Razgovori o proširivanju saradnje
Petnaest godina borbe za Srbiju i demokratiju
Smisao naše politike je da građani Srbije žive kvalitenije i bolje
Gradilišta na sve strane, investiciona ulaganja višestruko povećana
Uspešnost se ne prašta!
I Ibar je reka plovna, kad po njemu plove...
Hiljade kupača nalazi spas od tropskih vrućina
Dobrovoljni penzijski fond
Ispijanje piva - najomiljenija zabava
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, vaterpolo, fudbal

DELEGACIJA OPŠTINE SEN FOA IZ LIONA U POSETI KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Razgovori o proširivanju saradnje

   • Dogovoreno da opština Sen Foa posreduje u pristupu opštine Kraljevo evropskim finansijskim fondovima, pre svega za rešavanje problema vodosnabdevanja • Novi vidovi saradnje u oblasti privrede, zdravstva, obrazovanja, kulture i sporta

   Delegacija opštine Sen Foa iz francuskog grada Liona, koju predvodi Žerar Šarije, zamenik gradonačelnika, ove sedmice nalazi se u poseti Kraljevu. Po dolasku u Kraljevo delegaciju je najpre primio predsednik kraljevačke opštine dr Miloš Babić, a tokom posete delegacija je imala i više susreta sa ovdašnjim privrednicima i predstavnicima drugih delatnosti i institucija. Na svim sastancima vođeni su razgovori o proširivanju privredne, zdravstvene, obrazovne, kulturne i ukupne saradnje dve prijateljske i partnerske opštine.
Tokom prijema kod predsednika kraljevačke opštine posebno su vođeni razgovori o proširenju tradicionalne saradnje dve opštine na svim nivoima, a posebno u posredovanju opštine Sen Foa da Kraljevo dobije finansijsku pomoć iz raznih fondova Evropske unije. Naime, kako je istaknuto, Evropska unija ima razne finansijske programe i pristupne fondove za realizaciju projekata iz raznih oblasti na nivou lokalne samouprave. Ovog puta delegacija opštine Sen Foa ponudila je da bude posrednik u dodeli Kraljevu finansijskih sredstava Evropske unije i pravljenju projekata za rešavanje dugoročnog problema Kraljevčana u snabdevanju vodom za piće.
- Ja sam predložio da bismo mi mogli da budemo posrednici za opštinu Kraljevo kod nacionalnih udruženja koja imaju takve fondove. Postoje dva takva udruženja - ,,Ujedinjeni gradovi” i Agencija za razvoj lokalne demokratije. Ako radimo sa tim udruženjima, moći ćemo da idemo ka tim evropskim programima da bismo za Kraljevo dobili subvenciju - rekao je Žerar Šarije, zamenik predsednika opštine Sen Foa.
Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić istakao je da dosadašnja saradnja dva grada ide uzlaznom putanjom na svim nivoima i da će Kraljevo uz pomoć prijatelja iz opštine Sen Foa brže i bolje rešavati problem vodosnabdevanja.
- Mogućnosti našeg pristupa fondovima Evropske unije preko naših prijatelja iz Sen Foa, kroz ,,Udružene gradove”, daleko su veće nego kada bismo sami želeli da pristupimo tim fondovima. Uz njihovu dobru volju da zajedno pristupimo tim fondovima sigurno ćemo iskoristiti sve te mogućnosti - naglasio je dr Babić.
Inače, dugogodišnja saradnja Kraljeva sa opštinom Sen Foa se uspešno realizuje u oblasti medicine. Trenutno se na specijalizacijio u Lionu nalazi više lekara iz Zdravstvenog centra ,,Studenica” u Kraljevu, a dogovoreno je i da francuski studenti medicine stažiraju u kraljevačkoj bolnici.
Ekonomska saradnja se ostvaruje preko privrednih komora i upravo je juče (četvrtak) delegacija Sen Foa u kraljevačkoj komori imala razgovore sa ovdašnjim privrednicima. Uspešna razmena ideja i iskustava biće nastavljena i u oblasti kulture, a predviđena je i pedagoško-jezička saradnja sa kraljevačkim osnovnim i srednjim školama, kao i već dobro uhodana saradnja dve opštine u oblasti sporta i fizičke kulture.

VATROGASCI BEZ ODMORA
Požari na sve strane!

   Ove nedelje na području Policijske uprave Kraljevo izbilo je više požara, prouzrokovanih uglavnom ljudskom nepažnjom. Njihovom širenju pogodovale su visoke temperature i jak vetar.
Na planini Stolovi, na 50 hektara, dva dana su goreli četinarska šuma i nisko rastinje, usled čega je pripadnik Vatrogasno-spasilačke jedinice zadobio lake telesne povrede.
U Omladinskoj ulici gorela je krovna konstrukcija porodične kuće. U Drakčićima su goreli nisko rastinje i trava, u Dedevcima na porodičnom imanju kuća i pomoćni objekat, a u Vrnjačkoj Banji suva trava, nisko rastinje i niže grane borova na površini od tri hektara, vlasništvo JP ,,Borjak" i drugih lica. U Stanišincima kod Vrnjačke Banje gorela je štala na privatnom imanju, a u mestu Badanj, kod Raške, pet štala, seno i poljoprivredna mehanizacija, vlasništvo više lica.
Zbog velike opasnosti od nastanka novih požara, kao i velikih vrućina i jakog vetra, koji pogoduju nastanku i širenju požara, iz Policijske uprave upozoravaju građane, prvenstveno seoskog i prigradskog područja, na veću opreznost u cilju zaštite imovine od požara na otvorenom prostoru, a prvenstveno da ne pale suvu travu, korov, žilice, ne bacaju neugašene opuške na otvorenom prostoru i sl.
Takođe, mole građane da u slučaju novih požara pruže pomoć u lokalizaciji i gašenju.

POVIŠENE TEMPERATURE PREDSTAVLJAJU VELIKU PRETNJU ZA PREHRAMBENE PROIZVODE
Stroga kontrola sira, kajmaka i brze hrane

   Izuzetno povišene temperature ovih dana predstavljaju veliku pretnju za prehrabene proizvode. Zbog toga je najrizičnije kupovati brzu hranu. Shodno tome, sanitarna inspekcija je u okviru svoje nadležnosti u ovom periodu sankcionisala u više navrata.
- Naše prisustvo na terenu u ovom periodu je pojačano. Najkritičnija je brza hrana, jer se proizvodi u malom prostoru i stepen zagađenja je znatno veći. Mleveno meso koje oni upotrebljavaju je i biološki neispravno i sadrži veliki procenat skroba - ocenio je Miodrag Ivanović, republički sanitarni inspektor.
Kontrola proizvoda sprovodi se u skladu sa planom, i podeljena je po stepenima rizika. U prvom stepenu rizika, koji zahteva najčešću kontrolu, nalaze se hoteli, restorani, pijace, bazeni i svi drugi ugostiteljski i trgovinski objekti, a najviše se kontrolišu mlečni proizvodi.
- Mlečni proizvodi zahtevaju veliki lanac proizvodnje, tako da se uvek nađe neka rupa, zbog kojeg dolazi do zagađenja proizvoda - ističe Ivanović.
U kontrolu proizvoda spada i uzimanje briseva. Sanitarna inspekcija, u saradnji sa radnicima Zavoda za javno zdravlje iz Kraljeva, redovno vrši kontrolu. Dosadašnje analize su pokazale da su brisevi bolji po rezultatu, što je znak da se korisnici drže saveta inspekcije i upotrebljavaju sredstva za dezinfekciju.
Neispravnost proizvoda povlači odgovarajuće kazne. Ukoliko je samostalna ugostiteljska trgovinska radnja, podnosi se prijava organu za prekršaje, međutim, ukoliko su u pitanju preduzeća, onda se preko javnog tužioca pokreće postupak u trgovinskom sudu, gde kazne dostižu i milionske vrednosti.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U OO DSS KRALJEVO POVODOM JUBILEJA STRANKE - piše Slobodan Rajić
Petnaest godina borbe za Srbiju i demokratiju

   U prisustvu predsednika opštinskih odbora i funkcionera Demokratske stranke Srbije sa područja Raškog okruga, prekjuče je u Opštinskom odboru DSS Kraljevo održana konferencija za štampu. Tom prilikom, Dragan Zdravković, jedan od osnivača DSS-a u Kraljevu, govorio je o istorijatu DSS-a, od dana kada je ta stranka pre 15 godina formirana.
- Odluka o formiranju DSS-a doneta je u julu 1992. godine. Nakon toga, u jesen te iste godine, došlo je do formiranja Inicijativnog odbora DSS-a u Kraljevu, čiji je zadatak bio da formira organe stranke u našoj opštini. Prva skupština DSS-a u Beogradu održana je u decembru 1992. godine, a naš Inicijativni odbor imao je četiri delegata. Zatim je održana i prva skupština ogranka DSS-a u Kraljevu i formiran prvi Opštinski odbor DSS Kraljevo, na čijim temeljima je DSS rasla i postigla ono što je danas - istakao je Zdravković.

