Moramo li hleb da tražimo po belom svetu?
Gibnjara na aukciji
Suša prepolovila prinose
Divlje ptice i slepi miševi protiv ljudi!
Cigani su i ovde krivi za sve!?
Strah od loše privatizacije
Planske akcije su dragocene
Petoro mladih umrlo od prevelike doze
U distrihtu svako peva svoje pesme
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, rukomet, kajak

AKTIVNOSTI SRPSKE RADIKALNE STRANKE U KRALJEVU

O PROBLEMIMA MLADIH
Moramo li hleb da tražimo po belom svetu?

   Savet za omladinu OO SRS Kraljevo obraća se mladim sugrađanima sa željom da ukažemo i pokušamo da rešimo probleme koji nas muče.
Kraljevo je grad koji je zapao u apatiju. Na ulicama našeg grada nema više veselih i razdraganih lica. Po našem mišljenju, najveći problem mladih je nezaposlenost. Danas u Kraljevu ima više od 20.000 nezaposlenih, uglavnom mladih ljudi. Problem je još veći jer vlasnici privatizovanih firmi (koje su stvorili naši očevi i dede), planiraju da i dalje otpuštaju radnike. Sve što su nam do sada obećali - slagali su. Zašto je industrija u Kraljevu spala na tako niske grane? Mi želimo da budemo dobri poljoprivrednici, radnici, službenici, profesori, lekari. A šta nam se danas nudi? Rad u kladionicama, kafićima, iscrpljivanje i iznurivanje bez penzijskog i zdravstvenog osiguranja i bez adekvatne zarade. Zašto naši očevi moraju, iako su u penziji, da rade dodatne poslove i da nas izdržavaju? Nas to vređa, mi smo sposobni i želimo da radimo.
Da li se Republika Srbija samo deklarativno zalaže za povećanje nataliteta ako ne vodi računa o zapošljavanju mladih? Na koji način se bori protiv bele kuge? Kako da stvorimo porodice?
Ko može da kupi stan i dobije kredit za taj prvi stan? Da bismo dobili kredit od 25.000 evra za stan od 35 kvadrata, minimalna plata mora biti 332 evra. Kako da ga kupimo kad većina mladih prima platu od 10.000 dinara za 12 sati rada dnevno? Šta znači uredba o oslobađanju od poreza na promet za kupovinu prvog stana? Zašto da nas oslobađaju od tog poreza kada ne možemo da ga kupimo, ili se na ovaj način protežiraju oni koji su u procesu tranzicije profitirali? Da li je naša budućnost da radimo kod nekoliko tajkuna koji su od 2000. godine do danas stekli enormno bogatstvo? Ili da idemo preko grane? Da li moramo da napustimo svoj kućni prag i hleb tražimo po belom svetu? Zašto je zemlja Srbija ,,pogodna" za strani kapital, a mi mislimo da su to naši ljudi koji peru novac po raznoraznim egzotičnim ostrvima? Da li moramo da se učlanimo u vladajuće stranke da bismo došli do posla u javnim preduzećima?
Želimo da podignemo glavu jer posedujemo nacionalnu svest i ponos i pitamo one koji su posle petog oktobra samo gledali - da li su progledali?
Pozivamo omladinu da nam se priključe u borbi za lepšu, pametniju, tradicionalnu Srbiju, NAŠU SRBIJU!!!

REAGOVANJE OO SRS POVODOM INTERVJUA NADE KOLUNDŽIJE
Poslanički klub demokrata neprofesionalno obavlja posao

   Suprotno onome što tvrdi predsednica poslaničkog kluba Demokratske Stranke, Nada Kolundžija, taj poslanički klub nije jak ni po broju, ni po sposobnostima ljudi koji ga čine. Posao obavljaju vrlo neprofesionalno, jer uopšte ne prisustvuju sednicama.
- Ne znam uopšte, da li oni znaju koje zakone usvajaju i odgovorno tvrdim da nisu prisustvovali na sednicama, izuzev dana za glasanje, kada su prisutni. Njihova strana, kao strana pozicije, kao nekog ko treba da brani zakone koji su na dnevnom redu, nikada nije puna i nikada ih nema u sali, ocenila je Vesna Vukajlović Nikolić - predsednica Opštinskog Odbora Srpske Radikalne Stranke u Kraljevu.
Vladajuća koalicija ne može da se žali na atmosferu na sednicama Republičkog parlamenta, jer ima većinu tako da može da diktira događaje. I posao u državi kao i u Parlamentu, vladajuća koalicija obavlja veoma loše i to pokazuju tendencije na tržištu, poskupljuju hleb i mleko, ulje, meso, a zbog suše hrana će biti sve skuplja. Nedavni veliki požari pokazali su da Vlada nije u stanju da vlada kriznom situacijom.
- Samo hoću da pitam, šta su oni u buyetu Republike Srbije predvideli i koja sredstva su predvideli za ovakve elementarne nepogode i da li uopšte imaju u zakonu elementarnu nepogodu kao stavku. Znači nemaju u zakonu elementarnu nepogodu kao stavku, a sedam godina su na vlasti. I zato nemaju izdvojena sredstva, a ni predviđena sredstva u buyetu, istakla je predsednica kraljevačkih radikala.
Ona je takođe napomenula da je posle sedam godina demonske vladavine raznih vidova DOS-a narod u apatiji, i dodala da kraljevački radikali uoči lokalnih izbora rade anketu i pozivaju građane da kažu šta ih tišti.

ODGOVOR NA KOMENTAR
Vi ste neobjektivni!

   Poštovana redakcijo ,,Ibarskih novosti”, način na koji se obraćate OO SRS je krajnje neprofesionalan i neprimeran vašoj ulozi.
   S obzirom na to da ste javno preduzeće i da se finansirate iz budžeta opštine Kraljevo koji, na raznorazne načine, pune građani opštine iz polupraznih i praznih džepova, smatramo da se morate držati krajnje profesionalno i građane obaveštavati objektivno.
To vam je jedini i osnovni zadatak dok vas finansiraju oni koji koriste vaše usluge.
   Vaše neobjektivno informisanje do sada je samo štetilo stanovnicima opštine Kraljevo i davalo prostora nevladinim organizacijama da truju građane Srbije. Uvek ste bili bliski šačici ljudi na vlasti od kojih ste finansijski zavisili ili ,,hteli da zavisite", pa ste uvek igrali kolo koje su oni svirali - srpsko kolo po zapadnim notama. Ali i njima ne treba zameriti. ,,Oprosti Bože, ne znaju šta rade". Srpska radikalna stranka tako nikada nije igrala, niti će ikada igrati. Srpski narod, kad se u kolo hvata, u svoje se noge uzda.
Opštinski odbor SRS Kraljevo

PRIVATIZACIJA - piše Dragan Vukićević
Gibnjara na aukciji

   Fabrika opruga ,,Gibnjara” iz Kraljeva, prema kalendaru Agencije za privatizaciju, najverovatnije će dobiti novog vlasnika na aukcijskoj prodaji koja je zakazana za 13. septembar u Beogradu.
Ukupna procenjena vrednost kapitala koja se privatizuje iznosi 692.858.000 dinara (8.529.551 evro), što predstavlja 69,496 procenata ukupnog kapitala preduzeća. Depozit za učešće na aukciji je 55.42.000 dinara (690.372 evra), što je polovina početne cene na aukciji koja iznosi 110.857.000 dinara. Budući vlasnik biće u obavezi da u preduzeće investira najmanje 80 miliona dinara.
Od imovine, ,,Gibnjara” raspolaže sa dve hale ukupne površine 11.403 kvadrata, zatim aneksom hale površine 1.260 i nadstrešnicom od 596 kvadrata. Osim toga, ,,Gibnjara” poseduje zemljište u vlasništvu od 32.592 kvadrata i 32.592 građevinskog zemljišta u državnom vlasništvu. Od opreme ima specijalni valjak za valjanje paraboličnih opruga, prolaznu peć sa valjcima, valjkom za parabolično valjanje opruga, valjkom za konačno valjanje opruga (dva komada) i ispitni sistem.
Najvažnija delatnost ,,Gibnjare” su proizvodnja lisnatih, spiralnih i pružastih opruga, stabilizacionih šipki i torzionih poluga. Zaposleno je 242 radnika, od čega sedmoro sa visokom stručnom spremom.

RADIKALI UKAZALI NA LOŠ MATERIJALNI POLOŽAJ LJUDI KOJI SU GRADILI OVU ZEMLJU - piše Slobodan Rajić
Penzioneri na ivici opstanka!?

   Predstavnici Opštinskog odbora SRS Kraljevo, na pres konferenciji, ukazali su na vrlo loš materijalni položaj penzionera danas u Srbiji. ,,LJudi koji su gradili ovu zemlju spali su na prosjački štap i sa svojim porodicama jedva preživljavaju”, naglašeno je tom prilikom.
Osim generalno lošeg socijalnog položaja, kako je rečeno, jedan od najvećih socijalnih problema najstarijih građana jeste korišćenje zdravstvene zaštite pod izuzetno nepovoljnim uslovima. Na preglede se čeka po više meseci, a nije retko da pojedini penzioneri to i ne dočekaju. Posebno je ukazano na problem kućne nege, koja je ,,na vrlo niskom stupnju, jer se tu sve svodi na davanje infuzionih rastvora i analgetika koji su slabijeg dejstva, sa obrazloženjem da su penzioneri ionako ,,otpisani” da bi dobijali jače i skupe lekove”.
Naveden je i primer Dragana Milenkovića, penzionera sa sto odsto invalidnosti, koji četvoročlanu porodicu izdržava sa penzijom od nepunih 12.000 dinara mesečno. Bio je dobrovoljni davalac krvi i nezadovoljan je položajem davalaca.
- Vrlo je ružno da penzioneri, poput mene i drugih, žive od neke bede, neke sirotinje, neke nazovi penzije, koja je vrlo mala, beznačajna. Živeti sa tim primanjima u današnje vreme, i izdržavati još decu i familiju, kad vam supruga ne radi, kao meni, prosto je neidržljivo - istakao je Milenković.
Kako je napomenuto, u Srbiji je u jeku tranzicija, ali penzioneri od nje nisu osetili nikakvu korist, iako je to najugroženija, a po doprinosu zemlji najzaslužnija populacija.
- Ono što boli ove ljude je i to što i dalje moraju da rade i da izdržavaju najzdraviji deo društva, starosti od 35 do 55 godina, i koji nema posao. Znači, oni moraju da rade i za svoje sinove, kćeri i za svoju unučad - upozorila je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsdnik Opštinskog odbora SRS Kraljevo i narodni poslanik.
Inače, u kraljevačkom Opštinskom odboru SRS postoji Savet penzionera. Na pres konferenciji je ocenjeno i da ova kategorija stanovništva nema adekvatan pristup medijima.

