Svaki pedalj Kosmeta je Srbija!
Saznati punu istinu o nestalim i kidnapovanim
Evropska unija je budućnost i razvojna perspektiva Srbije
I Milan Beko u igri
Uključenje ,,Gruže” - ako bude neophodno!?
Anonimni glas doneo nadu
Asfalt zaustavlja mlade
U Vrbi više od 20 ,,divljih” deponija
Ljudi od kvote
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal, košarka

POVODI: POČETAK PREGOVORA O KONAČNOM STATUSU KOSMETA U BEČU
Svaki pedalj Kosmeta je Srbija!

   • Srbi prognani sa Kosmeta očekuju da bečki pregovori potvrde celovitost Srbije i da od nezavinsosti Kosova i Metohije nema ništa. Oni kažu da bečki pregovori ne treba da se oročavaju i da neće tako važan problem za međunarodnu zajednicu moći da se reši u decembru, kako međunarodni pokrovitelji šiptarskog separatizma najavljuju i priželjkuju

   Početak pregovora o konačnom statusu Kosmeta, koji je juče počeo u Beču, prognani koji su u Kraljevu našli privremeno utiočište već punih osam godina, prate više i pažljivije nego ijedan raniji, očekujući da će ishod biti pozitivan za Srbiju i da će međanarodna zajednica konačno uvideti da ne može da se olako krše ugovori i kodeksi koje je ista ta zajednica utvrdila od osnivanja organizacije Ujedinjenih nacija. Mada ne postoji precizan podatak o broju prognanih sa Kosmeta (spekuliše se o 300.000 nelabanaca koji su izbegli u središnji deo Srbije), niti o broju onih koji su se privremeno zbrinuli u Kraljevu (prema nepouzdanim podacima između 15 i 25.000), ,,privremeni Kraljevčani” očekuju da će se po završetku bečkih pregovora, već iduće godine, stvoriti najvažniji uslovi za povratak. Takođe ocenjuju da je sastav osmočlane delegacije državnog pregovaračkog tima Srbije, koji je od juče u Beču, bolji od svih prethodnih.
- Nama mnogo znači i jedinstvo iskazano u Narodnoj skupštini Srbije kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a pogotovo što su premijer Koštunica i predsednik Tadić saglasni da je Kosmet bio, jeste i da će uvek biti sastavni deo Srbije - kaže prognanik iz Vučitrna Miloš Todorović, član Odbora Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, konstatujući da je važno što je iz samog državnog vrha iniciran stav da bez kosmetskog identiteta Srba nema ni Srbije.
- Kosmet je bio i biće kolevka srpstva i srpskog identiteta - ističe Todorović i podseća da Srbi duguju veliku zahvalnost Rusima i ruskom principijelnom stavu u svim dosadašnjim naporima da se održi celovitost Srbije, a naročito principijelnost od samog početka u vezi sa Ahtisarijevim planom o Kosmetu.
- Od pregovora u Beču očekujem takođe da se najpre reši status Kosmeta, pa tek kasnije da se razgovara o standardima - kaže Todorović.
Ideju pojedinih stranih diplomata o mogućoj podeli Kosmeta Todorović odbacuje kao nerazumnu i nemoguću. Istog je mišljenja i Dragan Jovanović, izbeglica iz Kosovske Mitrovice.
- Mi Srbi sa Kosmeta o tome i ne razmišljamo - kategoričan je Jovanović. - Srbi i Srbija bi bili hendikepirani ako bi se odrekli ijednog pedlja Kosova i Metohije! Jedino rešenje je autonomija, i to uz poštovanje principa učešća i podele vlasti prema broju stanovnika. Posle pregovora u Beču, od kojih očekujemo da potvrde celovitost Srbije, treba razgovarati o standardima u okviru kojih valja obezbediti održiv povratak prognanih Srba na svoja ognjišta, a pre svega održiv povratak u gradove, čime bi se nabolje osigurala decentralizacija, o čemu se najviše govori, uz poštovanje principa o multietničnosti i osiguralo punopravno učešće Srba i nealbanaca u institucijama Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Naši sagovornici podsećaju da je međunarodna zajednica uspela 1999. godine da za svega tri dana vrati nekoliko stotina hiljada Šiptara koji su samoinicijativno napustili Kosmet bežeći od NATO agresije, dok je za ovih osam godina, uprkos preuzetoj obavezi iz rezolucije 1244, u južnu srpsku pokrajinu vraćeno tek oko 2.500 nealbanaca od oko 300.000 koliko je prinudno proterano u unutrašnjost Srbije i živi i dalje getoizirano u kolektivnim centrima.
Oba naša sagovornika jedinstveni su u oceni da bečki pregovori ne treba da se oročavaju i da neće tako važan problem za međunarodnu zajednicu moći da se reši u decembru, kako međunarodni pokrovitelji šiptarskog separatizma najavljuju i priželjkuju.
- Jednostrano priznanje nama građanima Kosmeta ne znači ništa. Prema Srbiji to je akt neprijateljstva, kršenje međunarodnih zakona, nepriznavanje celovitosti teritorijalnog integriteta Srbije. Mi bi, kao država, trebalo da odgovorimo kao i svaka pravno uređena i demokratska država. Mada, do toga, ubeđeni smo, i neće doći... - kažu sagovornici ,,Ibarskih novosti”.

CRVENI KRST KRALJEVO I SRPSKI SAVET VELIKE BRITANIJE - piše Ivan Rajović
Ideja dobročinstva se širi svetom

   Sekretar Srpskog saveta Velike Britanije, gospodin Džordž Tokos, i sekretar Crvenog krsta Kraljevo, gospođa Mirjana Liašnin-Gostiljac, prošlog vikenda imali su zvaničan susret u cilju dogovora o daljoj saradnji ove dve humanitarne organizacije.
   Srpski savet Velike Britanije osnovan je pre tri godine sa ciljem da među Srbima u Velikoj Britaniji širi ideju o potrebi da se pomogne Srbiji, kao i da se uspostave čvršće veze sa maticom. Saradnja sa Crvenim krstom Kraljevo započela je pre godinu dana, kada su Maja i Andi Džordan organizovali podelu pomoći za hendikepiranu decu i decu u kolektivnim centrima u Mataruškoj Banji. Porodica Džordan je mališanima izmamila osmehe i brojnim mađioničarskim veštinama.
   - Upravni odbor Srpskog saveta Velike Britanije je veoma zadovoljan saradnjom sa kraljevačkim Crvenim krstom. Posebno smo srećni što smo za partnera našli veoma poslovnu organizaciju, koja svoj rad bazira na principima koji su opšteprihvaćeni i u našem savetu. Zato želimo da saradnju u narednom periodu i proširimo - reči su gospodina Džordža Tokosa.
   - U Velikoj Britaniji ima oko 70.000 Srba. Sama ova činjenica ukazuje na velike mogućnosti nastavka i razvijanja saradnje naših organizacija - ističe i sekretar Crvenog krsta Kraljevo Mirjana Lišanin-Gostiljac.
   Ona je iskoristila ovaj susret da gospodina Tokosa detaljno upozna sa radom Crvenog krsta u celini, položajem socijalno ugroženih i hendikepiranih lica, dobrovoljnim davalaštvom krvi, radom sa mladim članovima. Posebno je istakla doprinos najvećih lokalnih i međunarodnih donatora Crvenom krstu Kraljevo, koji je, zahvaljujući tim dobročinstvima, u mogućnosti da ublaži socijalne tenzije i pomogne velikom broju onih kojima je pomoć potebna.
   Posle ovog zvaničnog susreta, Crveni krst Kraljevo je već počeo da radi na realizaciji dogovorenih aktivnosti, kako bi Srbi u Velikoj Britaniji što pre dobili potrebne informacije o mogućim vidovima pomoći našem narodu. A gospodin Tokos će sa svojim saradnicima da stvori potrebne uslove da što pre stigne pomoć za najugroženije stanovništvo.
   Crveni krst Kraljevo je, realizujući svoju misiju, još jednom dokazao da humanost ne zna za granice, kao i da se ideja dobročinstva neumitno širi celim svetom.

MEĐUNARODNI DAN NESTALIH - piše Slobodan Rajić
Saznati punu istinu o nestalim i kidnapovanim

  Miting, na kome se još jednom upozorilo da se i posle osam godina od progona nealbanskog življa (prema procenama više od 300.000), ne zna sudbina 1.303 nestala i kidnapovana lica, većinom Srba, održan je juče, tačno u podne, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. Povodom Međunarodnog dana nestalih, miting je organizovalo Udruženje nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, kancelarija u Kraljevu. Pred oko hiljadu mahom raseljenih sa Kosmeta, ali i Kraljevčana, pročitana je zajednička poruka Koordinacije srpskih udruženja nestalih sa prostora bivše Jugoslavije, u kojoj se podseća da je još nepoznata sudbina i više hiljada Srba još od ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U Srbiji je Dan nestalih, osim u Kraljevu, obeležen i skupovima u Beogradu i Gračanici.
   Prema podacima Međunarodnog Crvenog krsta, 17.882 osobe vode se kao nestale na prostorima bivše Jugoslavije. Prema tim podacima (saopšteni u sredu, a prema podacima od jula ove godine), u Bosni i Hercegovini 13.449 lica vode se kao nestalo, u Hrvatskoj 2.386, a na Kosovu i Metohiji 2.047 lica. U te brojke uračunati su nestali svih nacionalnosti.

