Srbija ne sme da odustane od svog evropskog puta
Puno pokrenuto, nešto i urađeno
Aukcija sredinom oktobra?
Afera ,,Indeks” pretežak ispit za naše pravosuđe
Da svetinja bolje zasvetli
Streljani su u potoku
Koze vole klasičnu muziku
Zbog Tita i Staljina - u kazamat
Čovekoljublje iznad svega
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, karate, fudbal, košarka

BORIS TADIĆ, PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE, O EVROPSKOJ INTEGRACIJI I NEPRISTAJANJU NA PROMENE SADAŠNJIH GRANICA SRBIJE - razgovarala Radmila Vesković
Srbija ne sme da odustane od svog evropskog puta

   • U Vrnjačkoj Banji, gde je 1. i 2. septembra održana sednica Glavnog odbora Demokratske stranke, predsednik Republike Srbije Boris Tadić dao je ekskluzivni intervju za “Ibarske novosti”. U razgovoru je bilo najviše reči o pregovorima o rešavanju statusa Kosova i Metohije, ali i o Tadićevoj ponovnoj kandidaturi za predsednika Srbije, lokalnim izborima i ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. Iz opširnog intervjua izdvajamo najznačajnije delove

   • Gospodine Tadiću, kako ocenjujete rezultate nastavka pregovora o statusu Kosova i Metohije i prvog sastanka koji je nedavno održan u Beču?
Razgovarao sam sa članovima našeg pregovaračkog tima i ovo je bio jedan sastanak, deo pregovaračkog procesa, od koga se nije moglo očekivati nešto spektakularno. U svakom slučaju, naša strana je iznela poziciju Srbije, međunarodni pregovarači, dakle trojka iz Kontakt grupe, čuli su naše stavove. Onda su informisali našu delegaciju o tome kako sledi tok pregovaračkog procesa tako da bismo mi do Generalne skupštine UN mogli očekivati dva nova sastanka i već možda do kraja septembra prve direktne razgovore Prištine i Beograda.
• Gospodin Samardžić je izjavio da je srpski pregovarački tim predstavio koncept koji je kompleksan. Da li to znači da je ono “Više od autonomije, manje od nezavisnosti” uobličeno u jedan kompletan koncept, jer se o tome u javnosti ne zna dovoljno?
Možda naša javnost nije dovoljno upoznata sa poslednjim mesecima pregovoračkog procesa koji je vodio Marti Ahtisari. Mi smo uobličili koncept suštinske autonomije, koji zbilja daje u domenu autonomije mnogo više nadležnosti Kosovu nego što je bilo do sada i više nego što bi ijedna takva oblast danas u Evropi imala. Mi smatramo to sasvim opravdanim kao pregovarači. S druge strane, ne zadiremo ni sa jednim takvim rešenjem u ustavna rešenja države Srbije, niti Kosovo na bilo koji način prestaje da bude deo države Srbije, niti ugrožava interese teritorijalnog suvereniteta i integriteta naže zemlje na Kosovu i Metohiji. U svakom slučaju, dobro je da naša javnost to zna.
• Recite nam koje su to, na primer, nadležnosti, ako nije tajna?
Na primer, pravo Kosova da bude u članstvu međunarodnih finansijskih institucija, ali ne može da bude članica Ujedinjenih nacija i svih drugih institucija koje su svojstvene samo suverenim zemljama. Time se ne ugrožava suverenitet naše zemlje, a prihvata se situacija na terenu koja govori o priličnoj nezavisnosti Kosova u ovom trenutku. To su i serije takvih prinadležnosti koje ne bih sada nabrajao, o tome će javnost biti obaveštena od šefa našeg operativnog pregovaračkog tima g. Samardžića.
• Šta uopšte može da se očekuje do 10. decembra ako albanska i srpska strana tako čvrsto stoje na svojim pozicijama? Gde su tu mogućnosti za pregovore i kompromis?
Ako ovakva pozicija bude do 10. decembra, onda se može očekivati konačan stav ,,trojke” i u tom stavu će možda biti preovlađavajućih mišljenja. Mislim da onda takav scenario nas sve zajedno može dovesti opet do nekog nametanja rešenja, što bi bilo jako opasno. U svakom slučaju, mi moramo da izbegnemo jednu takvu soluciju i moramo da idemo u jedan veoma aktivan pregovarački proces sa konstruktivnim rešenjima, ali da ni na koji način ne dodirujemo ustavna pitanja kojima je definisano Kosovo i Metohija kao sastavni deo države Srbije. Treba ići sa inicijativom, treba ići maksimalno fleksibilno, ali istovremeno čvrsto i principijelno.
• Mnogi bi rekli da su mesta za pregovore Moskva i Vašington. Imate li kakvih nagoveštaja da Vašington ima promene stava u smislu te nedvosmislene podrške Kosovu za nezavisnost?
Budući status Kosova ne može da bude postignut na međunarodno legalan način, mislim na međunarodno pravo, ukoliko svi bitni činioci u Savetu bezbednosti UN ne budu saglasni. To važi i za većinu zemalja Evropske unije koje su članice u SB UN, a tu mislim i na Rusiju, SAD, Kinu i neke druge zemlje. U našoj javnosti ima mnogo političara koji smatraju da je dovoljno da Rusija stoji na pozicijama koje odgovaraju Srbiji kada je u pitanju Kosovo. To nije istina i to naši građani treba da znaju. Jedini način da realizujemo svoje interese na Kosovu i da ono ne bude oduzeto od Srbije jeste da iza jednog takvog stava stane i većina članica EU koje su u SB UN i da taj stav zastupaju i SAD... Mi moramo, dakle, doplomatskom ofanzivom da nastavimo da te zemlje članice SB UN ubeđujemo u svoje stavove. Svaka druga politika, koja nas dovodi u sukob sa onima koji treba da odlučuju o budućem statusu Kosova, jeste potpuno kontraproduktivna kada je u pitanju budući status Kosova, a još više kada je u pitanju naše stanovništvo na Kosovu, o kojem moramo da vodimo računa.
• Jeste li Vi optimista, da li Vi nalazite negde taj tračak nade da će se svi “privoleti” na to što nama odgovara do 10. decembra ili do sledeće godine?
Kada sam pobedio na predsedničkim izborima, pitali su me zašto se ne smejem. Ja sam rekao: ,,Ne smejem se, jer znam šta me čeka”. A pošto sam preuzeo odgovornost za jedan deo političkog procesa u Srbiji kao predsednik Srbije, moram da budem optimista, pa čak i ako šanse nisu toliko velike. Mislim da su naše šanse kada je u pitanju Kosovo mnogo veće nego što su bile kada smo počeli pregovore o Kosovu. Da je neko u tom trenutku rekao da ćemo mi u septembru 2007. ići sa novom rundom pregovora i sa novim evropskim predstavnikom i ,,trojkom” koja menja Martija Ahtisarija, ja bih rekao da su šanse male za tako nešto, ali sam se morao nadati da je to moguće. A to se upravo i desilo - time što smo vodili pregovore i premijer Koštunica i ja na način na koji smo vodili. Znači, postigli smo realan politički uspeh, ali taj uspeh nikako nije dovoljan da kažemo da smo rešili problem na Kosovu. Mi smo i dalje u vrlo teškoj situaciji. I dalje nas čekaju izuzetno teški dani, i dalje je pretnja kad je u pitanju Kosovo veoma velika za državu Srbiju. I pretnja da izgubimo Kosmet je velika. Ali, samo aktivnim pregovaračkim procesom, jednom čvrstom i principijelnom politikom koju svet razume, možemo doći do realizacije svog cilja. Ja moram, čak i da neću, da budem optimista.
• Je li prerano da govorimo o tome koje su naše moguće reakcije ako Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost?
Kod nas se vrlo često govori o nezavisnosti, a zaboravlja šta nezavisnost znači.
Imamo u našoj skorijoj istoriji nekoliko slučajeva uspostavljanja nezavisnosti, a da to nije priznao SB UN, već se išlo na unilateralnu deklaraciju i priznanje. Nakon određenog vremena te zemlje su postale nezavisne, kao što je, na primer, Slovenija, koja je danas članica EU i koja će uskoro biti predsedavajuća EU, Hrvatska i neke druge zemlje bivše Jugoslavije. Ako je i postojao pravni osnov za tu nezavisnost bivših republika bivše SFRJ, u izveštaju Badinterove komisije za Kosovo ne postoji, jer Kosovo u tom izveštaju nije navedeno kao republika koja je imala pravo na samoopredeljenje.
U svakom slučaju, za nezavisnost jedne države nije uvek dovoljna samo odluka SB UN, nego postoji mogućnost da jedan politički prostor postane nezavistan i mimo međunarodnog prava pošto mnoge veoma značajne zemlje priznaju taj prostor kao političku zajednicu, odnosno državu. Mi moramo sve, apsolutno sve da učinimo da se tako nešto ne desi. Ja sam ubeđen da bi to bilo najgore moguće rešenje.
• A zbog čega je to najgore rešenje?
Zbog toga što smo potpuno izašli iz principa međunarodnog prava u tom slučaju i zbog toga što je tada uspostavljen međunarodno-pravni presedan, i politički, i bezbednosni presedan, kojem nema ravnog u svetu!? Zbog toga što je direktna posledica toga dalja destabilizacija Balkana i Crnomorskog regiona, što bi za sve narode koji žive od Crnog mora pa do EU značilo veliki rizik nestabilnosti, a to znači novo ekonomsko zaostajanje, rizike novih sukoba, ratova, konflikata...
• Preostaje nam, dakle, da u naredna četiri meseca pratimo kako će se odvijati pregovarački proces o statusu Kosmeta?
