
   Biznis planove je evaluirala grupa sudija, među kojima su 13 nezavisnih stručnjaka iz oblasti finansija, bankarstva, marketinga i menadžmenta. Svaki biznis plan je procenilo dvoje sudija, koji su predstavnici renomiranih banaka, investicionih fondova i drugih organizacija.

OMLADINSKA ZADRUGA KRALJEVO - piše Ivana Popović
Sezonski poslovi i za starije članove

   I ovog leta Omladinska zadruga ,,Kraljevo” obezbedila je više sezonskih poslova za članove.
   Letnji raspust je posebno lepa prilika za učenike i studente da preko ove zadruge dođu do odgovarajuće zarade, ali ne samo za njih. Najviše sezonskih poslova, kao i prethodnih godina, ima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu na Crnogorskom primorju, ali i u poljoprivredi i hladnjačama (na prijemu i sortiranju voća) i nekim drugim delatnostima.
   - Ovog leta su velike potrebe i interesovanja i za druge poslove, pre svega u građevinarstvu. Već sada pripremamo ekipe za građevinske radove u Crnoj Gori. Građevinska sezona na crnogorskom području počinje kad se završi turistička, i za nas je ona jako interesantna jer traje i tokom cele zime - kaže Milosav Panović, direktor Omladinske zadruge ,,Kraljevo”.
   Zakonom o radu propisano je da preko omladinskih zadruga mogu da rade lica od 15 do 30 godina starosti. Da bi se izašlo u susret i starijima od 30 godina, Omladinska zadruga ,,Kraljevo” sklopila je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa renomiranom austrijskom firmom ,,Trenkvaldner”, koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju.
   - Već godinu dana nudimo mogućnosti nezaposlenim licima koja su starija od 30 godina i koja žele da rade. To su uglavnom poslovi u šumarstvu, poljoprivredi i građevinarstvu za koje, nažalost, mladi nisu baš dovoljno zainteresovani - naglašava Panović.
   Inače, Omladinska zadruga ,,Kraljevo”, sa poslovnicom u Vrnjačkoj Banji, ima oko 2.000 članova. Oko 300 je angažovano na sezonskim poslovima u Crnoj Gori, a drugi obavljaju i druge sezonske poslove.

REPORTAŽA
Brvenik - od starog grada do radničkog naselja

   • Ovo naselje se neko vreme zvalo i Stepa, a tako se dugo zvala i železnička stanica u Brveniku, jer je tu svojevremeno Stepa Stepanović logorovao sa svojom vojskom, a dolinom Ibra legendarani vojskovođa je prošao još dva puta

   Kad se od Raške krene prema Kraljevu, na desetom kilometru je Brvenik, jedno od najmlađih naselja u opštini Raška. Formirano je odmah posle Drugog svetskog rata, kada su izgrađene prve stambene zgrade za potrebe radnika koji su radilu u rudniku azbesta ,,Korlaće". Tada su u ovom najstarijem majdanu rude azbesta na Balkanu posao našli mnogi radnici ne samo iz ovog dela Srbije, već i iz drugih republika tadašnje Jugoslavije. Osim onih koji su u ravnicu pored Ibra sišli sa okolnih brda bliže putu ili u potrazi za poslom i napravili nove kuće, u naselju je mahom u stambenim zgradama veliki broj onih koji su doseljeni i iz različitih krajeva. Zbog toga danas kažu ,,ako je nekog nekada negde majka izgubila, najbolje je da ga traži u Brveniku, jer će ga tu sigurno naći". Radnike iz mnogih krajeva tih godina okupilo je i preduzeće za preradu kamenog materijala ,,Šumnik", koje je takođe imalo svoju radničku ,,koloniju", odnosno zgrade za zaposlene. Danas naselje broji par hiljada stanovnika, a zanimljivo je da mladi ne odlaze u obližnje gradove, već ostaju. Kažu, nema potrebe za tim, jer je Raška udaljena samo par kilometara, a naselje ima sve što je potrebno za normalan život, od infrastrukture do nekoliko prodavnica, kafana i motela. Za Brvenik i danas govore da je radničko naselje, iako ,,Šumnik" više u ovom naselju nema svoje pogone, a ,,Korlaće" ne radi kao ranije. Jedino preduzeće za eksploatciju i preradu rude azbesta na Balkanu, koje je nekada zapošljavalo više stotina radnika, danas tavori u mestu. Rude ima za narednih 200 godina, ali ne i zainteresovanih. Nema interesenata ni za kupovinu ovog nekada izuzetno uspešnog preduzeća, koje je na aukciji dva puta u poslednje dve godine ponuđeno i nije našlo vlasnika. Ova firma sada ima samo 60 radnika, od kojih je jedva 20 uposleno. Dok ovo preduzeće koje je dovelo na stotine radnika iz mnogih krajeva bivše Jugoslavije sastavlja kraj sa krajem, a ,,Šumnik" više nema pogone u ovom naselju, Brvenik je i dalje radničko naselje. Naime, u naselju radi fabrika za proizvodnju gumenih cevi ,,Rekord", koja je nedavno, posle kupovine, promenila ime u ,,Primahose". Pre desetak godina otvoren je i pogon za proizvodnju dečje konfekcije i donjeg rublja modne kuće ,,Todor", u kom danas radi stotinak mladih ljudi.
   Ovo naselje, koje je po svemu sudeći predodređeno da bude radničko, preteča je starog grada Brvenika, čiji su ostaci vidljivi i danas na brdovitom uzvišenju Gradina, 600 metara iznad Ibra. Grad je značajan za našu srednjovekovnu kulturu, ali nije dovoljno istražen. Zna se da je bio sedište brveničke župe, koja je, prema Povelji cara Uroša, imala u posedu 56 sela i šest zaselaka. Brvenička župa je za vreme Nemanjića bila osnovna upravna jedinica. Posle Magliča, Brvenik je bio sledeći odbrambeni pojas od neprijatelja, koji bi dolinom Ibra nadirao prema središnjim oblastima srpske države. Na čelu Brveničke župe posle smrti cara Dušana, a odlukom cara Uroša, bio je Musa Čelnik, zet cara Lazara. Turci su grad Brvenik okupirali 1455. godine, a ovaj kraj je oslobođen 1833. godine. Stari grad na Gradini bio je ograđen brvnima, pa je po njima dobio ime, kao, kasnije, i naselje, koje je počelo da se gradi pre tačno 60 godina (1946. godine).