SVEĆE ZA ŽIVE
   Posle mitinga, nekoliko stotina građana, po pravoslavnom običaju, zapalilo je sveće u crkvi Svete trojice. Zanimljivo je da je dilemu organizatora mitinga da li sveće treba paliti ,,za žive” ili ,,za mrtve”, pošto je sudbina nestalih i kidnapovanih još nepoznata, razrešio sveštenik crkve Svete trojice. Sveće su zapaljene za žive.

DUŠAN JANJIĆ, O PREGOVORIMA O KOSMETU:
Maksimum - međunarodna konferencija

   - Ono što je maksimum i što se može očekivati od trenutnog pregovaračkog procesa to je neka konferencija koja takođe neće biti direktan razgovor, iako će svi sedeti u istoj sali. Sadržinski, pak, mislim da je maksimum da se proces drži u pregovorima, da se ne sklizne na ulice, pre svega u Prištini u nasilje, i da ne izazove krizu vlasti u Beogradu. Zatim da ne dođe do vakuuma i da ipak dođe do relativno brzog dogovora da EU preuzme mesto Unmika, kao i da se ne zatvore opcije ni nezavisnosti ni reintegracije Kosmeta u Srbiju. Ja zaista ne isključujem dogovor iz dva koraka, čak dve moguće rezolucije. Jedna koja kaže da Unmik treba da završi posao do 1. januara ili 1. marta 2008. a EU da se spremi da deluje u okviru dosadašnjeg mandata dok se u međuvremenu ne postigne dogovor. Šta trenutno motiviše Moskvu da ne kaže cenu koju zahteva? Oni su još u domenu procene šta im uopšte ova priča sa Kosovom i Srbijom znači i kažu da im je sada Kosovo važno. Međutim, da li je Srbija dovoljno jaka da zajedno sa Rusijom napravi mnogo veći prodor na Balkanu i Evropi?

UDRUŽENJE NESTALIH I KIDNAPOVANIH SA KOSMETA
Seminar o bolestima zavisnosti

   U organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta i Metohije, kancelarije u Kraljevu, a pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, u sredu i juče u Domu društvenih organizacija održan je seminar za edukaciju dece uzrasta od devet do petnaest godina o štetnosti droge, pušenja, alkoholizma i prostitucije. Izvođači seminara, pedagog Vesna Bogićević i psiholozi Dušica Obradović i Sandra Janković, učesnicima su pomogli, kroz niz edukativnih metoda, da se bolje i preciznije opredele za buduća zanimanja.
- Na ovaj način pokušavamo da samohranim majkama pomognemo da bolje na pravi put izvedu svoju decu, budući da su u periodu života kada su izložena brojnim poročnim iskušenjima i negativnim izazovima - kaže Dragan Jovanović, stručni saradnik Udruženja kidnapovanih i nestalih.
Na dvodnevnom seminaru učestvovalo je trideset petoro dece iz svih krajeva Kosova i Metohije, koja silom prilika najveći deo detinjstva provode u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Trsteniku i Vrnjačkoj Banji.
Osim o bolestima zavisnosti i edukaciji o profesionalnoj orijentaciji, učesnici seminara su kroz formu crteža aktuelizovali problem nestalih na Kosmetu kroz poruku ,,Gde je moj tata, želimo da saznamo njihovu sudbinu”. Za njih je organizovan obilazak manastira Žiče, juče su prisustvovali mitingu na Trgu srpskih ratnika povodom Međunarodnog dana nestalih, a u vreme trajanja seminara smeštaj im je bio obezbeđen u internatu Šumarske škole.

ODRŽANA KONFERENCIJA O ZLOČINIMA NAD SRBIMA U GORAŽDU
Napadači ni do dan-danas nisu kažnjeni

   U ponedeljak je u Novom Pazaru organizovana konferencija o zločinima nad Srbima u Goraždu i Gornjem Podrinju od 1992. do 1995. godine.
U ponedeljak se navršilo tačno 15 godina od kada je, prilikom izvlačenja iz Goražda, napadnuta iz zasede u mestu Kukavice kod Rogatice kolona Srba - dece, žena i nemoćnih staraca. Iako su im garantovali slobodan prolaz, nejač srpska je napadnuta i tom prilikom 25 ih je ubijeno, a više od 90 ranjeno. Napadači ni do dan-danas nisu kažnjeni.
Na ovoj konferenciji je premijerno prikazan dokumentarni film ,,Na Drini grobnica", u kome se vidi napad na tu kolonu.
To su potresni snimci i svedočenja učesnika konferencije.
Tog dana u 10 časova na mestu zločina u selu Kukavice na spomen obeležje položeno je cveće i održan pomen ubijenim srpskim civilima iz Goražda, a u crkvi Svetog Đorđa u Novom Goraždu služen je parastos svim stradalim Srbima Gornjeg Podrinja, između 1992. i 1995. godine. A njih je, na osnovu ,,Knjige mrtvih Srba", stradalo u Višegradu, Goraždu, Rudom, Foči i Čajniču ukupno 1.544.
Konferenciji je prisustvovao humanista iz Mrsaća kod Kraljeva Milić Rašović Miša, koji je za vreme i posle rata pomagao svima onima kojima je pomoć bila neophodna u više od 130 humanitarnih akcija.
Konferenciju su organizovali Savez logoraša Republike Srpske, Regionalno udruženje logoraša Višegrad u saradnji sa opštinama Novo Goražde, Višegrad, Rudo i Čajniče.

IVAN JOVANOVIĆ (DS), NAJMLAĐI NARODNI POSLANIK IZ KRALJEVA I JEDAN OD NAJMLAĐIH POSLANIKA U SKUPŠTINI SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Evropska unija je budućnost i razvojna perspektiva Srbije

   Kada jedan mlad čovek, poput Ivana Jovanovića iz Demokratske stranke, za deset godina političkog angažovanja postane najmlađi od sedam narodnih poslanika iz opštine Kraljevo i jedan od najmlađih među 250 poslanika u Skupštini Srbije, dokaz je to jedne uspešne političke karijere. Ivan Jovanović je rođen 11. aprila 1977. godine u Kraljevu, gde i danas živi. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a na Univerzitetu u Kragujevcu stekao fakultetsko obrazovanje i zvanje inženjera informatike. Radio je u dve velike privatne firme u Srbiji i zatim i sam bio privatni preduzetnik, do izbora za poslanika. Član je Demokratske stranke od 1998. godine, kada je najpre bio poverenik, a zatim i potpredsednik Demokratske omladine i koordinator omladine Saveza za promene i DOS-a. Biran je za predsednika Kluba DO u Kraljevu i tri puta za člana Glavnog odbora DS-a ispred DO. U dva maha biran je za zamenika predsednika DO Srbije. Prošle godine, kada je raspušten Opštinski odbor DS Kraljevo, imenovan je za poverenika DS, a po izboru novog OO DS Kraljevo za predsednika njegovog Izvršnog odbora. Za narodnog poslanika izabran na izborima održanim 21. januara ove godine. U političkim nastupima Ivan se po mnogo čemu razlikuje od svojih starijih kolega, pre svega neposrednošću, mladalačkim optimizmom i odlučnošću. Zbog mladosti sagovornika, ovaj razgovor smo vodili bez persiranja

