Proporcionalni ili većinski sistem?
Lokalni izbori - sredinom novembra?
Strašno je što se u demokratiji traži politička podobnost
Nedoumice oko izgradnje novog mosta i pristupnih saobraćajnica
Infrastruktura - preduslov za brži razvoj
Sve naše rehabilitacije
Ibar boluje, dijagnoze nema
Kraljevčani se nisu obrukali
U glavnom gradu Republike Srpske
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal, rukomet

LOKALNI IZBORI PO NOVIM ZAKONSKIM PREDLOZIMA - piše Slobodan Rajić
Proporcionalni ili većinski sistem?

   Sadašnjim opštinskim i gradskim skupštinama, gradonačelnicima i predsednicima opština predstojeće jeseni ističu mandati, što znači da do kraja ove godine treba da budu raspisani i održani redovni lokalni izbori u Srbiji. Toj značajnoj političkoj aktivnosti, međutim, prethodiće donošenje novih zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije, lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima. To je, uostalom, i obaveza koja proističe iz Zakona za sprovođenje novog Ustava Srbije, potvrđenog na referendumu krajem oktobra prošle godine. Predlozi novih zakona koji se odnose na lokalnu samoupravu i izbor njenih organa, kako kažu u resornom Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, već su u završnoj fazi i, posle javne rasprave, trebalo bi da se nađu u skupštinskoj proceduri na razmatranju i usvajanju, na prvim narednim zasedanjima republičkog parlamenta, krajem leta ili početkom jeseni. Kada budu usvojeni, trebalo bi da usledi i raspisivanje lokalnih izbora, odnosno izbora odbornika opštinskih i gradskih skupština, gradonačelnika i predsednika opština. O samom sadržaju seta zakona o lokalnoj samoupravi i rokovima za raspisivanje lokalnih izbora još uvek je rano govoriti, jer, kako kažu resorni ministar, predsednik republičkog parlamenta i drugi državni funkcioneri, o tome treba da se sprovede javna rasprava i postigne politički dogovor, ne samo stranaka vladajuće koalicije, već i opozicije.
U (do)sadašnjim raspravama o tim predstojećim zakonskim rešenjima najviše dilema i polemike izaziva način izbora odbornika i predsednika opština. Jedni su za zadržavanje dosadašnjeg proporcionalnalnog sistema kod izbora odbornika i većinskog, neposrednog sistema kod izbora predsednika opštine, dok drugi predlažu izmene i uvođenje većinskog sistema u izboru odbornika, a posrednog sistema u izboru predsednika opštine (u skupštinama opštine). Resorni ministar, predstavnici Demokratske stranke i pojedinih drugih političkih organizacija ističu da su i jedan i drugi sistem izbora legitimni i ravnopravni, ali da su iskustva sa dosadašnjim načinom lokalnih izbora u Srbiji pokazala brojne nedostatke.
- Moje mišljenje je da je više fer prema građanima da biraju odbornike po većinskom sistemu, odnosno po imenu i prezimenu. To je posebno važno za lokalni nivo, kada jedan gradski kvart ili selo, jedna mesna zajednica, treba da imaju svog predstavnika koji će da direktno zastupa njihove interese u lokalnom parlamentu. Jer, ako bira stranačku ili koalicionu listu, po proporcionalnom sistemu, što smo imali do sada, to je preduslov da se ponašanje odbornika kasnije ispolitizuje. Mislim da imamo isuviše politike na lokalnom nivou, i to se pokazalo u prethodne tri godine, gde je u mnogim opštinama širom Srbije, umesto da se rešavaju lokalni problemi i pitanja, vođena stranačka politika, bilo je i svađa, opoziva i raspisivanja novih izbora. Gubilo se nepotrebno dragoceno vreme. Nadamo se da će novi Zakon o lokalnoj samoupravi i novi Zakon o lokalnim izborima rešiti te probleme i omogućiti građanima neposredniji kontakt sa svojim predstavnicima u lokalnom parlamentu - izjavio je nedavno Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije.
Još prilikom javne rasprave o predlozima sada važećih zakona o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, održanim u Kraljevu, većina učesnika kritikovala je upravo uvođenje proprorcionalnog sistema u izbor odbornika, sa sličnom argumentacijom koju sada iznosi resorni ministar. Još tada je rečeno da će ovaj sistem dovesti do toga da pojedine sredine i mesne zajednice, posebno sa seoskog područja, nemaju svoje predstavnike i zastupnike svojih interesa u skupštini opštine (što se i dogodilo)!? Neko je primetio i da se ,,može desiti da stranke ili stranačke koalicije sa svojih izbornih lista za odbornike odrede ljude iz samo jednog solitera u gradu”, bez odgovarajućih političkih i stručnih kvaliteta, i da se time građani opštine onemoguće da ravnomerno budu zastupljeni u skupštini. Uvođenje većinskog sistema, pak, za predstojeće lokalne izbore, otklonilo bi takve nedostatke i nateralo političke stranke da za svaku izbornu jedinicu predlože svoje najsposobnije i najuglednije kadrove u toj sredini, a time bi se dobio i veći kvalitet skupštinskog sastava u novom sazivu. Naravno, ima i onih koji smatraju da bi većinskim izbornim sistemom na lokalnom nivou uloga odbornika bila u prvom planu, a uloga političkih stranaka i koalicija oslabljena. Postavljaju i pitanje ponašanja odbornika čija se mišljenja ne slažu sa stavovima njihovih stranaka i odborničkih grupa, načina njihove zamene, smene ili opoziva itd.
Što se tiče izbora gradonačelnika, oni će, shodno rešenjima iz novog Ustava Srbije, biti birani posredno u gradskoj skupštini, većinom glasova odbornika. Ne zna se jedino koliko će u Srbiji, pored Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, lokalnih samouprava imati status grada. Način izbora predsednika opština, međutim, Ustavom nije decidno propisan, pa se očekuje da to urede novi zakoni o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima. Prema rečima ministra Markovića, i kod ovih izbora i neposredni i posredni način su legitimni, ali su dosadašnja iskustva sa neposrednim, većinskim izborom predsednika opština u Srbiji, pokazala neke krupne nedostatke. Pre svega u odnosima skupštine opštine i predsednika opštine u slučajevima kada skupštinska odbornička većina (vladajuća koalicija) i predsednik opštine nisu iz iste političke grupacije. Zato se često i dešavalo da je u takvim opštinama dolazilo do blokade rada i odlučivanja, ponekad o ključnim pitanjima za lokalni razvoj, jer je predsednik opštine, kao organ izvršne vlasti, predlagao jedna, a skupštinska većina druga rešenja. Često su u takvim slučajevima pokretani i postupci opoziva predsednika opštine, održavani referendumi i ponovni izbori, i takođe gubljeno dragoceno vreme za rešavanje pojedinih pitanja od velikog značaja za razvoj lokalne samouprave. Takve nedostatke u sadašnjem izbornom sistemu u Srbiji uočio je čak i Savet Evrope, kaže ministar Marković. Većina učesnika u dosadašnjoj raspravi o novim izbornim rešenjima u lokalu, pre svega eksperata za izborni sistem, smatra da bi predsednika opštine iz navedenih razloga trebalo birati posredno, u lokalnom parlamentu, odnosno većinom glasova odbornika skupštine opštine, baš kao što se biraju i gradonačelnici. Naravno, i kod načina izbora predsednika opštine ima i onih koji drugačije misle i navode neke svoje argumente, pre svega da on većinskim sistemom dobija i veću ulogu i ingerencije, kao predstavnik većine građana jedne opštine, a da se posrednim izborom takav njegov status sužava.
Ovo su, razume se, neka prva razmišljanja i ocene o vrednostima ili nedostacima jednog ili drugog izbornog sistema, a predstojeća javna rasprava o predlozima novih zakonskih rešenja o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, nadajmo se, iskristalisaće rešenja koja su u ovom trenutku najefikasnija i najbolja za društvene uslove koji trenutno postoje u Srbiji.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Lokalni izbori - sredinom novembra?

   • U narednom periodu jedno od najvažnijih pitanja biće raspisivanje i održavanje lokalnih i predsedničkih izbora koji su, po Ustavnom zakonu, predviđeni do kraja ove godine • Primedbe na odluke sa poslednje dve sednice Skupštine opštine Kraljevo

   Posle usvajanja seta zakona koji se odnose na lokalnu samoupravu sredinom novembra ove godine očekuje se održavanje lokalnih izbora, a verovatno i predsedničkih - istakao je narodni poslanik i predsednik Opštinskog odbora DS Kraljevo Milan Vuković, na konferenciji za novinare tog odbora, održanoj početkom ove sedmice.
Vuković je rekao da za Skupštinu i Vladu Srbije ovog leta faktički nema odmora, jer posle formiranja Vlade i konstitusanja republičkog parlamenta treba razmotriti i usvojiti još niz zakona i mera i nadoknaditi zakašnjenje u radu. On je posebno izrazio zadovoljstvo što su, kroz odluku o budzetu Republike za ovu godinu i pojedine zakone, usvojene mere iz predizbornog programa DS-a ,,Za bolji život”. To se, po mišljenju Vukovića, pre svega odnosi na poreske olakšice pri kupovini prvog stana ili kuće, kupovinu kompjuterske opreme i na poljoprivredu, dok će deo mera biti realizovan u zakonskim projektima i merama za iduću godinu.
- U narednom periodu jedno od najvažnijih pitanja biće raspisivanje i održavanje lokalnih i predsedničkih izbora koji su, po Ustavnom zakonu, predviđeni do kraja ove godine. Intenzivno se priprema pet zakona iz te oblasti, koji do septembra treba da uđu u skupštinsku proceduru: o teritorijalnoj organizaciji Srbije, o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o predsedniku Republike i o njegovom izboru. Ti predlozi zakona biće na jednom od prvih jesenjih vanrednih zasedanja Skupštine i naći će se na dnevnom redu pre redovnog zasedanja koje počinje 1. oktobra. Naravno, potreban je i politički dogovor vladajuće koalicije i skupštinske opozicije kako će izgledati ti zakoni. Oni će suštinski doneti izmene u odnosu na dosadašnje zakone o lokalnoj samoupravi i izborima, jer, recimo, po novom Ustavu, gradonačelnici bi trebalo da budu birani neposredno, a predsednici opština posredno, kroz lokalne parlamente. Predloge novih rešenja ćemo imati vrlo brzo u javnoj raspravi. Što se tiče DS, pored rada u skupštinskim odborima, mi imamo mnogo obaveza na terenu, na organizaciji stranke, koje su vezane za lokalne i predsedničke izbore u Srbiji, za koje DS očekuje da će biti do sredine novembra - ne raspisani, nego održani - istakao je Milan Vuković. Na novinarsko pitanje Vuković je odgovorio da će ,,verovatno istovremeno biti održani i lokalni i predsednički izbori”.

