Prepoznatljivi rezultati i nove obaveze
Da ne propadnu sredstva
Ostvaren deo predizbornih obećanja
Zahtev za uvid u trošenje budzetskih sredstava
Najskuplji udžbenici za sedmi razred
“Pekarstvo” na strani građana!
Umesto tenka - umetnici
Krenuo i čelični liv
Zaštitnici zdrave životne sredine
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: vaerpolo, kajak, rukomet, fudbal

ČELNICI OPŠTINSKOG ODBORA NOVE SRBIJE U KRALJEVU O AKTUELNIM DRUŠTVENIM PITANJIMA, TEKUĆIM I PLANIRANIM AKTIVNOSTIMA - piše Slobodan Rajić
Prepoznatljivi rezultati i nove obaveze

   Izbori u mesnim zajednicama, investicije u opštini Kraljevo i predlog novog Zakona o sportu bili su teme konferencije za novinare Opštinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu, održanoj počekom ove sedmice.
- Upravo održanim izborima za savete mesnih zajednica na području opštine Kraljevo mi kao stranka smo izuzetno zadovoljni. Kako na seoskom, tako i na gradskom području ostvarili smo izuzetne rezultate. Naši kandidati su osvojili su 44,6 odsto glasova, što znači da ni u jednom savetu mesne zajednice na teritoriji opštine Kraljevo nema da nije neko član Nove Srbije. Prema tome, mi se nadamo da će naši članovi, i gde imamo većinu, i gde nemamo većinu, truditi se da rade sve ono što je obećano, da u datom roku i izvršimo - istakao je Tomislav Ilić, predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo.
O velikim investicionim aktivnostima u kraljevačkoj opštini, pre svega u oblasti komunalne infrastrukture, ali i drugim projektima koji se realizuju ili će se realizovati udruženim sredstvima Republike i opštine, govorio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, a o novim planovima i konkursima za buduće investicije Zvonko Tufegdzić, opštinski menadzer.
Milutin Lukić, član Opštinskog odbora Nove Srbije, posebno je ukazao na značaj ostvarenih rezultata i ispunjenih obećanja za jačanje stranke i njenog ugleda.
- Nova Srbija je odavno prisutna u Kraljevu. Dala je mnogo za svoj grad i Nova Srbija sada u Kraljevu ima hiljade članova i sve više uglednih ljudi je u našim redovima. Vidite i sami koliko je danas uglednih, sposobnih, vrednih i dobrih ljudi na ovoj konferenciji za novinare i koliko je spremno da nešto uradi za ovaj grad. To se i pokazalo. Dolaskom Miška Babića za predsednika opštine pokrenute su velike infrastrukturne investicije, mnoge stvari su rešene i sada ima još puno toga da se radi, ali to je sada uhodan posao koji on izuzetno dobro radi sa svojom ekipom i radiće i dalje. Pored ostalog, Nova Srbija se opredelila da radi na tom projektu “Kraljevo - grad sporta”. Čuli ste koliko ima klubova i koliko se predsednik Babić trudi da pomogne svima, koliko je u ovoj situaciji realno i jedino moguće, ali radićemo, i Nova Srbija će da se udsredsredi na to, da Kraljevo iz svih izvora pomogne sport i njegov razvoj i da što više izuzetno talentovane dece iz ovih krajeva u brojnim sportovima, dobije mesto, i gde da trenira, i kako da se finansira, i da može da putuje itd. Uz infrastrukturu i privredu koju moramo da podržimo, to je ono što je ključno za Kraljevo i njegov razvoj. Nova Srbija će na tome da radi i mi smo to pripremali i kao što se vidi, već rezultati dolaze.
Narodni poslanik Srđan Spasojević, predsednik Okružnog odbora Nove Srbije, govorio o potrebi svestrane pripreme kraljevačkih sportskih klubova za donošenje i primenu novog Zakona o sportu.
- S obzirom da su u mnogim sportovima počela ovogodišnja takmičenja, lige, ja bih zaista ovog puta predstavnicima tih sportskih kolektiva, pošto je poznato da je Kraljevo izuzetno prepoznatljivo po sportu (zovu nas čak i “Srpska Bolonja” i da su tu košarkaši, odbojkaši, fudbaleri,šahisti i mnogi drugi sportisti), skrenuo pažnju da se preko svojih svojih predstavnika u klubovima napravi intezivna saradnja sa matičnim savezima tih sportova, jer je u pripremi, praktično već u završnoj fazi, izrada Zakona o sportu. Vrlo brzo se očekuje njegovo donošenje, a njime će biti definisana i njegova primena, verovatno već u 2008/9. godini. Kao predsednik Šahovskog saveza Srbije i kao narodni poslanik ja sam dobro upoznat sa nacrtom tog novog Zakona i znam da su predviđene veoma velike izmene. Zbog toga apelujem na sportiste i sportske radnike da se na vreme pripreme, kako ne bi bili iznenađeni mnogim novim stvarima koje su u ovom nacrtu Zakona predviđene, a koje se pre svega odnose na vlasnička pitanja. U skladu sa tim Zakonom, svi klubovi će vrlo brzo morati da donesu svoje nove statute i veoma je bitno da se svi sportski kolektivi uključe u ovu problematiku. Ako bude potrebno, napravićemo i jednu javnu tribinu o nacrtu ovog Zakona i da predstavnici sportskih klubova reaguju i daju svoje primedbe na eventualne nedostatke, kako bi se izbegle moguće neželjene posledice, pošto nam je u Kraljevu izuzetno bitno da sport očuvamo i unapredimo jer smo zaista po njemu prepoznatljivi.
O trenutnom stanju kraljevačkog sporta i situaciji i svakodnevnici u radu sportskih klubova u Kraljevu govorio je Žarko Krivokapić, direktor Sportskog centra “Ibar”, koji je pored ostalog istakao:
- Ja mogu da tvrdim da Kraljevo ima izuzetno razvijen sport, posle Beograda sigurno najrazvijeniji, i po masovnosti, i po broju klubova, i po uspesima. Mi smo zato dužni da takvim sportistima obezbedimo u svakom trenutku, sa postojećim objektima koji su stari i preko trideset godina, da mogu da treniraju i odigravaju svoje utakmice. Sportski centar “Ibar” to i radi. Nama je opština osnivač i mi gazdujemo sa halom sportova, atletskim stadionom, bazenom, kuglanom...i to su objekti koji moraju svakog dana da budu spremni i da pruže maksimalne uslove svim sportistima da naprave tako dobre rezultate, bez obzira koliko su ti objekti stari i u kakvom su stanju. Sa našim osnivačem mi to svakodnevno uspevamo, jer naša opština pomaže kroz direktno finansiranje ne mali broj klubova. Taj broj je trenutno dostigao 120 i to ne postoji nigde u Srbiji! Postoje gradovi gde se finansira jedan ili dva kluba, ali da se finansira 120 klubova, tvrdim da ne postoji nigde!? Zbog toga su, naročito u poslednje vreme, klubovi u usponu, jer vide i osećaju da im se pruža onoliko koliko se može trenutno, ali mislim da će se u narednom periodu pokazati, naročito do kraja ove i u naredenoj godini, koliko ljudi koji razumeju probleme sporta mogu da urade u tom pravcu.

NEOPHODAN KONSENZUS
Srđan Spasojević ukazao je na značaj postizanja jedinstva u odnosu prema sportu:
- Nova Srbija je stranka koja je zaista u protekle četiri godine maksimalno dala za ovaj grad. Mi nismo, kada su vitalne stvari, Kraljevo i razvoj Kraljeva u pitanju, nikada želeli da se delimo, već smo uvek bili čak i spona između onih stranaka koje su imale manju saradnju a koje su bile u vlasti, jer smo zaista želeli da Kraljevo napreduje. Zato mislimo da nikada više ne sme da se ponovi, oko vitalnih stvari kakve su hala sportova i odmaralište na Rudnu, da se desi da neko ne podigne ruku. Jer, danas smo puno pričali o sportu i nova hala je bazični preduslov za to, a to neki nisu prepoznali. Nova Srbija smatra da je došlo do velikog propusta zašto se već od prošle sednice Skupštine nije krenulo u projekat izgradnje nove hale sportova, ali se nadamo da ćemo u najskorije vreme postići konsenzus i da ćemo krenuti u taj vitalan projekat. Pogotovo što će zbog novog Zakona o sportu o kome sam govorio, izuzetno biti pooštreni uslovi rada sportskih klubova, uz uvođenje profesionalizma, tako da idemo u jednu eru ka Evropskoj uniji gde su rigorozni uslovi za ulaganja u sport. Sigurno da bismo i sve te promene lakše dočekali, ako bismo imali završenu halu sportova, zatvoren bazen i neke druge infrastrukturne stvari koje u ovom trenutku nemamo.