INICIJATIVA FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE - piše Ljubiša Lešević
,,Start Up” krediti za početnike

   • Fond za razvoj Republike Srbije je 25. jula raspisao Konkurs kojim se odobravaju krediti za početnike bez hipoteke i “Start Up” krediti za pravna lica

   Ovaj program sprovode Fond za razvoj Republike Srbije i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća preko mreže Regionalnih agencija/centara za razvoj malih i srednjih preduzeća.
   Ciljna grupa su preduzetnici i pravna lica koji se nalaze na početku poslovanja, a bave se različitim zanatskim, proizvodnim i uslužnim delatnostima. Krediti su namenjeni nabavci osnovnih sredstava i odobravaju su u iznosu od 5.000 do 15.000 evra za preduzetnike i od 5.000 do 30.000 evra za pravna lica, sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou i rokom otplate od tri do pet godina, sa periodom početka do dvanaest meseci.
Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća Kruševac, kao član Republičke mreže, zadužen je za prikupljanje dokumentacije za privredne subjekte koji delatnost obavljaju u Rasinskom, Raškom i Moravičkom okrugu. Podnošenje zahteva traje do 15. septembra ove godine.
   Detaljnije informacije i potrebnu dokumentaciju zainteresovani preduzetnici i pravna lica mogu dobiti u kancelariji Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća u Kraljevu, u zgradi Regionalne privredne komore Kraljevo, kancelarija br. 6-7, kao i na telefone 036/318-900, 037/418-160; 037/443-018.

NOVI PROJEKAT NA TRŽIŠTU RADA
Otpremninom do posla!

   ,,Otpremninom do posla" je novi projekat čiji je osnovni cilj da licima koja su u procesu restrukturiranja i privatizacije utvrđena kao višak zaposlenih omogući ponovno zapošljavanje kroz produktivno korišćenje otpremnine. Projekat zajednički sprovode Nacionalna služba za zapošljavanje i Centralni projektni tim ,,Otpremninom do posla" Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.
- Realizacija ovog poziva treba da animira ljude koji su dobili otpremnine, da ih uputi na koji način mogu svoju otpremninu, kao neku pasivnu meru, da pretvore u aktivnu - ocenila je Zlata Živković, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Kraljevo.
LJudi koji su ostali bez posla otpremninu mogu da ulože na pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u opremanje novog radnog mesta ili u dodatno obrazovanje i obuku potrebnu za novo zaposlenje.

KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO ,,BIHLEVJANKA" IZ POLJSKE U POSETI KRALJEVU
Bliža saradnja u svim oblastima života

   Članovi Kulturno-umetničkog društva ,,Železničar" su prošlog vikenda ugostili Kulturno-umetničko društvo ,,Bihlevjanka" iz poljskog grada Pabjance.
Predsednik opštine dr Miloš Babić je za goste iz Poljske priredio prijem. Nakon prigodnog dočeka tradicionalnom muzikom iz Poljskih krajeva poželeo je dobrodošlicu gostima i istakao:
- Mi ćemo upoznati vaše običaje, a vi naše. Posebno zahvaljujem vašim domaćinima, Kulturno-umetničkom društvu ,,Železničar", na ovako izvanrednoj ideji da se jedna međunarodna saradnja odigrava baš u našem gradu.
Prijemu je prisustvovao i odbornik opštine Pabjanca Arkadije Joksa. On je, zahvaljujući na prijemu, istakao da je ova poseta i prilika da se uspostavi bliža saradnja, kako u kulturi, tako i u ostalim oblastima života.

VEKOSAV SAVIĆ, DIREKTOR ZAVODA ZA POLJOPRIVREDU “IBAR” KRALJEVO, O STANJU USEVA U USLOVIMA TROPSKIH VRUĆINA - piše Slobodan Rajić
Suša prepolovila prinose

   • Nezapamćena tropska vrućina i dugotrajna suša, ovog leta, imaće, prema procenama, izuzetno nepovoljne posledice u poljoprivredi. O tome smo razgovarali sa dipl. inženjerom poljoprivrede Vekoslavom Savićem, direktorom Zavoda za poljoprivredu ,,Ibar” u Kraljevu

   • Gospodine Saviću, ova godina je karakteristična po tropskim vrućinama, do sada nezabeleženim, ne samo u Srbiji, već i u čitavoj južnoj Evropi i Balkanu. Kakvo je trenutno stanje useva na području Raškog okruga?
Ove godine imali smo puno nedaća. Prvo, u proleće je bila velika količina padavina, pa je onda nastala dugotrajna suša sa tropskim vrućinama koje su verovatno posledica uticaja efekta ,,staklene bašte”, ne samo kod nas u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, nego u celom svetu. Jer, to je globalni problem zagrevanja naše planete.
Stanje useva, ne samo u Raškom okrugu, nego i u celoj Srbiji, veoma je nepovoljno i situacija je dosta teška. Nemamo još zvaničnih izveštaja sa terena, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da će prinosi biti prepolovljeni. Na nekim posedima i njivama naših poljoprivrednika prinos će biti, da ne kažem totalno uništen, ali čak za 60-70 odsto umanjen u odnosu na prošlu godinu, i to svih ratarskih kultura, pa i kukuruza.
• Da li postoje razlike u štetama po pojedinim područjima, ravničarskim i brdsko-planinskim, i od čega to zavisi?
Razlike u svakom slučaju postoje, ne samo između useva u ravničarskom i brdsko-planinskom području, nego i zbog pedološkog sastava zemljišta na kojima su usevi zasejani i primenjene agrotehnike. Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, o čijoj pravilnoj primeni smo mi svoje proizvođače savetovali još u zimskom periodu, i gde je smonica, pa se vlaga duže zadržava, usevi još uvek odolevaju ovoj tropskoj vrućini. Na mestima gde su zemljišta peskovita i aridna i tamo gde nije dovoljno primenjena agrotehnika, usevi su skoro završili svoju vegetaciju, jer su se sasušili, kako od dna, tako i sa vrha biljke.
• Poznato je da Srbija ima puno problema zbog toga što vrlo mali procenat svojih obradivih površina navodnjava. U Kraljevu i Raškom okrugu tih sistema za navodnjavanje ima još i manje. Da li bi se na tom planu nešto moglo popraviti?
U Kraljevu, kao što znate, vrlo malo ima tih zalivnih sistema. Nekada je tu bila ta ,,transverzala” za navodnjavanje duž Zapadne Morave, od Stalaća do Čačka. Međutim, ona je vrlo malo bila u funkciji, sa malim izuzecima, tako da na ovom području tih zalivnih sistema nema. Jedino postoje zalivni sistemi na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, gde se poljoprivrednici sami snabdevaju vodom, crpnim pumpama i zalivanjem sistemom ,,kap po kap”. Pretprošle i prošle godine Vlada Srbije je izdvojila određena podsticajna sredstva za nabavku zalivnih sistema, pogotovo u povrtarskoj proizvodnji. Međutim, ratari sa područja Kraljeva, ne mogu da kažem da nisu bili dovoljno aktivni, ali pojedini nisu bili registrovani i nisu mogli da dobiju ta sredstva. Problem je u opštini Kraljevo, pa i u centralnoj Srbiji, što su posedi jako usitnjeni i katastar nepokretnosti ne funkcioniše baš najjednostavnije. Pojedine parcele se vode na ljude koji nisu u životu. Kad je trebalo da se konkuriše za podsticajna sredstva, bila je neophodna validna dokumentacija, tako da naši farmeri i ratari u pravom momentu nisu mogli da dobiju ta sredstva. Ovom prilikom ih upozoravam da spreme svu potrebnu dokumentaciju, jer će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede i dalje odobravati sredstva za nabavku zalivnih sistema i da budu spremni da blagovremeno konkurišu, da bi za svoje njive i bašte dobili savremene uređaje za navodnjavanje.
• Kakvo je trenutno stanje krmnog bilja, livada, detelina, lucerišta, koje ima ogroman značaj za ishranu stoke?
Znamo da se krmno bilje ne radi u jednom već u više otkosa, pogotovo lucerka i crvena detelina, pa u poslednje vreme i perko i ,,sudanska trava”, koji su vrlo isplative krmne biljke zbog više otkosa. Suša je, međutim, učinila svoje, pa su samo prvi, eventualno drugi otkosi dali rezultate. Sada je krmno bilje u fazi nekog preživljavanja i možda je i dobro da preživi da se ne bi razoravalo i da se ne bi ponovo zasnivala lucerišta. S obzirom na to da će kukuruz dosta podbaciti i da neće biti silaže, postoji velika mogućnost, da ne kažem opasnost, da nema dovoljno kabaste hrane, pogotovo za preživare, i da je neće biti u nekom izobilju kao što je bilo. A ako je i bude - biće veoma skupa!?
• Recite nam nešto o stanju krompira, kulture koja je veoma zastupljena na našem području?
Krompir se na našem području dosta gaji, u ravničarskom, a još više u brdsko-planinskom reonu, pogotovo na nadmorskim visinama od 800 do 1.200 i 1.300 metara. Tu se radi i semenska proizvodnja. Zavod za poljoprivredu ,,Ibar” ove godine uglavnom prati svu semensku proizodnju u Republici Srbiji, a pored semenske, radi se i kontrola merkantilne proizvodnje. Krompir, kao značajna povrtarska proizvodnja u Srbiji, u ovoj godini će imati manje prinose u odnosu na ranije godine. Najpre zbog toga što su se proizvođači opredelili da manje seju, jer je prošle zime i proleća bio veliki problem izvoza krompira. Pored toga, Bugarska i Rumunija su od 1. januara ušle u EU i za njih zatvoreno tržište. Dodatni problem je i što je suša uticala na smanjeni rod krompira.
• Prema podacima sa terena, ove godine je voće dobro rodilo, ali će suša nepovoljno da utiče i na prinose u voćarstvu - šljive, jabuke i drugih vrsta voća?
Činjenica je da je i voćarstvo veoma pogodila suša. Kvalitet plodova biće dobar i sa puno šećera, ali se ne može očekivati da prinosi budu veliki i da se ostvare do kraja. Pre svega, u sazrevanju voća, zbog suše, javljaju se problemi. Plodovi su manji, manje sočni, suše se i otpadaju sa stabla da bi biljka preživela. To je jedna prirodna selekcija da bi se biljka spremila da preživi narednu godinu.
• Primećuje se da je nezapamćena suša ove godine skratila i vreme ubiranja svih plodova. Mnogi traže da se ovogodišnja suša proglasi za elementarnu nepogodu i da poljoprivrednici dobiju neki vid odštete.
Suša je uticala na prevremeno sazrevanje svih kultura. Koliko se prati meteorološka situacija u Srbiji u poslednjih 100 godina, nezapamćeno je da pšenica i sva strna žita tako rano budu požnjevena.
Samim tim dolazi do ubrzane vegetacije, a sa njom se kvalitet i količina smanjuju kod svih poljoprivrednih kultura. Suša uzima ,,danak”, a Vlada će da odluči da li će da preduzme neke mere i da li će da proglasi sušu za elementarnu nepogodu, a poljoprivrednike oslobodi poreza - delom ili u potpunosti. To ćemo videti u narednom periodu. Svi stručnjaci Zavoda su uvek spremni da daju savete i da pomognu proizvođačima - šta dalje da rade i kako da izvrše pripreme za narednu sezonu, za narednu setvu i berbu.
• Da li će smanjeni prinosi uticati na poskupljenje stočne hrane?
U svakom slučaju, stočna hrana će poskupeti. Samim tim, to je neko nepisano pravilo u poslednjih dvadesetak godina, kad stočna hrana poskupljava, cena žive stoke pada. Jedna nevolja nikad ne ide sama. Ako nema hrane, onda i cena žive stoke pada. Našim domaćinima je vrlo teško da se odvajaju od svog stada, da ga smanjuju, ali bolje da ga prodaju nego da stoka gladuje. Prema tome, biće verovatno pojeftinjenja žive stoke, kako priplodnog materijala, tako i tovnog.
• Da li imate neki savet za poljoprivredne proizvođače u vezi sa ovogodišnjom sušom?
Ako je elementarna nepogoda, na to ne može mnogo da se utiče. Jedino bih apelovao na naše proizvođače i savetovao ih da proizvodnju baziraju na novim tehnološkim procesima, da se obezbede sa zalivnim, osnono sistemima za navodnjavanje. Zatim, da agrotehničke mere sprovode na vreme, počev od dubokog oranja i određenih analiza sastava zemljišta (koje mogu da urade i kod nas) i da tome prilagode odabir kulture i hibrida koji će mnogo bolje podneti sušu nego da nekontrolisano ubacuju bilo koje seme u zemlju, a koje nije tolerantno i otporno na sušu. To je naš savet za buduću setvenu, jesenju i prolećnu sezonu, da bismo što više izbegli štetne posledice suše koje smo ove godine imali.