BELA ŠENGENSKA LISTA
Narodni poslanik i predsednik Izvršnog odbora DS Kraljevo Ivan Jovanović istakao je da će, pored rada na novom Poslovniku o radu, kojim će ,,svim poslanicima, a posebno opozicije, biti omogućeno da nesmetano raspravlja o temi, ali biti strogo sankcionisani destrukcija i nepristojno i neosnovano vređanje poslanika i građana”, za Demokratsku stranku biti posebno važan nastavak saradnje sa Evropskom unijom.
- Značajno je što se pregovori sa Evropskom unijom nastavljaju i očekuje se potpisivanje sporazuma u septembru. Taj posao je pri kraju, mislim da je ostalo još nekoliko tačaka koje nisu u potpunosti usaglašene. Nakon toga treba da prođe kroz parlamente država članica EU i mi se nadamo da do kraja ove godine bude parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, a to znači da od 1. januara naši građani dobijaju vizne olakšice. Takođe, u toku 2008. godine očekujemo da Skupština Srbije donese nove zakonske projekte koji će omogućiti izdavanje novih putnih isprava i da pristupimo tzv. ,,Beloj šengenskoj listi”, tako da do kraja naredne godine naši građani mogu da putuju u zemlje EU bez viza. To je cilj koji je DS obećala i on će biti sigurno vrlo brzo ostvaren - naglasio je Jovanović.
Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora i šef Odborničke grupe DS u SO Kraljevo, osvrnuo se na neke sporne, bitne odluke sa poslednje dve sednice Skupštine opštine Kraljevo.
- Najinteresantnije je da je završni račun budzeta opštine za 2006. godinu usvojen sa deficitom od 150 miliona dinara. Videli ste atmosferu na toj Skupštini. Najviše kritike na završni račun budzeta opštine lokalna vlast dobila je upravo od svojih koalicionih partnera. Mi iz DS-a, pored osvrta na trošenje para u prošloj godini, manje smo kritikovali taj dokument od njih samih, bez obzira što su oni kasnije glasali za njega. Zanimljivo je bilo što niko nije mogao da odgovori zašto su i gde potrošene te pare? Dobili smo samo jedan spisak, iz koga smo videli da postoji manjak, ali niko nije mogao ili nije želeo da objasni gde su te pare otišle. To se duguje građanima, jer to su pare svih nas. Takođe nam nije bilo jasno zašto su pojedine pozicije Programa građevinskog zemljišta samo promenjene, bez rebalansa. To isto tako nije objašnjeno, pa se stekao utisak da je više dobio onaj iz vlasti ko je više ,,lobirao” - istakao je Mitrović.

STRATEGIJA RAZVOJA
S tim u vezi, on je kritikovao i neusvajanje Odluke o pristupanju izradi strateškog programa razvoja opštine Kraljevo, za koji se DS godinama zalaže i što ni posle dvadesetak dana predstavnike DS-a, koja ima stručnjake za razne oblasti, niko iz vlasti još nije pozvao na konsultacije, da pomognu u koncipiranju strategije razvoja opštine.
- Bojim se da će se budzet opštine usvojiti i za sledeću godinu bez jednog ovakvog značajnog dokumenta, a to znači i da ćemo i naredne godine ,,lutati” i nećemo znati da li ćemo raditi ovo ili ono, a nećemo imati nikakav stateški plan razvoja opštine i projekcije šta će se raditi u narednom periodu - naglasio je Mitrović.
Prema njegovim rečima, i Odluka o taksi-prevozu u Kraljevu, doneta na 25. sednici SO Kraljevo, u praksi se ne primenjuje, ,,pa je stvoren još veći saobraćajni haos u gradu nego u prethodnom periodu”. Takođe, ne primenjuje se ni Odluka o hvatanju i zbrinjavanju pasa lutalica, pa se i dalje svakodnevno događaju ,,incidenti” i građani se žale da ih psi lutalice svakodnevno ujedaju, a opština plaća visoke kazne iz budzeta. Mitrović je kritikovao i izmenu Odluke o Opštinskoj upravi, kojom je predviđeno formiranje posebne službe za projektovanje i razvoj, što je, po njegovom mišljenju, nepotrebno, pored postojanja Direkcije za planiranje i razvoj, a predstavlja i dalje uvećavanje administracije i broja rukovodilaca u Opštinskoj upravi.
- Vidi se da je koalicija na vlasti došla do zasićenja. Svi kritikuju jedni druge, a predsednici opštine i Skupštine, zbog razmirica u koaliciji, ne mogu da sazovu sednice sa odgovarajućim predlozima dnevnog reda. Pošto ne pokazuju da li im je malo stalo do rešenja od interesa za grad, smatramo da su lokalni izbori neminovni, i to što pre, a DS će potpuno spremno da dočeka te izbore i na kvalitetniji i principijelniji način zatim učestvuje u vršenju lokalne vlasti - zaključio je Mitrović.
Predstavnici OO DS Kraljevo odgovarali su na pres konferenciji i na neka druga aktuelna pitanja.

,,SMENA” DIREKTORA VETERINARSKOG INSTITUTA?
Na pitanje novinara ,,Kurira” o glasinama i medijskim izjavama Milanka Šeklera, direktora Veterinarskog instituta Kraljevo, o tome da ga je ,,navodnoj smenio DS sa republičkog nivoa”, Milan Vuković je rekao da ,,nije istina da DS smenjuje ljude po partijskom principu” i, pored ostalog, istakao:
- Uvažavam sve njegove stručne kvalitete, ali mislim da su i ta njegova konferencija i uopšte istupanja u medijima nešto na šta on ima pravo kao rukovodilac i slobodan građanin ove zemlje, ali je neprimereno da proziva političku organizaciju koja ni na jednom od foruma, a, prema mojim saznanjima, ni od pojedinaca nije imala kontakte sa njim.

MR MILANKO ŠEKLER DIREKTOR VETERINARSKOG INSTITUTA “KRALJEVO” TVRDI DA GA SMENJUJU JER IM SMETA NJEGOVA APOLITIČNOST - piše Dragan Vukićević
Strašno je što se u demokratiji traži politička podobnost

   • Institut je nacionalna referentna laboratorija za ptičji grip i kao takva mora na čelu da ima najboljeg za tu oblast. Ja sam najbolji za to! Da li ima neko stručniji od mene - nema. Koga mogu da dovedu na to mesto - nikoga. Samo političara! Zašto ne konsultuju struku i moje kolege u ovoj oblasti? Neće. Njima treba poslušnik. Demokratija ipak traži političku podobnost! Užas!