NASELJE SE ZVALO I STEPA
   Brojne značajne istorijske ličnosti prolazile su kroz Brvenik. Mnoge vojske, pa i ona cara Lazar, kraljica Jelena Anžujska, koja je zasadila jorgovane dolinom Ibra sve do obližnjeg manastira Gradca, u znak velike ljubavi prema svom mužu kralju Urošu, a tokom 1912. godine, u pripremama napada na Tursku, radi osvajanja preostalih srpskih teritorija, na prostoru današnjeg naselja Brvenik, vojvoda Stepa Stepanović logorovao je sa svojom vojskom. Dolinom Ibra prošao je još dva puta. Naselje je jedno vreme nosilo naziv Stepa, a tako se dugo zvala i železnička stanica u Brveniku.

MANASTIRI DOVODE TURISTE
   Na samo kilometar od centra naselja udaljeni su manastiri Stara i Nova Pavlica. Pouzdani podaci o vremenu nastanka Stare Pavlice ne postoje. U istorijskim izvorima prvi put se pominje u XII veku, ali svakako je nastala pre epohe Nemanjića, najkasnije u prvoj polovini XII veka. Po arhitektonsko-prostornoj i konstruktivnoj koncepciji ova građevina je jedinstven hram u Srbiji.
Nova Pavlica je sagrađena između 1383. i 1386. godine kao zadužbina braće Musića, sestrića kneza Lazara. Po osnovnoj prostornoj zamisli crkva pripada moravskoj školi, ali se razlikuje od sličnih građevina po tome što su joj jednostavnije fasadne površine. Delimično očuvani živopis ukazuje na osobenost u odnosu na ostalo sačuvano srpsko srednjovekovno umetničko nasleđe.
Nedaleko od Brvenika je i manastir Gradac, zadužbina kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I. U manastirskom kompleksu nalazile su se građevine - velika Bogorodičina crkva, manji hram Sv. Nikole, trpezarija sa kuhinjom, konaci i ekonomske zgrade. Do danas, najbolje su očuvane crkva Sv. Nikole i glavna crkva. Istraženi i konzervatorski prezentovani manastir, koji je obnovljen kao monaška zajednica i duhovno središte, Gradac je danas jedan od najatraktivnijih srpskih srednjovekovnih kulturno-istorijskih spomenika.
Zoran Maksimović

JAVORSKI SABOR DVOJNIČARA
Đonović najbolji

   Nedavno održani jedanaesti javorski sabor dvojničara i starih instrumenata u Kušićima “obeležili” su Kraljevčani.
Ratomir Đonović, predsednik Udruženja frulaša Kraljevo, osvojio je prvo mesto u klasi frula, a Momir Andrić, iz Udruženja, i Marko Radeta, iz Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac”, podelili su drugo mesto u klasi dvojnice. Sabor je otvorio Rade Novaković, majstor dvojnica, numerom Pobedničko kolo.

LIČNI STAV
Vidovdan je srpski zavet, opomena velikog odjeka

   U svesti naroda duboko je zarezana misao da se dani poraza teže zaboravljaju nego dani pobede. Vidovdanski poraz se održao u sećanju našeg naroda politikom, verom, umetnošću. Tu je, naravno, i istorija, koja ovekovečuje događaje i prenosi ih s kolena na koleno da se ne bi zaboravili. Značajni događaji nemaju svoj zaborav, oni traju. Vidovdan večito traje, jer i Kosovo večito traje u srcu svakog Srbina.
   Vidovdanska tragedija ima istu moć i znamenje koju je imala u dalekoj prošlosti. Srpska politika je uvek brojila i danas broji svoje idealne motive i poraze na vidovdanski način. Zapravo, vidovdanski. Svakako politički i verski, ali malo više politički. Podsetimo se da je to dan koji se mnogo više vidi nego ma koji drugi. Dan verski i politički i istorijski i strateški. Nešto najistaknutije u veri, politici, umetnosti, humanosti, patriotizmu, istoriji i...
   Vrhunska dela naše umetnosti imaju za predmet vidovdanske događaje, vidovdansku tragediju. No, ma koliko o tome pisali i pripovedali, ova večita srpska tema ne može biti potpuno obrađena. Pesnici, slikari, skulptori, itoričari i svi drugi koji se bave analitikom vidovdanske tragedije, ma koliko da su stvorili dela, nisu do kraja rekli sve. Zbog toga Vidovdan neprekidno zove ,,pokoljenja za pesmu stvorena" da nastave svoje stvaralačke aktivnosti osvetljavajući događaje iz kosovske tragedije. Toga nikad neće biti dosta, jer je to srpska osmatračnica sa koje se da osmotriti srpska istorija unazad i unapred. Vidovdan je srpsko sudilište, strašni sud koji visi nad svim Srbima, sud koji je izrekao presudu svemu onome što je prethodilo i što sleduje. Jasno se videlo: za šta je ko. Došlo je novo vreme da se ljudi i danas pitaju: za šta je ko? Odgovor je samo jedan: Kosovo je srpska kolevka i ništa više. Patrioti su ostali patrioti, a slabotinje i dalje to što im ime kaže. Ovde nisu usputne nikakve dileme. Probleme rešava srpska jednost u mislima i akcijama.
   Ove godine, kao i svih proteklih, Srbi dočekuju Vidovdan da mu kažu da ne postoji sila koja će ih prinuditi da se odreknu svoje postojbine, svoga iskona. Nema sile koja će Srbinu iščupati Kosovo iz dubine duše. Kakva je to demokratija kad neka strašna ala tera generacije da se stide svojih odluka, da naredne generacije trpe zbog grehova svojih prethodnika? Svakom živom je dovoljno jasno da lav može da rastrgne čoveka, zmija može da ga otruje, vo da ga raspori, ali nije jasno kako može čovek čoveka da rastrgne, da otruje, da zapali, zadavi, protera sa svog ognjišta u vreme civilizovanog sveta, i da se za takve ljude zalažu neki moćnici u civilizovanom svetu. Posle ove strašne golgote javila se tišina sa pojedinačnim remetilačkim postupcima pojedinaca na očigled čuvara mira i reda. Poneki Srbin izgubi glavu zbog toga što je Srbin i što ostaje na svom pragu. Kakva je to pravda, kakva sramota, kakav kukavičluk - ubijati nevine ljude na spavanju, maloletnu decu koja ne umeju da se brane, koja se plačem i vriskom brane? Pred svima je list istorije koji se naziva krvava golgota - crna kao strašni greh. To je danas kosovskometohijska stvarnost, zlo da ne može biti gore, teže i strašnije. Ali probni kamen za životnu sposobnost jednog naroda jeste: trpljenje. Narod koji može da trpi - ne može propasti. Može stradati, ali ne može nestati. Sjajan primer su za to kosovskometohijski srbi zajedno sa ostalim narodom koji je u istom položaju kao Srbi koji nisu ostavili svoj rodni prag.
   Vidovdan je dan srpske mudrosti, tople ispovesti, dan pokajanja za učinjenu nepravdu i učinjene grehove bilo koje vrste. Zato se pokajmo, ali svoje tlo na kome smo ponikli nikom ne dajmo! Svi životni faktori nalažu prethodnicima da obezbede naslednicima spokojan i miran život i garanciju da se neće osećati poniženim zbog grehova svojih predaka. Mnogo toga se ovde nasložilo jedno na drugo. Ali jedan narod mora da bude kod svoje kuće. Nije moguće da se čovek odrekne rodnog kraja, a da se ne odrekne samog sebe.
Radovan Milović