Ne da pratimo, nego da radimo i da ne pustimo da proces ima svoj tok mimo nas! Mi moramo svakog trenutka da ubeđujemo međunarodne činioce u opasnost jednog ovakvog presedana. To mi i radimo već duže vreme... Ja sam sada obavezan da kao predsednik Srbije preuzmem svoj deo odgovornosti, šta god da su oni radili u prošlosti, i da pokušavam da popravim stvari. I svako ubuduće to isto mora da radi - mislim i na Vladu Srbije i na sve druge institucije. Mi moramo da radimo svoj deo posla, koji je težak i izuzetno dugoročan...
• Da li će do kraja godine biti održani predsednički i lokalni izbori, kako je propisano Ustavnim zakonom?
Ja se ne bavim onim što je nadležnost parlamenta... Moja je obaveza da branim poredak zemlje u svakoj tački, pa i kad su u pitanju izbori. Klauzula u Ustavnom zakonu koja definiše vreme predsedničkih izbora je vrlo jasna, oni moraju da se održe do kraja ove godine, i daje mogućnost da se produži jedno izvesno vreme. Međutim, nema nikakvog razloga da se ne usvoje zakoni, sem ukoliko ne postoji politička volja da se ne usvoje zakoni koji su pretpostavka za održavanje predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora. Ako postoji opstrukcija da se ti zakoni donesu, mi moramo da poštujemo volju građana Srbije, koji su kroz parlament izglasali Ustavni zakon, podsećam sa dvotrećinskom većinom!?
• Ipak, tumačeći Ustavni zakon, bilo je raznih “licitacija” o rokovima za pojedine izbore i da li ćete Vi biti predsednički kandidat DS ili koalicioni?
Nema tu nikakvih ,,licitacija” kad je u pitanju zakon. To mora da se ,,sluša” i ja sam, kao predsednik, obavezan da poštujem zakon, kao i svaki građanin i svaka politička stranka. Ja uopšte nemam ,,licitiranje” ni na drugu temu. ,,Prvi princip”, ,,peti princip”, ,,šesti princip” me uopšte ne zanimaju u ovom trenutku. Ja imam jasan odnos sa građanima i uvek želim da čujem šta oni misle. A najmasovniji način da kažu šta misle o meni jesu predsednički izbori.
• Ovih dana se analizira rad prvih sto dana Vlade Srbije. Šta Vi mislite da je moglo više da se uradi u prethodnom periodu?
Neke stvari koje smo morali da uradimo nismo završili. Prvo, nismo dovoljno radili na javnosti rada Vlade i najveću senku na to baca (ne)objavljivanje koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš-Požega. Drugo, mnoge važne stvari koje govore o vrednosnoj orijentaciji naše zemlje, kao što je zaštita nacionalnih manjina i donošenje zakona o nacionalnim savetima, nisu stigle na dnevni red parlamenta. Međutim, parlament vrlo kratko radi i nije moguće, uz ovaj Poslovnik i procedure i opstrukcije (što je legitimno pravo), ići brže, ali podsećam da, ako želimo da dobijemo status zvaničnog kandidata za članstvo u EU, moramo mnogo brže da usvajamo zakone koji nas približavaju EU i predstavljaju reforme u svojoj suštini.
Imali smo i veliki problem vezan za prirodne nepogode. Suša je pogodila naše poljoprivredno stanovništvo i posebno one koji nisu imali mogućnosti za navodnjavanje. Još se ne može izračunati šteta, ali procenjuje se da će biti više od 70 miliona evra. I u tom smislu moramo nešto učiniti da zaštitimo naše poljoprivrednike, sve što možemo. Videćemo kolika su nam sredstva u budžetu na raspolaganju. Posebno moramo sve da učinimo da zaštitimo naše najsiromašnije stanovništvo. Ovo nije politički stav, jer naprosto, mi danas imamo daleko veće finansijske kapacitete nego 2000. godine. Postoje delovi stanovništva koji su veoma siromašni i zato sam rekao da možda najveća briga Srbije nije srednja i viša klasa, koja se već formirala 90-tih godina, često i na nezakonit način, i to moramo kroz zakonske mere da vidimo selekciju. One mogu same da se snađu. Naša briga moraju da budu najsiromašniji delovi stanovništva, žrtve tranzicije, ljudi koji se nisu snašli ovog trenutka, koji tumaraju i nemaju priliku da sami preuzmu odgovornost za svoj život. Njima moramo da pomognemo.
• Razlike u prosečnim platama i razvijenosti između opština u Srbiji su velike. Šta će država da učini da se smanje te razlike u regionalnom razvoju?
Na animozitetu Beograda i unutrašnjosti Srbije dobijeni su mnogi glasovi i ulazilo se u parlament. To nije apsolutno rešenje. Ne razvija se Beograd toliko brzo koliko se sporo razvijaju drugi delovi Republike... Mi treba da razvijamo Srbiju time što ravnomerno investiramo u infrastrukturu i omogućavamo povećano investiranje i otvaranje novih radnih mesta. To vam je isto kad neko kaže ,,previše uvozimo”, ali uopšte previše ne uvozimo nego premalo izvozimo!? O tome se radi. Da li Srbija može da se razvija, ako se ,,seku” plate onima koji ih zarađuju, pa se sredstva plasiraju na druga mesta? Ne, to nije podsticajna, razvojna mera. Mi treba Srbiju ravnomerno da razvijamo tako što ulažemo u infrastrukturu i omogućavamo kompanijama, inostranim i domaćim, da otvaraju nova radna mesta i to preko grinfild investicija i pravljenja fabrika na ledini, pored autoputeva koji će potpuno prožeti našu zemlju. Garantujem vam da ćemo imati 1,750 milijardi evra grinfild investicija u ovoj godini i da će Srbija biti još atraktivnija za strana ulaganja. Ne treba da investiramo samo u lokalne puteve, već i u ključne, kojima će roba sa obodnih područja stizati na nova tržišta. Ne sme građanin Kraljeva da putuje običnim putevima, već da autoputem stigne do svake susedne granice. Naš posao je da završimo svu infrastrukturu, da završimo razvojne cikluse u narednih pet godina za građane koji danas žive i generacije koje dolaze, za bolji život građana i ravnomerniji regionalni razvoj.
• Koliko je za naše građane važan nastavak pregovora sa EU i ulazak Srbije u evropske integracije?
Za običnog građanina je približavanje EU važno zato što mora da zna da što smo bliže EU - bolje živimo, veća je verovatnoća da imamo veće plate. Što smo dalje od EU, veća je verovatnoća da zaostajemo i da je plata manja. Zemlje koje se izoluju - dugoročno zaostaju. Zemlje koje se integrišu imaju pristup evropskim razvojnim fondovima poput Poljske, na primer, u koju je ušlo više od sto mijijardi evra. Zašto mi ne bismo koristili sredstva takvog obima? Mi sa 20 milijardi evra u narednom periodu završavamo autoputeve kroz Srbiju, naftovod, gasovod, čitav sistem rečnih luka na ,,koridoru sedam” na Dunavu, aerodrom, unapređujemo obrazovanje za novu generaciju ljudi koja će voditi zemlju na potpuno nov, moderan način. Sve će nam to biti dostupno ako idemo prema EU. A ima i drugačijih mogućnosti - da kažemo da nećemo nikad da budemo članica EU, da ćemo da se izolujemo od sveta i podignemo što veće zidove prema okruženju i bićemo stalno u odnosima tenzije sa drugima. Imamo sada retoriku da nećemo u evroatlantske integracije ni u EU zbog toga ,,što ćemo tako braniti Kosovo”. Međutim, Kosovo uopšte ne branimo time što ćemo se izolovati od sveta. Jedini način da ga odbranimo je tako što ćemo se integrisati sa svetom. Da smo kojim slučajem ušli u EU ranije, nikome ne bi padalo napamet da nam dovodi u pitanje ni integritet zemlje ni da li je Kosmet sastavni deo Srbije!? Nažalost, prethodni političari nisu završili taj posao, a ova generacija političara može i mora to da završi. Nekada ljudi hoće da čuju poruke koje gode njihovim političkim instinktima. Mi smo onako mali narod koji voli da se inati i to je lepa osobina u našem narodu. Ali, kad nije korisno za nas ili nije funkcionalno, hajde da stavimo tačku i kažemo da nećemo da se inatimo sa svetom i hajde da branimo duh naših predaka i interese i budućnost naše dece integracijom sa svetom. Ako mi neko objasni da ćemo mi sada sukobom sa NATO-m odbraniti Kosovo, ja ću da mu ,,skinem kapu”. Samo, u tome nema nikakve logike. Imali smo tragična iskustva sa tim, pa su neki dečaci i devojčice izgubili život, pa smo vojnike uveli u tragične situacije, pa nam je zemlja bombardovana. Niko ozbiljan više ne pomišlja da je tako nešto moguće. Moguće je da je to zloupotreba nekih ljudi koji nemaju dovoljno odgovrnosti i da to lepo zvuči u tom trenutku. Imam razumevanje čak i za takve verbalne nastupe, ali ako je to deo strategije i politike, ja onda mogu da kažem da nas takva politika vodi u zaostajanje i tragične konsekvence. To ne smemo da dozvolimo. Srbija apsolutno ne sme da odustane od svog evropskog puta, od evropskih integracija, taman isto koliko ne sme da odustane od Kosova i Metohije, od integriteta, digniteta i dostojanstva države i nacije. To još jednom ponavljam pošto je to takođe važno i evropsko pitanje Srbije.