   Moji prijatelji i kolege koje su bile na izvoru informacija, kako bi se to reklo, obaveštavali su me o svemu, tako da sam gotovo od samog početka bio upoznat o inicijativi za moje smenjivanje. Naime, počelo je tako što se pojavila nezvanična lista od imena četiri čoveka koji plediraju na mesto direktora Instituta, a od njih “najakativniji” je bio jedan veterinarski inspektor, da mu ne pominjem ime, iz najnerazvijenije opštine Raškog okruga. Čovek ima ambicije i pogrešna uverenja, a precenjujući vlastite sposobnosti da radi ovaj posao, a pogotovo što živi u Kraljevu, on smatra da je ovo odlično mestio za njega. Pogotovo što je sagradio kuću nedaleko od Instituta, tako da valjda smatra da je to idealno rešenje za njega. E, sada, pošto je Vlada konstituisana, a on je dugo godina član Demokratske stranke, a pre toga bio je istaknuti član JUL-a, i budući da je raspodelom ministarstava sektor poljoprivrede pripao DS-u, on valjda smatra da je došao trenutak da naplati svoju stranačku lojalnost na ovaj način. Tako je i počeo da lobira u samoj stranci, ali i među samim radnicima Instituta. Na njegovu žalost, ti ljudi su u strahu da se njegove ambicije ne obistine, mene o svemu obaveštavali. Ovako, ne bez rezignacije govori o početku “hajke” na njegovu direktorsku fotelju gvoori za IN mr Milanko Šekler, čelni čovek Veterinarskog specijalističkog instituta “Kraljevo”, otkrivajući kako to da se posle brojnih domaćih i međunarodnih priznanja u poslednje dve godine i sticanja najzvučnijih referenci, ova ustanova ponovo nađe u žiži javnosti ali ovoga puta u raljama stranačkih apetita.
- Čim sam načuo da će me smeniti, otišao sam u Beograd i sa Miroslavom Marinkovićem, direktorom Uprave za veterinu, razgovarao na tu temu. Tražio sam da mi otvoreno kaže o čemu se radi. On je decidirano rekao da se to neće desiti i da mu se gade ljudi koji se time bave, pri čemu je naveo ime ovog veterinarskog inspektora i rekao da je u svojim ambicijama poželeo i njegovu fotelju. Pri tome me je ubedio da dok je on na toj funkciji da mogu da produžim svoj rad i aktivnosti Instituta koje smo utvrdili. O svemu sam informisao i kolege ovde i uputio se u Sarajevo na stručni seminar na kome smo dobili organizaciju stručnog sastanka najesen upravo u Kraljevu. I posle Sarajeva o rezultatima obavestim Marinkovića, koji nije krio oduševljenje priznanjem koje smo tamo dobili. Slično se ponovilo i posle našeg boravka u Egiptu, gde smo sa tamošnjim kolegama razmenjivali iskustva o ptičjem gripu koji je zahvatio tu državu i uspostavili smo dugoročnu saradnju. U Egiptu smo uspostavili i važne stručne kontakte i sa Sudanom, a ministar zdravlja Egipta insistirao je posle moje prezentacije da odmah uspostavimo saradnju i konkretizujemo stručne kontakte. I guverner Aleksandrje, koja ima oko 15 miliona stanovnika, izrazio je želju da sarađujemo, tako da smo ostvarili kontakt gotovo na državom nivou, budući da nas tretiraju kao prijateljsku zemlju, pa smo dobili poziv da naša delegacija boravi tamo sedam dana i razmeni stručna iskustva ne samo kada je u pitanju ptičji grip, već sve u oblasti veterine... Po povratku iz Egipta, međutim, mene je čekalo iznenađenje. Naime, samo sedam dana kasnije Marinković je imao drugu priču i po Institutu počeo, ali uzalud, da lobira ko bi mene zamenio.
• Zašto je Institut preko noći postao zanimljiv toliko za političku postizbornu deobu plena?
- Mi smo puno radili, pogotovo na kvalitetu, poslednjih godinu i po i medijski smo afirmisani upravo zahvaljujući našim prethodnim dopstignućima u borbi protiv ptičjeg gripa, čime smo u jednom periodu bili u žiži interesovanja javnosti kao referentna ustanova za utvrđivanje postojanja tog oboljenja kod ptica. Mi smo ovu ustanovu, dakle, svojim radom pre svega izdigli iz učmalosti proseka i uzdigli je u vodeću takvu instituciju u zemlji. Osim toga, mi smo tržišno orijentisani i hvala bogu imamo i para. Na svega kilometar od nas postoji veterinarska stanica, na njenom čelu je čovek koji je i član stranke, ali ona nije zanimljiva za njih, jer tamo nema para. Ja nisam član nijedne stranke, niti su to bili moji prethodnici na mestu direktrora i to je očigledno problem. Uz to, mislim da je svega jedan od zaposlenih u Instititu član neke stranke, ne znam koje i to me ne zanima, jer mi smo strogo stručno profesionalno profilisani i nas poslitika ne interesuje. Interesantno je samo da političari hoće moju fotelju, ali ne traže i zamenu za moju stolicu u laboratioriji, jer znaju da ni tamo nema stručnijeg od mene. Ja jesam stručan i to neću da krijem, a ovi što hoće da me smene, samo me teraju da govorim i o tome. U struci ne mogu da me smene, niti išta da mi zamere, kao uostalom što i na moj rad kao direktora ne mogu da nađu nijednu fleku.
Ovde je uvek bilo para, jer smo svake godine povećavali broj uzoraka za analizu, povećavali broj ugovora, posao, bavili se svim i svačime, proširili delatnost toliko da radimo analizu i voća i obavljamo kontrolu i pesticida iz malina, jagoda, višanja, trešanja, otpadnih voda... Sve poslove, dakle, koji tržišno i zakonski donose novac, mi smo prihvatili, pre svega jer smo shvatili da moramo da imamo veću diferencijaciju u poslu i da imamo vše izvora finansiranja kako bismo opstali i napredovali. Shvatili smo da ne smemo da se oslonimo na državu jer je nesiguran partner, da ne smemo da se oslonimo samo na stočarstvo već na sve grane poljoprivrede, i ne samo na stočarstvo nego smo se usmerili i na nalizu i zemlje i vode i na voćarstvo. I u Instititutu radni dan ne završava se u 15,00 časova kao kod većine, nego mi ostajemo i dva sata duže gotovo svakog dana, ali to se oseća i kroz plate. Kažnjavamo se, istina, ali se i nagrađujemo.
U Institutu je uveden sistem, uveden je standard ISO 2001 i drugi standardi, tako da rezultati važe i u inostranstvu.... Sve je to vrlo privlačno. U Evropui ova ustanova je obeležena kao nacionalna referentna ustanova koja je pouzdana. Sve međunarodne komisije, i FAO-a koje su dolazile u Kraljevo i svi RIK testovi koji su zvedeni kao kontrola kvaliteta potvrdili su naš profesonalni ugled. Zato je ovo ustanova na čije se nalaze oni u Srbiji oslanjaju. To verovatno nekome izgleda privlačno. Ali i meni su privlačni filmovi Harisona Forda, ali ja te vratolomije ne bih mogao da izvedem niti bih se na to osmelio. Ovde, međutim, ljudi razmišljaju drugačije. Oni zamišljaju da direktor Instituta samo komunicira sa novinarima i to im deluje atraktivno i privlačno. Međutim, mi novinare zovemo samo kada imamo šta da kažemo i saopštimo.
• Ovo nije obična kasdrovsko-stranačka kombinatorika, već i nešto što može da ima i teže posledice?
- Neću nikoga da plašim: ja sam tu i ja ću da obavim taj posao u laboratoriji. Oni nisu još nijednog pritvkandidata našli koji bi mene zamenio u laboratoriji. U čitavoj Srbiji nas smo svega trojica i samo nas trojica možemo da jedno drugo zamenimo, a niko od nas nije član nijedne starnke. Inače, voleo bih da pronađu nekoga ko bi mene zamenio i u laboratioriji. A to je u ovom trenutku nemoguća misija. Nema, dakle, nikakve bojazni da ja neću izvan menadzerskog da obavim svoj deo posla u laboratoriji. Tu dileme ne postoje.
• Kakav je to osećaj - dobili ste pre sedam meseci priznanje za menadzera godine, a evo sada isti čovek - Slobodan Milosavljević, koji je tada bio na čelu Privredne komore Srbije a sada ministar za poljoprivredu, hoće Vas da smeni, a tada je imao nedovoljno reči da opiše Vaš nesumnjivi uspeh?
- Ja pouzdano znam da Miroslav Marinković pokušava da me smeni. Sasvim je iluzorno očekivati, pošto je on prvi saradnik gospodina Milosavljevića, da ministar za poljoprivredu nije upoznat, ili gospodin Milosavljević ima previše poverenja u gospodina Marinkovića. To su njihovi međusobni odnosi u koje ne bih zalazio, ali moje smenjiavnje ili ostanak zavisi isključivo od ta dva čoveka i u to samo njih dvojica mogu biti uključeni. Uz to, moram da navedem da lokalni organi Demokratske starnke poznaju moju poziciju značaj i ugled ove ustanove u zemlji i izvan granica bolje nego centrala stranke i ni na jedan način nisu u ovoj priči. I moram da priznam da su i oni uznemireni ovim dešavanjem ništa manje nego mi u samoj ustanovi. A što se mene tiče - to je divan osećaj. Ne znam kako se oni osećaju, ali ja užvam u ulozi “gubitnika”, jer najveći i jedini gubitnik je onaj ko čitavu kadrovsku kombinatoriku i pokreće. Neka oni rade svojm posao, a ja zbog sebe i javnosti moram da ukažem na trapavosti stranaka u obavljanju vlasti. Ja sam obećao da ću da vratim plaketu najuspešnijeg menadzera godine i pripadajući novčani iznos sa adekvatnom zakonskom kamatom i neka posle toga neko počne da razmišlja o svojim postupcima. Ja nemam iluziju da mogu da se izborim sa sistemom i njihovim stranačkim i ličnim apetitima, ali imam ljudsku i moralnu obavezu, jer svoj posao radim odgovorno i pošteno, a stručan jesam, pa ma koliko to nekome zvuči neskromno i hvalisavo, i nemam nikakvu mrlju zbog koje bih bio prinuđen da ćutim, nisam član nijedne stranke i smatram da je i ovo dobra prilika da pomognem javnosti da još jednom uvidi kako to izgleda u praksi “vršenje vlasti”. Narod ima simpatije za određene stranke i glasa, ali ne zna uglavnom kako to izgleda posle, iza kulisa, i kako se namiruju apetiti i ambicije stranačkih pojedinaca bez obzira na stručnost i znanje.
• Institut je jedna od retkih uspešnih “firmi” u Kraljevu.... Vi ste organizovani na profesionalnom nivou po strogim pravilima, što je opet malo poznato. Funkcinišete, rekao bih, kao vojna organizacija. Zaposlili ste izuztene stručnjake iz više gradova i to po stručnim kriterijumima. Stranački direktori, međutim, imaju obavezu prema partiji i kada je o kadrovima reč.
- Upravo tako. Evo, u Beogradu se to već dogodilo, o čemu javnost nije upoznata jer smo mi u Kraljevu bili u žiži medijskog interesovanja zbog ptičjeg gripa, pa i sada. Tamo je već partijski postavljena direktorka, a smenjen je izuzetno čestit i stručan mlad čovek koji kao i ja ne pripada nijednoj stranci, već je dovela “svog” pravnika, čuvare, portire... ali ne i veterinraskog stručnjaka. Osim toga, suspendovala je sva akta i ustanovu vratila na 2003. godinu. Strašno. To je stranačka praksa upošljavanja svojih ljudi i toga neće biti pošteđen ni naš Institut. Inače, ja sam svestan da mene u ovom trenutku neće smeniti, zahvaljujući vama novinarima, ali to će učiniti za par meseci, tiho i temeljito. Nije mi svejedno, pošto predviđam njihove postupke i namere. Ja, inače, u Institut nisam zaposlio ni rođenu sestru, koja je takođe veterinarski stručnjak, ona i dalje radi u drugoj ustanovi za mnogo nižu platu, jer sam hteo da u Kraljevo dovedem najbolje stručnjake za pojedine oblasti. Dakle, ni tu nisam bio ličan, nego sam činio najbolje za ustanovu, mada, priznajem, ne bih pogrešio da sam sestru i zaposlio. Tako budući partijac na mom mestu neće da postupa niti da razmišlja. Ja sam struku stavljao ispred svega, a oni će partijsku poslušnost! Ja odbijam da budem deo takvog sistema, ako je to uopšte sistem u pravom značenju, već hoću da taj njihov sistem razotkrijem i možda barem jednu firmu poštedim takvog političkog seciranja i kasapljenja. Svestan sam da kao nestranačka ličnost i pojedinac ne mogu da pobedim sistem, ali mogu nećutanjem i nemirenjem da ukažem mislećem delu društva da shvati belodano način funkcionisanja onoga što nam se nameće kao sistem. I tu sam već pobednik. A mi ovde u kolegijumu od 17 ljudi imamo 15 veterinara i dva hemičara i to su izuzetni stručnjaci u ovoj oblasti. A to nešto znači.
• Dolazi jesen, s njom i ptice u preletu, u kojoj meri može ova kadrovska hajka da utiče na taj deo delatnost Instituta od šireg značaja?
- Mi ovde razmišljamo o svom poslu sasvim profesionalno i posao koji radimo radimo vrhunski. Može da se odrazi da neko bude nervozan, jer svim ljudima u Institutu je poprilično muka od svega ovoga. Ja pozivam sve oni koji žele da mene smene da ja odem na godišnji odmor i da oni na miru, bez mog prisustva razgovaraju sa ljudima i da se oni “ižale” na mene i da pričaju otvoreno, bez moga prisustva. Toliko poverenja imam u ove ljude da sam siguran da bi im rekli - “vi niste normalni šta radite”. Muči ih direktor? Tačno. Kažnjavan nerad, nagrađujem rad. I niko od njih se zbog toga ne ljuti. Vrlo je važno imati sistem i jasnu viziju šta se hoće. Taj moj naslednik iz politike, garantujem da ne može da savlada unutrašnji sistem organizacije i funkcionisanja najmanje dve godine. Garantujem! Ja sam ovde 14 godina, a tri godine smo gradili sistem ponašanja i funkcionmisanja Instituta. A ja nemam iluzija da će oni da odustanu od namera koje su stranački, pretpostaljam, zacrtali. I tu sam potpunio mran.
• Da li je sve ovo što se događa oko i povodom Vas jedan loš znak i poruka za mlade i stručne ljude? Da struka nema šanse pred političkim ciljevima? Nije li ovo sve zapravo obeshrabrujuće, posmatrano i šire i kompleksnije i izvan konteksta?
- Za struku je svakako obeshrabrujuće. Ali samo sa jedne strane, s druge pak morate biti sgurni u sebe i ono što radite i onda možete da se ponašate kao ja u ovom trenutku. A tada, verujte mi, to donosi puno zadoboljstava. Ovih dana i ovih nedelja ja sam jakom zadovoljan, jer nisam u politici, nisam ni u jednoj stranci, a toliko ljudi je zabrinuto i podržava me. I ovo je pravo priznanje vlastitog kvaliteta i posebna prilika i zadovoljstvo da možeš da kažeš šta misliš i da budeš heroj barem jedan dan!
• U kojoj meri Vaša eventualna smena može da zaustavi ili uspori ekspanziju Instituta u narednom periodu?
- Mi moramo da završimo sve naše ugovorene obaveze i projekte i to ćemo svakako završiti. Ja ću u ovoj ustanovi ostati sigurno dok svaki ugovor koji sam potpisao ne bude ispoštovan. To garantujem. Ono što ne može da se garantuje jesu kontakti i susreti sa stranim ekspertima pre sgega. Recimo, juče smo poslali odgovor Sudanu na njihovu ponudu da tamo boravi jedna brojnija delegacija stručnjaka iz našeg Instituta i to o njihovom trošku, što je bitno naglasiti, da poseti tamošnju centralnu veterinarsku laboratoriju i obiđe njihove stanice i resorno minitarstvo i da razgovaramo o različitim oblicima saradnje, pa i o veštačkom osemenjavanju stoke. Kolika je to perspektiva za nas dovoljno govori podatak da ta zemlja od 35 miliona stanovnika ima sto milionma stoke, da je ogromna poljoprivredna zemlja koja hrani čitav Bliski istok - Saudijsku Arabiju, Egipat, Nigeriju... Pola budzeta Sudana odnosi se na poljoprivredu...To bi bilo stopirano, jer poseta zavisi od ličnih kontakta, a to sam ipak ja. Potom, kancelarija FAO se već raspitivala šta da radi i da li ću ja biti tu u novembru, što za neke projekte može biti problem. Ja sam garantovao da ćemo sve ispuniti bez obzira na razrešenje čitave situacije. Podsećam da je Insitut nacionalna referentna laboratorija za ptičji grip i da kao takva mora na čelu da ima najboljeg za tu oblast. Ja sam najbolji za to! Da li ima neko stručniji od mene - nema. Koga mogu da dovedu na to mesto - nikoga. Samo političara! Zašto ne konsultuju struku i moje kolege u ovoj oblasti? Neće. NJima treba poslušnik, a mi smo do sada bili pošteđeni. I u onom komunističkom vremenu na čelu Instituta je 12 godina bio dr Kostović a da nije bio član partije i nije imao problema sa komunistima, niti je moj prethodnik bio član partije, a radio je u Slobino vreme. Demokratija ipak traži političku podobnost! Užas!