DR MILOŠ BABIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO
Veliki investicioni zamah u infrastrukturi

   “Opština Kraljevo je u velikom investicionom zamahu, posebno kada je u pitanju infrastruktura”, istakao je na pres konferenciji Opštinskog odbora Nove Srbije dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, a zatim ukazao na neke od najvažnijih projekata koji su u toku.
- Ovih dana završavamo zaobilaznicu kroz Ratinu i na taj način ćemo sigurno za bar 30 posto ublažiti trenutni saobraćajni kolaps preko starog mosta i skrenuti teški saobraćaj van Ulice vojvode Putnika. Nastavljaju se radovi na završetku puta Kragujevac - Kraljevo. Zahvaljujem se preduzeću “Putevi” Novi Pazar koji su prekinuli radove kod Sibnice i prešli da urade deonicu od Dositejeve do mosta na Kamidzori, da bismo osposobili poluzaobilaznicu kroz Ratinu. Nastavljaju se radovi na završetku starog puta Kraljevo - Čačak, dobijena su sredstva, i očekuje se nastavak radova od Samaila do Slatine. Ostalo je još nekih devet kilometara da se završi putni pravac Studenica - Ivanjica. Ovih dana je završeno asfaltiranje kroz Mlanču, ostalo je zbog starog poznatog klizišta i novog klizišta još nekih sedam kilometara pre Mlanče i dva kilometra od Mlanče ka Ivanjici i taj putni pravac će biti osposobljen - naveo je dr Miloš Babić.
On je izrazio očekivanja da će Kraljevo efikasnije početi da rešava i problem parking prostora u gradu i proširenja vodosnabdevanja Kraljeva.
- Nadam se da ćemo vrlo brzo početi da rešavamo problem stacionarnog saobraćaja i ovog haosa u parkiranju. Imamo nekoliko ideja, počvši od idejnog projekta našeg parkirališta, do mogućnosti da udružimo sredstva i da napravimo jedno moderno parkiralište i jednu modernu parking službu koja će razrešiti probleme parkiranja u Kraljevu. Intezivirani su pregovori sa “Degremonom” oko izgradnje fabrike zdrave vode, a već su delovi tog nekog budućeg dogovorenog projekta urađeni, posebno u delu izgradnje kanalizacije od Mataruške Banje ka Kraljevu gde imamo još uvek nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, u pojačanju izvorišta i izgradnji crpne stanice. Tako da će sve ono što smo planirali u 2007. i 2008. godini sigurno Kraljevo, ako uradimo, izvesti iz devastirane u jednu srednje razvijenu opštinu. Nadam se i da će novi putevi kroz mesne zajednice gde smo obećali ulepšati život svih naših sugrađana, ne samo u centru Kraljeva nego i u udaljenim mesnim zajednicama, naglasio je dr Babić.
U svom izlaganju on je posebno ukazao na značaj izgradnje novih sportskih objekata, imajući u vidu masovnost i značaj sporta za pravilan razvoj mladih u Kraljevu i s tim uvezi podvukao važnost dve buduće velike investicije:
- Ovih dana se završava i projekat zatvorenog bazena i mi ćemo sigurno konkurisati za sredstva iz nacionalnog investicionog plana (NIP) da Kraljevo dobije taj velelepni sportski objekat. Videli ste da su naši vaterpolisti ponovo bili prvi u drugoj ligi i da neće moći ni ove godine, zbog nepostojanja sportskog objekta, da zaigraju u prvoj vaterpolo ligi Srbije. Dosta dobro idu pregovori sa potencijalnim investitorom da se počne da gradi nova hala sportova na lokaciji “Stari Jasen”. Uspostavljeni su kontakti između investitora i Direkcije za planiranje i izgradnju “Kraljevo” i nadam se da će sada sve to dobiti jedan ubrzani vid pregovora i da ćemo vrlo brzo doći do predugovora na koji će naša Skupština opštine dati “zeleno svetlo”, da će Direkcija za imovinu Srbije brzo rešiti taj problem i da će Kraljevo početi, nadam se već u ovoj godini, da pravi novu sportsku halu, primerenu našem gradu i primereno kvalitetu sporta koji imamo u Kraljevu.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o stvaranju uslova za zapošljavanje mladih, dr Babić je pored ostalog istakao da je tranzicija posebno pogodila Kraljevo i dovela do velikog broja nezaposlenih, da država donosi stimulativne mere za povećano zapošljavanje, “ali da moramo sami da shvatimo da nam niko neće rešiti naše probleme ako sami ne počnemo da ih rešavamo i gde ćemo svoje godinama sticano znanje moći da upotrebimo”. Dr Babić takođe naglasio da se boljim planiranjem u prosveti moraju školovati kadrovi koji su potrebni privredi Kraljeva i Srbije, u skladu sa zahtevima tržišta, a ne za odlazak na evidenciju nezaposlenih.

ZA KRALJEVO, BEZ PODELA
Na pitanje ovog novinara o podršci koalicionih partnera Novoj Srbiji u započetim, a posebno planiranim projektima i investicijama, dr Miloš Babić je odgovorio:
- Moramo svi nedvosmisleno da radimo za ono što je dobro za Kraljevo i Kraljevčane. Tu ne smemo da se delimo na poziciju i opoziciju. Moramo da budemo za Kraljevo i tu ne sme da nas dnevna politika podeli i da se dogodi da neko digne ruku protiv interesa Kraljeva, bez obzira koju političku opciju zastupa i šta misli o svetskoj politici, srpskoj politici... Kraljevo ima svoje interese i svi koji sede u Skupštini, u lokalnoj samoupravi, moraju da na prvom mestu imaju interese građana Kraljeva, bilo koja tema da je u pitanju, da ne pričamo o ovim velikim investicijama, već kad je u pitanju i zaštita dece, odmarališta za decu, sport, rekreacija, privreda, industrija, poljoprivreda. Svi moramo da branimo interese građana Kraljeva!?

ZVONKO TUFEGDZIĆ, OPŠTINSKI MENADZER
Pripreme za novi konkurs NIP-a

   - Pored projekata koji su u toku i koje je predsednik opštine izneo i u čijoj realizaciji istrajavamo i do kraja godine deo oročavamo, deo projekata prenosimo i u iduću godinu, naravno pripremamo se i za novi raspis NIP-a. Kako smo u obavešteni iz Ministarstva infrastrukture i ostalih ministarstava, novi poziv za NIP će biti objavljen 25. ovog meseca i imaćemo rok od 30 dana da prosledimo svoje projekte i da konkurišemo na taj način ne bi li povukli sredstva. Mi smo, ne čekajući rok za za raspisivanje javnog poziva krenuli u pripreme za njega, tako da je ova opština “odradila” jedan deo projekata kapitalnih investicija. Mi smo sve kapitalne investicije po javnim preduzećima i po Opštinskoj upravi složili na jednom mestu, uradili njihov bonus, odredili prioritete i krenuli preko Projektnog centra da popunjavamo formulare. Pošto su formulari za konkurs izašli pre nego sam konkurs, mi nemamo pravo da odlažemo nego smo odmah krenuli, tako da već sutra imamo sastanak u Direkciji gde ćemo, pored tih projekta kapitalnih investicija, da postignemo dogovor da li ćemo ići sa velikim brojem investicija, ili ćemo se opredeliti na značajne investicije. To ćemo u narednih desetak dana definisati, naravno u saradnji sa sa ministarstvima. Znamo da je konkurs predvideo da će tri oblasti biti najznačajnije, a to su novo zapošljavanje, školstvo i infrastruktura. Mi za sve tri oblasti imamo spremljene projekte. Naravno da u saradnji sa javnim preduzećima i uz konačnu reč predsednika opštine, definisaćemo projekte kojima ćemo konkurisati. Projekti u kapitalnim investicijama su 90 posto gotovi, ali imamo i projekata čiji završetak nije duži od 30 dana.
   - Takođe, pored konkurisanja za novi NIP, mi smo u pripremi projekata u okviru raspisanog poziva za javne radove. Vi ste već obavešteni da nam je taj deo, zajedno sa JP, u pripremi i da ćemo ga iskoristiti, nadam se bolje, nego što je to Niš iskoristio prošle godine. Takođe ćete biti svedoci da će se danas sa “Helpom” otvoriti javna ponuda i izabrati najbolji izvođači radova za dve nove stambene zgrade na Beranovcu. Takođe imamo i projekte koje završavamo sa “Helpom”, koje smo sa “Habitatom” ponovo potpisali i naravno Odeljenje koje smo formirali u okviru Opštinske uprave značajno radi i pomaže i našim građanima i preduzećima i mesnim zajednicama da konkurišu za sva sredstva koja se mogu dobiti, i domaća i inostrana.

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS KRALJEVO O EKONOMSKOM RAZVOJU I DODELI OPŠTINSKIH PRIZNANJA - piše Slobodan Rajić
Da ne propadnu sredstva