KRITIKA I RAZUMEVANJE
,,Za ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega saznao sam pre nekoliko dana zato što sam i ja, kao i ostali građani, bio lišen takve informacije. Pustio sam da to ide normalnom procedurom i želeo da testiram sistem, i to je jedno zanimljivo iskustvo. Istovremeno, moramo da vodimo računa da uvek kad sklapamo ugovore, oni budu u skladu sa našim uslovima i transparentnošću. Naravno, da ne budem nefer, moram da imam i razumevanja i za ministre i za prethodnu Vladu, u kojoj ni moj uticaj nije bio kakav je danas, zato što postoje delovi državne i ekonomske politike zemlje koji nisu nigde u svetu dostupni javnosti. Države imaju nešto što je državna tajna i toga moramo da budemo svesni. Ali, istovremeno, moramo da budemo svesni da ćemo se uvek truditi da što transparentnije, što vidljivije i proverljivije upravljamo zemljom. Mnogo tih podataka mora da bude dostupno javnosti. Uostalom, imamo sada i ombudsmana g. Jankovića i poverenika za javne informacije g. Šabića, pa i svi ministri, pa i sama Vlada, i predsednik Republike, treba da što više onog što je u njihovoj nadležnosti približe građanima i demistifikuju politiku kao posao koji je kao i svaki drugi...

NEZAVISNOST KOSMETA - NEPRIHVATLJIVA!
,,Između ostalog, ne samo zbog naših nacionalnih i istorijskih, egzistencijalnih i svih tradicionalnih razloga koje Srbija navodi kad je u pitanju Kosovo, zbog našeg identiteta, kulturno-istorijskih spomenika koji su na Kosmetu i izvorišta naše državnosti i nacionalnog identiteta, već i zbog vrlo funkcionalnih razloga koji su bitni za stabilnost čitavog regiona u kojem živimo, pa i same Evrope, smatram da je nezavisno Kosovo nešto što je neprihvatljivo i da je posebno neprihvatljivo bilo kakvo unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosova”.

BOŽIDAR ĐELIĆ, POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, TVRDI:
Nema inflatorne spirale

   Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je, gostujući u emisiji ,,Otvoreno o svemu” Televizije Kraljevo, da se, merama Vlade i Narodne banke Srbije, inflacija ipak drži pod kontrolom. Na pitanje da prokomentariše podatak da je u avgustu inflacija iznosila 6,1 odsto, a da je za čitavu ovu godinu projektovana na 6,5 procenata, Đelić je rekao da se očekuje da do kraja tekuće godine bude manjih povećanja, ali ne većih odstupanja od projekcije za 2007. godinu.
   - Nema nikakve inflatorne ,,spirale”. U rastu inflacije do kraja ove godine biće odstupanja, ali minimalnog, eventualno za oko dva poena, ali ne iznad 7,5 - 8 procenata. Avgust je specifičan i karakterističan po povećanju nekih cena zbog priprema za jesen, ali će taj rast u septembru i oktobru sigurno biti niži. Uostalom, zbog toga smo se dogovorili i doneli odluku da nema najavljenog povećanja cena električne energije, a sa proizvođačima i trgovcima da se, posle sadašnjih poskupljenja, cena hleba ne pomera u narednih godinu dana, a cena jestivog ulja u narednih šest meseci. Zbog toga ne očekujem veći rast inflacije u mesecima koji dolaze. Nije perfektno, ali je uspeh što već drugu godinu zaredom imamo jednocifrenu inflaciju - izjavio je Đelić.
Govoreći o životnom standardu stanovništva, Božidar Đelić je, pored ostalog, istakao da su prosečne mesečne plate u Srbiji trenutno za 11,5 odsto iznad troškova života i da je prosečna zarada dostigla nivo od 342 evra po zaposlenom, što je više nego duplo iznad proseka u Bugarskoj (150 evra), koja je članica EU, kao i u nekim drugim zemljama u okruženju, poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Rumunije.
   - Lako je praviti demagogiju oko naših plata, ali su Poljaci, zahvaljujući ulasku u EU, dobili više od 100 milijardi dolara stranih sredstava iz raznih izvora i prešli 1.000 evra u prosečnim platama, pa opet nisu zadovoljni. Zato i mi ne možemo biti zadovoljni, jer znamo da se teško živi, i Vlada će preduzeti konkretne mere da pomogne pre svega najsiromašnijim slojevima stanovništva. Bitno je, međutim, da mi što brže nastavimo proces integracije sa Evropskom unijom i da, kao, na primer, Španija, Portugalija i Irska, koje su poslednjih godina potpuno izmenile infrastrukturu društva i ubrzale privredni rast, i mi tako nešto ostvarimo. Predsednik Tadić je najavio razvojni program Srbije u narednih pet godina. Na Vladi je da to svojim merama ostvari i mi imamo slogu svih članica Vlade oko toga da kroz budžet, NIP i druge mere svaki dinar i svaki evro bude upotrebljen za izgradnju infrastrukture, autopouteva, industrijskih zona, navodnjavanje, razvoj digitalnih telekomunikacija, a ne u potrošnju i ,,kupovinu” glasova na izborima - rekao je Đelić.
On je govorio i o drugim rezultatima u prvih sto dana i planovima Vlade Srbije u narednom periodu i obećao da će se i kao potpresednik Vlade lično založiti za rešavanje, pre svega, problema ,,Magnohroma”, ali i Fabrike vagona i drugih kraljevačkih preduzeća.