SIMBOLIKA BELIH MANTILA
- Ova ustanova je u mnogome nadrasla opštinu Kraljevo i lokalni interes. LJudi nisu svesni da je ova ustanova nacionalna. Nacionalna - to znači države Srbije, da predstavlja državu Srbiju i da je centrala nekih stvari. Ova ustanova je počela da štrči, jer predstavlja jedinstvenu vrhunsku ovakvu ustanovu u zemlji. Jedna je od tri veće, a u mnogim oblastima smo i za njih nedostižni, a u nekim i nismo, priznajem. Ono što vam politika nikada neće oprostiti - to je ne biti član nijedne stranke. Da sam ja član neke stranke ove priče ne bi bilo, garantujem. Al pošto nisam ničiji, nije bitno što sam u struci odličan. Ja sam borac i volim da se borim. I svi su ovde fajteri i vole da se bore. Za struku, za znanje, za bele mantile. Beli mantili su simbol znanja, stručnosti, čistote. Mi ne nosimo nikakvo crnilo, nismo neobrujani, ne nosmo stranačke zastave, mi nosimo bele mantile i mi smo borci za znanje. I ostaćemo dostojanstveni. Ti koje oni hoće da dovedu nisu naučili da nose bele mantile!

TRAGIČNA SUDBINA SLAVKA MEMAROVIĆA, MLADIĆA RASELJENOG SA KOSMETA
Kada bi bar imao da jede

   • Bez ikakvih sredstava za život, sa teškom povredom glave, Slavko Memarović, raseljen sa Kosova, privremeno stanuje u trošnoj kući u Cvetkama. Ovaj dvadesetsedmogodišnji mladić, bez hrane, odeće, lekova i novca, skoro beznadežno broji svoje dane

   Pre osam godina Slavko Memarović je iz opštine Istok došao u Kraljevo. Izdržavao se radeći teške fizičke poslove. Kako jedna nesreća ne ide sama, dok je za poslodavca sekao drva u šumi, stablo mu je palo na glavu i nagnječilo mozak. Operisan je u bolnici u Kragujevcu. Zbog ovih povreda sa trajnim posledicama neophodno je da svakodnevno pije lekove. Ne sme na sunce i ne može da se bavi teškim fizičkim poslom. Kaže da od porodice skoro nikoga nema. Otac je otišao sa drugom ženom, brata nije mogao da nađe, majku nije ni zapamtio, a baba i deda, koji su ga othranili, umrli su.
Slavko sada živi u Cvetkama kod LJubivoja Jakovića. Koristi jednu sobu u trošnoj kući od 25 kvadrata. Meštani mu pomažu povremeno - dajući mu hranu i odeću. Od pokućstva ima dve šerpe, neku šoljicu, dva ćebeta i jastuk. Dobijenu hranu podeli, kako bi imao svakoga dana da jede.
- Nemam ništa. Ni novca, ni hrane. Nemam za šta hleb da kupim. Moram da tražim po selu da mi daju 20 dinara da bih mogao da kupim parče hleba. I taj hleb čuvam po tri dana i jedem - priča Slavko.
LJubivoje Jaković, koji je i sam socijalno ugrožen, prihvatio je Slavka i pomaže mu koliko može.
- Meni ovde ne smeta, neka bude koliko hoće, ali ne može ovako da živi, nema od čega. Od vazduha i od vode ne može da se živi - kaže LJubivoje.
Slavko se do sada za pomoć obraćao Crvenom krstu i predsedniku opštine Milošu Babiću, koji je obećao da će mu pomoći oko bolničkih troškova.
Lekovi, hrana, odeća i dom Slavku su preko potrebni. Stidljivo nam je priznao da mu je svaka pomoć dobro došla, ali i da on ne beži ni od kakvog posla.
Crveni krst Kraljevo prvi je Slavku pritekao u pomoć. Aktivisti ove organizacije prošle subote uručili su mu pakete konzervirane hrane, odeću, sredstva za higijenu i jedan ležaj. Razgovarali su sa Slavkom o njegovim daljim potrebama.
- To je trenutna pomoć, dok se ne pronađe neko trajnije rešenje za situaciju u kojoj se Slavko nalazi. U dogovoru sa lokalnom samoupravom i Centrom za socijalni rad, narednih dana iznaći će se neko trajnije rešenje - kaže Dragojla Vujović, saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta.
Za pomoć ovom dvadesetsedmogodišnjem mladiću prijavio se veći broj sugrađana. Slavko nam je rekao da ga je posetio Salih Dizdarević iz Mrsaća, koji mu je doneo garderobu i namirnice, kao i Goca iz Kraljeva, koja mu je donela patike i čarape.
- Zahvaljujem svima na pruženoj pomoći. Puno mi znači da, za početak, imam makar da jedem i popijem nešto, da se presvučem, obučem nešto drugo, da ne bih tražio po selu kada hoću da idem do grada - dodaje Slavko.
Zbog posledica povrede glave, Slavku je, za dalje lečenje i lekove, neophodan novac.
Svi humani ljudi koji su u mogućnosti da novčano pomognu Slavku, novac mogu da uplate na tekući račun broj: 160-5300100467633-20, za Slavka Memarovića, a račun je otvoren u Banci Intesa.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Nedoumice oko izgradnje novog mosta i pristupnih saobraćajnica

   • Postavljena pitanja da li će zbog zakašnjenja u izgradnji mosta izvođač radova platiti “penale”, a izmeštanje tranzitnog saobraćaja u Dositejevu ulicu ugroziti bezbednost 4.500 učenika • “Izgradnju komunalnih objekata stranke na vlasti koriste za izbornu kampanju” - tvrde srpski radikali • Predlozi za osnivanje dva nova komunana preduzeća i veću podršku ustanovama kulture

   Na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo, održanoj krajem prošle sedmice, najviše reči bilo je o izgradnji novog mosta na Ibru u gradu sa pristupnim saobraćajnicama, ali i o nekim drugim (ne)komunalnim temama.
Kako je na pres konferenciji istaknuto, odluka lokalne samouprave da izgradi novi most na Ibru u Kraljevu je dobra, ali je način izgradnje i izbor idejnog rešenja za pristupne saobraćajnice izazvao polemike i nedoumice u javnosti. Predstavnici OO SRS Kraljevo su istakli da za sada nije poznato da li će izvođač radova odgovarati za probijanje ugovorenog roka izgradnje i platiti ,,penale” zbog kašnjenja u završetku radova. Istovremeno tvrde da pre početka izgradnje novog mosta nije postojalo idejno rešenje za pristupne saobraćajnice zbog toga što su nadležne opštinske službe i organi uprave navodno izdali dozvole za izgradnju dve benzinske pumpe u Ulici Dušana Popovića u Ribnici, pored puta Kraljevo - Vrnjačka Banja. Po njihovom mišljenju, veliki problem će biti da se tzv. ,,obilaznica” veže za Dositejevu ulicu.
- Tu imate jedan problem o kome se nije mnogo razmišljalo, a to je da ćete ceo tranzitni saobraćaj provući bukvalno kroz Dositejevu ulicu, u kojoj imate osam škola, vrtiće i fakultet i više od 4.500 učenika i studenata!? Da li se mislilo o bezbednosti te dece, koja će u svakom slučaju biti ugrožena? - rekao je saobraćajni inženjer Nenad Marković, član OO SRS Kraljevo.
Iako podržavaju izgradnju svakog novog objekta i kilometra puta, srpski radikali smatraju i da ,,predsednik opštine dr Miloš Babić upravo ovakve situacije koristi za ličnu i stranačku promociju”.
- Pogledajte današnji broj ,,Ibarskih novosti” (broj 2814, od 27. jula 2007. godine, prim. redakcije). Najveći deo stranica ovog lista posvećen je izbornoj kampanji stranaka koje su danas na vlasti u opštini Kraljevo. Mi za godinu dana ne dobijemo toliko prostora, iako smo najveća stranka, koliko u jednom broju Demokratska stranka Srbije, ili ovom prilikom Demokratska stranka - izjavio je odbornik Vito Dmitrović, član OO SRS Kraljevo.
Na pres konferenciji OO SRS Kraljevo je rečeno i da bi komunalna inspekcija i drugi nadležni organi trebalo da se ozbiljnije pozabave problemima snabdevanja vodom naselja Higijenski zavod i Grdička kosa. Takođe smatraju da bi lokalna samouprava u Kraljevu, u cilju boljeg upravljanja raspoloživim resursima, trebalo da osnuje posebna preduzeća koja bi se bavila poslovima parkinga (parking servis) i opštinskog poslovnog prostora, odnosno koja bi brinula o parkiranju vozila i korišćenju celokupnog poslovnog prostora u Kraljevu.
Predstavnici OO SRS su istakli i da Kraljevu nedostaju kulturna i sportska dešavanja, kao i ozbiljnija podrška ustanovama kulture.

POVODOM IZJAVE NA PRES KONFERENCIJI OO SRS
Informisanje - prema pozivima i aktivnostima?