EKSPERTI ISPITUJU DA LI, OSIM PTIČJEG GRIPA, PRETI OPASNOST I OD SLEPIH MIŠEVA ZARAŽENIH BESNILOM - piše Dragan Vukićević
Divlje ptice i slepi miševi protiv ljudi!

   • Pandemija ptičjeg gripa - neminovna • Ptičji grip ponovo je u Evropi postao aktuelan. Ima ga u više država, mada se o tome retko izvan stručnih krugova govori, a registrovan je u Francuskoj, zatim u Nemačkoj, Češkoj... Prema informacijama eksperata, ima ga i u još nekim državama, tako da se u narednih neoliko meseci predviđa da će stanje da se komplikuje • Do sada su u Evropi prenosioci virusa besnila bili uglavnom vukovi i lisice. Nedavno je ustanovljeno besnilo kod ovaca, a prenosioci virusa, putem izmeta i mokraće, postali su i slepi miševi!

   Ptičji grip je u Evropi sada ponovo aktuelan. Ima ga u više država, mada se o tome retko izvan stručnih krugova govori, a evo ga i u Francuskoj ovih dana, zatim u Nemačkoj, Češkoj... Ali, prema mojim diskretnim informacijama, ima ga i u još nekim državama, tako da možemo da očekujemo u narednih nekoliko meseci da se stanje komplikuje. Pogotovo što je i u mnogoljudnoj Indiji izolovan ptičji grip kod živine. Tamo se živina uništava intenzivno, a sistem zaštite nije funkcionalan. Rusija najavljuje da je avgust u toj državi kritičan. To govori da ptičji grip ne jenjava, i dalje je aktuelan, ali više u uskostručnim krugovima i državnim organima koji se tom problematikom bave nego u medijima. Verujem da ptičji grip kao tema neće biti medijski eksponiran kao u onom početnom periodu od pre godinu i po dan, dok ne nastupi pandemija. Na ovo upozorava mr Milanko Šekler, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta ,,Kraljevo” (VSI), podsećajući da opasnost od širenja zaraze poznatije kao ptičji grip ne jenjava, da je pandemija neminovna i da ne može da se predvidi kada će da nastupi, uprkos nastojanjima naučnika da ovu (prvu) pošast 21. veka suzbiju i kanališu.
- Pandemija je svakako neminovna - ističe Šekler. - U Egiptu ima puno obolelih ljudi, ali uz to imaju i najveći procenat preživelih, jer njihova medicina jako dobro reaguje. Ministar zdravlja Egipta mi je objasnio kako oni reaguju, i to se pokazalo kao vrlo efikasno. Ustanovili su svoju, originalnu terapiju, koja se zasniva na poznatim lekovima, ali u specifičnoj kombinaciji antivirusnih lekova postižu se izvanredni rezultati. Do sada su ustanovili više od 400 slučajeva ptičjeg gripa, a nedeljno se ustanovi u proseku desetak novih, što je jako puno. Istina, Egipat kao muslimanska država ima kulturološki problem, pošto se živina najviše i koristi kao jelo. Uz to, primetio sam u višemilionskom Kairu da gotovo svako domaćinstvo i u najgušće naseljenom delu gaji živinu na krovovima i da je veterinarska kontrola vrlo otežana i gotovo nemoguća.

PREVENTIVA
Srbija je država koja je u protekle dve godine bila u vrhu zemalja koje su uspešno, pre svega preventivnim merama, uspele da na svom prostoru spreče pojavu zaraze sa ptica u preletu pre svega na živinu. Kada je struka u pitanju, ovo leto, a to će se najverovatnije produžiti i na jesen, donelo je najviše tenzija u okviru kadrovsko-stranačkih kombinatorika. Na pitanje u kojoj meri se to odražava na preventivno delovanje kada je reč o ptičjem gripu, Šekler kaže:
- Preventivno se sada ne deluje, moram da priznam. Novom direktoru Uprave za veterinu Miroslavu Marinkoviću u par navrata sam skrenuo pažnju da je ta problematika ponovo aktuelizovana i da određene zemlje preduzimaju aktivan nadzor, što podrazumeva pojačan nadzor na kritičnim tačkama koje su već registrovane. To su, dakle, mesta na kojima se okupljaju vodene ptice koje mogu da prenesu i koje su najčešći prenosnici ptičjeg gripa, a u čijem neposrednom okruženju se nalaze velike farme živine ili živina koja se gaji na otvorenom u domaćinstvima. I na tim tačkama je trebalo uzimati uzorke u određenim intervalima, organizovati ornitologe da pojačano nadziru teren i da uzorke šalju nama. Rečeno je da će se to razmotriti, ali do danas ništa nije preduzeto. Mnoge zemlje Evrope su to učinile, pa ne vidim razlog da tako ne postupimo i mi. Ali, rekao bih, kod nas su važnija kadrovska rešenja i da se namire stranački apetiti od struke i opšteg društvenog interesa.
Osim u oblasti ptičjeg gripa, stručnjaci VSI ,,Kraljevo”, kao najreferentnije balkanske ustanove za ispitivanje te bolesti, mesecima već proučavaju domaću populaciju slepih miševa, odnosno nastoje da ustanove da li su zaraženi virusom besnila i kao takvi opasni po ljude. Rezultati će biti saopšteni na jesen, a ekspertski timovi iz Kraljeva redovno obilaze Đerdapsku klisuru, najveće stanište ovih životinja u Srbiji.
- Globalno otoplja-vanje planete - objašnjava mr Šekler - uslovilo je širenje staništa slepih miševa, i to brzinom koja je sve iznenadila. U potrazi za insektima, naime, kojima se hrane, slepi miševi u sve većem broju nastanjuju ovaj deo sveta, a pojavljuju se i neke nove vrste. Nedavno je u Beogradu i Budimpešti ustanovljeno prisustvo tzv. mediteranskog, to jest grčkog slepog miša, kojeg do sada na ovim prostorima nije bilo.

BESNILO
U pojedinim delovima sveta, kao što je Južna Amerika, slepi miševi su prenosioci virusa besnila. Oni tokom noći napadaju domaće životinje, najčešće krave. Ujedom sisaju krv iz vratnih vena i tako prenose zarazu, a ona, jasno, ugrožava ljude.
- Do sada su u Evropi prenosioci virusa besnila bili uglavnom vukovi i lisice. Nedavno je ustanovljeno besnilo kod ovaca, a prenosioci virusa, putem izmeta i mokraće, bili su slepi miševi. Uprava za veterinu nam je omogućila da kod slepih miševa u Srbiji započnemo ispitivanje prisustva virusa paramikso, koji inače izaziva hemoralgičnu groznicu - kaže mr Milanko Šekler, ističući da su slepi miševi potencijalna opasnost ne samo za stanovništvo sela, u kojima se nalaze velike naseobine ovih životinja, već i žitelje velikih gradova.

