Most položio testove opterećenja
Uslovi za bržu decentralizaciju vlasti
Vlada Srbije će i dalje pomagati Fabriku vagona
“Izgubljeno vreme treba da bude nadoknađeno”
Četiri značajna projekta
Zahtevi sadašnjih vlasnika kioska idu pred odbornike
Rehabilitovan Dušan Krstić, bivši predsednik opštine Kraljevo
Žega kad joj vreme nije
Put kroz Bosnu ponosnu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, vaterpolo

NOVI MOST STABILAN I IZGRAĐEN U SKLADU SA PROPISIMA - piše Slobodan Rajić
Položio testove opterećenja

   U četvrtak je obavljeno ispitivanje opterećenja novog mosta na Ibru. Stručnjaci instituta ,,Kirilo Savić” iz Beograda potvrdili su da je most stabilan i izgrađen u skladu sa propisima. Predstoje, tehnički prijem i radovi na prilaznim saobraćajnicama.
Planirano je da u oktobru most bude pušten za saobraćaj.
Izgradnjom ovog mosta saobraćaj će biti znatno rasterećen i izbegnut decenijski saobraćajni kolaps. Ako sve bude po planu, Kraljevčani će u oktobru moći da koriste novi most na Ibru.
Rekonstrukcija starog mosta planirana je na proleće naredne godine.

ODRŽANA 54. SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO
O novim banjskim centrima - posle studije opravdanosti

   • Odloženo prihvatanje ponude Rudarsko - geološkog fakulteta iz Beograda za izvođenje projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja područja Lopatnice, Kamenice i Kotlenika • Formiraće se poseban stručni tim za izradu prethodne studije opravdanosti pretvaranja ovih i drugih područja opštine u nove banjske centre

   Članovi Opštinskog veća u Kraljevu, na 54. sednici, održanoj u ponedeljak, 16. jula, doneli su odluku da najpre poseban stručni tim izradi kompletnu studiju opravdanosti o pretvaranju Lopatnice, Kamenice, Kotlenika (Sirča i Vitanovac) i drugih područja opštine u buduće banjske centre, pa da se tek onda pristupi svestranoj proceduri ispitivanja, rešavanja pravnog statusa, projektovanja i izgradnje ovih banjsko - lečilišnih i turističkih centara, odnosno eventualnim investicijama u njohovu izgradnju. Ovakva odluka je doneta povodom ponude Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda za izvođenje projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja popdručja Lopatnice, Kamenice i Kotlenika (Sirča i Vitanovac) za potrebe izrade elaborata i ostalih podloga neophodnih za pretvaranje u buduće banjske centre. Ponuda beogradskog Fakulteta, upućena je predsedniku opštine Kraljevo, po zakčučcima sa prezentacije već izrađene studije “Ocena podzemnih vodnih resursa i mogućnosti višenamenskog korišćenja na teritoriji opštine Kraljevo”, održane na sastanku 1. jula u Kraljevu. Sadrži predlog detaljnih istraživanja , analize uslova i mogućnosti korišćenja termomineralnih voda u balneološke svrhe i za formiranje novih banjskih centara u Kraljevačkoj opštini na pomenutim područjima, formulisanih u deset tačaka. Projekat ovog istraživanja bi trajao pet meseci, a ukupna cena iznosila sa PDV-om oko 1,9 miliona dinara, bez troškova smeštaja ekipe istraživača na terenu i izrade hemijskih analiza.
Članovima “opštinske vlade” povodom ove ponude predočena su mišljenja Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave Kraljevo i Direkcije za planiranje i izgradnju “Kraljevo”. Prema njima i obrazloženjima datim na samoj sednici, pre ovih konkretnih hidrogeoloških istraživanja trebalo bbi najpre da bude doneta odluka od organa vlasti (opština, Republika) o opravdanosti pretvaranja navedenih područja u banjske centre, pogotovo što ni Mataruška i Bogutovačka Banja još nisu dobile zakonski status banja i klimatskih lečilišta. Takvu prethodnu kompletnu studiju opravdanosti, kako je predložila Direkcije “Kraljevo”, treba da uradi poseban stručni tim adekvatnih profesionalnih profila koji bi formirao predsednik opštine, a razmatralo Opštinsko veće i Skupština opštine, dok bi ponuda, odnosno projekat Geološko-rudarskog fakulteta mogao eventualno da predstavlja deo takve studije. Osim toga, kako je istaknuto, ponudom nije data potpuna cena istražnih radova jer su oni daleko skuplji i za njih Programom uređivanja građevinskog zemljišta i budžetom opštine takva sredstva za ovu namenu nisu predviđena, kao i za kasniju izradu skupih elaborata, projetne, tenderske i druge dokumentacije i potpunu proceduru pretvaranja ovih područja u banjske centre.
   Zbog toga je, posle rasprave u kojoj niko nije osporio značaj izgradnje novih banjskih centara u opštini Kraljevo, Opštinsko veće prihvatilo pomenuti predlog Direkcije “Kraljevo” o izradi prethodne studije opravdanosti od strane formiranog stručnog tima. Drugim rečima, pretvaranje za sada tzv. “divljih banja” u Lopatnici, Siči, Vitanovcu, Kamenici i na drugim lokacijama moraće da sačeka kompletno stručno sagledavanje i donošenje konkretnih odluka najviših organa opštinske vlasti, a tek zatim da se pristupi praktičnim investicionim i drugim potezima koji podrazumevaju i primenu za to predviđene procedure i planirana sredstva iz raznih izvora.
   Opštinsko veće je razmotrilo i više drugih važnih pitanja iz svoje nadležnosti o kojima detaljnije izveštavamo u ovom broju Ibarskih novosti.

VODA ZA PIĆE U APRILU I MAJU - ISPRAVNA
   Članovi Opštinskog veća usvojili su izveštaj Zavoda za javno zdravlje Kraljevo po kojem je voda u kraljevačkom gradskom vodovodu tokom aprila i maja ove godine, na osnovu izvršenih redovnih merenja, bila fizičko-hemijski i bakteriološki ispravna za piće. Takođe, Kraljevčani su tokom ova dva meseca, prema izvršenjnim merenjima sumperdioksida, čađi i taložnih materija, udisali relativno čist vazduh, jer utvrđene vrednosti nisu prelazile donje granice imisije tih materija u naseljima na području opštine.

RIGOROZNA KONTROLA NENAMENSKOG TROŠENJA VODE ZA PIĆE
Novčane kazne i isključenja sa sistema vodovoda

   • U proteklom periodu zbog nenamenskom korišćenja vode za piće kažnjeno 67 lica i sa sistema vodovoda isključeno 26 korisnika • Kontrola koja daje delimične rezultate se nastavlja jer meteorolozi najavljuju i dalje tropske vrućine

   Posle javne zabrane nenamenskog korišćenja iz gradskog vodovoda Odeljenje za inspekcijske poslove kaznilo je 67 lica, a sa sistema gradskog vodovoda isključeno je 26 korisnika, uglavnom fizičkih lica.
   Odeljenje za inspekcijske poslove Opštinske uprave u Kraljevu zbog velike potrošnje vode u vreme tropskih vrućina, zbog čega su viši delovi Kraljeva ostajali bez vode, pre više od dve sedmice proglasilo je javnu zabranu putem informativnih medija nenamenskog korišćenja vode iz gradskog vodovoda. Komunalna inspekcija i ekipe “Vodovoda” preduzele su pojačan nadzor, a prekršioci ove zabranesu rigorozno kažnjavani na licu mesta.
- Najveći broj prekršilaca bila su fizička lica tako što je voda korišćenja za polivanje bašti, dvorišta, pranje vozila itd. Čak smo imali tu situaciju, konkretno , da su vlasnici prali autobuse i kamione, bez registrovane delatnosti!? Znači nisu u pitanju registrovane radnje i perionice. Takođe smo imali među prekršiocima i dva preduzetnika i jedno pravno lice - kaže Jasminka Jovanović, šef Odseka za Imovinsko-pravne i komunalne delatnosti.
Po njenim rečima, voda za piće se tretira kao životna namirnica, dobro koje je od posebnog značaja. Iako smo zemlja bogata vodnim resursima, to ne znači da vodu treba nenamenski da koristimo, upozoravaju u inspekciji.
- Ljudi koji se bave u manjem ili većem obimu poljoprivrednom proizvodnjom, znači gajenjem povrća ili voća u baštama ili voćnjacima i iznose te proizvode na pijacu spadaju u agrarni sistem proizvodnje. To znači da oni moraju da ulože neka sredstva i da obezbede način zalivanja tih površina u vreme suše tehničkim vodama, a ne vodom za piće - objašnjava Jasminka Jovanović.
   U kraljevačkom “Vodovodu” kažu da zbog velike potrošnje u ovim sparnim danima nije bilo dovoljno vode u sistemu. U špicevima potrošnja vode se kretala i do 400 litara u sekundi što je, po evropskim normama, predviđeno za grad od 200.000 stanovnika. U ovom periodu zbog toga su popjedini delovi grada, kao što su Higijenski zavod, Grdnička kosa i deo Ribnice prema Mošinom gaju ostajali su bez vode ili je pritisak u cevima bio jako slab.
- Nestašice su bile zbog nenamenske potroše, mada ja mislim da su i ljudi malo shvatili težinu situacije i da polako i oni ulaze u te normalne tokove potrošnje i da neće više koristiti nenamenski vodu kao do sada. Baš skoro jedan inspektor mi kaže da su bili u Ribnici i vršili kontrolu i da je tamo već u jednom delu smanjena nenamenska potrošnja - ističe Ranko Đekić, tehnički direktor “Vodovoda”.
   Zabrana nenamenskog korišćenja vode iz gradskog vodovoda je, inače, uvek na snazi i doneta je na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima i opštinske Odluke o vodovodu i kanalizaciji.
   Predviđene kazne za fizička lica su 5.000 dinara, za preduzetnike od 5.000 do 20.000, za pravna lica od 5.000 do 25.000 dinara.