   Na prošlonedeljnoj pres konferenciji OO SRS Kraljevo, Vito Dmitrović, odbornik i član tog odbora, pored ostalog naveo je da SRS ne dobija adekvatan prostor u ,,Ibarskim novostima”, ilustrujući to primerom iz prethodnog broja našeg lista, istakavši da ,,SRS, kao najveća politička stranka, nije dobila toliki prostor za godinu dana koliko neke stranke, kao u ovom slučaju DSS i DS, za jedan dan”.
   S tim u vezi i istine radi, napominjemo da sve političke stranke u Kraljevu, posebno parlamentarne, u našem listu dobijaju onoliko prostora koliko su aktivne i koliko nas o tome obaveštavaju i pozivaju na svoje skupove i konferencije za novinare. Za razliku od svih drugih političkih stranaka koje redovno šalju pozive za svoje skupove i redakciji našeg lista, pisanim ili telefonskim putem, Opštinski odbor SRS Kraljevo o tome obaveštava samo Televiziju Kraljevo. S obzirom na to da je TV Kraljevo smeštena u Domu društvenih organizacija, a naša i redakcija Radio Kraljeva u Čika LJubinoj ulici, sa predstavnicima svih političkih stranaka, pa i SRS, dogovorili smo se da nas bar telefonom obaveste direktno kada imaju neku aktivnost, što predstavnici OO SRS, za razliku od predstavnika DSS, DS, SPO, G17 plus, SPS, DHSS, Nove Srbije i drugih stranaka, nikada ne čine!? I pored toga, s obzirom da je JP ,,Ibarske novosti” jedinstvena informativna kuća sa tri medija u svom sastavu, sve pres konferencije, skupštine i druge aktivnosti SRS, koje su pratile naše kolege iz Televizije, redovno su prenošene u ,,Ibarskim novostima”, a tokom prošlogodišnje predizborne kampanje ta stranka dobila je prostor u listu istovetan kao i sve druge, što se može videti u pregledu ukoričenog kompleta ,,Ibarskih novosti” za 2006. godinu. Uostalom, predsednik OO SRS Kraljevo Vesna Nikolić-Vukajlović, sa kojom je objavljeno više razgovora u našem listu, svojevremeno je pozitivno ocenila pisanje našeg novinara o radu i te političke stranke i njenih organa i funkcionera.
   Činjenica je, takođe, da posle odvajanja devetočlane odborničke grupe ,,Slobodni radikali”, SRS u Skupštini opštine Kraljevo nije više najveća politička stranka i da sa tri (ili četiri?) odbornika ne može da formira ni odborničku grupu (potrebno najmanje pet odbornika), kao i da je taj svojevsni raskol u ovoj stranci bio česta tema ,,Ibarskih novosti”, zbog međusobnih polemika i optužbi dveju strana. Prema tome, navodi Dmitrovića o zapostavljenosti SRS u našem listu nisu tačni i to ne zavisi od nas, već od stvarne aktivnosti njihove stranke i poziva da propratimo taj rad, što ćemo, pod tim uslovom, kao i uvek, i dalje činiti.
Redakcija lista

U LAĐEVCIMA CENTRALNA SVEČANOST POVODOM DANA AVIJACIJE
Više para za avijaciju

   Centralna svečanost povodom Dana roda avijacije Vojske Srbije održana je na aerodromu Lađevci kod Kraljeva. Svečanosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan Šutanovac i zamenik načelnika Generalštaba general Miloje Miletić.
   Ministar odbrane Dragan Šutanovac čestitao je pripadnicima 98. avijacijske baze koji su se angažovali u gašenju nedavnih požara i ocenio da su njihove aktivnosti daleko prevazišle materijalne mogućnosti vojske. On je izrazio očekivanje da će u narednom vojnom buyetu biti izdvojena značajnija materijalna sredstva za potrebe avijacije, kako bi taj vid vojske, osim u odbrani, mogao da učestvuje i u operacijama za potrebe civilnog stanovništva.
U letačkom programu, kojem su, pored pripadnika vojske, diplomatskog kora i vojnih atašea, prisustvovali i građani, avion ,,super galeb”, domaće proizvodnje, koji se koristi za obuku pilota, izveo je akrobatske figure u vazduhu, kao i avioni ,,orao”, ,,galeb” i helikopter ,,gazela”.

DIREKCIJA ZA PLANIRANJE I IZGRADNJU ,,KRALJEVO” OVOG LETA ANGAŽOVANA NA BROJNIM INVESTICIJAMA
Infrastruktura - preduslov za brži razvoj

   Pored navedenih radova na ključnim, kapitalnim investicijama, Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo” radila je i na realizaciji ne manje značajnih infrastrukturnih projekata na području opštine, kao što su izgradnja atmosferske i fekalne kanalizacije na gradskom i seoskom području i uređenje gradskih ulica i parkirališta. U gradu su tako rekonstruisane ulice Žička u M. Banji, Tike Kolarevića u Grdici, Veljka Vlahovića i Industrijska u Kraljevu, izgrađeni parkinzi kod Autobuske stanice, Doma tehnike i Starog groblja u Kraljevu, semafor na rskrsnici kod Elektrodistribucije. Puno je rađeno i na uređenju rečnih obala Ibra, Ribnice, Žičke reke, potoka Milikinac u M. Banji, kao i na uređenju lokalnih vodotokova (Gružanska, Lađevačka i Ribnička reka), kao i na pročišćavanju drugih manjih lokalnih potoka.
- Moramo da istaknemo da se, kao i svake godine, mesnim zajednicama iz budzeta opštine i Republike obezbeđuju znatna sredstva za njihove potrebe. U protekle tri godine pružena je velika pomoć mesnim zajednicama iz budzeta opštine od 176 miliona dinara, a u 2007. planirana su ukupna sredstva u iznosu od 65 miliona dinara. U prethodnom periodu izgrađeno je više od 30 kilometara lokalnih puteva, a u ovoj godini više od 12 kilometara, a redovno i pojačano su održavani svi lokalni putevi. Finansirani su i izrada projekata i značajni radovi na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, javnoj rasveti i niskonaponskoj mreži u gotovo svim mesnim zajednicama - kaže Dragiša Spasojević, direktor Direkcije.
Prema njegovim rečima, urađen je i veći broj urbanističkih planova, kao što su planovi detaljne regulacije ,,Centar” i ,,Čibukovac” 1 i 2, Ribnica (deo naselja), Kovanluk, Ušće, Mataruška Banja, Ratina i plan Generalne regulacije kompleksa manastira Žiče. U toku je izrada Prostornog plana opštine i Generalnog urbanističkog plana Kraljeva do 2020. godine. U izradi su i planovi detaljne regulacije ,,Čibukovac 3”, Sijaćeg polja, Ribnice, Bogutovca i Bogutovačke Banje i Plan generalne regulacije Goča. Urađena je ili je u toku izrada niza urbanističkih projekata, geodetskog obeležavanja, kao i investiciono-tehničke dokumentacije za već izgrađene i objekte koji će se graditi.

OSTALI RADOVI U 2007. GODINI
Dragiša Spasojević ukazuje i na niz poslova koje treba uraditi do kraja 2007. godine. Najpre, pošto su izmenama Programa uređenje Trga Svetog Save i rekonstrukcija Četvrte crnogorske ulice u Ribnici odloženi, ta sredstva će se preusmeriti za druge radove u gradskoj zoni. Pre svega za izgradnju trotoara u ulicama Hajduk Veljkovoj od Ulice Četvrtog kraljevačkog bataljona do Cara Lazara, parking prostora u Ulici Miloša Velikog i rekonstrukciju Trga ispred Robne kuće, kao i u izgradnju novih pešačkih staza u parku kod Duhovnog centra ,,Vladika Nikolaj Velimirović”, a u saradnji sa ,,Čistoćom” i drugih parkova i ulica, kao što su već uređeni Trg srpskih ratnika, Trg Jovana Sarića i Gradska terasa, sa postavljanjem novih klupa i kanti za otpatke.
Planirano je i dalje uređenje Gradske plaže po završetku kupališne sezone, u obimu obezbeđenih sredstava, kao i uređenje obala Ibra u Kraljevu i Mataruškoj Banji i lokalnih vodotokova, mada ovi radovi kasne zbog kašnjenja u donošenju republičkog budzeta i Programa JP ,,Srbijavode” za 2007. godinu, sa kojim je predviđeno udruživanje sredstava kao i ranijih godina. Ovih dana očekuje se potpisivanje ugovora i početak radova.
U planu je i uređenje Novog groblja u Kraljevu, završetak fekalne kanalizacije u naselju Braća Pirić, sanacija lokalnih mostova na Ivanovačkoj reci u Dragosinjcima i Bogutovcu, a u toku su radovi na sanaciji mostova preko Leševske reke u Godačici i mosta preko Tovarnice u Vrbi.

LOŠIJA REALIZACIJA U MESNIM ZAJEDNICAMA
Što se tiče radova u mesnim zajednicama, Spasojević ističe da se svake godine iz budzeta opštine izdvajaju značajna sredstva za potrebe mesnih zajednica, ali da ovog leta realizacija tih planova kasni.
- Nažalost, u ovoj godini planirani iznos od 49,5 miliona dinara, koji je predviđen u budzetu opštine, odnosno Programu Direkcije, do sada nije dovoljno iskorišćen. Ovome su delom doprineli izbori u mesnim zajednicama, ali i brojni drugi faktori, pre svega nepripremljenost za konkretnu realizaciju pojedinih investicija. Svi ovi radovi su u velikom zaostatku i zato apelujemo na sve mesne zajednice da svoj deo obaveza u pogledu obezbeđenja sredstava za učešće, izradu projekata, raspisivanja tendera i izbora izvođača radova hitno intenziviraju, kako bi se planirani radovi, posle odluka skupštinske Komisije i Upravnog odbora Direkcije, realizovali u toku ove godine - naglašava Spasojević.
Za svaku mesnu zajednicu ti projekti su kapitalni, jer se najčeće radi o izgradnji lokalnih seoskih puteva, rekonstrukciji niskonaponske elektične mreže, izgradnji javne rasvete, vodovoda i kanalizacije i drugim komunalnim projektima od životnog značaja za građane, kao i brži razvoj posebno seoskih i prigradskih sredina.
Svemu ovome treba dodati za Direkcija za planiranje i izgradnju vrši i tehnički nadzor za potrebe mnogih subjekata u opštini, za Opštinsku upravu, škole i ustanove, kao što su bili izrada projekta i tehnički nadzor nad izgradnjom aneksa zgrade opštine. Vrše se i potrebni predračuni radova za škole i ustanove, kao i razne studije, elaborati i analize. Finansijski efekti tih i drugih poslova najčešće nisu vidljivi, ali su rezultati u realizaciji ovih investicija i te kako značajni.

NIKAD VIŠE ASFALTIRANIH PUTEVA
Prema rečima Dragiše Spasojevića, u opštini Kraljevo nikada nije više asfaltirano lokalnih, seoskih i prigradskih puteva, ne računajući magistralne i regionalne, kao u protekle dve godine. Tako su, samo uz finansiranje Republike i Ministarstva za kapitalne investicije, asfaltirani lokalni putevi i putni pravci u mnogim delovima opštine. Asfaltirani su putevi u Zakuti, Sibnici, Gokčanici, Obrvi, Bresniku, Bukovici, Gotovcu, Godačici, Popovićima, Stublu, Verigovoj Bari, Vrdilima, Vrbi, Bunjačkom brdu i putni pravci Dragosinjci-Brekinje, Gradac-Rudno, Adrani-Jarčujak, Vitanovac-Drlupa, Lazac-Kačulice, Vrba-Dragosinjci i drugi, u vrednosti više od 300 miliona dinara. Iz sredstava opštinskog budzeta, kao što je navedeno, takođe je asfaltiran veliki broj seoskih i prigradskih puteva.
- Ne treba objašnjavati koliki je i kakav značaj ovih puteva, posebno za seoska područja, ali i za brži privredni razvoj opštine u celini - naglašava Spasojević.

ODRŽAN SAJAM RAČUNARA

Najaktuelniji notebook - računari


   Prošlog vikenda u Domu vojske, u organizaciji ,,Excalibur computers", održan je dvodnevni sajam računara i računarske opreme.

   Posetioci su, pored raznih konfiguracija računara, mogli videti ali i pazariti i druge tehničke uređaje, počev od digitalnih fotoaparata pa do muzičkih uređaja i telefona.

PRIMER KOJI TREBA SLEDITI
Odrekli se slavlja i kupili računar

   Umesto slavlja povodom sedamnaest godina uspešnog rada, kraljevačko preduzeće ,,Amiga” je poklonilo najsavremeniji PC računar sa štampačem Radiološkoj službi Opšte bolnice u Kraljevu.