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA
U očekivanju Trećeg kosovskog boja

   • I kao što je i red, a posle svega što su nam, a i mnogima drugima, Amerikanci učinili tokom svih ovih godina, sasvim logično je usledio taktički izuzetno mudar potez našeg premijera da se Amerima objavi nov Kosovski boj. To, i samo to, i priliči jednom miroljubivom ratničkom narodu kao što je naš, jer smo mi u svetu dobro poznati kao legalisti, legitimisti, transparentisti i legionisti, koji tuđe neće, a svoje ne daju

   Čak i da nije ništa drugo uradio, osim što je smeo da nas pogleda u oči onda kad je to trebalo, naš premijer je uspeo da uđe u istoriju kao još jedan od najvećih sinova srpskog roda. To mu je, reklo bi se i zasluženo, bila životna želja. Dakle, rame uz rame sa Knezom Lazarom i Slobodanom Miloševićem, kao najvećim braniteljima srpstva, srpske ideje, srpskih ognjišta, srpskih kolevki i svega srpskog. Prvi je, mislim Lazar, kao što je poznato, ustao protiv Turaka i digao kompletnu srpsku vlastelu i kada su, na osnovu izveštaja svojih vernih uhoda, preteče BIA, svi relevantni pokazatelji govorili da ni ručak nisu mogli da im osole. To se još tada tako figurativno govorilo, pa nam je posle, odnosno onima koji su pretekli, prešlo u naviku. I mada još ima dilema oko toga ko je, zapravo, pobedio na Kosovu, činjenica da je Kosovo bilo i ostalo naše, a tako će, sudeći po svemu biti i ubuduće, dovoljno govori ko je moralni, a i šire, pobednik, sveukupni, moglo bi se reći.
   I drugi veliki sin srpskog naroda, Slobodan Milošević, samo nekih šest vekova kasnije, ustao je protiv NATO i kada je znao da kolektivno možemo da im pustimo goluba pod ,,avaks" ili nevidljivi F 16. Te njihove nevidljive zrakomlate i ostale vazduhoplove, kako bi to rekli Hrvati, olako smo znali da skenjamo, kao od šale, da zaigramo kozaračko kolo na njihovim podsečenim krilcima i da čitavom svetu pokažemo da sa nama nema zezanja. Još jedna moralna, a i šire, pobeda krunisana je Kumanovskim, Dejtonskim i drugim sporazumima u vidu Plana Z 4, Rezolucije 1244, ma šta to značilo. I te dve istorijske pobede, sasvim razumljivo, u svest srpskog naroda su definitivno urezale ubeđenje o svojoj nebeskoj ulozi u svukupnom poretku sveta, o svojoj nepobedivosti, o svojoj misiji koja bi trebalo da učvrsti srpstvo u temelje novog Novog svetskog poretka, koji bi se zasnivao na našoj tradiciji, istoriji, inatu i svemu onome što nas čini ovim što jesmo. Jer, poznato je već, da su prvo nastali Srbi, pa onda svi ostali.