PRVIH STO DANA RADA VLADE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Puno pokrenuto, nešto i urađeno

  Povodom sto dana rada nove Vlade Srbije, na pres konferenciji u Opštinskom odboru Demokratske stranke Kraljevo ukazano je na dosadašnje rezultate i najnovije planove u radu Vlade. Poseban osvrt dat je na pet glavnih prioriteta u radu Vlade, koje je u ekspozeu prilikom njenog formiranja dao premijer dr Vojislav Koštunica.
- U svakom od ovih segmenata puno toga je pokrenuto, a nešto od toga je i urađeno, iako je kratak rok od sto dana, a, svakako, i u narednom periodu će mnogo toga biti urađeno. Što se tiče rešavanja pitanja Kosova i Metohije, Srbija, kao država, i njen status u pregovorima, u boljem je odnosu nego što je to bilo pre formiranja Vlade, pre tih sto dana. Skupština je donela novu rezoluciju o KiM, na neki način pred međunarodnom zajednicom je obustavljen Ahtisarijev plan i aktivnim učešćem ministra inostranih poslova i predsednika Srbije nastavljaju se pregovori. Zakonskim projektima koji su ušli u skupštinsku proceduru o novom pasošu, policiji, granicama i azilantima Srbija će ispuniti formalne uslove, tako da, pored viznih olakšica, koje sigurno stupaju na snagu 1. januara 2008. godine, do 2009. ili tokom 2009. godine naši građani bi bili i na ,,Beloj šengenskoj listi” i oslobođeni traženja viza - istakao je narodni poslanik Milan Vuković.
Posebno je i te kako bitna i za opštinu Kraljevo realizacija NIP-a, za koji je formirana, preko ministra bez portfelja g. Đilasa, posebna Kancelarija. Ove godine NIP se prati kroz infrastrukturne objekte koji su ugovoreni i prošli standardnu proceduru i više od 500 miliona evra je u NIP-u planirano da se utroši. Što se tiče opštine Kraljevo, NIP delimično ili potpuno pokriva određene projekte, a to su pre svega pristupne saobraćajnice za novi most na Ibru, zatim deo zaobilaznice u Ratini, koji bi trebalo ovih dana da bude završen, sa dve pozicije se finansira i deo koji je predvidela Vlada za proslavu 800 godina manastira Žiče.
Narodni poslanik Ivan Jovanović je govorio o subvencijama Vlade u poljoprivredi:
- Prema uredbi Vlade, subvencioniše se poljoprivredna proizvodnja, i to po 100 evra po hektaru zasejanih površina. Ono što je značajno za poljoprivrednike jeste da će na adrese samo registrovanih poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, ako već nije stigao, stići informator u kome se mogu upoznati na koji način mogu uputiti zahtev za ove subvencije, kao i za 90 evra po svakom utovljenom biku. Što se tiče načina isplate, za površine do 10 hektara dobija se u novcu, a preko toga u dizel-gorivu i semenskom repromaterijalu. Zahtevi za obe subvencije upućuju se Ministarstvu do 1. decembra ove godine.

O ŠEKLEROVOJ SMENI
- Lokalni odbor DS u Kraljevu nije se bavio time, time se bavi Ministarstvo. Gospodin Debeljak nije član Demokratske stranke. Ono što imam kao informaciju to je da je radnik Instituta i da je jedan od najboljih stručnjaka u toj oblasti u Srbiji i da je Ministarstvo njega izabralo za direktora. Mi se i sada ograđujemo od tog postupka, jer se nismo bavili time. Ipak je to institucija od državnog značaja i čini mi se da je celo pitanje malo politizovano i da je gospodin bivši direktor malo politizovao stvari, ne znam iz kojih razloga, dakle, napadao i ministra iz DS-a. Mislim da ni to nije bilo u redu i da se taj Institut uvukao u nekakve političke igre koje nisu bile primerene - rekao je Ivan Jovanović, odgovarajući na pitanje o smeni direktora Veterinarskog instituta u Kraljevu mr Milanka Šeklera.

OMLADINSKA MREŽA G 17 PLUS KRALJEVO O POLOŽAJU MLADIH
Strategija za rešavanje problema

   ,,U predizbornoj kampanji stranka G 17 plus se bavila problemima mladih i osnovni motiv rada Omladinske mreže G 17 plus je da se da više šanse mladim ljudima”, rečeno je na prvoj konferenciji za novinare ove Omladinske mreže u novom sazivu.
- Za nas je veoma značajno da je osnovano novo Ministarstvo za omladinu i sport, koje vode ljudi iz G 17 plus, a čiji je osnovni zadatak da vode računa o najvećim potencijalima naše zemlje, a to su naravno mladi ljudi. Prema budžetu za 2007. godinu, Ministarstvo za omladinu i sport je izdvojilo 150 miliona dinara, koji su namenjeni finansiranju projekata nevladinih organizacija i organizacija koje se bave problemima mladih. Naime, 5. septembra ovo Ministarstvo će raspisati konkurs za projekte NVO u oblasti omladinske politike - istakao je Marko Krndija, predsednik Omladinske mreže G 17 plus Kraljevo.
Povodom prvih sto dana rada nove Vlade Srbije, Vukman Rakočević, portparol Opštinskog odbora G 17 plus Kraljevo, posebno je govorio o trenutnom radu i planovima novoosnovanog Ministarstva za sport i omladinu, na čijem je je čelu ministarka Snežana Marković-Samardžić.
- Osnovni zadatak Ministarstva za omladinu i sport trenutno je da sa svim mladim ljudima u Srbiji, dakle zajedničkim snagama, dođemo do što bolje Nacionalne strategije za mlade, koja će u budućnosti postati obavezujući dokument za sve državne institucije. Koliko znam, u izradu te strategije uključeno je 12 ministarstava, stručnjaci iz pojedinih oblasti, ljudi iz privatnog sektora, donatori, omladinske NVO, sportska omladinska udruženja, što govori o ozbiljnosti ove aktivnosti koja će definisati sve ciljeve i mere u dugoročnom rešavanju svih problema mladih u Srbiji. Konkurs za plakat Strategije biće u septembru, njen nacrt završen u decembru, a usvajanje je planirano za sredinu 2008. godine. Isti rokovi su postavljeni i kada je u pitanju izrada nacionalne strategije za razvoj sporta, koja će rešavati probleme sporta u naredne četiri godine i gde će biti udareni temelji za desetogodišnji kontinuirani razvoj sporta u celoj Srbiji kako se situacija u toj oblasti ne bi menjala sa promenom vlasti - naglasio je Rakočević i pozvao mlade, NVO i lokalnu samoupravu da se što aktivnije uključe u izradu ovih nacionalnih strategija. Na novinarska pitanja predstavnici Omladinske mreže i OO G 17 plus su istakli da će u Kraljevu biti građena tri sportska terena - u Ribnici, Ušću i Kraljevu, da će biti rekonstruisan gradski bazen i da će se, preko SO Kraljevo, pripremiti izgradnja zatvorenog bazena, kao i drugih sportskih objekata. Vukman Rakočević je izneo lično mišljenje da je položaj mladih u Kraljevu dosta loš, da nema željenog i povećanog zapošljavanja, kulturno-zabavnog i sportskog života i sinhronizovanog rešavanja drugih problema mladih Kraljevčana, da ne postoji takvo koordinaciono telo, neki kulturni centar i dom omladine, kao i da neke zadužbine namenjene omladini još nisu ,,privedene takvoj nameni”.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SRS KRALJEVO - piše Dragan Blagojević
Peticija za TV prenos suđenja dr Šešelju

