Budzetski deficit pokriven suficitom iz prethodnih godina
Preraspodela sredstava prema realnim mogućnostima
Konkursom do povoljnijih uslova za priključak
Odložen početak izgradnje nove sportske hale!?
Program razvoja opštine - bez podrške
Vreme je da se umijemo hladnom vodom
Rigorozne kazne za nehumano postupanje
Kosovo je sveta svetska tajna
Od Kraljevskog grada do Federacije BiH
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, vaterpolo

ODRŽANA DVADESET ŠESTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Budzetski deficit pokriven suficitom iz prethodnih godina

   Odbornici Skupštine opštine Kraljevo, na 26. zasedanju ,,lokalnog parlamenta”, održanom iz dva dela, krajem prošle i početkom ove sedmice, usvojili su najpre Odluku o završnom računu budzeta opštine Kraljevo za 2006. godinu. Prema tekstu predloga Odluke i obrazloženju, u budzetu opštine za prošlu godinu ostvaren je budzetski deficit od 149,5 miliona dinara, jer su za toliki iznos bili manji tekući prihodi od tekućih rashoda, ali je ,,manjak” u planiranom budzetu pokriven prenetim neraspoređenim budzetskim suficitom iz prethodnih godina od 162,7 miliona dinara. Tako je budzetska 2006. godina ipak završena pozitivno sa ukupnim viškom sredstava od 13,6 miliona dinara koja su preneta u 2007. godinu.
Tokom 2006. godine, naime, ukupni tekući prihodi i primanja budzeta, iznosila su 1,48 milijardi dinara, što u odnosu na planirane tekuće prihode predstavlja ostvarenje od 91,6 odsto, dok su ostvareni tekući rashodi iznosili 1,64 milijarde dinara, ili 92,35 odsto u odnosu na planirana sredstva (plan po Odluci o budzetu iznosio je 1,779 milijardi).
U strukturi tekućih prihoda najveći udeo imali su porezi na dohodak, fond zarada, imovinu, usluge i dobra i druge vrste poreza sa učešćem od 62,5 odsto, donacije i transferi sa 21,7 odsto i drugi prihodi (kamate, zakup, takse i dr.) sa 14,9 odsto. U poređenju sa planiranim sredstvima od poreza tekući poreski prihodi su ostvareni sa 96,3 odsto i iznosili su 925 miliona dinara. Javni prihodi u grupi donacije i transferi ukupno su iznosili 321 milion dinara, od toga su transferi sa nivoa Republike imali učešće od 94,5 odsto. Tokom godine opštini Kraljevo iz budzeta Republike na ime sanacija šteta od elementarnih nepogoda, učešća u projektu vodosnabdevanja, finansiranja izgradnje obdaništa, školske sale u Sirči, fekalne kanalizacije u Adranima, kulturi, socijalnoj zaštiti i drugim delatnostima namenski su transferisana i sredstva od 65,1 milion dinara. U strukturi prihoda od imovine, koji su ostvareni sa 69 odsto, najveće učešće imali su prihodi od naknade za korišćnje građevinskog zemljišta - 73,7 odsto, ali sa realizacijom od samo 62,3 odsto, i prihodi od kamata na oročena sredstva po viđenju u visini od 29,1 milion dinara ili 106 odsto. Smanjen procenat naplate kod naknade za korišćenje građevinskog zemljišta uticao je na ukupno smanjenje prihoda budzeta za više od 54 miliona dinara, kao i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, od koje su ostvareni prihodi sa samo 65,8 odsto. Takođe je bio mali i prihod od privatizacije koji pripada opštini i iznosio je samo 8,1 milion dinara.
I pored smanjenja tekućih javnih prihoda u odnosu na planirana sredstva, kako je obrazloženo, dinamika priliva sredstava i trošenje sa računa budzeta, uz dva rebalansa, nisu doveli u pitanje blagovremeno izvršenje obaveza prema budzetskim korisnicima. U strukturi ukupnih rashoda u ukupnom iznosu od 1,62 milijarde dinara najveći iznos rashoda odnosio se na korišćenje robe i usluga (stalni troškovi itd.) u visini od 512 miliona dinara (31,5 odsto), zatim na rashode za zaposlene u visini od 366,8 miliona dinara (22,5 odsto), kapitalne i tekuće transfere (obrazovanje i socijala) u iznosu od 244,1 milion dinara ili 18,3 odsto.
U višečasovnoj raspravi o predlogu završnog računa budzeta odbornici, pre svega skupštinske opozicije (DS, SPS, SRS), ali i jedan broj odbornika iz vladajuće koalicije (G 17 plus, SPO), najviše su kritikovali zakašnjenje u pripremi i razmatranju ovog dokumenta i postavljali pitanja kako je došlo do tekućeg deficita i gde su planirana sredstva utrošena, uz zamerku i što nije priloženo mišljenje interne kontrole (revizija) budzeta za prošlu godinu. Zamereno je i što nisu prihvaćena upozorenja da je planirani budzet za 2006. godinu ,,potrošački”, a ne razvojni, što se, po njihovom mišljenju, i dogodilo jer je ,,dve trećine otišlo u potrošnju, a jedna trećina budzeta u investicije” Upozoreno je i da u budzetu za ovu godinu može doći do novog deficita!? Posebno je kritikovano slabo ubiranje prihoda po osnovu lokalnih naknada, opštinskih taksi i zakupa za poslovni prostor koji koristi opština, a s druge strane ,,rasipnički odnos” organa opštine i nedovoljno korišćenje sredstava za kapitalne i druge investicije. Drugim rečima, kako je naglašeno, Republika je opštini prenela sva planirana sredstva, ali je na nivou opštine, s jedne strane, postojalo loše ostvarenje lokalnih prihoda, a, s druge strane, povećana javna potrošnja. Posebno su postavljena pitanja korišćenja stalne i tekuće budzetske rezerve i menjanja pojedinih budzetskih pozicija (aproprijacija).
Odbornici su pitali i zašto nije ispoštovan skupštinski zaključak o besplatnom prevozu na području opštine osoba starijih od 65 godina, izgradnji dečjeg iobdaništa u Mataruškoj Banji, korišćenju većeg iznosa budzetskih sredstava za davanje kredita poljoprivrednicima... Miroljub Stolović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti, povodom pitanja o besplatnom prevozu osoba starijih od 65 godina, rekao je da je ovo Odeljenje analiziralo to pitanje i analizu dostavilo nadležnim službama, ali da je mnogo teškoća i problema da se taj radni zaključak realizuje, pre svega ,,ko može da koristi takve povalstice u selu i gradu i gde naći šest miliona dinara u budzetu za tu namenu”. Povodom izgradnje vrtića u M. Banji, rekao je da su plan i zakonska procedura ispoštovani, ali da je došlo do problema u vezi sa parcelizacijom, kao i nekih drugih teškoća, da je postupak započeo pre usvajanja budzeta za 2007. godinu, da je u budzetu obezbeđeno sedam, a dogovoreno da se iz tekućih rezervi obezbedi još 10 miliona dinara, i da nema smetnji da se tenderski postupak obnovi. U raspravi je rečeno i da u Kraljevu trenutno na prijem u vrtiće čeka 955 dece, od toga u Mataruškoj Banji četrdesetak.
Srđan Spasojević, šef Odborničke grupe Nove Srbije i samostalnih odbornika Složno za Kraljevo, odbacio je veći broj, kako je rekao, ,,ispolitizovanih stavova povodom početka predizborne kampanje” povodom rasprave o predlogu završnog računa budzeta. Naglasio je da je u Kraljevu u protekle tri i po godine, a posebno tokom 2006. i 2007, mnogo toga urađeno u gradu i na selu, pored ostalog asfaltirano i oko 120 kilometara puteva. Predložio je da se preispitaju javna preduzeća i službe koje slabo pune budzet i apelovao da se političke razlike u Kraljevu konačno prevaziđu i da svi doprinesu, poput Nove Srbije, da ovaj grad bržim razvojem ,,izgleda kao kraljevski grad”.
Predsednik opštine dr Miloš Babić, odgovarajući na postavljena pitanja, posebno je istakao da su i ,,uz slabo punjenje budzeta sve narasle i vanredne potrebe direktnih i indirektnih korisnika zadovoljene”, kao i da su tokom 2006. godine u kraljevačkoj opštini ipak ostvarene brojne investicije u teškim uslovima. Dr Babić naglasio je i da su za sve tendere i veće javne nabavke postojale odgovarajuće skupštinske odluke, a potom je detaljno naveo za šta su utrošena sredstva iz njegovog ličnog delokruga, posebno za hitne intervencije. Naglasio je i da su sve odluke o trošenju ovih sredstava bile transparentne i da su svi odbornici mogli da od njega i stručnih službi opštine dobiju sve potrebne informacije o budzetskoj potrošnji i da to mogu i ubuduće. Pozvao je i sve odbornike i narodne poslanike, ali i druge zainteresovane, da svojim predlozima pomognu u koncipiranju budzeta opštine za 2008. godinu, kako bi on bio optimalan i razvojni.
Aklamativnim glasanjem Završni račun budzeta opštine za 2006. godinu najpre većinom glasova nije usvojen, ali je posle reklamacije Poslovnika i glasanja prozivkom usvojen tesnom većinom (34 ,,za”, 16 ,,protiv” i sedam ,,uzdržanih”).

ODLUKA KOMUNALNE INSPEKCIJE
Nije za piće voda sa pet izvorišta

   Od 11 javnih česmi i bunara u Kraljevu, prema redovnom uzorkovanju i kontroli Zavoda za javno zdravlje, voda sa pet izvorišta nije za piće zbog bakteriološke neispravnosti. Opštinska komunalna inspekcija izdala je na osnovu tih rezultata nalog Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo” da na tim izvorima i javnim česmama postavi table sa upozorenjem stanovništvu da voda nije za piće. Table sa natpisima ,,Voda nije za piće” trebalo bi da stoje na ,,Mirinoj česmi”, kaptiranom izvoru u Ribnici, izvoru na ulazu u Matarušku Banju, ,,Zlatarici 1” i bunaru u Jarčujku jer, prema izveštaju od 26. juna, voda sa ovih lokaliteta nije bakteriološki ispravna. Kako kažu u Komunalnoj inspekciji, to praktično znači da voda sa ovih pet izvorišta i česmi može da se koristi samo za neke vidove upotrebe kao tehnička voda, ali nikako za piće ili umivanje.
   Na osnovu prdloženog projekta koji je sačinilo Odeljenje za zaštitu životne sredine, predsednik opštine Kraljevo je sa švajcarskom organizacijom MSP potpisao ugovor o redovnom uzorkovanju i kontroli vode sa javnih česmi i bunara u Kraljevu. Na osnovu tog ugovora, Zavod za javno zdravlje redovno kontroliše ispravnosti ove vode i kada se utvrdi da je bakteriološki ili fizičko-hemijski voda sa nekog izvora, bunara ili česme neispravna, Komunalna inspekcija izdaje nalog Direkciji da postavi table sa obavešetenjem da voda nije za piće, kako bi stanovništvo bilo blagovremeno o tome informisano.
Rešenja Komunalne inspekcije o postavljanju takvih tabli na pet navedenih izvora u Kraljevu izdata su Direkciji i trebalo bi da su već postavljene.