   “Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj u toku ove i početkom sledeće godine planiralo je da uloži više od sto miliona evra u razvoj lokalne infrastrukture i industrijskih zona i za opštinu Kraljevo je značajno da ova sredstva blagovremeno iskoristi za svoja tri velika infrastrukturna projekta”, rečeno je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus Kraljevo.
Kako je istakao mr Jovan Nešović, narodni poslanik i predsednik OO G 17 plus Kraljevo, ta tri projekta su sanacija i proširenje izvorišta vodosnabdevanja u Žičkom polju, prva faza izgradnje crpne stanice u Ribnici i infrastrukturno opremanje industtrijske zone “Šeovac”.
- Ono što je za nas iz G 17 plus značajno jeste da to projekti koji su definisani u toku prošle godine i zbog toga što smo dugo imali “tehničku vladu” i neformiranje Vlade Srbije došlo se tek sada da se ti projekti mogu i da realizuju i mi ta sredstva treba da iskoristimo što pre i ove projekte ako možemo završimo do kraja ove godine da sredstva ne propadnu. Pogotovo što su recimo sredstva za industrijske zone već smanjena sa 43 na 30 opština, što su tih sto miliona namenska sredstva i stoje na računu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i ako se ne potroše mogu da odu na drugu stranu, sposobnijim lokalnim samoupravama - istakao je Nešović.
Po njegovim rečima, sanacija i proširenje izvorišta u Žičkom polju veoma su značajno za Kraljevo jer njime grad dobija novih 40 novih litara vode za piće u sekundi i to je količinski dovoljno za buduće snabdevanje.Vrednost ove investicije je 35 miliona dinara, od čega 34 obezbeđuje resorno ministarstvo, a samo milion dinara lokalna samouprava. Prtojekat izgradnje crpne stanice u Ribnici takođe je izuzetno značajan, posebno sa aspekta zaštite životne sredine. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ovaj projekat finansiraće sa 24 miliona, a deo sredstava obezbediće se preko republičke Direkcije za vode i lokalne samouprave. U industrijskoj zoni “Šeovac”, pak, ove godine bi trebalo da se radi centralna saobraćajnica sa trotoarima i kišnom kanalizacijom, kao i gasifikaciona mreža i na taj način obezbede bolji uslovi za rad trenutno 17 privrednih subjekata sa 1.100 zaposlenih u toj industrijskoj zoni, a za ovu namenu iz Republike je planirano 50 miliona dinara.
Nešović je istakao da u G 17 plus nisu bili zadovoljni dinamikom realizacije sva tri projekta i na njihovu inicijativu “u Kraljevu je prošle sedmice boravio pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj i tada su razjašnjeni sve nejasnoće pa se sada ožekuje da sva sredstva budu povučena i realizovana do kraja 2007. godine”. To je, kako je naglasio, značajno najpre zbog brzog završetka ova tri projekta i velika ušteda sredstava u lokalnom budžetu, namenjenih za lokalnu infrastrukturu.
- Ono što je značajno u narednom periodu jeste da se predlože projekti za NIP u 2008. godini i moje i mišljenje G 17 plus je da odluku o tome treba da donese Skupština opštine Kraljevo. Pre svega iz razloga što će realizaciju tih projekata u 2008. godini raditi neki drugi ljudi jer nas očekuju lokalni izbori, a drugi razlog je što mi imamo jednu stranku (DS) koja čini okosnicu Vlade Srbije, a u Kraljevu je u ovom trenutku u opoziciji i ako ne bude učestvovala u predlaganju i donošenju odluke o tim projektima bojim se da ih neće adekvatno zastupati na republičkom nivou. Zbog toga mi se čini da Skupština opštine treba da donese odluku o strateški važnim projektima za opštinu Kraljevo i da onda bez obzira na partijsku pripadnost, i poslanika, i predsednika opštine i odbornika, svi zajedno pokušamo da izlobiramo u Vladi Srbije da ti projekti i dobiju prioritet - naglasio je Nešović.
On je takođe podsetio da je poslednjih godina bilo dosta problema u donošenju odluke o dodeli opštinskih priznanja i nagrada, da čak prošle godine ta odluka nije čak ni doneta i da je krajnje vreme da stručne službe Opštinske uprave predlože izmene Odluke o toj materiji i da se ona što pre usvoji na Skupštini, već polovinom septembra.
- Naš predlog je, i tu smo inicijativu uputili pre devet meseci stručnim službama, da se predlogu svake nagrade glasa pojedinačno, a ne u paketu i to je veoma važno i zbog predloženih kandidata, i zbog graćana i zbog ozbiljnosti odbornika koji ih zastupaju, zaključio mr Jovan Nešović.

O NEUSVOJENIM SKUPŠTINSKIM ODLUKAMA
Odluke bolje pripremiti, dileme razjasniti

   Na pitanje o neusvajanju tri važne odluke na poslednjoj sednici Skupštine opštine Kraljevo, mr Jovan Nešović je odgovorio:
- Strategija razvoja opštine Kraljevo je veoma potrebna opštini Kraljevo, ali ne možete u drugoj tački predloga odluke da kažete da ne znate ko pravi strategiju razvoja. Naša primedba je bila na mestu, a to znači da Koodrinacioni odbor za izradu strategije razvoja opštine mora da izabere SO Kraljevo, kao što mora da se doda i član koji kaže će strategiju razvoja usvojiti Skupština, jer će neko posle reći da to nije urađeno. Ne možete da tražite od Skupštine da glasa nešto nejasno, ne možete da očekujete da strategiju razvoja rade partijski ljudi. Strategiju razvoja moraju da je rade stručni ljudi i normalno je da partije znaju koji su to pojedinci koji da makar u Koordinacionom odboru učestvuju u izradi tog dokumenta i onda će oni odgovarati.
- Što se tiče Dečjeg odmarališta na Rudnu, ja lično bih voleo da vidim taj ugovor koji je potpisan sa tom škotskom nevladinom organizacijom. Ja ga još uvek nisam video. I druga stvar, mi moramo da razjasnimo ko se bavi strategijom razvoja turizma u opštini Kraljevo. Da li time bavi Turistička organizacija Kraljeva, Dečje odmaralište “Goč” ili Crveni krst? To je krucijalno pitanje. Ovo nije pitanje samo Dečjeg odmarališta “Goč”, ovo je pitanje jedne celine i sistema i tu moramo da odgovorimo: Ako se bavi Crveni krst, onda u redu, ako se ne bavi, onda to moramo da razjasnimo.
- Što se tiče nove hale sportova u Čibukovcu, tu je stvar vrlo prosta i tu G 17 plus neće za pedalj odstupiti. Kada dobijemo od stručnih službi Direkcije za planiranje i izgradnju u Kraljevu da je ta investicija isplativa za opštinu Kraljevo sa svih aspekata, a ta Direkcija je definisana kao institucija koja se bavi planiranjem i izgradnjom Kraljeva, onda nijedan razlog neće imati da G 17 plus ne podrži takvu odluku!? Do sada je Direkcija studiju opravdanosti mogla da uradi pet puta i ja zaista ne znam zašto se beži od toga da Direkcija napravi to i da odbornicima sve bude jasno i da se ta stvar završi. Potpuno mi to nije jasno, jer o tome se priča već šest meseci, a šest meseci nemamo stav Direkcije.

OPŠTINSKI ODBOR DS KRALJEVO O RADU VLADE SRBIJE U PRVIH STO DANA - piše Slobodan Rajić
Ostvaren deo predizbornih obećanja

   - Neka od svojih bitnih predizbornih obećanja u raznim oblastima društvenog života Demokratska stranka već je ispunila ili pokrenula njihovo rešavanje u prvih sto dana rada nove koalicione Vlade Srbije, čiji je ova stranka značajan deo, rečeno je na ovonedeljnoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora DS Kraljevo.
Slaviša Vojinović, potpresednik OO DS Kraljevo, podsetio je na neka od tih ispunjenih obećanja. Istakao je da je u proteklom periodu, od formiranja nove Vlade Srbije do danas, na predlog DS, došlo do smanjenja poreza pri kupovini prvog stana ili kuće (porez na prenos apsolutnih vlasničkih prava) čime je “armiji” stambeno nezbrinutih, pre svega mladih ljudi, omogućeno da lakše reše stambeno pitanje. Pored toga, smanjeni su i porezi na kompjutere i računarsku opremu i na taj način, kako je kazao, “omogućeno da u dogledno vreme svako domaćinstvo ima ovaj vid tehnologije i da Srbija nadoknadi zaostatak za razvijenim svetom na tom planu”. Takođe, u toku je razmatranje postupka davanja subvencija poljoprivrednicima u vidu novčanih donacija po hektaru zasejane površine, o čemu je govorio ovih dana resorni ministar Slobodan Milosavljević, a sagledaće se i mogućnosti oslobađanja poreza na opremu za bebe i druge mere kojim bi se povećao natalitet. Po Vojinovićevim rečima, na predlog resornog Ministarstva za rad i socijalnu politku, “najsiromašnijim penzionerima trebalo bi da se dodeli jednokratna novčana pomoć od par hiljada dinara”, kao i druge vrste pomoći siromašnijim stanovnicima, u uslovima poskupljenja namirnica i eventualno struje.
- Mi verujemo da će mandat ove Vlade, izabrane 15. maja, biti mandat koji će praktično omogućiti bolje funkcionisanje državnih organa i institucija i poboljšanje uslova života građana, pre svega kroz stvaranje ambijenta da se bolje i lakše privređuje i dolazi do novog zapošljavanja. Ono što je karakteristika ovog vremena jeste da je Srbija osiromašena i u tom smislu, pred najavljena poskupljenja kao posledice sušne godine, bili smo svedoci da je predsednik Republike Srbije Boris Tadić uputio javni poziv Vladi Srbije da preduzme određene aktivnosti i mere da zaštiti socijalno najugroženije stanovništvo - istakao je Vojinović.
On je podsetio i da su u toku pripreme da se u septembru raspiše konkurs za dodelu novih sredstava iz NIP-a, kao i da bi tim sredstvima i projekcijom budzeta za iduću godinu trebalo omogućiti realizaciju brojnih investicionih projekata, pre svega u privredi ali i u drugim oblastima života. Među prioritete u radu Vlade on je svrstao i nastavak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, čemu treba da doprinese i usvajanje novog Zakona o putnim ispravama i drugih zakonskih projekata u Skupštini Srbije, kao i ratifikacija sporazuma CEFTA i drugih međunarodnih i bilateralnih sporazuma, i posebno nastavak pregovora o rešavanju statusa Kosova i Metohije čime bi se zaštitili interesi države Srbije i srpskog naroda na Kosmetu, ali i normalan život na čitavom prostoru Srbije.
Odgovarajući na novinarska pitanja, predstavnici OO DS Kraljevo su istakli i da se još uvek vode razgovori o podeli odgovornosti i personalnim rešenjima u velikim javnim republičkim preduzećima, kao i da će način i termin održavanja lokalnih izbora zavisiti od političkog dogovora parlamentarnih stranaka i usvajanja novih zakona o lokalnoj samoupravi koji su u pripremi za jesenje zasedanje Skupštine Srbije.

RAZGOVORI U CENTRU GRADA
Na pres konferenciji je najavljeno da će Demokratska stranka, u cilju promovisanja rada nove Vlade Srbije u prethodnih sto dana, u periodu od 28. do 31. avgusta, od 18 do 20 sati, na centralnom trgu u Kraljevu (Trg srpskih ratnika) postaviti svoje štandove pored kojih će građani i predstavnici medija moći da se informišu o svemu što ih interesuje i dobiju odgovore od Milana Vukovića i Ivana Jovanovića, narodnih poslanika Demokratske stranke u Skupštini Srbije.