   Na pres konferenciji za novinare i u saopštenju za javnost Opštinskog odbora SRS Kraljevo istaknut je zahtev da predstojeće suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, predsedniku SRS, u Haškom tribunalu, koje se očekuje početkom novembra, bude direktno prenošeno na programu javnog medijskog servisa - RTS-a. Kako je istaknuto, ,,sve je više takvih zahteva građana, jer dr Šešelj u Hagu brani Srbiju”. I OO SRS Kraljevo je preko svojih članova i aktivista organizovao prikupljanje potpisa da se takav TV prenos omogući. U okviru kampanje, organizovani su i punktovi u centru Kraljeva i drugim mestima za prikupljanje potpisa za ovu peticiju.
- Narod preko TV pretplate od svojih vrlo skromnih sredstava skupo plaća tzv. ,,javni servis”, a na RTS-u gleda emisije tipa ,,48 sati svadba”, druge nepotrebne emisije i reklame. RTS je do kraja ispolitizovan u korist stranaka na vlasti, nema emisija o pravom stanju u Srbiji i stvarnim životnim problemima građana!? Oni zbog toga i zahtevaju da se takva uređivačka politika RTS-a promeni i da znaju šta plaćaju da bi pravilno bili informisani - ističe Vesna Vukajlović-Nikolić, narodni poslanik i v. d. predsednika OO SRS Kraljevo.
Na pres konferenciji i u saopštenju OO SRS istaknuto je i da ,,postoje ozbiljni sukobi u Vladi Srbije oko bitnih pitanja i oko vitalnih interesa”. Posebno je zabrinjavajući sukob oko sudbine Kosova i Metohije, pre svega zbog različitih stavova predsednika Republike Srbije i premijera Vlade Srbije koji, kako se kaže, ,,nastupaju različito po tom pitanju, što je nedopustivo”. OO SRS Kraljevo u saopštenju postavlja pitanja: ,,Da li Vlada smatra da treba nastaviti vojnu saradnju sa Amerikom ili ne i da li treba potpuno učvrstiti veze sa Ruskom federacijom, vojne i ekonomske, ili ne”?
- Postoji ozbiljan sukob u Vladi koji narod ne vidi. Sukobi se dešavaju na relaciji Tadić - Koštunica - Velja Ilić - Dinkić - istakla je na pres konferenciji narodni poslanik Vesna Vukajlović-Nikolić.
Prema njenim rečima, svojevrsnu ,,izbornu kampanju za predstojeće izbore već su počeli da sprovode Vojislav Koštunica i Velimir Ilić”.
- Ilić ide ponovo, obilazi Srbiju, opipava teren da proveri svoju snagu i da li će samostalno da izađe na izbore ili će ponovo sa Koštunicom. Znači, on ide i jednostavno gleda da li će da ostane na vlasti. I Koštunica gleda kako će da ostane na vlasti, time što je sada ubacio u svoj marketing jednu patriotsku notu ,,Ne damo Kosovo po svaku cenu”, a već ga je dao na hiljade drugih načina - naglasila je Vesna Vukajlović-Nikolić.
U saopštenju sa pres konferencije takođe se ističe da ,,u državi vlada haos i da su ljudi izuzetno zabrinuti zbog suše” i rasta cena o kojima niko ne brine. Kritikuje se namera za uvoz hrane ,,kojim će novobogataši ponovo steći profit, država ući u novi deficit, a narod će to da plati”. Postavlja se i pitanje ,,gde je tu odgovornost ministra poljoprivrede, finansija i regionalnog razvoja”?
Takođe se navodi da, zbog nesloge u aktuelnoj vlasti i nemogućnosti sastavljanja kvoruma, kasni zasedanje Narodne skupštine Srbije i donošenje važnih zakona i kritikuje potpisivanje sporazuma CEFTA, ,,koji je potpisao i neki Albanac kao predstavnik Kosova, čime se ponižava Skupština Srbije da ratifikuje sporazum po kome je Kosovo i Metohija nezavisna država”.
U saopštenju OO SRS Kraljevo se naglašava i da je ,,Ustav jasan i kaže da do 31. decembra 2007. godine moraju biti raspisani predsednički i lokalni izbori”, za koje je ,,SRS u punom pogonu, obavlja sve svoje funkcije i na lokalnom i na republičkom nivou i spremna je za sve aktivnosti”.

UOČI PRIVATIZACIJE JAVNOG PREDUZEĆA “IBARSKE NOVOSTI” - piše Slobodan Rajić
Aukcija sredinom oktobra?