DEMOKRATSKA NAČELA
,,Demokratska stranka Srbije je osnovana 1992. godine, kada je bila opozicija tadašnjem režimu”, istakao je Miša Milosavljević, član Opštinskog odbora i šef Odborničke grupe DSS-a u SO Kraljevo, a zatim podsetio na stavove iz Osnivačke deklaracije DSS-a, iz vremena kada je ta stranka nastala, a koja odslikava tadašnje uslove. U ovom osnivačkom aktu, pored ostalog, napisano je da ,,bez načela nema demokratije” i da je ,,izbor DSS-a potpuno jasan - politička borba za demokratski preobražaj Srbije”, a da to znači ,,da Srbija treba da bude ustrojena na temeljima demokratskog parlamentarnog poretka”. U Deklaraciji se naglašava i da ,,vlast čine demokratski i nedemokratski režimi i da nema demokratskog ustrojstva bez jake opozicije”.
- Jednakost pred zakonom i ravnopravna utakmica u političkom životu osnovni su principi demokratije. Tim načelima ostajemo verni. Demokratija nije ništa drugo nego sistem kontrole vlasti. Politička odgovornost počiva na onima koji imaju vlast. Do vlasti se može doći samo glasovima većine na slobodnim izborima, ali ni ta vlast nije svemoćna i neograničena. Naprotiv, ona je podložna čitavom sistemu kontrole, u kojem vodeća uloga pripada opoziciji, i to jakoj opoziciji. Što je jača opozicija, to je stabilnija država. Branimo demokratiju zato što branimo Srbiju. Oslonac nalazimo u principima i srpske i svetske demokratije. Tim putem je Srbija išla nekada i ići će ponovo. Tom cilju usmerene su sve naše snage i sva naša pamet. Zato smo i stvorili Demokratsku stranku Srbije - napisano je u završnom delu Osnivačke deklaracije.
Milosavljević je podsetio i da je DSS u Kraljevu, nakon izbora krajem 2000. godine, imao predsednika Skupštine opštine dr Ljubišu Jovaševića, koji je tada bio koordinator DOS-a, a kasnije, na izborima za predsednika opštine 2003. godine, kao kandidat DSS-a, ušao u drugi izborni krug. Takođe, da je stranka DSS na vanrednim lokalnim izborima u Kraljevu, u septembru 2003. godine, postigla odličan uspeh, osvojivši 10 odborničkih mandata, dok je njen kandidat izabran za predsednika Skupštine opštine.
A upravo je Dejan Milović, predsednik Skupštine opštine i član OO DSS Kraljevo, opširnije govorio o radu, rezultatima i usponu stranke, od demokratskih promena 2000. godine do danas. Najpre je podsetio da je na izborima 24. septembra 2000. narod dao poverenje dr Vojislavu Koštunici, lideru DSS-a, koji je tada ubedljivo pobedio i postao predsednik SR Jugoslavije, osvojivši pola miliona glasova više od tadašnjeg predsednika SRJ i kandidata koalicije SPS-JUL Slobodana Miloševića, kao i da je ta pobeda potvrđena tek posle višednevnih protesta i velikih petooktobarskih demonstracija građana u Beogradu.
- Nakon usvajanja Povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora, dr Vojislav Koštunica je odstupio sa mesta predsednika SRJ i tim činom pokazao državničku mudrost i doslednost, dajući primer čitavom demokratskom svetu da se u Srbiji smena vlasti može obaviti na demokratski i civilizovan način. Koštunica je formirao Vladu Srbije 3. marta 2003. godine, posle parlamentarnih izbora održanih decembra 2003. godine, na kojima DSS postaje stožerna stranka u novoj Vladi. Za vreme Koštuničinog vođenja Republika Srbija biva integrisana u gotovo sve tokove evropskih institucija, da bi, krajem 2005. godine, bila primljena u Partnerstvo za mir - istakao je Milović.

BIRAČI PREPOZNALI VREDNOSTI
Prema njegovim rečima, jedna od najvećih pobeda DSS-a izvojevana je 28. i 29. oktobra 2006. godine, kada je na referendumu potvrđen novi Ustav Republike Srbije. ,,Time je Srbija pokazala da može da se složi oko ključnih pitanja za narod i državu, da ima demokratski potencijal i da zaslužuje bolje mesto u svetu nego što ga sada ima”, istakao je Milović i ukazao na ogroman značaj koji novi Ustav ima za političku stabilnost i demokratski razvoj Srbije, posebno za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Milović je podsetio da je koalicija DSS - Nova Srbija na parlamentarnim izborima 21. januara osvojila 666.889 glasova, odnosno 16,55 odsto i 47 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije, što, uz reprezentativnu izlaznost od 60 odsto, ,,pokazuje da su birači prepoznali vrednosti DSS-a i njene politike”. Naveo je i da je u Raškom okrugu koalicija DSS-NS osvojila 18,25 odsto glasova, a u opštini Kraljevo ubedljivo pobedila sa 17.500 ili 28 odsto glasova birača.
- Ovoliko poverenje građana Kraljeva u našu koaliciju prosto obavezuje i dodatno nas motiviše da zajedno nastavimo da vodimo, očigledno, više nego uspešnu politiku koja je rezultirala boljitkom svih građana naše Republike i naše opštine. Naša stranka u koaliciji osvojila je veliki broj glasova i ostvarila prednost nad konkurencijom zato što građanima ništa nije obećavala, već je u kampanji insistirala samo na onome što je već urađeno. Koliko smo uradili i kako smo radili, građani Kraljeva su nam jasno poručili. Odlični rezultati dali su nam za pravo da i u novoj Vladi i novoj Skupštini Srbije ostvarujemo svoje ciljeve koje smo trasirali programskim načelima pre petnaest godina - zaključio je Milović.
Inače, pres konferenciji povodom jubileja DSS-a, prisustvovali su i Dragan Karović, predsednik Opštinskog i član Glavnog odbora DSS-a iz Raške, Biljana Zdravković-Savković, član OO DSS i predsednik SO Raška, Goran Sarić, predsednik OO DSS i zamenik predsednika opštine Novi Pazar, Dane Stanojčić, član OO DSS i predsednik SO Vrnjačka Banja, i Verica Milanović, član OO DSS i zamenik predsednika opštine Kraljevo.

PUT PUN ISKUŠENJA
,,Put ka demokratiji pun je iskušenja i stranputica. Zato i nije čudo što neki na tom putu otpadaju. Oni koji su spremni na ustupke, a svoju korist pretpostavljaju političkim uverenjima, ugrožavaju interese nacije i društva. Vlast imaju i demokratski i nedemokratski režimi. Nema demokratskog ustrojstva bez jake opozicije. Upravo je opozicija ona politička snaga koja demokratiju razlikuje od njene suprotnosti.”
(Iz Osnivačke deklaracije DSS-a)

PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO POSETIO RATINU
Opštinska pomoć u rešavanju problema

   Tokom prošlog vikenda predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić posetio je Ratinu, gde je sa rukovodstvom ove mesne zajednice razgovarao o rešavanju prioritetnih problema. Predsednik opštine se tom prilikom na licu mesta uverio da postoje svi problemi na koje je nedavno ukazalo rukovodstvo MZ Ratina. Dr Miloš Babić je, kako je saopšteno iz MZ Ratina, dao nalog da Preduzeće za puteve Kraljevo počne da sanira načinjenu štetu na putevima u Ratini, a sa rukovodstvom mesne zajednice dogovoreno je i da opština pomogne oko uređenja školskog dvorišta i u organizaciji Dečjeg festivala u ovom mestu - kaže se u saopštenju MZ Ratina.

NADA KOLUNDŽIJA, ŠEF POSLANIČKOG KLUBA DEMOKRATSKE STRANKE U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE - pripremio Dragan Blagojević
Smisao naše politike je da građani Srbije žive kvalitenije i bolje

   • “Lustracija je veoma bitna za društvo koje je bilo u toj meri ogrezlo u spregu države sa
organizovanim kriminalom. Evo sada vidite da su šefovi policija, carina i drugi bili uvezani u organizovani kriminal ogromnih razmera”

   • Skupština Srbije, kao što vidimo, zbog kasnog formiranja Vlade, radi i tokom ovog vrelog leta. Kako ocenjujete rad novog republičkog parlamenta od njegovog konstituisanja do danas i koliko ste zadovoljni ,,svojim” poslanicima?
Zadovoljna sam radom Poslaničkog kluba Demokratske stranke. Imamo vrlo jak poslanički klub, ne samo po broju, nego i po sposobnostima ljudi koji ga čine. Međutim, mogu da kažem da nismo u izvesnoj meri zadovoljni dosadašnjim učinkom parlamenta. Kada se o tome govori, često se kaže da nije važno koliko se zakona usvoji, već je bitno da su ti zakoni kvalitetni, da parlament radi i da se rešavaju najvažnije stvari. Ipak, u zemlji kakva je Srbija, koja mora da donese ogroman broj zakona u relativno kratkom roku, ako hoćemo da ostvarimo ono što je naš cilj, a to je pridruživanje Evropskoj uniji (EU), onda se mora govoriti i o efikasnosti parlamenta i o tome kakav je njegov učinak. Dakle, moj utisak je, i utisak uopšte DS, koja je dinamična stranka i koja bi htela da se velikim, sigurnim i brzim koracima kreće ka EU, mi radimo previše sporo!?

OPSTRUKCIJA I DESTRUKCIJA
Postoji i nešto što je ne samo opstrukcija u radu parlamenta, što je legitimno sredstvo političke borbe, ali ono što ponekad radi opozicija, pre svega Srpska radikalna stranka, zapravo se pretvara u destrukciju instutucije, i to je ono što je ključni problem ovog parlamenta. Dakle, ta destrukcija se sprovodi ne samo načinom na koji se radi u tom parlamentu i odnosom koji poslanici imaju i prema drugim poslanicima i prema samoj instituciji, već i time što se parlament koristi kao nekakva ,,pozornica” na kojoj nema ni teme, ni režisera, ni scenarija. Svako izađe i priča o čemu hoće, kako hoće i koliko hoće, i onda to parlament čini i u očima građana instituciju koja ne radi posao zbog kojeg su je građani birali.
• Iako gospodin Oliver Dulić, predsednik Skupštine, pokušava da što je moguće efikasnije vodi zasedanja, govornica se ipak ,,po Poslovniku” zlopotrebljava?
Gospodin Dulić je čovek izrazite tolerancije, čovek nemerljivog kapaciteta za dogovaranje, sporazumevanje, nalaženje kompromisnih rešenja i pokušaja da se parlament pretvori u mesto gde ćemo svi biti na istom zadatku, a ne protivnici i neprijatelji jedni drugima, bez obzira na različitosti političkih pogleda i viđenja stvarnosti.
Ono što se sada pokazuje jeste da sav naš zajednički napor, dakle i našeg poslaničkog kluba i skupštinske većine, zajedno sa predsednikom parlamenta i potpredsednicima koji su iz stranaka parlamentarne većine, da mi gradimo jedan novi vrednosni sistem tolerancije, međusobnog uvažavanja i poštovanja institucije, verlo često ,,pada u vodu”, jer poslnici SRS zaista ponekad, to je moj osećaj, vređaju sve ono što je pristojno u meni i, verujem, u najvećem broju građana, načinom na koji komuniciraju i na koji se obraćaju poslanicima. Mi smo pokazali da, ako smo tolerantni i ako popuštamo, ne dobijamo sa druge strane adekvatan odgovor. To bi u normalnim uslovima trebalo da se vrati kao razumevanje i podrška da se dobije najbolji rezultat. Mi to ne dobijamo, nažalost.
• Kada nas očekuje letnja pauza u radu parlamenta i koje sve zakone on treba da donese do kraja ove godine?
Parlamet će posle sednice posvećene Kosovu i Metohiji oceniti da li će, zavisno od toga da li će Vlada Srbije imati neke zakonske projekte koji su važni i hitni, imati posle te sednice još zasedanja. Nakon toga, parlament možda neće raditi dve-tri nedelje ako nema u proceduri zakona o kojima bi trebalo sada hitno da se izjašnjavamo.