STRUKA, PRE SVEGA
- Mi se u Institutu bavimo širokim dijapazinom posla. Imamo puno projekata koje trenutno realizujemo. Jedan od njih je besnilo kod slepih miševa. Išli smo u Donji Milanovac da ,,lovimo” slepe miševe i uzimamo im krv, izmet i ostale biološke uzorke na analizu besnila. Ispitujemo divlje ptice na prisustvo virusa, što trenutno uznemirava Evropu i zaokuplja stručnjake u Francuskoj. Pa onda hladimioza divljih ptica, što ranije nije rađeno u nas, kao ni prethodna dva. Postoji mnogo projekata koje smo preuzeli da realizujemo i da rezultate predamo Upravi za veterinu da na osnovu njih može da planira svoje aktivnosti za sledeću godinu. Mi smo uveli nove metode i novu opremu, što iz sopstvenih sredstava, što iz Uprave za veterinu kroz projekte. Na primer, tražili smo aparat kojim možemo da odredimo segmentiranje virusa ptičjeg gripa, da možemo da odredimo stepen patogenosti, da li je u pitanju visoko ili niskopatogeni virus. Dobili smo određeni iznos za kupovinu tog aparata. Ali, kada smo kupovali, dodali smo 40 odsto sredstava da bismo kupili bolji. I to nikada u ovoj kući nije bio problem, jer se uvek maksimalno trudimo da iz tekućih sredstava ulažemo u opremu, pošto tako obezbeđujemo svoju poslovnu budućnost. A mogli smo, recimo, te pare da podelimo kroz plate ili na neki drugi način, što bi neko umesto nas i uradio. Mi takvi, međutim, nismo. Mi ulažemo u budućnost i struke i Instituta.

SLEPI MIŠEVI SVUDA OKO NAS
Veterinari, specijalnom opremom, uzorkuju slepe miševe u Đerdapskoj klisuri, a za temeljitu analizu potrebno im je oko 400 komada. Do sada je uhvaćeno i obrađeno oko 200 primeraka.
- Rezultate će na jesen saopštiti Uprava za veterinu - ističe Šekler - ali mogu reći da naše stanovništvo za sada nema razloga za brigu. Ipak, tek kada smo započeli ovo istraživanje, ustanovili smo da se mnogo više slepih miševa nalazi u urbanim prostorima, u podrumima stambenih zgrada, na krovovima, u gustim stambenim četvrtima, svuda gde ima puno insekata.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Cigani su i ovde krivi za sve!?

   • Iz ove zemlje masovno počinju da beže svi koji se mogu dočepati rumunskog ili bugarskog pasoša. Dakle putnih isprava onih kojima smo koliko do juče kao babunima uvaljivali “Vegetu”, žvake, ženske čarape i cigarete koje su ovde samo Cigani pušili. Iz ove zemlje su počeli da beže čak i Cigani, zbog čega je postala aktuelna nešto modifikovana izreka koja za ovu priliku glasi ,,Jebeš zemlju iz koje Cigani beže!”

   Dugo je već u ovoj zemlji prisutan svojevrstan omalovažavajući odnos prema Ciganima koji, koliko je poznato, vekovima žive na ovim prostorima i sa nama. A oni su do te mere prirasli za Srbiju i srpski narod da su prihvatili pravoslavlje, deo srpske kulture, tradicije, lična imena i još puno toga. Prihvatili bi oni možda i sve ostalo ili bi se potpuno asimilovali i od Srbijanaca razlikovali jedino po tamnijoj puti, ali to im nije u prorodi, to je fenomen, mada ne i jedini koji prati ovu populaciju. Imaju oni neka svoja pravila koja su im, valjda, genetski usađena i od kojih ne samo ovde, već nigde gde žive, a žive širom sveta, nisu uspeli da se odreknu. Verovatno da nisu ni hteli, ili nisu mogli. Savremena srpska filmska umetnost do te mere se studiozno i upečatljivo balila Ciganima da su, svesno ili ne, pojedini ,,civilizovaniji" narodi, ili filmski kritičari, počeli da stavljaju znak jednakosti između Srbijanaca i srbijanskih Cigana. I ma koliko to bilo smišljeno ili zlonamerno, u tome ima i istine. Uostalom, Romi koji žive na ovim prostorima ,,preturili su preko glave" isto ono što i mi, možda i u mnogo goroj varijanti, čak bi se moglo reći da su, bar u novijoj srpskoj istoriji, ni krivi ni dužni, ispaštali baš zbog toga što žive sa narodom čiju su sudbinu drugi krojili tako da bude ovakva kakva je.

VEGETIRANJE U SUŽIVOTU
I bez obzira ne to što se danas u svetu živi po novim pravilima koja uspostavlja takozvani a sve prisutniji Novi svetski poredak, bar mi smo naučeni, ili nam je to u krvi, da poštujemo one koji sa nama žive. Tako se i suživot Srbijanaca i Cigana vekovima odvijao po nekim uobičajenim, uhodanim pravilima i na osnovu predubeđenja ili iz iskustva stečenih ubeđenja koja nisu uvek bila pozitivna, ali je sve to bilo nešto što je sastavni deo života u kojem smo zajednički učestvovali. Zanimljivo je da su Cigani ostali ono što su bili, a da su Srbijanci od raspada bivše Jugoslavije doživeli drastičan pad u mnogim oblastima života, a pojedinci su u materijalnom smislu dodirnuli i onu tačku bede koja je svih prethodnih godina, kao po pravilu, bila rezervisana samo za Cigane. Ali, mislilo se da je ta beda, te kaljuge u njihovim kampovima, te kuće od kartona, gologuza slinava deca koja trče po deponijama smeća i sve ostalo po čemu su Cigani prepoznatljivi, život koji oni sami biraju. Ima i toga. Bilo je i slučajeva da iz stana u novogradnji povade parket i pod šatorom na obližnjoj poljani nalože vatru. Ali šta očekivati od potomaka naroda čiji su preci ko zna koliko vekova bili lutalice i čergari, što im je, valjda, ostalo u krvi. Nažalost, beda tranzicije sa kojom smo skoro svi suočeni dodatno je uticala da se stanje Cigana u Srbiji i u Kraljevu pogorša. I mada se široka društvena zajednica ne trudi nešto preterano, osim retkih izuzetaka, da se standard Cigana popravi, ni oni sami ne čine baš bogzna šta na tom planu. A bilo bi zanimljivo napraviti eksperimet pa im omogućiti da žive kao sav normalan svet, pa na osnovu toga zaključiti da li i dalje u njima teče krv nomada ili i oni kao i svi drugi vole udobnost toplog doma sa vodom, strujom, telefonom i svim prednostima doba u kojem veći deo čovečanstva živi.
I umesto da se Ciganima pomogne, uglavnom svi znaju da ih iskoriste za svoje ciljeve pa onda potpuno zaborave na njih. I još gore, sve su učestaliji slučajevi pretnji i napada na pripadnike ove polulacije, ispisivanje pogrdnih grafita i poziva na odstrel. ,,Smrt Ciganima", ,,Cigani, idite iz Srbije" ili ,,Cigani su niža rasa" samo su neke od parola koje se ovih dana pojavljuju na zidovima u nekim srpskim gradovima. Ovi fašistički izlivi mržnje ponajbolje govore o onima koji ih ispisuju, ali unose nemir u svest dobronamernih ljudi kojih, nadam se, još uvek ima. A taj fašistoidni um, ili organizacija, koji je uspeo da stigne do tako genijalnog saznanja kako su ,,Cigani niža rasa” sigurno je da ne zaslužuje da se nazove pripadnikom ovog naroda koji on, valjda, smatra višom rasom. U odnosu na šta, mogli bismo postaviti pitanje, i odgovoriti istovremeno, u odnosu na Cigane. Takvi i njima slični su nas i doveli ovde gde jesmo, a da su baš ti i takvi Cigani sve vreme bili sa nama, trpeli i stradavali isto kao i mi. Ti i takvi Cigani, bar u Kraljevu, dali su mnogo veći doprinos demokratskim promenama nego pojedinci, a ima ih mnogo, koji su danas na funkcijama, baš zahvaljujući tim promenama. Danas ih se niko ne seća, osim Crvenog krsta. Za njih nema nikakvog boljitka, čak ni u vidu zahvalnosti. Braniti Cigane danas nije baš uputno, kao što nije uputno prozivati parazite koji su se dokopali vlasti, umesto da su iza brave.

ZEMLJA IZ KOJE SU I CIGANI POČELI DA BEŽE
Cigani su takvi kakvi jesu, imaju svoje mane, koje su nam dobro poznate, ali imaju i vrline. Neki Cigani možda i kradu, kraduckaju bolje rečeno, ali ono što rade vrli pripadnici ,,više rase" ojadilo je ovaj narod, pa i Cigane, za ko zna koliko milijardi evra. I da ne nabrajam sve ono što već dobro znamo, a što nas je doveli dotle da iz ove zemlje masovno počinju da beže svi koji se mogu dočepati rumunskog ili bugarskog pasoša. Dakle putnih isprava onih kojima smo koliko do juče kao babunima uvaljivali ,,Vegetu”, žvake, ženske čarape i cigarete koje su ovde samo Cigani pušili. Iz ove zemlje su počeli da beže čak i Cigani, zbog čega je postala aktuelna nešto modifikovana izreka koja za ovu priliku glasi ,,Jebeš zemlju iz koje Cigani beže!" Da li bi trebalo pominjati sve one mlade ljude, pripadnike te ,,više rase" koji su otišli da se više nikada ne vrate, više od 400.000, i oko 40.000 mladića koji nisu želeli da služe vojsku ili idu u rat pa su utočište potražili daleko od doma svog? Da li bi trebalo pominjati sve one povratnike sa ratiša, nekoliko stotina hiljada, kod kojih se sve učestalije i masovnije manifestuje vijetnamski sindrom, a čija se ekspaanzija tek očekuje, zbog čega je Vlada odlučila da svi budu evidentirani što brže i da budu pod kontrolom, budući da su njihove reakcije nepredvidljive. Da ne govorimo o onima čije su firme u stečaju, koji godinama nisu primili plate, koji čekaju privatizaciju sa neizvesnošću osuđenika na vešala, čije penzije su tolike da ne mogu da kupe ni mišomor i sebi skrate muke. Hoćemo li da govorimo o zemlji u kojoj požare gasi ruski avion, o zemlji u kojoj bebe jedva preživljavaju na enormno visokim temperaturama, bez klima-aparata u porodilištima, a tajkuni i novopečena politička elita se razbacuju parama i zajebavaju u faraonskoj raskoši.
Voleo bih da vidim bar jednog Srbijanca kojem je neki Ciganin naneo bar stohiljaditi deo zla koje mu je naneo njegov najrođeniji pripadnik ,,više rase". Oni koji se bave ovakvim stvarima ne samo da pokazuju elementarno neznanje, već svesno rade na tome da i ovo malo prividnog mira u kojem živimo poremete i izazovu sukobe u kojima valjda uživa njihova fašistoidna priroda. A koga su ti junaci, ti čistokrvni Srbi, ti kosovski arijevci, našli za protivnika i koga stavljaju na liste za odstrel - Cigane. Bojim se da su se Cigani u pojednim situacijama pokazali većim Srbima od pojedinih Srbijanaca, ma koliko se to nekome ne sviđalo. Zaboravilo se da, kada niko nije hteo da bude uz nas, ostali su samo Cigani.
Ginuli su i oni, trpeli i ćutali, svesni da je sudbina srpskog naroda i njihova sudbina. Uostalom, po novom Ustavu, oni su državljani Republike Srbije, sviđalo se to srpskim fašistima ili ne, i imaju ista prava kao i svi ostali. Ili bi bar trebalo da ih imaju. A umesto prava, njima se preti. To su valjda isti oni koj su se i sa NATO tako obračunavali ili bi ako ponovo do rata dođe. Umesto toga, bolje bi bilo da na njih gledamo sa više simpatija nego do sada, u vremenu gde je otuđenje sve prisutnije i gde je najlakše napraviti sukob i isprovocirati dugotrajnu mržnju na raznim osnovama. Kome je to potrebno? Napadati bezazlene Cigane nije primereno tradiciji srpskog naroda, a Treći kosovski boj protiv Amera je nešto sasvim drugo. Eto prilike da svaki srpski arijevac iskaže svoj patriotizam i svoje ratničke predispozicije pripadnika više rase.