KAKAV JE ZNAČAJ DONOŠENJA ZAKONA O POTVRĐIVANJU EVROPSKE POVELJE O LOKALNOJ SAMOUPRAVI - piše Slobodan Rajić
Uslovi za bržu decentralizaciju vlasti

   Na poslednjem zasedanju Narodne Skupštine republike Srbije pored ostalog usvojen je Zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
“Republika Srbija je preuzela šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope početkom maja ove godine, pri čemu je oblast oblast lokalne samouprave ugrađena u četiri najvažnija prioriteta stalnog predsedavanja”, istakao je Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, obrazlažući predlog Zakona. Po njegovim rečima, jedna od ponovljenih obaveza Srbije je prethodno potvrđivanje ili ratifikacija Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Tu obavezu smo kao Srbija i Crna Gora preuzeli još 3. aprila 2003. godine kada smo učli u članstvo Saveta Evrope i obaveza je bila da u roku od dve godine izvršimo ratifikaciju ove Povelje. Zbog problema u funkcionisanju tadašnje Državne zajednice SCG, ova ratifikacija nije izvvršena, pa je to urađeno na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije. Inače, sama Evropska povelja o lokalnoj samoupravi usvojena je u Strazburu još 1985. a stupila na snagu 1988. godine. Ovaj dokument od 46 članica Saveta Evrope prihvatle su 42, a samo četiri, među kojima i naša zemlja, još je nisu bile ratifikovale.
Povelja polazi od principa da su lokalne vlasti jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema, odnosno od principa da se pravo građana da obavlja javne poslove najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivo. Principi sadržani u Povelji nisu osmišljeni tako da ograničavaju slobodu zemalja potpisnica koje teže da izgrađuju još efikasniju i napredniju lokalnu samoupravu, već podrazumevaju standarde koji treba da se obavezno ispoštuju kao prihvatljivi minimum za poimanje lokalne samouprave u krugu država članica Saveta Evrope. U pitanju su, dakle, standardi ispod kojih nijedna država članica SA ne bi smela da ide u poimanju i organizaciji lokalne samouprave.
Prema odredbama Evropske povelje, sve države potpisnice prihvatile su obavezu potpisivanja i ratifikacije ovog dokumenta, odnosno da nakon njegovog stupanja na snagu usklade svoje zakonodavstvo sa odredbama Povelje. Prema članu 12. Povelje, svaka država ugovornica saglasna da se smatra obaveznom da prihvati odredbe najmanje dvadeset stavova sadržanim u članovima od 2. do 11. Povelje. Pitanja koja se uređuju Poveljom su ustavni i pravni osnov lokalne samouprave, koncepta i obima lokalne samouprave, uslova vršenja ovlašćenja na lokalnom nivou, finansijskih sredstava lokalne samouprave, organa lokalne vlasti, prava organa vlasti na udruživanje i pravne zaštite organa lokalne samouprave.
Ustav Srbije, Zakon o lokalnoj samoupravi i ostali propisi koji uređuju ovu oblast potpuno su usklađeni u ovoj oblasti sa sa konvencijom i standardima Saveta Evrope i drugih evropskih organizacija, odnosno standardima predviđenih Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Oni su formalno-pravno i zakonski već ispunjeni i dobrim delom primenjeni u praksi. U tom smislu, članom 3. usvojenog novousvojenog Zakona o ratifikaciji predviđeno je da se prilikom predaje ratifikacionog dokumenta Republika Srbija daje izjavu u kojoj naglašava da u skladu sa članom 12. Evropske povelje smatra sebe obaveznom da prihvati sve obavezne odredbe i stavove koje smo kao zemlja već ugradili u naše najviše pravne akte i njih ima ukupno 24. Drugim rečima, Srbija je ispunila sve zakonske obaveze koje proističu nakon ratifikacije Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Sa formalno-pravne strane, dakle, i pre ove ratifikacije sistem lokalne samouprave u Srbiji je zakonski postavljen po svim standardima zemalja Saveta Evrope, ali, zbog pojedinih nedostataka u praksi primene donetih propisa, pre svega u Zakonu o lokalnoj samoupravi taj sistem se mora unapređivati. Naime, neophodno je da se nastavi proces decentralizacije vlasti i da se lokalnoj samoupravi ubuduće neprikosnoveno poveri što više poslova i izvora sredstava kako bi one mogle još brže i dinamičnije, ali ravnomernije da se razvijaju i ostvaruju bolje rezultate za građane na svojoj teritoriji. Uostalom ratifikacija Evropske povelje sada nas i formalno-pravno obavezuje da unapređujemo i jačamo lokalnu samoupravu u skladu sa evropskim standardima. Ta obaveza, međutim, ne proističe samo iz ratifikacije Povelje, već i iz novog Ustava Republike Srbije sa kojim se Zakon o lokalnoj samoupravi mora uskladiti, kao i predstojećih lokalnih izbora koji podrazumevaju i donošenje novog Zakona o lokalnim izborima. Donošenje ovih zakona, kako je najavio ministar Marković, očekuje se polovinom oktobra i to posle javne rasprave u kojoj će, ne samo stručnjaci, već i građani moći da kažu svoje miljenje i predlože načine za dalju decentralizaciju vlasti i jačanje lokalne samouprave.

SAVETI LEKARA - KAKO PREDANITI NA PLUS ČETRDESET STEPENI
U hladu je spas

   Visoke temperature, osim problema kod hroničnih bolesnika, deluju i na opadanje pažnje, koncentraciju i toleranciju. Sve to utiče na promenu ponašanja, raspoloženja i izaziva razna afektivna stanja.
   Doktorka Svetlana Lešević, iz kraljevačke službe hitne pomoći, upozorava građane, da bez preke potrebe ne izlaze iz kuća i stanova od 10 do 17 časova. A ako već moraju da izađu da se zaštite kapama i naočarima za sunce pri ovakvim temperaturama. Što više vremena treba provoditi u klimatizovanim prostorijama, uzimati što više tečnosti i jesti laku hranu. Potrebno je piti od osam do deset čaša tečnosti na dan, kao i da je najbolje da to bude obična, negazirana i umereno hladna voda, mleko ili voćni sokovi.
   Preporučuje se izbegavanje kofeinskih napitka i alkoholnih pića, jer deluju kao diuretici, odnosno uslovljavaju dodatni gubitak tečnosti iz organizma.
Odeća za ove dane, treba da bude od prirodnih materijala, a obuća otvorena.
   Prema rečima doktorke Lešević, Kraljevčani koji nisu hronični bolesnici, najviše problema imaju u saobraćaju, zabeleženi su padovi sa gradilišta, a česte su i stomačne tegobe zbog nepravilnog rukovanja hranom.

SKRATITI RADNO VREME
   Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od premijera Vojislava Koštunice da vlada hitno, zbog ekstremno visokih temperatura, donese odluke o skraćenju i preraspodeli radnog vremena i oslobađanju od radne obaveze bolesnih, invalida, trudnica, majki sa malom decom, kako bi se zaštitilo zdravlje zaposlenih i ostalih građana.
   SSSS je zamolio Koštunicu da predloži parlamentu da što hitnije donese zakon o elementarnim nepogodama.

KAKO REŠITI PROBLEM STACIONARNOG SAOBRAĆAJA U KRALJEVU
Novi parking prostor - posle predloga stručnjaka

   • Opštinsko veće donelo odluku da predsednik optine formira komisiju koja će da predloži uslove i način celovitog rešavanja problema stacionarnog saobraćaja, odnosno parkirališta u Kraljevu • Rešavanje problema parking prostora ima prioritet zbog saobraćajnog haosa u gradu i ugrožene bezbednosti, posebno pešaka

   Na predlog dr Miloša Babića, predsednika opštine, Opštinsko veće u Kraljevu na poslednjoj sednici razmatralo je način rešavanja problema stacionarnog saobraćaja u Kraljevu, posebno izgradnje novog parking prostora, i s tim u vezi donelo odluku da se formira komisija koja će da predloži i sprovede tender za rešavanje ovog dugogodišnjeg velikog problema “kraljevskog grada”.
   Naime, kako je u Babićevom obrazloženju i raspravi istaknuto, Kraljevo je jedan od gradova u Srbiji koji, iz raznoraznih razloga, ima možda i najveće saobraćajne probleme. U saobraćaju vlada puotpuni haos, a posebno su, pritom, izraženi problemi nedostatka parking prostora zbog čega su ulice i trotoari, ne samo u centru grada, totalno zakrčeni automobilima. To ugrožava, kako je rečeno, bezbednost i samih vozača i putnika, a još više pešaka koji su prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju i da se provlače kroz “lavirinte” propisno ili nepropisno parkiranih automobila. Problem je do sada pokušavao da se reši, kako se to kaže, “u hodu”, parcijalnim rešenjima (poput uvođenja, pa ukidanja “pauka” i naplate parkiranja), a nikada celovitim sagledavanjem, iznalaženjem kompletnog i dugoročnog rešenja i njegovom postepenom realizacijom.
   Kako je u raspravi istakao Branko Ljubojević, član Opštinskog veća, “problem je u nama” i nesposobnosti nadležnih institucija (opština, JP, Direkcija...) da se saobraćajni a tim i parking haos celovito i trajnije reši. On je, kako je naglasio, još pre pet godina predlagao predložio izradu celovite studije za saobraćaj u Kraljevu (bilo je čak i ponuda instituta iz Beograda i Novog Sada), a na njegov predlog, problemi parkiranja bar delimično su ublaženi izgradnjom parking prostora kod Doma tehnike i Autobuske stanice i rekonstrukcijom Industrijske ulice. Zbog toga je predložio da se više ne čeka, već da se grade što pre jedan po jedan parking prostor.
   Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju “Kraljevo”, rekao je da je ova Direkcija narednim Generalnim planom Kraljeva predvidela izgradnju parking prostora, a uradila je i idejne planove za parking iza zgrade opštine, između ulica Četvrti kraljevački bataljon i Cara Lazara, Miloša Velikog i Hajduk Veljkove i Četvrti kraljevački bataljon i Olge Jovičić Rite. Međutim, pošto Direkcija nema stručnjake za oblast saobraćajnog planiranja, neophodno je tenderom i izborom najpovoljnijeg ponuđača obezbediti izradu studije kompletnog rešenja problema parkiranja u Kraljevu koja bi bila ugrađena u generalni urbanistički plan i po kojoj bi se zatim gradilo. Po Spasojevićevim rečima, za izradu studije od strane specijalizovane institucije van Kraljeva u trenutno planiranom budžetu trenutno nema sredstava.
   Svi su se složili da je ovaj posao hitan i da ne trpi odlaganje, ali se u raspravi pojavila dilema o tome da li ponuđač sa tendera za izradu studije može kasnije da bude i investitor i upozorenje stručnih službi Opštinske uprave da taj postupak treba razdvojiti. Navedeno je takođe i da Komisija za planove SO Kraljevo nije dala pozitivno mišljenje za izgradnju parkinga iza zgrade opštine, kao i iskustva Beograda gde je gradska vlast suinvestitor sa ponuđačem za izgradnju podzemno-nadzemnih parkinga.
   Posle svih ocena i dilema, zbog toga što je jedinstven zaključak za problem parkinga i saobraćajnog haosa ima prioritet, doneta je navedena odluka da predsednik opštine dr Miloš Babić što pre formira tendersku komisiju za, kako je formulisano ”iznalaženje načina rešavanja problema stacionarnog saobraćaja u Kraljevu”.