UBRZAVANJE RADA
Veoma je sada teško utvrditi prioritete, jer je manje-više sve važno. Dosta se kasni, jer brzinu koju mi moramo da postignemo nijedna zemlja u okruženju nije morala da postigne kada se kretala ka EU. Dakle, mi imamo mnogo otežavajućih okolnosti i zbog toga imamo mnogo stvari koje su prioritet. To, po mom mišljenju, znači da ćemo od septembra morati da radimo ne samo više, nego zaista i brže. Zakoni koje očekujemo vrlo brzo i koji su važni zbog toga što su obaveza iz Ustavnog zakona jesu zakoni kojima se definiše rad Ustavnog suda kako bismo mogli da izaberemo sudije Ustavnog suda, jer je zaista nedopustivo da zemlja nema Ustavni sud. Tu je takođe set zakona koji se odnose na ustavnu obavezu da se do kraja godine raspišu lokalni i predsednički izbori. Pre raspisivanja tih izbora nama predstoji usvajanje zakona o teritorijalnoj organizaciji, lokalnoj samoupravi, izborima, predsedniku države... Te predloge zakona ćemo morati vrlo brzo da stavimo na dnevni red, kako bismo mogli da izbore raspišemo najkasnije do kraja 2007. godine.
• Kako Demokratska stranka dočekuje predstojeće lokalne i predsedničke izbore i da li oni treba da budu održani istog dana zbog ušteda u budžetu?
O ovom drugom delu pitanja još nije doneta odluka i o tome će se doneti odluka na nivou većinske koalicije, a moguće je i uz jednu širu političku saglasnost oko načina održavanja izbora. To nije samo odluka DS, niti ćemo mi takvu vrstu odluke ili predloga nametati bilo kome. Ono što mi znamo je da ti izbori moraju da se dese. Može da se desi da lokalni izbori budu kasnije, zbog ozbiljnih priprema koje moraju prethodno da se izvrše, i tih ozbiljnih zakona koji bi morali da prođu nekakvu javnu raspravu, jer ipak se radi o zakonima koji se tiču lokalne samouprave i oni su uvek vrlo osetljivi. Dakle, postoji potreba da se o njima izjašnjavaju ljudi i da se organizuje stručna i malo šira, javna rasprava, i to je ono što će odrediti da li će ti izbori biti istovremeni ili će se oni organizovati sukcesivno. DS neće biti ta koja će diktirati uslove oko toga, to će biti kao i za sve druge važne stvari za ovu zemlju deo dogovora. Dakle, oko toga treba postići širu saglasnost i u te izbore ući mirno, bez nekakvih podizanja tenzija i dramatizovanja, kako se to kod nas, kada su u pitanju izbori, često dešava.
• Šta se predlaže o načinu održavanja lokalnih izbora - po kojem principu će oni biti organizovani?
To je pitanje šireg dogovora i proces dogovaranja mislim da je počeo. Ono što svakako treba imati na umu jeste činjenica da se Zakon o lokalnim izborima do sada pokazao u nekim elementima kao vrlo loš zakon u Srbiji, mada on u nekim drugim zemljama odlično funkcioniše. Očigledno, Srbija u političkom smislu pre svega nije još zrela za neka rešenja.

SPREČAVANJE BLOKADE
Pokazalo se u mnogim lokalnim sredinama gde su gradonačenici i predsednici opština birani neposredno, sa ovlašćenjima koja imaju po zakonu, da dolazi do blokade rada lokalnih samouprava, jer se dešava vrlo često da je skupštinska većina u lokalnim samoupravama jedna i predstavlja jednu političku opciju ili grupaciju, a gradonačelnik ili predsednik opštine predstavlja neku drugu političku stranku ili grupaciju. U tim sredinama, zbog nerazumevanja da se taj posao doživljava kao posao na zajedničkom zadatku i cilju, mi imamo vrlo često potpune paralize rada lokalnih samouprava i nužnost uvođenja privremenih mera, što je u suštini uvek jako loše. Zato se pre svega mora napraviti dobra analiza koja su rešenja za Srbiju u ovom trenutku, zbog građana Srbije, najbolja rešenja. Dakle, ovde bi potpuno trebalo zanemariti interese političkih partija i šta bi kojoj trenutno odgovaralo, već naći najbolja rešenja. To su standardi koji su se pokazali u nekim zemljama kao vrlo funkcionalni i efikasni, a kod nas se nešto od toga pokazalo kao loše.
• Kada se realno očekuje da će biti održani lokalni izbori?
Ono što je naša zakonska obaveza jeste da lokalni izbori budu raspisani do kraja ove godine. Teorijski, ako lokalni izbori budu raspisani do kraja godine, u decembru na primer, 60 dana od tada je poslednji rok kada oni mogu da budu održani, što znači do kraja februara ili početka marta.
• Kako ocenjujete posledice dugog pregovaranja o formiranju Vlade Srbije i njen trenutni rad i angažovanje u narednom periodu?
Naravno da to ima velike posledice. Pre svega zato što mi zbog toga nismo u jednom periodu učestvovali u procesu integracija u EU. To je po mom osećaju možda najveći problem. ,,Tehnička vlada” je radila stvari koje se tiču života građana i nije se dramatično osetilo to dugo trajanje pregovora o novoj Vladi. Međutim, u smislu procesa pridruživanja EU, mislim da su zaista vrlo ozbiljne posledice i mislim da mi tu kasnimo i zbog toga je prisutan taj pritisak da sada radimo užasno brzo i mnogo.

ISPUNJAVANJE OBEĆANJA
Moj utisak je da se Vlada vrlo brzo konsolidovala i da su počeli da rade vrlo efikasno u skladu sa čime su na neki način bila i obećanja građanima pred izbore. Mi potencijalno možemo da imamo najuspešniju Vladu, ali samo ako svaki od ministara pokuša da ostvari ono što je obećao. Ako se svi oni budu bavili onim što je bilo obećanje da će se uraditi u narednom periodu, mislim da, po rezultatima, ova Vlada zaista može da bude najuspešnija. To bi i morao da bude način na koji ona treba da radi, da svako od njih uradi ono što je bio deo ukupnih obećanja za tu oblast, ne samo stranke kojoj pripada.
Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo najveći deo obećanja koje smo mi u DS dali - i ispunili. Cela naša kampanja i smisao onoga što radi DS jeste da građani žive bolje i to oni treba da osete. To znači da se kvalitet života menja nabolje i da građani jasno vide razliku od pre deset, pet, godinu dana ili od pre pola godine. Zato su se mere koje smo mi obećavali, a koje bi trebalo da utiču na bolji kvalitet života, zapravo i odnosile na to. Znači, naš strateški cilj jeste Srbija u Evropskoj uniji, zato što to za nas znači bolji i kvalitetniji život građana, bolje uređenu državu, stabilniju i uspešniju ekonomiju. Pitanje članstva u EU je i pitanje bezbednosti, jer da smo mi kojim slučajem devedesetih godina uveli zemlju u Evropu, niko ne bi smeo da postavi pitanje granica i prekrajanja granica!? Dakle, to je i bezbednosno bitno za Srbiju. Ono što smo mi kao svoje obećanje ispunili do sada jeste ukidanje PDV-a na prvi stan, odnosno umanjenje poreza za prvi stan, zatim smanjenje poreza za kupovinu kompjutera. To je urađeno, a sada je u toku mera 100 evra po hektaru obradive površine i 90 evra po grlu priplodne stoke, za koju je odluka doneta, sredstva su obezbeđena i sada počinje realizacija. To su obećanja koja ćemo mi ispuniti u toku prvih 100 dana nove Vlade Srbije. Radi se takođe i na meri da se trudničko odsustvo plaća sto odsto i ta će mera, ne mogu da tvrdim, biti uskoro primenjena, verovatno od sledeće fiskalne godine.
Ono što je za nas najvažnije jeste da je deblokiran proces pridruživanja EU i ne samo da je deblokiran, nego je on u izvesnoj meri ubrzan. Dakle, od trenutka kada su deblokirani ti razgovori, ceo proces ide ubrzano i mi zaista verujemo da ćemo ubrzo stići na ,,Belu šengensku listu”, na čemu je posebno Božidar Đelić angažovan sa ogromnom energijom, iako to nije jednostavan posao, a primer je izvoz poljoprivrednih proizvoda, u čemu smo uspeli da se izborimo za najbolji mogući status u tim pregovorima. Taj rezultat je za DS najvažniji, jer će on dovoditi do svih onih drugih rezultata i pitanja važnih za svakog čoveka, a to je kvalitetniji i bolji život.
• Šta trenutno Srbija ,,ne može da čeka, jer život ne može da čeka”, kako je glasio vaš predizborni slogan?
Mislim da Srbija ne može da čeka vreme u kojem će biti dobro uređena pravna država, u kojoj će građanin sve državne institucije doživljavati kao svoj ,,servis”. Mislim da Srbija ne sme da čeka da se oslobodi ozbiljnog i organizovanog kriminala, svakog oblika korupcije i zloupotrebe državnog položaja i zato mislim da će jedan od prvih paketa zakona koji će Skupština imati na dnevnom redu biti set zakona za borbu protiv korupcije. Pre svega zbog toga što siromašno društvo, kakvo je Srbija, ne sme više da bude žrtva korupcije ni jedan jedini dan, iako je korupcija tvrdokorna i sa njom se države stalno bore. Mi sada moramo da postignemo prvu pobedu, da bismo se kasnije protiv nje uspešnije borili. I ono što ne sme da se čeka, to sam već rekla, jeste bolji život ljudi i tu je veće zapošljavanje preduslov za bolji život svake porodice, svakog pojedinca.
• Gospodin Dulić je najavio aktiviranje Zakona o lustraciji koji je donet pre nekoliko godina. Šta Vi mislite o tome?
Lustracija je veoma bitna za društvo koje je jedno vreme bilo u toj meri ogrezlo u spregu države sa organizovanim kriminalom. Evo sada vidite da su šefovi policija, šefovi carina i drugi bili uvezani u organizovani kriminal ogromnih razmera.