IZMENE I DOPUNE PROGRAMA UREĐIVANJA GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA ZA 2007. GODINU - piše Slobodan Rajić
Preraspodela sredstava prema realnim mogućnostima

   Odbornici su na 26. sednici Skupštine opštine usvojili izmene i dopune Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2007. godinu. Prema obrazloženju iz teksta predloga odluke i kako je u uvodnom izlaganju objasnio Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, ukupna sredstva ovog Programa za 2007. godinu od 1,2 milijarde dinara (iz budžeta opštine 804 miliona) ostaju ista, ali se izmenama i dopunama vrše samo odgovarajuće preraspodele u strukturi rashoda, imajući u vidu realne mogućnosti za završetak pojedinih planiranih poslova. Preraspodela se pre svega obavlja zbog nedostatka planiranih sredstava iz republike za pojedine namene ili nerešenih imovinsko-pravnih poslova i eksproprijacija kao preduslova za izvršenje investicija.
   Prema Spasojevićevim rečima i prema tekstu usvojene odluke tako se smanjuju sredstva za zimsko održavanje i čišćenje trgova, ulica i puteva (dva miliona dinara), troškove izrade urbanističke dokumentacije (1,5 milion), izgradnje mosta na Ibru (1,5 milion), izgradnje nasipa u Žičkom polju (pet miliona), izgradnje crpne stanice u Ribnici (15 miliiona), rekonstrukcije Četvrte crnogorske ulice u Ribnici (10 miliona), osiguranja leve obale Ibra u Kraljevu (1,2 miliona), uređenje Trga Svetog Save u Kraljevu (17 miliona), izgradnje kolektora Kraljevo - M. Banja (milion), izgradnje Ulice Veljka Vlahovića (600.000), čišćenje Gružanske reke (400.000) i čišćenja i regulacije potoka Čađevac-Moravac (milion dinara). Na drugoj strani povećavaju se planirana sredstva za održavanje javne rasvete sa troškovima (za šest miliona, zbog poskupljenja električne energije), planirani obim eksproprijacije zemljišta i objekata (osam miliona), izrade uređenje gradske plaže (tri miliona), parkovski inventar (milion), sanaciju Ulice M. Velikog izpred Robne kuće ,,Beograd” (četiri miliona), rekonstrukciju i izgradnju lokalnih puteva (2,2 miliona), sanaciju i rekonstrukciju trotoara i parkova u gradu (14 miliona), sanaciju mosta u Vrbi (dva miliona) i drugih lokalnih mostova (milion), javnu rasvetu pored puta Kraljevo-Raška u Jarčujku (500.000), uređenje lokalnih vodotokova (1,5 milion) i radova na uređenju novog groblja u Kraljevu (tri miliona dinara). Dodata je nova pozicija za nabavku specijalizovanog vozila za održavanje puteva i sistema odvodnjavanja JKP ,,Putevi” (dva miliona dinara). Planirani iznos sredstava za materijalne troškove Direkcije ostaje kao što je i planiran.
   U raspravi je posebno stavljena primedba na sredstava za uređenje i opremanje građevinskog zemljišta za nove domaće i investitiore sa strane, na zastareli način obavljanja komunalnih delatnosti, neplaćanje naknade za javnu rasvetu i potrošnju elektroenergije na seoskom području, ponovno odlaganje izgradnje Trga Svetog Save, nepostojanje cenovnika sa tarifom za izradu urbanističko-tehničke dokumentacije, zapostavljanje zabačenih seoskih mesnih zajednica i pojedinih prigradskih naselja u izgradnji uinfrastrukture, odlučivanje o pojedinim prioritetima po političkoj pripadnosti ili bliskosti vlasti... Jedan broj odbornika je upozorio da su mnoge investicije, pa i one kapitalne, usporene zbog ,,prepucavanja” i nesloge čak i u vladajućoj skupštinskoj koaliciji. Došlo je čak i do polemike između odbornika skupštinske većine o tome zašto opština iz svog budžeta obezbeđuje sredstva za regionalne puteve (Kraljevo-Čačak), paralelni most na Ibru i pristupne saobraćanice, jer su to republičke investicije, kao i da li će neke kapitalne investicije (obilaznica, pristupne saobraćajnice) biti završene u planiranom roku do kraja ove godine? Mr Jovan Nešović, šef OG G 17 plus, pored toga, rekao je da opština Kraljevo umesto Republike, suprotno prvobitnom planu, ulaže 60 miliona sopstvenih sredstava za prilazne saobraćajnice i puteve, a Milomir Šljivić, šef OG SPO, upozorio je da eventualno može doći do smanjenja sredstava iz NIP-a namenjenih izgradnji puteva u opštini Kraljevo jer se ovaj deo sredstava u NIP-u smanjuje za oko dve milijarde dinara. To je izazvalo repliku dr Miloša Babića koji je od Nešovića i Šljivića zatražio napismeno da je on tražio i potpisao takvu promenu u raspodeli sredstava za pristupne saobraćajnice i stari put Kraljevo-Čačak.
   - Novac iz Kraljeva i novac iz Republike je srpski novac i važno je da gradimo u interesu naše opštine. Tvrdim da je naša opština godinama zaostajala zbog vašeg nadmudrivanja i nadam se da je sada, kada je konačno krenula u razvoj, nećete zaustaviti - rekao je pored ostalog dr Babić.
   Inače, u okviru ove tačke dnevnog reda usvojena su i tri amandmana: Milorada T. Bulatovića - da se za rekonstrukciju mosta preko Sirčanske reke izdvoje sredstva iz Programa uređenja građevinskog zdemljišta, Vojislava Janićijevića - da se obezbede sredstva za popravku oko 700 metara kolovoza i trotoara i javnu rasvetu u Ulici ribnički partizani i amandman Blagomira Jovanovića - da se ovlasti predsednik opštine da reši probleme zdravstvene stanice u Čibukovcu, u postojećoj prostoriji Vojno-građevinske ustanove ili obezbeđivanjem novog prostora.
   Izmene i dopune ovog Programa, zajedno sa radnim zaključcima, usvojene su većinom od 40 glasova, sa sedam glasova protiv i pet uzdržanih.

GRAĐANSKA (NE)POSLUŠNOST?
   Oštra polemika vođena je između Milana Vukovića i jednog broja odbornika povodom njegove izjave o neplađanju naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Naime, Vuković je za govornicom izjavio da on, kao odbornik MZ Stara čaršija, neće plaćati ovu naknadu sve dok nadležna javna komunalna preduzeća i službe ne zamene dotrajale kontejnere za smeće i obezbede njihovo redovno pražnjenje, propisano pranje ulica, normalno funkcionisanje rampe na pružnom prelazu i druge usluge iz Odluke o komunalnom uređenju i delatnosti, pozivajući i svoje komšije da isto tako postupe. Jedan broj odbornika je takvu Vukovićevu izjavu ocenio kao neprihvatljiv i neprimeren poziv na građansku neposlušnost, poput onog u Nišu (od funkcionera DS-a Zorana Živkovića u vreme građanskog protesta) da građani ne plaćaju struju, pa su sada dovedeni u bezizlaznu situaciju. Vuković je, međutim, ostao pri svojoj izjavi, rekavši da se u tržišnoj privredi sve menja i da se plaća po principu ,,koliko muzike, toliko para” i obrnuto!?

RADNI ZAKLJUČCI
   Skupština, posle rasprave, najpre nije usvojila radni zaključak, koji je predložio Milan Vuković, da se dostavi izveštaj o plasmanu budžetskih sredstava u poslovnim bankama, a zatim usvojila radni zaključak dr Ljubiše Đokovića da se obaveže Predškolska ustanova ,,Olga Jovičić Rita” da hitno pristupi izgradnji obdaništa u Mataruškoj Banji, završi ga do kraja godine i da direktor ove ustanove o tome pismeno obavesti SO Kraljevo.

DATA SAGLASNOST NA ODLUKU UPRAVNOG ODBORA “TOPLANE”
Rehabilitacija sistema grejanja

   Upravni odbor kraljevačke ,,Toplane” dobio je saglasnost Skupštine opštine na odluku donetu 29. juna, kojom se ovo preduzeće, u svojstvu korisnika kredita, uključuje u projekat ,,Rehabilitacija lokalnog sistema daljinskog grejanja - faza tri”, a na osnovu sporazuma o zajmu i finansiranju projekta između Vlade Srbije i Kfv Banke. Skupština opštine je prihvatila odluku UO ,,Toplane” u delu maksimalnog iznosa zaduženja po osnovu kredita za ovu namenu od 3.600.000 evra.
   Zaključkom je takođe regulisano da opština Kraljevo prihvata obavezu da u grejnoj sezoni 2009/2010. godine započne primenu tarifnog sistema i sistema naplate koji će biti baziran na potrošnji toplotne energije, prema Akcionom planu koji će biti usaglašen između opština sa područja Republike Srbije, Ministarstva rudarstva i energetike i Kfv banke. Ovim zaključkom opština je prihvatila obavezu da, u slučaju nemogućnosti JKP ,,Toplana”, finansira montažu opreme, tehnološku instalaciju, puštanje u rad i probni rad (osim za specifične radove čije će finansiranje po tenderu biti obezbeđeno iz sredstava kredita ili bespovratnih sredstava), obezbedi za to potrebna sredstva.
   U obrazloženju Zaključka o davanju saglasnosti navodi se da navedeni projekat rehabilitacije daljinskog sistema grejanja u Srbiji finansira Kfv banka sa 20 miliona evra ,,mekog” (povoljnog) kredita i Republika Srbija bespovratnim sredstvima od 5,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Donošenjem Zaključka SO Kraljevo ,,Toplana” je tako stekla uslov za korišćenje bespovratnih namenskih sredstava iz budžeta Republike, s tim što će ona inositi proporcionalno visini učešća u ukupnom iznosu kredita i ta sredstva su namenjena isključivo nabavci opreme.

NASTAVAK SEKUNDARNE GASIFIKACIJE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Konkursom do povoljnijih uslova za priključak