• Kako si kao mlad čovek doživeo izbor za narodnog poslanika i kakva su ti bila prva iskustva u radu Skupštine Srbije?
Zaista mi je bila velika čast što sam 2003. bio kandidat, a na poslednjim parlamentarnim izborima 21. januara i izabran za poslanika. Moj prvi susret sa ljudima u Skupštini i celim tim ambijentom za mene je bio impresivan, pogotovo što smo prvu sednicu imali u bivšoj Saveznoj skupštini, sada Domu Narodne skupštine Srbije, koja je jedno impozantno zdanje. Deset godina se intenzivno bavim politikom, i to sam doživeo kao veliko priznanje za protekli, ali i obavezu za svoj budući rad.
Međutim, ta početna impresija, nažalost, nije dugo trajala!? Upoznao sam mnogo poslanika i ljudi koji rade u Skupštini. U svim poslaničkim klubovima ima sjajnih ljudi, koji na pravi način obavljaju svoj posao, i velika je šteta što u javnosti postoji negativno mišljenje o svim poslanicima, jer nisu svi ljudi isti, bilo da rade u Skupštini, nekoj drugoj instituciji ili firmi. Ima nas različitih, i onih koji odgovorno obavljaju svoj posao, ali i onih drugih koji ga ne rade kako treba i predstavljaju smetnju i za one koji hoće nešto korisno da urade. Ono što mi je već na početku rada u Skupštini zasmetalo jeste što ne postoji kod svih poslanika poštovanje prema kolegama, ali i prema građanima Srbije koji su ih birali. Građani Srbije odvajaju novac za plate poslanika i da parlament efikasno donosi zakone, a ne da služi za svađe i napadanje političkih protivnika, na bilo koji način.
• Šta bi u tom smislu trebalo da se promeni u radu Skupštine Srbije?
U Skupštini je formirana radna grupa za izmenu Poslovnika o radu Skupštine, koju predvodi Boško Ristić. Nadam se da će Poslovnik uskoro biti izmenjen. U predlogu novog Poslovnika predviđen je niz novina koje će pre svega omogućiti efikasniji rad i sprečiti nepristojno ponašanje i omalovažavanje i Narodne skupštine i države Srbije. Poslanici će moći da govore samo o temi koja je na dnevnom redu, bez zloupotrebe govornice i uvreda kolega, diskusije će biti skraćene, a o povredama Poslovnika (čuveno ,,po Poslovniku”) biće moguće da se govori samo jednom, kada je učinjena povreda i da se o tome glasa, a ne da se na to potroši čitav dan!? Bitne izmene su i što će se rad Skupštine više preneti u rad skupštinskih tela (odbora) i što će biti onemogućeno pozivanje na imunitet ako poslanici svojim istupima učine prekršajno ili krivično delo, što znači da će za govornicom morati da se ponašaju civilizovano.
• U kojim skupštinskim radnim telima si ti angažovan?
DS me je predložila i izabran sam u odbore za dijasporu i za predstavke i žalbe. Izabran sam i za šefa naše delegacije u Interparlamentarnoj skupštini centralno-evropske inicijative i smatram da je to veliko priznanje za mene kao mladog poslanika. Zbog toga ću se zaista truditi da u toj Skupštini, u susretima sa predstavnicima drugih evropskih parlamenata, što više učinim da naša zemlja dođe u što bolju poziciju, a kroz rad u odborima da imamo što bolje zakone koji će našim građanima omogućiti bolji i lakši život.
• Da li si već prisustvovao nekom međunarodnom skupu u Evropi i kakvi su utisci?
Kao šef naše pomenute delegacije nisam, jer će prva sednica Interparlamentarne skupštine biti na jesen i za nju se pripremamo. Međutim, prisustvovao sam zasedanju Letnjeg univerziteta Saveta Evrope, koje je održano u julu u Strazburu, i zaista sam pun divnih utisaka. Srbija je, kao što znate, predsedavajući Saveta Evrope (SA) ove godine. To je nešto što se događa jednom u 25 godina i ne verujem da ću imati priliku da bilo kada budem u SA, a da smo mi predsedavajući tog tela. Zaista imamo sjajne predsetavnike u SA i imali smo vrlo kvalitetne sastanke sa brojnim delegacijama iz drugih zemalja. Skupštinu je otvorio Boris Tadić, a zatvorio Oliver Dulić. Boris Tadić je pokazao svim delegacijama sa kakvim kapacitetom raspolaže demokratska Srbija, pokazao je visok nivo političke i državničke svesti. Ceo plenum mu je aplaudirao kada je završio sa odgovorima na pitanja koja su postavljali članovi drugih delegacija.
• Više puta si izjavio da je nastavak saradnje sa Evropskom unijom (EU) najvažniji zadatak Srbije?
To je jedno od suštinskih pitanja i najvažnija tačka u Programu Demokratske stranke. Srbija mora da se priključi EU, to je njena budućnost i razvojna perspektiva, pozicija od koje ne smemo da odustanemo, i zbog nas, i zbog naše dece!? U narednom periodu moraju da se usvoje novi zakonski projekti, poput Zakona o putnim ispravama, koji bi nam omogućio vizne olakšice i dolazak na Belu Šengensku listu, a koji bi, opet, omogućili našim građanima da malo više putuju po Evropi (EU) i lično vide koliko se tamo pristojnije živi. Dakle, evropska perspektiva postoji i potrebno je učiniti samo malo više napora da se što pre ispune neophodni uslovi. DS čini sve u tom pravcu i potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić sjajno obavlja taj posao, kao i Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU, u tehničkom delu tog posla. Očekuje se da Srbija u septembru parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i onda sledi njegova ratifikacija u svim državama EU. Očekujem da početkom iduće godine potpišemo taj Sporazum i, čim popunimo silne administrativne upitnike, podnesemo kandidatuturu za članstvo u EU. Možemo mi to, jer je Slovenija to uradila odmah posle potpisivanja Sporazuma zato što je imala sve spremno. Smatram da i mi imamo kapacitete da to uradimo, naša administracija koja se time bavi je dobra i može to da pripremi, i ja se nadam da mi već sledeće godine možemo da budemo kandidati za prijem u EU.
• Da se vratimo budućem radu Skupštine Srbije. Posle letnje pauze, šta Skupštinu očekuje na prvim jesenjim zasedanjima?
Očekuje nas veliki broj zakonskih akata koje treba razmotriti i usvojiti. Svi zakonski predlozi koji su do nove Skupštine bili u proceduri, kao što se zna, povučeni su i vrše se njihove korekcije. Sada će ti dorađeni predlozi i novi, koji su pripremljeni, ući u skupštinsku proceduru. Pored novog Poslovnika, početkom jesenjeg zasedanja razmotrićemo Zakon o putnim ispravama, izmene i dopune Zakona o nasilju na sportskim terenima, Zakon o ratifikaciji sporazuma CEFTA, koji nismo samo Makedonija i mi ratifikovali, potom zakone koji se odnose na teritorijalnu organizaciju i lokalnu samupravu itd.
• Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije definisaće se i kriterijumi za dobijanje statusa grada. Po tvom mišljenju, da li Kraljevo ispunjava uslove da dobije status grada i koje bi mu to prednosti donelo?
Očekujem da predlog tog Zakona ubrzo uđe u proceduru i da po svim kriterijumima Kraljevo dobije status grada. Sasvim sam siguran da će se to desiti, jer Kraljevo to zaslužuje i kao teritorijalno najveća opština u Republici Srbiji, po broju stanovnika, po privrednom potencijalu, geografskom položaju, kao veliki saobraćajni i regionalni centar itd. Naravno, to bi moglo da nam donese brojne prednosti koje status grada daje, a pre svega u ekonomskom smislu, u lakšem pristupu finansijskim fondovima, domaćim i inostranim. Podrazumeva se da bi Kraljevo obavezno ostalo i centar okruga ili regiona, odnosno druge šire administrativne jedinice koja bi zakonom bila definisana.
• Predstoji i donošenje novih zakona o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi. Kakve se tu promene očekuju i za koji se izborni sistem u lokalu DS zalaže?
Postojeći Zakon o lokalnim izborima je dosta nefunkcionalan i imamo mnogo opština u kojima se javljaju krize i blokade rada zbog različitog izbornog sistema i zatim i nesaradnje predsednika opštine i lokalnog parlamenta. Tu trpe najviše građani koji su, za razliku od Republike i okruga, neposredno upućeni na lokalnu samoupravu, i vrlo je važno da ona najbolje funkcioniše. Zato se DS zalaže da se novi lokalni izbori održe što pre. Ali, to će se učiniti u svakom slučaju u dogovoru sa našim koalicionim partnerima i ostalim parlamentarnim strankama. DS odgovara bilo koji izborni sistem - i proporcionalni, i većinski, i kombinovani. Ipak, smatramo da građanima treba omogućiti da imaju ,,svog odbornika”, po imenu i prezimenu, odnosno da svaka izborna jedinica ima odbornika koji će odgovarati građanima koji su ga birali. To smo predložili kao bolje rešenje: da se odbornici biraju neposredno, većinskim sistemom, a da onda predsednik opštine i opštinsko veće budu birani posredno, voljom većine odbornika u skupštini opštine. Naravno, u skladu sa Ustavom, gradonačelnici bi se i dalje birali neposredno, primenom većinskog sistema.
Što se tiče ingerencija opština, predviđeno je da se one prošire i povećaju, pre svega zbog decentralizacije vlasti, zbog smanjenja razlika u regionalnom i ekonomskom razvoju u Srbiji i primene standarda EU. Pogotovo što na jednoj strani imamo opštine koje su nam sve zaostalije i iz kojih stanovništvo stalno odlazi, a na drugoj strani opštine koje su sve veće i razvijenije, što nam donosi probleme. Država mora da omogući decentralizaciju i drugim merama, da opštine sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi dobiju još neke funkcije koje sada obavlja država. Pre svega nove vidove finansiranja kroz ubiranje novih poreza, zatim kroz povratak u vlasništvo opštinske imovine, vraćanje ingerencija iz oblasti nekih republičkih javnih preduzeća, u vodoprivredi, zdravstvu, održavanju javnog reda i mira, prosveti i drugim oblastima društvenog života.
• Kako ocenjuješ dosadašnju saradnju opštine Kraljevo i Republike i da li ona može da bude još uspešnija?
Ono što meni zaista mnogo smeta je što ne postoji dovoljno volje za tu saradnju kod naših opštinskih funkcionera kada su u pitanju neke značajne investicije koje bi Republika trebalo da podrži u Kraljevu. Na primer, Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) upravo treba da raspiše konkurs za raspodelu novih sredstava i potrebno je da u Kraljevu zajedno uradimo prave projekte koje će podržati sve stranke, odbornici i svi narodni poslanici, da bi se oni i realizovali. Mi smo u lokalnoj samoupravi konstruktivna opozicija i, ako postoji dobra volja i sa druge strane, mi ćemo konstruktivno učestvovati u razgovorima o projektima NIP-a koji treba da se realizuju u Kraljevu. Zato želim da pozovem predsednika opštine i sve druge lokalne funkcionere da se u lokalnoj skupštini dogovorimo oko tih najvažnijih projekata.
• Kakva je tvoja saradnja sa ostalim poslanicima iz Kraljeva?
U Skupštini Srbije zaista imam dobru saradnju sa svim kraljevačkim poslanicima, osim sa poslanikom SRS. Smatram da treba zajedno i ubuduće da nastupamo i ,,lobiramo” za sve teme koje su od interesa za našu opštinu.
• Kako ocenjuješ položaj mladih u Srbiji i šta može da se učini da oni budu više uključeni u odlučivanje i da imaju bolju perspektivu?
Bio sam funkcioner Demokratske omladine sedam-osam godina i učestvovao u puno projekata kojima smo pokušavali da iznađemo mogućnosti za bolji život mladih u Srbiji. Sve se teže živi i, osim u velikim centrima, kao što su Beograd i Novi Sad, mladi u manjim sredinama nemaju mnogo mogućnosti za rad i razvoj. To nas je nateralo da napravimo istraživanja o problemima mladih i da utičemo da se formira posebno Ministarstvo za omladinu i sport koje će se baviti tim problemima i probati bar da ih ublaži. Ti problemi ne mogu da se reše preko noći, ali ako im država sistematski pristupi, mogu da se izbalansiraju i postepeno rešavaju. Ja sam pokušao da dam i lični doprinos. Mi smo i pre poslednjih izbora napravili Nacionalnu strategiju za mlade. Mi, mladi poslanici DS-a, uz saradnju sa starijim kolegama u našem poslaničkom klubu, trudićemo se da kroz buduće zakonske projekte mladima omogućimo intenzivnije učešće u svim vidovima društvenog života, u rešavanju svih njihovih problema i stvaranju približno jednakih mogućnosti u svim opštinama i gradovima. To je tema decentralizacije koja je veoma važna za mlade u Kraljevu, jer je žalosno što većina studenata, kad završi fakultet, ostaje da radi i živi u Beogradu, Novom Sadu i ne vraća se u Kraljevo. Osim toga, DS u Kraljevu organizuje i razne edukacije i tribine o problemima narkomanije i alkoholizma i drugim ,,omladinskim” temama. Ponavljam, međutim, da je, ne samo za mlade, budućnost Srbije članstvo u Evropskoj uniji i siguran sam da je većina naših ljudi toga svesna.