NEMA DRUGE ALBANIJE U EVROPI
   I kao što je i red, a posle svega što su nama, a i mnogima drugima, Amerikanci učinili tokom svih ovih godina, sasvim logično je usledio taktički izuzetno mudar potez našeg premijera: da se Amerima objavi nov Kosovski boj. To, i samo to, i priliči jednom miroljubivom ratničkom narodu kao što je naš, jer smo mi u svetu dobro poznati kao legalisti, legitimisti, i transparentisti, koji tuđe neće, a svoje ne daju. I kada se ima u vidu da iz samo njima (Amerima) znanih razloga, pred očima Rusije, Kine, Kube, Kambodže, Gane, Togoa i da ne nabrajam, prosto rečeno čitavog sveta koji jebeno mirno ćuti i gleda kako nama, poznatim legalistima, Jenkiji otimaju 15 odsto teritorije, dušu, gen, iskru, nukleus, i sve ostalo ujedinjenog srpstva, stvarajući još jednu albansku državu u Evropi, onda je sasvim normalno da se dogodi ono što se i dogodilo. I više je nego jasno da je čitav srpski narod, domicilni ili u rasejanju, gladni, žedni, uspešni, sluđeni, tajkuni, ratni profiteri, žrtve tranzicije, dobitnici privatizacije... stao iza svog premijera podržavajući ga u njegovom istorijskom činu kakav svet još nije zapamtio, niti će. Osim toga, slobodno se može računati na logističku i moralnu podršku čitavog islamskog sveta, nesvrstanih, zelenih, mudžahedina, talibana, vehabija, šiita, sunita, jehovinih svedoka, subotara, anarhista, antihrista, antiglobalista i mnogih dugih kojima su Amerikanci zagorčali život. Dakle, Srbija neće biti usamljena u svojoj pravednoj borbi, ma koliko ona figurativna bila.
   Koliko znam, za sada samo postoji dilema da li će naši vojni stratezi da dignu oba miga ili samo jednog, kojeg već glancaju, ili će da koriste avione JAT-a, po cenu da srpska armada na usputnim aerodromima zastajkuje svakih hiljadu kilometara i konači na aerodromima naših dokazanih saveznika, svi pokazatelji govore da je pobeda sasvim izvesna. Uostalom, to je samo deo srpske ratničke tradicije.

AMERIKA U ŠOKU
   Kako javljaju reporteri iz Novog sveta, Amerika je već u panici. Na Menhetnu ni žive duše, oko Kipa slobode isto tako, samo kućni ljubimci i narkomani do čijih sasušenih mozgova još nije stigla (s)vest o srpskoj invaziji. Poznata američka Berza je potpuno opustela. U Holivudu više niko ne glumi, a i čemu, svi uglavnom sede i histerično premotavaju serije Otpisanih i filmove Bate Živojinovića ne bi li se ušlo u suštinu naše ratne doktrine. Stanovništvo je uglavnom preokupirano kupovinom konzervirane hrane, šibica, toaletnog papira, prezervativa i baterijskih lampi i restauracijom atomskih skloništa. Hakeri putem interneta budno motre svaki potez srpske vlade ne bi li Pentagon adekvatnim antisrpskim štitom parirao bar prvom naletu srpske armade. Ali, nema šanse.
   I, kako mi se javlja, prvo bi mogla da nastupi pešadija predvođena junacima iz već slavom ovenčane Lazareve garde. Oni bi krenuli iz centra Kruševca sve pevajući nešto modifikovanu poznatu koračnicu:
,,Zbogom, majko,
idemo da Bušu,
srpskom nogom
zgazimo pod gušu,
kad banemo
usred Vašingtona,
Amerika biće k’o bombona,
srpski borci
češu svoja jajca,
nema više
svetskog policajca".
Dalji tok boja je vojna tajna. Uglavnom, naš premijer će, kao Leonida, sa svojih trista gardista, ući u istoriju kao najveći zaštitnik srpstva, ali i svekolikog sveta koji jenkijevskog zuluma više trpeti nije mogao, a Kosovo će ostati tamo gde je svih ovih godina i bilo, u Srbiji, i u duši, srcu, svesti srpskog, ali i ruskog naroda.
A kada pobedimo Jenkije, onda idemo na vanzemaljce, pod geslom ,,Srbija se saginjati neće”, jer više nikoga na ovoj planeti nema ko bi mogao nama da se suprotstavi i sa nama izađe na kraj, legalistički ili motkom, svejedno. Niko nam više neće biti ni do jaja, a ni do Kosova.

EPILOG
Međutim, kada smo pomislili da smo na pragu da izvojujemo još jednu spektakularnu pobedu, dogodilo se da američki ambasador, gospodin Majkl Polt, organizuje piknik u svojoj beogradskoj rezidenciji. Na skupu, kako su opet preneli mediji, bili su svi oni koji nešto znače u Srbiji. I premijer, dakako. Polt je učtivo zamolio Boga da Srbiji donese slobodu, a Bog se još nije oglasio. Očekivao sam da se, kao kruna svega, a što je i sasvim logično, dogodi i Miloš Obilić, ali jok, samo srdačni poljupci, po srpski, i beskonačno dugo tapšanje po junačkim plećima. I šta čovek da misli posle toga? A imali smo tako divnu priliku da se još jednom proslavimo, da sa nebeskih visina odjezdimo dalje, u Kosmos.

PRIPREME ZA OBELEŽAVANJE 14. OKTOBRA
Ove godine i prigodan program

   Kako bi se dostojno obeležio 14. oktobar, dan kada je 1941. godine u Kraljevu streljano više hiljada rodoljuba, članovi Upravnog odbora Društva za zaštitu groblja streljanih usvojili su na nadavno održanoj sednici više predloga, sugestija i pokrenuli nekoliko zanimljivih inicijativa.
   Pre svih pozvana je ,,Čistoća" da odmah uradi program redovnog održavanja groblja streljanih, infrasrtukture i prilaza groblju, spomen vagona, pasarele i parka ,,Otpora i pobede", i da taj program dostavi Direkciji i opštini radi obezbeđenja potrebnih sredstava. Programom treba obavezno predvideti i sredstva za dva čuvara koji bi fizički obezbeđivali groblje streljanih.
   Direkcija za planiranje i izgradnju bi trebalo da dogradi kompleks groblja po arhitektonskom rešenju iz sedamdesetih godina, a sredstva bi bila obezbeđena iz buyeta i donacija. Najvažniji zadatak u tome bio bi ograđivanje groblja po već usvojenom urbanističkom projektu.
   Zavod za zaštitu spomenika morao bi ovoga leta da restaurira Spomenik otpora i pobede u parku kod železničke stanice, jer su za te namene već odobrena sredstva iz republičkog buyeta. Komisija Upravnog odbora Društva treba da, po pribavljanju neophodnih saglasnosti, preseli spomenik i spomen ploču sa lokacije preduzeća ,,Jasen" u kompleks groblja streljanih.
   Osnovan je Inicijativni odbor (predsednik je Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo), čiji će najvažniji zadatak biti da, na osnovu predloga, mišljenja i sugestija svih institucija sistema, osmisli program i plakat obeležavanja 14. oktobra. Pokrenuta je i inicijativa da se u saradnji i sa Kulturno-prosvetnom zajednicom i uz finansijsku pomoć opštine krajem avgusta ili septembra organizuje okupljanje potomaka streljanih iz naše zemlje i bivših republika SFRJ. Na skup bi bili pozvani i istoričari, kuturni i javni radnici, predstavnici nevladinih organizacija i drugi.
   Članovi Upravnog odbora Društva za zaštitu groblja streljanih uveli su stalno dežurstvo u spomen vagonu, koje će trajati do 25. oktobra. Da bi se što pre ogradilo i uredilo groblje streljanih, ali i takozvano ,,nemačko groblje", pokrenuta je inicijativa da se pomoć zatraži od Angele Merkel, kancelara Nemačke i njihovog Bundestaga.
   Očekuje se da škole, kulturne i druge institucije daju puni doprinos u pripremi programa obeležavanja 14. oktobra i istovremeno su pozvane društveno-političke organizacije, pisci, novinari, akademici, studenti, glumci i drugi da se pridruže.
   Članovi Upravnog odbora posebno su istakli da se u programu obeležavanja 14. oktobra, po svaku cenu, moraju izbeći politička, partijska i ideološka opredeljenja.