CIGANI - NAJVEĆA MISTERIJA U ISTORIJI
A što se samih Cigana tiče, koji se zovu i Romi, što u prevodu znači čovek, zvanična nauka kaže da je nepoverenje prema njima dostiglo vrhunac za vreme Drugog svetskog rata. Kao i Jevrejima, ali i Slovenima, u koje spadaju i Srbi, njima je automatski sledovao odlazak u koncentracione logore, robovski rad ili smrt. Na taj način, na osnovu sadašnjih saznanja, ubijeno je oko pola miliona Cigana.
Uzroci seobe Cigana sa prostora sadašnje Indije su jedna od najvećih mistrija u istoriji. Neki naučnici pretpostavljaju da su današnji Cigani poreklom iz niske društvene kaste Hindusa bili regrutovani kao plaćenici. Potom su dobili status kšatrija - ratničke kaste, i poslati su na zapad kako bi se suprotstavili islamskoj vojnoj ekspanziji. Romi su se doselili na Balkan u XIV veku, kada ih već ima i u Srbiji. Pored imena Cigani, Romi, poznati su i pod imenima Jeđupci - Mođupi (u Crnoj Gori), Jeđupi (u Dalmaciji), Đupci-Jeđupi (u Makedniji), a i pod imenima: mandovi, faraoni, firge, čergari, gurbeti, vretenari, koritari itd.
Romi sa područja bivše Jugoslavije govore romskim, srpskim, vlaškim i tuskim jezikom; pravoslavne su i muslimanske vere. Stalno su nastanjeni, a ima i skitača. Po zanimanju su svirači, potkivači, džambasi, trgovci stokom, kovači (izrađuju, između ostalog, verige, bakrače, svrdla, grebene), medvedari, vretenari (od drveta izrađuju korita, vretena, kašike, karlice), a ima ih i koji se bave zemljoradnjom.

RUDARI IBARSKIH RUDNIKA SA STREPNJOM PROSLAVILI DAN RUDARA - piše Marko Slavković
Strah od loše privatizacije

   Predstavnici rudara devet rudnika Javnog preduzeća podzemne eksploatacije uglja, kome pripadaju i Ibarski rudnici, obeležili su u Resavici Dan rudara Srbije, 6. avgust, najverovatnije poslednji u sadašnjem statusu. To je zato što u periodu septembar- novembar očekuju novog vlasnika, jer ima zainteresovanih za kupovinu. S tim u vezi, sindikati ovih rudnika u tendersku dokumentaciju ugradili su i odluku da se radnicima koji budu proglašeni za tehnološki višak isplate tri bruto mesečne zarade (oko 100.000) po godini staža. U ovih devet rudnika zaposleno je više od 4.000 radnika, a očekuje se da ih posle privatizacije oko 1.500 bude tehnološki višak. Toga su svesni i u Ibarskim rudnicima, pa je i tokom proslave ova tema povremeno bila prisutna.
U Ibarskim rudnicima, gde se proizvodi ugalj visoke toplotne vrednosti, a kopa se u dve aktivne jame (Jarando u Baljevcu i Tadenje u Ušću), svečana proslava Dana rudara Srbije počela je u prepodnevnim satima sportskim aktivnostima. Najpre je odigrana fudbalska utakmica između rudara i predstavnika opštine Kraljevo (0:2). Potom je odigrana tradicionalna fudbalska utakmica Mršavi-Debeli, koja je izazvala veliko interesovanje publike, u kojoj su tek na penale pobedili Debeli. U Baljevcu su igrali fudbal veterani Ibarskih rudnika i rudnika Rembas iz Resavice (1:3). Gosti iz Rembasa takmičili su se sa svojim kolegama iz Ibarskih rudnika i u nadvlačenju konopcem, ali tu nije bilo pobednika. Nogomet je dominirao i u Ušću, gde su snage odmerili fudbaleri domaćeg Radnika i Rudara iz Baljevca (0:3), čime je završen sportski deo proslave. Zatim je, uz zvuk rudničke sirene, u Baljevcu i Ušću položeno cveće na spomenike poginulim rudarima. I, kako to obično biva, a i kao što dolikuje, svečanost je nastavljena u motelu ,,Rudar” u Baljevcu i restoranu ,,Studenica” u Ušću, uz prisustvo brojnih gostiju, među kojima su bili predstavnici Raškog okruga, Regionalne privredne komore, Vojske Srbije i predstavnici domaćih i inostranih firmi koje posluju sa Ibarskim rudnicima.

I NADA I ZEBNJA
Obraćajući se rudarima, direktor Ibarskih rudnika, inženjer Milinko Košanin, bio je optimistički raspoložen i poručio im je da ne treba da se brinu za svoju budućnost, jer je rudnik, i pored ograničenih rezervi uglja, pokrenuo i alternativne programe. To su borni minerali i dolomitski pesak, koji će posle eksploatacije uglja nastaviti kontinuitet rudarenja, za šta se očekuje puna podrška lokalne samouprave i države Srbije.
Predsednik Sindikata Ibarskih rudnika, Goran Nikolić, imao je određenu dozu zebnje, pa je izrazio nadu da će država zaustaviti proces privatizacije rudnika dok se ne donese zakon o privatizaciji javnih preduzeća, čiji nacrt čeka na usvajanje u Skupštini Srbije. S tim u vezi je naglasio da Sindikat nije protiv dobre privatizacije, ali postoji određeni strah kod radnika zbog lošeg iskustva sa privatizacijom u okruženju, poput ,,Magnohroma”. I ne samo ,,Magnohroma”, već i u susednim zemljama, gde je, kako je rekao, došlo do masovnih zatvaranja rudnika uglja. Sindikat takvu privatizaciju neće dozvoliti, istakao je Nikolić i podsetio da se rudnik nalazi u izrazito nerazvijenom području, gde praktično ne postoji alternativno zapošljavanje za otpuštene rudare.
Predsednik Sindikata EPS-a, Miroslav Veličković, naglasio je da njihov Sindikat snažno podržava stavove sindikata rudara podzemne eksploatacije u vezi sa budućom privatizacijom i pozvao je sve rudare da istraju u svojim zahtevima.

ZBOG ČEGA ŠESTI AVGUST?
Dan rudara Srbije ustanovljen je u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine, kada je u Senjskom rudniku, najstarijoj rudarskoj jami u Srbiji (sada u sastavu ,,Rembasa” u Resavici) počeo veliki štrajk rudara. Neposredan povod za štrajk bio je otpuštanje sa posla trojice radničkih aktivista. Za devet dana štrajka, rudari Senjskog rudnika izborili su povratak na posao dvojice otpuštenih radnika i skraćenje radnog vremena.

INTENZIVIRANE AKCIJE DOBROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI U LETNJEM PERIODU
Planske akcije su dragocene