ĐINĐIĆ - POLITIČKI UZOR
,,U DS sam se učlanio 1998. godine i tada mi je jedini uzor bio pokojni dr Zoran Đinđić. Zaista sam ponosan što sam bio član DS-a dok je on bio živ i što sam radio sa njim. Ponosan sam na njegov rad i sve ono što je on učinio za dobrobit Srbije. Tih godina, kada je protiv njega vođena velika medijska haranga, ja sam u tom čoveku gledao nešto što je napredno, što može brzo da izvede našu državu iz velike krize. Ja sam se u DS učlanio preko Interneta, niko me u tu stranku nije doveo, niti sam došao da nekog pitam za to. Dr Zoran Đinđić je bio povod.

INFORMATIKA I SPORT
,,Kad nisam kao poslanik angažovan u Skupštini ili drugom političkom angažmanu, kad imam malo slobodnog vremena, koristim ga za održavanje veze sa strukom, proučavanje novih informacionih tehnologija i za šetnje i sport (mali fudbal), jer to mi je ,,ventil” za obaveze koje me očekuju”.

ZA KUPOVINU “SRBIJE” PRIJAVILE SE DVE FIRME
I Milan Beko u igri

   Za kupovinu kraljevačkog hotelsko-turističkog preduzeća ,,Srbija" a.d. Kraljevo (prema sajtu Agencije za hartije od vrednosti) prijavila su se dva preduzeća, FINS TRADE i LADINVEST iz Beograda. Ponuda LADINVESTA je 16,2 miliona dinara (203.375 evra) za svih 100 odsto vlasništva ili 230 dinara po jednoj akciji. Iza preduzeća LADINVEST, prema pisanju ,,Blica", stoji Milan Beko.
Da li će, kome i pod kojim uslovima ,,Srbija" biti prodata, odlučiće Akcijski fond.

PRIVATIZACIJA
,,Gibnjara” - četvrti put na aukciji

   Kraljevačko društveno preduzeće ,,Gibnjara” trebalo bi da bude prodato na aukciji zakazanoj za 13. septembar. To je četvrti put kako Agencija za privatizaciju pokušava da proda ovo preduzeće koje se bavi proizvodnjom delova i pribora za vozila.
   Početna cena na aukciji je nešto više od 110 miliona dinara, a depozit za učešće na aukciji je skoro 56 miliona dinara. Minimum investicija koje novi kupac mora da uloži u ,,Gibnjaru” iznosi 80 miliona dinara a, osim zgrade i zemljišta, prodaju se i razne mašine.
   U ,,Gibnjari” su trenutno zaposlena 242 radnika, a visoku stručnu spremu ima sedam zaposlenih.

INVESTICIJE U KRALJEVAČKOJ “TOPLANI”
Proširenje grejnih kapaciteta

   U kraljevačkoj ,,Toplani” u toku je još nekoliko značajnih investicija koje treba da doprinesu uspešnijem poslovanju ovog, inače, jednog od najboljih javnih preduzeća za snabdevanje toplotnom energijom u Srbiji.
Prva je izgradnja toplovoda u Čika Ljubinoj ulici, koja je započela 10. avgusta i trebalo bi da bude završena za mesec dana. Ovaj toplovod trebalo bi da omogući snabdevanje novih potrošača, odnosno proširenje grejnih kapaciteta sa centralne kotlarnice. Naime, sa završetkom ovih radova, za narednu grejnu sezonu planirano je da se na sistem daljinskog grejanja u gradu povežu objekti u okruženju - dečji vrtić ,,Poletarac”, Okružni sud, Dom Vojske Srbije i Istorijski arhiv, i na taj način poveća broj korisnika usluga ,,Toplane”.
   Osim toga, u ovom trenutku u toku su radovi na izgradnji toplovoda na Higijenskom zavodu i u Ulici Tanaska Rajića, kao i sanacija čeličnog dimnjaka na centralnoj toplani. Radovi na dimnjaku su u okviru redovnog procesa održavanja, kada se posle određenog broja godina vrši tehnička sanacija dimnjaka da bi ,,Toplana” ušla sigurnije u narednu grejnu sezonu. Uz dosadašnju dinamiku izvođenja mašinskih i građevinskih radova moguće je da planirani radovi u Čika Ljubinoj budu okončani i pre 10. septembra, kada ističe zvanični rok. Čelični dimnjak bi, prema najavama iz ,,Toplane”, trebalo da bude saniran i ponovo montiran za dvadesetak dana.

AKCIJE ,,PRIJATELJSTVA ZA NOVA VREMENA"
Kraljevo i Zelena Gora ponovo zajedno

   Kraljevačko Udruženje građana ,,Prijateljstvo za nova vremena", čiji je predsednik Hadži Momir Bakračević, u maju ove godine pozvalo je delegaciju poljskog grada Zelena Gora na maturski ples, koji je istovremeno održan u Kraljevu i još dvadesetak evropskih gradova. Tada je dogovoreno da ,,Prijateljstvo za nova vremena" organizuje odlazak Dečjeg ansambla KUD ,,Abrašević" na IX Festival dečjeg folklora ,,Zelena Gora 97" od 29. jula do 4. avgusta. Na Festivalu su se, osim kraljevačkog, predstavila društva iz petnaestak zemalja: Meksika, Bugarske, Rusije, Češke, Kanade, Moldavije, Italije, Slovačke, Litvanije... Kraljevčani su osvojili ,,Gran pri”.
   Zelena Gora je drugi po veličini grad u poljskom Vojvodstvu Lubuš. To vojvodstvo nalazi se u zapadnom delu Poljske i nastalo je 1999. godine spajanjem teritorija gožovskog i zelengorskog vojvodstva. Ovaj grad, u kojem danas živi oko 120.000 ljudi, 1974. godine potpisao je Povelju o bratimljenju sa Kraljevom, koje je tih godina i nešto kasnije bilo u bratskim odnosima sa još nekoliko gradova - Mariborom, Goraždem, Plužinama, Kosovskom Mitrovicom... Raspadom SFRJ došlo je i do raskida bratskih odnosa sa tim gradovima. Ipak, dolaskom Koalacije ,,Zajedno" na vlast (1997. godine) saradnja sa tim gradovima se postepeno obnavlja, ali sada se više ne potpisuju povelje o bratimljenju već sporazumi o partnerstvu. U Zelenoj Gori i Kraljevu, iako su te prisne veze godinama bile zanemarene, ipak je ostalo nešto što podseća na vremena iz sedamdesetih: Zelena Gora ima Kraljevačku, a Kraljevo Ulicu Zelena Gora.
   Prilikom posete Zelenoj Gori, predsednika ,,Prijatljstva za nova vremena" Hadži Momira Bakračevića primio je gradonačelnik tog grada Januz Kubicki, koji je kada su 1974. godine Kraljevo i Zelena Gora potpisali Povelju o bratimljenju imao samo tri godine. Bakračević mu je tom prilikom pokazao kopiju Povelje. Kubicki je bio prijatno iznenađen i, istovremeno, začuđen što Kraljevčani, posle toliko godina, čuvaju taj dokument i preko Bakračevića pozvao predsednika opštine Kraljevo dr Miloša Babića da bude gost Zelene Gore u vreme njihovog praznika ,,Vinobranje" od 7. do 10. septembra. Tada treba da bude potpisan Sporazum o partnerstvu Kraljeva i Zelene Gore. Pored predsednika opštine Kraljevo, na ,,Vinobranju" će biti i predstavnici desetak evropskih gradova koji imaju blisku saradnju sa Zelenom Gorom.

NASTAVLJAJU SE PROBLEMI SA VODOSNABDEVANJEM KRALJEVA
Uključenje ,,Gruže” - ako bude neophodno!?