POVODOM PROJEKTA REORGANIZACIJE INSTITUCIJA ZA JAVNO ZDRAVLJE
Poslovanje pod novim uslovima

   Regionalni sastanak povodom projekta tehničke podrške novoj organizaciji instituta i zavoda za zaštitu zdravlja održan je požetkom ove sedmice u Kraljevu. Ovaj projekat je započeo uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju 2003. godine. Krajem 2006. završena je njegova prva faza, čiji rezultati su sagledani upravo na sastanku u Kraljevu.
   Prema rečima mr Aleksandra Macana, direktora Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu, osnovni cilj reorganizacije i promene strukture instituta i zavoda za javno zdravlje jeste da se oni učine efikasnijim. Pored toga, institucije iz ove oblasti treba da se prilagode i novom načinu finansiranja, jer se sredstva za njihov rad neće više obezbeđivati iz republičkog budžeta, kao i drugim, pre svega tržišnim uslovima poslovanja, po standardima Evropske unije.
- Radićemo sve što smo i do sada radili u oblasti zaštite javnog zdravlja, ali i mnogo toga još. Pre svega, imaćemo značajnu ulogu u zaštiti životne sredine, u čemu će naš Zavod morati da bude mnogo više angažovan u raznim projektima unapređenja životne sredine na svom području - kaže mr Aleksandar Macan.
   Ključna uloga zavoda za javno zdravlje ipak će i dalje biti primarna zdravstvena zaštita i promocija javnog zdravlja. Osim toga, za razliku od nekih veterinarskih instituta, zavodi za javno zdravlje neće biti privatizovani. Kraljevački Zavod za javno zdravlje, pod tim imenom, registrovan je među prvima u Srbiji - 26. avgusta 2006. godine.

ŠTEFAN FRELIH
NATO - odskočna daska za EU

   Štefan Frelih, profesor međunarodnih studija na univerzitetu u Hajdelbergu i viši saradnik centra Vudrou Vilson u Vašingtonu izjavio je da NATO nikad nije bio isključivo vojna organizacija, da je Alijansa politička institucija i odskočna daska za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
,,NATO nikada nije bio isključivo vojna organizacija, on je i politička institucija koja podržava demokratiju i vladavinu zakona. To je postalo izuzetno važno posle Hladnog rata upravo kada su se mnogi pitali - čemu NATO”, rekao je Frelih, za ,,Glas Amerike”.
On je naglasio da se ,,NATO iskristalisao kao politička institucija koja ima katalog kriterijuma baš kao i EU. Nudi stabilnost i od svojih članova očekuje da ispune određene kriterijume u tom smislu. NATO je i odskočna daska za članstvo u EU".
On je podsetio da su početkom devedesetih SAD zagovarale dualni proces: ,,članstvo u NATO automatski bi značilo i članstvo u EU, čemu se još uvek nadaju neke zemlje Zapadnog Balkana".
NATO, kao vrlo uspešna i vrlo fleksibilna međunarodna organizacija, u proteklih 15 godina dramatično odstupa od intervencionističkih operacija, sve više se angažujući u upravljanju rekonstrukcijom i obnovom društava u postkonfliktnoj fazi, ocenio je Frelih.
   Frelih je istakao da je NATO blisko povezan sa ostalim međuarodnim organizacijama kao što su UN; svaka akcija NATO mora da ima blagoslov UN. Biti član NATO ne znači samo biti deo ogromne transatlantske zajednice, već i član mreže drugih uticajnih međunarodnih organizacija.
Na pitanje koliko to košta, Frelih je odgovorio:
,,Naravno, postoje određene obaveze, a i troškovi u vojnom domenu. Svaka članica NATO mora da doprinese tri odsto svog bruto domaćeg proizvoda vojnom usavršavanju, mada su tu obavezu u proteklih 15-20 godina zanemarile mnoge zemlje, posebno Nemačka. Među zemljama EU samo Britanija i Francuska uredno ispunjavaju tu obavezu i u međuvremenu neke nove članice".
,,Te investicije su neminovne kako bi oružane snage date zemlje bile kompatibilne sa snagama NATO, što je u interesu i samih članica. Neke nove članice su obavile neverovatnu pozitivnu transformaciju svojih vojnih efektiva, mada je NATO vrlo fleksibilan u odnosu na tu obavezu", rekao je Frelih.
GLAS AMERIKE: Znači li to da je ispunjenje političkih standarda bitnije od ispunjenja vojnih obaveza koje podrazumeva članstvo u NATO?
Frelih je takođe rekao da je od devedesetih važnije ispunjenje političkih nego vojnih kriterijuma. Nove članice ne nude mnogo u smislu vojnih efektiva i sposobnosti, niti je njihov doprinos u tom smislu od vitalnog značaja.
On je podsetio da ,,u proteklih 50 godina SAD ionako obezbeđuju 80 odsto snaga. Međutim, glavna misija NATO je bezbednost - njeno očuvanje i širenje, a podrška tih zemalja, demokratski preobraćaj koji se u njima odvija, vladavina zakona, tržišna privreda - sve to su bitne komponente stabilnosti".
Na pitanje da li to znači, s obzirom na to da Amerika doprinosi 80 odsto snaga i resursa, da su SAD gazda u NATO, Frelih je rekao:
,,Naravno, tako je oduvek i bilo. NATO je uspešna međunarodna organizacija zahvaljujući vodećoj ulozi SAD. Ali, sve odluke u NATO moraju biti jednoglasne. Stoga, ako nemate zemlju koja je voljna i sposobna da preuzme vođstvo, problemi su neizbežni.
Pogledajte samo EU, gde nema takvog vođstva... To ne znači da Evropljani ne bi trebalo da rade na razvoju sopstvenih liderskih sposobnosti, naprotiv, ali to je već druga priča. Za sada, uspeh NATO mahom zavisi od SAD.