   Posle veoma uspešne planske akcije doborovoljnog davalaštva krvi u Lascu, gde su se humanošću posebno istakli igrači Fudbalskog kluba ,,Lazac", organizovana je još jedna planska akcija darivanja krvi. Domaćin je bilo Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Autotransport". U akciji je prikupljena 51 jedinica krvi, namenjena za lečenje bolesnika u kraljevačkom Zdravstvenom centru.
Predsednik Društva gospodin Gordan Hajdić sa neskrivenom radošću ističe da je Društvo uspelo da organizuje ovu plansku akciju. Jer, po njegovom mišljenju, planske akcije su preko potrebne. Samo tako može da se obezbedi kontinuirano snabdevanje krvlju kako bi pacijenti znali da još neko, osim zdravstvenih radnika i članova njihovih porodica, misli na njih.
Dr Mirjana Beloica, načelnik Službe za transfuziju krvi Zdravstvenog centra ,,Studenica", naglasila je:
- Svaka planska akcija dobrovoljnog davalaštva krvi je dragocena, posebno organizovana u letnjem periodu. Zato apelujem da se organizuju planske akcije, jer je to preduslov da se obezbede neophodne količine krvi.
Pored radnika ovog kraljevačkog preduzeća, u akciji su učestvovale i njihove kolege iz Trstenika, Čačka, Kruševca, Smedereva i Valjeva.
Gordan Hajdić, čovek sa velikim iskustvom u oblasti dobrovoljnog davalaštva krvi, dalje ističe:
- Darivanjem krvi darodavac pomaže i sebi i drugima. Treba više da se radi na edukaciji mladih, počevši od porodice, pa do meritornih institucija, koje će davaocima da obezbede bar uslove koje su ranije imali. Sreća je što u našoj opštini imamo podršku lokalne uprave, kao i menaymenta kompanije. Očekujem da će saradnja sa lokalnom zajednicom biti još kvalitetnija.
Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Autotransport" osnovano je 11. januara 1983. godine i išlo je veoma brzim razvojnim putem u prvim godinama postojanja.
- Poslednjih godina Društvo pokušava da održi postojeći broj članova i da motiviše nove, mlade dobrovoljne davaoce krvi. Međutim, imajući u vidu promene koje su dobrovoljne davaoce krvi stavile na margine društvenih dešavanja, veoma je teško da se privuku mladi, novi darodavci krvi - reči su Ljubiše Čkovrića, sekretara Društva dobrovoljnih davalaca krvi ,,Autotransport".
Članovi ovog Društva podržavaju inicijativu da se u jesenjim mesecima organizuje susret svih relevantnih faktora i da se razgovara o mogućim uslovima poboljšanja položaja dobrovoljnih davalaca krvi. Naravno, Kraljevo bi bilo domaćin jednog takvog okupljanja.
Pri susretu sa dobrovoljnim davaocima krvi uvek je jedna od tema da li davalaštvo treba da bude plaćeno, iako su kodeksi davalaca krvi dobrovoljnost, anonimnost i besplatnost. Predsednik Društva, gospodin Hajdić, na to dodaje:
- Nema dileme - reč je o darivanju krvi. A darivanje znači da se nešto poklanja od sveg srca. Davaoci krvi imaju izuzetno plemenitu dušu. A pored saznanja da su nekom darujući krv spasili život, istovremeno vole i da se druže.
Osnivač Društva bio je Dragan Mionić, čovek koji je u krv dao više od 130 puta i koji je postao počasni predsednik Društva. Nažalost, Dragan je nedavno premino, ali su sećanja na njega i njegovu humanost neizbrisiva. Uz pomoć Draganovih saradnika iz kolektiva, Društvo je brzo okupilo veći broj članova. Danas, posle nepune dve i po decenije, društvo ima 180 registrovanih dobrovoljnih davalaca krvi, od čega jednu trećinu čine davaoci iz drugih sredina. Od ukupnog broja članova, dve trećine je aktivno i odaziva se da daje krv svaka tri do četiri meseca. U Društvu ima i žena, kao i ljudi raznih profesija.
Kao i ostala Društva dobrovoljnih davalaca krvi, i ovo ima dugu tradiciju saradnje sa svim društvima u opštini, ali i sa društvima iz drugih sredina. Rukovodstvo Društva posebno ističe veoma uspešnu jednoipodecenijsku saradnju sa Društvom dobrovoljnih davalaca krvi ,,Luka Bar" iz Bara i njihovim predsednikom Ljubom Joličićem. Zatim, postoji saradnja i sa društvima iz ,,Prve petoletke" - Trstenik, ,,Trajala" - Kruševac, kao i iz Crne Gore i Republike Srpske.

IZVEŠTAJ PETOGODIŠNJEG RADA FONDACIJE PROF. DR MILIVOJE MINOVIĆ
Politika obesmišljava naš rad

   Ove godine navršava se pet godina od početka rada Fondacije na revitalizaciji Raškog regiona. Proširenjem aktivnosti Fondacija se suočila sa nekoliko velikih problema, a mi ćemo navesti dva najvažnija.
Iako zakon o hipotekama štiti interese vlasnika privatnog kapitala, postupak izvršenja založnog prava, u opštinskim sudovima u Raški i Kraljevu, toliko je iskomplikovan i birokratizovan da se nijedan ozbiljan investitor ne usuđuje da prenese tehnologiju i kapital kako bi taj region revitalizovao.
Pošto je Fondacija dodeljivala namenske kredite, uz tačno precizirane projekte i tehnologiju, zasnovane na naučnoj analizi rentabilnosti investicija, ona danas potražuje skoro 50 odsto plasiranih zajmova, aktiviranjem založnog prava.
Fondacija smatra da je za revitalizaciju regiona neophodna transformacija u upravnom, političkom, privrednim i drugim segmentima sistema.
Fondacija je vodila intenzivne konstruktivne razgovore sa liderima skoro svih političkih partija kraljevačke opštine u cilju traženja podrške za tu svoju ideju. I pored verbalne saglasnosti i obećane podrške, u opštini Kraljevo, za razliku od, na primer, Čačka i drugih opština, za poslednjih nekoliko godina, nije se praktično ništa promenilo.
Za poslednje četiri godine Fondacija je, sistematskom selekcijom, izdvojila i nagradila 12 najboljih apsolvenata, danas mladih inženjera, lekara, ekonomista, agronoma i veterinara.
Nažalost, svega par od njih zauzelo je radna mesta za koja su kvalifikovani.
Zamisao podrške i materijalne potpore mladih talentovanih kadrova, sposobnih da se uhvate u koštac sa problemima, koje elita na vlasti nije mogla da reši, izgubio je svoj smisao.
Fondacija je vanpolitička organizacija sa jednim ciljem da pruža pomoć na revitalizaciji regiona iz koga i njen predsednik potiče. Ukoliko odgovorni rukovodioci tog regiona nisu raspoloženi da tu aktivnost podrže, onda je aktivnost Fondacije čist promašaj.

NEZVANIČNO PRVENSTVO SRBIJE ZA DISTROFIČARE
Kraljevčani najbolji

   • U ekipnom plasmanu pobedila ekipa Kraljeva. I među seniorkama i seniorima pobednici takmičari iz Kraljeva • Organizacija odlična, ulovi vrlo dobri, druženje izvanredno, a ceo dan - za pamćenje

   Na ribnjaku u Žiči održano je nezvanično prvenstvo distrofičara Srbije, na kome je učestvovalo šest ekipa, iz isto toliko gradova, sa po tri takmičara. Ovu lepu manifestaciju, pre svega druženja, ali i žestokog ribolovačkog nadmetanja, organizovalo je Udruženje distrofičara Raškog okruga u Kraljevu.
   U ekipnoj konkurenciji, pobedila je ekipa Kraljeva sa ulovom od 12.880 grama ribe. Druga je ekipa Paraćina sa 11.240 grama ulova, a treća ekipa Čačka sa 6.680 grama. Četvrto mesto zauzela je ekipa Kragujevca sa 5.310 grama, peti su bili takmičari iz Smedereva, a šesto mesto pripalo je ribolovačkoj ekipi iz Novog Pazara sa ulovom od 2.670 grama ribe.
   Pojedinačno, među seniorkama, najbolja je bila Kraljevčanka Ruža Josifljević sa ulovom od 5.620 grama, druga je bila Dragana Mišović iz Čačka sa 4.350 grama, dok je treće mesto osvojila Marija Radovanović iz Paraćina sa 2.280 grama ulovljene ribe.
   Među seniorima, pobednik je Života Radojković sa ulovljenih 5.010 grama ribe, dok je drugi Srđan Milenković iz Paraćina. Treće mesto pripalo je Paraćincu Zoranu Stojanoviću sa 4.330 grama ulovljene ribe.
   Proglašenje pobednika održano je u restoranu ,,Sunce” u Ribnici, gde je organizovan zajednički ručak. Učesnici takmičenja zadovoljni su kompletnom manifestacijom i izrazili su želju da se ponovo što pre okupe istim povodom.

PETNAEST GODINA POSLE (V) - piše Ivan Rajović
U distrihtu svako peva svoje pesme

   • Ne znam da li ovde svaka nacionalnost ima svoj radio, svoju televiziju, svoje novine, škole. I to mi ne deluje normalno, čak ni kada je u pitanju nešto što se zove distriht, a što nama Srbijancima nije baš mnogo jasna definicija suživota do krvi zavađenih nacionalista

   U povratku, isti predeli, na istoj temperaturi i uz mnogo više umora, budući da put od Kraljeva do Banjaluke traje punih deset sati, ali i novih saznanja o odnosima u novoj Federaciji. I koliko smo uspeli da shvatimo i da zaključimo na osnovu onoga što nam se nudi, Republika Srpska je uglavnom srpska, što podrazumeva da ovde prevashodno žive pripadnici srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. To je rezultat ratovanja i etničkih čišćenja. Međutim, tamo gde jednostavno nije bilo moguće pobiti ili preseliti ljude na teritoriju njihovih sunarodnika oni su ostali da žive u distrihtu, kao što je, recimo Brčko, kroz koje smo prošli. Zanimljivo je, čak i kroz prozor kombija, baciti pogled na grad u kojem je, kao u nekoj minijaturi, sačuvan duh stare Bosne sa tri pomešana naroda na istom prostoru, tri različite kulture i nužnost da se opstane zajedno i protiv svoje volje, ali pod upravom stranih ,,zavojevača". Ne uspevamo da vidimo nazive ulica, pismo koje dominira, bogomolje koje se ističu, niti bilo šta drugo po čemu bi se dalo zaključiti ko je ovde dominantniji: Hrvati, Bošnjaci ili Srbi. Valjda je neko i o tome vodio računa kada je odlučio da ovo bude distriht, na bosanski način, ali distriht (kako to moćno zvuči). Koristim priliku, po svojoj davnoj i uvek praktikovanoj navici još iz vremena kada se putovalo po bivšoj nam domovini, da bar oslušnem program lokalne radio stanice, na kojoj u tom trenutku idu pozdravi i želje slušalaca. Ne znam da li ovde svaka nacionalnost ima svoj radio, svoju televiziju, svoje novine, škole... i to mi ne deluje normalno, čak ni kada je u pitanju nešto što se zove distriht, a što nama Srbijancima nije baš mnogo jasna definicija suživota do krvi zavađenih nacionalista. Uglavnom, po imenima pozdravljenih, a i onih koji čestitaju, jasno je da se radi o Hrvatima. Još je jasnije da pesme koje se čuju gotovo isključivo peva Tompson, onaj poznati hrvatski poštovalac ustaštva, koji u svojim poetsko vokalnim egzaltacijama ide čak dotle da preti kako će srpske dobrovoljce čak i u Beogradu stići ustaška kama. Za ovu priliku on peva ,,Sine moj” sa svim onim fanatičnim nacionalističkim ustaškim zanosom. Dovoljno da mi sve bude jasno. Ne bih očekivao da Bošnjaci i Hrvati slušaju Boru Čorbu u svom distrihtu, ali ni dokazanog ustašu, iskreno rečeno. No, vuk dlaku menja... jedino je što čovek u tom trenutku može da konstatuje, čak i sam za sebe.
Malo dremamo, malo pijemo pivo i sokove, a onda malo prelazimo granicu. I opet, slična priča. Tip prilično ošišan, na nularicu, poprilično rošavog lica i vrlo nedefinsnog pogleda, zaustavlja nas i traži isprave. Gleda u unutrašnjost našeg kombija raspitujući se o tome ko smo mi zapravo.
- Glumci - čuje se unisoni odgovor putnika.
- I novinar - dodaje neko, kao da je to mnogo bitno. Carinik nekako cinično i reklo bi se nezadovoljno kruži pogledom po unutrašnjosti našeg vozila, kao da traži mesto u kojem je skrivena vutra, koka ili neka druga praškasta ili zeljasta materija za koju bi se moglo posumnjati da je... i gotovo na čistom srpskom jeziku u mladalačkoj žargonskoj varijanti kaže:
- I kod vas je, ono, kao, sve u redu, a?
Ne stižemo da mu odgovorimo, jer nas je njegovo ,,ono, kao” potpuno bacilo u aut. Možda je delovalo čak na neki način i simpatično, a možda je hteo da kaže kako mu ni na pamet ne pada da pomisli kako smo mi OK, ali da će zarad obnavljanja međunacionalne tolerancije lišiti sebe zadovoljstva da nas malo maltretira. No, kad malo bolje razmislim, divljeg nacionalizma, svega onoga što on može da proizvede, ali ni konzumiranja opojnih sredstava, nisu uopšte lišeni umetnici. Naprotiv. U skladu s tim, svako može biti sumnjiv, pa i mi. Mada se nikada ne bih pomirio sa tim da bilo ko od nas ima facu narkomana. Ali, glumci su to, ko zna, a o pesnicima da i ne govorim.