   Izuzetno dugo tropsko leto najteže pada Kraljevčanima koji, i pored preduzetih mera, i dalje već mesecima nemaju dovoljno vode u stanovima i kućama. Kraljevački ,,Vodovod”, naime, ovih dana proizvodi 25 odsto manje vode nego početkom godine, jer je nivo podzemnih voda Ibra, zbog suše i malih padavina, izuzetno nizak. Javni apeli da se voda isključivo troši za piće, ishranu i ličnu higijenu i inspekcijske sankcije samo su delimično urodili plodom. Zbog toga se u ,,Vodovodu” ozbiljno razmišlja o uključenju vode sa akumulacije ,,Gruža”, pa su uzeti i uzorci te vode na analizu.
Konarevski i žički bunari, kažu u ,,Vodovodu”, ovih dana ostaju sa sve manje vode i u kraljevački cevovod ovih dana u proseku ulazi 260-270 litara vode u sekundi. Pre nekoliko meseci, pre velike letnje suše, proizvodnja je bila čak 360 litara u sekundi. U takvim uslovima nema mesta za polivanje bašta, plastenika, travnjaka, trotoara...
- Prema normativima, sada se proizvodi onoliko koliko je i potrebno. Mi uopšte ne apelujemo na korisnike da ne troše vodu za ono za šta treba, već da je ne troše nenamenski i da budu solidarni sa onima koji ni vodu za piće nemaju - kaže Ranko Đekić, tehnički direktor ,,Vodovoda”.
Iz pojedinih bunara u Konarevskom polju nema skoro uopšte vode. Nivo podzemnih voda u priobalju Ibra opao je za jedan i po metar, jer su kišne padavine u poslednjih dva i po meseca bile beznačajne. Odgovorni u ,,Vodovodu” kažu da rezervoar u Drakčićima nije u funkciji niti će biti, jer ni rezervoar na Beranovcu ne može preko noći da se napuni. U ovakvoj hidrološkoj situaciji postoje samo dve opcije: ili će korisnici smanjiti potrošnju, ili će ,,Vodovod” morati da pribegne uzimanju vode iz akumulacije ,,Gruža”. Ovu vodu, koju Kraljevčani ne vole, Kragujevčani piju već duži niz godina, od izgradnje akumulacije.
- Već smo uzeli neki uzorak sa ovog ,,Gružanskog” cevovoda, da vidimo da li će da odgovara ili ne, jer je problem što ta voda dugo putuje cevima sa ,,Gruže” do Kraljeva, pa treba pojačano da se floriše. Ako ove preduzete mere i apeli ne daju rezultate, moraćemo ipak deo vode i sa ,,Gružanskog” cevovoda da uzimamo - naglašava Đekić.
Pre toga, kako kaže komunalni inspektor Mladen Budimir, u saradnji sa ,,Vodovodom, nastaviće se pojačana kaznena politika koja je, uz apele za štednju, dala izvesne, ali nedovoljne rezultate. Prošle subote je u opštini održan sastanak i dogovorene su ozbiljnije kontrole i kazne koje se kreću od 5.000 dinara za fizička do 25.000 dinara za pravna lica i preduzetnike, do glavne koja predstavlja isključenje potrošača koji nenamenski troše vodu sa vodovodne mreže.

HOĆE LI JEDNA TUŽNA PRIČA IMATI SREĆAN KRAJ - piše Marko Slavković
Anonimni glas doneo nadu

   • Kraljevčanki Stojni Radosavljević su 1984. godine, nekoliko dana posle prevremenog porođaja, rekli da joj je dete umrlo, a 23 godine kasnije anonimni telefonski glas joj je kazao da njen sin, zapravo, nije umro i da živi u Kragujevcu • I pored brojnih dokaza u vezi sa sumnjivom dokumentacijom o smrti njenog deteta, u Kraljevu se malo ko odazvao Stojninoj molbi da joj se pomogne u obelodanjivanju istine i pronalaženju sina

   Svoju tešku životnu priču Stojna Radosavljević iz Kraljeva ispričala je u prostorijama Srpske radikalne stranke. Zašto baš tamo? Ona tvrdi da mnogi pojedinci, političke partije, ali i odgovorni ljudi u lokalnoj vlasti, nisu imali razumevanje za njen problem. Zato se, kaže, i obratila onima koji su izrazili spremnost da joj pomognu.

Priča ovako teče.
Pre 23 godine, Stojna se porodila u Kraljevu. S obzirom na to da je porođaj bio prevremen, dete je prebačeno u inkubator kragujevačke bolnice. Posle 24 dana, iz bolnice stiže telegram u kome Stojnu obaveštavaju da joj je dete preminulo. Sa sadašnje tačke gledišta, događaj posle toga je, blago rečeno, vrlo čudan. Naime, prosto je neverovatno da roditeljima preminulog deteta, koji su došli da preuzmu telo, to nije dozvoljeno, čak im nisu dozvolili ni da bebu vide?! Kako su sve to roditelji preboleli, znaju samo njihove duše. Naravno, u to vreme nije bilo obelodanjivanih primera ,,prodaje” novorođenčadi, pa se u tako nešto nije ni sumnjalo. Verovalo se reči lekara. Dete je, za roditelje, nažalost, umrlo, i to je tako moralo da se prihvati. Teško, ali je moralo.
Život u porodici Stojne Radosavljević tekao je, naravno, dalje. Tekao je tako kako je tekao, sa problemima i lepim trenucima, sa radostima i nezadovoljstvima. Kao i u mnogim drugim porodicama. Ali, pre nekoliko meseci, posle 23 godine ćutanja, iz Kragujevca stiže uznemirujući, ali i pun nade, anonimni glas, koji tvrdi da je Stojnin sin živ i zdrav i da se nalazi u Kragujevcu. Kakav šok! Da li je u pitanju neumesna šala, iskrena dojava, ili čin nečijeg pokajanja? Posle toga, svakako, ravnodušnosti nema.

SLUČAJ STIGAO DO STRAZBURA
Stojna kreće u potragu za istinom, zapravo za sinom. Ponovo proverava sve papire, i dolazi do zaključka da su mnogi od tih papira falsifikovani, jer nigde nema pečata, datumi su prepravljani, čak su i imena lekara prepravljana. Sumnjivo, do bola.
- Posle tog saznanja, obraćala sam se mnogim institucijama i pojedincima, ministru zdravlja Srbije, republičkom javnom tužiocu, opštinskom javnom tužiocu u Kraljevu, partijama, funkcionerima iz lokalne samouprave, i svuda bez odgovora. Čak je predsednik Babić, koji me je, istina, lepo saslušao, rekao da je on političar, i da ne zna kako da mi pomogne. Direktor Medicinskog centra, doktor Arsić, podsetio me je da on tada nije bio direktor i da nije nadležan za ovaj slučaj. A mogao bi da pomogne, jer babica koja me je onda porodila i danas radi. Od svih kojima sam se obraćala jedino se oglasilo kragujevačko Javno tužilaštvo, koje me je obavestilo da je nastupila apsolutna zastarelost za krivično delo. U međuvremenu, obratila sam se Međunarodnom sudu u Strazburu, koji je prihvatio moju tužbu i na njoj radi. A u Kraljevu, samo mi je Srpska radikalna stranka ponudila pomoć i spremna je da plati DNK analizu, ako bude potrebno, na čemu sam im mnogo zahvalna - ispričala je Stojna Radosavljević.

SUMNJA SUMNJU STIŽE
Stojna i dalje, povremeno, iz Kragujevca dobija informacije o svom sinu. Uvek se javlja isti ženski glas, i uvek iz javne govornice. Stojnina nada da će pronaći sina sve više se podgreva. S razlogom. Jer, kako to da niko ne može da joj da potvrdu o smrti sina, već samo o rođenju? Kako to da u potvrdi o smrti deteta piše da se Stojna porodila u Raški, a ne u Kraljevu? Kako to da su na nekim listama, u vezi sa ovim događajem, imena lekara prepravljana, a nalazi i potvrde bez pečata? Mnogo toga - kako? Anonimni ženski glas iz kragujevačke javne govornice čak tvrdi da se znaju ljudi iz Kraljeva i Kragujevca koji su učestvovali u ,,kupoprodaji” Stojninog sina. Strašno.
Ono što je vrlo bitno u ovoj priči, Stojna se telefonom čula sa mladićem za koga veruje da je njen sin. Ovih dana priča će dobiti svoju završnicu. Kakvu, još je neizvesno. Nadamo se - srećnu.

DA PODSETIMO - ŠTA JE PREDUZELA SKUPŠTINA SRBIJE?
Imamo dokaze za nestanak više od 200 beba

   Anketni odbor srpskog parlamenta za nestale bebe formiran je u julu 2005. i rad je završio u februaru 2006. godine, posle 27 sednica. Predsednik Anketnog odbora mr Živodarka Dacin, farmaceut iz Kikinde i poslanik SPS, otkriva da njihov izveštaj ima 16 strana i da sadrži precizne podatke o 200 nestalih beba u Srbiji.
- Nisam sigurna da je u Srbiji poslednjih decenija nestalo 3.000 novorođenčadi iz naših porodilišta, ali sam sigurna da je tih nestanaka bilo više od 200, koliko je nama prijavljeno. Naime, prema podacima jednog beogradskog suda, samo na njegovom području poslednjih godina bilo je oko 700 slučajeva prijava nestanka ili krađe tek rođene dece. Nisam sigurna ni da je reč o bebi mafiji, jer za to nismo imali dovoljno dokaza. Prostudirali smo čak 20 naših zakona, i kako u njima ne postoji odredba o krađi novorođenčadi, odlučili smo se da ovaj fenomen definišemo kao nestanak beba - kaže Živodarka Dacin.
Anketni odbor je saslušao 24 roditelja na sednicama zatvorenim za javnost. A 38 službenih lica, koji su dali iskaze, priznala su da u mnogim slučajevima zakon o zaštiti beba nije poštovan. Na osnovu toga je zaključio da je u radu zdravstvenih i opštinskih institucija bilo dosta aljkavosti i nemarnosti. I da su policija, sudstvo i tužilaštvo, zbog nedorečenosti propisa, bili blokirani da istraže ove slučajeve nestanka dece.
- Odgovor na pitanje da li je reč o nemarnosti državnih službenika, koji nisu sprovodili zakone, ili o nečijoj nameri da organizuje nestanak dece, treba da pruži istraga. Predložili smo izmenu zakona i deblokadu policije, sudstva i tužilaštva. I formiranje posebne specijalne jedinice policije, od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, koji treba da istraže sve ove slučajeve - rekla je mr Živodarka Dacin.