   Odbornici Skupštine opštine Kraljevo usvojili su na prošloj sednici Zaključak o potrebi nastavka gasifikacije na području opštine Kraljevo u skladu sa Programom gasifikacije i sporazumom o saradnji i neophodnosti izbora strateškog partnera.
   Kako je obrazložio opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić, predsednik opštine dr Miloš Babić formirao je radnu grupu da predloži kvalitetniji program nastavka gasifikacije na području kraljevačke opštine, u skladu sa projektima na nivou Republike i iskustvima u ovim poslovima u drugim opštinama. Radna grupa je, prema njegovim rečima, zaključila da nastavak gasifikacije u Kraljevu treba izvršiti izborom novog strateškog partnera, raspisivanjem konkursa, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Konkursom bi se, kao osnovni kriterijumi, naveli cena priključka, finansijski kapacitet investiranja, tehnička i kadrovska osposobljenost za izvođenje radova, referentna lista i rokovi realizacije, dok bi se ostali bliži uslovi naveli u javnom pozivu.
Tufegdžić je istakao i da je analiza dosadašnje gasifikacije u Kraljevu pokazala da je gas u ovaj grad stigao pre trideset godina, kada su priključena samo veća privredna preduzeća. Tek u periodu 2003/2004. godine započela je i sekundarna gasifikacija po ugovoru sa ,,Srbijagasom” u naselju Higijenski zavod, ali je zbog skupog priključka od oko 1.100 evra, od planiranih 1.500, na gasovod priključeno samo 136 domaćinstava!? Sagledavanjem iskustava u gasifikaciji Kragujevca, Niša, Arilja, Kruševca i Čačka, ustanovljeno je da samo opština Čačak participira iz svog budžeta po 150 evra po priključku, dok se u ostalim opštinama cene priključka kreću od 450 do 700 evra!? Došlo se i do saznanja da je dalja orijentacija ,,Srbijagasa” pre svega distribucija na veliko i da i iz tog preduzeća predlažu da opština Kraljevo nastavi gasifikaciju, tj. distribuciju gasa na malo, izborom drugog strateškog partnera. Tufegdžić je istakao i da su postojale tri nedoumice u radnoj grupi: sistem distribucije i održavanja, cena i šta bi se desilo u slučaju stečaja ili likvidacije izabranog strateškog partnera? Rešenja tih dilema su najpre što republička Agencija za agenciju daje gornji limit cena na veliko i malo, zatim predlaže da se ugovori o distribuciji i održavanju sklapaju na deset godina i da, u slučaju stečaja strateškog partnera, izgrađena postrojenja ostaju opštini, a sve poslove preuzimaju druge firme sa licencom.
   Posle duže rasprave, u kojoj je uglavnom kritikovan dosadašnji način gasifikacije, donet je navedeni zaključak, po kojem Skupština opštine smatra da treba nastaviti postupak gasifikacije u skladu sa Programom na nivou Republike i Sporazumom nadležnog ministarstva Vlade Srbije, JOP ,,Srbijagas” i više od 60 opština sa područja Republike Srbije o saradnji na realizaciji Programa gasifikacije Srbije. Skupština ocenjuje da je u cilju uspešne realizacije ovog posla neophodno izvršiti izbor strateškog partnera za finansiranje, izgradnju i održavanje sekundarne gasovodne mreže i distribuciju gasa na području opštine Kraljevo i ovlašćuje predsednika opštine da, uz tehničku pomoć Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, sprovede postupak izbora strateškog partnera, radi koje će kao stručno radno telo izabrati posebnu Komisiju za sprovođenje postupka izbora strateškog partnera. Prema tekstu usvojenog Zaključka, zadatak ove Komisije je da pokrene, sprovede i okonča postupak u svemu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i podnese predlog za izbor najpovoljnijeg strateškog partnera, a odluku o izboru predsednik opštine dostaviće Skupštini opštine Kraljevo radi davanja saglasnosti.

REŠAVANJE STAMBENOG PITANJA
Stan za porodicu Avramović

   Skupština opštine Kraljevo donela je i odluku o kupovini stana ili kuće u široj gradskoj zoni radi rešavanja stambenog pitanja porodice Avramović iz Kraljeva (koja odlukom suda treba da se iseli iz prostorija Crvenog krsta) i da za tu svrhu izdvoji četiri miliona dinara sa obračunatim porezom na prenos apsolutnih prava. Novac će biti obezbeđen iz sredstava za otkup stanova opštine Kraljevo i odlukom o dopunskom budzetu opštine Kraljevo za 2007. godinu. Kupovina stana ili kuće biće izvršena putem javnog oglašavanja, koje će sprovesti Opštinska uprava preko Odeljenja za zajedničke poslove. Odlukom je ovlašćen predsednik opštine da zaključi ugovor o kupoprodaji sa najpovoljnijim ponuđačem i da u ime opštine donese odluku o davanju u zakup stana ili kuće sedmočlanoj porodici Avramović na određeno vreme od 30 godina.

CRVENI KRST
Novi prostor za ,,narodnu kuhinju”

   Rešenjem Skupštine opštine Kraljevo, opština je kraljevačkom Crvenom krstu za potrebe ,,narodne kuhinje” dala na korišćenje bez naknade i na period od pet godina poslovni prostor koji se nalazi u Kraljevu u Skopljanskoj ulici broj 6, ukupne površine 117,5 kvadratnih metara. Crveni krst u Kraljevu je, kako je obrazloženo pri donošenju rešenja, još krajem prošle godine podneo zahtev za dodelu ovog poslovnog prostora, jer je do sada uz velike napore obezbeđivao pripremanje i distribuciju obroka za oko 600 korisnika ,,narodne kuhinje”. Hrana za ovu namenu pripremana je u Zavodu za rehabilitaciju ,,Agens” u Mataruškoj Banji, zatim prevožena u Kraljevo i deljena u neprikladnim prostorijama Druge mesne zajednice u Kraljevu.

REMONT TERETNIH VAGONA
Kraljevačke vagondžije nisu ispoštovale ugovor

   Železnice Srbije su do sada remontovale 320 teretnih vagona, od planiranih 600, koji su već uključeni u saobraćaj, saopštio je Medija centar tog javnog preduzeća.
Remont vagona poveren je preduzećima u Nišu, Kraljevu, Ćupriji i Subotici, ali kraljevačka fabrika vagona i subotičko ,,Bratstvo" nisu ispoštovali ugovorene obaveze, ističe se u saopštenju.
Remont jednog vagona košta 427.000 dinara i finansira se isključivo novcem Železnica Srbije, napominje se u saopštenju.

NEPRIHVATANJE PREDLOGA ZA DOPUNU DNEVNOG REDA DVADESET ŠESTE SEDNICE SO KRALJEVO IZAZVALO BURNA REAGOVANJA
Odložen početak izgradnje nove sportske hale!?

   Na 26. sednici Skupštine opštine Kraljevo bilo je sedam predloga za dopunu dnevnog reda i nijedan nije prihvaćen. Za razliku od šest predloga za dopunu odbornika Srpske radikalne stranke, neusvajanje predloga za dopunu dnevnog reda koji je podneo odbornik Milan Šekularac (Nova Srbija), a koji se odnosio na nastavak započetog postupka izgradnje nove sportske hale u Kraljevu, izazvao je kasnije burna reagovanja.
Naime, odbornik Šekularac, pred početak sednice, podneo je predlog da se u dnevni red uvrsti ,,Predlog Rešenja o pribavljanju svojine izgradnjom sportsko-rekreativnog i poslovnog centra na lokaciji ,,Stari Jasen”, ali taj predlog nije izglasan jer nije dobio potrebnu većinu (24 glasa ,,za”, jedan ,,protiv” i 39 ,,uzdržanih”). S obzirom na to da se po Poslovniku o radu Skupštine o predlozima za izmene i dopune dnevnog reda ne vodi rasprava, ona je ipak vođena tokom razmatranja ostalih tačaka usvojenog dnevnog reda.
Inače, u obrazloženju svog predloga, Milan Šekularac je naveo da je Skupština opštine na prethodnoj sednici, održanoj krajem maja, donela odluku kojom je ovlastila predsednika opštine Kraljevo da pokrene postupak javnog oglašavanja za izbor poslovnog partnera za izgradnju na lokaciji ,,Stari Jasen”. Na osnovu pribavljenog pozitivnog mišljenja republičkog Ministarstva za finansije, a u skladu sa navedenom skupštinskom odlukom, 13. juna u listu ,,Politika” objavljen je javni oglas za izbor poslovnog partnera i sklapanje ugovora o poslovnoj saradnji radi izgradnje sportsko-rekreativnog i poslovnog centra na lokaciji ,,Stari Jasen”. Predsedik opštine je rešenjem 26. juna obrazovao Komisiju za izbor poslovnog partnera po objavljenom oglasu, koja je sprovela postupak otvaranja i sagledavanja dve prispele ponude. Na osnovu sprovedenog postupka Komisija je predsedniku opštine Kraljevo podnela predlog da za poslovnog partnera izabere preduzeće ,,ELITE PLUS”d.o.o. iz Zemuna, sa obrazloženjem da je ,,ponuda ovog ponuđača ekonomski povoljnija i usklađenija sa razvojnim principima opštine Kraljevo”. U vezi sa ponudom drugog učesnika na oglasu, preduzeća ,,DABI” d.o.o. Kruševac, Komisija je dala mišljenje da ta ponuda ,,ne sadrži predlog koncepta razvoja lokacije ,,Stari Jasen”, kao i da ovo preduzeće do sada nije izvodilo radove na objektima ove vrste, te se ovo javljanje na javni oglas ne može smatrati odgovarajućim i ne može se prihvatiti”. U daljem postupku, a na osnovu zakonskih propisa i planskih akata opštine Kraljevo, predlaže se da se u dnevni red uvrsti kao tačka navedeni predlog Rešenja - kaže se u obrazloženju.
Predloženim rešenjem, inače, najpre se predviđa da se pribavi svojina izgradnjom sportsko-rekreativnog i poslovnog centra na lokaciji ,,Stari Jasen” na tri katastarske parcele u KO (katastarskoj opštini) Kraljevo i to prve faze, u skladu sa važećim planskim aktom kojim je predviđena javna namena navedenog zemljišta za sport i rekreaciju. Zatim se ovlašćuje predsednik opštine Kraljevo da zaključi ugovor o poslovnoj saradnji na ovom projektu sa preduzećem ,,ELITE PLUS” kao najpovoljnijim ponuđačem po objavljenom javnom oglasu i da predsednik opštine na prvoj narednoj sednici upozna Skupštinu opštine Kraljevo sa ugovorom i drugim pravnim poslovima kojim se uređuju međusobni odnosi vezani za izgradnju sportsko-rekreativnog i poslovnog centra.
Raspravu o ovoj temi započeo je Srđan Spasojević, šef OG Nova Srbija, i samostalni odbornici Složno za Kraljevo, konstatacijom da će mnogi koji nisu glasali za ovu dopunu dnevnog reda morati da objasne mladim Kraljevčanima, pre svega sjajnim kraljevačkim sportistima, kao što su Vlade Divac, Duci Simonović i drugi, zašto nisu podržali izgradnju nove hale sportova!? Vojislav Janićijević, šef OG Slobodni radikali, istakao je da je odbornik opozicije, ali da kao dugogodišnji sportista i sportski radnik ne može da razume stav odbornika koji nisu podržali predlog u vezi sa izgradnjom sportske hale, da je to velika sramota i da će on, kao i u ovom slučaju, uvek glasati za sve što je korisno za Kraljevo. Odbornik Radoš Jovanović, međutim, rekao je pored ostalog da nema ništa protiv i da se i OG SPS-a zalaže za izgradnju nove sportske hale, ali da je protiv toga što je ovaj predlog za dopunu dnevnog reda došao deset minuta pre početka sednice, da niko nije objasnio šta će prvo da se gradi i kako će se rešiti imovinsko-pravni odnosi, jer je na predmetnoj lokaciji porodica Živković vlasnik četiri hektara zemlje i da su zbog svega toga odbornici SPS-a bili uzdržani. Pojedini odbornici su tokom rasprave tvrdili i da preduzeće iz Zemuna nema dokazane reference za izgradlju ovakvog sportskog centra.
Predsednik opštine dr Miloš Babić oštro je reagovao na ovakve primedbe i obrazloženja, istakavši da je predlog za dopunu dnevnog reda kasno dostavljen ,,zbog vremenskog tesnaca, jer nije bilo mogućnosti da se uvrsti u predlog dnevnog reda uz poziv”.
- I pored toga, niko nije mogao da pretpostavi da će povodom ovog predloga 39 odbornika biti uzdržano i jedan glasati protiv? Svako zaslužuje ono što dobije. Posle ovakvog glasanja i posle svega što sam čuo, ne mogu da verujem da volite ovaj grad, da volite Kraljevo. U to me nećete više ubediti - zaključio je dr Babić.
Na kraju dvodnevnog zasedanja, predsednik Skupštine opštine Dejan Milović pročitao je pismo koje su njemu i predsedniku opštine naslovili i svim odbornicima uputili dvadesetak sportskih klubova u Kraljevu koji izražavaju razočaranje dešavanjima na sednici u vezi sa izgradnjom sportske hale i upućuju molbu da se odbornici ujedine po tom pitanju.