DUG PREMA GRAĐANIMA
Naravno, tu se radi i o ogromnom broju povreda ljudskih prava i Zakon o lustraciji bi zapravo trebalo da iz javnog života ukloni one pojedince koji su se u ime političkih razloga ogrešili o ljudska prava, da ne pominjemo hapšenja, proganjanja, ubistva itd. U tom smislu, za moralni oporavak društva je važna lustracija. Pretpostavku za uspešnu lustraciju čini nekoliko stvari. Prvo, moraju da se na vrlo pažljivo uređen način otvore dosijea, a to je jako osetljiva tema i mnoge zemlje koje su to uradile imale su kasnije vrlo dramatične posledice. Sledeća pretpostavka je suštinska transformacija bezbednosnih službi, i Policije, i Vojske. To su bili procesi koje je trebalo možda uraditi ranije i prosto sada ne vidim način da se to sa lustracijom uradi, iako mislim da je vrlo važno da se pronađu pravi načini da se to izvede. Takođe, ne bih se usudila da kažem koji bi bio mogući rok i kako bi se to uradilo. Otvaranje dosijea dugujemo mnogim našim građanima, transformacija službi je nešto što i inače treba da radimo da one budu efikasne i u interesu građana i države, da nikada više ne služe politici i vlasti.
• Koliko je važno postizanje ravnomernog regionalnog razvoja za koje je, sa ekonomijom, uvedeno i novo ministarstvo?
To je apsolutni prioritet DS i, prema našim saznanjima, vidi se da će biti prioritet i celokupne Vlade. Pitanje ravnomernog regionalnog razvoja nije pitanje samo osećaja za one koji imaju manje, to je pitanje ekonmske budućnosti zemlje. Ne može zemlja da se razvija ako joj se svi delovi ravnomerno ne razvijaju. Ne postoji mogućnost da Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac budu razvijeni, a da ostatak Srbije bude nerazvijen. To bi bio pogrešan, propao koncept. Ono što je veoma važno, a možda je čitav vek propušten da se o tome razmišlja, jeste ravnomerni regionalni razvoj i pitanje bezbednosti države i njenih granica. Mi na obodima zemlje, po pravilu, imamo nerazvijena područja i odatle po logici stvari ljudi odlaze i to ostaju napušteni prostori. Naravno da je osnovni razlog ravnomernog razvoja da svuda ljudi žive bolje, dobro, da ljudi imaju podjednake uslove za ekonomski razvoj i život u svim delovima Srbije. Kad Srbija bude deo Evropske unije, međutim, to pitanje neće više biti problem.

KRALJEVU STATUS GRADA?
- Mislim da Kraljevo zaslužuje da dobije status grada po svim kriterijumima. Mi ćemo najpre te kriterijume definisati Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije (šta je grad, a šta opština). Međutim, suština je u tome da se dobijanje statusa grada shvati kao šansa da se delatnosti koje su neposredno vezane za život građana urede i organizuju na bolji i efikasniji način. Dobijanje statusa grada mora da se shvati kao način da neki delovi grada ili naselja u opštini, koji su bili manje u fokusu zbog utapanja u celinu, dobijanjem statusa opštine sada dolaze u prvi plan i dobijaju mogućnost da efikasnije rešavaju životne probleme građana, a ne da se to shvati kao dalje gomilanje administracije.

ULAZAK SRBIJE U EU
- Kada smo 2001. godine govorili da će Srbija postati članica EU 2007, svi su rekli da je to mnogo daleko. Sada smo, evo, u 2007. godini i, kada kažemo da će to biti 2011, 2012, 2013. godine, opet kažu da je to jako daleko. Ono što je, međutim, važno da ljudi znaju to je da i samo ,,putovanje” ka EU život čini kvalitetnijim i ne treba da budu deprimirani što je taj ulazak u članstvo jako daleko.

SARADNJA SA HAGOM?
- Očekujem da će država efikasnije da radi na ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu. To, međutim, ne znači da ćemo mi biti u stanju da uhapsimo nekog ko nije ovde ili nam nije u dometu. Ono što je oduvek bilo nesporno i na čemu je DS uvek insistirala jeste da svet od nas traži da pokažemo da oni koji su osumnjičeni za najteže ratne zločine ne uživaju našu podršku i da smo mi kao država odgovorni i spremni da uradimo sve da se oni nađu pred licem pravde. To od nas svet očekuje, a ne da uradimo nešto što je nemoguće uraditi. Dakle, sada je potpuno jasno da država vrlo ozbiljno radi na ispunjenju tih obaveza i da oni koji to posmatraju i o tome treba da daju mišljenje zaključuju da je to tačno.

DIREKCIJA ZA PLANIRANJE I IZGRADNJU “KRALJEVO” OVOG LETA ANGAŽOVANA NA BROJNIM KAPITALNIM INVESTICIJAMA U KRALJEVAČKOJ OPŠTINI - piše Slobodan Rajić
Gradilišta na sve strane, investiciona ulaganja višestruko povećana

   • Najviše radova u oblasti vodosnabdevanja, putne privrede, gasifikacije i javne higijene, u koje je u protekle tri i po godine uloženo oko 12 miliona evra iz opštinskog budžeta • Kapitalna ulaganja tri puta veća nego u prethodnom periodu, a učešće troškova Direkcije u ukupnim budžetskim sredstvima, sa nepromenjenim brojem radnika, smanjeno sa 17 na devet odsto • Šta je sve urađeno, šta se trenutno gradi i kakvi su planovi do kraja 2007. godine

   Kraljevačka Direkcija za planiranje i izgradnju i ovog dugog toplog leta ima pune ruke posla na raznim kapitalnim investicijama u opštini Kraljevo. Najviše u oblasti vodosnabdevanja, putnoj privredi, gasifikaciji i javnoj higijeni, ali ništa manje i u ostalim delatnostima. Na sve strane su nikla ili niču nova gradilišta, a u kapitalne investicije ulažu se znatna budžetska sredstva. Samo u periodu od 2004. do 2006. godine u investicije je uloženo više od milijarde dinara (12 miliona evra), a ove godine više od 320 miliona dinara (četiri miliona evra).
   - Investiciona ulaganja, bez učešća Republike, u ovom troipogodišem periodu veća su za tri puta nego u periodu 2000-2004. godina, što znači da je Direkcija sa približno istim brojem radnika (76) u ovom periodu obavila tri puta veći posao, dok je učešće njenih troškova u ukupnim troškovima budžeta skoro prepolovljeno, odnosno smanjeno sa 17 na oko devet odsto - kaže Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”.

PROŠIRENJE I ZAŠTITA IZVORIŠTA
Prema Spasojevićevim rečima, u vodosnabdevanje Kraljeva u prethodne tri i po godine uloženo je oko 420 miliona dinara. Urađen je magistralno-vezni cevovod Rezervoar u Drakčićima do Male pijace (195 milion dinara), eksproprisano zemljište za proširenje ivorišta u Žičkom polju (23 miliona), urađena druga visinska zona za deo naselja Panjevac i Jarčujak (7,5 miliona), završen rezervoar u Drakčićima (29 miliona), rekonstruisana vodovodna mreža (12 miliona dinara kao učešće opštine u programu donacije) i urađen idejni projekat za regionalni VPS ,,Lopatnica”, koji je finasirala Republika sa 64 miliona dinara.
U ovoj godini planirani su radovi na proširenju izvorišta u Žičkom polju u vrednosti od oko 39 miliona dinara, od čega 34 miliona iz NIP-a, a ostatak iz budžeta opštine. U toku je potpisivanje ugovora sa resornim ministarstvom i ovi radovi bi trebalo da počnu početkom avgusta i da na taj način Kraljevo dobije dodatnih 50-60 l/sek. vode za piće. Takođe, nastavlja se izgradnja vodovodne mreže prema Konarevu za šta je u prošloj i ovoj godini obezbeđeno oko devet miliona dinara.
Pored proširenja izvorišta u Žičkom polju, paralelno se radi i na zaštiti izvorišta u Čibukovcu i Žičkom polju. Već je izgrađen zaštitni nasip dužine 1,7 kilometara za izvorišta u Konarevskom polju u vrednosti od 27 miliona dinara, sa učešćem ,,Srbijavoda” od 20 miliona i opštine sedam miliona dinara. Urađen je deo zaštitnog nasipa za izvorišta u Žičkom polju u vrednosti od 18 miliona dinara sa istim procentom učešća Republike i opštine (60:40 odsto). Planiran je nastavak ovih radova u ovoj godini za preostalih 2,5 kilometra. Sredstva su obezbeđena, ugovor zaključen, ali je veliki problem eksproprijacija zemljišta koja ide jako sporo.
- U funkciji zaštite izvorišta vodosnabdevanja su i radovi na izgradnji kanalizacije koji su rađeni u prošloj, a planirani i za ovu godinu. Tu je pre svega nastavk izgradnje kolektora fekalne kanalizacije Kraljevo - Mataruška Banja, u koju je 2006. uloženo 27,5 miliona dinara uz učešće opštine od 40 odsto. I za nastavak ovih radova sredstva su obezbeđena i u ovoj godini planira se završetak druge faze kolektora u dužini od 2,2 km do područja manastira Žiče, a treća faza predviđa njegovu izgradnju do M. Banje. Time bismo u potpunosti zaštitili izvorišta od podzemnih fekalnih voda i poplava, kao i reke Ibar od direktnog izlivanja fekalnih voda od Kovača do M. Banje. Istovremeno, počeli smo i izgradnju crpne stanice u Ribnici, koja treba da prihvati sve fekalne vode sa ovog kolektora, uključujući i naselje Ribnica, i izvrši prepumpavanje preko reke Ibar do veze sa glavnim gradskim prečišćivačem - kaže Spasojević.
Ovi radovi su u toku, zaključeni su ugovori sa izvođačem (,,Amiga”), a vrednost ugovorene prve i druge faze iznosi oko 76 miliona dinara, s tim što su sredstva iz NIP-a - 42,5, Republičke direkcije za vode 20 miliona, a ostatak za radove prve i druge faze i za radove treće faze (opremanje crpne stanice) sredstva su obezbeđena iz opštinskog budžeta (oko 25 miliona dinara). Spasojević kaže da su proširenja i zaštita izvorišta bila apsolutni prioritet i da se ovi radovi nastavljaju i u narednoj godini, izgradnjom ,,fabrike vode” u Žičkom polju, rekonstrukcijom postojećih izvorišta i pumpnih stanica, kako bi Kraljevo u poeriodu od dve godine povećalo raspoloživu količinu vode za 100-150 l/sek. a istovremeno i zaštitu izvorišta.