RADNA POSETA MINISTRA ZA INFRASTRUKTURU VELIMIRA ILIĆA KRALJEVU
Vlada Srbije će i dalje pomagati Fabriku vagona

   • “Nama je cilj da Kraljevo zaposli nove ljude i Vlada i Železnice Srbije će u svemu izaći u susret Fabrici vagona” - izjavio ministar Ilić • U planu osnivanje zajedničkog opitnog centru u Kraljevu za ispitivanje novih vagona za potrebe Evrope, a Fabrika vagona za to dobija jedan vagon iz “Plavog voza” i sredstva iz međunarodnog kredita za razvoj srpskih železnica

   Krajem prošle sedmice Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije, bio je u radnoj poseti Kraljevu. Centralni događaj ovog ministrovog boravka u Kraljevu bila je njegova poseta kraljevačkoj Fabrici vagona gde su, posle radnog sastanka sa menadžmentom i predstavnicima vlasnika ove Fabrike, kao i sa predstavnicima lokalne samouprave, na konferenciji za novinare saopšteni rezultati ovih razgovora. Tom prilikom ministar Ilić pored ostalog izjavio da će Vlada Republike Srbije na sve moguće načine pomagati Fabrika u njenom danjem poslovanju i razvoju.
   Kako je saopšteno, Srbija je nedavno dobila razvojni kredit od 140 miliona evra za izradu voznih sredstava i poboljšanje stanja infrastrukture na železnici Srbije. U ovom velikom poslu značajno mesto treba da nađe i kraljevačka Fabrika vagona za šta, kako je istakao ministar Ilić, on lično “lobirati u republičkoj Vladi i u budućim razgovorima sa predstavnicima Evropske investicione banke”.
   - Nama je cilj da Kraljevo radi, da zaposli nove ljude. Čujem da ste ovde u Fabrici vagona zaposlili 240 novih radnika, da ćete još zapošljavati i da uvodite drugu smenu i nikakvih problema nema. Vlada republike Srbije, Minstarstvo za infrastrukturu i Železnice Srbije će izaći u susret Fabrici vagona. Sve što vam treba, dobićete - izjavio je ministar Velimir Ilić.
   Tako će zbog predstojećeg velikog izvoznog posla za nemačke železnice Fabrike vagona dobiti jedan vagon iz garniture čuvenog “Plavog voza”, kako bi u Kraljevu mogla da se obavljaju neophodna ispitivanja koja se trenutno, silom prilika, rade u Češkoj. Zanimljivo je da su krajem osadesetih godina prošlog veka u Fabrici vagona u Kraljevu rađena takva sipitivanja za vagone tadašnje Čehoslovačke.
   - Sada nam je cilj da napravimo praktično zajednički opitni centar Železnica Srbije, Fabrike Vagona i Mašinskog fakulteta u Kraljevu i ćemo to napraviti. Siguran sam daćemo dobiti i akreditaciju za tri meseca dokle to traje i siguran sam da ćemo naći zajednički jezik i za novi vagon, kao što smo ga danas našli u startu, tako da ćemo mi imati potpuno definisan svoj opitni centar, naravno verifikovan od svih železnica Evrope - istakao je Boško Slavković, generalni direktor Fabrike vagona.
   Ministar Velimir Ilić je apelovao i na sva javna preduzeća da otpišu dosadašnja dugovanja Fabrike vagona, jer Vlada Srbije, kako je rekao, na svoj način već pomaže sva ta javna preduzeća.
   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić je najavio da će i kraljevačka lokalna samouprava na sve moguće načine pomoći poslovanje i razvoj Fabrike vagona, što će biti u interesu svih, od radnika ovog preduzeća, do građana opštine Kraljevo.
   Tokom radnog boravka u Kraljevu ministar Velimir Ilić je posetio i manastir Žiču i hram Svetog save u Kraljevu gde se posebno upoznao sa tekućim ivesticijama na ovim verskim objektima.

REŠAVANJE SVOJINSKOG STATUSA OBJEKATA AD “SRBIJA” U KRALJEVU
“Turistički dom” u Studenici uskoro u opštinskom vlasništvu?

   Prema izveštaju o radu kraljevačkog Opštinskog javnog pravobranilaštva (OJP) koji je nedavno usvojila Skupština opštine, veći broj ugostiteljskih objekata AD ”Srbija” sudskim putem vraćen je u državno vlasništvo, ili, kako se to pravničkim jezikom kaže u državinu opštine Kraljevo. Među njima su kafane “London” i “Jugoslavija” u Omladinskoj ulici koje su od opštine izdate zakupcima na periode od osam odnosno pet godina, po mesečnoj ceni od 1200 i 1250 eura. Takođe i kafana “Zelengora” u Dositejevoj ulici koja je početkom marta data na korišćenje Društvu pčelara Kraljevo bez naknade, na period od pet godina, kao i restoran “Šumadija” u Ulici oktobarskih žrtava koji je nakon otkaza zakupca (“Lepi Boro”) ispražnjen i trenutno se ne koristi.
Sa ovom informacijom upoznato je Opštinsko veće Kraljevo koje je na sednici, održanoj prošlog ponedeljka, najviše raspravljalo o daljoj sudbini Turističkog doma u Studenici, a delom i restorana “Pariz” u Kraljevu. Naime, prema informaciji OJP, Turistički dom u Studenici je dograđen u odnosu na period kada ga je opština Kraljevo dala tada drštvenom preduzeću “Srbija” na korišćenje. S obzirom da se radi o suvlasničkom odnosu opštine Kraljevo i AD “Srbija” nad ovim objektom, i pored presude Opštinskog suda u Kraljevu da i ovaj objekat isprazni i preda u državinu opštini Kraljevo, angažovan je veštak građevinske struke Dragan Pecović da proceni građevinsku vrednost investicija koje je u objekat uložila DP odnosno AD “Srbija”.Veštak je svojim nalazom utvrdio da je građevinska vrednost svih izvedenih investicionih radova od 1979. godine na dogradnji Turističkog doma (tada hotela “Izlet”) kojom je objekat proširen sa 39 na 62 postelje sa kupatilima i centralnim grejanjem od strane preduzeća “Srbija” 6.937.938 dinara. Po mišljenju veštaka, ovaj iznos bi opština Kraljevo trebala da plati preduzeću AD “Srbija” kako bi ušla u državinu objekta u Studenici.
   U raspravi na sednici “opštinske vlade” jedinstveno mišljenje bilo je da bi za opštinu “Kraljevo” najbolje rešenje bilo da tzv. “prebijanjem dugova” (za ulaganja u adaptaciju i neplaćene komunalne naknade) doplati preostali deo AD “Srbija” za izvršenu dogradlju i da otkupi ovaj Turistički dom u celini za potrebe razvoja turizma i druge namene, po istom sistemu kako je to urađeno i sa hotelom “Dobre vode” na Goču. Zbog toga je zaključeno da, umesto vođenja daljeg sudskog spora, predstavnici opštine obave reagovore sa predstavnicima AD “Srbija” o nekoj vrsti međusobnog poravnanja po pitanju svih dugovanja i da se, zavisno od rezultata pregovora i dogovora, iznađe najbolje rešenje sa čime će biti ponovo upoznato Opštinsko veće radi daljeg postupanja.

HOTEL “TURIST” POD SPOROM
Na sednici Opštinskog veća postavljeno je pitanje dalje sudbine, posebno rekonstrukcije hotela “Turist” u Kraljevu. Opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić je tim povodom informisao članove “opštinske vlade” da “opština nije učestvovala u započetoj rekonstrukciji ovog hotela već samo novi prvobitni vlasnik” (PP “Građevinar”), kao i da je “taj objekat i dalje pod sudskim sporom i da je određen zaštitnik kapitala do ponovne privatizacije jer je prvobitna poništena”.

PRIMOPREDAJA RESTORANA “PARIZ”
Kako se navodi u informaciji OJP Kraljevo, restoran “Pariz” u kojem je trenutno smeštena Uprava AD “Srbija” takođe je više puta tražen da se preda u državinu opštini Kraljevo. Nekoliko puta je bila zakazivana i primopredaja, ali su predstavnici AD “Srbija” to stalno odlagali. Predsednik opštine je, u međuvremenu, 14. maja OJP dostavio dopis kojim je tražio odlaganje postupka primopredaje restorana “Pariza” iz razloga što je protiv presude Okružnog suda u Kraljevu uložena revizija Vrhovnom sudu Srbije, kao i da bi trebalo sačekati skoro donošenje Zakona o restituciji (denacionalizaciji). OJP je posle toga zatražilo podatke o tome da li restoran “Pariz” ima bivše vlasnike na koje bi se odnosio navedeni Zakon i od Službe za katastar nepokretnosti dobilo izveštaj da se ovaj objekat 1936. godine vodio na ime “Kraljevačko akcionarsko društvo” kojim je kasnije raspolagala opština Kraljevo, sve do 1979. godine kada ga je predala na korišćenje DP “Srbija” bez naknade. Iz ovog izveštaja Katastra, kao i podataka Istorijskog arhiva Kraljvo, koji su, kako je istakla Mila Šćepović, opštinski javni pravobranilac, proizilazi da donošenje zakona o restituciji ne bi moglo da se odnosi na restoran “Pariz” u Kraljevu i o tome je obavešten predsednik opštine. Mila Šćepović je na sednici predložila i opštinskom menadžeru Zvonku Tufegdžiću da “razmišlja koja bi funkcija restorana “Pariz”, pošto će biti opštinsko vlasništvo, mogla da bude, da li da se pretvori u neku vrstu opštinske-gradske kuće ili nešto drugo”.

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI:,,HUMANOST NA DELU - MIŠA BOŽOVIĆ”
U znak sećanja na velikog humanistu

   U akciji dobrovoljnog davalaštva krvi, organizovanoj na Petrovdan. pored lazačke crkve, prikupljeno je dvadeset i šest jedinica krvi namenjenih našoj bolnici.
Ideja da se na Petrovdan, kada se u porti crkve okupi veliki broj meštana Lasca i okolnih sela da na primeran način obeleži ovu svetkovinu, potekla je od Miša Božovića, meštanina Lasca i velikog humaniste. Nažalost, pre šest meseci, Miša je iznenada preminuo. Ali,to je bio razlog više da se ispoštuju i sačuvaju sećanja na njegov lik i delo. I zato su meštani prihvatili da ova humanitarna akcija bude tradicionalna.
   Crveni krst Kraljevo je na autetntičan način organizovao ovu akciju pod šatorima i na poljskim krevetima uz prisustvo profesionlane i nadasve ljubazne ekipe Transfuzije krvi.
   Zorica Aleksić, sekretar Osnovne organizacije Crvenog krsta Lazac je sa aktivistima pružila maksimalnu pomoć u realizaciji ove akcije, a veliku podršku je takođe dao predsednik Mesne zajednice Milan Ilić i Fudbalski klub “Lazac”.
   Pored meštana Lasca, krv su dali i predstavnici društava dobrovoljnih davalaca krvi iz Kraljeva, a pojavio se i Dragan Pavlović, višestruki dobrovoljni davalac krvi iz Obrve, koji je izrazio želju da se i u Obrvi organizuje jedna ovakva akcija u jesenjim mesecima.
   Predsednik Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi Crvenog krsta Kraljevo, Milomir Marković, je prvi dao krv na ovoj akciji i time ukazao na gest preduzeća “BOMEX EXPORT IMPORT” iz Beograda, koje je predviđena sredstva biznis planom za obeležavanje petnaest godina postojanja, preusmerilo Društvu dobrovoljnih davalaca krvi “Magnohrom” kao doprinos poboljšanju dobrovoljnog davalaštva krvi.Nadajmo se da će takvih primera biti što više. A akcija dobrovoljnog davalaštva krvi ,,HUMANOST NA DELU-MIŠA BOŽOVIĆ”, na osnovu ove prve akcije sigurno će postati tradicionalna.

PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO DR MILOŠ BABIĆ O NEUSVOJENIM SKUPŠTINSKIM ODLUKAMA I PRIORITETNIM INVESTICIJAMA
“Izgubljeno vreme treba da bude nadoknađeno”

   Na 26. sednici Skupštine opštine Kraljevo bilo je sedam predloga za dopunu dnevnog reda i nijedan nije prihvaćen. Za razliku od šest predloga za dopunu odbornika Srpske radikalne stranke, neusvajanje predloga za dopunu dnevnog reda koji je podneo odbornik Milan Šekularac (Nova Srbija), a koji se odnosio na nastavak započetog postupka izgradnje nove sportske hale u Kraljevu, izazvao je kasnije burna reagovanja.
Naime, odbornik Šekularac, pred početak sednice, podneo je predlog da se u dnevni red uvrsti ,,Predlog Rešenja o pribavljanju svojine izgradnjom sportsko-rekreativnog i poslovnog centra na lokaciji ,,Stari Jasen”, ali taj predlog nije izglasan jer nije dobio potrebnu većinu (24 glasa ,,za”, jedan ,,protiv” i 39 ,,uzdržanih”). S obzirom na to da se po Poslovniku o radu Skupštine o predlozima za izmene i dopune dnevnog reda ne vodi rasprava, ona je ipak vođena tokom razmatranja ostalih tačaka usvojenog dnevnog reda.
Inače, u obrazloženju svog predloga, Milan Šekularac je naveo da je Skupština opštine na prethodnoj sednici, održanoj krajem maja, donela odluku kojom je ovlastila predsednika opštine Kraljevo da pokrene postupak javnog oglašavanja za izbor poslovnog partnera za izgradnju na lokaciji ,,Stari Jasen”. Na osnovu pribavljenog pozitivnog mišljenja republičkog Ministarstva za finansije, a u skladu sa navedenom skupštinskom odlukom, 13. juna u listu ,,Politika” objavljen je javni oglas za izbor poslovnog partnera i sklapanje ugovora o poslovnoj saradnji radi izgradnje sportsko-rekreativnog i poslovnog centra na lokaciji ,,Stari Jasen”. Predsedik opštine je rešenjem 26. juna obrazovao Komisiju za izbor poslovnog partnera po objavljenom oglasu, koja je sprovela postupak otvaranja i sagledavanja dve prispele ponude. Na osnovu sprovedenog postupka Komisija je predsedniku opštine Kraljevo podnela predlog da za poslovnog partnera izabere preduzeće ,,ELITE PLUS”d.o.o. iz Zemuna, sa obrazloženjem da je ,,ponuda ovog ponuđača ekonomski povoljnija i usklađenija sa razvojnim principima opštine Kraljevo”. U vezi sa ponudom drugog učesnika na oglasu, preduzeća ,,DABI” d.o.o. Kruševac, Komisija je dala mišljenje da ta ponuda ,,ne sadrži predlog koncepta razvoja lokacije ,,Stari Jasen”, kao i da ovo preduzeće do sada nije izvodilo radove na objektima ove vrste, te se ovo javljanje na javni oglas ne može smatrati odgovarajućim i ne može se prihvatiti”. U daljem postupku, a na osnovu zakonskih propisa i planskih akata opštine Kraljevo, predlaže se da se u dnevni red uvrsti kao tačka navedeni predlog Rešenja - kaže se u obrazloženju.
Predloženim rešenjem, inače, najpre se predviđa da se pribavi svojina izgradnjom sportsko-rekreativnog i poslovnog centra na lokaciji ,,Stari Jasen” na tri katastarske parcele u KO (katastarskoj opštini) Kraljevo i to prve faze, u skladu sa važećim planskim aktom kojim je predviđena javna namena navedenog zemljišta za sport i rekreaciju. Zatim se ovlašćuje predsednik opštine Kraljevo da zaključi ugovor o poslovnoj saradnji na ovom projektu sa preduzećem ,,ELITE PLUS” kao najpovoljnijim ponuđačem po objavljenom javnom oglasu i da predsednik opštine na prvoj narednoj sednici upozna Skupštinu opštine Kraljevo sa ugovorom i drugim pravnim poslovima kojim se uređuju međusobni odnosi vezani za izgradnju sportsko-rekreativnog i poslovnog centra.
Raspravu o ovoj temi započeo je Srđan Spasojević, šef OG Nova Srbija, i samostalni odbornici Složno za Kraljevo, konstatacijom da će mnogi koji nisu glasali za ovu dopunu dnevnog reda morati da objasne mladim Kraljevčanima, pre svega sjajnim kraljevačkim sportistima, kao što su Vlade Divac, Duci Simonović i drugi, zašto nisu podržali izgradnju nove hale sportova!? Vojislav Janićijević, šef OG Slobodni radikali, istakao je da je odbornik opozicije, ali da kao dugogodišnji sportista i sportski radnik ne može da razume stav odbornika koji nisu podržali predlog u vezi sa izgradnjom sportske hale, da je to velika sramota i da će on, kao i u ovom slučaju, uvek glasati za sve što je korisno za Kraljevo. Odbornik Radoš Jovanović, međutim, rekao je pored ostalog da nema ništa protiv i da se i OG SPS-a zalaže za izgradnju nove sportske hale, ali da je protiv toga što je ovaj predlog za dopunu dnevnog reda došao deset minuta pre početka sednice, da niko nije objasnio šta će prvo da se gradi i kako će se rešiti imovinsko-pravni odnosi, jer je na predmetnoj lokaciji porodica Živković vlasnik četiri hektara zemlje i da su zbog svega toga odbornici SPS-a bili uzdržani. Pojedini odbornici su tokom rasprave tvrdili i da preduzeće iz Zemuna nema dokazane reference za izgradlju ovakvog sportskog centra.
Predsednik opštine dr Miloš Babić oštro je reagovao na ovakve primedbe i obrazloženja, istakavši da je predlog za dopunu dnevnog reda kasno dostavljen ,,zbog vremenskog tesnaca, jer nije bilo mogućnosti da se uvrsti u predlog dnevnog reda uz poziv”.
- I pored toga, niko nije mogao da pretpostavi da će povodom ovog predloga 39 odbornika biti uzdržano i jedan glasati protiv? Svako zaslužuje ono što dobije. Posle ovakvog glasanja i posle svega što sam čuo, ne mogu da verujem da volite ovaj grad, da volite Kraljevo. U to me nećete više ubediti - zaključio je dr Babić.
Na kraju dvodnevnog zasedanja, predsednik Skupštine opštine Dejan Milović pročitao je pismo koje su njemu i predsedniku opštine naslovili i svim odbornicima uputili dvadesetak sportskih klubova u Kraljevu koji izražavaju razočaranje dešavanjima na sednici u vezi sa izgradnjom sportske hale i upućuju molbu da se odbornici ujedine po tom pitanju.

PISMO SPORTSKIH KLUBOVA KRALJEVA
“Poštovani predsednici, dragi odbornici, sportisti Kraljeva su sa velikom pažnjom pratili poslednja dešavanja vezana za izgradnju sportske hale i bili smo uvereni da će najsportskiji grad posle Beograda najzad dobiti objekte kakve svojim rezultatima zavređuje. Dešavanja na poslednjoj Skupštini su nas duboko razočarala, a posebno činjenica da vi koji predstavljate narod ove opštine i ovog grada ne prepoznajete brend koji je uspeo da preživi teška vremena i po kome je Kraljevo i danas prepoznatljivo, a to je SPORT. Dragi odbornici, zato vas još jednom molimo da se ujedinite oko sporta i ispunite želju sportista i žitelja naše opštine koji su vas birali i omogućite omladini Kraljeva da najzad dobije sportsku halu.
Ovu inicijativu svesrdno podržavaju svi kraljevački klubovi, a pre svih:...”
(U potpisu sledi nabrajanje dvadesetak sportskih klubova i Sportskog saveza iz Kraljeva).

NASTAVAK RADIKALSKE POLEMIKE
Povodom ponovnog predloga rešenja o imenovanju Mladena Martića za zamenika člana Izborne komisije opštine Kraljevo, na sednici Skupštine opštine je nastavljena oštra polemika između odbornika Srpske radikalne stranke Vita Dmitrovića i Predraga Fakina i odbornika Slobodnih radikala Vojislava Janićijevića i Ivana Damljanovića. Tokom polemike bilo je i principijelnih pitanja ko je ,,izvorni član” SRS i ,,pravi” nastavljač politike ove stranke, a ko ,,uzurpator” i ,,poslušnik” i kako je i zašto došlo do smena i polarizacije u Opštinskom odboru stranke u Kraljevu, ali i ličnih uvreda (uz upozorenja predsedavajućeg) poput onih o tome ko je, gde i kako završio školu, kako se ponaša na radnom mestu i u porodici, ko laže a ko govori istinu itd. Polemika se završila usvajanjem radnog zaključka za Izborna opštinska komisija pripremi tumačenje o tome ko u ime SRS ima pravo da predloži zamenika člana ove Komisije.

U KRALJEVU ODRŽAN SASTANAK UPRAVNOG ODBORA ,,PROGRAMA PODRŠKE OPŠTINAMA” (MSP) - piše Slobodan Rajić
Četiri značajna projekta

   Program podrške opštinama (MSP - Municipal Support Programme) je jedan od od temelja nacionalnog programa švajcarske Agencije za razvoj i saradnju u Srbiji i Crnoj Gori koji finansira Vlada Švajcarske. Cilj ovog dugoročnog Programa je unapređenje reformskih i razvojnih projekata u oblasti opštinskog rukovođenja u nekoliko partnerskih opština u Srbiji. U drugoj fazi Programa koja je u toku, pored opštine Kraljevo, učestvuju i opštine Arilje, Čačak, Požega, Užice i Čajetina. Tim povodom u sredu, 18. jula, u Kraljevu je održan sastanak Upravnog odbora MSP-a na kojem su, uz učešće predtavnika tima MSP-a i šest opština, pored zvaničnog otvaranja novih prostorija u zgradi opštine Kraljevo, predstavnjena četiri značajna zajednička projekta, sagledani dosadašnji rezultati i dogovoreni pravci u njihovoj daljoj realizaciji.
Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, posle sastanka Upravnog odbora, projektom “Dogradnje zgrade opštine Kraljevo” stvoreni su pogodni uslovi za rad Odeljenja za urbanizam, građevinarstvoi stambeno-komunalne delatnosti, ali i za modernije i efikasnije pružanje usluga organa uprave građanima kraljevačke opštine. Kroz projekat “Edukacija građana o značaju primarne selekcije otpada” izvršeno je informisanje stanovništva MZ Higijenski zavod u Kraljevu o značaju primarne selekcije otpada. Svojim rezultatima projekat je pokazao se da kroz koordiniran rad Opštinske uprave i JKP “Čistoća” mogu postići dvostruki efekti selekcijom otpada na mestu nastanka: efekat čistijeg grada i ulica i efekat obrade sekundarnih sirovina iz prikupljenog otpada za dalju prodaju.
Projektom “Civilnog resurs centra”, kroz formiranje ovakve institucije, opština Kraljevo bi dobila bolju i kordiniranu saradnju predstavnika političke vlasti, privatnog i nevladinog sektora. Institucionalizacijom saradnjeje moguće javno definisatiulogu svih partnera u procesu i dati jasnu potporu daljem razvoju opštine kroz užešće svih zainteresovanih subjekata. Najzad, Projekat nazvan “Daljinski nadzor i upravljanje nad vodosistemom Kraljevo - faza dva” predstavlja nastavak projekta prve faze racionalnog gazdovanja sistemom vodosnabdevanja u Kraljevu. Postignuti rezultati, kako je rečeno, su veoma značajni imajući u vidu specifične probleme kraljevačke opštine u vodosnabdevanju koji se ogledaju u nedovoljnim kapacitetima izvorišta za prosečnu potrošnju, posebno u letnjem periodu, kao i povremene “akcidentne” situacije u kvalitetu sirove vode reke Ibar.
Na pres konferenciji, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, ukazao je na značaj svih projekata, a posebno dogradnje zgrade opštine i osavremenjavanja uslova i načina rada Odeljenja za urbanizam, smeštenom u novom aneksu zgrade. On je zahvalio dosadašnjem šefu MSP-u Kraljevu Aleksandru Glenaueru i izrazio očekivanje da će saradnja sa novim šefom tima MSP-a u Kraljevu biti takođe plodna i još uspešnija. Naglasio je i značaj međuopštinske saradnje i razmene iskustava u radu, ne samo ovih šest opština, za lakše i brže sprovođenje tranzicije u Srbiji.
-Posebno sam zadovoljan što smo zapoželi projekat “Civilni resurs centar” jer se već sada, uz pomoć NVO “Kvart” i u sklopu projekta “Alien”, grupa mladih umetnika iz celog sveta nalazi u Kraljevu. Pored svog stvaralaštva , oni će jedan neposreddan način upoznati Kraljevo i predstaviti ga celom svetu onako kako ga mi vidimo i svi dobronamerni ljudi koji ovde dođu i budu iznenađeni onim što vide - naglasio je dr Babić.
Timoti Madigan, šef lokalnog tima MSP-a u Kraljevu, takođe se zahvalio predsedniku opštine, Skupštini opštine i Opštinskoj upravi Kraljevo na saradnji od početka Program.
- Ovaj deo zgrade opštine sa novim kancelarijama samo je deo projekta modernizacije Opštinske uprave u Kraljevu, kako bi ona podigla kvalitet svojih usluga graĐanima, da poveĆa javnost i odgovornost u radu. To je jedan od dugoročnih planova i ciljeva koji treba da se ostvare i tu se jasno vidi tranzicija koju prolazi cela Srbija i ova opština ka ekonomski zdravijoj budućnosti - rekao je g. Madigan.
Inače, ukupna vrednost sva četiri navedena projekta je oko 735.000 švajcarskih franaka, od čega je opštrina Kraljevo uložila 472 hiljade (64 odsto), a MSP program ukupno 263 hiljade švajcarskih franaka.