IZGRADNJA PUTEVA U ZASEOCIMA STUBLA
Asfalt zaustavlja mlade

   Asfaltiranje puteva do pojedinih zaselaka u Stublu biće završeno u subotu. Vrednost dosadašnjih radova je oko 10 miliona dinara, a za završetak kompletnih radova potrebna su dodatna materijalna sredstva.
Od pre tri godine meštani Stubla su se organizovali i počeli asfaltiranje zaselaka. Do sada je urađeno 2,5 kilometra puta. Ovih dana je urađen krak puta koji vodi ka mestu Čajna, a pri kraju su radovi na asfaltiranju puta u zaseoku Erska mala. Deset miliona dinara za radove obezbedili su meštani i Direkcija za izgradnju. Žitelji Stubla su odlučili da i ostale puteve u ovom mestu asfaltiraju.
- Ovo nije kraj. Sigurno ćemo da se potrudimo da svi krajevi budu zastupljeni. Danas radimo Ersku malu, sutra-prekosutra verovatno zaseoke Murovo brdo, ka Polju… Imamo još nezavršenog posla i sigurno ćemo da se potrudimo da sve to odradimo u narednom periodu - rekao je Živomir Radovac, predsednik MZ Stubal.
Stubal je jedno od retkih sela iz kojih za sada mladi ljudi ne odlaze, već se trude da ga osavremene.
- Svedoci smo da iz sela omladina sve više ide u grad zbog loših puteva i loše ekonomske situacije. Nadam se da će ovaj asfalt koliko-toliko zadržati omladinu u ovom kraju - dodao je Nenad Radomirović, meštanin Stubla.
Meštani su se aktivno uključili u izgradnju puteva, ali za završetak započetog posla potrebna je pomoć i lokalne samouprave. Predstavnici OO DSS posetili su meštane Stubla i obećali da će u svakom pogledu podržati njihove težnje da selo osavremene.
- Podržaćemo inicijativu mešatana ovog sela za izgradnju 1.200 metara puta, koliko im još nedostaje da bi sve kompletno asfaltirali, pomoći ćemo i materijalno i na drugi način - kazala je Biljana Knežević, narodni poslanik DSS-a.
U planu je da se u bliskoj budućnosti izgradi i dečje igralište u centru Stubla. Projektna dokumentacija je gotova, nedostaju samo sredstva.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - U OČEKIVANJU JOŠ JEDNIH IZBORA - piše Ivan Rajović
Ljudi od kvote

   • Srbija je u ovom trenutku zemlja u kojoj nema dovoljno mesta u zatvoraima za sve ćorkirane, a njih je negde oko (samo) 8.000. Zbog toga valjda masa eventualnih robijaša u nedostatku smeštajnih kapaciteta gluvari po gradovima sa sve stotinama hiljada onih nesrećnika obolelih od Vijetnamskog sindroma i drugim napuklim ili potpuno puklim individuama čije su reakcije nepredvidljive

   U nekim ne tako davnim vremenima, kojih se još uvek dobro sećamo, bar mi kojima se dalo da poživimo i pored svega što nam se dogodilo, biti političar bilo je nešto nedodirljivo. Kao Buda, recimo. Budući da je onda još uvek u funkcionisanju nacija postojalo nešto što se zvalo ideologijom, normalno je bilo sve te ljude koji su se bavili politikom smatrati dobrim delom i ideolozima, koji su na ovaj ili onaj način osmišljavali, sprovodili i branili određenu ideju, koncept ili kako god da ga nazovemo, a koja je imala za cilj samo jedno: kako podanike što bezbolnije ojaditi, kako skinuti sa tuđe grbače i namaknuti sebi, a da oni kojima se skinulo za to vreme kliču vođi, mlate se po sletovima, mašu plavom vozu i onome u njemu i zaklinju na vernost partiji koja brine o njima. Ti političari starog kova, koji su odreda bili samo podrepaši druga Tita i njegovih najbližih i najprivilegovanijih saradnika, naročito su voleli da pokažu narodu kako je njima teško, kako je breme političkih obaveza toliko i takvo da oni jednostavno ne mogu da žive od brige za narod. Mnogima će do kraja života ostati u sećanju taj idiotski izraz lica zadriglih prevaranata, koji je govorio kako su oni bogom dani da budu tu gde jesu i kako niko nije u stanju da shvati koliko je njima teško to što rade, ali su prihvatili taj teret obaveza samo zato što osećaju bezgraničnu ljubav prema svom narodu, državi i ko zna čemu još, osim jagnjetine i jedrih devojčuraka.
Naravno, danas više niko, osim retkih zamlata, ne veruje u takve gluposti. Svima je, konačno, postalo više nego jasno da biti političar, bar ovde kod nas i u ovom trenutku, nije nikakav božji dar, niti iskrena ljudska žrtva elitnih primeraka nacije, već najunosnije zanimanje ili, jednostavnije rečeno, jedini posao kojim se isplati baviti, a za koji, osim dobre volje, ništa drugo nije potrebno. Paradoks je u tome što je sve ovo vrlo daleko od politike i političara, ali je to ta naša verzija (za)vođenja naroda. Ne znam kako je u drugim zemljama, ali jedino ovde od političara, odnosno onih koji sebe tako nazivaju, ama baš ništa ne zavisi. Ovde se sve dešava onako kako mora da se dogodi, kako to traže Rusija, SAD, NATO, FIFA, FAFA, UEFA, Ahtisari, Čeku i, naravno, Evropa, u koju ćemo ko zna kada ući, ako uopšte uđemo, a političar je tu da uzme za sebe šta se da uzeti, da obezbedi sebe i svoje najmilije za ne daj bože i da se nauživa u blagodetima koje mu pruža vlast, moć, bahatost i sve što uz to ide. I dok se pojedinci ustručavaju da se bave takvim poslom samokritično svesni da svojim kvalitetima u ovakvim vremenima nisu u stanju da doprinesu nikakvom napretku, a drugi iz skromnosti misle da nisu dorasli tako ozbiljnom zadatku, politikom se ovde uglavnom bave oni koji su davno shvatili šta ovaj posao pruža i koliko je malo potrebno da bi neko sebi mogao da priušti ovu životvornu etiketu.