O NEUSVOJENIM SKUPŠTINSKIM ODLUKAMA
“Nismo protiv, već za adekvatno rešenje”

   Odgovarajući na pitanje novinara Ibarskih novosti o neusvojenim odlukama na poslednjoj sednici Skupštine opštine Kraljevo koje se odnose na izgradnju nove hale sportova, dečje odmaralište na Rudnu i izradu strategije razvoja opštine, narodni poslanik i član OO DS Ivan Jovanović je pored ostalog rekao:
   - Svakako da je jedan od gorućih problema Kraljeva nedostatak adekvatne hale sportova i DS je glasala da se ta tačka uvrsti u dnevni red Skupštine, iz prostog razloga da se otvori rasprava i da taj problem dođe u žižu javnosti. Međutim, DS ne smatra da je predlog koji je dostavljen odbornicima adekvatan i smatramo da to mora mnogo ozbiljnije da se pripremi i mnogo ozbiljnije da se pristupi samom projektu. Svakako da ćemo konstruktivno u tom smislu i davati predloge kao najveća odbornička grupa, ali i svakako i da nećemo glasati za bilo koja rešenja koja nemaju izgleda da postanu uspešna. Što se tiče objekta na Rudnu, stekao se utisak da mi imamo nešto protiv Crvenog krsta. Smatramo da je Dečje odmaralište na Rudnu vlasništvo opštine i da postoje opštinska javna preduzeća koja mogu adekvatno da privedu nameni taj objekat, kao što su Centar za socijalni rad i Dečje odmaralište “Goč”. Ja ne vidim razlog zašto se taj prostor ne bi adekvatno koristio, kad i sami znate da imamo neke mnogo lošije objekte u Srbiji koji su daleko više iskorišćeni nego neki objekti u samoj opštini Kraljevo. Sigurno da je i taj objekat na Rudnu mogao da se napravi sa istim uslovima kao Mitrovac na Tari, recimo. Treba samo malo volje i ozbiljnog rada. Znači, ne smatramo da ne treba da se reši, nego samo da se reši na adekvatan način. Baš kao i hala sportova, jer nije rešenje dati to nekoj firmi koja nema prave reference za tako ozbiljan posao. Takođe, Kraljevo je jedna od retkih opština u okruženju koja nema strategiju razvoja i, nažalost, to je posledica lošeg rada lokalne samouprave u dužem periodu. Zato je sada izlišno govoriti da je krajnje vreme da se pripremi taj dokument, jer on je osnova razvoja svake opštine. I, naravno, mi ćemo konstruktivno, ukoliko vladajuća koalicija bude spremna na to, učestvovati u pravljenju strategije razvoja opštine. Jer, to je nešto što ne treba da bude jednokratno, dakle da bude strategija razvoja za jednu koalicionu većinu, nego nešto što je stabilno i treba da se donese što većim konsenzusom, da je podrži što više političkih stranaka, i drugih institucija, i privrednika i svih ostalih bitnih činilaca u gradu i da onda ona bude nešto dugoročno, a ne nešto što će svaka nova vlast da menja.

OPŠTINSKI ODBOR LDP KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Zahtev za uvid u trošenje budzetskih sredstava

   Na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije Kraljevo izneti su zahtevi te partije koji se odnose na uvid u trošenje budzetskih sredstava opštine Kraljevo. Stavove i zahteve OO LDP-a Kraljevo o tome izneo je dr Branko Đokić, menadzer tog Opštinskog odbora, koji je istakao:
   - Svaka vlast, pa i lokalna, ima obavezu da, na dovoljno jasan način za svakog njenog građanina, podnese račun o tome kako se troše sredstva opštinskog budzeta. Ova tema je, kao što je poznato, pokrenuta na skorijoj sednici Skupštine opštine, ali je vrlo brzo iza toga zatvorena za javnost. Građani s pravom, dakle, zbog toga negoduju i taže da se izvrši uvid u trošenje njihovog novca u budzetu. LDP zahteva od svih relevantnih političkih stranaka koje imaju svoje reprezente u Skupštini opštine Kraljevo da se formira anketni odbor koga bi činili članovi pojedinih stranaka, predstavnici građana i sredstava javnog informisanja koji bi na jasan i transparentan način izvršili uvid u trošenje buzetskih sredstava. Takođe predlažemo i zahtevamo da se i svi ugovori, koji su potpisani u poslednje dve godine, stave na sajt Skupštine opštine kako bi svi zainteresovani mogli da izvrše uvid u potpisane klauzule tih ugovora. Najzad, smatramo našom obavezom da na dovoljno jasan način ukažemo lokalnoj samoupravi da su dužni da polažu računa građanima, da su najveći suvereni građani i da je to osnov svake demokratije. Smatramo da ova inicijativa treba da naiđe na “plodno tle” i da građani nemaju razloga da budu dugo vremena zavođeni poluinformacijama ili dezinformacijama.
   Na pres konferenciji su iznete i kritike na neizvršavanje pojedinih skupštinskih odluka.
- Interesantno je da sadašnja vlast u Kraljevu ne poštuje ni odluke koje je sama donela. Skupština opštine je još pre godinu i po dana, ja mislim da je to bio februar prošle godine, donela rešenje da se u Kraljevu postavi ombdusman, ali, iako je posle šest meseci bio rok da ombdusman počne ra radi, mi još uvek nemamo gradskog ombdusmana!? Mi zato sada pitamo zbog čega je to tako i neka izađe neko i objasni građanima Kraljeva zašto se tako radi, ako se već zalažu za legalitet? - upitao je Saša Radulović, član Predsedništva LDP-a.
   Inače, na pitanje novinara da li su predstavnici OO LDP-a, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, tražili od Opštinske uprave u Kraljevu informaciju o trošenju budzetskih sredstava, dr Branko Đokić je odgovorio da je “OO LDP-a napisao takav zahtev i da će ga ovih dana dostaviti opštini u pisanoj formi”.

RODITELJSKE BRIGE PRED POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE
Najskuplji udžbenici za sedmi razred

   Septembar se približava a sa njim i početak školske godine.
Zavod za užbenike i nastavna sredstva je za ovu godinu pripremio više od dvadeset novih i prerađenih naslova za osnovnu školu, a uz to i nov užbenički komplet za peti razred osnovne škole.
Cena kompleta užbenika za prvi razred osnovne škole je 3. 950 dinara, za drugi 3. 924 dinara, za treći 3. 670 dinara, za četvrti razred 3. 230 dinara, a cena kompleta za učenike petog razreda nije poznata jer ovi užbenici još nisu ni odštampani. Najskuplje su knjige za sedmi razred i koštaju 7. 200 dinara, dok cena kompleta za osmi razred iznosi 6. 700 dinara.
Pored Zavoda za užbenike ove godine knjige za niže razrede osnovne škole pripremili su i privatni izdavači. Odluku o tome koje će užbenike đaci koristiti donose učitelji, a najčešće se u svakom razredu kombinuju užbenici različitih izdavača.
Cene školskog pribora su prema rečima prodavaca ostale kao i prošle godine. Tako da za kupovinu svesaka treba izdvojiti od 12 do 24 dinara u zavisnosti od veličine (A4 i A5) formata. Olovke su od 6 do 30 dinara, gumice za brisanje od 3 do 20 dinara, lenjiri pojedinačno 20 dinara a set 96 dinara. Đačke torbe se u zavisnosti od kvaliteta koštaju od minimalnih 651 dinar do 4. 650 koliko koštaju najskuplje.
Asortiman je raznovrstan i uz manji kućni budžet mogu se naći odgovarajuće cene, a ukoliko je vaša finansijska mogućnost veća pred vama je veliki dijapazon proizvoda.

PROSEČNA PRIMANJA JEDVA POKRIJU TROŠKOVE ŽIVOTA
Plata kao bikini

   Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, u julu je iznosila 27.752 dinara i u odnosu na junsku nominalno je bila manja za 0,47 odsto, a realno manja za 0,17 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ovo je vest koju su preneli svi domaći mediji. Međutim, kako to reče jedan poznati TV komentator - "Statistika je kao bikini, mnogo pokazuje ali skriva ono najbitnije."
Prosečna neto plata u julu iznosi po srednjem kursu NBS, 346 evra. Priznaćete, zvuči sasvim pristojno. Međutim, u startu bi trebalo da imamo u vidu da je Republički zavod za statistiku došao do ove cifre na osnovu podataka koje je dobio od kadrovskih evidencija u preduzećima i da nije uzeto u obzir da li su radnici primili platu, niti za koji mesec. Dakle, sasvim je moguće, a rekli bismo i realno, da ovi podaci o prosečnoj plati u Srbiji nisu baš pouzdan pokazatelj koliko zarađujemo. Ipak, treba biti realan i reći da mnogi privatni poslodavci zaposlenima isplaćuju na ruke više nego što prikazuju u poslovnim knjigama što dodatno otežava posao državnim statističarima. Imajući sve ovo u vidu, a u nedostatku relevantnijih izvora informacija, moraćemo da i dalje baratamo zvaničnim podacima.
Narod kaže: " Nekome kupus, nekome meso, u proseku sarma". To je verovatno i najtačniji opis za prosečnu platu. Zato smo pokušali da saznamo ko se omrsio a ko je postio. I letimičan pogled na pregled zarada po delatnostima je dovoljan da se dođe do zaključka da su i u julu najbolje prošli zaposleni u duvanskoj industriji čija prosečna neto plata bila 78.538 dinara, odnosno skoro tri puta veća od proseka u Srbiji. Iza njih je velika praznina, jer se na drugom mestu nalaze zaposleni u strukovnim udruženjima, privrednim komorama i sindikatima čija je zarada u julu bila 57.952 dinara, a na trećem mestu su finansijski posrednici sa neto platom od 55.097 dinara.
Već tradicionalno, najniže plate imaju konfekcionari, svega 7.981 dinar, slede proizvođači tekstilnih prediva sa zaradom od 10.178 dinara i zaposleni u drvnoj industriji sa 12.834 dinara.
I kada se zarade posmatraju regionalno, nema iznenađenja. Prednjači prestonica sa prosečnom platom od 34.719 dinara a na začelju su Toplički i Jablanički okrug gde su zarade nešto iznad 18.000 dinara.
Zaposleni na teritoriji Raškog okruga imaju prosečnu zaradu od 22.414 dinara, a rang lista po opštinama izgleda ovako - Tutin 26.873, Kraljevo 23.925, Vrnjačka Banja 23.117, Raška 22.539 i Novi Pazar 18.678 dinara.
Na kraju, tek da znate, Surčin je opština sa najvećom prosečnom platom od čak 43.005 dinara. A ako ste zlurado pomislili da to ima veze sa nekim "klanom" - prevarili ste se. Tajna surčinskog visokog proseka je u malom broju stanovnika i u velikim zaradama zaposlenih na Aerodromu "Nikola Tesla" i u kompaniji "Jat ervejz".