PISMO SPORTSKIH KLUBOVA KRALJEVA
“Poštovani predsednici, dragi odbornici, sportisti Kraljeva su sa velikom pažnjom pratili poslednja dešavanja vezana za izgradnju sportske hale i bili smo uvereni da će najsportskiji grad posle Beograda najzad dobiti objekte kakve svojim rezultatima zavređuje. Dešavanja na poslednjoj Skupštini su nas duboko razočarala, a posebno činjenica da vi koji predstavljate narod ove opštine i ovog grada ne prepoznajete brend koji je uspeo da preživi teška vremena i po kome je Kraljevo i danas prepoznatljivo, a to je SPORT. Dragi odbornici, zato vas još jednom molimo da se ujedinite oko sporta i ispunite želju sportista i žitelja naše opštine koji su vas birali i omogućite omladini Kraljeva da najzad dobije sportsku halu.
Ovu inicijativu svesrdno podržavaju svi kraljevački klubovi, a pre svih:...”
(U potpisu sledi nabrajanje dvadesetak sportskih klubova i Sportskog saveza iz Kraljeva).

NASTAVAK RADIKALSKE POLEMIKE
Povodom ponovnog predloga rešenja o imenovanju Mladena Martića za zamenika člana Izborne komisije opštine Kraljevo, na sednici Skupštine opštine je nastavljena oštra polemika između odbornika Srpske radikalne stranke Vita Dmitrovića i Predraga Fakina i odbornika Slobodnih radikala Vojislava Janićijevića i Ivana Damljanovića. Tokom polemike bilo je i principijelnih pitanja ko je ,,izvorni član” SRS i ,,pravi” nastavljač politike ove stranke, a ko ,,uzurpator” i ,,poslušnik” i kako je i zašto došlo do smena i polarizacije u Opštinskom odboru stranke u Kraljevu, ali i ličnih uvreda (uz upozorenja predsedavajućeg) poput onih o tome ko je, gde i kako završio školu, kako se ponaša na radnom mestu i u porodici, ko laže a ko govori istinu itd. Polemika se završila usvajanjem radnog zaključka za Izborna opštinska komisija pripremi tumačenje o tome ko u ime SRS ima pravo da predloži zamenika člana ove Komisije.

NEUSVOJENE SKUPŠTINSKE ODLUKE - piše Slobodan Rajić
Program razvoja opštine - bez podrške

   Na 26. sednici Skupštine opštine Kraljevo nije usvojeno nekoliko prdloženih odluka iz usvojenog dnevnog reda. Dve neusvojene odluke izazvale su veliko iznenađenje, jer su protiv njih glasali ili bili uzdržani i članovi vladajuće skupštinske koalicije.
Odbornici najpre nisu usvojili predlog Odluke o pristupanju izradi programa razvoja opštine Kraljevo. Iako je nadležna skupštinska komisija dala pozitivno mišljenje i protiv predloga nije bilo glasova, za predloženu Odluku, međutim, glasalo je samo 16 odbornika, dok je čak 36 bilo uzdržano, što je značilo da predlog nije dobio potrebnu većinu da bi bio usvojen.
Predlog ove Odluke na sednici je obrazložila Verica Milanović, zamenik predsednika opštine, istakavši pored ostalog da se radi o veoma važnom dokumentu ne samo za opštinu Kraljevo (mnoge opštine su već donele dugoročne programe razvoja). Ona je naglasila da bi Programom bile obuhvaćene dugoročna koncepcija i smernice održivog i ravnomernog razvoja kraljevačke opštine, na osnovu sagledavanja postojećeg stanja resursa i izgrađenosti, i to u svim oblastima društvenog života, od prirodnih i ljudskih kapaciteta, preko privredne infrastrukture, do sporta i rekreacije. Naglasila je i da bi u izradu Programa razvoja bile uključene sve institucije i eksperti sa područja opštine kroz formiranje Koordinacionog tima sa posebnim stručnim timovima u svom sastavu. Rasprave o ovom predlogu nije bilo, a njegovo neizglasavanje je još čudnije ako se zna da političke stranke i druge organizacije i pojedinci već godinama kritikuju nepostojanje dugoročnog programa razvoja opštine i da već duže vreme traju i pripreme za njegovo donošenje.

ODMARALIŠTE NA RUDNU
Takođe je veliko iznenađenje neusvajanje predloga Rešenja o davanju na korišćenje Dečjeg odmarališta na Rudnu Crvenom krstu Kraljevo (16 glasova ,,za”, pet ,,protiv” i 34 ,,uzdržana”). Predlogom ovog rešenja bilo je predviđeno da opština Kraljevo daje Crvenom krstu Kraljevo na korišćenje bez naknade Dečje odmaralište na Rudnu, od 300 kvadratnih metara, na period od pet godina. Pošto je predstavnik stručnih službi i organa uprave objasnio da za ovakvo rešenje nema pravnih prepreka, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, objasnio je da je nedavno sa predstavnicima humanitarne organizacije ,,Blajtsvud ker” iz Škotske postignut dogovor da ta organizacija uloži oko 400.000 evra u dalje opremanje ovog objekta na Rudnu, koji, inače, već tri godine posle rekonstrukcije ,,zvrji prazan” i u njemu deca ne pohađaju ,,školu u prirodi”, kako je bilo zamišnjeno, kao i da je sa Crvenim krstom Kraljevo potpisan predugovor koji sadrži odredbe iz predloženog Rešenja. Prema njegovim rečima, na ovaj način objekat bi bio stavljen u funkciju za boravak u prirodi, ne samo dece iz Kraljeva, i da bi i deca i opština od toga imali veliku korist.
Iako je apelovao da se Rešenje usvoji, u dužoj raspravi veći broj odbornika stavio je primedbe na takav predlog. Pored ostalog, postavljeno je pitanje zašto dosadašnji korisnik, Dečje odmaralište ,,Goč”, nije ovaj objekat priveo nameni i zašto deca iz Kraljeva ne idu u ,,školu u prirodi” na Goč i Rudno, umesto na Taru i druga odmarališta van opštine Kraljevo, kao i zašto škole nisu o tome ispoštovale preporuku Skupštine opštine od pre nekoliko godina? Postavnjeno je i pitanje da li je Crveni krst kao humanitarna organizacija pravno kvalifikovana da obavlja i ovakvu delatnost i da li opština ima pravo da, osim DO ,,Goč”, koje je uz pomoć američke humanitarne organizacije ACDI VOCA svojevremeno rekonstruisalo ovaj objekat, njega sada daje na korišćenje nekom drugom? Takođe je rečeno da objekat nema uvedenu vodu zbog spora sa jednim meštaninom Rudna i da bi u objektu trebalo zaposliti najmanje osam radnika, a da bi sredstva bila obezbeđena iz ionako skromnog budžeta opštine. Kada je Skupština dala reč dr Zoranu Miljkoviću, predsedniku Crvenog krsta Kraljevo, a ovaj pored isticanja velikih rezultata u radu Crvenog krsta na zbrinjavanju socijalno ugrožene dece i potrebu da dobije objekat na Rudnu, pomenuo i neizglasavanje odluke o hali sportova, to je izazvalo burnu polemiku u kojoj su pojedini odbornici, pre svega iz DS-a, optužili Miljkovića da se ,,ponaša kao da vodi predsedničku kampanju”. Mišljenja su se tokom rasprave oštro polarizovala, često prelazeći na politički teren. Jedan broj odbornika upozorio je kolege na odgovornije ponašanje kada su interesi dece u pitanju, pre svih Ljuba Radeta, šef OG SPS-a, koja je podržala rešenje o davanju Dečjeg odmarališta na Rudnu u zakup Crvenom krstu zbog toga što DO ,,Goč” nije koristilo ovaj objekat. Ona je podsetila na dobru skupštinsku odluku da opština kupi hotel ,,Dobre vode” na Goču za potrebe dece i zapitala zašto tako nije učinjeno i sa kraljevačkim odmaralištem u Buljaricama? Odbornik Miodrag T. Bulatović je upitao zašto Škoti ili Englezi po istom principu kao za Rudno ne ulože sredstva za završetak započetog zdravstvenog centra u Trgovištu, namenjenog bolesnoj deci i odraslima od astme i drugih respiratornih oboljenja?
Sve u svemu, iako su se gotovo svi složili da je šteta što Dečje odmaralište na Rudnu nije iskorišćeno, jer je ova planina prava ,,vazdušna banja” i da bi o tome opština morala više da povede računa, predlog Rešenja ipak nije usvojen.
Skupština nije usvojila ni predlog Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, kojom je trebalo da se ova oblast reguliše na nov i kompletan način, u skladu sa Zakonom o energetici, Zakonom o javnim preduzećima i drugim propisima. Naime, prihvaćen je predlog odbornika prof. dr Vladana Karamarkovića da se u predlogu ove Odluke izvrše neke manje, ali veoma bitne izmene, i otklone propusti koji se odnose na propisanu temperaturu i način njenog merenja, način utvrđivanja naknade i kontrolu isporuke toplotne energije, kontrolne organe i druga pitanja u skladu sa najnovijim propisima i da se tek posle tih ispravki i usaglašavanja Odluka donese na sednici SO Kraljevo.

IZMENE I DOPUNE ODLUKE O OPŠTINSKOJ UPRAVI KRALjEVO
Formiranje projektno-razvojnog centra

   Usvajanjem Odluke o izmenama i dopunama Odluke o Opštinskoj upravi opštine Kraljevo odbornici su dali ,,zeleno svetlo” za formiranje nove, posebne službe u okviru kraljevačke Opštinske uprave. Naime, kako je obrazložila Ljiljana Negojević, načelnik Opštinske uprave Kraljevo, Odlukom je predviđeno formiranje službe koja bi imala karakter projektnog centra, koji je odavno potreban Kraljevu i zbog čijeg nepostojanja je ova opština verovatno toliko i zaostajala u razvoju. Prema njenim rečima, takve službe - projektne centre već odavno imaju sve opštine po veličini i razvijenosti slične Kraljevu, pa i neke manje, a na njenom osnivanju posebno insistira MSP - Program podrške opštinama, švajcarska nevladina organizacija, koja za takve programe daje i odgovarajuća finansijska sredstva. Opštinska uprava, istakla je Negojevićeva, ima stručnjake za ove poslove sposobne za timski rad, kao i da se formiranjem nove službe ne povećava broj zaposlenih u Upravi, već se oni samo preraspoređuju na nove poslove.
Inače, nova, posebna Služba za projektovanje i razvoj, prema tekstu Odluke i oblazloženju, specijalizovano i stručno će se baviti pitanjima razvoja i informacionih tehnologija i internet komunikacija Opštinske uprave, ali i pružanjem stručne i konkretne pomoći u izradi projektnih predloga i planova za dostupne investicione fondove za javna preduzeća i javne ustanove čiji je osnovač Skupština opštine, kao i za mesne zajednice i udruženja građana. Odlukom je propisano da ,,rukovodilac Službe u radu naročito sarađuje sa opštinskim menadžerom, a za svoj rad i rad službe odgovoran je predsedniku opštine i načelniku Opštinske uprave. Na ovaj način Opštinska uprava dobija mogućnost da koordinira i jedinstveno upravlja projektnim ciklusima, da se institucionalno i tehnički opremi za realizaciju svojih projekata, da koordinirano utiče na obezbeđivanje priliva sredstava iz donacija, sagledava i blagovremeno planira u budžetu opštine potrebna finansijska sredstva za sufinansiranje projekata od interesa za opštinu i njenu upravu.
   Pored ove izmene u Odluci o Opštinskoj upravi, promenjeni su i članovi 20. i 21. tako što su poslovi ,,iz oblasti vodoprivrede, zaštite od erozije i regulacije vodotokova” iz Odeljenja za privredu i finansije prebačeni u Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti.

ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE KRALJEVO
Prioritet ravnomernijem razvoju

   Na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine Regionalne privredne komore u Kraljevu, održanoj početkom ove sedmice, za predsednika ove Komore na mandat od četiri godine izabran je diplomirani inženjer Mladomir Novaković iz Kraljeva. Za potpredsednike RPK Kraljevo izabrani su Miroslav Tlačinac, vlasnik PP ,,Amiga” iz Kraljeva, i Slobodan Spasojević, vlasnik PP ,,CINI” iz Čačka. Za generalnog sekretara Komore izabran je Dušan Marković, diplomirani ekonomista iz Kraljeva. Za Predsednika Skupštine RPK Kraljevo izabran je Isak Mavrić, direktor ,,Sloge IGM” iz Novog Pazara, a za njegovog zamenika Srećko Bojanić iz ,,Dunav osiguranja” - Filijala Kraljevo. Na sednici su izabrani i članovi odbora, udruženja i drugih radnih tela Skupštine komore, a bilo je reči i o ekonomskoj situaciji na području koje svojim radom pokriva ova Komora.
Inače, Regionalna privredna komora Kraljevo svojim delovanjem obuhvata devet opština Raškog i Moravičkog okruga, u ukupnoj površini od 6.903 kvadratna kilometra (7,8 odsto površine Republike Srbije), na kojoj živi 508.527 stanovnika.
- Pokrivamo teren na kojem imamo i razvijenih i nerazvijenih opština. Tako imamo srednje razvijene opštine kao što su Gornji Milanovac i Čačak i krajnje nerazvijene opštine kao što su Tutin i Sjenica. Zbog toga u radu moramo voditi računa i o jednima i o drugima. Mislim da je Vlada Srbije osnivanjem novog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj uvidela taj problem i potrebu da se čitava Srbija ubuduće ravnimernije razvija - istakao je Mladomir Novaković posle izbora na dužnost predsednika Regionalne privredne komore Kraljevo.

NENAD PROKIĆ NARODNI POSLANIK, ČLAN PREDSEDNIŠTVA LDP - piše J. Živanović
Vreme je da se umijemo hladnom vodom

   • Gospodine Prokiću, u Kraljevu je održana izborna skupština LDP-a. Da li je to jedan od pokazatelja da Vaša partija dobija sve više pristalica?
Zadovoljan sam što je osnovan još jedan odbor. Sada imamo skoro 150 odbora u Srbiji, što znači da je svaki kutak Srbije pokriven LDP-om. Mi smo partija koja se ubrzano razvija. Za samo godinu dana od osnivanja ušli smo u parlament i već od izbora u januaru dobili novih 20.000 članova. Ovo je jedna od veoma važnih etapa zato što je Kraljevo poslednji veliki grad koji još uvek nije imao svoje partijske institucije, a pre svega odbor. Veoma sam zadovoljan i smatram da je Kraljevo strateško mesto koje je veoma bitno i LDP-u. Ovaj grad u Srbiji ima svoju važnost i želim da čestitam izabranim ljudima i da im poželim uspešan rad.
• Na jesen će biti raspisani lokalni izbori. Da li se već sada pripremate za te izbore?
Mi smo non-stop u kampanji i stalno smo u medijima. Mada, moram istaći da mediji u Srbiji nisu u dobrom stanju, ali mi smo na udaru tih medija. To je zbog toga što ubrzano rastemo i to izaziva nervozu kod vlasti. Pogotovu naši nastupi u parlamentu, koji su praktično nastupi jedine postojeće opozicije u srpskom političkom životu. Zbog toga smo u novinama koje objavljuju sve one stare priče, za koje čak postoje i sudske odluke da nisu tačne. Ali, te se priče ponovo štimuju i ponovo se vrte, ne bi li se na taj način, očajničkim pokušajima, odbranila vlast koja je bazirana, moram da kažem, na neiskrenosti. Jer, onaj koji jedne nedelje glasa za Tomislava Nikolića, a druge nedelje je jednoglasno protiv, ne može da bude iskren u svojoj politici. Naravno da se Tomislav Nikolić nije promenio za sedam dana toliko da možemo od jednoglasnog DA da se okrenemo ka jednoglasnom NE. U pitanju su taktike, jedna velika neiskrenost koja gura ovo i onako nesrećno društvo u još nesrećnije. Mislim da je ova vladajuća koalicija neiskrena koalicija. One noći u parlamentu Demokratska stranka je imala priliku da kaže šta misli o DSS-u, i to je rekla, a mesec dana kasnije sa njima je ušla u koaliciju. To govori da su vlast i želja za vlašću jače od svega, da je taj sebičluk toliko jak da ništa nije sveto i da takve ljude ne možemo zvati patriotama. Mislim da je pravi patriotizam reći iskreno i veoma tvrdo i beskompromisno ono što je tačno, a mnoge stvari koje govori LDP su jasne i tačne i to od vremena kada se odvajala Crna Gora do ovoga sada o Kosovu. To nisu popularne stvari i nije lako to pričati, ali upravo na taj način želimo da pokažemo koliko volimo našu zemlju, jer je ne lažemo. Tvrdimo da je vreme da se umijemo hladnom vodom i da vidimo u kakvom stanju nam se nalaze država i društvo i da tu nikakve bajke ne pomažu, nikakve neiskrene koalicije, nikakva neprincipijalna glasanja i nikakva želja za vlašću. Naprotiv, potrebna je jedna nepristrasna dioptrija, u kojoj sagledavamo svoje greške, svoje probleme, i uklapamo se i mirimo sa samima sobom i svetom koji nas okružuje.
• Pomenuli ste medijsku hajku na LDP. Na koje medije konkretno mislite?
Ako se u jednom danu, u skoro svim medijima, pojavi sinhronizovani napad na Čedomira Jovanovića, onda moram da posumnjam u neku organizaciju koja stoji iza toga. Naravno, tu prednjače novine koje izdaju tajne službe, koje izdaju one iste snage koje su stvorile Slobodana Miloševića i uklonile ga sa scene kada je bio istrošen. I koje su na kraju krajeva ubile Zorana Đinđića. Zbog toga, mi pokušavamo, i u tome ćemo istrajati, da se preko naše službe sudski ispita politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića. Jer, bez toga nema puta u Evropu, bez toga nema srećnije Srbije. Mi upravo zbog toga moramo i ovde u Kraljevu da nastupamo na isti način na koji nastupamo na srpskoj političkoj sceni. A mi smo u tome, i sami znate, potpuno drugačiji.
• Stav LDP o Kosovu je drastično drugačiji od stava vladajuće koalicije. Da li je to ona hladna voda koju ste pominjali?
To je jedna od najhladnijih voda, ali kosovsko pitanje je staro sto godina i nijedna srpska vlada nije uspela da ga reši nijednim dobrim potezom. Mi smo Kosovo 1912. godine dobili ratom, a izgubili ga ratom 1999. godine, nakon katastrofalne Miloševićeve politike. On i njegova politika su skinuli srpsku zastavu sa Kosova i Beograd ni o čemu ne odlučuje na Kosovu već osam godina. Mi ne želimo nezavisno Kosovo, a ja ću to objasniti na jednom primeru - ja ne želim da su mi roditelji mrtvi, pa su oni ipak mrtvi, i ja tu ne mogu ništa, to je defaktno stanje. Mislim da ova Srbija, koja zagovara nešto drugo od nezavisnosti, nema odgovor na pitanje - šta će se dogoditi sa kosovskim Albancima, a njih ima milion sedamsto-osamsto hiljada, koji po cenu samouništenja neće da žive sa nama. Dakle, kakve su tu šanse za zajednički život u nekoj ,,zajedničkoj" državi, ma koliko ta visoka autonomija bila? Mislim da su te priče veoma nepoštene i da služe čemu su uvek i služile - sopstvenim političkim ambicijama neiskrenih i nepoštenih političara u Srbiji. Za sopstvene političke ambicije. To je nešto za šta je Kosovo zloupotrebljavano i oni će ga sada, poslednji put, zloupotrebiti na taj isti način. Ali to će biti poslednji put. A mi moramo da nađemo zajedničku ruku sa Albancima, moramo da im pružimo ruku. A u međuvremenu, dok se ti odnosi ne izglade, da im poželimo ono u čemu mi nismo uspeli - da obezbede bezbednost i prosperitet za manjine.

NEĆU DA ME SUTRA TUŽE
• Rekli ste ,,mediji iza kojih stoje neke određene službe". Možete li da imenujete neki časopis ili televiziju?
Neću se navući na to vaše pitanje - da odgovorim, pa da me sutra tuže. Ali, vi živite u ovoj zemlji, i znate apsolutno koje su to novine i koja je to žuta štampa i na koji način operišu.

VOJISLAV KOŠTUNICA
Kosovo neće biti nezavisno

   Srbija odlučno odbacuje novi nacrt američke rezolucije u Savetu bezbednosti, jer i ovaj nacrt predstavlja pripremu za nezavisnost Kosova, saopštio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i naglasio da Kosovo neće biti nezavisno.
Tu činjenicu, istakao je on, ne mogu promeniti američki zvaničnici svakodnevnim izjavama da se zalažu za nezavisnost Pokrajine.
Bilo bi veoma važno, zbog budućih odnosa Srbije i SAD, da Vašington zna da Beograd nikada neće prihvatiti da mu se otme veliki deo teritorije, napominje se u Koštuničinom saopštenju.
Ako Srbija jasno ističe, dodao je predsednik Vlade, da je njen suštinski državni i nacionalni interes da, saglasno Povelji UN, sačuva svoju teritorijalnu celovitost, onda je elementarna stvar da sve države, koje hoće da imaju normalne odnose sa Srbijom, poštuju ovaj prirodni zahtev.
Svaka zemlja koja bude podržavala pokušaj da se od Srbije otme Kosovo mora da računa na pogoršanje međusobnih odnosa, upozorio je Koštunica.
Posebno je, prema njegovim rečima, neprihvatljivo obrazloženje po kome je pokušaj otimanja Kosova zapravo rukovođen iskrenim prijateljstvom prema Srbiji.
Ovakvo objašnjenje predstavlja uvredu za zdrav razum, ocenjujuje Koštunica u saopštenju.
Kosovo će, kako je naglasio premijer Srbije, ostati sastavni i neotuđivi deo Srbije, jer je tako zapisano u Povelji UN i Ustavu Srbije.

NOVI PREDLOG UJEDINJENIH NACIJA
Četvoromesečni pregovori

   Zapadne zemlje rade na kompromisnoj rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema kojoj bi Beograd i Priština dobili rok od četiri meseca da postignu sporazum o budućem statusu Kosova, s tim što to rešenje ne bi automatski značilo nezavisnost Kosova, ukoliko pregovori propadnu.
,,Moramo uložiti napor da dođemo do kompromisnog rešenja", izjavio je italijanski ambasador u UN Marčelo Spatafora.
Prema njegovim rečima, Evropska unija i Vašington žele ozbiljne pregovore Prištine i Beograda, ,,bez unapred određenog rezultata".
,,Smatramo da to ne bi trebalo da bude period 'lažnih pregovora'. Zaista ohrabrujemo sve zainteresovane strane da se uključe u ono što ohrabrujemo, da pruže podršku i pomognu prave pregovore", izjavio je Spatafora.
Zamenik britanskog ambasadora u UN Karin Pirs je ocenila da je jasno da je ,,nezavinost Kosova neizbežna", ali je konstantovala da je najbolje rešenje sporazum Beograda i Prištine.
,,Smatramo da bi sporazum mogao biti ostvaren ukoliko Srbi iznesu razumne predloge koji odražavaju realnost na kosovskom terenu".