POSLE DONOŠENJA ODLUKE O POSTAVLJANJU KIOSKA NA JAVNIM POVRŠINAMA
Zahtevi sadašnjih vlasnika kioska idu pred odbornike

   • Zahteve za izmene nedavno donete Odluke podneli Opštinska organizacija invalida rada i grupa sadašnjih vlasnika kioska u Kraljevu • Opštinsko veće zaključilo da zahteve za izmene i dopune Odluke razmotri Skupština opštine Kraljevo

   Povodom Odluke o postavljanju kioska na vajnim površinama, donetoj na sednici Skupštine opštine Kraljevo, održanoj 31. maja, Opštinskom veću Kraljevo sadašnji vlasnici kioska u Kraljevu dostavili su jedan broj zahteva i predloga za izmene i dopune donete Odluke čija je suština da sadašnji vlasnici imaju određene povoljnosti pri zakupu kiosk i utvrđivanju visine zakupnine. Opštinske stručne službe, odnosno nadležni organi Opštinske uprave, su sve zahteve odbile kao neosnovane, a Opštinsko veće, pošto posle rasprave nije postiglo saglasnost, donelo je odluku da ove zahteve i predloge uputi Skupštini optine na razmatranje. Pojedini članovi Opštinskog veća, pre svih Branko LJubojević, podržali su zahtev sadašnjih vlasnika kioska ali samo onih koji su registrovali svoje objekte do trenutka donošenja Odluke, uz obrazloženje da od ove delatnosti živi veliki broj porodica u Kraljevu i da bi im trebalo dati lokacije u zakup po povoljnijim uslovima, onako kako su i zahtevali. Naglasili su i da Kraljevo posle primene donete Odluke može doći u situaciju da putem ponuda u zatvorenim kovertima sve kioske u gradu kupi jedan vlasnik i da mnogi radnici u kioscima ostanu bez posla i egzistencije.
Inače, zahtev za izmene Odluke Opštinskom veću i predsedniku opštine dostavila je Opštinska organizacija invalida rada Kraljevo kao korisnik tri kioska u gradu u ovom trenutku, dva u Vojvode Putnika i jednog u Karađorđevoj ulici, zatražilo je da joj se omogući da i dalje koristi te kioske jer od njih finansira svoju delatnost, a da bi gubitkom tih objekata i ostvarenih prihoda od njih bila dovedena pred gašenje.
Pored ove Opštinske organizacije, primedbe na Odluku sa predlozima za njene izmene dostavila je i veća grupa od dvadesetak drugih sadašnjih vlasnika kioska. U svom pismu, upućenom predsedniku opštine, predsedniku Skupštine opštine i Opštinskom veću, ova grupa vlasnika ističe da nema ništa protiv donošenja nove Odluke, da je ona trebala biti doneta i ranije, ali da je njom trebalo omogućiti “postojećim vlasnicima kioska dalji rad po početnoj ceni zakupnine koja se već u članu 7. stav 1. pominje, a ne putem zatvorenih ponuda koje se pominju u stavu 1. člana 11. Odluke”. Ovakav svoj zahtev grupa sadašnjih vlasnika kioska obrazlaže činjenicama da je do sada ulagala mnogo novca za obavljanje delatnosti (fiskalne kase, licence, raznorazne dozvole i saglasnosti itd), kao i da na ovaj način upošljava radnike koji su iz raznoraznih razloga ostali bez posla u društvenim preduzećima, kao i članove svojih porodica, pa bi ostajanjem bez kioska doveli u pitanje njihovu egzistenciju.

ZAHTEVI VLASNIKA KIOSKA
Kao zaključak sadašnji vlasnici kioska predlažu: “1 Doneti odluku da ako na lokaciji postoji kiosk prednost zakupa po ceni zakupa koju je odredio predsednik opštine na predlog Odeljenja za privredu i finansije imaju vlasnici radnje koji su na postojećim lokacijama registrovali radnju najkasnije do dana donošenja Odluke što dokazuju svojim rešenjem o registraciji koje su dobili od Agencije za privredni registar Republike Srbije. 2. Doneti odluku da zakup javne površine bude 10 godina kao što je doneto u Odluci o autobuskim stajalištima. 3. Izbrisati u Odluci predlog iz člana 25. o obavezi avansiranja uklanjanja kioska jer taj trošak, podrazumeva se, snosi investitor koji izvodi radove na lokaciji zauzeća javne površine. 4. Objediniti trošak zakupa i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta u jednu obavezu jer se ne može plaćati i jedno i drugo”.

ŠTA TRAŽE INVALIDI RADA
Opštinska organizacija invalida rada Kraljevo predložila je tri izmene i dopune Odluke o kioscima. “1. Da se da mogućnost da Opštinsko veće može doneti odluku i dodeliti neposrednom pogodbom lokaciju za 3 postojeća kioska za potrebe Opštinske organizacije invalida rada, kako je to predviđeno u članu 10. sada važeće odlukei dato za organe lokalne samouprave i organizacije koje obavljaju javne službe (član 10. stav 4.). 2. Da se Opštinskoj organizaciji invalida rada da mogućnost da udruži rad i sredstva sa drugim preduzetnicima ili pravnim licima radi obaljanja prodaje igara na sreću i ostale robe koja se prodaje u kioscima, jer se naša organizacija kao udruženje građana ne može registrovati kod trgovinskog suda za obavljanje te delatnosti (član 22. Odluke). 3. Da Opštinska organizacija dobije najviše tri lokacije na kojima se sada nalaze postavljeni kiosci (Vojvode putnika kod “Pere ždere”, na uglu V. Putnika i Dositejeve, preko puta AMD, i u Karađorđevoj ulici u Vojnom naselju)”.

MLAĐAN DINKIĆ
Poziv za licitaciju robnih kuća

   Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladan Dinkić najavio je da će 27. jula biti objavljen poziv za licitaciju Robnih kuća Beograd, kao i da će aukcija za prodaju tog preduzeća najverovatnije biti održana krajem oktobra.
   Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da je njegovo ministarstvo ponudilo sindikatu Robnih kuća Beograd fond od 15 milina evra za otpremnine radnicima.
   "Ukoliko preduzeće bude prodato za više od 200 miliona evra, to će doneti dodatna sredstava za otpremine", izjavio je Dinkić i ocenio da je reč o veoma fer ponudi.
   Prema Dinkićevim rečima, ukupne obaveze Robnih kuća Beograd su oko 130 miliona evra, a početna cena na aukciji će, verovatno, biti 140 miliona evra.
   Dinkić je najavio da će na javnoj licitaciji krajem novembra biti prodata i fabrika Matroz, čiji se stečaj pokreće ovih dana.
   Ministarstvo će do okončanja tog procesa obezbediti sredstava za povezivanje staža radnicima te fabrike i isplatu dela zaostalih plata. Dinkić je rekao i da bi ove sedmice vlada trebalo da odlučuje o privatizacionom savetniku za avio kompaniju JAT, dok bi sledeće nedelje vlada trebalo da usvoji strategiju privatizacije Naftne industrije Srbije i strategiju za prodaju Geneksa.
   Naš predlog za prodaju Geneksa je da se posebno prodaju pojedini delovi te kompanije, kao i da se u slučaju prodaje hotela iz sastava firme postavi uslov da kupac mora da se bavi hotelijerstvom, izjavio je Dinkić.
   Prema njegovim rečima, za decembar se priprema tender za prodaju kragujevačke fabrike Zastava automobili.
   Do kraja godine je predviđena i izmena zakona o privatizaciji, čija bi radna verzija trebalo da bude upućena vladi početkom septembra. Neke od planiranih izmena pojašnjavaju odredbe koje se odnose na postupanje nesavesnih kupaca i na raskid ugovora sa njima, a biće propisano da posle trećeg neuspešnog tendera za prodaju preduzeće ide u stečaj, izjavio je Dinkić.
   On je rekao da je strategijom koju je predložilo njegovo ministarstvo predviđeno da se ubrza proces privatizacije društvenih preduzeća, tako što bi se mesečno održavalo i do 60 aukcija, umesto dosadašnjih dvadesetak.

ODLUKOM OKRUŽNOG SUDA U KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Rehabilitovan Dušan Krstić, bivši predsednik opštine Kraljevo

   • Dušan Krstić je rođen u Kraljevu 1904. godine. Diplomirao je na Visokoj školi za međunarodnu trgovinu u Beču, 1929. odine. U Kraljevu je radio kao bankarski činovnik. U periodu od 1936. do decembra 1941. bio je predsednik opštine Kraljevo. Bio je predsednik opštine u vreme streljanja građana Kraljeva, oktobra 1941. Sa tog položaja smenjen je krajem 1941. godine

   Okružni sud u Kraljevu, kao vanparnični, u veću sastavljenom od predsednika veća, sudije Smiljane Ristić i članova veća: sudija Božidara Vujičića i Ilije Zindovića, u pravnoj stvari predlagača Radmile Savković, koju zastupa Zoran Savković, radi rehabilitacije sada pokojnog Dušana Kristića, po održanoj raspravi dana 7. juna 2007. godine, doneo je Rešenje o rehabilitaciji. U rešenju se, pored ostalog, navodi kako se usvaja zahtev Radmile Savković iz Kraljeva za rehabilitaciju sada pok. Dušana Krstića iz Kraljeva, pa se utvrđuje da je odluka Vojnog suda komande vojne oblasti Zapadne Srbije od 22. aprila 1945. godine, kojom se Dušan Krstić osuđuje na kaznu smrti streljanjem, uz trajni gubitak građanskih prava i konfiskaciju imovine u korist Narodnooslobodilačkog fonda ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.
U obrazloženju ove odluke dalje se kaže kako je Radmila Savković podnela zahtev sudu za rehabilitaciju svog oca Dušana, u kojem je navedeno kako je on bez svoje krivice, presudom Vojnog suda komande vojne oblasti Zapadne Srbije proglašen krivim zbog pomaganja u masovnom mučenju i ubijanju stanovnika grada Kraljeva i osuđen na kaznu smrti streljanjem, uz trajni gubitak građanskih prava uz konfiskaciju imovine. Presudom Sreskog narodnog suda u Kraljevu, od 11. septembra 1945. godine istom je konfiskovana celokupna imovina. Imajući u vidu činjenicu da se sada pokojni Dušan nikada nije ogrešio o zakon i moral, punomoćnik predlagača je predložio da sud usvoji zahtev za rehabilitaciju.