ŠTA JE MANJE ZLO?
U skladu sa evropskim i svetskim demokratskim dostignućima po kojima je neophodno ispoštovati određene kvote, svaka ozbiljna politička organizcija u svojim redovima mora da ima određeni procenat muškaraca, žena, omladine, homoseksualaca, boraca za životinjska prava, hendikepiranih i drugih organizovanih kategorija stanovništva. To su ljudi od kvote. I svi oni odmah postaju političari. I gle čuda, svi ti ispunjivači kvota istog trenutka, osim što gostuju u kojekakvim TV duelima, gde skaču na jednoj nozi u džaku od cementa, žongliraju sa kinder jajima, duvaju u prazne prezervative sa mirisom mediteranskog voća, pevaju omiljene pesme iz svoje postojbine i prisećaju se vremena kada nisu bili to što jesu, počnu da se ponašaju kao čisti umovi, očevi nacije, savetodavci koji se razumeju u sve i svašta, čak i u objektivno informisanje. Svaka kvotna šuša, koja je samo po tom osnovu ušla u parlament, koliko sutra će početi autoritativno da vam drži predavanje o demokratiji, beloj kugi, fisiji i fuziji atoma, radiodifuziji ili globalnom zagrevanju planete. O tome čije je Kosovo i čije će biti, da i ne govorim. E, to se zove politika na srpski način. To je dovelo do toga da danas retko imate nekoga ko je u politici, a nije fanatično uveren u svoje intelektualne kapacitete, u svoje bezgranično poznavanje svega i svačega i ne ustručava se da to svima i svuda demonstrira. A ovaj narod je poznat po tome da ga od takvih mudrosera spopada mučnina. Osim toga, svi ti novokomponovani srpski homopolitikusi na neki prostom narodu neobjašnjiv način za kratko vreme steknu lovu od koje boli glava, a i sve ostalo, a svi tvrde kako su bili i ostali pošteni. Međutim, kao što je poznato, nema tu mnogo poštenja u zemlji gladnih gde je dinar veći od Kifle (mislim na zgradu, naravno), a korupcija buja kao ambrozija. Ali, nekima lova omogući da uđu u politiku, nekima politika da uđu u lovu, a svi tvrde kako su baš oni oličenje srpskog poštenjačine koji je lovu stekao radom i samo radom. Kad bi se zezali. U to više ne veruju ni njihovi stranački saputnici u ovom trenutku i na ovom putu srpske istorije. To jednostavno ne ide jedno sa drugim. Politika je ovde biznis u kojem svi oko tebe enormno i brzo dolaze do bogatstva, i kako onda u takvom okruženju ostati čist i gologuz? Kako očekivati da se poštuje tvoj status pripadnika nacionalne elite, a nema kuče za šta da te ujede? No, sve je to nama dobro poznato, pa ipak izađemo na izbore i glasamo za svoje kandidate sve se nadajući da je konačno došlo vreme da se pojave neki pravi, pošteni i iskreni borci za suštinske interese širokih narodnih masa Srba i svih onih koji sa njima žive. I uvek se dogodi da ubrzo shvatimo kako smo se opet zeznuli, i uvek se gorko pokajemo i zareknemo da nikada više na izbore nećemo izaći. A onda nam zaprete fašistima, sadistima, satanistima, komunistima i svim ostalim gadostima koje im padnu na pamet tako da uvek moramo da biramo između dva zla. Tako da već godinama živimo sa manjim zlom od onog koje je moglo da nas zadesi, i neprekidno se pitamo zašto je zlo koje je moglo da nas zadesi manje od ovog koje nas je zadesilo. Ali, narod valjda i postoji zato da bi bio izmanipulisan i izmajmunisan. Svojevremeno su ljudi pristupali JUL, SPS i SRS, da bi nešto uradili u svojim jadnim životima. Danas, u srpskoj demokratiji, bitno je biti pripadnik bilo koje stranke da bi se zadovoljio prvi i osnovni uslov za rešavanje životnih nedaća. Ko nije u nekoj stranci, bilo kojoj ali vladajućoj, taj nije nigde i ništa u životu ne može ni da očekuje, a pogotovu ne da bude uspešan u bilo čemu. Dakle, ovde više ništa ne zavisi od pojedinca, ovde sve zavisi od stranke, od harizme njenog lidera i njegovog shvatanja demokratije, od njegove sposobnosti da legalno, legalistički, ili kako već, pretoči društvene pare u svoje i stranačke džepove, i džipove, naravno. Jedni uzimaju, drugi kradu, treći samo kraduckaju, a četvrti to rade na način koji još nije zvanično patentiran. No, i sa takvim poretkom stvari smo se pomirili. Oni koji su uzstranke ili preko njih došli do kapitala danas ili sutra će kupiti sve što se kupiti može, naše firme, našu slobodu, naš pogled na svet, naše žene, decu, budućnost i sve ostalo što smo smatrali svojim. Oni već danas, zahvaljujući statusu koji im daje naš novac, daju sebi pravo da se ponašaju kao vodeći Srbi, kao Dositeji i Vuci Karadžići, prosvetitelji i reformatori, reklo bi se.

SER “SRPSKI DOMAĆIN”
U skladu sa ovim o čemu govorim je i novoustanovljena titula ,,Srpskog domaćina", koja je ovih dana prvi put posle Guče zvanično uručena jednom visokom ruskom zvaničniku. Neće je valjda uručiti Bušu. A biti nosilac titule ,,Srpski domaćin", sa sve šajkačom, opancima sa kljunovima i flašom prepečenice, najviša je počast kojom neko danas u Srbiji može biti odlikovan. Valjda zato što je sa ovakvim platama, ovolikim kreditima i neizvesnom sutrašnjicom lakše biti slobodan jogi letač nego srpski domaćin. Ali, zato su domaćini, i to srpski, postali ministri, ambasadori, tajkuni, direktori pojedinih firmi, vlasnici privatnih korporacija i svi oni koji se smatraju dobitnicima tranzicije. Uostalom, tako visoka titula nije ni predviđena za običnu srpsku boraniju, za nju je praziluk sa srebrnim zihernadlama.
I sve se to događa u samo predvečerje još jednih izbora posle kojih, po ko zna koji put, ništa neće biti kao što je bilo. Naravno, sve će biti mnogo, mnogo bolje zahvaljujući novoj eliti koja će doći, a koju ćemo mi, po već opisanom receptu, dovesti na vlast. I ko nam je kriv? A kako javljaju mediji, sve je veći broj onih koji su bukvalno pali u dužničko ropstvo, kao u kavez sa medvedima, i koji su jedini izlaz iz toga našli u samoubistvu. Na Kosmetu se situacija zaoštrava, dotle da se pojavljuju i grafiti sa porukom da sve Srbe treba pobiti. Istovremeno, kažu, Srbija je u ovom trenutku zemlja u kojoj nema dovoljno mesta za sve ćorkirane, a njih je negde oko (samo) 8.000. Zbog toga valjda masa eventualnih robijaša u nedostatku smeštajnih kapaciteta gluvari po gradovima sa sve stotinama hiljada onih nesrećnika obolelih od Vijetnamskog sindroma. Šta će biti ako jednoga dana neka nova vlast odluči da izgradi sve te silne bolnice i kazamate i iza brave smesti sve one koji su sada među nama? A takvih je ovde mnogo. Ne zaboravimo da je čitav državni vrh bivše nam domovine utamničen. Šta onda da očekuju buljuci onih podanika koji su samo sledili svoje idole i poslodavce, ali su to dobro i naplatili? Dobar deo ove lepe zemlje će se, u tom slučaju, pretvoriti u jedan veliki Alkatraz lopova, prevaranata, obmanjivača, jajara, kokošara i drugog sitnijeg ološa. Svih onih koji su krivi za stanje u kojem se nalazimo. Zato bi možda trebalo razmišljati o tome da one koji su se ogrešili o zakon počnemo da šaljemo majčici Rusiji, u Sibir, sve dok ne revidiraju, po starom dobrom golootočkom metodu, i ne postanu pravi srpski domaćini. Do tada će se, valjda, znati i šta će biti sa nama, sa Kosovom, sa tranzicijom koja će proći i Srbijom, koja će postati jedna moderna evropska država u kojoj će svi njeni građani i građanke biti domaćini i domaćice, srpski, jašta. Eto nam dobrog slogana za predstojeće izbore: ,,Preko Sibira do srpskog domaćina!”
Razmišljajmo već sada o tome, jer posle glasanja, nema kajanja, ili tako nekako.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U PONEDELJAK, PREMA RADNOM KALENDARU - piše bojana Milosavljević
Novo školsko zvono

   Prema godišnjem kalendaru Ministarstsva prosvete Srbije, školska 2007/2008. godina počinje u ponedeljak, 3. septembra. Prvi mali odmor u prvom polugodištu đaci će imati tek 1. i 2. novembra (četvrtak i petak), dok zimski raspust počinje 28. decembra i traje do 21. januara 2008. godine. U drugom polugodištu uslediće prolećni raspust, od 25. aprila do 5. maja. Školsku godinu najpre završavaju maturanti gimnazija (22. maja), a potom učenici završnih razreda stručnih škola, trogodišnjih i četvorogodišnjih. Za ostale srednjoškolce raspust počinje 19. juna. Svršeni osnovci iz škola odlaze 29. maja, a ostali tek 12. juna.
   Početak školske godine nije doveden u pitanje, iako je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavila za sredu, 5. septembar, dvočasovni štrajk upozorenja, i to zakazan u 11.55 časova (simbolično ,,u 5 do 12”). Tako dobijeno ,,slobodno vreme” - stoji u saopštenju ovog sindikata - biće iskorišćeno za održavanje sastanaka u svih 548 škola koje su članice ove strukovne organizacije. Unija upućuje tri zahteva vladi, od kojih je prvi - povećanje koeficijenta za obračun zarade zaposlenima sa najnižim primanjima do visine ,,minimalne potrošačke korpe”.



ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE U KRALJEVU UPOZORIO
Divlja gradnja ugrožava manastire

   • Kulturno-istorijska celina - manastiri Đurđevi stupovi i Sopoćani, sa starim Rasom i Petrovom crkvom, mogla bi da ne bude više na listi Svetske kulturne baštine Uneska, zbog sve učestalije divlje gradnje u blizini ovih kulturno-istorijskih spomenika, upozoravaju iz Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu

   Divlja gradnja u blizini Đurđevih stupova i Petrove crkve uhvatila je maha iako je taj deo obuhvaćen Generalnim urbanističkim planom opštine Novi Pazar.
- Trebalo bi poštovati zakon. Ne sme se dozvoliti nikakva divlja gradnja, posebno ne u blizini spomenika kulture. Ona se mora sankcionisati. Trebalo bi, takođe, porušiti sve ono što je u blizini sagrađeno - kaže Veljko Vučković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.
Prema njegovim rečima, Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva se više puta obraćao republičkoj građevinskoj inspekciji i zahtevao obustavu radova. Građevinska inspekcija je slala naređenja opštinskim inspektorima, ali ništa nije preduzeto.
Međutim, prema dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Novi Pazar, građevinska inspekcija ovog odeljenja je prema uputama Ministarstva za infrastrukturu izvršila kontrolu objekata u bližoj zoni Đurđevih stupova, bez obzira na vreme izgradnje objekata. Inspekcijski je obrađeno 14 predmeta i doneto 14 rešenja o rušenju objekata.
- Svi ti papiri i dokumenta, kao i zakoni, prazno su slovo na papiru, jer se ne primenjuju. Opštinska građevinska inspekcija, ali i republička, hitno moraju nešto da preduzmu, jer je reč o kulturnom dobru izuzetnog značaja - kaže on i objašnjava da ,,svako narušavanje spoljašnjeg izgleda i integriteta spomenika može da doprinese tome da međunarodna zajednica digne ruke od onog što je ranije proglasila svetski značajnim".
Vučković ističe da bi skidanjem sa liste Svetske kulturne baštine ova kulturno-istorijska celina bila degradirana.
- Ovaj manastirski kompleks ne bi više imao vrednosti koje sada ima ako bi ga Unesko skinuo sa liste, za šta postoje velike mogućnosti. Posebno bi se time nanela ogromna šteta Sopoćanima, koji imaju najbolji živopis XIII veka - ističe on.