HLEB IZ GRADSKE PEKARE PO STAROJ CENI, OSTALI PEKARI SE DOVIJAJU - piše Dragan Vukićević
“Pekarstvo” na strani građana!

   • Vekna hleba iz “gradske pekare” i dalje je 20 dinara, a Unija privatnih pekara prateći takvu odluku “Pekarstva” zadržala je cenu hleba,ali su pekari zato povisili cenu ostalih peciva za oko polovinu • “Pekarstvo” neće menjati cenu hleba sve dok osnovna proizvodnja ne bude ugrožena • Sadašnja cena hleba je na nivou iz 2001. godine, iako su sve kompononente (od energije do brašna i repromaterijala) u međuvremenu poskupele za više desetina procenata.

   Sredina ovog leta, osim po izuzetno visokim temperaturama, u znaku je i poskupljenja. Uvod u septembar kao “najskuplji mesec”, počeo je već gotovo ustaljnom novom cenom jestivog ulja od oko 90 dinara (na kraljevačkoj pijaci), prerađivači mleka mahom se dogovaraju oko nove cena, a vekna hleba već je poskupela - u Čačku na 30, u Novom Pazaru čak 35 dinara, ali u Kraljevu cena je nepromenjena. Vekna hleba iz “gradske pekare” i dalje je 20 dinara, a Unija privatnih pekara prateći takvu odluku “Pekarstva” a.d. zadržala je cenu hleba, a predsednik Unije pekara Raškog okruga Spaso Nojić ističe da su pekari zato povisili cenu ostalih vrsta peciva za oko polovinu. Direktor “Pekarstva” a.d. Aleksandar Milosavljević kaže da “Pekarstvo”, uprkos objektivnoj neophodnosti, nema nameru da menja cenu hleba sve dok osnovna proizvodnja ne bude ugrožena i podseća da je sadašnja cena hleba još iz 2001. godine, a da su sve kompononente (od energije do brašna i repromaterijala) u međuvremenu poskupele za više desetina procenata.
- Cena vekne hleba u “Pekarstvu” nije promenjena već šest godina i za sada Kraljevčani mogu biti sigurni da će i dalje da dobijaju najkavlitetniji hleb po nepromenjenoj i popularnoj ceni. U ovom trenutku ne razmatramo promenu cene, niti ćemo to učiniti u dogledno vreme, a kada će hleb i poskupeti - mi ne znamo. Nastojaćemo da poskupljenje što duže odlažemo, mada su se objektivno svi parametri za to stvorili, i naši sigrađani mogu da budu sigurni da će gradski hleb da ostane na ovom iznosu sve dok naše osnovno poslovanje ne bude ozbiljno ugoroženo. Podsećam da su od te 2001. godine, kada je utvrđena današnja cena hleba, gorivo, gas, električna struja i brašno poskupeli više desetina procenata, a da se to nije odrazilo na cenu hleba isključivom zaslugom menadzmenta “Pekarstva” da se zaštiti koliko-toliko standard naših potrošača.
I predsednik Unije pekara Raškog okruga Spaso Nojić tvrdi da jedino u Kraljevu cena hleba neće da se menja i da je za to najzaslužija poslovna politika “Pekarstva”.
- Jedino u Kraljevu hleb neće da poskupi jer tako želi gradska pekara - tvrdi Nojić. - Gradska pekara je lider u proizvodnji takozvanog industrijskog hleba na području Kraljeva i želi da eliminiše na ovom području pre svega čačansku pekaru “Moka”, ali i ostalu konkurenciju, kako bi kasnije dktirala uslove. “Moka” je par dana povisila cenu vekne hleba, ali je morala da se prilagodi ovdašnjim uslovima, pa je cenu vratila na raniji nivo. Naravno da gradska pekara ima pravo na to, ali je neizdrživo za ostale male pekare u gradu. Uz to, novi vlasnik “Pekarstva” je jedan od najvećih uvoznika pšenice i može tako da postupa. To je potpuno legalno i poslovno opravdano i razumljivo, jer on hoće da zaštiti sebe, a moćan je, pa može da diktira uslove.
To će teško da prate ostali pekari na ovom prostoru, a naročito proizvođači takođe industrijsklog hleba - “Bristol”, “Mladi radnik” i “Moka”, ali i pekara “Mali Miloš“ iz Kragujevca, koja je prisutna na tržištu Kraljeva. Njih gradska pekara hoće da istisne kao konkurenciju.
Međutim, prema rečima Nojića, ostali pekari u Kraljevu, okupljeni u Uniji pekara Raškog okruga, zadržali su cenu hleba, ali su zato taj gubitak nadoknadili povećanjem ostalog peciva iza 50 posto.
- Mi smo istina povećali cenu specijalnih vrsta hleba i drugih proizvoda. Neki su sa novim cenama kerenuli ranije, a ostali će da to učine uskoro, tako da je pecivo u maloprodaji poskupelo već za 50 posto u proseku. Mali proizvođači hleba, neindustriojskog, od brašna tipa 500 nisu povećali cenu , ali smo zato pribegli nekim drugim “lukavstvima”. Tako, vekna će biti od 600 grama recimo, po ceni od 25 ili 30 dnara, ili integralni hleb koji će u prodaji biti 25-30 dinara, ili ražani hleb, i tako dalje... Jedino na takav način mi možemo da opstanemo dok se tržište ne “kultiviše” i okrene našem hlebu u ograničenom plasmanu i pravljenog na tradicionalan način, a ne industrijskom. Podsećam da je vlasnik gradske pekare u Novom Pazaru isti kao i kraljevačkog “Pekarstva” i da je tamo vekna hleba 35 dinara. On tako može, a u Kraljevu postupa tako samo kako bi uklonio konkurenciju. Uostalom, to je potpuno opravdan i tržišno ispravan postupak, jer u Čačku recimo niko iz Kraljeva ne može da se probije da prodaje hleb, a isto je i sa Kragujevcom. Ni tamo niko odavde ne može da prodaje hleb! Ta tržišta su potpuno zatvorena za hlebare iz Kraljeva. Pa, i Vrnjačka Banja je za nas zatvorena, dok ovde svoj hleb i peciva prodaju svi iz okolnih gradova. Tamo da se plasira industrijski hleb - pa to je nemoguća misija!

U ČAČKU 30, U NOVOM PAZARU 35 DINARA
Od ponedeljka je vekna hleba tipa “Sava” u Čačku poskupela i iznosi 30 dinara. Takvu odluku prošle sedmice doneli su predstavnici Unije pekara za opštinu Čačak. Kao razlog poskuljenja navodi se povećanje cene brašna na 22 do 23 dinara, kao i poskupljenje energenata.
I u Novom Pazaru hleb je promenio cenu i košta 35 dinara. Stare cene vekne hleba, osim u Kraljevu, za sada su nepromenjene i u Kragujevcu, Kruševcu i Vrnjačkoj Banji. U Kraljevu je cenu vekne jedino povisila čačanska “Moka” i hleb tog proizvođača iznosi 25 dinara. Predsednik Udruženja pekara Raškog okruga Spaso Nojić tvrdi da je cena hleba u svim gradovima Vojvodine promenjena i da iznosi 35 dinara za veknu.
Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka i mlekara iz Srbije nisu u ponedeljak postigli dogovor o povećanju otkupne cene mleka. Najveći revolt proizvođača izazvao je potez beogradskog “Imleka”, koji je objavio da otkupnu cenu povećava za dva dinara. Povećanje cene koju je “Imlek” najavio za ostale proizvođače nije prihvatljivo, a “Somboled” je najavio da će novi cenovnik objaviti do kraja sedmice i da će cena biti veća od “Imlekove”.