   Prema Zakonu o javnom informisanju, rok za privatizaciju lokalnih informativnih medija je do kraja ove kalendarske godine, ali većina javnih preduzeća iz ove oblasti još nije privatizovana, dok su mnoga od njih, posebno ona značajnija, tek u početnoj fazi tog procesa. Javno preduzeće ,,Ibarske novosti” u Kraljevu je, međutim, kompletan posao koji prethodi privatizaciji među privima završilo i Agencija za privatizaciju Republike Srbije je verifikovala Program privatizacije i procenu vrednosti kapitala ovog preduzeća još 27. jula 2007. godine.
- Mi smo prvo veće preduzeće iz oblasti informisanja koje je taj prethodni posao okončalo, za razliku od informativnih JP iz Kruševca, Kragujevca, Niša, Čačka, Pančeva i drugih gradova, koji su tek na početku tog procesa - kaže Dragan Rajičić, direktor i glavni i odgovorni urednik JP ,,Ibarske novosti”. - To praktično znači da mi bukvalno svakog dana očekujemo da Agencija za privatizaciju objavi javni poziv za privatizaciju naše informativne kuće. Kako zakon nalaže, po objavljivanju tog javnog poziva određuje se datum aukcije, koji ne može biti duži od 35 dana. Prema tim zakonskim odredbama, a i usmenim uveravanjima iz Agencije, aukcija bi mogla da se očekuje sredinom oktobra.
Kao što je poznato, ,,Ibarske novosti” su se opredelile za model istovremene privatizacije sva tri medija u svom sastavu (list, radio, televizija), "u paketu", kao jedinstveno preduzeće. Imajući u vidu neka prethodna loša iskustva sa privatizacijom, ne samo u oblasti informisanja, pitanje je sa kakvim očekivanjima u pogledu rezultata ovog procesa preduzeće i zaposleni u njemu očekuju predstojeću vlasničku transformaciju?
- JP ,,Ibarske novosti” trenutak privatizacije dočekuje u jednoj stabilnoj poslovnoj atmosferi. Nadanja oko 110 zaposlenih su da će novi vlasnik biti iz naše struke i da će moći da prepozna i iskoristi sav potencijal koji ova informativna kuća poseduje. U tom kontekstu, donekle je olakšavajuća okolnost i to da preduzeće, osim materijalnih i tehničkih resursa, ne poseduje neke atraktivne nekretnine, pa se smatra da će novi vlasnik kupiti preduzeće isključivo da bi se bavio medijskim informativnim poslom. I sama procena vrednosti kapitala od oko 18 miliona dinara, koja uzrokuje početnu cenu na aukciji od oko 3,5 miliona dinara, trebalo bi da ,,odvrati” potencijalne neozbiljne kupce. Ono što je u ovom trenutku najveća vrednost, za koju se u prethodnom periodu izborilo preduzeće, jeste dobijanje regionalne frrekvencije za Televiziju Kraljevo, čime je i zvanično zauzeta strategijska medijska pozicija koja bi trebalo i finansijski da bude realizovana. Nažalost, do ovog trenutka niko se zvanično nije obratio Agenciji za privatizaciju kao potencijalni kupac preduzeća. Naravno da ovo iščekivanje utiče na poslovanje preduzeća, tako da je opšta želja zaposlenih da ovaj posao bude što pre okončan - kaže Rajičić.
Prema njegovim rečima, povoljna okolnost je što preduzeće posluje bez gubitaka i većih dugovanja, tako da potencijalni kupac neće morati da ima taj ,,balast” u budućem poslovanju. I broj zaposlenih je, posle već sprovedenog jednog socijalnog programa, smanjen na realne okvire, ali u kolektivu postoji strah od eventualnog novog ,,tehnološkog viška”, posle privatizacije.
- Sigurno je da je pred zaposlenima u JP jedan izuzetno neizvestan period. Osim nepoznanice ko će biti budući vlasnik preduzeća, veliko je pitanje kako opstati bez budžetskih sredstava, a ujedno je i konkurencija u medijskom okruženju i dalje prevelika i često nelojalna. Što se tiče budućeg vlasnika, dosadašnja praksa je pokazala da su većinom preduzeća iz oblasti informisanja kupovali privatna lica i preduzetnici koji nisu iz medijske branše!? Međutim, do sada su to bila većinom preduzeća sa malom zaposlenošću, tržišnom vrednošću i medijskom snagom. Trebalo bi da naša informativna kuća bude prvo veliko regionalno i lokalno informativno preduzeće koje bi se našlo na tržištu. Naša sudbina dobrim delom pokazaće i ostalim kolegama šta mogu da očekuju u postupku privatizacije. Svi se nadamo da će velike medijske kuće konačno da se uključe u privatizaciju medija koji imaju regionalni predznak - naglašava Rajičić.
Inače, postupak privatizacije je takav da, ako ne uspe prva aukcija, raspisuje se druga u predviđenom roku. Prema Rajičićevim rečima, u tom smislu zaposleni u JP ,,Ibarske novosti” mogu da razmišljaju o osnivanju nekog svog konzorcijuma za učešće na aukciji, čime bi bio sprečen stečaj preduzeća.
- Smatram da u ovom trenutku osnivanje konzorcijuma zaposlenih u ,,Ibarskim novostima”, kao potencijalnog kupca preduzeća, ne bi bilo celishodno, jer sama cena nije toliko problematična, koliko je ,,trnovit” put da se preduzeće ekonomski stabilizuje posle ,,zavrtanja” finansijske ,,slavine” iz opštinskog budžeta - tvrdi Rajičić.
U svakom slučaju, bila bi ogromna šteta da ,,Ibarske novosti”, koje ove godine navršavaju 60 godina od svog osnivanja (pokrenute pod imenom ,,29. novembar” 1947. godine, a kasnije nastavile rad pod današnjim nazivom), i koje su u tom periodu, putem sva tri svoja medija, dale nemerljiv doprinos informisanju građana i bile svojevrsna hronika kraljevačke opštine i regiona, dožive žalosnu sudbinu kakva je zadesila mnoga druga kraljevačka preduzeća u procesu tranzicije i neuspešne privatizacije!?

NA SEPTEMBARSKIM AUKCIJAMA 15 MEDIJA
Na aukcijama koje će biti održane tokom septembru naći će se 15 medija među kojima su i beogradski nedeljnik NIN i tri RTV stanice sa regionalnom dozvolom za emitovanje programa. Po 70 odsto kapitala RTV Vranje i Ćuprija, Radija Leskovac i lista Zlatarske novosti biće ponuđeno na prodaju 13. septembra. Na aukciji 20. septembra u Novom Sadu kupci će se nadmetati za 70 odsto kapitala lista Zrenjanin i apatinskog Glasa komune, radio stanica Sombor, Srbobran i Donji Srem i informativnih centara "Novi Kneževac" i "Kula". Pretposlednjeg dana septembra na aukciji će se naći NIN, Radio Đerdap, RTV Krajina iz Negotina i Kulturno-informativni centar Bajina Bašta.
RTV Vranje sa 52 zaposlena ima dozvole za regionalno emitovanje i za radio i za TV stanicu. Vrednost firme procenjena je na 1,2 miliona dinara, a početna cena je 2,43 miliona dinara uz obavezna ulaganja od najmanje 2,6 miliona dinara. Negotinska RTV Krajina ima takoče regionalnu frekvenciju i 39 zaposlenih. Kapital je procenjen na 1,34 miliona dinara, početna cena je 269.000 dinara uz najmanje 194.000 dinara investicija. RTV Ćuprija ima 46 zaposlenih i kapital vredan 537.000 dinara, a početna cena ovog medija je 54.000. Regionalnu dozvolu ima Radio Sombor, gde je 20 zaposlenih i kapital procenjen na 1,99 milion dinara. Početna cena iznosi 398.000 dinara uz minimum investicija od 699.000 dinara.
Privatizacija medija mora biti okončana do kraja godine.

SOCIJALNI PROGRAM?
- Kolektivnim ugovorom, koji je usvojen i potpisan sa oba sindikata ,,Ibarskih novosti”, predviđena je i mogućnost donošenja socijalnog programa za zaposlene sa po 200 evra po godini staža. Pitanje je samo da li će se i budući vlasnik i poslodavac odlučiti za takvu soluciju. Ono što je izvesno jeste da, prema zakonu, od trenutka privatizacije pa u narednih godinu dana, ne može da bude otpuštanja radnika kao ,,tehnološkog viška”, osim ako oni dobrovoljno ne raskinu radni odnos - kaže Dragan Rajičić.

ADVOKAT STANIŠA NIKOLIĆ OGORČEN NAČINOM VOĐENJA POSTUPKA PREMA OSUMNJIČENIM PROFESORIMA KRAGUJEVAČKOG PRAVNOG FAKULTETA
Afera ,,Indeks” pretežak ispit za naše pravosuđe

   • Nikolić smatra da je u postupku napravljen niz grešaka, a da se prema osumnjičenim profesorima u aferi ,,Indeks'' primenjuje više aršina. To se naročito odnosi na nekoliko beogradskih profesora koji ,,imaju veze s visokom politikom''. On upozorava da je njegovom branjeniku prof. dr Predragu Stojanoviću iz Kraljeva u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu ,,zdravlje veoma narušeno''