BOLNICI URUČEN ČEK NA MILION I PO DINARA
Nagrada “kupila” sanitet

   Ministarstvo zdravlja proglasilo je Kraljevačku bolnicu za najbolju veliku bolnicu u Srbiji za 2006. godinu. Nagrada je doneta nakon višemesečnog praćenja parametara kvaliteta.
   Pre mesec dana zvanično nam je uručena povelja o toj nagradi i ček na milion i po dinara koju smo u obavezi da iskoristimo za nešto što nam je najvažnije u ovom trenutku. Odluka Upravnog odbora i našeg menaymenta jeste da se kupi jedno dobro sanitetsko vozilo. Možda smo mogli da kupimo više vozila, ali smo se ipak opredelili da taj novac uložimo u jedan dobar sanitet opremljen najsavremenijim medicinskim aparatima. Vozni park je u prilično lošem stanju, broj stanovnika se iz dana u dan povećava, kao i broj zahteva za transport. Sa ovim jednim vozilom smo napravili samo jedan mali pomak za poboljšanje voznog parka, ali se nadam da se neće na tome završiti. To vozilo je nešto novo za ovaj grad i osetiće se, nadam se, u kvalitetu naših usluga - istakao je Zvonko Veselinović, direktor kraljevačke bolnice.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Sve naše rehabilitacije

   • Prava istina će, svakako, jednoga dana izaći na videlo, i to je samo jedna od neobjašnjivih životnih zakonitosti koje kad-tad sve dovode u red. To je ta ljudska savest koja ni zlikovcima ne da mira, ni na ovom, a verovatno ni na onom svetu, ako ga ima. Tako se i mrtve kosti bore za istinu o svom nevinom postradanju na pravdi Boga

   Najnovijom presudom Okružnog suda u Kraljevu, kojom je rehabilitovan pokojni Dušan Krstić, predsednik opštine Kraljevo u vreme streljanja 1941. godine, moglo bi se reći da je završen jedan više od šest decenija dug i mukotrpan proces i da je sada, konačno, sve u redu. Međutim, budući da je ovo, ipak, nešto novo u našoj novoj i demokratskoj svakodnevici, sigurno je da niko nije bio, niti je sada, svestan o kako se krupnom događaju radi, za porodicu žrtve, za porodice egzekutora, ali i za sve one koji su sve ovo vreme sa strane gledali na čitav slučaj, a možda čak nisu ni gledali, nije ih bilo briga, što je, opet, sasvim, ljudski, bar za naše poimanje ove vrline.

USPEŠNO VEŽBANJE DEMOKRATIJE
No, čak i da je ova rehabilitacija jedini pozitivni rezultat demokratskih protesta u Kraljevu, a reklo bi se da možda, nažalost, i jeste, bilo bi dovoljno. Veliki je to uspeh i kraljevačkog pravosuđa i osvojene demokratije. Nije beznačajno usuditi se i posle šest decenija skinuti ljagu sa nečijeg imena i i imena čitavog njegovog potomstva. Još ima gradova u kojima se ništa slično nije desilo. Srećom, Kraljevčani mogu biti ponosni budući da je ovde slučajeva rehabilitacije, i to ne tako nebitnih ljudi, bilo već u više navrata. I, kako se pokazalo, radi se o ljudima koji ne da nisu bili krivi za ono za šta su osuđeni na robiju ili smrtne kazne, već su mnogi od njih svojim ljudskim osobinama služili za primer. Neretko, njihovi krvnici bili su, kao što se, takođe, pokazalo, fizički i umno degenerisani primerci ljudskog roda, kao poznati Grpče, recimo, za kojeg je skrcati ljudsku lobanju bilo lakše i zabavnije nego skrcati orah. To danas o njemu govore oni koji su ga znali. A taj Grpče je za mnoge ovde ličnost za istoriju, za istoriju zločina, poniženja i patnje, dakako.
I kao što se pokazalo, Krstić je bio nevin. Suđeno mu je zajedno sa ostalim ,,banditima” i onda je istoga dana streljan, bez prava na žalbu, linčovan, reklo bi se, kao na Divljem zapadu, a u novoj humanoj državi sa novom i humanom vlašću. Ni danas detalji o Krstićevoj sudbini posle izricanja presude nisu poznati. Zašto je bilo bitno sakriti egzekutora, mesto egzekucije, telo, grob, lične stvari, poslednje reči i sve što bi ukazivalo na postojanje nekoga ko je po tada važećim pravilima bio osuđen kao neprijatelj države i naroda? Da li je to svesno rađeno ili slučajno? Da li se presuditelj pokajao i uplašio? Ko to zna? A ima i danas među živim Kraljevčanim onih koji znaju i gde je streljan Krstić i gde je sahranjen. Možda je još živ i onaj koji ga je usmrtio. Možda ima i unuke ili praunuke koje ponekad pomiluje po glavi istom onom rukom koja je usmrtila nevinog čoveka. Ko zna?

NIJE UVEK I SVE U IDEOLOGIJI
U slučaju Krstića nije toliko reč o ideološkom obračunu koliko o klasičnom zločinu gde je jedan čovek bez bilo kakvih čvrstih dokaza bilo kakve krivice proglašen zlikovcem kojem se oduzimaju sva ljudska prava, onda streljan, a njegova imovina konfiskovana. Gledano sa ove distance i u novim oklnostima ovaj slučaj poprima i sasvim drugačije značenje jer Dušan Krstić nije bio bilo ko, tamo neki masni četnik-koljač ili fini partizan-intelektualac koji je ubrao šljivu iz dvoršta druga seljaka. Bio je i za to vreme veoma obrazovan, uspešan, a moglo bi se reći i imućan ili dobrostojeći opštinski funkcioner. Bio je prvi čovek Kraljeva, verovatno zasluženo. Dakle, sada je već više nego jasno da u to vreme o kojem govorimo takvi ljudi nisu bili u modi; ni pamet, ni čestitost, ni sposobnost, ni druge ljudske vrline nisu bile nešto što se ceni, već nešto zbog čega se gubi glava, a takav odnos u nešto blažoj formi nastavljen je sve do danas.
Sada bi trebalo čoveka kojem su oduzeta sva građanska i ljudska prava vratiti u život, možda mu podići spomenik kao žrtvi komunističkog terora, nekoj ulici dati njegovo ime, zaslužio je on to, i naravno, okačiti njegov portret tamo gde godinama neki zasluženo, a neki ne, vise portreti bivših predsednika opštine. Možda bi na jednoj od narednih sednica SO predstavnici nove vlasti mogli nekim primerenim gestom da odaju poštu Dušanu Krstiću, da i oni zvanično, na sebi svojstven način, rehabilituju onoga ko je bio predsednik opštine u najgorem trenutku u istoriji ovoga grada.
Naravno, podrazumeva se, a i u sudskoj odluci piše, da konfiskovana imovina mora biti vraćena potomcima, valjda isto onako ekspresno kako je i oduzeta.

PRAVDA UVEK DOLAZI PO SVOJE
I, hoće li onda pravda biti zadovoljena? Neće, naravno, jer se radi o zločinu kakav nigde i ni u čemu ne može naći pravno, niti bilo koje drugo zadovoljenje. Tako zverski ubiti nevinog čoveka, ukloniti ga s puta i uzeti mu sve što ima, može se smatrati jednim od klasičnih primera ljudskog beščašća, i to se više ne da ispraviti. Naprotiv, sada se otvaraju i nova pitanja: ko su i čiji su bili nalogodavci, ko su i čiji su preci bile ubice, ko je i šta znao o čitavom slučaju i zašto je ćutao? Dobro, znamo zašto, i zašto se i dalje skriva istina. A zna se i da su egzekucije vršene masovno pored Ibra, u zgradi sadašnjeg SPS, na Nemačkom groblju i drugde, a da niko nije ni smeo da pita ili pominje one koje je nova vlast uklonila sa lica zemlje.
Možda nekada negde i ne znajući sednemo na kosti neke od neznanih žrtava komunističke pravde, a što nije lepo. Možda je sada prilika da se tehnologijom koja postoji utvrdi identitet žrtava čije su kosti razbacane po gradu, da se sakupe i sahrane u skladu sa običajima naroda kojem su pripadale, a sada pripadaju ponovo. Prava istina će, svakako, jednoga dana izaći na videlo, i to je samo jedna od neobjašnjivih životnih zakonitosti koje kad-tad sve dovode u red. To je ta ljudska savest koja ni zlikovcima ne da mira, ni na ovom, a verovatno ni na onom svetu, ako ga ima. Tako se i mrtve kosti bore za istinu o svom nevinom postradanju na pravdi Boga. Eto, zato je taj proces rehabilitacije toliko bitan, jer nije u pitanju samo rehabilitacija jednog ili više ljudi, u pitanju je rehabilitacija našeg šest decenija iskrivljavanog pogleda na svet u kojem smo živeli, u pitanju je ispravljanje zablude u koju su nas svesno uveli da bismo sada i kao pojedinci i kao narod mogli da idemo dalje, pa makar to podrazumevalo i put u Evropu.

LOKALNI PLAN AKCIJE ZA DECU OD 2007. DO 2012. GODINE
Nema dobrog plana bez sugestija građana

   • Volonteri LPA mole građane da sarađuju sa anketarima. Jedino tako možemo znati šta je potrebno deci i mladima u našem gradu i u kom pravcu treba da se kreće ova akcija

Sa ciljem da se ispoštuju i obezbede sve odredbe Konvenije o pravima deteta, potpisan je Memorandum između naše opštine i UNICEF-a (Lokalni plan akcije za decu 2007-2012).
Formiran je tim od 35 ljudi, koji će se bez ikakve novčane nadoknade, brinuti o izradi i realizaciji LPA za decu. Ovaj tim će pomoći da se što pre isfinansira ono što je najpotrebnije deci i mladima našeg grada, kao što su obdaništa, plaža za decu, biciklističke staze, zatvoreni bazen, klizalište…
Kao najvažnije, mnogo toga treba uraditi za decu sa posebnim potrebama. Za sve to neophodno je izdvojiti određena sredstva iz budzeta. Da bi otpočeli ovu akiju u julu treba da se završi obuka celog tima i anketara, koji će sprovoditi anketu na terenu, o potrebama dece i mladih.
Sprovođenje ankete treba da se završi do kraja avgusta. Na osnovu tih podataka do kraja oktobra treba napraviti nacrt LPA za decu. Nakon svega nacrt se daje Skupštini na usvajanje, posle čega se kreće sa konkretnim akcijama.