USPEŠNA PRIVATIZACIJA
“Pekarstvo” je pre dve godine privatizovano i to bez potresa koji su pratili ostale privatizacije u Kraljevu, tako da su i zaposleni (129) i građani samo na dobitku. Upravo stoga, privatizacija “Pekarstva” je po oštem mišljenju najuspešnija u kraljevačkoj opštini. Novi vlasnik je i pre isteka rokova ispunio ugovorene obaveze neophodnog investiranja, koje je i višestruko uvećao. Pre svega, i pre isteka prve godine od privatizacije, obnovljeni su deo opreme i sredstva za rad, a vozni park je kupovinom 13 dostavnih vozila “isuzi” potpuno osavremenjen.
   Prema rečima direktora Milosavljevića “Pekarstvo” posluje pozitivno, uz konstantno povećanje fizičkog obima proizvodnje. Trenutno je najveća investicija usmerena na obnavljanje i rekonstrukciju proizvodnih objekata, ali zbog “čudnih odluka” opštinskog Odeljenja za urbanizam, već duže od godinu dana odlaže se početak rekonstrukcije lokala “Mrvica” u centru grada, čime bi Kraljevo dobilo objekat vrhunske usluge i različitog i bogatijeg sadržaja po evropskim kriterijumima.
- Odeljenje za urbanizam na naše zahteve i projekat ne oglašava se već godinu dana i to je jedini razlog što radove ne počinjemo - kaže direktor “Pekarstva” Aleksandar Milosavljević.
   On ističe da se zarade isplaćuju bez kašnjenja i da su znatno više od proseka, da “Pekarstvo” redovno izmiruje sve obaveze prema državi i da se zbog povećanog obima posla već oseća potreba za zapošljavanjem novih radnika.
- Upravo povećana kupovina naših proizvoda, pre svega hleba, ali i ostalog peciva, obećava i nova radna mesta, a od toga grad samo može imati koristi - kaže Milisavljević.
Podsećanja radi, pre svega četiri godine “Pekarstvo” je svakodnevno Kraljevčanima isporučivalo manje od 15.000 vekni hleba, danas 26.000.

ZAPOČELA PROCEDURA UREĐENJA TRGA SVETOG SAVE U KRALJEVU
Umesto tenka - umetnici

   • Na konkurs za idejno rešenje prispelo pet predloga koja su do 27. avgusta izložena na javni uvid u holu zgrade opštine • Po obezbeđivanju sredstava, radovi na uređenju Trga mogli bi da budu završeni do polovine iduće godine • Prostor se pretvara u pešačku zonu, uz uklanjanje tenka, parkinga i taksi stanice na druge lokacije

   Jedan višegodišnji urbanistički problem Kraljeva, uređenje Trga Svetog Save, konačno je na putu da bude rešen. Naime, polovinom ovog meseca završen je konkurs Direkcije za planiranje i izgradnju “Kraljevo” za idejno rešenje Trga Svetog Save na koji je prispelo šest anonimnih predloga. Zbog toga što su dva skoro potpuno identična, pet je prihvaćeno i izloženo na javni uvid u holu ispred Kluba odbornika zgrade opštine Kraljevo. Tu će zainteresovani građani, do ponedeljka, 27. avgusta, moći da ih pogledaju i kroz knjigu utisaka ili pisanim putem Direkciji izlože svoja mišljenja, predloge i sugestije, a zatim sledi procedura izbora najboljeg idejnog rešenja.
- Skupština opštine je usvajanjem Programa uređenja građevinskog zemljišta za 2007. godinu obavezala Direkciju da pristupi aktivnostima na izradi idejnog rešenja uređenja Trga Svetog Save. Mi smo pre dva meseca raspisali konkurs i po završenom izboru najboljeg rešenja njegov autor je obavezan da uradi idejni projekat na osnovu kojeg se dobija odobrenje za izgradnju. Zatim bi Skupština usvajanjem Programa uređenja građevinskog zemljišta za 2008. godinu trebalo da obezbedi finansijska sredstva za uređenje Trga. Ako se Program donese do kraja ove godine, radovima bi, po izradi glavnog projekta i tenderskom izboru najpovoljnijeg izvođača, moglo da se pristupi najkasnije do kraja marta, i oni bi, okvirno, mogli da se okončaju do polovine naredne godine - objašnjava proceduru ovog značajnog posla Nedeljko Gizdavić, predsednik Konkursne komisije i zamenik direktora Direkcije za planiranje i izgradnju “Kraljevo”.
Po njegovim rečima, jedan od prvih konkursnih uslova za izradu idejnog rešenja bio je da se Trg ambijentalno prilagodi okolnoj arhitekturi u kojoj su, sa jedne strane Narodni muzej i crkva, a s druge strane Istorijski arhiv i Duhovni centar “Vladika Nikolaj Velimirović”. Takođe, i da se postojeći tenk koji se ovde nalazi 60 godina ukloni na drugu lokaciju koju odrede Skupština opštine i Vojska Srbije, baš kao i postojeći parking i taksi stanica, a da se zadrži maksimalno mogući broj sadašnjeg sadnog materijala na Trgu. Kada je uklanjanje postojećeg rastinja sa Trga u pitanju, Gizdavić kaže da je o tome odlučila posebna komisija, pa će se od ukupno 45 sadnica sačuvati najveći broj od oko 80 procenata. Trg Svetog Save će se tako, umesto sadašnjeg zakrčenog, neuglednog i nehumanog prostora, pretvoriti u pešačku zonu sa prelepim izgledom i mogućnostima za odmor, šetnju, druženje, održavanje kulturno-zabavnih i verskih programa i drugih prigodnih aktivnosti.
Prvi korak na tom putu biće da po završenoj prezentaciji predloga idejnih rešenja stručni žiri, u sastavu Zvonko Tufegdžić, Aleksandar Maričić, Tomica Stevanović, Dušan Sretović, Mihailo Dimitrić, Dragan Drašković i prota Toma Milinković, u roku od 15 dana, oceni prispele radove i proglasi tri prvonagrađena, a da zatim prvonagrađeni autor pristupi izradi idejnog projekta.
- Mi bismo voleli da što više građana pogleda izložene radove i da svoje mišljenje o njima, kako bismo zajednički došli do najboljeg rešenja za uređenje Trga Svetog Save - naglašava Nedeljko Gizdavić.
Sve u svemu, ako sve bude teklo kako je planirano, Kraljevo bi polovinom iduće godine moglo da dobije još jedan prelepo uređeni trg kojim bi moglo da se ponosi, ne samo pred svojim žiteljima, već i pred gostima iz zemlje i inostranstva.

REAGOVANJE
Da li je moguće?

   Da li je moguće da Agencija za privatizaciju "zatvara oči" pred činjeničnim stanjem, da se nekadašnje DP "Magnohrom", koje je prodato novom vlasniku "Global steel holding-u", dovodi na rub propasti (do zatvaranja), a 2200 radnika na ivicu egzistencije (ulicu)? I pored e-mail-a u kome se navode činjenice, koje ukazuju na koji se način preduzeće uništava bez obzira što je privatno, Agencija za privatizaciju se drži po strani, pravi "nevešta".
Zašto je "Global steel holding" potpuno obustavio proizvodnju magnezita u rudnicima, a rotacione peći br.1 i br.3 seče i prodaje kao staro gvožđe? Zašto je isekao i prodao 6 presa za presovanje opeka, potpuno ugasio proizvodnju pečenih proizvoda (ne radi nijedna tunelska pec), isekao i prodao kao staro gvožđe "Bickley" peći br.1 i br.2, rasprodao sve zalihe opeka?
   Da li je moguće da neko ko se tako ponaša ima nameru da bivše preduzeće "Magnohrom" revitalizuje i osposobi da ponovo nađe svoje mesto u hijerarhiji svetskih proizvođača vatrostalnih materijala, gde je Magnohrom godinama bio prisutan? I pored toga što se u ugovoru o kupoprodaji precizno navodi da se osnovna delatnost, proizvodnja vatrostalnog materijala, neće menjati u narednih 5 godina, do sada povučeni potezi novog vlasnika ne ukazuju na to, već na suprotno!
   Da li je moguće da vapaj radnika koji je dostavljen (elektronskim putem) na više od 50 adresa u Srbiji i koji je potkrepljen relevantnim podacima ne izaziva bilo kakvo interesovanje ?!
Da li je moguće ?
Zabrinuti radnici Magnohroma

MALO POZNATI PODACI O NASTANKU I AKTIVNOSTIMA KRALjEVAČKOG "HRISTIFORA PERIŠIĆA KIĆA" , JEDNE OD NAJUSPEŠNIJIH ORGANIZACIJA SPORTSKIH RIBOLOVACA U SRBIJI - piše Marko Slavković
Zaštitnici zdrave životne sredine

   • Organizovanje sportskih ribolovaca u Kraljevu ima tradiciju dužu od šest decenija, jer je još 1945. godine osnovano prvo ribolovačko udruženje pod imenom Ribarska zadruga ,,Podibar,, , a tačno pre četrdeset godina registrovano je u udruženje pod sadašnjim nazivom- Opštinska organizacija sportskih ribolovaca ,,Hristifor Perišić Kićo,, • ,,Kićo,, danas nije samo masovna ribolovačka organizacija sa mnoštvom izvanrednih takmičarskih rezultata, već je i kolektiv koji brine o vodama i ribljem fondu, zatim je učesnik svih manifestacija koje imaju za cilj očuvanje čistog priobalja reka i zdrave životne sredine, uz to je organizator zvaničnih takmičenja u svim kategorijama za prvenstvo Srbije, takođe je odličan domaćin nezvaničnih takmičenja u kojima učestvuju i hendikepirana lica iz naše Republike

   Opštinska organizacija sportskih ribolovaca ,,Hristifor Perišić Kićo,, , iz Kraljeva, pod ovim imenom registrovana je početkom 1967. godine. Pre toga, još u danima oslobođenja 1945., formirana je Ribarska zadruga ,,Podibar, sve do 1950. godine, kada menja naziv u Sportsko ribolovačko udruženje za srez Žički. U periodu od 1957 do 1967., ribolovci se udružuju u Udruženje sportskih ribolovaca ,,Ribnica,, u Kraljevu, da bi te 1967. sportski ribolovci svom udruženju, konačno, dali naziv koji i danas traje- ,,Hristifor Perišić Kićo,,. Dugo se pouzdano nije znalo ko je bio znameniti Hristifor Perišić Kićo, po kome je ribolovačka organizacija Kraljeva dobila ime. Zvanični podatak, dobijen temeljnim traganjem rukovodstva i članova sadašnje organizacije, jeste da je Hristifor Perišić Kićo bio primeran omladinac - skeledžija na Moravi, a da je kao mladi skojevac poginuo na Sremskom frontu. Drugih podataka o njemu, barem za sada, nema.