DRŽAVNO PRVENSTVO U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
"Spiner" najbolji u međunarodnoj konkurenciji

   Maketarski klub ,,Beograd” i Maketarsko-brodomodelarski klub "Panon" iz Pančeva, prošlog vikenda, zajednički su organizovali takimičenje u aviomaketarstvu i istorijskim minijaturama, pod nazivom VIII kup beogradski pobednik.
Na, tradicionalno, međunarodnom takmičenju, osim iz Srbije, učestvovali su i takmičari iz Mađarske, Poljske, Slovenije, Hrvatske i, prvi put na ovim prostorima, sjajni maketari iz Grčke. Bilo je ovo do sada najmasovnije takmičenje na ovim prostorima - po broju učesnika, a posebno po broju izloženih eksponata. Čak 145 takmičara izložilo je 313 maketa vazduhoplova i istorijskih minijatura.
Međutim, i u ovako jakoj konkurenciji, članovi Maketarskog kluba ,,Spiner" ponovo su zablistali - timski su bili najuspešniji, a pojedinačno su osvojili čak 16 medalja.
Trenutno najbolji maketar Srbije Zoran Nešić, bio je najbolji u kategorijama diorame i vozila, a u kategoriji vozila osvojio je i treće mesto. Aleksandar Kostadinović je osvojio prvo i treće mesto u prestižnoj kategoriji 1:32, nadmašivši veliki broj inostranih takmičara, posebno iz Grčke, a prvo mesto je osvoji i u kategoriji figure. U kategoriji 1:144 kraljevački maketari su, po tradiciji, bili najuspešniji. To su potvrdili Sretenka Đurić, osvajanjem prvog mesta, i Branko Grbić, koji je bio drugi.
Posebna priča su najmlađi takmičari ,,Spinera", jer su ponovo bili daleko najuspešniji. Trenutno vodeći u generalnom plasmanu pionira Bogoljub Milić postigao je zaista vrhunski rezultat i osvojio prvo i treće mesto u kategoriji pioniri yet, a isti uspeh je ponovio i u kategoriji pioniri propeleri. Sjajni Ivan Karaić je najbolji u kategoriji pioniri helikopteri, dok je druga mesta osvojio u kategorijama diorame i pioniri propeleri. Aleksa Viktorović bio je drugi u klasi pioniri yet.
Ovim takmičenjem je završena prva polovina sezone. Takmičari Maketarskog kluba ,,Spiner" već sada imaju značajnu prednost u odnosu na ostale maketare, i tako su istakli najozbiljniju kandidaturu za ponovno osvajanje zvanja najboljih makatara države.
Prvenstvo se nastavlja početkom septembra, kada će takmičenje organizovati Maketarski klub ,,Narednik Mihajlo Petrović” iz Niša.
Odlazak maketara na takmičenje organizovala je SO Kraljevo.
Dragan Kosić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDŠKOLSKA USTANOVA - KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Glavni problem - duge liste čekanja

   • Skoro dve hiljade mališana obuhvaćeno je društvenom brigom, vaspitanjem i obrazovanjem u Predškolskoj ustanovi u Kraljevu. Postojeći kapaciteti ni blizu potrebama. Na prijem u 11 vrtića ustanove trenutno čeka oko 950 dečaka i devojčica. Najveća “gužva” i najviše posla u najmlađim jaslenim grupama. Pritisak trpe vrtići u centru grada