“AJDE, LJUDI, POGOREĆEMO...”
Ne uspevamo da reagujemo, nema se ni veremena, jer naš novi drumski poznanik zatvara vrata i nehajno se udaljava. Udaljavamo se i mi. Na trenutak zastajemo pred kućicom na srpskoj strani. Temperatura je nepodnošljiva. Pokušavamo da uniformisanom tipu, ovoga puta više nego očiglednom Srbinu, ili Srbijancu, svejedno, prenesemo svoje impresije sa carine, ali on nas i ne gleda:
- Ajde, ljudi, ajde, pogorećemo - kaže sa nekom bratskom toplinom, stavljajući nam do znanja da taj njegov gest zapravo predstavlja izraz poštovanja i da mu ne pada na pamet da nas zadržava, čak ni onoliko koliko bi bilo neophodno da nam pogleda lične karte. Dajemo gas i sada smo već duboko na našoj teritoriji. ,,Srbija", počinje neko da skandira, a ostali prihvataju. ,,SRBIJA, SRBIJA, SRBIJA...” - čuje se iz unutrašnjosti našeg kombija poznat navijački poklič. Ima u tome malo ironije, ali i puno olakšanja, jer nigde nije tako kao kod svoje kuće, bez obzira što i u njoj nije nikako. Bar važe naši dinari, a za dinare se može kupiti i pivo u limenkama, koje je na takvom putu i u takvim okolnostima jedini spas. I tako se mi spasavamo, sve do Kraljeva.
(Kraj)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŽIČKI DUHOVNI SABOR “PREOBRAŽENJE 2007” - piše Dragan Bajović
Đorđo Sladoje - dobitnik Žičke hrisovulje

   Žiri za dodelu Žičke hrisovulje, u sastavu Goran Petrović, Dragan Hamović (predsednik), Miloš Milišić, Živorad Nedeljković i Dejan Aleksić, na sednici održanoj o Spasovdanu 2007. godine u Kraljevu, jednoglasno je doneo odluku da dobitnik Žičke hrisovulje, nagrade koja se šesnaesti put dodeljuje u okviru Žičkog duhovnog sabora ,,Preobraženje”, bude pesnik ĐORĐO SLADOJE ,,za liriku u kojoj se međusobno ogledaju tradicijsko i savremeno".
U obrazloženju žirija navodi se da je Đorđo Sladoje ,,odavno prepoznat kao diskretni lirik oskudne i tegobne porodične prisnosti, ali i kao glas moralnog i duhovnog aktivizma, uronjen u neprilike vremena", i da ,,svojim najboljim pesmama potvrđuje da je neugasla tradicija Šantićeve, i ne samo njegove, elegijski svetle slike naših patrijarhalnih domova, makar slika poticala sa zabitih rubova našeg naroda i skrajnutih stvarnosti našeg vremena...". Nagrađeni pesnik je autor desetak knjiga u kojima se ,,kao jedan od svetlih izvora imenuje i pesnički opredmećuje zvuk i sjaj imena Žiča".
Đorđo Sladoje je rođen 1954. godine u Klinji kod Uloga, u Gornjoj Hercegovini. Gimnaziju je završio u Sečnju, a studije sociologije u Sarajevu.
Sekretar je Festivala poezije mladih u Vrbasu i glavni i odgovorni urednik književnog časopisa ,,Trag”. Živi u Vrbasu.
Objavio je knjige pesama Dnevnik nesanice (1976), Veliki post (1984), Svakodnevni utornik (1989), Trepetnik (1992), Plač Svetoga Save (1995), Petozarni mučenici (1998), Daleko je Hilandar (2000), Ogledalce srpsko (2003), Mala vaskrsenja (2006) i tri knjige izabranih pesama - Dani lijevljani (1996), Čuvarkuća (1999), Duša sa sedam kora (2003), knjigu izabranih i novih pesama Pogled u avliju (2006) i knjigu pesama za decu Nemoj da me zamajavaš (2004).
Dobitnik je brojnih nagrada: ,,Mladost", ,,Grad pisaca - Herceg Novi", ,,Zmajeva nagrada Matice srpske", ,,Branko Ćopić", ,,Risto Ratković", ,,Kočićevo pero", ,,Kondir kosovke devojke", BIGZ-ovu nagrada, Povelja ,,Pjesnik - svjedok vremena", ,,Pečat varoši sremskokarlovačke", ,,Kruna despota Stevana Lazarevića", ,,Laza Kostić", ,,Skender Kulenović", Dučićeva nagrada, nagrada ,,Jelena Balšić".

PROGRAM
Šesnaesti Žički duhovni sabor ,,Preobraženje 2007" u četvrtak, 16. avgusta, u 20 časova, u Narodnom muzeju, svečano će otvoriti predsednik opštine Miloš Babić. Hor i Studio za duhovnu muziku ,,Melodi", čiji je solista i dirigent Divna Ljubojević, izvešće srpsko, rusko, bugarsko, vizantijsko pojenje. Biće otvorena i izložba ,,Doba svetlosti", srpska umetnost DžIII veka, koju će otvoriti Gojko Subotić.
U petak, 17. avgusta, u Kraljevačkom pozorištu, sa početkom u 21 čas, zakazano je veče sa Đorđom Sladojem, dobitnikom ovogodišnje ,,Žičke hrisovulje", a gosti će biti Mihajlo Pnatić i Ranko Popović.
U subotu, u Narodnoj biblioteci, u 10 časova, o poeziji Đorđa Sladoja govoriće Ivan Negrišorac, Svetozar Koljović, Radivoje Mikić, Jovan Delić, Želidrag Nikčević, Saša Radojčić, Gojko Božović, Mileta Aćimović Ivkov, Slavko Stamenić, Lidija Delić i Predrag Petrović. Istog dana, u Narodnom muzeju, u 21 čas, predstaviće se pesnici Jasmina Topić, Rajica Dragićević, Živko Nikolić, Đorđe Nešić, Dragomir Brajković, Dragan Bošković, Boris Jovanović i Dobrosav Smiljanić.
Svečano uručenje nagrade ovogodišnjem dobitniku ,,Žičke hrisovulje" Đorđu Sladoju biće održano u trpezariji manastira Žiče u nedelju, 19. avgusta, u 13 časova. U svečanoj ceremoniji, pored Miroslava Egerića, Dragana Hamovića i Nebojše Dugalića, učestvovaće i hor ,,Sveti srhiđakon Stefan", pod dirigentskom palicom Dunje Marinković.

REČ PESNIKA
O vaskrsnoj i preobraženskoj moći reči, o malim vaskrsenjima, pesnicima, Drini, odnosu između poezije i savremenog sveta

Ja sam pokušao da na raznorodnoj pesničkoj građi isprobam vaskrsnu i preobražensku moć reči, što, razume se, nije ni novo ni neobično. To pesnici stalno rade - otimaju od zaborava i u jeziku vaskrsavaju nestale svetove. Mene je posebno zanimalo pitanje gde danas u obezboženom svetu ,,stanuje" sveto, istinito i lepo. Da li u mitu i predanju, u čudesima prirode, u detinjstvu i dečjem doživljaju, u oazama patrijarhalnog sveta, u svakodnevnom životu ili u samoj pesmi; ima li, možda, i u istorijskom mulju neko zrnce smisla?
•••
Travka, sonet, suncokret, sonata, pčela, freska, izvor u steni, trešnjev cvet, miris zove, osmeh na dragom licu, sjaj u dečjim očima... sve su to ,,mala vaskrsenja" - čudesa kojima nas Gospod, po milosti svojoj, svakodnevno daruje. Odbiti te darove i ne uzvratiti uzdarjem - greh je nad grehovima. Ako ,,vaskrsenja ne biva bez smrti", kako piše u ,,Gorskom vijencu", onda smo mi, i po božjoj i po ljudskoj pravdi, zaslužili Veliki Vaskrs - u svemu. Da u to ne verujem, ne bih pisao, ne bih iz kuće izlazio.
•••
Pesnici, bez sumnje, pripadaju onom soju Andrićevih brižnih ljudi. Oni brinu o sudbini sveta i kad to od njih niko ne traži. Tad možda i najintenzivnije. Bez te iluzije, bez uzvišene zablude o sopstvenoj važnosti, bez vere da se pesmom može spasti sopstvena i još poneka duša, niko pero u ruke ne bi uzimao.
•••
Drina nas vijekovima razdvaja, ali nas još nije razdvojila. Nadam se da će njen razdjelnički vodostaj u budućnosti opadati. Šta god radila, Drina se ljepotom iskupljuje - čudesna rijeka ma s koje obale da pogledaš. Ali, nas ne razdvaja samo Drina nego i šumski potočići i jendeci koje sami kopamo i mulj kojim se svakodnevno zatrpavamo. A Haron, samostalni prevoznik duša sa ovog na onaj svijet, samo radi svoj posao. Njegova je skela najsigurnija i nikad ne kasni. Posljednjih godina i decenija bio je, nažalost, zaposlen preko svake mjere. Ponekad ga zamijeni onaj gluvi Jamak iz Anrićeve ,,Na Drini ćuprije", što mu dođe na isto. A za rijetke duše koje su to zaslužile pobrine se sveti Nikola.
•••
Osnovni nesporazum između poezije i savremenog sveta je mnogo složeniji i ozbiljniji, poezija je zagledana u dubine čovekove duše i visine duha, nju zanimaju teška sudbinska pitanja smisla ljudske egzistencije, dok savremeni svet, umrežen, da ne kažem ulovljen, klizi po nesigurnoj površini. Poezija i drugi oblici umetničkog stvaralaštva spasavaju nas od potpunog pada u sveopštu prozu. Poezija, da budem patetičan, čuva dušu. A duša je veća od sveta, kako kaže jedan mudrac.
No, bez obzira na nezavidnu poziciju poezije i pesnika, na otpore i podozrenja, na rđavu akustiku - na gluvilo u koje padaju pesničke knjige, stihove će i dalje pisati oni koji imaju potrebu da sliku sveta oblikuju u jeziku.