“KIĆO” DANAS: CILJEVI, AKTIVNOSTI, USPESI
Već godinama unazad, “Kićo” ostvaruje izva-nredne takmičarske rezultate, što i nije izne-nađenje, s obzirom na brojnost članstva, koja premašuje tri hiljade registrovanih sportskih ribolovaca, a onih drugih, kao i svuda... Ali, o tome nećemo sada. Međutim, pored tih nespornih takmičarskih uspeha, ,,Kićo,, beleži uspehe i druge vrste. I o njima ćemo koju reč više.
,,Kićo,, je, naravno, član Sportskog ribolovnog Saveza Srbije i Saveza sportskih ribolovaca Srbije. Gazduje sa pripadajućim delom dve velike reke, Ibrom i Zapadnom Moravom, ali i sa “domaćim” vodotocima Studenice, Lopatnice, Ribnice i još nekoliko manjih reka. Na svim ovim rekama zaveden je strahopoštujući red u pogledu očuvanja ribljeg fonda i poribljavanja. O tome svakodnevno brinu hrabri ribočuvari. Namerno ističemo reč hrabri , jer samo oni koji se tim poslom bave, znaju na kakve sve probleme i opasnosti nailaze u susretu sa ribokradicama. Na sreću, ribočuvari u tim susretima još nijednom nisu bili poraženi bilo na koji način.
,,Kićovi,, dugoročni ciljevi su brojni, od unapređenja ribolovnih resursa, boljih uslova za bavljenje rekreativnim i sportskim ribolovom, omasovljenjem i edukacijom članstva i podizanjem ekološke svesti građana, do ribolovnog turizma kao segmenta koncepta održivog upravljanja prirodnim resursima i saradnje sa inspekcijskim službama za ribarstvo i ekologiju.
Među glavne i trajne aktivnosti ,,Kićo,, je uvrstio učešće u sistemu takmičenja na republičkom i međunarodnom nivou u svim kategorijama, zatim organizovano čuvanje mresta skobalja kao jedne od najznačajnijih autohtonih ribljih vrsta; potom, ribarske večeri (svakog 5. januara održavaju se na gradskom trgu sa proglašenjem pobednika popularne Lige rekorda, uz uništavanje mreža i drugog alata oduzetog od krivolovaca tokom godine). Tu su i razna organizovanja sportskih ribolovnih takmičenja između klubova i unutar njih, zatim između pionira, pionirki, seniora, seniorki, distrofičara i organizovanje takmičenja mnogim drugim sportskih ribolovaca iz preduzeća i ustanova, i to ne samo iz Kraljeva. Među glavnim aktivnostima su i aktivno učešće u obeležavanju Dana planete Zemlje, Dana voda, Dečje nedelje, Veselog spusta... s tim što se ove manifestacije sprovode u saradnji sa drugim organizacijama u Kraljevu, kao što su Ekološki pokret ,,Ibar,, , Kajak klub ,,Ibar,, i LINGVA.
Tokom svog postojanja ,, Kićovi,, takmičari su imali brojne uspehe, kako u Republičkoj ligi, tako i na međunarodnim ribolovačkim stazama kao članovi državne reprezentacije, a ,,Kićovi,, predstavnici su viđeni ljudi na raznim funkcionerskim dužnostima u Sportskom ribolovačkom Savezu Srbije i savezu sportskih ribolovaca Srbije.
I još nešto, danas u Kraljevu ima petnaestak ribolovačkih klubova. Mnogi od njih na raznim takmičenjima postižu vredne rezultate, i što je još važnije, svi oni organizuju barem jednom ekološku akciju godišnje. I svi oni su ,,iznikli,, iz korena zvanog ,,Kićo,,. I to treba da se zna.

BLAGE KAZNE
Revnosna Ribočuvarska služba "Kića" godišnje zapleni više desetina raznih mreža, bezivoja, samica, strukova i drugog probora namenjenog krivolovu, i protiv počinilaca napiše odgovarajući broj prijava. Ali, zahvaljujući blagom zakonu u oblasti ribokrađe, i često neadekvatnim presudama pojedinih sudija, krivične prijave protiv rečnih lopova nemaju adekvatno dejstvo.

RIBNJAK
Izuzetnim zalaganjem rukovodstva "Kića" , i uz pomoć lokalne samouprave Kraljeva, Opštinska organizacija sportskih ribolovaca već nekoliko godina ima obnovljeni i savim uređeni ribnjak u Žiči, sa jednom od najlepših takmičarskih staza u zemlji.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZAVRŠEN ŠESNAESTI ŽIČKI DUHOVNI SABOR “PREOBRAŽENJE 2007” - piše Verica Nikolić
Žička hrisovulja “liričaru bez odstupnice”

   Dodelom Žičke hrisovulje ovogodišnjem dobitniku pesniku Đorđu Sladoju, u nedelju, 19. avgusta, završen je 16. Žički duhovni sabor “Preobraženje 2007”. U Obrazloženju odluke žirija, u sastavu Dragan Hamović, Goran Petrović, Miloš Milišić, Živorad Nedeljković i Dejan Aleksić, pored ostalog stoji da se “ova nagrada dodeljuje Đorđu Sladoju za liriku u kojoj se međusobno ogledaju tradicijsko i savremeno”.
Na završnoj svečanosti u trpezariji manastira Žiča, u prisustvu brojnih posetilaca, Žičku hrisovulju i i ikonu “Preobraženje Gospodnje”, rad kraljevačkog slikara Slobodana Lukovića, pesniku Đorđu Sladoju uručio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je tom prilikom istakao:
- Želim Vam još mnogo lepih trenutaka i da nas Vaša poezija, kao ovog leta, još mnogo puta obraduje.
Slavodobitnik, pesnik Đorđo Sladoje, prigodnom besedom zahvalio je na velikom priznanju (besedu objavljujemo u celini).
U ime Njegovog preosveštenstva vladike žičkog gospodina Hrizostoma Đorđu Sladoju čatitao je protojerej Ljubinko Kostić:
- Čestitam pesniku Đorđu Sladoju dobijanje i uručenje Žičke hrisovulje, značajne nagrade za njegov bogat stvaralački opus koji je veliki doprinos i prilog baštini srpskog pesništva.
Govoreći na završnoj svečanosti o pesničkom stvaralaštvu dobitnika Žičke hrisovulje, Dragan Hamović, predsednik žirija, izmeću ostalog je rekao:
- Đorđo Sladoje, pored svega što kao liričar dostojno jeste, nije autor koji će biti sklon “da bude kabinetski radnik na teškom poslu ritma i rime”, po onoj staroj Dučićevoj. Drugim rečima, neposrednost i neudešenost pesme Sladoje će pretpostaviti formalnoj čistoti ili bravuri, ne hoteći da bude, ovo su njegove sintagme, “jezički kulak, stilist za pohvalu”.
A književni kritičar Miroslav Egerić o pesništvu dobitnika Žičke hrisovulje pored ostalog je naglasio:
- Đorđo Sladoje je za mene liričar bez odstupnice. Zašto? Zato što Sladoje odista služi verno pesništvu, shvašenom kao rafiniranost i fantazije i emocije i to postiže slikama koje reflektuju prepoznatljive naše pejzaže, a da pri tom nije ono što leksika kaže “realista”.
Stihove Đorđa Sladoje čitao je glumac Nebojša Dugalić, a u muzičkom delu programa nastupio je hor “Sveti Arhiđakon Stefan” kojim diriguje Dunja Marinković.
Inače, ovogodišnji 16. žički duhovni sabor “Preobraženje 2007” trajao je četiri dana, od 16. do 19. avgusta. Počeo je u četvrtak, 16. avgusta, kada je u Narodnom muzeju akademik Gojko Subotić otvorio izložbu srpske umetnosti 13. veka pod nazivom “Doba svetlosti”, a u muzičkom delu programa pod dirigentskom palicom Divne Ljubojević nastupio Hor i Studio za duhovnu muziku “Melodi” koji je izveo srpsko, rusko, bugarsko i vizantijsko pravoslavno pojanje.
U petak, 17. avgusta, u Kraljevačkom pozorištu održano je književno veče posvećenu dobitniku Žičke hrisovulje Đorđu Sladoju koji je tom prilikom govorio svoje izabrane stihove, dok su o njegovom stvaralaštvu kazivali književni kritičari Mihajlo Pantić i Ranko Popović.
U subotu, 18. avgusta, pre podne je u Narodnoj biblioteci u Kraljevu odpžan književno-naučni skup o poeziji Đorđa Sladoja o kojoj je govorilo devetoro književnih kritičara, a njihovi radovi biće objavljeni u 12. “Poveljinoj” ediciji - zborniku “Preobraženje”. Istog dana u večernjim satima u Narodnom muzeju održano je tradicionalno književno veče pod nazivom “Preobraženje - pesnici” u okviru kojeg su se svojim stihovima predstavili posetiocima desetak eminentnih pesnika iz Srbije.
Šesnaesti žički duhovni sabor “Preobraženje 2007” organizovali su Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani”, Narodni muzej i Književni klub “Kraljevo”.