IZVOĐENJE DOKAZA
U vezi sa ovim slučajem sud je izveo dokaze uvidom u dostupnu dokumentaciju i saslušanjem svedoka, na osnovu čega je utvrđeno činjenično stanje.
Iz toga proizilazi da je presudom pomenutog Vojnog suda Dušan oglašen krivim što je u toku drugog svetskog rata "kao predsednik opštine grada Kraljeva od nemačke komande primio veći broj blanko objava da razdeli građanima da ne bi bili hapšeni streljani. Iste nije razdelio, te je time učinio da od strane Nemaca budu odvedeni i streljani i oni građani koji su sa objavama mogli biti spaseni; što je u istom svojstvu od nemačke uprave dao garanciju za građane iz centra grada Kraljeva, dok za periferiju grada te garancije nije hteo dati, te je tako svojom revnosnom službom neprijatelju, ovoga puta na sirotinju, radnike i sitne zanatlije i činovnike koji su ovom prilikom streljani u najvišem procentu, a bogatiji iz centra je bio pošteđen; što je sa njegovim znanjem i odobrenjem od strane opštine Kraljevačke dostavljen spisak nemačkoj komandi porodica onih građana koji za vreme blokade Kraljeva nisu bili u gradu, te je tako neprijatelju pružio podatke za navedena lica,koja su po tom spiskuk od strane Nemaca hapšena i streljana, i što je, i posle blokade maltretirao porodice streljanih, koje su od njega tražile obaveštenja o sudbini svojih najmilijih i umesto da im se, kao predsednik opštine, nađe pri ruci, on je sve ojađene majke, žene i sestre, bez samilosti marširao i nazivao džukelama, te je time bio pomagač u masovnom ubijanju i mučenju stanovništva grada Kraljeva i okoline, čime je učinio delo ratnog zločina, određeno čl. 13. Uredbe O.V.S." te mu je izrečena kazna smrti streljanjem uz gubitak građanskih prava i uz konfiskaciju celokupne imovine u korist Narodnooslobodilačkog fonda.

KO JE BIO DUŠAN KRSTIĆ
Dušan Krstić je rođen u Kraljevu 1904. godine. Diplomirao je na Visokoj školi za međunarodnu trgovinu u Beču, 1929. odine. U Kraljevu je radio kao bankarski činovnik. U periodu od 1936. do decembra 1941. bio je predsednik opštine Kraljevo. Bio je predsednik opštine u vreme streljanja građana Kraljeva, oktobra 1941. Sa tog položaja smenjen je krajem 1941. godine. Kao predsednik opštine od okupacionih vlasti dobijao je odrećeni broj objava sa kojima su građani mogli da izlaze iz grada. Nije bio pripadnik nijednog pokreta tokom rata 1941-1944. god. niti je sarađivao sa okupatorom, što se utvrđuje iz izjava svedoka Crvčanin - Rodin Zagorke, Dušana Milićevića i Radomira Pešića, kao i saslušanjem predlagača u svojstvu stranke. Iz izjava ovih svedoka utvrđuje se da je Dušan Krstić pomagao svakome ko mu se obratio za pomoć i kome je mogao da pomogne, da je bio čestit čovek sa moralnim nazorima, a što je potvrdio i svedok Ilija Čubrilović. Iz izjave svedoka Radomira Pešića proizilazi da je drugi dan streljanja u Kraljevu, oktobra 1941. godine, Dušan Krstić saopštavao svim građanima koji su se zatekli na ulici da ne odlaze u komandu jer se streljanje nastavlja, te da je na taj način sačuvao živote većeg broja građana Kraljeva. Pritom, svi saslušani svedoci nalaze da Dušan nije učinio nijedno krivično delo koje mu se stavlja na teret i da je osuđen u takozvanom "montiranom procesu", da su postupak inicirala neka lica kojima su rođaci streljani ili poginuli tokom rata, a za čiju smrt nije bio kriv Dušan Krstić. Iz izjave svedoka Ilije Čubrilovića proizilazi da Dušan ne bi sigurno bio osuđen na kaznu streljanjem da mu nije bilo suđeno skupa sa ozloglašenim licima, što je imalo uticaja na donošenje i osporene odluke. Iz izjave predlagača proizilazi da je njen otac Dušan Krstić u svojstvu predsednika opštine dobijao određeni broj objava od okupacionih vlasti, koje je davao građanima i to svim licima koja su mu se obratila za pomoć, da je objave davao i siromašnim i bogatim licima, da nije sarađivao sa okupatorom, odnosno sarađivao je toliko koliko je potrebno da pomogne građanima, a da je sarađivao svakako bi napustio zemlju tokom završetka rata. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi, kako je sud utvrdio, da je zahtev predlagača za rehabilitaciju Dušana krstića osnovan.
Naime, čl. 1. Zakona o rehabilitaciji RS mogu se rehabilitovati lica koja su iz političkih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a vlasnik je prebivališta na teritoriji Republike Srbije.U konkretnom slučaju Dušan Krstić, čija je rehabilitacija tražena, imao je prebivalište u Kraljevu, tako da su ispunjeni navedeni zakonski uslovi. Zahtev je podnela Dušanova kćerka, čime su ispunjeni navedeni zakonski uslovi iz drugog člana istog Zakona.

STRELJAN ZBOG NEČEGA ŠTO NIJE UČINIO
Uz detaljno obrazloženje čemu služi i kako se ostvaruje pravna rehabilitacija, a u skladu sa opštevažećim zakonskim odredbama, u rešenju se dalje kaže kako u konkretnom slučaju proizilazi da je protiv Dušana Krstića vođen i okončan krivični postupak te da je osuđen za krivična dela koja nije počinio. Naime, iz izvedenih dokaza tokom postupka na nesumnjiv način proizilazi da je Dušan Krstić dobio određeni broj blanko objava od strane okupatora i da je iste delio građanima, odnosono svim licima koja su mu se obratila za pomoć. Pritom bi trebalo imati u vidu da je Dušan Krstić dobio određeni broj objava i da nije mogao svim građanima u Kraljevu da podeli blanko objave, pa je sa iznetih razloga neprihvatljivo činjenično stanje u krivičnoj presudi da su građani hapšeni i streljani zato što im on nije razdelio objave. Dušan Krstić je osuđen i zato što je dao garanciju za građane samo iz centra grada Kraljeva, dok nije garantovao za građane na periferiji grada Kraljeva. Međutim, iz svih dokaza koji su izvedeni tokom postupka proizilazi da Dušan Krstić nije pravio razliku, odnosno nije delio građane na one koji žive u centru Kraljeva i one koji žive na periferiji, nego je bez obzira na mesto stanovanja kao i bez obzira na pripadnost ne čineći diskriminaciju ni u kom pogledu davao blanko objave svim građanima koliko je to bio u mogućnosti. Osim toga, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Dušan Krstić nije dostavio spisak građana okupatoru pre streljanja koji su po tom spisku od strane Nemaca hapšeni i streljani, budući da je drugi dan streljanja obaveštavao građane da se ne javljaju u komandu jer će se nastaviti dalje hapšenje i streljanje.
Proizilazi da Dušan Krstić nije pomagao u masovnom ubijanju i mučenju stanovništva grada Kraljeva i okoline te da nije učinio delo ratnog zločina. To znači da se poništava odluka Vojnog suda od 22. aprila 1945. godine od njenog donošenja kao i sve njene pravne posledice uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

U ISTOM DANU OSUĐEN I STRELJAN
Naime, Dušan Krstić je pritvoren, a potom i osuđen na kaznu smrti streljanjem, koja je i sprovedena istog dana nakon izricanja presude iz političkih razloga. Pri tom bi trebalo posebno imati u vidu da je odluka izvršena istog dana kada je izrečena, što znači pre pravosnažnosti iste, te proizilazi da je krivični postupak sproveden nezakonito.

OTVORENO PISMO BIVŠEG ČLANA SRS
Istupam iz članstva

   Učlanila sam se u Srpsku Radikalnu Stranku jer sam je smatrala kao najbolju i najpošteniju stranku. Učestvovala sam aktivno u radu stranke (svi vidovi aktivnosti). Bila sam poslednji predsednik Mesnog odbora SRS ,,STARA ČARŠIJA" na području treće Mesne Zajednice. Član sam i komisije za društvene delatnosti Skupštine Opštine Kraljevo.
   Po mom mentalitetu nisam trpela nepravdu i otvoreno sam kritikovala nerad i one koji su bili samo jaki na rečima, a ustvari izvlačili se u kraj.
Neću da se okrećem nogo unazad što se tiče OO SRS mada je i tada bilo problema u stranci, ali smo se ipak međusobno uvažavali. Važno je da skrenem pažnju javnosti, šta se sve dogodilo i šta se događa u OO SRS po postavljanju v.d. predsednika OO SRS Vesne Nikolić Vukajlović putem dekreta od strane koordinatora SRS za Raški okrug Vjerice Radete. Vesna Nikolić Vukajlović za mene i većinu članstva je bila nepoznata, ali ipak smo se nadali da će ta gospođa ispoljiti autoritet i ljudski odnos prema svakom članu SRS.
   Umesto očekivanog, na samom startu je ispoljila bahatost i despotizam. Njen svakodnevni način ponašanja prema članovima stranke je vika i pretnje, da je ona za ovaj odbor i ,"bog i statut". Pomišlja da je potpuno nedodirljiva jer ima podršku Vjerice Radete, koja ju je nasilnim putem postavila na mesto predsednika, a takođe i za narodnog poslanika, iako nije imala podršku svog Opštinskog Odbora.
   Svojom voljom je posmenjivala nekoliko predsednika mesnih odbora a takođe i isključila nekoliko aktivista na nelegalan način, suprotno proceduri i statutu SRS. Da bi na sastancima MO imala kvorum dovodila je radnike svoje privatne firme, a takođe je i u OO uspela da ubaci svoje radnike zarad toga da bi imala većinu za preglasavanje.
   Ogorčena sam na vrh stranke, naročito na DraganaTodorovića i Vjericu Radetu zbog toga što sve ovo odobravaju i mirno posmatraju kako se radikalski odbor u Kraljevu urušava.
   Zbog svega ovoga odlučila sam da istupim iz članstva.
GROZDA VRANIĆ

PETNAEST GODINA POSLE (II) - piše Ivan Rajović
Put kroz Bosnu ponosnu

   • Ovde nova istorija počinje od pre 15 godina. O onome što je bilo ranije gotovo da nema materijalnih dokaza, a pitanje je koliko ih ima i u sećanjima onih koji su preživeli srpsko-muslimansko-hrvatsko ratovanje. Prolaskom kroz ove predele čovek ne može a da ne napravi paralelu sa Šumadijom. A i kakva bi to Republika Srpska bila da u njoj ne caruje srpski duh, srpski običaji, tradicija i sve ostalo što jedan narod čini onim što jeste.