NOVA ODLUKA O HVATANJU I ZBRINJAVANJU NAPUŠTENIH PASA
Rigorozne kazne za nehumano postupanje

   Na 26. sednici SO Kraljevo većinom glasova usvojena je Odluka o hvatanju i zbrinjavanju napuštenih pasa. Ovom odlukom propisani su način i uslovi hvatanja i zbrinjavanja napuštenih pasa u prihvatilištu (azil), neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa javnih površina, transport leševa životinja i druge radnje na području opštine Kraljevo, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i drugim propisima koji regulišu ovu oblast.
Ovi poslovi Odlukom su povereni JKP ,,Čistoća” u Kraljevu, koja je dužna da za to formira i opremi Zoohigijeničarsku službu i donese program rada. Pored hvatanja i zbrinjavanja napuštenih pasa u prihvatilištu preko navedene službe, ,,Čistoća” je za obavljanje veterinarskih poslova predviđenim Programom Zoohigijeničarske službe dužna da zaključi ugovor sa ovlašćenom veterinarskom organizacijom. Sredstva za rad službe se obezbeđuju iz budžeta opštine Kraljevo.
Odlukom je definisano da se napuštenim psom smatra pas koji se nađe na javnom mestu bez nadzora vlasnika, a da se ,,hvatanje napuštenih pasa mora obavljati tako da ne prouzrokuje ni najmanji stepen bola, patnje i stresa po pse”. Osim toga, oprema za hvatanje pasa mora da ispunjava sve kriterijume efikasnosti i bezbednosti i da bude humana za životinju koja se hvata, kao i da se uhvaćene životinje do prihvatilišta prevoze vozilom sa odgovarajućom opremom.
Članom 4. Odluke propisano je da prihvatilište mora da ispunjava sve veterinarsko-sanitarne uslove, da bude ograđeno i da je ulaz u njega dozvoljen samo ovlašćenim licima i zainteresovanima za udomljavanje životinja. ,,Čistoća” je dužna da u periodu čuvanja pasa u prihvatilištu obezbedi njihovo redovno hranjenje i napajanje zdravstveno i higijenski ispravnom hranom i vodom, uz veterinarski nadzor, kao i zaštitu životinja od maltretiranja na bilo koji način.
Vlasnik koji izgubi psa dužan je da to odmah prijavi Zoohigijeničarskoj službi, a nestanak životinje koja je obeležena i najbližoj veterinarskoj stanici. Služba je dužna da preduzme sve radnje koje će doprineti identifikaciji pasa i da u roku od sedam dana obavesti vlasnika o tome da se pas nalazi u prihvatilištu. Vlasnici, pak, mogu preuzeti psa uz plaćanje nadoknade za hvatanje i čuvanje u roku od tri dana od obaveštenja, a visinu naknade određuje ,,Čistoća”, uz saglasnost osnivača.
Uhvaćnjene životinje bivaju smeštene u azil, pregledane, razvrstane u grupe i njihovu trijažu obavljaju strunjaci ovlašćene veterinarske organizacije. Miroljubive pse obeležavaju mikročipom ili ušnom tetovažom, vakcinišu, čiste od parazita i sterilišu. Nakon sterilizacije, mužjake po isteku tri dana, a ženke po isteku sedam dana, vraćaju na prvobitna staništa, tj. lokacije gde su uhvaćeni, osim na lokacije dečjih vrtića, školskih dvorišta i bolnica.
Pse zbrinjavaju putem udomljavanja kod zainteresovanih građana. Pas koji se udomljava mora da bude obeležen, a lice koje ga prihvati evidentira se kao novi vlasnik i snosi sve obaveze prema njemu. Uhvaćenim bolesnim i povređenim životinjama mora se pružiti odgovarajuća veterinarska pomoć, a neizlečivo bolesne ili povređene životinje lišavaju života. Pri tom, životinju mogu lišiti života samo ako je neizlečivo bolesna, povređena, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć i ako bi dalji život za nju predstavljao izvor stalnog bola, patnje, straha i stresa. Zatim, ako je pas dostigao takvu starost da mu otkazuju osnovne životne funkcije i ako je agresivan i ne može da se prilagodi uslovima u zatočeništvu, a njegovo puštanje na slobodu bi predstavljalo opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu. Odmah po hvatanju agresivnog psa treba pozvati društvo za zaštitu životinja i obavestiti da je pas agresivan. Ako se uz pomoć društva javi vlasnik ili udomitelj, psa obeležavaju, vakcinišu, čiste od parazita i sterilišu. Samo ukoliko nije udomljen, vrši se eutanazija, koja mora biti humana i uvek je sprovodi veterinar, isključivo na način koji prouzrokuje potpuni gubitak svesti i smrt, i mora biti izvedena sa prethodno dubokom opštom anastezijom, posle koje sledi postupak koji prouzrokuje sigurnu smrt bez mogućnosti oporavka životinje.
Životinjske leševe neškodljivo uklanjaju u skladu sa propisima, a za prevoz je zadužena Zoohigijeničarska služba, i to specijalno opremljenim motornim vozilom o čijem se pranju i dezinfekciji redovno stara. Služba je takođe dužna da vodi evidenciju o uhvaćenim psima, obeležavanju, vakcinaciji, čišćenju od parazita, uginulim i udomljenim životinjama, sterilizaciji, eutanaziji i psima smeštenim u drugim prihvatilištima, kao i sve druge potrebne evidencije.
Odlukom je strogo zabranjeno zaloupotrebnjavanje i mučenje pasa, ometanje radnika Zoohigijeničarske službe u hvatanju napuštenih pasa i neovlašćeno okupljanje, držanje i hranjenje napuštenih pasa van lokacija koje odredi ,,Čistoća”.
Nadzor nad ovom Odlukom sprovodi Opštinska komunalna inspekcija, u skladu sa zakonom. Za kršenje odredaba ove Odluke predviđene su i veoma stroge prekršajne sankcije, koje za pravno lice iznose od 5.000 do 250.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 25.000 dinara. Takođe, novčana kazna u iznosu od 5.000 do 25.000 dinara predviđena je za fizička lica koja neovlašćeno ulaze u prihvatilište, ako ne prijave izgubljenog psa higijeničarskoj službi, ako zloupotrebljavaju i muče psa, ometaju radnike službe u hvatanju pasa i neovlašćeno okupljaju, drže i hrane napuštene pse.
Stupanjem na snagu ove Odluke, inače, prestaje da važi Odluka iz 2005. godine o humanom hvatanju, smeštaju, čuvanju, uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklaljanju životinjskih leševa. Ovome treba dodati da je na sednici Skupštine opštine o opredlogu nove Odluke diskutovao samo odbornik Radoš Jovanović, koji je rekao da će nova Zohigijeničarska služba morati da zaposli veći broj radnika, da nabavi brojnu opremu i hranu i lekove za pse, vozila za njihov prevoz i da angažuje veterinare, što će sve puno da košta i opterećuje budžet, dok su istovremeno veliki problem obezbeđivanje sredstava za ljude sa socijalnim potrebama, posebno one koji koriste narodnu kuhinju, a njih je trenutno oko 600. ,,Neka brigu o psima plati Evropa, koja od nas traži donošenje ovakve odluke”, zaključio je Jovanović.

KADROVSKA POSTAVLJENJA
Mr Miša Milosavljević - direktor Doma kulture ,,Ribnica”

   Skupština opštine donela je Rešenje da se za novog direktora Doma kulture ,,Ribnica” postavi Miša Milosavljević, magistar filoloških nauka iz Kraljeva, na mandatni period od četiri godine. Kako je obrazloženo, ovo postavljenje je izvršeno zbog isteka mandata prethodnom direktoru Dimitriju Jovanoviću.
Novi direktor Doma kulture u Ribnici Miša Milosavljević rođen je 1974. godine, magistrirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na kojem je ove godine upisao i doktorske studije. Radio je u više osnovnih škola kao profesor književnosti i stručnih predmeta u Filološkoj gimnaziji u Kraljevu, a od 2005. godine radi u narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani” na mestu urednika za izdavačku delatnost u okviru književnog časopisa ,,Povelja”.
Na sednici SO Kraljevo doneta je i odluka da se za člana Upravnog odbora Turističke organizacije Kraljeva imenuje Zoran Živković, profesor istorije iz Kraljeva, umesto Miše Milenkovića koji je nedavno preminuo.

ISTRAGA O ZLOČINIMA U ZVORNIKU
Dvojica kraljevčana pod sumnjom da su počinila ratni zločin

   Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je da je podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv dve osobe iz Kraljeva zbog osnovane sumnje da su počinile ratni zločin protiv civilnog stanovništva na teritoriji opštine Zvornik, 1992. godine.
Zahtev za sprovođenje istrage podnet je istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Jedan od osumnjičenih je priveden istražnom sudiji, dok je drugi u bekstvu.
U zahtevu za sprovođenje istrage se navodi da su oni, kao dobrovoljci, a u sastavu Teritorijalne odbrane opštine Zvornik, nečovečno postupali prema civilima i izvršavali ubistva na poljoprivrednom dobru ,,Ekonomija", kao i da su u prostoriji za klanje stoke, rukama i nogama, tukli i mučili civile i od njih oduzimali nakit uz reči - ,,ovo ti više neće trebati".
Tužilaštvo navodi i da su na mestu zvanom ,,Ciglana", krajem juna 1992. godine, pomagali neposrednim izvršiocima u nečovečnom i nehumanom ophođenju i likvidaciji zarobljenih civila.
Protiv osumnjičenih, Tužilaštvo je predložilo određivanje pritvora, navedeno je u saopštenju.
U Veću za ratne zločine Okružnog suda u toku je suđenje šestorici optuženih za ratne zločine na teritoriji Zvornika maja-juna 1992. godine.
Oni se terete za prisilno iseljenje žitelja sela Divič, mučenja i ubijanja muslimanskih zarobljenika u Domu kulture u Čelopeku, kao i za zločine na lokalitetima zvanim ,,Ciglana" i ,,Ekonomija".

LETNJA NERVOZA?
U saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile prošle sedmice dva lica su teško povređena, a pet je zadobilo lakše povrede. Pričinjena je materijalna šteta od oko 500.000 dinara.
Zavedeno je i 260 prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja.
Prošle nedelje registrovano je 25 krivičnih dela, a izvršioci su otkriveni u osam slučajeva. Zabeleženo je i šest tuča.
U dva požara pričinjena je materijalna šteta od oko dva miliona dinara.