DRUMSKI MOST NA IBRU I OBILAZNICA
Postojeći, stari i doskora jedini most na Ibru u Kraljevu izgrađen je daleke 1956. godine. Imajući u vidu njegova velika opterećenja i dosadašnja mala ulaganja u njegovo održavanje, doneta je odluka da se pored njega uzvodno uradi novi most, rekonstruiše postojeći i urade pristupne saobraćajnice sa kraljevačke i ribničke strane. U toku 2006. i 2007. godine završena je izgradnja novog mosta u dužini od 190 i širini od 11,5 metara sa pešačkom stazom.
- Iako još nije izvršen konačan obračun, orijentaciona vrednost radova na novom mostu je oko 195 miliona dinara i sredstva su kompletno obezbeđena iz budžeta opštine. Most je izgrađen kao jedinstveno konstruktivno rešenje (prednapregnuti beton), veoma kvalitetno i u roku od 10 meseci efektivnog rada. Kontrolna merenja na utezanju betonske konstrukcije i ispitivanja na probno opterećenje mosta, koja su izvršili stručnjaci Instituta ,,Kirilo Savić” iz Beograda, pokazala su projektom predviđene parametre. Tako sada možemo da kažemo da smo dobili lep i kvalitetan most, za koji će biti potrebna minimalna ulaganja u održavanje. Projektant je bio Institut za puteve Beograd, a izvođač radova preduzeće ,,Intermost” iz Beograda - ističe Dragiša Spasojević.
Prema njegovim rečima, u toku su i radovi na izgradnji pristupnih saobraćajnica na gradskoj i ribničkoj strani, za koje je takođe projekat uradio Institut za puteve iz Beograda, a izvođač radova je JKP ,,Putevi” Kraljevo. Vrednost radova je 95 miliona dinara, od kojih Republika daje 30, a opština iz budžeta 65 miliona. Ugovoreni rok za završetak radova je tri meseca, tako da se u oktobru očekuje puštanje u saobraćaj novog mosta sa pristupnim putevima, čime će znatno biti rasterećen saobraćaj u centru grada, pre svega u Ulici vojvode Putnika.
- Istovremeno sa ovim, u toku su i radovi na izgradnji privremene vezne saobraćajnice prema Ratini, na kojoj su radovi započeti 1991. godine, a projekti i eksproprijacija zemljišta još 1983. godine. Zbog nedostatka sredstava i delom naše neažurnosti, radovi su prekidani i obustavljani, tako da smo u toku 2005. godine, u dogovoru sa Direkcijom za puteve i Ministarstvom za kapitalne investicije, obezbedili sredstva i započeli radove na završetku mosta na Ibru i privremene vezne saobraćajnice od Kamidžorskog mosta do Ratine i veze sa putem M-5, u dužini od oko dva kilometra. Deo ove saobraćajnice je u trasi buduće obilaznice oko Kraljeva dužine oko 14 km, kao i izgradnja mosta, a vezna saobraćajnica u Ratini u dužini od 900 metara deo puta Kraljevo-Kragujevac i Kraljevo-Kruševac, koja će biti u funkciji do konačne izgradnje kraljevačke obilaznice, koja će biti deo budućeg autoputa Pojate-Preljina - navodi Spasojević.
Inače, vrednost ovih radova je 500 miliona dinara i sredstva je obezbedila uglavnom Republika, dok Kraljevo učestvuje sa 30 miliona dinara. Spasojević kaže da su radovi na veznoj saobraćajnici prema Ratini u završnoj fazi. Radove izvode preduzeće AD ,,Putevi” Novi Pazar, ,,Mostogradnja” Beograd i Preduzeće za puteve Beograd. Očekuje se da sa završetkom ove ,,poluobilaznice”, krajem avgusta, tranzitni, a delom i lokalni saobraćaj, budu usmereni preko nje i izbegnu zagušenja zbog radova na pristupnim saobraćajnicama novog drumskog mosta u gradu.
- Završetkom mosta u gradu sa pristupnim saobraćajnicama i puštanjem u saobraćaj privremene obilaznice konačno ćemo rešiti višegodišnji saobraćajni kolaps u Ulici vojvode Putnika i centru Kraljeva. Ovo, međutim, nije trajno rešenje, ali će znatno da smanji postojeću frekvenciju saobraćaja kroz centar grada. Konačno rešenje za Kraljevo je nastavak i završetak obilaznice oko Kraljeva i izgradnja drugih planiranih mostova na Ibru (pešačkog, iz Skopljanske ulice, Izletničke u Ribnici), ali je to dalja budućnost i predstojeća obaveza za koju nam trebaju sredstva od Republike koja bi trebalo da ih i finansira - zaključuje Spasojević.
On takođe kaže da bi istovremeno sa projektovanjem i izgradnjom kraljevačke obilaznice u dužini od 14 km išla i regulacija Zapadne Morave na tom potezu od Kraljeva do Miločaja, za koju je već urađen projekat prošle godine.

IZGRADNJA GRADSKE DEPONIJE
Sadašnja gradska deponija u Kraljevu početkom 2004. godine bila je obično smetlište. Tada je, u saradnji sa JKP ,,Čistoća” i Direkcijom, urađen projekat sanacije i u toku 2005. i 2006. godine izvršena sanacija prve i druge faze, a ove godine se završavaju i radovi treće faze gradske deponije, za šta će se ukupno uložiti oko 35 miliona dinara iz opštinskog budžeta. Radovi se završavaju do kraja ovog meseca.
Takođe, u okviru sanirane gradske deponije izgrađen je i ,,azil” za pse i mačke lutalice, a vrednost ovih radova je oko 11,5 miliona dinara.
- Na taj način kompletan prostor na gradskoj deponiji je uređen i zaista prilagođen evropskim standardima. Ovim smo rešili problem deponovanja smeća za naredne 2-3 godine, ali treba nastaviti projektovanje i izgradnju regionalne deponije ili proširenje postojeće, sa postrojenjima za reciklažu i kompostiranje - naglašava Spasojević.

GASIFIKACIJA
U toku 2005. i 2006. godine završena je i izgradnja čeličnog gradskog prstena visokog pritiska, kao i izgradnja gasovodne mreže srednjeg pritiska od ,,Zlatarice” do Doma kulture i kasarne u Ribnici, u dužini od 2,5 km, kao i gasovoda od Vodotornja do Pošte u Jarčujku. Vrednost ovih radova je oko 50 miliona dinara - 35 miliona učešće opštine iz budžeta, a 15 miliona učešće ,,Srbijagasa”.
Započeta je i izgradnja gasovoda niskog pritiska (široka potrošnja) u naseljima Higijenski zavod i Grdička kosa. Opština je zaključila ugovor sa ,,Srbijagasom”, koji je angažovao izvođače radova, ali ovi poslovi teku veoma sporo, pa je na sekundarni gasovod priključeno svega 160 korisnika - domaćinstava.
Prema Spasojevićevim rečima, urađen je i projekat za gasovod za ,,Staru čaršiju” i Sijaće polje, ali ovi radovi još nisu započeti. U toku ove godine nastavljaju se radovi na izgradnji čeličnog gasovoda i merno-regulacionih stanica za naselja Jarčujak, Adrani, Konarevo, M. Banja, Progorelica, Žiča, Gotovac, Kovači, Ribnica, Kovanluk, Beranovac i Ratina. Od Ministarstva energetike i rudarstva opredeljena su sredstva za ovu namenu u iznosu od 2,5 miliona evra za izgradnju oko 24 km gasovodne mreže na ovim područjima i 12 merno-regulacionih stanica.
- Zbog kašnjenja u donošenju budžeta Republike za ovu godinu kasni se i sa javnom nabavkom za ove radove koja će, prema našim saznanjima, biti raspisana ovih dana, a radovi započeti u septembru ove i nastavljeni naredne godine. Završetkom ovih radova stvorili bi se preduslovi za gasifikaciju domaćinstava u gradskim i prigradskim naseljima, a paralelno sa njima, u skladu sa skupštinskom odlukom, pripremamo tendersku dokumentaciju za raspisivanje javnog poziva za izbor strateškog partnera za gasifikaciju široke potrošnje. Nadamo se da ćemo biti u povoljnijem položaju u odnosu na ostale gradove, jer ćemo imati izgrađenu čeličnu gasovodnu mrežu i merno-regulacione stanice, pa bi i cena priključka na gasovod bila znatno niža od postojeće cene ,,Srbijagasa” - ističe Spasojević.
Sve u svemu, za Direkciju ,,Kraljevo” i ovog leta nema odmora, jer su, pored navedenih, u toku i brojne druge, ne manje značajne aktivnosti od onih koje nazivamo kapitalne (o ostalim aktivnostima Direkcije u narednom broju lista).