   Put u Republiku Srpsku, koja je sada deo Federacije BiH, nije baš neka inspirativna zabava, niti doživljaj koji obećava neki naročit provod, nova iskustva i povećanje dijapazona opšteg ili parcijalnog znanja. Pogotovu nije primamljiv onima koji imaju negativna iskustva sa izbeglicama iz Bosne, retkim doduše ali prevejanim prevarantima, koji su na samislosti svojih domaćina lepo profitirali, a i dalje to čine. Kakvi li su im tek oni tamo, u postojbini, pitanje je koje se neminovno nameće, a koje je logičan proizvod činjenice da su mnogi patriotski opredeljeni srpski zlikovci i te kako dobro unovčili i na druge načine materijalizovali svoje koljačke bahanalije i blaže vidove bratoubilačkog građanskog rata. Mnogi od njih su našli utočište u Srbiji gde se, na žalost, ne retko poštuju i prihvataju kao ubogi nesrećnici i žrtve rata sve do jednog trenutka koji je neminovan, kada njihova prava prevarantska priroda dođe do punog izražaja. Sve je ovo potrebno znati kako bi iznenađenje u sudaru sa bosanskim krajolicima bilo što umerenije i prihvatljivije.

NI KAMENA NA KAMENU
Zamimljivo je da odmah posle granice te prve kuće, te ratom nedirnute uličice i džamije koje se poput mamutskih olovaka dižu u srpsko nebo, još uvek imaju isti onaj šmek nekog bosanskog suživota zbog čega je ova bivša jugoslovenska republika i bila karakterističana. To što je nama bilo neobično, naravno, proizvod je kulture nekrsta, današnjih Bošnjaka koji su, kako se pretpostavlja, u datom trenutku promenili veru tako što su prevedeni u islam čime su, možda, sačuvali slovenstvo, ali su svakako izgubili srpstvo i svoju pravoslavnu veru. No, sudeći po svemu, to im i nije palo tako teško pa su se tako lepo uživeli u nove uloge da im ne pada na pamet da bilo šta menjaju. Naprotiv. Mada, mora se priznati, ima i onih koji su, svesni zablude o sopstvenom poreklu, u datom trenutku odlučili da se vrate svome pravoslavnom jatu, što nije tema ovog teksta. Jer, posle svega što je tamo učinjeno, mora se priznati da je i među "našima" bilo onih koje nikakva konfesija ili sekta ne bi uzela pod svoje okrilje. Sve se to jasno da sagledati ovlašnim pogledom kroz vetrobransko staklo na putu ka Banjaluci. Toliko zverski porušenih građevina koje se nižu tokom više desetina pa i stotina kilometara tužna su slika ljudske bestijalnosti, koja kao da je namerno ostavljena za potomstvo i čitavo čovečanstvo da svedoči o tome do koje mere ljudska mržnja može da se instrumentalizuje za potrebe sopstvene pohlepe. Na toj teritoriji pre 15 godina, sada se to sa sigurnošću može tvrditi, čišćenje terena je do te mere pedantno i temeljno sprovedeno da nije bilo građevine koja je odolela sumanutom rušilačkom nagonu jedne od sukobljenih strana. Sve je porušeno, čak i kavezi za ptice i torovi za domaće životinje. Masivne konstrukcije višespratnica koje nisu sravnjene sa zemljom danas su jezive ruine koje je negde potpuno, a negde tek delimično progutao okolni zeleniš. Ponegde se kroz gusto lišće u krošnjama drveća tek nazire nagorela cigla, ostatak prozora ili zarđala šipka, kao svedočanstvo izgubljene civilizacije sa ovih prostora. Krovova nema nigde. I, što je zanimljivo, te zidine i dalje stoje iste onakve kakve su bile tokom završetka rata. Da li iz nekakvog sujeverja, ili nekog drugog razloga, tek niko ih ne dira, niti ih ruši, niti na njihovom mestu gradi druge kuće. A pitanje je i kome su te kuće uopšte pripadale. Jedno je sigurno, svakako ne onima koji su ih granatirali. A nedaleko, ponekad čak i u istom dvorištu, niču nove kuće. I ako se zanemare pomenute ruševine slobodno se može reći da je Republika Srpska, bar u ovom delu preko Dervente do Banjaluke zemlja novih kuća, budući da su sve to isključivo posleratne građevine.

ŠUMADIJA U FEDERACIJI
Ovde nova istorija počinje od pre 15 godina. O onome što je bilo ranije gotovo da nema materijalnih dokaza, a pitanje je koliko ih ima i u sećanjima onih koji su preživeli srpsko-muslimansko-hrvatsko ratovanje. Prolaskom kroz ove predele čovek ne može a da ne napravi paralelu sa Šumadijom. A i kakva bi to Republika Srpska bila da u njoj ne caruje srpski duh, srpski običaji, tradicija i sve ostalo što jedan narod čini onim što jeste. Dakle, lakonski ali sasvim ispravan zaključak je da se Srbija u duhovnom smislu proširila na onaj deo Bosne koji se danas naziva Republikom Srpskom i osim ćirilice na kojoj se, reklo bi se ovde posebno i gde je god to moguće insistira, i sve ostalo neodoljivo podseća na Šumadiju.
Stižemo u Laktaše, mesto za koje niko od nas uglavnom nije čuo i čije nam ime ništa ne govori. Mesto je malo i sasvim lepo uređeno, za naše uslove moglo bi se reći i prelepo, kao da je pravljeno za uživanje. Kasnije iz razgovora sa meštanima shvatamo da to tako zapravo i jeste jer su Laktaši banja u osnovi čijeg ekonomskog napretka leži turizam, i kultura, dakako. Ovo lepo mesto se nalazi na samo nekih petnaestak kilometara od Banjaluke, nešto kao predgrađe ovog glavnog grada Republike Srpske. A zašto su Laktaši tako lepo mesto možda objašnjava i podatak da je gospodin Dodik, čije se ime ovde izgovara sa strahopoštovanjem, iz Laktaša pa se pretpostavlja, da je po tome ova banja na neki način privilegovana u odnosu na druga mesta. U svakom slučaju, ljudi su srdačni, naročito prema došljacima iz Srbije, ulice su prostrane i lepo osvetljene a arhitektura je moderna i znalački primenjena.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SPOR OŠ “IV KRALJEVAČKI BATALJON” I DTV “PARTIZAN” OKO FISKULTURNE SALE - piše Slobodan Rajić
Zbog neodrživog stanja zatražen raskid ugovora

   • Osnovna škola zbog novih pravnih okolnosti, veoma lošeg stanja fiskulturne sale i nemogućnosti da je u većem obimu koristi za nastavu fizičkog vaspitanja i druge aktivnosti oko 1.000 učenika, zatražila da Skupština opštine da saglasnost na raskid ugovora sa DTV “Partizan” • Opštinsko veće odložilo izjašnjavanje po zahtevu škole dok ne dobije preciznije mišljenje Opštinskog javnog pravobranilaštva na osnovu uvida u dosadašnje sudske odluke

   Dugogotrajni sada već i sudski spor između Osnovne škole “Četvrti kraljevački bataljon” i Društva za telesno vaspitanje u Kraljevu oko vlasništva i korišćenja fiskulturne sale u krugu ove škole našao se početkom ove sedmice i pred članovima Opštinskog veća Kraljevo. Povod je bio zahtev OŠ “Četvrti kraljevački bataljon” upućen Opštinskom veću za davanje saglasnosti za raskid zaključenog ugovora o korišćenju sportske sale sa DTV “Partizan”.
Opštinskom veću je u pripremi za sednicu predočen izveštaj Opštinskog javnog pravobranilaštva dostavljen Odeljenju društvenih delatnosti iz kojeg se može videti da je Osnovna škola zatražila izjašnjavanje o mogućnostima raskida ugovora “zbog izmenjenih okolnosti zbog kojih ugovor ne može ostati na snazi i zbog potrebe renoviranja fiskulturne sale po rešenju sanitarne inspekcije”. Iz dokumentacije se vidi da je škola zatražila raskid ugovora sa DTV “Partizan” iz 1970. i 1974. i aneksa ugovora iz 1981. godine. Pravobranilaštvo je konstatovalo da mu za konačno izjašnjavanje nedostaju dosadašnje sudske presude po sporu dve ugovorne strane, ali da iz dostavljene dokumentacije ne vidi razlog za raskid ugovora zbog potrebe renoviranja sale po rešenju sanitarne inspekcije, s obzirom da je po zakljuženim ugovorima škola bila dužna da obavlja i finansira sve poslove na tekuĆem investicionom održavanju fiskulturne sale i pratećih prostorija”. takođe, Pravobranilaštvo je konstatovalo da može još da se zaključi “da je po ugovorima predviđeno da se iseljenje društva “Partizan” iz prostorija koje koristi može obaviti samo u uslovima odgovarajuĆeg i dugoročnog rešenja prostorija za aktivnosti društva “Partizan”, o čemu, između ostalih organa, odlučuje i Skupština opštine Kraljevo.
Odeljenje za urbanizam , građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, pak, dostavilo je Opštinskom veću mišljenje da je “raskid ugovora u nadležnosti suda pošto ne postoji saglasnost ugovornih strana da se međusobni odnosi urede na drugačiji način”, kao i da je Skupština opštine nadležna za davanje saglasnosti na raskid ugovora pošto je dala saglasnost i na njegovo zaključenje”. U tom smislu ovo Odeljenje je dalo mišljenje Opštinskom veću da se pozitivno izjasni po zahtevu za raskid ugovora i da se odnosi dve ugovorne strane “urede na drugačiji način”.
U širokoj raspravi rečeno je da su sadašnji uslovi u fiskulturnoj sali i način njenog korišćenja neodrživi i da prdstavljaju ozbiljan problem. Naime, kako je saopšteno, Osnovna škola salu koristi samo radnim danima u vremenu od 7 do 15 sati i to za obavljanje redovne nastave fizičkog vaspitanja i to samo dela učenika, bez mogućnosti za dopunske aktivnosti, organizaciju takmičenja i sprovođenje akcije resornog ministarstva “Sport u škole”. Fiskulturna sala je zbog neodržavanja u veoma lošem stanju, sa uništenim podom i rupama po parketu zbog čega je do sada tokom nastave povređeno na desetinu učenika, dok mnogi učenici zbog nedovoljnog bavljenja fizičkom kulturom boluju od deformiteta kičme i nekih drugih oboljenja. Direktorka škole pozvala je članove Opštinskog veća da posete fiskulturnu salu i da se na licu mesta uvere u kakvom je ona lošem stanju. Rečeno je i da je status DTV “Partizan” od sklapanja ugovora promenio status i da danas predstavlja udruženje građana, da u ovom slučaju na jednoj strani stoje interesi 1.000 učenika i grupe od pet-šest pojedinaca koji na izdavanju sale profitiraju, da je prvobitne ugovore “pregazilo vreme” i da je potrebno uraditi nov ugovor kojim će se precizno definisati “domaćin” koji će brinuti o materijalnom održavanju i korišćenju fiskulturne sale. Rečeno je i da je Odeljenje društvenih delatnosti Opštinske uprave predložilo da se raskine stari i sačini nov ugovor po kojem će škola moći da koristi salu radnim danima u vremenu od 7 do 19 sati, a van toga udruženje građana “Partizan”, ali uz strogu kontrolu troškova i ponašanja svih korisnika. Takođe je istaknuto da niko nema ništa protiv toga da Udruženje “Partizan” koristi salu, ali da je neophodno izmeniti ugovorne odnose, ili eventualno pronaći neki drugi prostor za njegove potrebe, a fiskulturna sala da ostane Osnovnoj školi za nastavu fizičkog vaspitanja i druge aktivnosti učenika.
Opštinsko veće je, ipak, posle duže rasprave zaključilo da Opštinsko javno pravobranilaštvo Kraljevo izvrši uvid u sve sudske odluke po sporu dve ugovorne strane i da na sledećoj sednici, početkom iduće sedmice, o tome detaljno informiše Opštinsko veće kako bi pravilno moglo da se izjasni o ovom pitanju.