   Staniša Nikolić, poznati kraljevački advokat i nekadašnji sudija, inače, branilac prof. dr Predraga Stojanovića, osumnjičenog za primanje mita na kragujevačkom Pravnom fakultetu, ogorčen je na dosadašnji način vođenja pretkrivičnog postupka u tzv. aferi ,,Indeks'' i odnosom prema njegovom branjeniku, koji se od februara ove godine nalazi u bolnici beogradskog Centralnog zatvora. Nikolić je u više navrata pokušavao da ukaže na neodrživost nekih odluka smederevskog Okružnog suda, ali istraga je, smatra on, od početka vođena s namerom da ,,sruši kragujevački fakultet'', na način koji je ,,s pravne tačke gledišta neodrživ i nedvosmileno kazuje da je prema osumnjičenima primenjivano više aršina”. Zbog toga je ovih dana uputio žalbu Vrhovnom sudu Srbije, ukazujući na brojne propuste.
Prvi svedok, navodi Nikolić, u odnosu na njegovog branjenika profesora Stojanovića, inače prodekana nastave i šefa Katedre za finansije i finansijsko pravo kragujevačkog Pravnog fakluteta, saslušan je tek po isteku trećeg, a poslednji po isteku petog meseca od pritvaranja osumnjičenog predavača. Pritvor je, inače, najpre određen ,,zbog mogućeg uticaja na svedoke”.
- Svi svedoci u pretkrivičnom postupku saslušani su u MUP-u kao osumnjičeni. Ta lica su u istrazi pretvorena u svedoke. To će, naravno, procesni značaj imati kasnije. Podsećam da su sva lica saslušana u istrazi, izuzev jednog, ranije ispitivana kao osumnjičena pred policijom i jednim te istim braniocem po službenoj dužnosti, nekada u hodu pretvaranom u angažovanog branioca, u potpunosti negirala ono što su izjavila u policiji, pri čemu su detaljno objasnila način, okolnosti i situacije u kojima su ,,zakonito ispitivana”. Znači u vreme kada se moj branjenik, profesor Stojanović, nalazio u pritvoru, kako navodno ne bi uticao na njih, svedoci su rekli istinu koja se razlikuje od ,,istine” date policiji, u navodno zakonitom postupku. Čemu onda pritvor za mog branjenika po ovom osnovu? - pita se Nikolić.
Nikolić je naročito ,,kivan” na Veće sudija Okružnog suda u Smederevu, koje je pre koju nedelju produžilo pritvor prof. dr Predragu Stojanoviću i navodi primere kako u ovoj aferi ,,tužioci, sud ili država”, u vreme procesuiranja primenjuju najmanje tri aršina pri utvrđivanju osnova za pritvor.
Prvi aršin se, navodi on, odnosio na tri lica kojima je ukinut pritvor, iako je za jednog od njih postojao osnov. Drugi se primenjuje na sve ostale utamničene, pa zbog toga pritvor traje više od pet meseci. Treći se aršin, ,,izgleda slučajno”, primenjuje na šest lica protiv kojih je, ovih dana, doneto rešenje o sprovođenju istrage za ista dela kao i za utamničene, a oni se brane sa slobode.
- Možda se slučajnost ogleda u tome što se radi o profesorima s beogradskog univerziteta - Oliveru Antiću, Slobodanu Panovu, Branislavu Mirkoviću, Dragutinu Šoškiću, advokatu Zvonku Markoviću. Istraga prema profesoru Oliveru Antiću bila je proglašena službenom tajnom. Znamo kojoj političkoj opciji on pripada. Možda je slučajnost i to što je jedan od njih, inače bivši profesor, otac portparola jedne stranke, a drugi bračni drug zamenika republičkog javnog tužioca - napominje advokat Staniša Nikolić.
Navodeći ove primere ,,pravilno” donetih odluka sudskog veća i državnog tužioca ,,u vezi sa profesorima koji se brane sa slobode”, on smatra da ,,ne stoje” ni razlozi zadržavanja njegovog klijenta u pritvoru, jer ako se ovakav stav ne poštuje, ,,postojala bi sumnja u primenu ustavnog načela pravne sigurnosti i jednakosti građana pred zakonom...''
- Nemojte više pritvor pretvarati u kaznu, nemojte po automatizmu policijsko zadržavanje pretvarati u pritvor, probajte da opravdate pravno znanje i hrabrost... Zvuči za laike paradoksalno da je najveći kvalitet državnog tužioca ili sudije upravo sadržan u ovakvom pravno razložnom postupanju i da je to preporuka za napredovanje u službi, a ne broj podnetih zahteva za istragu, određenih pritvora, podignutih optužnica u tzv. značajnim predmetima. Zbog toga i ne čudi što smo došli do toga da, umesto konstatacije da valjano rade u svojoj struci, sudijama, prilikom donošenja osuđujuće presude, ministar pravde čestita na hrabrosti, kao u ,,slučaju Đinđić” - prigovara advokat Nikolić.
On se pita zašto istražni organi ,,ne pročešljaju” i druge univerzitete u Srbiji i ,,oslušnu” šta pričaju studenti i profesori, pošto ,,policija tamo operativno ništa ne radi”.
- Ne mogu da ne istaknem da se ovo ne bi dogodilo ni u jednoj zemlji na svetu kojoj je stalo do prosvetnog sistema. To se, gospodo, radi na drugi način, pri čemu bi eventualni počinioci bili sankcionisani, ali se prosvetni sistem ne ruši - ogorčen je Nikolić.
On navodi i to da je ugroženo zdravlje njegovog branjenika Predraga Stojanovića, koji se od trenutka hapšenja nalazi u bolnici Centralnog zatvora. Nikolić svedoči da je Stojanović smršao tridesetak kilograma i da koristi desetak različitih lekova. Lekari su konstatovali apsolutnu tahikardiju, tremor leve ruke, podvrsta Parkinsonove bolesti, spoljne i unutrašnje krvareće hemoroide. Napominjući da je Stojanovićev otac preminuo od srčanog udara, Nikolić se pribijava za život svog branjenika, a lekari predlažu implantaciju pejsmejkera.
Uprkos tome što za osumnjičenog Stojanovića, u dva mandata potpredsednika SO Kraljevo, njegovog ,,zaslužnog građanina”, nosioca ordena ,,Svetog Simeona”, stipendiste Humboltove fondacije, opozicionog lidera u vreme Miloševićevog režima, kako navodi njegov branilac, nema dokaza da je uzimao mito, pritvor mu je ponovo produžen.

OSUĐENI PRE SUĐENJA
- Izjavama da bi boravak na slobodi mog branjenika i utamničenih profesora ,,urgozio prosvetni sistem”, narušena je tzv. pretpostavka nevinosti, a oni su, praktično, osuđeni pre suđenja. Kako to da, iako su osumnjičeni za ista krivična dela, neki profesori su na slobodi, a neki iza rešetaka? Zar to najilustrativnije ne govori o primeni različitih aršina? - kaže Nikolić.

PO TUĐEM MANJE BOLI
- Posle hapšenja bivšeg okružnog tužioca Radeta Terzića, oglasilo se Udruženje javnih tužilaca Srbije, navodeći da je zbog prisustva TV kamera ono izvedeno na neprihvatljiv način. Udruženje saopštava da su takvi postupci veoma loša poruka tužiocima i direktan atak na njihovu samostalnost. Izgleda da se Udruženje tek sada dosetilo da po tuđem manje boli. Čini se da profesori fakulteta, doktori nauka, carinici, advokati, jednostavno svi građani Srbije, nisu ono što su sadašnji ili bivši nosioci pravosudnih funkcija, tužioci ili policajci - komentariše Staniša Nikolić.
Miloš Milišić