ZABRINJAVAJUĆE STANJE REKA KOJE PROTIČU KROZ KRALJEVAČKU OPŠTINU
Ibar boluje, dijagnoze nema

   Vrelo leto, visoke temperature i nizak vodostaj prefiksi su dobrog provoda klincima na raspustu koji nažalost ne mogu svi da odu na more. Pa i ribolovcima koji takve godine pamte kao najuspešnije. Međutim, vremena se menjaju, pa sada nema ni dobrog provoda ni pravog ribolova.
Kao da se i priroda trudi iz petnih žila da nam pokaže koliko je plitka ljudska misao, a ona kolektivna jedva da prelazi nivo poletarca.
Naravno, kao i uvek biće nam neko drugi kriv za sve što nam se događa.
Od privilegije da imamo dve prelepe reke i to ,,u dvorištu" sve više nam ostaje briga i onaj nama Srbima dobro poznati osećaj nemoći koji boli. Kao da nam problemi sa vodosnabdevanjem i fenolim nisu dovoljni.
Ono što najviše boli je činjenica da se uvek sve svede na to da mi negodujemo, a da nam neko objašnjava kako se ništa ne može uraditi povodom toga, što ide u prilog teze o dubini ljudske misli i nivoa one kolektivne.
Desetine hiljada Kraljevčana koristi blagodeti reke Ibar svakoga leta da bi naočigled svih pre desetinu dana Ibar doživeo transformaciju od, kako su ga Sloveni nazvali, Ibar - zelena voda, do nečega što najviše podseća na braon-crvenkasto zapenušalu baruštinu!
Uzburkala se javnost i krenula je potraga za odgovorom na pitanje koje nas je sve tištilo - šta se događa sa Ibrom?
Inspekcijske službe su zaista dobro obavile posao, krenulo se sa prikupljanjem informacija, izlascima na teren, čak se rade i dodatne analize vode koje će platiti lokalna vlast.
U međuvremenu, stižu vesti sa drugih reka, veliki pomori ribe na Timoku, Toplici, Despotovici, Velikoj Moravi i na drugim rekama, što nas dodatno zabrinjava, jer ispada da će se nešto zaista preduzeti tek kada dođe do najgoreg. To najgore je bilže nego što se pretpostavlja, jer, prema izveštajima sa terena, 26. jula je najpre u Bogdanju uočena ošamućena riba, da bi u večernjim satima u Novom selu došlo do pomora ribe u manjoj meri u dužini toka od nekoliko stotina metara. Od nekoliko stotina uginulih riba najbrojniji su bili vretenar, krkuša i sitna mrena, uz desetinu sitnih somova, što govori da su ribe dna prve odreagovale. Narednog dana nije bilo uginuća, ali je evidentno da na tom potezu riblja mlađ prilazi obali u većim količinama.
U toku tog dana smo obišli kompletan tok Ibra do administrativne granice sa Kosovom i konstatovali sledeće: reka Ibar u gornjem toku iznad ušća reke Raške je bistra, zelena i ima prozirnost do dubine od 1-1,5 metara. Na površini vode nema pene. Vodostaj je ekstremno nizak. Reka Raška na samom ulivu ima sivo-bledozelenkastu boju, totalno je zamućena, na površini vode nama pene. Na mestu spajanja Raške i Ibra, iako nema turbulencije, na površini se stvara pena koja je nizvodno prisutna celim tokom Ibra. Na samom ušću srećemo dva ribolovca koji tvrde da je juče voda Raške bila još gora. Nizvodno ka Baljevcu i Ušću Ibar poprima neprozirno tamnomaslinastu boju sa obiljem pene na površini. U Ušću se uliva reka Studenica, koja je blago zamućena usled radova na sanaciji prošlogodišnjeg odrona puta, a radove izvode ,,Putevi" iz Užica. Dalje nizvodno Ibar iz kilometra u kilometar menja boju ka braon i crvenkastim tonovima, da bi kod Kraljeva već bio veoma male prozirnosti braon-crvenkaste boje. Nizvodno od Kraljeva, bez obzira što je Morava na ulivu bistra, voda postaje još mutnija i tamnijih nijansi.
Zvanični izveštaji RHMZ-a govore da na mernim mestima uzorkovana voda reke Ibar nije zagađena. Šta će pokazati dodatne analize videće se, ali ono što već sada sa sigurnošću možemo tvrditi jeste: zamućenost i pena na reci Ibar pojavljuju se od uliva reke Raške. Promena boje reke Ibar od Raške do Kraljeva, pa i dalje nizvodno, ukazuje na to da dolazi do reakcije, i to burne, jer je biološki indikator upravo boja i supstrat koji se javlja u vidu pene.
Ponašanje riba, ošamućenost i uginuće u Novom Selu takođe ukazuju da nešto ipak nije u redu.
Pitanje koje za sada ostaje bez odgovora je: zar je potrebno da dođe do totalnog pomora ribe u vodama Ibra i Zapadne Morave da bi se funkcionalno reagovalo i kolika bi cena niske kolektivne svesti tada bila? Ko bi je platio - mi, zagađivači ili naša deca?
Dok ne nađemo odgovore na pitanja koja nas muče, Ibar i dalje teče dok se u njemu kupaju samo desetine najhrabrijih ili onih koji su prethodne večeri malo više popili!
Milan Milosavljević

MOŽE ZA KUPANJE
Na površini Ibra primećena je pojava pene i promena boje vode. I pored promene organoleptičkih osobina i promene boje, procenat zasićenja vode kiseonikom i razvojni kiseonik nisu prelazili maksimalno dozvoljenu koncentraciju za drugu klasu vodotoka. Zakonom propisan kvalitet vode reka, reka Ibar je druge klase, što znači da u prirodnom stanju voda može da se koristi za kupanje i rekreaciju, a i uz uobičajene metode može se koristiti i u prehrambenoj industriji.
Preporuka je da se građani ne kupaju dok traje promena boje.

PROMOTIVNA KAMPANJA MINISTARSTVA ZDRAVLJA O PRAVIMA PACIJENATA
,,Više poverenja između pacijenata i lekara"

   Kampanja pod sloganom ,,Imate pravo" pokrenuta je juna ove godine na inicijativu Ministarstva zdravlja. Osmišljena je da intenzivno promoviše prava pacijenata sa idejom da to ostane trajna informacija, kako za korisnike zdravstvenih usluga, tako i za lekare.
- Došlo se do saznanja da u suštini ni mi zaposleni, a ni naši pacijenti, ne znamo tačno kakva to prava imamo. U želji da se ostvari partnerski odnos, da se napravi intimniji kontakt između pacijenata i nas, pokrenuta je ova kampanja - rekao je dr Zvonko Veselinović, direktor kraljevačke Bolnice.
On je istakao i da su građani u ovom periodu kroz razne vidove i elektronskih i pisanih medija upoznati sa svojim pravima.
U zdravstvenom sistemu pacijent ima osnovna prava na: dostupnost zdravstvene zaštite, obaveštenost, slobodan izbor lekara, privatnost i poverljivost informacija, samoodlučivanje i pristanak, uvid u medicinsku dokumentaciju, tajnost podataka, pristanak na medicinski ogled, prigovor, naknadu štete, obaveštavanje javnosti.
- Vrlo često imamo pogrešno tumačenje zakona i brojne želje koje ne mogu da se uklope u zakonske okvire i obaveze koje zdravstvena ustanova može da pruži nekom pacijentu. U našoj ustanovi na svakom vidnom istaknutom mestu postoje plakati na kojima piše ime i prezime osobe koja je zaštitnik pacijentovih prava i kako stupiti u kontakt sa njom - naglašava dr Veselinović.

PETNAEST GODINA POSLE (IV) - piše Ivan Rajović
U glavnom gradu Republike Srpske

   • Na ulicama su uglavnom turisti ili gosti kao i mi, pa se iz kontakata sa njima ne može stvoriti nikakva slika o Banjalučanima. Ali, sasvim je lako stvoriti sliku o mladim, a i starijim, Banjalučankama, koje marširaju gradom sa svim onim darovima kojima ih je priroda obdarila, a oni su takvi da je to za jedan ovakav grad sasvim dovoljno, kao prirodna blagodet, ali i kao turistička atrakcija

   Ustajemo i posle uobičajenog hotelskog doručka krećemo ka Banjaluci, suprotno puto-kazu za Kraljevo. Jer, dogovor je da se ne vraćamo kući dok ne vidimo Banjaluku koju niko od nas nije video, a pitanje je hoće li se bilo kome ikada ukazati šansa da to učini. Odluka je jednoglasna i razumljiva, tim pre što je razdaljina koja nas deli od ovog iskustva tek nekih petnaestak kilometara. I mada u Republici Srpskoj nema modernih saobraćajnica, niti velelepnih objekata koji bi ukazivali na modernizaciju jedne države na putu u Evropsku uniju, očigledno je da se ovde ipak gradi i sam prilaz prestonici Republike Srpske ukazuje da se približavamo nečemu što bi se moglo nazvati velegradom. Banjaluka je veliki grad i ima sve ono što bi trebalo da ima jedan glavni grad, aerodrom, univerzitet, vladu, široke ulice, velelepnu lokalnu bogomolju pokrivenu zlatom, koja bi trebalo da pokaže snagu i moć pravoslavlja u poređenju sa drugim dvema verskim konfesijama. Ipak, postoji nešto što nedostaje da bi doživljaj prestonice bio potpun, a nemoguće je objasniti šta. Duh prestonice, valjda zato što je Beograd bio i ostao neponovljiva slika glavnog grada, a svi ostali gradovi su bili i ostali samo blede kopije ove grandiozne urbane tvorevine.
Nedelja je, pre podne u Banjaluci. Temperatura je prilično visoka, a ulice su sasvim puste, što je još samo jedna opšte-prihvaćena civilizacijska tekovina. Kada god mogu, ljudi beže iz velikih gradova da se oslobode stresa i obnove energiju izgubljenu u borbi za opstanak na vrelom asfaltu. Na ulicama su uglavnom turisti ili gosti kao i mi, pa se iz kontakata sa njima ne može stvoriti nikakva slika o Banjalučanima. Međutim, sasvim je lako stvoriti sliku o mladim, a i starijim, Banjalučankama, koje marširaju gradom sa svim onim darovima kojima ih je priroda obdarila, a oni su takvi da je to za jedan ovakav grad sasvim dovoljno, kao prirodna blagodet, ali i kao turistička atrakcija.

DEVIZE, DEVIZE, DEVIZE...
Za dinare ovde ništa ne može da se kupi. Srbijanska valuta ovde nema nikakvu vrednost. Čak ni evri, u metalu. To nas čini potpuno hendikepiranim i nesposobnim za funkcionisanje. Međutim, u samom centru grada, šetajući i razgledajući arhitekturu i ulice koje u dobroj meri podsećaju na pojedine delove Novog Sada, Subotice ili Karlovca, čujemo ono poznato šištanje od kojeg se i bukvalno svakom u Srbiji diže kosa na glavi. ,,Devize, devize, devize..." šište muški i ženski glasovi sa svežnjevima konvertibilnih maraka, koje povremeno vade iz unutrašnjosti svojih jakni, vraćajući nas, kao u kakvom ružnom snu, u najgori period naših života. To izaziva mučninu, to ubija bilo kakav ponos ako ga još ima, to deluje grozno i zastrašujuće, već sama pomisao da se nešto takvo ponavlja ili da ovde još uvek nije završeno. A Banjaluka je, kao što je poznato, jedan od gradova u bivšoj BiH koji nije granatiran, možda i jedini, zbog svog specifičnog položaja i zbog okruženja po kojem bi, u takvom slučaju, bilo uzvraćeno istom merom. No, to je već istorija, ali mislim da je bitno jer se ne radi, kako bi se očekivalo i kao u slučaju Sarajeva, o uništenom gradu koji nastaje iz sopstvenog pepela. Banjaluka je ostala onakva kakva je i bila, s tim što se gradi i razvija shodno značaju koji ima u novom poretku stvari i rasporedu snaga. S takvim utiskom nastavljamo put.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OPŠTINSKO VEĆE PONOVO RAZMOTRILO SPOR OKO FISKULTURNE SALE U OŠ “IV KRALJEVAČKI BATALJON”
Novi ugovor uz posredovanje opštine

   • Pored novog ugovora uz posredovanje opštine, zaključeno i da se iznađu sredstva za renoviranje fiskulturne sale, po mogućstvu do početka naredne školske godine • Obe strane spremne na dogovor, ali uz zaštitu svojih legitimnih interesa