   Javno obraćanje sugrađanima, posebno korisnicima usluga Predškolske ustanove ,,Olga Jovičić Rita” u Kraljevu, Snežana Mandić, direktor ustanove, prekjuče je pred predstavnicima nekoliko lokalnih medija koncipirala kao sažet pregled ostvarenog i onoga što je budući naum poslovodstva, opštinske uprave kao osnivača i zaposlenih. Uz ocenu da se protekli (godišnji) radni ciklus odvijao bez ikakvih problema i da je u prvom planu bila dobrobit dece, gospođa Mandić je podsetila da Predškolska ustanova u Kraljevu organizuje rad u 11 vrtića, od kojih je devet na teritoriji samog grada i po jedan u Mataruškoj Banji i Ušću.
- Ove godine smo uspešno završili i pripremni predškolski program - kaže direktorka. - Ovaj obavezni vid rada sa budućim prvacima odvijao se u 84 grupe, od kojih je celodnevni boravak imalo 12 grupa. Četvoročasovni pripremni program pri vrtićima, inače besplatan (što znači - bez hrane), pohađalo je 16 grupa, a isti takav pri osnovnim školama - 47. Pri mesnim zajednicama bilo je organizovano devet grupa predškolaca. I za njih je dnevni program bio besplatan i u trajanju od četiri sata.
Tokom školske godine deca iz kraljevačke ustanove bila su učesnici više vaspitnih i kulturnih manifestacija, vršnjačkih, ali i onih koje su imale širi značaj, kao što je osmovekovni jubilej Žiče. To je podrazumevalo saradnju sa brojnim gradskim ustanovama i institucijama. Osim redovnih oblika rada, poput ekskurzija i izleta, Kraljevčani su bili veoma dobri partneri kolegama iz okolnih gradova i mesta. Najzad, pripremana je i ona tradicionalna, završna manifastacija u junu, kada i ,,prave škole” privremeno utihnu. U svim ovim oblicima rada učestvovalo je oko 2400 vaspitača iz ,,Olge Jovičić Rite,” svi sa visokim stepenom motivacije, uprkos podatku da su njihova mesečna primanja, srazmerno svakodnevnom naporu i odgovornosti, prilično skromna. Kada su ljudski potencijali u pitanju, direktorka Mandić naglašava da je dobar broj vaspitača i medicinskog osoblja koje se, takođe, stara o deci, pohađao edukativne i tematske seminare radi ličnog usavršavanja.
Potrebe za novim radnicima i te kako postoje, imajući u vidu broj dece - korisnika usluga. Lokalna samouprava, kao osnivač, prenebregava ovu činjenicu i ne izdvaja sredstva za nova radna mesta, pa tako već godinama radni odnos na određeno vreme, u trajanju od godinu dana, zasniva čak četrdesetak vaspitača i medicinskih sestara. Neki od njih su, nažalost, i čitavu deceniju u statusu ,,privremenih”.

KAKO DO DODATNOG PROSTORA?
Država se u brizi za najmlađe sunarodnike i danas spotiče oko slabašne infrastrukture, odnosno manjka vrtića i obdaništa. U tom smislu, ni u Kraljevu statistička slika nije drugačija nego u ostalim gradovima i mestima Srbije. Predškolska ustanova godišnje ima gotovo dve hiljade malih korisnika u samo 11 objekata (755 mališana u jaslenim grupama, a onih uzrasta od tri do šest i po godina - 1.113). Zahtevi i potrebe su neuporedivo veći, pritisci i nezadovoljstvo roditelja u mnogo čemu opravdani, a liste čekanja zaista duge. O ovakvim prilikama, koje se iz godine u godinu ponavljaju, Snežana Mandić kaže:
- Ma koliko imali razumevanja, ne možemo mnogo da pomognemo da deca brže dođu do mesta u jaslicama ili vrtiću. Neke objekte smo renovirali i proširili, imamo i jedan novi, ali sve je to nedovoljno. Potreba za dodatnim prostorom je vidna u najužem gradskom području. I sada primamo mnogo više dece nego što normativi propisuju. Ako, na primer, najmlađa jaslena grupa po propisima može da ima osam do 10 mališana, mi ponegde upisujemo čak po 35, a to je za 250 procenata preko norme.
Među mališanima svakako su najugroženiji baš najmlađi - oni koje zaposlena majka mora da poveri na čuvanje po isteku porodiljskog bolovanja. Medicinske sestre koje brinu o njima svakodnevno izvode prave podvige, jer nivo opterećenja opada sa starošću deteta, tako da normativ za stariju jaslenu grupu predviđa do 22 korisnika, a preko norme se upisuje do 50 odsto više.
Deca uzrasta od tri do šest i po godina raspoređuju se u dve vaspitne grupe, mlađu i srednju. Prva, nalaže normativ, može da broji do 26, a druga najviše 29 mališana. Broj primljenih i u ovim segmentima organizacije rada nadmašuje propisano. Zavisno od objekta, odnosno dela grada - za 10 do 50 odsto, a ako je grupa mešovita, prekoračenje iznosi i 90 procenata.
- Na listi čekanja trenutno je 945 mališana - objašnjava direktorka Predškolske ustanove u Kraljevu i dodaje - Upravni odbor ustanove formirao je Komisiju za prijem dece, koju čini po jedan predstavnik svake organizacione jedinice u sastavu Predškolske ustanove. Njihov mandat traje godinu dana, a kriterijumi za prijem dece su vrlo jasni, počev od toga da li su oba roditelja zaposlena, kakvo je zdravstveno stanje članova porodice iz koje dete dolazi, njena brojnost i još neki uslovi.
U, na primer, sadašnjim okolnostima, na mesto u vrtiću ,,Poletarac” čeka 231 mališan, a može da bude primljeno svega 33. Za objekat ,,Mladost” poodavno je prijavljeno 145 dečaka i devojčica, a slobodnih mesta uopšte nema, dok je u ,,Pčelici” na listi čekanja 126, a primiće 14 dece. Ovaj problem potražnje i ponude ne postoji u Ušću, nešto je izraženiji u objektima šire gradske zone, a najveći u vrtićima koji su u centru grada.

CENE SU PRIHVATLJIVE
Za ono što kao korisnici usluga Predškolske ustanove u Kraljevu deca dobijaju, cene su, reklo bi se, prikladne. Posebno u odnosu na veće gradove ili one u okolini. U cenovniku takođe postoje kategorije. Najviši mesečni iznos je 1.980 dinara, a plaća se za 1.291 dete ili 71,52 odsto korisnika. Najniži iznos mesečno određen je 1.144 dinara. Po ovoj ceni u vrtićima boravi 60 mališana ili nešto više od tri procenta od ukupnog broja. Plaćanja je oslobođeno 45 korisnika, odnosno oko 2,5 odsto. Osim ovoga, sve porodice koje primaju dečji dodatak stiču povlasticu u smislu dodatnog umanjenja cene za 25 odsto.



SMOTRA KULTURE I SPORTA
Romi - igrači bez premca

   U organizaciji kraljevačkih roma, prošlog vikenda održana je smotra kulture i sporta. Učestvovalo je oko četiri stotine mladih Roma iz osam gradova Srbije.
Predstavnici Kraljeva bili su najbolji u fudbalu, a nagrade su dobila i tri najbolja folklorna ansambla.
Organizatori žale što nisu dobili veću finansijsku pomoć, pa su mnogi gosti otišli nezadovoljni.