PETNAEST GODINA POSLE (1) - piše Ivan Rajović
Od Kraljevskog grada do Federacije BiH

   • Umesto u nekadašnju bratsku republiku, sada putujemo u drugu državu, o kojoj i pored svih televizijskih izveštaja ne znamo gotovo ništa, ili vrlo malo. To što bi posle graničnog prelaza trebalo da uđemo u Republiku Srpsku, samo sa ličnom kartom, deluje nam nekako ohrabrujuće zbog nekog predubeđenja da su Srbi ipak bolji momci od Hrvata i muslimana, bar prema Srbima

   Oni koji nikada nisu bili u Bosni (i Hercegovini), a njih je sada poprilično, naročito među mlađima od trideset godina, nemaju pojma šta je ova jugoslovenska republika, a sada federalna balkanska država, nekada bila. Ja sam, zahvaljujući godini proizvodnje i onome što radim, imao to zadovoljstvo da posetim Bosnu (i Hercegovinu) u vreme kada se o ratu nikome ništa nije javljalo, i kada su u Bosni živeli Bosanci sa Himzom Polovinom na čelu, koji bi, da je još živ, bio Himzo Trećina, Safetom Isovićem, Nadom Mamulom, Nedeljkom Bilkićem, a potom i Indeksima, Teškom industrijom, Bijelim dugmetom i mnogim drugim manje-više poznatim jaranima i jaranicama. Nama, takozvanim Jugoslovenima, niko tada nije objasnio da Bosanci kao narod ne postoje, da Bosanci nisu Bosanci, već Srbi, Hrvati i muslimani, kojima je Broz u trenutku svog bratstvo i jedinstvo zanosa naredio da se pišu, ili potpisuju, velikim M. Ali, koga je tada bilo briga za veliko M ili malo K. Bosanci su bili raja, do jaja, prostodušni ljudi, srdačni, druželjubivi, čestiti, duhoviti, blago glupavi, kao rođeni za viceve, i u svakom drugom hrišćanskom i islamskom smislu najelitniji predstavnici Titove samoupravno nesvrstane tvorevine poznatije kao Juga iliti Jugoslavija. Biti u Bosni u to vreme značilo je doživeti sve one čari koje jedno ljudsko biće može da priušti drugom ljudskom stvoru, bez zlobe, zavisti i ostalih ljudskih podlosti karakterističnih za vreme u kojem živimo. Biti u Sarajevu, šetati pored Miljacke, gledati stope Gavrila Principa utisnute u asfalt ili gluvariti po Baščaršiji bilo je iskustvo koje može jedino da se uporedi sa bajkovitim stanjima usnule srbijanske duše, ako nešto takvo postoji. A ako uz to ide, oni kažu hoda, i neka mlada Bosanka, to se onda više opisati ne da, to je vrh vrhova, kako to danas kažu mladi, ili sevdah, kako su govorili Bosanci.
A onda se dogodio rat. Bosanci koji su koliko do juče išli zajedno u obdaništa, škole, kafiće i vaćarili se sa istim devojčurcima, shvatili su najednom da nisu Bosanci, već Srbi, Hrvati i muslimani, koji se pod vođstvom svojih zakrvavljenih ideologa bore za samo njima znane ciljeve, i pare. I počeo je građanski rat kakav svet odavno nije video. Počelo je masovno klanje, iživljanje, rušenje, počeo je smak bosanskog sveta. Sve ono što od tog trenutka znamo o Bosni i Bosancima proizvod je medijske propagande jedne od strana u sukobu, njihovih navijača, poslodavaca ili jednostavno zlikovaca kojima je pacerski pogled na bratoubilački rat bio zabava do svršetka iliti polne egzaltacije.

DAN BORBE PROTIV GLOBALNOG ZAGREVANjA
Leto je, 7.7.2007. godine. Dan kada se čitava planeta na prigodne načine moli za spas čovečanstva pred ekološkom katastrofom u vidu globalnog zagrevanja koje je već protutnjalo Balkanom. Temperatura je viša od 35 Celzijusa, a pozorišna trupa kraljevakog teatra ,,Sunce”, u kombiju ,,Nenad komerca” koji vozi majstor Steva, hita ka Laktašima nadomak Banjaluke, gde bi trebalo da nastupi na Međunarodnom festivalu alternativnih pozorišnih formi. Umesto u nekadašnju bratsku republiku, sada putujemo u drugu državu, o kojoj i pored svih televizijskih izveštaja ne znamo gotovo ništa, ili vrlo malo. To što bi posle graničnog prelaza trebalo da uđemo u Republiku Srpsku, samo sa ličnom kartom, deluje nam nekako ohrabrujuće zbog nekog predubeđenja da su Srbi ipak bolji momci od Hrvata i muslimana, bar prema Srbima. I odmah iza Loznice, iz koje nas ispraća lično Vuk Karadžić sa zida neke gradske biblioteke - granični prelaz, bez rampe, naravno. Sa leve strane neupadljiva građevina u kojoj je smeštena carinska služba, malo dalje prodavnica pogrebne opreme, ispod nas je reka, a desno put za Banjaluku. Na temperaturi od skoro 48 stepeni Celzijusa u hladu klate se dva u sivo odevena carinika koji bi, sudeći po spoljašnosti, pre mogli da budu hranitelji kojota u ZOO vrtu nego državni činovnici jedne Federacije. Naravno, o tome ne razmišljamo na taj način jer odnekud pretpostavljamo da su ,,naši” ljudi, a o našim se ljudima ne razmišlja kao o hraniteljima kojota, već kao o uvaženim državnim činovnicima na braniku Republike Srpske, a potom i čitave Federacije BiH. Uostalom, razmišljamo mi, svako za sebe, nemamo ni čega da se plašimo, jer naša umetnička misija može da naiđe samo na simpatije i počasti, na oduševljenje i delirijum svekolike federalne carine kao što je to i ranije u svim slučajevima bio slučaj o kojem smo kasnije pričali sa oduševljenjem. Jedan tip na granici sa Kosovom, koje je srpsko, toliko se oduševio kada smo mu pomenuli Don Kihota da nas umalo nije izljubio i častio pivom, kao da mu je pomenuti Kihot bio pradeda lično. Super lik. Nažalost, ne i ovi koji su bili iz neke sasvim druge drame. Bezlični tip sa likom umornog mrmota teatralno zaključuje kako nam fali nekakva zelena lista za međunarodni saobraćaj, ili tako nešto, bez koje nema šanse da se ,,Hej, džo” pojavi na daskama pozrišta u Laktašima. Naš pokušaj da mu objasnimo kulturološki značaj i umetnički smisao našeg putešestvija u Bosnu, posle toliko decenija, ne pije nikakvu vodu u njegovim od toplote izbledelim zenicama. Štaviše, čini mi se da negde duboko u sebi likuje kao da je gubavce vratio sa praga sopstvenog doma. Kaže kako moramo da se vratimo u Loznicu i u knjižari, u subotu po podne, kupimo sporni zeleni, a što baš zeleni nemam pojma, formular. Vraćamo se, nevoljno, praćeni samozadovoljnim kezom prvog stuba odbrane Federacije i shvatamo u trenutku da ni u gradu Vuka Karadžića knjižare subotom ne rade po podne, ako uopšte rade i pre podne.

LOZNICA
Loznica je lep grad, a u gradu pakao. A u paklu obično ne rade knjižare, samo vitrine sa hladnim konzerviranim pivom na trotoarima ispred prodavnica. Kako nemamo drugog izbora, osvežavamo se na otvorenom, pod semaforom i suncem koje prži i pred pogledima znatiželjnih Lozničana, koji verovatno naslućuju da smo u gadnoj frci. Šofer Steva je odjurio da sam reši problem zelene liste, valjda da je pozajmi od nekog vozača autobusa, a mi smo ostali na ulici da mu ne smetamo. I kako smo nešto kasnije čuli, kada je sve bilo izgubljeno i kada je trebalo da se vratimo, odnekud se pojavio gospodin Bojanić, inspektor saobraćaja lično, koji je obećao da će da nam pozajmi pomenuti papir. Odlazimo kombijem do njegove zgrade i pijemo pivo dok Steva i Bojanić, sjajan tip, popunjavaju listu našim imenima. ,,I pored ovoga, mogu da vas vrate, samo ako budu hteli”, kaže gospodin Bojanić. Mirimo se sa takvim eventualnim ishodom jer tek tu saznajemo da oni carinici uopšte nisu ,,naši”, već ,,njihovi”, mislim iz one druge dve federalne jednice. Tu nam je postalo jasno otkuda onaj animozitet na prvi pogled, a i bez pogleda. Ožiljci bratskog klanja ne zarastaju tako lako, a u takvim situacijama ni umetnici nisu za poštovanje, pogotovu ako su pesnici i psihijatri u kompletu ili separatno. Dakle, tu smo počeli da naslućujemo obrise novog federalnog poretka u državi tri nekada bratska naroda, o čemu će još biti govora.
Na ulasku u Republiku Srpsku ne stoje Srbi koji, valjda, stoje na ulasku u Federaciju sa one druge strane i isto ovako maltretiraju Hrvate i Bošnjake, to se valjda zove reciprocitet, ili tako nekako. Prihvatamo to kao neminovnost i vraćamo se na granicu sa sat i po zakašnjenja i sa potpuno neizvesnim ishodom da nastavimo put i na vreme stignemo u Laktaše. U međuvremenu se na granici promenila smena. Nov carinik, odmoran i lepo ispavani momak duboko povučen u sebe, gotovo da nas nije ni pogledao, ne zbog prezira ili neke druge idiotske nacionalističke manifestacije, već jednostavano da bi i sebi i nama pokazao kako je sve to budalaština ispranih ljudskih mozgova koja i ima za cilj da običnim ljudima i dalje zagorčava život, koji im je ionako dovoljno zagorčan. Starog, mislim carinika, vidim kako sa zlokobnim osmehom gladnog janičara izelice otvara vrata carinskog nužnika. Ne znam u čemu zapravo uživa, ali Turčin je to, a možda i Hrvat, ko će ga znati? Pred prodavnicom pogrebne opreme, tik uz carinsku zgradu, golišava prodavačica i dalje spokojno sedi nad ispijenom flašom piva. Već sat i po ovde niko nije došao po opremu, niko nije umro. Situacija se očigledno popravlja. Za zemlju koja je prekrivena grobovima, u kojoj se ne tako davno svake sekunde umiralo od gladi, snajpera, očaja i beznađa, to je ipak pozitivno, pa ma koliko besmisleno bilo.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL AMETERSKIH POZORIŠTA - piše Ivan Rajović
,,Hej, Džo" u Laktašima

   • ,,Hej, Džo" je moderan alternativni prikaz naše svakodnevice sa kritičkim osvrtom na negativnosti i životne lomove koji život ponekad čine gotovo nepodnošljivim, ali i sa jasnom porukom, pre svega upućenom mladoj generaciji, na zalaganju za vrednosti života koje se i u ovakvim uslovima moraju ceniti i praktikovati

   Prošle subote je u Laktašima, nedaleko od Banjaluke u Republici Srpskoj, održan Drugi međunarodni festival amaterskih pozorišta. Na ovoj smotri, a na poziv organizatora, nastupio je i kraljevački teatar ,,Sunce" sa predstavom ,,Hej, Džo", koja je odigrana u revijalnom delu programa. Naime, poziv našim glumcima je stigao sa zakašnjenjem, pa je ,,Sunce", kao prošlogodišnji republički prvak alternativnih pozorišnih grupa Srbije, ovoga puta na ovom Međunarodnom takmičenju nastupilo kao gost.
I mada je predstava odigrana van takmičarskog dela Festivala, naišla je na izuzetnu pažnju publike, koja je u velikom broju ispoštovala i dugotrajnim aplauzom ispratila naše glumce.
,,Hej, Džo" je moderan alternativni prikaz naše svakodnevice sa kritičkim osvrtom na negativnosti i životne lomove koji život ponekad čine gotovo nepodnošljivim, ali i sa jasnom porukom, pre svega upućenom mladoj generaciji, na zalaganju za vrednosti života koje se i u ovakvim uslovima moraju ceniti i praktikovati. Predstava je kompletno autorsko delo Zorana Savkovića Džerija, koji je i tumač glavne uloge, a pored njega u predstavi igraju i Jasmina Radović, Milenko Simović, Ivan Novčić, Jovana Smiljanić i Predrag Josović, dok su za tehniku, scenografiju i sve ostale prateće manifestacije bili zaduženi Vukman Rakočević i Miladin Jevremović.
Odlazak naših glumaca na ovu smotru pomogli su Turistička organizacija Kraljevo i restoran ,,Sunce".
A što se takmičarskog dela Festivala tiče, prema odluci festivalskog žirija, Omladinsko pozorište ,,Patos" iz Smedereva sveukupni je pobednik sa predstavom ,,Mali princ" Sent Egziperija, u adaptaciji i režiji Sunčice Milosavljević. Ova predstava je osvojila tri od ukupno šest nagrada. Nagradu za najbolju režiju dobila je Sunčica Milosavljević, za najbolju žensku ulogu nagrađena je Anđelka Vulić - za ulogu Malog Princa, dok je nagradu za najbolju epizodnu ulogu dobio Nikola Jovanović - za ulogu Biznismena.