   Osnovna škola ,,Četvrti kraljevački bataljon” i Društvo za telesno vaspitanje ,,Partizan” treba da redefinišu ugovor o korišćenju fiskulturne sale pri ovoj školi, uz posredovanje opštine i iznalaženje sredstava za renoviranje sale do početka naredne školske godine - zaključeno je na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veća Kraljevo, koje je drugi put razmatralo spor dveju strana i zahtev škole za raskid ugovora. Naime, na prethodnoj sednici Opštinskog veća, posle rasprave, zaključeno je da Opštinsko javno pravobranilaštvo Kraljevo sagleda ugovore i sudske presude po ovom sporu i o tome obavesti Veće da bi moglo da donese pravilnu odluku.
Opštinsko javno pravobranilaštvo Kraljevo u izveštaju ističe da je pribavilo presude Opštinskog i Okružnog suda u Kraljevu, koje su postale pravosnažne i izvršne, po kojima je odbijen tužbeni zahtev Osnovne škole protiv DTV ,,Partizan” za iseljenje i predaju fiskulturne sale u državinu škole. Ovakvu presudu sudovi su obrazložili na osnovu zakona, tumačeći odredbe potpisanih ugovora dveju strana iz 1970. i 1974. godine, kao i Aneks ugovora iz 1980. godine, po kojima su DTV ,,Partizan” i Osnovna škola trajni korisnici fiskulturne sale sa po 50 odsto vlasništva i da se iseljenje DTV ,,Partizan” iz sale može tražiti samo uz prethodno obezbeđenje dugoročnog rešenja prostora za aktivnosti DTV ,,Partizan”. U izveštaju, OJP navodi i da je po ugovorima škola bila u obavezi da obavlja i finansira sve poslove u tekućem investicionom, higijenskom i tehničkom održavanju sale i pratećih prostorija, kao i celokupnu potrošnju vode, dok je DTV ,,Partizan” imao samo obavezu da plaća utrošenu struju. Konstatovano je i da je sudskim odlukama utvrđeno da je registracija DTV ,,Partizan”, kao pravnog sledbenika SD ,,Sokolac” i SD ,,Partizan”, usklađena sa najnovijim promenama zakonskih propisa. Opštinski javni pravobranilac Mila Šćepović, koja je na sednici usmeno obrazložila izveštaj, pored ostalog, rekla je da je pronašla i ugovor po kojem je škola plaćala zakup sale SD ,,Sokolac”, a da je posle rušenja stare sale i izgradnje nove od porušenog građevinskog materijala ,,Partizan” kupio novu opremu za novu salu.
Na osnovu svega, OJP je ocenilo da se u ovakvoj situaciji ,,jedino mogu redefinisati ugovorni odnosi dveju strana o terminima i načinu korišćenja sale”, eventualno izmene odredbe ugovora kojim se uređuju način i troškovi njenog održavanja. Zbog toga je predložilo Opštinskom veću da ne da pozitivno mišljenje na zahtev Osnovne škole za raskid ugovora, već ,,da naloži jednoj i drugoj strani da pokušaju da urede sporne odnose izmenom postojećih ugovora i da Veće posreduje i pomogne obema stranama da u interesu dece i svih korisnika sportskih aktivnosti u fiskulturnoj sali urede sporne odnose, uz prethodno dostavljanje programa rada škole i njenih potreba, kao i DTV ,,Partizan”. I OJT, i predstavnici Opštinske uprave i Opštinskog veća, osim toga, u raspravi su konstatovali da bi dalje vođenje sudskog spora bilo nepotrebno, uz dodatne troškove, i da bi ishod spora, posebno oko vlasništva (,,pola-pola”) po školu bio verovatno nepovoljan.
Za razliku od prethodne sednice, ovog puta sednici su prisustvovali i predstavnici DTV ,,Partizan”, koji su u raspravi istakli da je sala bivše Sokolane od 1938. do 1974. godine bila vlasništvo SD ,,Sokolac”, odnosno DTV ,,Partizan” i da je škola plaćala zakupninu za njeno korišćenje, da bi zatim ugovorima škola dobila pola sale na korišćenje, uz obavezu njenog održavanja. Istakli su i da su oni devedesetih godina prošlog veka zamenili parket u sali i redovno održavali struju, dok je škola nije dovoljno tehnički i higijenski održavala po ugovoru. Napomenuli su i da su im ukinute opštinske dotacije i da su sva ulaganja u fiskulturne sprave i drugu opremu vršili uz pomoć donatora, u interesu dece i rekreativaca. Posebno su naglasili da su mladi košarkaši, košarkašice, karatisti, dzudisti i drugi sportisti, tokom decenija rada DTV ,,Partizan”, kao njegovi članovi i kasnije u svojim klubovima, postajali šampioni i nosioci brojnih evropskih medalja i pravi ,,ambasadori” Kraljeva, a da od pre pet-šest godina, od dolaska novog rukovodstva škole, nastaju problemi i sporovi, a broj članova se stalno osipa. Rekli su i da su uvek spremni na razgovor i pošten dogovor o održavanju i načinu korišćenja fiskulturne sale, pre svega u korist dece, grada i opštine.
Predstavnici Osnovne Škole ,,IV kraljevački bataljon” ponovili su ocene i stavove sa prošle sednice Opštinskog veća, pre svega da škola, sa 40 odeljenja i oko 1.200 učenika u sadašnjoj ruiniranoj fiskulturnoj sali i sa nedostajućim terminima za korišćenje, ne može normalno da izvodi nastavu fizičkog vaspitanja i dodatne aktivnosti iz oblasti fizičke kulture (akcija ,,Sport u škole”, takmičenja itd.), da nije tačno da se problem javlja od pre pet-šest godina i dolaska novog direktora i Školskog odbora, i da sala po nalogu inspekcije treba hitno da se renovira, jer je bezbednost učenika, zbog lošeg stanja parketa i drugih uslova, i dalje ugrožena.
U raspravi, Miroljub Stolović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti OU Kraljevo, rekao je da ovo Odeljenje mora pre svega da brine o školi koja ima 1.200 učenika sa 5.000 članova porodica, da je za higijensko-tehničko održavanje, grejanje struju itd. Škola je u proteklom periodu platila oko 240.000 evra, dok DTV ,,Partizan” svoje usluge 95 odsto naplaćuje, a ne ulaže nikakva sredstva, kao i da su ugovori o tome neprecizni. Prema njegovim rečima, samo za zamenu parketa u sali treba platiti pet miliona dinara, da bi učenici morali da koriste salu od 7 do 19 časova i da škola novim ugovorom treba da gazduje objektom ili da traži da DTV ,,Partizan” plati dosadašnje trokove održavanja na koje je obavezan. Napomenuo je i da tri godine traju pregovori sa DTV ,,Partizan”, ali da oni do sada nisu pristajali na bilo kakav obostrano prihvatljiv sporazum.
Članovi Opštinskog veća su se tokom rasprave složili da je trenutno stanje sa održavanjem i korišćenjem fiskulturne sale neodrživo i da treba pregovorima doći do novog ugovora kojim bi se regulisalo najbolje rešenje za obe strane u sporu. Posle rasprave većinom glasova nije dato pozitivno mišljenje SO Kraljevo za raskid ugovora, već je odlučeno da ugovor o fiskulturnoj sali između dve strane u sporu redefiniše, uz posredovanje opštine (predsednika opštine dr Miloša Babića) i da se da nalog da se obezbede sredstva iz odgovarajućih izvora i, po mogućstvu, do početka naredne školske godine sala kompletno renovira.
Sednici Opštinskog veća prisustvovali su i predstavnici sadašnjih vlasnika kioska, koji su ponovili da oni nisu protiv nove Odluke o postavljanju kioska na javnim površinama, ali da traže da se uvaže njihovi zahtevi da, poput korisnika tezgi na gradskoj pijaci, sadašnji registrivani vlasnici kioska ostanu to i dalje, pod odgovarajućim, povoljnijim uslovima. Opštinsko veće je na sednici razmotrilo i veći broj pojedinačnih žalbi na rešenja nadležnih opštinskih organa u Kraljevu.



LIKOVNI ŽIVOT
Šesnaest boginja

   Kraljevačka slikarka Hadzi Milena Marija Magdalena Kovačević predstaviće se ovdašnjoj likovnoj publici svojim najnovijim slikama rađenim u ulju. NJena izložba pod nazim ,,16 boginja" biće otvorena u utorak, 7. avgusta, u Galeriji ,,Maržik".
Slike Hadzi Milene, nastale uglavnom u Gelzenkirhenu u Nemačkoj, gde i sada povremeno živi, krase domove mnogih poznatih ljudi: Johanesa Raua, bivšeg predsednika Savezne Republike Nemačke, Saše Hena, čuvenog nemačkog glumca, Zigfrida i Roja, iluzionista svetskog glasa, Dejvida Koperfilda i Urija Gelera... Izlagala je u više nemačkih gradova: Gelzenkirhenu (čiji je muzej otkupio jednu njenu sliku), Frankfurtu, Bohumu, Diseldorfu, Esenu, Minhenu, Berlinu, Dortmundu, ali i u Las Vegasu, Luksemburgu i Cirihu.
Milena je u Kraljevu do sada imala dve samostalne izložbe, a njene slike su ovde bile izložene i na nekoliko grupnih izložbi: Likovna kolonija ,,Studenica", 101 slikar i Kolonija ,,Hendikep centra".



PISMA ČITALACA
Koja Evropa ima prednost?

   ...ili zašto ima para za zbrinjavanje pasa lutalica, a za najbolje studente nema ni za dzeparac?

   Tri stotine najboljih studenata iz Srbije, u okviru projekta ,,Putujemo u Evropu", zahvaljujući besplatnim interrejl kartama i šengenskim vizama, uz 150 evra za dzeparac, krenulo je na tridesetodnevno putovanje Starim kontinentom. Organizator je ,,Evropski pokret Srbija", u saradnji sa ambasadom Austrije u Beogradu.
Među njima je bilo i desetak studenata iz Kraljeva, čija je imena organizator zvanično dostavio predsedniku opštine.
NJih pet-šest, koji verovatno ne potiču iz imućnih porodica, pre odlaska na putovanje, pismeno su se obratili predsedniku opštine Kraljevo sa molbom za finansijsku pomoć jer, putujući Evropom, treba da plaćaju prenoćište, hranu, vodu, karte-ulaznice za posete kulturno-istorijskim znamenitostima i muzejima, po ne malim cenama.
Međutim, najbolji kraljevački studenti nisu naišli na razumevanje opštinskih struktura. Za njih nije bilo ni simboličnog iznosa, koji bi im mnogo značio (i moralno i materijalno).
Rezignirana sam takvim stavom opštinskih funkcionera, kao i mnogi građani koji su upoznati sa tim. Nisam direktno pogođena, ali se pitam, kao što se i mnogi Kraljevčani pitaju: da li su u ovom gradu psi važniji od ljudi?!
Nažalost, izgleda da jesu, kada Opština ima novca da pravi azil za pse, da ih hrani, čuva, leči, da plaća milionske iznose (do sada) za štetu koju su psi naneli građanima.
Dakle, za pse ima novca, a za najbolje studente ni dinara! Sramota za ovaj grad! Neka onda ne čudi što mladi, najbolji, a i oni manje dobri, odlaze iz ovog grada, a dolaze neki drugi, koji, opet, imaju prednosti i nad onima koji ostaju.
Ako hoćemo u Evropu, moramo da brinemo i o psima, ali, da li na prvom mestu treba da budu oni ili mladi i obrazovani stručnjaci?
Adresa poznata redakciji