LIKOVNA KOLONIJA “DURMITOR 2007” - piše Ivan Rajović
Prodajom slika do agregata za struju

   • Učesnici kolonije na Žabljaku su: Bata Mihajlović iz Pariza, Milan Stašević, profesor iz Novog Sada koji živi u Beogradu, njegove kćerke Tijana i Jelena, Aleksandar Luković Lukijan, Danica Basta, Slobodanka Rakić-Šefer, Zoran Krulj, Viktor Ranđelović, Paja Blesić i Ljuba Milunović iz Srbije. Iz Crne Gore dolaze Dragan Karadžić, Momo Macanović, Ljuban Popadić, Naod Zorić i Miša Vemić, a iz Nemačke Ivica Aranđus

   Likovna kolonija ,,Durmitor 2007” biće održana na Durmitoru u hotelu ,,Planinka" od 2. do 14. jula. U tom prostoru, na Žabljaku, biće upriličeni likovni susreti koje organizuje kraljevaljčka agencija za kulturu ,,Gradi", čiji je direktor Peđa Radovanović, i koja se do sada već mnogo puta uspešno upuštala u ovako velike zahvate. I ovom prilikom to je pravi slikarski hepening u kojem učestvuje dvadesetak i te kako poznatih slikara sa prostora jedne od bivših Jugoslavija ili SCG, bolje rečeno, ako neko još uvek pamti šta to beše. Učesnici ovih likovnih susreta biće: Bata Mihajlović iz Pariza, Milan Stašević, profesor iz Novog Sada koji živi u Beogradu, njegove kćerke Tijana i Jelena, Aleksandar Luković Lukijan, Danica Basta, Slobodanka Rakić-Šefer, Zoran Krulj, Viktor Ranđelović, Paja Blesić, Miladin Otović i Ljuba Milunović iz Srbije. Iz Crne Gore dolaze Dragan Karadžić, Momo Macanović, Ljuban Popadić, Naod Zorić i Miša Vemić, a iz Nemačke Ivica Aranđus.

AGREGAT ZA SELO GRADI, NEDALEKO OD ŽIČE
U sklopu likovnih susreta predviđene su i prateće aktivnosti, koje nisu primerene sličnim dešavanjima u Kraljevu, budući da se radi o obilasku manastira Morače, manastira Pive, raftingu na Tari, safariju na durmitorskom prstenu, gde će slikari sa šest džipova obići Titovu pećinu, vidikovac, Momčilov grad, Ćurilovac, Crno jezero, Zminje jezero, Gorske oči. Za 13. jul, na dan ustanka u Crnoj Gori protiv fašističkog okupatora, biće održana i izložba koju će svečano da otvori ministar kulture Crne Gore Predrag Sekulić, a doći će i ministar turizma Predrag Nenezić. Čitava ova kulturna akcija je organizovana tako kako bi se od eventualnog prihoda obezbedio agregat za selo Gradi, koje se nalazi nadomak Kraljeva, a koje ni dan-danas nema struju. Svojevremeno su neki pripadnici pojedinih takozvanih demokratskih stranaka donosili agregat i obećavali struju čim dođu na vlast. To se i dogodilo, oni su na vlast došli, ali ovo obećanje, kao ni mnoga druga, nisu ispunili. No, to nije toliko bitno koliko je bitna činjenica da na samo nekoliko kilometara od jedne urbane sredine kao što je Kraljevo meštani sela koje postoji bar koliko i manastir Žiča, koje je dobilo ime u vreme gradnje pomenute srpske svetinje, nema struju.
Inače, agencija ,,Gradi”, slične susrete, mada sa mnogo manje aktera, organizuje često. Tako je slično druženje akvarelista održano prošlog meseca na jednom od kraljevačkih splavova (onom većem). Kraljevo su tom prilikom posetili i u njemu slikali jedan Ukrajinac, Viktor Zupko, koji živi nedaleko od Novog Sada i već deset godina se ne vraća u svoj zavičaj koji mu je, kako kaže, uzeo sina koji je umro nedugo posle povrataka iz rata u Avganistanu. Razočaran je u svoju zemlju, ali nije u ljude, no i pored toga ne može da dobije papire, iako mu je želja da se zauvek nastani kod nas. Osim njega, na ovoj koloniji je učestvovao i Branislav Marković, sjajan slikar iz Novog Sada, i mnogi drugi čija imena Kraljevčanima, nažalost, ne znače puno.

BOGAT LETNJI KULTURNI SADRŽAJ
U avgustu je, u organizaciji Agencije za kulturu ,,Gradi”, predviđeno likovno saborovanje u Vrnjačkoj Banji, a potom će, kako kaže Radovanović, sa prijateljima iz ,,Ibarskih novosti” i nastavnicima osnovnih škola iz Kraljeva, biti upriličeno dvodnevno druženje u Gradima, u septembru. U planu je i pomoć Hendikep centru oko organizovanja likovne kolonije, a potom će uslediti i već tradicionalno druženje u hotelu ,,Merkur” u Vrnjačkoj Banji, a gotovo je izvesno da će krajem septembra biti otvoren i svojevrsni izložbeni prostor, gde će slike, koje se neće prodavati, moći da se izlažu.
Na pitanje da li od ovakvog bavljenja umetnošću može da se živi i preživi, budući da se, koliko ja znam, radi o jedinom privatnom preduzeću koje se bavi kulturom, bar u Kraljevu, Radovanović kaže kako ni od koga ništa nije tražio, pa shodno tome ništa nije ni dobio, a imajući u vidu sve navedeno, moglo bi se reći da kultura ipak nađe put da opstane i da organizatoru omogući bar preživljavanje, a eventualno i elektrifikaciju nekog od nedovoljno razvijenih seoskih područja nadomak grada u kojem živi.

,,Zovet” prvi, ,,Sunce” drugo