POSLE NEUSVOJENOG REŠENJA NA SEDNICI SO
Donacija umesto na Rudno stigla u Lazac

   Deo donacije iz Škotske, koja je bila namenjena opremanju Dečjeg odmarališta na Rudnu, stigla je u utorak, 17. jula, u selo Lazac. Naime, posle neusvojenog Rešenja na poslednjoj sednici Skupštine opštine Kraljevo da se Dečje odmaralište na Rudnu ustupi Crvenom krstu u Kraljevu, delegacija škotske humanirtarne organizacije “Blajtsvud Ker” opremu iz dela upravo donete donacije u Kraljevo uručila je Osnovnoj školi u Lascu.
Oprema se sastoji od stvari za školsku kuhinju i trpezariju, kreveta, sportskih rekvizita i drugih potrepština. Po rečima Mire Lišanin Gostiljac, sekretara Crvenog krsta Kraljevo, dogovoreno je i da deo sportske opreme bude dodeljen i uručen Fudbalskom klubu Lazac čiji su svi sportisti članovi Crvenog krsta, a mnogi i dobrovoljni davaoci krvi. Predsednik Saveta Mesne zajednice Lazac i direktorka Osnovne škole Olivera Rumenić izrazili su veliku zahvalnost donatoru i Crvenom krstu na uručenoj pomoći i dogovorenoj daljoj saradnji. Ni Škoti, pak, nisu krili zadovoljstvo dočekom u Lascu i rečima zahvalnosti meštana.



IZ ZBORNIKA “NAŠA PROŠLOST” - piše Bojana Milosavljević
Školstvo u Žičkom srezu

   • Istoričar Mirjana Savić, kustos Narodnog muzeja Kraljevo, u sedmom zborniku “Naša prošlost” donosi, kao prilog proučavanju, vrlo iscrpan istraživački rad “Osnovne škole u Žičkom srezu 1945 - 1955. godine.” Njeno istraživanje daje bitne podatke i karakteristike osnovnih škola u našem srezu u prvoj deceniji posle rata, jer autorka ovaj period ocenjuje “veoma dinamičnim”

   U uvodnom delu rada istoričar - kustos Mirjana Savić podseća da je, odmah po oslobođenju (decembra 1944. godine), Žički srez sa sedištem u Kraljevu, nastavio funkciju teritorijalno - upravne jedinice, ali sa novom socijalističkom vlašću oličenom u Sreskom narodnooslobodilačkom odboru. Takav postoji do 20. jula 1955. godine, kada prerasta u novi - srez Kraljevo (sa sedištem u Kraljevu). Zanimljiva je statistika o stanju pismenosti u Srbiji do 1941. godine. Autorka daje podatak da je do toga perioda oko polovine stanovnika starosti iznad 10 godina bilo nepismeno i dodaje: “U četvorogodišnjem ratu, koji je usledio, taj broj se povećao. Izveštaj od 5. maja 1945. godine, čiju pouzdanost relativizuje netačan broj stanovnika, daje podatak da je u srezu bilo 33,3 odsto pismenih i 66,7 odsto nepismenih. Zamašni napori koji su preduzeti posle Drugog svetskog rata u cilju da se nepismenost iskoreni dali su dobre rezultate, tako da je 1954. godine u Žičkom srezu od celokupnog stanovništva nepismenih bilo 22, 4 posto. Poboljšanju su, pored redovnih osnovnih škola , doprineli i analfabetski tečajevi organizovani za opismenjavanje osoba starijih od 15 godina.”

ŠKOLE RAZNIH NIVOA
Još pre Drugog svetskog rata Žički srez imao je relativno razvijenu mrežu osnovnih škola, u skladu sa zakonom iz daleke 1883. godine, koji je nalagao obavezu pohađanja osnovne škole. Ovo su sadržavali i kasniji zakoni u Kraljevini Jugoslaviji. Tako pred rat postoji više od 40 četvororazrednih škola, od kojih su neke počele sa radom sredinom 19. veka, ili i nešto ranije. Posle Drugog svetskog rata nastavljaju sa radom, ali se otvara i 16 novih.
“Među najvažnijim izmenama u osnovnom obrazovanju nakon rata - piše Mirjana Savić - jeste ona od 6. decembra 1945. godine, kada je za decu oba pola uvedeno obavezno sedmogodišnje osnovno školovanje... U mestima u kojima ne postoje sedmoljetke, sedmogodišnje školovanje ostvaruje se u dva stupnja: u četvorogodišnjoj osnovnoj školi i u trogodišnjoj progimnaziji, ili u prva tri razreda srednje škole.” U Žičkom srezu su otvorene tri progimnazije (nepotpune gimnazije) 1946. godine: u Vitkovcu, Gornjim Lađevcima i Roćevićima. Učenici koji su završili treći razred ovakve škole, odnosno sedmi u sedmoletki, polagali su niži tečajni ispit. Stručne predmetne nastavnike imale su samo prve dve progimnazije, dok su u trećoj predmetnu nastavu za 60 đaka držali učitelji.
Školske 1946/7. na teritoriji Žičkog sreza radi 46 osnovnih škola (četvororazrednih). Pohađa ih 7.243 učenika u 123 odeljenja (među njima i polaznici koji su se školovali skraćeno i nisu bili redovni učenici). Nastavu izvodi 141 učitelj. U socijalnoj strukturi đačkih roditelja više od šest hiljada su seljaci. Na početku školske 1951/2. godine u srezu je 55 škola za osnovno obrazovanje, gotovo 7.200 učenika i 116 nastavnika. Zahtev da se obavezno osnovno školovanje produži na osam godina došao je 1949. godine, a u formi zakona 1951. godine. Savet za prosvetu, nauku i kulturu Vlade NR Srbije doneo je godinu dana kasnije odluku o obaveznom osmogodišnjem školovanju dece uzrasta do 15 godina. Mirjana Savić nalazi da se osmoletke u Žičkom srezu pominju i pre te godine: “Odlukom Ministarstva prosvete od 28. jula 1950. godine, škola u Vranešima pretvorena je u osmoletku. Godinu dana kasnije, odlukom Narodnog odbora kragujevačke oblasti na početku školske 1951/2. godine izvršena je reforma u školskom sistemu i od dve potpune gimnazije u Rankovićevu, muške i ženske, stvoreni su Viša mešovita gimnazija i dve osmoletke.”
Istovremeno, u ostalim mestima sreza bilo je još 5 osmoletki, a njihov broj se povećava postepeno, tako da krajem 1954. godine ima 59 osnovnih škola sa oko 5 hiljada učenika, a u gradu još 4.700 i 336 prosvetnih radnika. Mreža osmogodišnjih škola u Žičkom srezu (školske 1954/5. godine; ukupno 11, od kojih 3 u Kraljevu) nije bila ravnomerno raspoređena, te nije ni zadovoljavala potrebe. Uzrok su geografske karakteristike područja. Stoga ih je najviše bilo u samom gradu i ravničarskom kraju sreza, dok su neka planinska sela bila udaljena i više od 50 kilometara od najbližih osmogodišnjih škola.

NASTAVNI PLANOVI “OBOJENI” IDEOLOGIJOM
rvi nastavni plan i program za 4 - razrednu školu bio je skraćen za prestarele učenike (kojima je bilo omogućeno da osnovno obrazovanje odraslih završe za šest meseci), a opširniji za učenike koji su redovno pohađali nastavu. Ovaj program bio je na snazi do 1945. godine. Zanimljivo je da je te godine u februaru veronauka postala fakultetivan predmet, a već aprila Prosvetni savet NR Srbije je ukida kao nastavni predmet.
Nova ideologija osećala se, dakle, i u prosveti. Neki, posebno društveni predmeti, pretrpeli su izmene. Slikovit je primer istorije (po planu i programu iz 1948. godine): neznatan broj časova obrađivao bi nacionalnu istoriju jugoslovenskih naroda ponaosob, ali je zato veliki fond bio propisan za Narodnooslobodilačku borbu i novoformiranu federalnu državu.
Komunistička ideologija imala je snažan upliv i kod prosvetnih radnika. Odmah posle rata, važila su tri uslova da predavač zadrži radno mesto: ako nije bio saradnik okupatora, ako je bio odan Narodnooslobodilačkom pokretu i ako je u ličnom životu bio moralno ispravan (a kao nastavnik stručan, vredan i marljiv). Posle povoljnih karakteristika o ličnosti nastavnika, a ovu ocenu davala su sreska povereništva za prosvetu, uz redovan rad sledila je i kontinuirana ideološka edukacija prosvetnih radnika.



LIČNI UTISAK
U-stouns-iranost rokenrolom

   Teorije o nastanku kosmosa su mnoge, oprečne, (ne)prihvatljive, mitske, religijske, naučne, filozofske, ..., sve u svemu još uvek ne apsolutno dokazane. Ali, ako Veliki prasak (Big bang) nema pristalice širom sveta, u tom slučaju je sasvim nužno morao uslediti JOŠ VEĆI PRASAK (A bigger bang), koji je u stanju da razveje svaki tračak sumnje. Ovaj drugi, još veći, priredili su Roling Stounsi, koji već više od četiri decenije pokazuju i dokazuju snagu jedne autentične muzičke forme, koja odavno nije samo muzika, već i životno opredeljenje, stav, ideja, prekretnički faktor i svetski pokret. Naravno da govorimo o rokenrolu za koji već odavno znamo da je jedan univerzalni jezik, čija integrativna funkcija u jednom pozitivnom i solidarističkom maniru punih pola veka povezuje ljude u jedan (ne samo) muzički kosmopolis. Kao deo te svetske zajednice imali smo priliku da budemo 14. jula u centru pažnje, kada je najveći i najstariji rok bend svih vremena u Beogradu održao svoj dvočasovni fantastični koncert u okviru promotivne turneje novog albuma A bigger bang. Sve je bilo dovedeno do savršenstva koje je svima prijalo i ljude činilo zadovoljnim što prisustvuju dugo iščekivanom događaju. Zaista je u pitanju kompletan doživljaj koji zahteva prepuštanje moćnom zvuku i jakim porukama, koje uvek prate velike koncerte kakve prave Stounsi. Iz tog razloga ovo je svakako više od koncerta, kako ljudi kažu, jer se ovde radi o svetskoj kulturnoj baštini sa koje smo imali prilike da uberemo plod i tako na trenutak utažimo glad za pravim i potvrđenim vrednostima. Čula je Srbija sa tog Ušća sve i svašta, kako u muzičkom tako i političkom pogledu (da ne nabrajamo raznorazna nepčinstva i jedne i druge sfere), ali ovoga puta se radilo o katarzičnom prasku koji je ulio infuziju entuzijazma. Na kraju krajeva poruka je sasvim jednostavna i jasna: "It’s only rock ‘n’ roll, but I like it!"
Vlado Marović