PROBLEM EKSPROPRIJACIJE I NAPLATE
- Moglo bi i više da se uradi, ali je veliki problem eksproprijacija zemljišta. Ta procedura je po postojećoj zakonskoj regulativi toliko spora da pojedine projekte ne možemo da realizujemo u kraćem roku i to traje u nedogled. U tom smislu očekujemo veće razumevanje građana kod izgradnje kapitalnih objekata, ali da to ne bude na njihovu štetu, već uz pravičnu nadoknadu i bez sudskih sporova, kao i da se izvrše zakonske izmene u tom delu radi efikasnije realizacije projekata. Takođe nam je veliki problem neefikasna naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, gde imamo velika potraživanja. Redovnim izmirenjem ovih obaveza, koje su javni prihod, uvećala bi se sredstva budžeta opštine Kraljevo, a samim tim i obezbedile veće mogućnosti za izgradnju neophodne infrastrukture i drugih objekata. To su dva problema koje imaju svi gradovi u Srbiji - naglašava Spasojević.

OPREMANJE ,,ŠEOVCA”
- Rađena je i vodovodna i kanalizaciona mreža za industrijsku zonu ,,Šeovac” u Adranima. Ovi radovi se nastavljaju u ovoj godini i uz obezbeđenje sredstava NIP-a u toj industrijskoj zoni biće izgrađene ulice, atmosferska kanalizacija i gasifikacija.

ASFALTIRANJE NA SVIM PRAVCIMA
- Značajno je istaći da je izvršena rekonstrukcija puta za Goč i Ibarske magistrale, a da su u toku radovi na rekonstrukciji i asfaltiranju puta Ravni Gaj - Kraljevo i Starog puta Kraljevo-Čačak, kao i puta Žiča - Mataruška Banja. Faktički, na svim prilazima Kraljevu, sa svih strana se rekonstruišu i grade prilazni putevi, kao nikada do sada - naglašava Dragiša Spasojević.

DIREKTOR VETERINARSKOG INSTITUTA “KRALJEVO” MR MILANKO ŠEKLER - POLITIČKI “NEPODOBAN”
Uspešnost se ne prašta!

   • Direktora Specijalističkog veterinarskog instituta “Kraljevo”, koji se proslavio u borbi protiv ptičjeg gripa, smenjuju zbog “političke nepodobnosti”, pošto ne pripada nijednoj stanci • Isti ljudi koji su mu pre sedam meseci uručili priznanje menadžer godine, i govorili hvalospeve o Institutu i njemu kao stručnjaku - sada ga smenjuju!

   Vest koja se najpre pojavila u novinskim trač rubrikama da je na pomolu smenjivanje mr Milanka Šeklera, direktora Veterinarskog specijalističkog instituta ,,Kraljevo”, koji je postao poznat po uspesima u suzbijanju avijarne influence, poznatije kao ptičji grip, i izvan granica Srbije, tako da se poredi sa engleskim institutom Vejbridž, a za šta je pre sedam meseci direktor Šekler dobio i laskavo priznanje Privredne komore Srbije menadžer godine, pre desetak dana dobila je verodostojnost i od samog Šeklera, na skupu kojem je u Kraljevu prisustvovao i ministar za poljoprivredu Slobodan Milosavljević, koji je pre sedam meseci njemu uručio prestižno priznanje, a sada se nalazi na čelu tima za smenjivanje.
- To priznanje primio sam iz ruku Slobodana Milosavljevića, tadašnjeg predsednika PKS, sadašnjeg ministra za poljoprivredu, koji me smenjuje. Pitam se da li je moguće da sam se za samo sedam meseci toliko pokvario!? Vratiću Milosavljeviću plaketu, novčanu nagradu od 24.000 dinara uz pripadajuću kamatu. Odbijam da istovremeno budem dobar i loš! Od 1969. godine to niko nije uradio, a plaketu je primilo oko 500 menadžera, najuglednijih privrednika u ovom razdoblju, i ja ću to da učinim, jer mi se gadi na njihov nemoral - ogorčeno kaže mr Šekler.
On navodi da je reagovao na prvu novinsku najavu takve mogućnosti i da niko u Upravi za veterinu i u Ministartsvu za poljoprivredu nije potvrdio da će biti na listi za smenjivanje, niti mu je iko zamerio na stručnosti.
- Čim sam načuo da će me smeniti, otišao sam u Beograd i sa Miroslavom Marinkovićem, direktorom Uprave za veterinu, razgovarao na tu temu. Tražio sam da mi otvoreno kaže o čemu se rad. On je decidirano rekao da se to neće desiti i da mu se gade ljudi koji se time bave. Samo sedam dana kasnije Marinković je imao drugu priču i po Institutu počeo da lobira ko bi me zamenio. Pa, ljudi, gde je tu moral!?
Direktor Šekler kaže da o inicijativi za njegovo smenjivanje u odborima Demokratske stranke, Okružnom i Opštinskom, u čijem je resoru Ministarstvo za poljoprivredu, ništa ne znaju i da ih o takvoj mogućnosti niko nije obavestio.
- Priča se po Beogradu da sam član G 17 plus. Ako mi pronađu člansku kartu bilo koje stranke, pokloniću im svu svoju imovinu - kaže direktor mr Šekler, uz konstatciju da za 28 godina postojanja Instituta, pa i u onom komunističkom periodu, nijedan od direktora nije bio član nijedne partije.

STRUKA ISPRED POLITIKE
Namera da se smeni uspešan direktor Instituta bacila je (trenutno) u senku još jedno priznanje Veterinarskom specijalističkom institutu ,,Kraljevo”. Naime, u novembru će Kraljevo biti domaćin eksperata iz više zemalja koji se bave avijarnom influencom (ptičjim gripom). Kada se odlučivalo o tome, na skupu u Sarajevu, za organizovanje seminara u Kraljevu glasali su čak i predstavnici Albanije. Inače, to će biti drugi seminar takvog ranga u istoj zemlji, što je presedan, a ujedno priznanje dostignutim rezultatima Instituta ,,Kraljevo”.
Od brojnih delegacija koje su posetile Institut u Kraljevu, mr Šekler ističe eksperte iz Sudana, koji su bili impresionirani opremom i stručnošću specijalističkog tima, a iz Egipta će uskoro, na usavršavanje, u Kraljevo doći jedan tim lekara koji se bave ptičjim gripom.
Takođe, nedavno je stiglo još jedno priznanje, pošto je Institut uključen u obiman projekat istraživanja prenosivosti besnila sa slepih miševa na ostale vrste.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
I Ibar je reka plovna, kad po njemu plove...

   • Ovih dana Srbija gori, Srbija posrće pod tropskim klimatskim uslovima, Srbijom plutaju mrtve ribe • Tone mrtvih simbola ljubavi, vere, nade, okrenutih stomaka prema Višnjem, zaudaraju na julskom suncu kao opomena, ali i kao blaga slika onoga što dolazi

   Koliko mi je poznato, a jeste, riba je bila jedan od prvih, ako ne i prvi, simbol ranog hrišćanstva. Bilo je to u vreme začetka jedne od najmoćnijih religija, koja će potom u velikoj meri trasirati put čitavog čovečanstva; bilo je to u vreme još uvek čiste i, reklo bi se, božanske vere u načela koja bi trebalo da upravljaju ljudskom dušom i telom, ali i svetom, a što se pokazalo kao puka, dve hiljade godina stara utopija.

SIMBOL MRTVE RIBE
Ako je riba simbol ranog hrišćanstva, sa svim njegovim vrednostima i slavljem života i životne energije u vidu duha ili duše, onda je mrtva riba sve suprotno od toga. Prosto rečeno, mrtva riba je simbol mrtvog hrišćanstva, a samim tim i mrtvog sveta, bar u ovoj dimenziji našeg bivstvovanja. Kakve su ribe u onom svetu koji nam tek predstoji, ostaje nam da vidimo.
Ovih dana, kao što se da primetiti, Srbijom plutaju mrtve ribe. Tone mrtvih simbola ljubavi, vere, nade... okrenutih stomaka prema Višnjem zaudaraju na julskom suncu kao opomena, ali i kao blaga slika onoga što dolazi.
To je samo jedna od posledica činjenice da su reke, koje su zapravo simboli života i krvotok sveta iz kojeg, pre svega, nastaje život pa onda sve ostalo, postale svojevrsni kanali u koje se izliva sav civilizacijski i ljudski otpad i šljam. Psihologija, odnosno patologija, bacanja otpada u reku je svojevrsni zločin, iz umišljaja, za koji bi pod hitno trebalo da bude zaprećena najviša moguća kazna, ne izuzimajući ni onu najrigorozniju. Zašto? Pa zato što bacanje bilo čega u reku, kao svojevrsnu prirodnu pojavu koja se kreće, podrazumeva da će to otići negde daleko od vaše kuće. Zato se sve i baca u reku, da bi otišlo dalje, nizvodno, jedino se dinamit baca uzvodno, da bi uginula riba stigla tačno pred prag ubice. I pored zločina izazvanog već samim činom zagađenja reke, to je još jedan ne manji zločin, ta svest o tome da će taj vaš šljam završiti negde drugde, daleko od vaše kuće, ali na nekoj plaži, zakačen za neki splav, most, dušek za plivanje, i u moru, na kraju krajeva, kao svetskom sabirnom centru ljudskih gadosti. Jer, kada je reka u pitanju, postoji samo jedno pravilo, da reke moraju biti čiste i da je i daleko blizu, odnosno da je čista reka samo ona koja je to od izvora do ušća. Onda se ne bi moglo dogoditi da se kupate u Ibru, a da pored vas mirno pluta ogromna, naduvena vreća, kao što se nedavno dogodilo pored jednog od gradskih splavova. Vreća se zakačila za splav i pocepala, a iz njene unutrašnjosti su pokuljale uredno složene životinjske, pretpostavljam, iznutrice, i smrad od kojeg se pada u komu. Još dok sam se kupao u Ibru, pre tridesetak godina, poznati su mi bili slučajevi, čak veoma učestali, bliskih susreta sa naduvenim telesima uginulih domaćih životinja, koja plove na talasima, a o iznutricama da i ne govorim. Tokom decenija ekološke emancipacije civilizacijski napredak je jedino u tome što su se vredni srpski domaćini dosetili da otpad uredno spakuju u plastične vreće, ili kartonske kutije, pa ga onda puste niz Ibar, kao poruku u boci, kao iznenađenje srećnom dobitniku u vidu ronioca koji izranja iz vode sa lepo opranim, ali dodatno usmrdelim svinjskim debelim crevom oko vrata.
O tome koliko se govana dnevno slije u Ibar, niko ne sme ni da misli, pogotovu ne dok pije vodu sa česme. Svojevremeno, dok bednici nisu počeli da vade lim i plastiku iz reka ne bi li ih na otpadu unovčili i kupili hleb i pivo, reke su bile kao rođene za olako deponovanje zarđalih smederevaca, automobilskih školjki, dotrajalih akumulatora, i svega onoga što nije bilo ni za kakvu upotrebu. Reke, u koje bi trebalo da bude zabranjeno i pljuvanje, postale su deponije čija su dna prekrivali otpaci ljudske drskosti i prostote, a površine otpaci ljudskog varenja. Reke su, umesto da budu neraskidiva veza čoveka sa prirodom, biseri ovozemaljske lepote i izvori života i zdravlja, postale ogledala sumanutih umova koji uništavajući naše prirodno stanište direktno uništavaju svet, a samim tim i one koji bi trebalo da dođu posle nas. Zato ono što sam rekao malopre, a što se tiče kazni, mislim da nije nimalo preterano. Može se neko ubiti iz nehata, ali se škodina školjka ne može iz nehata baciti u talase Ibra, za to mora da postoji jako izražena svesna namera, ali skota, dakako. A za svesnu skotsku nameru trebalo bi da sleduje i pravična kazna. Možemo podneti da nas neko mrzi, ali nikako ne bi trebalo da podnosimo da nam neko zagađuje reke, jer je to najniži vid poniženja koje čoveku može da se priušti.