NEŠTO KAO INTERVJU
Jelena, žena koja sve drži u svojim rukama

   • Objašnjavajući svoje viđenje amaterizma, Jelena kaže kako smatra da se reč “amater” iskvarila u profesionalnom svetu i da je amater zapravo postao profesionalac koji loše radi svoj posao

   Vođa Dramskog studija u Laktašima i organizator Međunarodnog festivala amaterskih pozorišta je Jelena Verić. Ona je, kako kaže za ,,Ibarske novosti”, svojevremeno diplomirala glumu i sada je apsolvent dramaturgije. Jelena je iz Novog Sada, a u Laktašima je, priznaje, zato što je za ovo mesto veže, naoko banalan razlog - poreklo njene majke. Ona je prvo studirala arhitekturu, a onda je odlučila da proba da upiše glumu. Probala je u Novom Sadu, ali se tamo nije upisala, a pošto je u Banjaluci klasu primao Petar Kralj, njoj je to bilo zanimljivo pa je došla tu, upisala se i tako je ostalo.

SUPER JE RADITI SA AMATERIMA
Festival čiji je Jelena idejni tvorac traje već dve godine, a Dramski studio, na čijem je ona čelu, četiri godine. Jelena je bila stipendista opštine Laktaši i taj dramski studio joj je, kako kaže, bio kao nekakav dug onima koji su je stipendirali. Predložila je direktorki da se pokrene dramski studio i ona je to prihvatila. Napravljena je audicija.
- U početku sam - priča Jelena - mislila da će tu uglavnom doći mlađa deca, ali sam posle bila baš srećna kada sam videla da su došli nešto stariji, sada već odrasli ljudi, i super je raditi sa njima.
Imam poverenje i punu podršku od direktorke Doma kulture i u svemu što ja smislim ona me podržava. Tako je bilo i sa predlogom za ovaj festival. Tražili smo pomoć od opštine, pa se pokazalo kako je i opština raspoložena da pomogne, i tako je sve ovo počelo. Prošle godine smo imali šest predstava, ove godine deset. Mislim da to može da se razvije u jedan zaista lep festival zato što je opština Laktaši mala i nije još dozrela za neke velike festivale profesionalnih pozorišta. Ali, lagano, preko amaterskog pozorišta, možda jednoga dana stigne i do toga. Stvarno mislim da ovo jednoga dana može da se razvije u jedan zaista dobar amaterski festival, jer ima potencijala. Opština nije siromašna, želi da ulaže u kulturne događaje, tako da zaista može sve to da se ostvari.
Objašnjavajući svoje viđenje amaterizma, Jelena kaže kako smatra da se reč ,,amater” iskvarila u profesionalnom svetu i da je amater zapravo postao profesionalac koji loše radi svoj posao.
- Mislim da je amater nešto lepo, neko ko za svoju dušu radi ono što voli i vrlo je lepo biti amater. Najlepše kod amatera je to što oni rade ono što vole i to ne rade za novac, već za svoju dušu.
Ljudi koji kod mene dolaze u Dramski studio gotovo po pravilu studiraju neke druge fakultete i svoju profesionalnu budućnost grade na nekim drugim mestima. To znači da većina njih nema profesionalnih ambicija da postanu profesionalni glumci. Oni to rade zato što im je zabavno, zato što vole, zato što u Laktašima nemaju baš mnogo prilika da se dobro provedu. Mogu da biraju između toga da sede po kafanama ili da se divno provedu, da neštio nauče. Zaista sam ponosna na njih zato što oni biraju ovo drugo, a ne kafane. Zato mislim da to može da opstane, jer ima mnogo amaterskih skupina koje rade neke druge poslove, ali ima ljudi koji i sa 40 i 50 godina dolaze u Dramski studio i rade predstave, za svoju dušu.

GOSTI IZ TRI DRŽAVE
- Na ovogodišnjem festivalu je bilo devet trupa, ali deset predstava, pošto smo mi ove godine imali dve premijere na festivalu. Gosti su došli iz Kraljeva, Novog Sada, Smedereva, Trebinja, Kozarske Dubice, Maribora, Banjaluke i Srpca. Festival je takmičarskog karaktera, a nagrade su diplome za prve tri predstave i neke sitne novčane nagrade koje su uglavnom simbolične - kaže Jelena, i dodaje:
- Za mene nema ništa lepše od toga kada čovek radi ono što voli i za to prima pare. Ja sam i ušla u ovaj svet amaterizma zato što mi se onaj drugi profesionalni prilično ogadio kada sam ušla u njega i videla šta se tamo radi.
Jelena je i reditelj svih predstava, profesionalno se bavi pisanjem, a ne glumom. Najnovije što je uradila je scenario za dokumentarno-igrani film, koji je pre mesec dana imao i premijeru u Banjaluci, a povodom smrti velikog Banjalučanina Ivana Franje Jukića.
- Ovogodišnji festival se lepo razvijao i mislim da će ukupni utisak na kraju biti dobar - kaže Jelena na kraju našeg razgovora, uz poziv da se iduće godine u isto vreme vidimo na istom mestu na ovom već tradicionalnom Međunarodnom festivalu alternativnih pozorišta Srbije, u disciplini u kojoj bar za sada i bar u Srbiji Kraljevo drži počasno prvo mesto sa predstavom ,,Živo blato”.



OBRAZOVANJE - ZAVRŠEN UPIS U SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Preostalo još mesta

   • Od 1.464 učenika, upisanih u bazu podataka opštine Kraljevo, kvalifikacioni ispit polagalo je - 1.247. Na testovima iz srpskog jezika i matematike palo samo 13 kraljevačkih svršenih osnovaca. Prvi upisni krug u srednje škole završen 6. jula. Drugi rok za preostala slobodna mesta završen juče. Istog dana obavljen je konačan raspored đaka po školama i obrazovnim profilima, a odmah zatim i upis. I posle ovog kruga još ima mesta u nekim školama, uglavnom proizvodnih zanimanja

   Konkurs za upis učenika u srednje škole opštine Kraljevo predvideo je 1.716 mesta za polaznike. Podaci pokazuju da su osnovnu školu na ovoj teritoriji završila 1.464 učenika. Istovremeno, u bazi podataka za opštinu Kraljevo evidentirano je 1.464 svršenih osnovaca.
Prema sada već konačnim podacima, testove iz maternjeg jezika i matematike polagalo je 1.247 maturanata - osnovaca. Neuspeh je iskazalo samo 13 kandidata, pa su oni morali da sačekaju drugi upisni rok. U neupisane učenike posle prvog roka ubrajali su se i učenici koji idu na lekarsku komisiju. Tokom prvog upisnog roka, želje je izrazio 1.371 učenik, dok 23 nisu nastavila školovanje. Da je sve oko kvalifikacionih ispita bilo dobro organizovano, dokaz je i neznatan broj prigovora učenika i roditelja na rezultate, odnosno bodovanje uspeha na testovima. Naime, Okružna konkursna komisija u Kraljevu dobila je samo četiri primedbe i odmah ih rešila. Kako saznajemo - tri kandidata su imala primedbe na ocenu za test iz srpskog jezika, a jedan na bodovanje znanja iz matematike. Rezultati kvalifikacionog ispita bili su konačni od ponedeljka, 25. juna, kako je i predviđeno ovogodišnjim konkursom.
Za drugi krug upisa u srednje škole procedura je bila nepromenjena. Novi rok važio je za učenike koji su u prvom krugu ostali neupisani (bilo ih je 13) i oni su mogli da konkurišu samo za preostala slobodna mesta. Svoje liste želja predali su u ponedeljak, 9. jula (popunilo ih je petoro). Svi koji su podneli listu želja posle drugog kruga su upisani u srednju školu. Konačan raspored primljenih učenika obavljen je juče, kada je i zvanično završen upis za srednjoškolce u narednu školsku godinu. Za vanredno školovanje u prvom razredu prijavilo se ukupno petoro učenika.
Ukoliko i posle ovoga roka neki ,,zakasneli” đak želi da nastavi školovanje, potrebno je da se obrati direktoru škole u kojoj su neka mesta i obrazovni profili ostali nepopunjeni.

VIŠAK MESTA ZA PROIZVODNA ZANIMANJA
I ovog upisnog roka ponovila se u kraljevačkoj opštini situacija iz prethodnih godina. Broj slobodnih mesta bio je veći od broja svršenih osnovaca i potencijalnih srednjošolaca, što je bilo dobro, jer je smanjilo tenziju učenika da bi mogli da ostanu bez mesta za buduće školovanje. U četiri od devet srednjih škola u Kraljevu, od juče (posle završenog i drugog kruga upisa) ostalo je nešto slobodnih mesta, a najviše za, takozvana, proizvodna zanimanja.
Informatička služba za praćenje upisa u Raškom okrugu od juče ima konačne podatke o završetku upisnih rokova i daje pregled slobodnih mesta posle drugog upisnog roka. Tako u Mašinsko-tehničkoj školi ,,14. oktobar” nedostaju za trogodišnji obrazovni profil: bravari (14), limari (14), autolimar i precizni mehaničar (po devet) i u oglednom odeljenju - operater mašinske obrade - 11. U Poljoprivredno-hemijskoj školi ,,Dr Đorđe Radić” ima slobodnih mesta za zanimanja (takođe trećeg stepena): cvećar - vrtlar (pet), sitoštampar (21) i za ogledno odeljenje - prerađivač mleka - dva. Istovremeno, Šumarska škola nije popunila sva mesta u dva ogledna odeljenja za stolare (10) i tapetare - dekoratere (13). U Gimnaziji su ostala nepopunjena dva mesta na društveno-jezičkom smeru. Najzad, u Mašinsko-tehničkoj školi ,,14. oktobar” - delatnost van sedišta u Ušću (OŠ ,,Milun Ivanović” - Ušće) za obrazovni profil zavarivača ostalo je 15 slobodnih mesta, a za buduće mašinbravare - 14.

U titulu utkane i dve Kraljevčanke

POČETAK BEZ POMPE

PVK Kraljevo - Goč (Vrnjačka Banja) 12:9 (3:1, 3:2, 3:2, 3:4)