REŠENJA O RUŠENJU
Otac Petar Ulemek, starešina Đurđevih stupova, ukazuje da je predivno prirodno okruženje pravo bogatstvo Novog Pazara, jer put do ovog manastira mnogi koriste kao šetalište, a okolne livade i šumarke kao mesto za odmor od smoga i gradske buke. To su ujedno i dva razloga da se spreči divlja gradnja.
- Često su i meštani koji žive u blizini o ovome obaveštavali lokalne i republičke inspektore. To smo radili i mi. S obzirom na to da se ništa ne preduzima, ja ću, kao starešina manastira, nastojati da se nekadašnja manastirska zemlja koju je Nemanja ostavio zauvek povrati. Ne možemo i ne želimo da iselimo one koji tu vekovima žive, ne želimo da se u jednom ambijentu koji je do sada očuvan stvaraju neka vikend naselja koja ga narušavaju - kaže otac Petar Ulemek.
Prema njegovim rečima, čitav kompleks Stari Ras sa Sopoćanima, čiji je deo i manastir Đurđevi stupovi, koji je od 1979. godine uvršćen u listu Svetske kulturne baštine Uneska, ugrožen je nelegalnom gradnjom.
- Ugrožena je, pre svega, Petrova crkva, ali i Pazarište, gde u prečniku od jednog kilometra postoji sedam temelja crkava. Od toga, jedan pećinski manastir, pećinske isposnice i slični objekti, koji su inače veoma retki. Čitav taj kulturno-istorijski prostor od Sopoćana do Petrove crkve, na kojem se nalazi i najstariji sakralni hrišćanski objekat na širem prostoru Balkana, ugrožen je zbog divlje gradnje - ističe iguman.
On ocenjuje da je loše što se postojeći zakoni ne sprovode u delo.
- Niko nema dozvolu za gradnju. Mislim da su svima već uručena rešenja da se ti objekti uklone. Kao da postoji neko pravilo, prvo se napravi neki drveni objekat, pa se naknadno izida, a onda čekaju da se legalizuje. Mislim da u tome neće uspeti i da će nadležne institucije ispuniti svoju obavezu i sprečiti divlju gradnju - kaže iguman Petar Ulemek.
,,Generalnim planom Novog Pazara predviđena su tri stepena zaštite manastira Đurđevih stupova. Granice su precizno definisane katastarskim parcelama. Jedanaest objekata je prijavljeno za naknadno pribavljanje odobrenja za izgradnju odnosno legalizaciju objekata. U vezi sa radom građevinske inspekcije upoznato je Ministarstvo za infrastrukturu, sa kojim se održavaju redovni kontakti" - kaže se u dopisu opštinskog Odeljenja za inspekcijske poslove, i naglašava da u poslednjih godinu dana na tom potezu nisu uočene nikakve aktivnosti u vezi sa izgradnjom objekata.
Nadležni opštinski organi su u toku leta radili i na uklanjanju vikend naselja na Pazarištu, u blizini kog se nalazi stari grad Ras. Međutim, divljoj gradnji je veoma teško stati na put.
Podsetimo, ugrožena je ambijentalna celina veoma značajnih spomenika kulture. Manastir Đurđevi stupovi podignut je 1171. godine. Bio je važno duhovno središe srednjovekovne Srbije. Sopoćani su zadužbina kralja Uroša Prvog. Izgrađeni su između 1263. i 1268. godine, a Petrova crkva je najstariji hrišćanski spomenik na Balkanu, jedinstvani primer sakralne arhitekture iz IX veka.
Zoran Maksimović



U NARODNOM MUZEJU U TOKU IZLOŽBA SRPSKE UMETNOSTI XIII VEKA - piše Verica Nikolić
,,Doba svetlosti”

Povodom jubileja, osam vekova manastira Žiče, u Narodnom muzeju otvorena je izložba srpske umetnosti XIII veka pod nazivom ,,Doba svetlosti”.
Bogata kolekcija kopija fresaka Narodnog muzeja u Kraljevu nastala je šezdesetih godina prošlog veka u saradnji sa Galerijom fresaka u Beogradu. Tu su i tekstualne legende, koje predstavljaju izvode iz radova najeminentnijih istraživača i naučnika srednjeg veka. Zahvaljujući Istorijskom muzeju u Beogradu, izložen je veliki broj crteža Mihajla Valtrovića i Dragutina Milutinovića, koji se odnose na arhitekturu i slikarstvo manastira Žiče.
Pored fresaka srpskih manastira iz XIII veka, izložba obuhvata i odlivke studeničke plastike, kopije srednjovekovnih rukopisa, makete i kartu manastira, kao i dijapozitive sa najizrazitijim delima srednjovekovne umetnosti. Posebno se izdvajaju originalni fragmenti prvobitnog freskog slikarstva Spasovog hrama, stradalog u vreme kumanske najezde.
Za ovu izložbu snimljena su i dva filma. Jedan je posvećen Žičkoj ikonopisnoj školi, a drugi sadrži razgovor sa Zdenkom Živković, koja je ceo radni vek posvetila konzervaciji i kopiranju fresaka u našim najznačajnijim manastirima.
U kraljevačkom muzeju izložba će biti otvorena do 15. septembra, a nakon toga planirano je gostovanje u Novom sadu, Beogradu, Leskovcu i drugim gradovima.



STRUČNO USAVRŠAVANJE PROSVETARA U OVOJ GODINI - piše Bojana Milosavljević
Više programa nego prošle godine

   • Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja tačno utvrđuje rokove za raspisivanje konkursa za programe stručnog usavršavanja, njihovo odobravanje i objavljivanje (u publikaciji Katalog). Konkurs se raspisuje 1. septembra, traje do kraja decembra, a do 1. juna mora da se završi konkursna procedura. Za ovu školsku godinu na taj način odobreno 360 programa stručnog usavršavanja, od toga najviše iz oblasti matematike i informatike

   Pravilnik stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika obavezujući je za sve one koji se bave ovim vidovima obrazovno-vaspitnog rada. Ovakvi oblici edukacije, naime, računaju se u sto obaveznih sati stručnog usavršavanja u toku pet godina. Broj programa, posle konkursne procedure, utvrđuje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i dostavlja ga na uvid nadležnom ministarstvu. Čitav postupak, od raspisivanja oglasa do odobravanja i objavljivanja programa, traje praktično od početka školske godine do letnjeg raspusta. Pošto programi postanu javni, zainteresovani prosvetni radnici mogu da prave svoj godišnji plan i da kontaktiraju sa organizatorima seminara.
Reforma obrazovanja poslednjih godina stavlja akcenat na ovaj vid usavršavanja prosvetnih radnika u Srbiji. Za školsku godinu koja upravo počinje odobreno je ukupno 360 programa stručnog usavršavanja, od kojih 274 nova, a 86 iz prethodnog ciklusa. Prema strukturi, obuhvaćeno je 12 oblasti, a najveći broj programa je iz matematike i informatike (82), vaspitnog rada i metodologije (67), prirodnih nauka (52) i umetnosti (30). Srednje stručno obrazovanje imaće 20 novih programa za nastavni kadar, a u oblasti obrazovanja dece sa posebnim potrebama predviđeno je i odobreno 15 programa. Prema drugačijoj statistici, a kada je reč o ovogodišnjim programima stručnog usavršavanja, od ukupnog broja ponuđenih, odobreno je 73 odsto, dok je 27 procenata odbijeno, najviše zbog kašnjenja u dostavljanju ili nepotpune dokumentacije. U Zavodu procenjuju da će se ubuduće više poštovati konkursna procedura, a time i otvoriti prostor za veći i raznovrsniji broj prihvaćenih programa stručnog usavršavanja.
U odnosu na prošlu godinu, vidno je povećanje broja programa za usavršavanje u srednjem stručnom obrazovanju, kao i u predškolskom vaspitanju. Osim toga, izveštaji o do sada održanim seminarima, takođe u prošloj školskoj godini, pokazali su da su zaposleni najviše interesovanja imali za programe iz oblasti srpskog jezika i književnosti, matematike sa informatikom, društvenih nauka (posebno istorije) i tema iz oblasti vaspitnog rada i metodologije. U interesovanjima su, takođe, prednjačili zaposleni u predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

USAVRŠAVANJE NA DALJINU
U ne tako dalekoj perspektivi (možda već za školsku 2009/2010. godinu) programi usavršavanja prosvetnih radnika mogli bi sadržajem da budu prilagođeni konceptu ,,učenje na daljinu”. Ovaj metod, inače, primenjuje se u svetu u oko 60 odsto slučajeva kod usavršavanja u raznim profesijama, što nedvosmisleno govori u prilog tog koncepta.
Kod nas bi se, u konkretnom slučaju, veći broj stručnih seminara izvodio ,,na daljinu” ili, pak, mešovito - jedan dan preko interneta, a drugi u nekoj učionici. Posle toga bi se organizovalo i polaganje, kao dokaz uspešne savladanosti programa.

USPEH MLADIH FUDBALERA IZ KRALJEVA

Stojanović u ,,crveno-belom”