SVETA REKA IBAR
I zato bi, pod hitno, reke trebalo proglasiti svetim, jer one to i jesu. Svojevremeno su se u rekama krstili najveći svetski duhovnici, sveci, božji sinovi. I danas su u indijskoj kulturi i religiji, ali i mnogim drugim, pa i našoj, poznati rituali koji se u određenim periodima i određenim povodima obavljaju u vodi, u reci, kad je potrebno da tekuća voda spere duhovni i fizički talog i vrati na obalu očišćeno ljudsko biće, bezgrešno kao novorođenče. Kako se takav obred može obaviti u vodi kojom plutaju tone fekalija iz nekoliko naseobina u gornjem toku, u kojima ni kultura na javnom mestu nije na prosečnom nivou, a o kulturi pražnjenja creva da i ne govorim. Dakle, ispred imena svake reke trebalo bi da stoji sv. odnosno: Sveta reka Ibar, Sveta reka Morava, Sveta reka Dunav, Sveta reka Jordan, koji to već dve hiljade godina i jeste... a poznato je kako se prema svetinjama odnosimo ili kako bi bar trebalo da to činimo.
U protivnom, umesto da idemo na reke da se napojimo životom i ostvarimo najprisniji kontakt sa prirodom čiji smo i mi deo, trebalo bi ih se kloniti jer to što nije voda, već produkt ljudske sumanutosti, može vas zaraziti, opeći, otrovati, ošugati, sve samo ne oprati i ugasiti vam žeđ.
I možda bi baš u Kraljevu, gradu koji je postao poznat po svojim problemima sa pitkom vodom, trebalo krenuti sa tim da se uspostavi taj novi, civilizacijski i životvorni kult poštovanja reke. Možda bi baš mi trebalo da pokažemo čitavom svetu kako se može voleti, negovati i poštovati reka, kao simbol novog odnosa prema životu i svetu oko nas, ali i kao faktor komunikacije, okupljanja i svojevrsnog zajedništva u vremenu otuđenih individua koje su se, umesto da budu hospitalizovane tamo gde treba, do te mere otuđile i od samih sebe da im je bacanje životinjskih iznutrica, a i svega ostalog, u reku postalo omiljena zabava.

PISMA ČITALACA
Reka ili kolektor?

   Dokle će građani Kraljeva da gledaju džakove sa crevima i kožom životinja koje su zaklanu u okolini Kraljeva, u nekoj klanici ili kafani i u belim plastičnim džakovima bačeni u Ibar? Ti džakovi zbog niskog vodostaja ostaju nasukani na svakoj od ionako malo gradskih plaža, gde ih lokalni ljubitelji Ibra i prirode, zbog svoje dece i unuka, u očajanju samo uspeju da gurnu sa tog mesta i reše "svoj" problem bar na kratko. A naprave još veći problem ljubiteljima Ibra i prirode već na nekoliko stotina metara nizvodno. I već sutra ujutru ih očekuje ista slika i isti problemi i ista borba sa leglom zaraze i nepodnošljivim smradom.
   Ili mislite da svi mi trebamo da čekamo sudbinu Belog Timoka pa onda da o tome da razgovaramo.
Jedan od ljubitelja Ibra i prirode iz dela grada kod Ženeve (Pampula)

(NE)POZNATA ,,ADRANSKA RIVIJERA” - piše Marko Slavković
Hiljade kupača nalazi spas od tropskih vrućina

   Na Zapadnoj Moravi u Adranima, stotinak metara uzvodno od Miločajskog mosta, već tri godine postoji prelepo kupalište, u narodu poznato kao ,,Adranska rivijera”. Zapadna Morava na tom delu vrlo je mirna, korito je široko i mahom peskovito, a dubina u dužini od skoro 150 metara je ista, u proseku oko metra. Idealno za sve uzraste. Ali, ni to nije sve. Leva obala je ravna, peskovita i kao stvorena za sunčanje. Desna obala je travnata, sa blagim nagibom prema reci, i u potpunosti uređena, sa mnoštvom objekata za odmor i rekreaciju. Ima za svakog ponešto. Tu su tobogani, ljuljaške, ringišpili... Jednostavno, treba sve to videti i u tome uživati. Baš kao što to rade kupači iz Adrana, Miločaja i drugih sela u okolini - oko hiljadu dnevno!
   ,,Adransku rivijeru” treba, svakako, što pre posetiti. Ne samo u ove pakleno vruće dane.

PETNAEST GODINA POSLE (III) - piše Ivan Rajović
Ispijanje piva - najomiljenija zabava

   • Bez obzira na privid koji se došljaku nudi, mladi ljudi u Republici Srpskoj, gledano na primeru Laktaša, ni izbliza nisu zadovoljni životom ovde. Naprotiv, i pored patriotizma i odanosti svojoj novoj srpskoj domovini, čini se da bi svi otišli nekud, što pre i što dalje. Po tome su slični mladima u Srbiji

   Ljudi u Laktašima su sačuvali, koliko se da primetiti, onu nekada davno karakterističnu crtu ljudi sa ovih prostora: srdačnost, smisao za humor, tolerantnost. Ipak, godine teškog života koje neminovno sa sobom nose i posledice, gubitak najmilijih, gubitak poverenja u ljude, gubitak nade pa i vere u bolje sutra, očigledne su. Neki od momaka, studenata, koji nas služe pivom u bifeu Doma kulture, kada je rat počeo nisu imali ni pet godina. Danas su to zreli ljudi, zreliji nego što bi se to očekivalo. Ali, težak život brzo učini da ljudi sazru, da deca postanu ljudi, starmali ali iskusni. Razmenjujemo rečenice preko pifskih flaša, što je ritual koji se svuda isto praktikuje i ima isto značenje pogotovu kod mladih, i odmah mi postaje jasno da je ovoj kategoriji stanovništa, bar u Laktašima, ispijanje piva najomiljenija zabava. Nisam se prevario. U međuvremenu uspevam da shvatim da bez obzira na privid koji se došljaku nudi, ovi mladi ljudi ni izbliza nisu zadovoljni životom ovde. Naprotiv, i pored patriotizma i odanosti svojoj novoj srpskoj domovini, čini se da bi svi otišli nekud, što pre i što dalje. Po tome su slični mladima u Srbiji, mada i mnogo nesrećniji, ali i mnogo podložniji pivskim čarima jer pivo, kao što je poznato, umiruje, makar i na kratko.
   Naša predstava se igra na otvorenom, u nekom prostoru koji liči na amfiteatar. I dok glumačka ekipa, uz pomoć domaćina, postavlja scenografiju, sve teče besprekorno, osim što nije moguć pristup u sam objekat, a samim tim ni do struje bez koje se , ni ovde ne može. Kažu da je vratar otišao kući i zaspao, što zvuči sasvim srpski i čudno bi bilo da je sve u redu. Putovali smo deset sati na julskoj pripeci, doživljavali traume sa carinicima Federacije, da bi se čitav trud pokazao bezvrednim zbog popodnevnog dremeža čuvara ključeva Laktaškog pozorišta. I dok odgovorni pokušavaju da nađu i privedu odbeglog vratara, trudim se da još malo upoznam ovo neobično mesto. Na izvoru lekovite vode - red, ali i spremnost da vam ustupe mesto i puste vas preko reda da se osvežite, ako niste natovareni balonima i flašama, ili tek samo da probate njihovu vodu i izreknete svoj sud o njoj. A voda je dobra, bez mirisa i ukusa, valjda baš onakva kakva bi i trebalo da bude. Jedan od mojih domaćina mi, na brzinu, priča o tome kako u Laktašima nema ni srednje škole, a ni faklulteta, i da se ovi mladi ljudi školuju u Banjaluci koja je tek nekih petnaestak kilometara blizu, ili daleko. Nekada je to bila jako posećena i napredna Banja, ali rat je učinio svoje i potrebno je vreme da se ponovo stvori navika, pre svega kod stranaca, da dođu u Republiku Srpsku na lečenje. To što se Dodikovo ime ovde izgovara sa posebnim uvažavanjem i što mu se pripisuju zasluge da je baš on taj koji je doprineo brzom posleratnom razvoju Laktaša, budući da je tu rođen, ni malo mi se ne sviđa, čak i da je to istina. Zapravo, nekako mi se ne sviđa ta bosanska opijenost vođama koji, po pravilu, taj primitivni i možda prostodušni fanatizam znaju i te kako da iskoriste, kao što se uvek pokazivalo, a ponajviše u najnovijem ratu koji po tom pitanju i dalje traje. Pokazuju mi i bazen kojim bi i mnogo veći gradovi mogli da se ponose. I zaista, bazen je prava turističa atrakcija koja pleni svojim arhitektonskim rešenjem, i koji ni izbliza ne deluje kao sportski objekat, već kao neko vodeno zabavište ili kao ugostiteljski objekat na vodi, bolje rečeno. Tu na tom bazenu, kako kaže moj domaćin, već sutradan se očekuje nastup Arkanove udovice za kojim postoji veliko interesovanje, mislim za nastupom. Ali tu prestaje moje dalje interesovanje za Cecine bosanske fanove. To ne mogu da razumem i pored najbolje volje, a i nemam je baš previše.