TVRĐAVA
U ovom vaktu rđavu,
što mrvi nas i gnječi,
Mi zidamo tvrđavu
Od uzaludnih reči,
Od žežene samoće -
Pesmu celu i lepu.
A kada sve rastepu,
A veruj mi da hoće,
I na tri polovine
I na četiri strane,
Da l’ će svirale zovine
Umeti da nas brane.



BOGINJE U ULJU HADŽI MILENE MARIJE MAGDALENE KOVAČEVIĆ - piše Ivan Rajović
"Ja sam ta koja jesam"

   • Kako kaže jedna od boginja sa ovih platana: ,,Ja sam ta koja jesam". U tome može da ima opravdanja za svoje postupke, ali i prokletstva samim postojanjem, jer iz toga proističe da je, kao što i jeste, svako osuđen na samoga sebe, pa bio on čovek ili bog, svejedno

   U monoteističkim religijama boginje ne postoje. U svim ostalim one egzistiraju kao manje-više ravnopravni sudionici sveukupnih vančulnih događanja. Biti demijurg, tvorac, kreator, biti apsolut ili svemoguće sopstvo koje gospodari svime što postoji, podrazumeva, uglavnom, muški princip. Da, princip, ali ne i osnovnu karakteristiku koja tom principu daje određenje - seksualnost, odnosno polnost. Bogovi su, pre svega, principi koji, pored ostalog, kontrolom svojih seksualnih potreba, ili njihovom potpunom eleminacijom, već u startu daleko nadmašuju obično ljudsko biće, božju kreaciju kojoj je baš ta seksualna aktivnost na prvom mestu.
U početku je, čak, postojala jedna velika Boginja, do čijeg je postepenog urušavanja došlo tako što je ona ,,usitnjena" na više minornijih ženskih božanstava sa Atinom, kao najmoćnijom, na čelu. Međutim, čak i nju, Atinu -boginju mudrosti, iz svoje glave je rodio sam Zevs.

ŽENSKI BOŽANSKI PRINCIP
Bogovi su, na osnovu naše skromne spoznaje, manifestacije duha, sublimisane kosmičke energije do te mere destilisane i sabijene u jedan energetski centar da je ona sama sebi sasvim dovoljna. Muškom božanskom principu se može oduzeti pohota, odnosno žudnja, i on će samo dobiti na moralnosti, čestitosti, uzdržanosti... Ali ako se ženskom božanskom principu oduzme seksualnost, onda istovremeno prestaje da postoji i potreba za njegovom pojavnošću, za njegovom egziztencijom kao tvoriteljke novog života. U suprotnom, pak, vrhovna boginja bi morala nekome da se poda kako bi opravdala smisao svog postojanja, a njeni potomci koji bi, po pravilu, predstavljali kvalitetnije primerke i od nje same, bili bi eventualni pretendenti na mesto vrhovnog božanstva.
Valjda su zato u gotovo svim religijama vrhovni ili bar najznačajniji bogovi bili muškarci, dok je ženama, uglavnom, pripadala oblast plodnosti i eventualno mudrosti, lova, ljubavi, estetike, nežnosti, ali i zla. Poznato je da ni rođene majke onih koji su kasnije, a i pre toga, sticali božanske karakteristike, nisu bile boginje, već u najboljem slučaju bogorodice, koje su uglavnom postajale bremenite bezgrešnim začećem, odnosno u kontaktu sa određenim vidom kosmičke energije, ili svetog duha. I to je ono što, pored ostalog, bogove razlikuje od ljudi. Ipak, kao što sam rekao, muški princip, osim u retkim slučajevima od kojih sam jedan prethodno naveo, stvara sve, samo ne bogove. I to je početak i kraj svega. Prosto rečeno, u suštini stvaranja, ili na njegovom početku, stoji ženski princip - koji prima, za razliku od muškog principa - koji daje.
Zbog toga se ova serija slika boginja iz različitih religija i različitih strana sveta i vremenskih odrednica može smatrati svojevrsnim omažom tom ženskom principu, koji ima za cilj ne da ga veliča, već da ga jednostavno postavi na mesto koje mu i pripada, i još više, da pojedine boginje ,,izvučene" iz senke ljudskog svezaborava i smesti u sadašnjost i još bliže, u vreme koje tek dolazi, a u sasvim bliskoj budućnosti ljudske vrste koja je na sudbonosnoj tački svoje egzistencije.
Sve ove boginje imaju svoje osobene karakteristike, a svaka od tih karakteristika predstavlja po jednu do maksimuma izraženu komponentu savršenog bića, psihološku ili božansku, svejedno. Odgovornost, samoodlučivanje, samoosećajnost, sinteza, kreativnost, smeh ili susret sa svojom senkom, samo su neke od transparentnih ili latentnih manifestacija duše koje su pridodate određenim nadljudskim bićima u ženskom obličju. Ne govori li to do koje je mere ljudsko biće složeno kada za svaku potencijalnu manifestaciju njegovog duha postoji božji izaslanik ili boginja lično koja je za tu oblast ,,zadužena". Sve skupa sa svim svojim potencijalima one daju kompletno ljudsko biće, ali još uvek ni blizu toga da prekorači granicu koja je zapravo razlika između božje kreacije i njenog proizvoda po svom obličju - čoveka.

PRE I POSLE SVEGA - ŽENA
I mada sve ove boginje karakteriše po jedna dominantna, reklo bi se psihološka, a u ovom slučaju božanska, vrlina, one su pre i posle svega - žene. A žena je, kao što znamo, savršenstvo materijalnog sveta, sve do trenutka kada godine - starost, moć fizičke lepote ne izvrgnu u svoju suprotnost, u psihološku manifestaciju gubitka, nezadovoljstva i zla. Zato su večna lepota i večna mladost u spoju sa izuzetno izraženim duhovnim vrednostima ono što je prisutno u svim boginjama na svim ovim slikama.
Savršenstvo duhovne energije, makar ona po našim merilima bila i negativna, kao osveta, zlo, ljubomora, zavist, intrige... bezuslovno zahteva privlačnu spoljašnjost. Čak i plodnost podrazumeva boginju sa izuzetno izraženim atributima roditeljke koji se, ma koliko ogromni bili, doživljavaju sa izuzetnom senzibilnošću i poštovanjem, i detinjom ljubavlju, naravno.
Osim vizuelne predstave nosilaca univerzalnih osobina duhovnog bića, ljudskog ili božanskog, sve ove boginje su i svojevrsne negovateljice esencijalne duhovne karakteristike svega mislećeg - pesništva. I već taj spoj fizičke lepote i poetskog nadahnuća dovoljan je da bi se stekao preduslov za status natprirodnog bića - božanstva.
Ovako okupljene na jednom mestu Milenine boginje, već kao umetnička ideja, ili zamisao, deluju spektakularno, kao raščlanjena pa onda ponovo sublimirana duhovnost misleće individue. Ovako udružene one predstavljaju grandioznu spoznaju složenosti mislećeg bića, ljudskog ili božanskog. Svaka za sebe, opet, predstavlja samo jedan segment celine koji može da funkcioniše samostalno imajući u vidu energetski potencijal koji mora da poseduje da bi postala oličenje jednog psihičkog stanja ili osobine. Jer, kako kaže jedna od boginja sa ovih platana: ,,Ja sam ta koja jesam". U tome može da ima opravdanja za svoje postupke, ali i prokletstva samim postojanjem, jer iz toga proističe da je, kao što i jeste, svako osuđen na samoga sebe, pa bio on čovek ili bog, svejedno.

BRATSTVO PO MAGIJI
A kada se raziđu, ove će boginje i dalje, svaka sa svog zida i iz svog ramom ograničenog prostora, isijavati svoju božansku moć, koja će se negde u nekoj tački Univerzuma spajati u večitom kruženju materije i činu novog beskrajnog rađanja. I svi oni vlasnici ovih slika biće, što je zanimljivo, čudesnim nitima povezani u neznano ili znano bratstvo po magiji, čija suština, poznato je to, ipak mora da ostane nedokučiva, bar za nas obične smrtnike.
Što se slikarske tehnike tiče, budući da i sama slikarka poseduje moć da sagledava događaje i sa one druge strane njihove pojavnosti i ustaljenog realiteta, moglo bi se reći da su Milenine vizije, pretočene ili preslikane na ova platna, svojevrsna materijalizacija njenih duhovnih stanja, pa prema tome u ovom trenutku i jedini autentični prikaz njenih duhovnih modela koji mi, sa stanovišta posmatrača, moramo primiti kao realnost, umetničku, ali i parapsihološku, sa svim onim značenjima koja ova odrednica u sebi može da sadrži.



LIKOVNA KOLONIJA
Slikari iz osam zemalja

   Ovogodišnja 32. likovna kolonija ,,Studenica" traje već desetak dana. Učestvuje petnaest slikara iz Srbije, Nemačke, Bugarske, Finske, Danske, Makedonije, Grčke i Crne Gore, a organizator je Turistička organizacija Kraljevo.
Večeras će u hotelu ,,Studenica” biti otvorena izložba ovogodišnjih radova.

Mladi na stazama velikih majstora

Bodražić kao delfin

NEVOLjE KAJAKAŠA STUDENICE