BESEDA ĐORĐA SLADOJA NA SVEČANOSTI POVODOM URUČENJA “ŽIČKE HRISOVULJE”
Žičko slovce

   Nema među hercegovačkim Srbima, čak ni među pesnicima, ni jednog koji je držao do sebe i do koga je držao narod, a da mu je palo na pamet da, pored žive Srbije, po čukama podiže prestonice. A moglo bi se i tamo još pronaći i carskih omeđina i vlastelinskih pustolina. I pretendenata na presto, razumije se.
Oduvijek se otuda u Srbiju gledalo kao u spasiteljku, a preko njenog ramena još dalje - tamo gdje sunce nikad ne zalazi. Tako je bilo i tako biva, bez obzira na granice kojima je opasana Toskana srpskog jezika, kako ju je jednom Vasko Popa nazvao. Nema u tome ničeg neobičnog, jer je Hercegovina Očevina Svetog Save, žički metoh, tako reći, isturena porta na more naslonjena. Zato su se i njeni ubogi pečalbari, kad god je zatrebalo - a trebalo je često - vraćali iz bijelog svijeta da se dobrovoljno pridruže srpskoj vojsci. Ali , nisu to činili da bi branili škrape i vrtače, nego da po višem nalogu kosovski zavjet ispune. A zasluge poezije i pjesnika za očuvanje tog zavjeta - neporecive su.
I danas, kad onamo, u grozničavoj potrazi za dubljim i čvršćim duhovnim osloncem, sastvljaju rodoslove, ne odustaju dok ne uhvate neku vezu, barem zaperak sa lozom Nemanjića. Bez toga ne vrijedi kazivati ni ko si ni odakle si.
Znam da je ta ljubav ponekad bila teretna za maticu, da je ovdje poneka koza od nje stradala, ali bez te bi se ljubavi onamo u onim vrletima teško preživjelo. Stoga sudite blaže kad nam mjerite mane - gdje smo i kako smo živjeli, mogli smo i gori biti i za to pribaviti stotinu opravdanja, od kojih je ono u stihu možda najuvjerljivije.
Prve stihove koje pamtim jesu oni iz uspavanke - "Pođoh spati boga zvati", a već sledeći (takođe uspavanka) - "Cucu cucu na konju / Vuc ti majku zakolju"… Pa zaspi, majčin sine.
A prije i poslije uspavanke, budnim su me držali"ganjivi zvuci" deseterca. A deseterac je "kalup naše osećajnosti", naš zvučni trag u vremenu i zborno mjesto Kneževog nebeskog tabora.
Potom su uslijedile "godine učenja" i šegrtovanja kod naših i svjetskih majstora stiha, e da bi se nekako domogao onog "izvesnog načina", sopstvene nijanse i vlastitoga tona. A sve u nadi da ovo nije najnesmislenije što nas je moglo zapasti, kako nam se u trenucima sumnji i klonuća često učini. Ako nas pod skute prima "majka svih crkava", ako nas ovdje krunišu kao "nepriznate gospodare svijeta", možda je to znak da je bavljenje poezijom jedan od onih poslova kojih čovjek ne mora da se stidi. A biće da se ni Sveta Bogorodica Trojeručica nije bez neke potrudila oko odsječene ruke Jovana Damaskina. To je prva i najveća pjesnička nagrada - za neugaslu vjeru u vaskrsnu i preobraženjsku moć rječi.
Žiča je sprska priča, kaže sveti Nikolaj Žički. Ko u tu priču udjene svoje slovce, smije reći da se iskupio i pjesničku sudbinu ispunio. Kad bih morao da u najkraćem odgovorim na pitanje zbog čega još uvijek pišem, možda bi najtačniji odgovor bio - iz straha da se u meni ne prekine (a na tanjem kraju se uvek kida) ta svijetla nit srpske priče, da se ne ugasi žički žižak koji, evo osam vijekova, jednako zari i u srcu i u domu siromaha.
Nadam se da je zraka te nezalazne svjetlosti oprljila i poneki moj stih. Koji pišu znaju da ima trenutaka kad vam se čini da je sudbina svijeta na vas spala, da sve visi o koncu stiha. U takvim stanjima taj končić ima snagu brodskog užeta, jer ga na drugom, nevidljivom kraju drži sam Tvorac. A ko bi drugi.
Kao što je Žiča božji dom na zemlji - u ovoj širokoj dolini kraj glavnog puta - da se iz svih daljina vidi - tako bi i pjesma trebalo da bude eho one Riječi koja bi na početku. I bi u Boga.
Ali, malo je njih koji taj eho čuju, još manje onih kojima je dato da ga u stih prizovu.
A ovaj koji je u život i u literaturu banuo iz Klinje kod Uloga već je prevazišao sva očekivanja.
Hvala Vam na Žičkoj hrisovulji - trudiću se da je zaslužim.



ZAVRŠENE RAŠKE DUHOVNE SVEČANOSTI
Prvorazredna umetnost u provinciji

   • U toku proteklih desetak dana na manifestaciji nastupila najznačajnija imena srpske kulture i umetnosti • Dodeljena nagrada "Stefan Prvovenčani" za veliki doprinos našoj kulturi

   Otvaranjem izložbe fotografija u spomen na Milorada Miloševića Brevinca, promocijom knjige "Beli Kopaonik" i prezentacijom dokumentarno-igranog filma "Brevinac" večeras se završavaju 14. raške duhovne svečanosti, jedna od najznačajnijih manifestacija u zemlji, koja uspešno čuva kulturu i tradiciju raškog kraja i cele Srbije.
Umetnički direktor ove značajne, tradicionalne kulturne smotre Tiodor Rosić ističe da su Raške duhovne svečanosti pokazale da se i mimo Beograda i drugih većih kulturnih centara i u manjim sredinama mogu ponuditi prave duhovne i kulturne vrednosti.
- Raške duhovne svečanosti okupljaju najznačajnija imena različitih stilsko-jezičkih i umetničkih opredeljanja, ne samo iz Srbije već i iz drugih zemalja. Za ovih 14 godina Raške duhovne svečanosti pokazale su da su jedna od najboljih kulturnih manifestacija u zemlji. Manifestacija koja ne povlađuje glamuru, kiču, neukusu...već građanima Raške oblasti i Srbije nudi prvorazrednu umetnost, rekao je za "Ibarske novosti" umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti, književnik Tiodor Rosić, naglaša-vajući da je reč o manifestaciji, koja je svetkovina ne samo kulture već i dobre volje i ljubavi prema umetnosti i prema ljudima.
On ističe da je značaj ove tradicionalne manifestacije, koja okuplja veliki broj ljubitelja kulturnih dešavanja, utoliko veći jer se ona održava u u kraju gde je rođena srpska državnost i gde je nastala prva srpska država, po kojoj i sam grad nosi ime.
Ovih desetak dana, uglavnom na pozornici Doma kulture u Raški smenjivala su se najznačajnija imena srpke kulture i umetnosti.
Prve večeri pesme najznačajnijih srpskih kompzitora izvodio je hor Kir Stefan Srbin, a potom su u pesničkom poselu svoje stihove govorili Ranko Risojević, Radmila Lazić, Gordana Boranija Šević i Slobodan Pavićević.
Najviše pažnje privuklo je otvaranje izložbe slika nastalih u julu na 6. sazivu "Akademije Jelena Anžujska", koja je sastavni deo ove manifestacije. Naime, desetak slikara iz Rumunije, Bugarske, Španije, Italije, Francuske, Japana, Bugarske i Srbije stvaralo je u porti manastira Gradac.
- Večna svetlost raškog freskopisa, hramova, predela i puteva kojima su išli veliki srpski duhovnici, pisci, slikari, pevači i neimari večno je stvaralačko nadahnuće. Iz sveta i iz zemlje, kao oko kakvog stožera, okupili su se slikari različitih stvaralačkih opredeljenja. Bogatstvo tema, raznolikosti slikarskih poetika, stvaralačka otvorenost prema pravim vrednostima odlika je i ovogodišnje likovne kolonije "Akademija Jelena Anžujska" čiji je predsednik vrsni umetnik Milorad Bata Mihailović", ističe Tiodor Rosić.
Stare srpske i druge etno pesme balkanskih zemalja izvodila je grupa "Rusalke",a koncert je održalo i kulturno-umetničko društvo "Ras" iz Novog Pazara.
Na tribini besedništva govorio je njegovo preosveštenstvo episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije, a na tribina srbistike bilo je reči i o delu Grozdane Olujić "Jastuk koji je pamtio snove". Potom se raščanskoj publici predstavila i beogradska grupa Ortodoks kelts.
Organizovana promocija kratkometražnog filma i knjige Vidana Papića "Brod budala" - "Brodolom". Publika iz Raške i okolnih gradova imala je priliku da uživa i u operskom gala koncertu na kom su nastupili Danijela Jovanović, Željka Zdjelar i Oliver Njego u klavirskoj pratnji Nikole Rackova.
U okviru Raških duhovnih svečanosti otkrivena je i spomen bista Milorada Miloševića Brevinca na Kopaoniku, kome je u nejvećem delu i posvećena ovogodišnja manifestacija.
Na dan Preobraženja uručeno je priznanje "Stefan Prvovenčani", koje se već tradicionalno dodeljuje na ovoj manifestaciji ljudima koji su ostavili značajan trag u srpskoj kulturi. Ovogodišnji dobitnik ovog visokog priznanja je književnik Danko Popović.
Reč je, kako kaže umetnički direktor ove manifestacije Tiodor Rosić, o najautentičnijem piscu Srbije i srbijanskog seljaka.
- Njegova "Knjiga o Milutinu" je književna paradigma srpskog stradanja i uništavanja svega što je autentično i nacionalno, ocenio je Rosić.
Ovo prestižno priznanje proteklih godina dodeljeno je i profesoru Mihailu Đuriću, slikaru Miloradu Bati Mihailoviću, režiseru Emiru Kusturici, kompozitoru Svetislavu Božiću, kao i književnicima Savi Rakočeviću i Tiodoru Rosiću.
Organizatori ove prestižne kulturne manifestacije su Opština Raška, Centar za kulturu "Gradac" i Turističko sportska organizacija. Finansijska sredstva obezbedila je raščanska lokalna samouprava, a novac Ministarstva za kulturu Srbije za ovu smotru kulture već dve godine izostaje.
Zoran Maksimović

Titula pod otvorenim nebom