PITALICE ZA ZNATIŽELJNE DOKOLIČARE
   Interesovanje za predstavu je izuzetno, naročito mladih. Za kratko vreme sva sedišta bivaju popunjena, a prisutne su i bar dve TV ekipe. Jedna je, kako mi objašnjavaju, državna, a na moj i dalje upitni pogled dodaju :iz Banjaluke. Shvatam, jer Banjaluka je glavni grad Republike Srpske, što je jasan znak da ovi ljudi ovde uopšte ne priznaju Sarajevo za svoj glavni grad. No, neću o tome jer je tema suživota triju različitih naroda u ovoj ovako sklepanoj državi i dalje vruća jer je očigledno da sve to ne funkcioniše onako kako je neko očekivao, i pitanje je da li će ikad profunkcionisati. Posebno su zanimljive automobilske tablice koje, kako nam objašnjavajau, jedino mogu da se dešifruju tamo gde je to i predviđeno. Dakle, što je svojevrsna zabava, na osnovu tablice nema šanse da bilo ko utvrdi da li je za volanom Srbin, Hrvat ili Bošnjak, a još manje iz kojeg je dela Federacije vozilo. Vozila se kreću ulicama kao svojevrsne zagonetke, kao pitalice za znatiželjne dokoličare i kao svojevrsni i potpuni dokaz kraha višedecenijskog bratstva i jedinstva. Registracije ne postoje ili postoje takve kakve jesu-šifre od nekoliko slova i brojeva, naravno, da bi se izbegao nastavak bratskog pokolja, da bi se izbegle eventualne osvete budući da na svim stranama ima onih koji će doživotno imati razloga da se onima drugima napiju krvi. O onima koji su ih u taj zverski rat uvukli više niko i ne razmišlja i ma koliko neko bio kosmopolita i tolerantan čovek mora sebi priznati da međunacionalne tolerancije na ovim prostorima još zadugo neće biti. Naprotiv, ovi ljudi, tek posle rata, taj animozitet prema drugima nose kao neminovnost, kao deo sopstvene tradicije do te mere da ih, moglo bi se reći, ta mržnja održava u životu i na okupu, kao fudbalske navijače koji jedni bez drugih gube svaki smisao postojanja.
Po završetku naše predstave koja je naišla na izuzetan prijem, što nam i te kako prija, ali i programa predviđenog za taj dan, organizatori nam uručuju diplome za uspešan nastup i po pljeskavicu u lepinji. To je večera, shvatamo. Ipak, odlučuju da nas još malo zadrže u svom društvu i odvode nas u , verovatno, jedini kafić u Laktašima. Prošla je ponoć i na ulicama nikoga nema, čak ni pasa lutalica, što je kod nas slučaj. Zaista, tokom boravka u Laktašima nisam primetio ni jednog psa, ili su udomljeni ili su, što nije nemoguće, i oni žrtve rata koje se oporavljaju. Uglavnom, Laktašani spavaju, a i šta bi drugo kada je, kako nam objašnjavaju, rad ugostiteljskih objekata posle ponoći zabranjen. Ipak, uvek postoje izuzeci. Ulazimo u slabo osvetljeni restoran upozoreni da u svakom trenutku dežurni pandur može da bane i naredi razlaz. Mirimo se sa tom činjenicom spremni da pijemo pivo sa svojim domaćinima sve do pojave organa, pa ma koliko to trajalo. Atmosfera je prijatna. U jednom delu sale naša glumačka družina sa par momaka čiji smo gosti i koji nam pričaju o životu u Laktašima, u drugom delu grupa mladih i vidno raspoloženih meštana. Piju pivo, pevaju, igraju. Insistriraju da se fotografišu sa nama, za uspomenu. Poziramo, i oni čine isto, a onda sledi i zajednička igra. Rok end rol je univerzalni jezik i najbolje sredstvo za zbližavanje ljudi, čak i kada su u pitanju Srbijanci iz Kraljeva i Srbi iz Republike Srpske.U svemu tome, i pored preterane veselosti, saznajemo kako život ovim mladim ljudima ovde nije ni malo lak. Svi bi oni nekuda otišli, ali to je, kako kažu, nemoguće, valjda zato što bosanske Srbe u svetu ne bije baš dobar glas zbog dobro nam poznate ratne propagande, a verovatno ima i drugih razloga. Nemajući kud, oni su to prihvatili kao neminovnost i žive te svoje živote, bez nade da će u skorije vreme nešto da se promeni na bolje, a i na gore. Pivo čini svoje, ono opušta, tera na pesmu, na igru, daje privid zaborava i zato se ovde ono konzumira masovno i obilno. Pivo ovde ovim ljudima daje jedan od bitnijih smislova života. Uživamo u tom smislu do dugo u noć, a onda se rastajemo, srdačno, kao stari znanci i prijatelji, svesni da se sigurno nikada više i nigde u životu nećemo videti, niti prepoznati. Niko na tome i ne insistira, a i to je samo još jedna od posledica koje su nedavna zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije prouzrokovala.
   Noćimo u hotelu koji bi tebalo da bude reprezentativan, bar tako izgleda spolja, ali u sobama se to uopšte ne primećuje, skromne su ali upotrebljive Ali za zemlju koja je izašla iz rata, makar i pre 15 godina, moraju da važe sasvim drugačija pravila u odnosu na one koji nisu ratovali. To znači da je sve mnogo bolje nego što je moglo da bude, ukoliko nije porušeno pa potpuno obnovljeno. Ovde čovek ne može i ne sme da ima velike prohteve.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POSTUPNA REFORMA OSNOVNOG OBRAZOVANJA - piše Bojana Milosavljević
Novine u petom razredu

   • U narednoj školskoj godini učenici petog razreda osnovne škole učiće po novom nastavnom planu i programu, a izdavač udžbenika moraće da ima zakonsku dozvolu za štampanje • Izdavači se još nadmeću u ovom profitabilnom poslu

   Dijalog stručnjaka i školskih vlasti u Srbiji o novim nastavnim planovima i programima za peti razred osnovne škole završen je u maju. Veliki interes u procesu nastavka reforme srpskog obrazovanja imaju i (sve brojniji) izdavači školskih udžbenika, kojima već nekoliko godina smeta monopol državnog preduzeća - Zavoda za udžbenike. Zato i sada nije sasvim jasno da li će od septembra učenici petog razreda učiti iz više alternativnih udžbenika.
Krajem marta ove godine u Nacionalnom prosvetnom savetu samo uslovno je usvojen program za peti razred. Ova ,,ograda” je napravljena zbog nedorečenosti u predmetima ,,bošnjačkog jezika” i srpskog, kao nematernjeg, ali je u prethodnim raspravama bilo primedaba i na neke druge - matematiku i umetničke predmete. Sve to Nacionalni prosvetni savet vratio je na doradu Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, da bi tek krajem aprila predsednik Nacionalnog saveta potpisao odluku o usvajanju novog nastavnog programa za peti razred osnovne škole.
   Pomenuta odluka bila je kao signal za početak ,,trke” među izdavačima. Grupacija privatnih je već na startu označila Zavod za udžbenike iz Beograda kao favorita države, koji se već četiri godine, na slobodnom tržištu, ponaša monopolski, onako kako je i decenijama unazad. Udruženje izdavača udžbenika, koje okuplja deset privatnih izdavačkih kuća, izražavalo je spremnost da njihovi članovi do 1. avgusta završe rukopise, kako reforma ne bi bila stopirana. Istovremeno, tvrdili su privatni izdavači, u Zavodu za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava već krajem ove školske godine počeli su da se štampaju novi udžbenici i priručnici, što je za njih dokaz privilegovanog položaja ovog državnog preduzeća.
   U Ministarstvu prosvete tada je rečeno da reformu ne čine udžbenici, da procedura donošenja nastavnih planova i programa više nije u njihovoj nadležnosti, kao i da niko iz Ministarstva ne favorizuje Zavod za udžbenike, već da on (po važećem zakonu o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima) jedini ima pravo i obavezu da pripremi udžbenike za peti razred. Što se tiče konkurencije, odnosno privatnih izdavača, oni su pravo da ,,proizvode” udžbenike sticali podzakonskim aktom, a on nikada nije stariji od zakona. Uključivanje ostalih izdavača treba da se uredi zakonom, što podrazumeva objavljivanje pravilnika o uslovima koje treba da ispuni izdavač koji štampa udžbenike. Svako ko takvu dozvolu dobije moći će da se bavi ovim poslom.
   Zbog neusaglašavanja i odugovlačenja oko novih programa i reformisanih predmeta u petom razredu, Zavod za uybenike ponovo je preduhitrio konkurente. Potvrdili su da su novi uybenici kod njih već odštampani po programu koji je usvojio Nacionalni prosvetni savet, a da je o tiražu odlučivalo Ministarstvo prosvete.

DOPRINOS PRIVATNIH IZDAVAČA
   Kada je još u martu usvajan delimičan program za peti razred osnovne škole, sednici Nacionalnog prosvetnog saveta prisustvovao je i predstavnik privatnih izdavača. On je članove Saveta, pored ostalog, obavestio o dotadašnjem radu Udruženja i izjavio da su u ovoj asocijaciji uspeli da poboljšaju kvalitet udžbenika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, te da su ,,učitelji i nastavnici iskoristili slobodu izbora”. Privatni izdavači smatraju da treba da se nastavi pozitivna praksa raspisivanja konkursa za štampanje udžbenika.