MONAŠTVO “STUDENICE” GRADI MINI-HIDROCENTRALU
Da svetinja bolje zasvetli

   Mini-hidrocentrala na reci Studenici davaće električnu energiju potrebnu manastiru, a višak će biti priključen distributivnoj mreži. Ova centrala neće ni na koji način ugroziti biljni i životinjski svet reke Studenice - kažu projektanti. Početak radova na hidrocentrali blagosiljao je vladika Atanasije Rakita, a svečanosti su prisustvovali i ministri Velimir Ilić i Radomir Naumov.
Na mestu gde je počela izgradnja mini-hidrocentrale na Studenici održana je svečanost na kojoj su blagosiljani radovi i osveštani temelji. Radovi na centrali počeli su izgradnjom vodozahvatne građevine, koja se nalazi 800 metara uzvodno od manastira Studenice.
- Srbiju treba obnavljati. Srbija je mnogo postradala - mnogo puta kroz istoriju, ali i u naše vreme - rekao je vladika Atanasije Rakita.
Ova mini-hidrocentrala, na mestu gde je pre do pola veka postojala slična, davaće godišnje oko 590.000 kilovatčasova električne energije. To je količina koja bi u potpunosti trebalo da zadovolji potrebe manastira Studenice, a povremene viškove EPS će preuzimati u distributivnu mrežu. Procenjuje se da bi u prosečnoj hidrološkoj godini hidrocentrala mogla da radi trista dana.
- Manastir Studenica, koji je bio moderan i savremen manastir u vreme kada se osnivao, na ovaj način povezuje se sa današnjim aktuelnim i savremenim trenutkom da na jedan samoodrživ način dobije potrebnu energiju - ocenio je Radomir Naumov, ministar vera.
Sistem hidrocentrale sastoji se od četiri objekta. Ovaj vodozahvat je zapravo pregrada visine metar i petnaest centimetara. Projektanti iz instituta ,,Jarosla Černi" ističu da objekat neće ugroziti život u reci, jer će pregrada biti ispod površine vode i neće praviti akumulaciju. Pored toga, biće ostavljena takozvana ,,riblja staza”, deo reke bez pregrade. Ove godine trebalo bi da budu završeni ovaj vodozahvat, vodna komora i mašinska kućica za turbinu 1.200 metara nizvodno. Cevovod ostaje za narednu godinu.
- Drago nam je što smo počeli ovaj posao i da ga uz božju pomoć i završimo. Da svi pomognemo da se završi, koliko ko bude mogao, i želimo građevinarima i izvođačima radova da budu brzi i uspešni i da sve završe onako kako smo se i dogovorili - istakao je Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu.
Vrednost investicije je oko pedeset miliona dinara. Svečanost je bila prilika i da iguman Tihon zahvali donatorima: deset miliona je obezbedilo Ministarstvo za infrastrukturu, hidrocentrala Đerdap daće turbinu i generator, institut ,,Černi” je uradio projekat, a očekuje se da i ostala sredstva budu donacije.

SIRČA
Sami rešili problem vodosnabdevanja

   Dok većina Kraljevčana muku muči s vodom za piće, meštani zaseoka Bakčani, čuvenog sela Sirče, smeštenog na levoj obali Zapadne Morave i u neposrednoj blizini industrijskog postrojenja ,,Magnohroma”, rešili su pitanje vodosnabdevanja. Oni su uz pomoć lokalne samouprave uspeli da prikupe oko dva miliona dinara da izgrade arterski bunar, iz kojeg se voda za piće doprema u njihova domaćinstva.
Vrednost radova je 2,5 milona dinara. Na ovaj način, biće rešen problem snabdevanja vodom za 26 domaćinstava u zaseoku poznatom po velikom broju dece. Preko Programa Direkcije za planiranje i izgradnju, sredstva za ovaj posao obezbedili su opština i domaćinstva ovog dela Sirče. Radovi su počeli krajem 2005. godine, kada je izbušen bunar, a potom su građeni rezervoar i razvodna mreža. Za izgradnju mreže ugrađeno je više od 6.000 cevi, što govori o obimu i kvalitetu radova.
- Bilo je krajnje vreme da ovo pitanje rešimo, jer na sve strane su septičke jame, pa je pretila velika opasnost da naši dvorišni bunari budu zagađeni. Problem s kvalitetnom vodom za piće neće imati ni naša unučad - kaže Tomislav Đurović, meštanin zaseoka Bakčani.

IZVANREDNA IZVOZNA ŠANSA ZA STOČARE RAŠKOG, RASINSKOG I MORAVIČKOG OKRUGA
Milion junadi za Izraelce

   • Regionalni zadružni savez i izraelska firma ,,VitalEl" potpisali memorandum koji omogućava veliki izvoz stoke, ali i ribe, voća, povrća, cveća, pa i - flaširane vode!

   Predstavnici izraelske firme ,,VitalEl" i Regionalnog zadružnog saveza za Raški, Rasinski i Moravički okrug potpisali su u Kraljevu Memorandum o saradnji, koji omogućava izvoz od milion grla stoke - junadi za poznate kupce, tokom narednih 15 godina!
   Prema ovom memorandumu, prvi turnus od 5.000 grla stoke ulazi u tov već u septembru. Kada proizvodnja bude potpuno zaokružena, izvoz treba da dostigne isporuku od 8.000 junadi mesečno, s tim što dužinu tova, a time i težinu - određuje kupac! U početku, izvoziće se živa stoka, a kasnije meso, pošto ,,VitalEl" namerava da za ovaj posao izgradi ili kupi i klanicu u Srbiji.
- Najvažnije je to što kupac skoro u potpunosti finansira proizvodnju, odnosno tov junadi. To znači da stočari dobijaju telad, hranu i aditive za tov, pa će unapred znati i kolika im je zarada po kilogramu prirasta. Ta zarada neće zavisti od cene stočne hrane ili mesa na tržištu. Na ovom projektu mi sa Izraelcima radimo već nekoliko godina - kaže Aleksandar Negojević, predsednik Regionalnog zadružnog saveza u Kraljevu, napominjući da u ovakvim poslovima iskustva ima još od pre tridesetak godina, kada smo stoku izvozili Italijanima i Grcima.
   Sve što naši stočari treba da obezbede jesu objekti za tov, kojih ima još iz vremena ,,Zelenog plana", i to uglavnom neiskorišćenih, kao i dodatnu, kabastu hranu.
   Osim junadi, preko ove izraelske firme postoji šansa i za izvoz svinja od najmanje 400.000 tona (!) samo za kupce iz Rusije, zatim ovaca, koza, rečne i jezerske ribe, voća, povrća, cveća, pa čak i - flaširane vode!

KRALJEVOM NI PEŠKE, NI VOZILOM
Više automobila nego ljudi

   Kraljevčani koji žive u centru grada koriste automobile samo u slučaju krajnje nužde. Svaki posao oni će znatno brže obaviti ,,peške'', nego kad se služe prevoznim sredstvom. Ulice su zakrčene, a naći mesto za parkiranje u ulicama Cara Lazara, Cara Dušana, Obilićevoj ili Jug Bogdanovoj, graniči se s naučnom fantastikom. Prema podacima iz nadležnih službi, u kraljevačkoj opštini registrovano je četdesetak hiljada vozila, a taj ,,astronomski'' broj dostignut je dolaskom oko trideset hiljada prognanih Kosovaca, devedesetih godina.
Nove saobraćajnice nisu građene, a situaciju dodatno otežava to što, gotovo, kroz centar grada prolaze i ,,drumske krstarice'', jer Kraljevo je jedan od retkih gradova u ovom delu Srbije koji nema zaobilaznicu.
U saobraćajnom kolapsu često ostaju ,,zarobljena'' vatrogasna i vozila hitne pomoći. Letos je jedan pacijent preminuo u vozilu hitne pomoći. Ishod ne bi bio tragičan, kako su saopštili lekari, da je pacijent na vreme stigao do bolnice. Vozilo, međutim, nije moglo da se probije kroz prebukiranu Ulicu vojvode Putnika.
I vatrogasci se žale da su zbog zakrčenja ulica i vatrogasnih puteva često onemogućeni da blagovremeno intervenišu. Letos oni nisu uspeli da, zbog nepropisno parkiranih automobila, dođu do Omladinske ulice, pa vatru u ovom delu grada nije imao ko da gasi.
U kraljevačkoj saobraćajnoj policiji objašnjavaju da su često nemoćni, jer osim kazni na licu mesta, oni nemaju drugog načina ,,disciplinovanja'' nemarnih vozača. Oni, kažu policajci, ostavljaju automobile gde stignu: na trotoarima, pešačkim prelazima, zelenim površinama...
- Da bismo naplatili kaznu od svega dve hiljade, moramo zateći vozača na mestu prekršaja. Prođe, ponekad, po nekoliko sati dok se oni ne vrate po svoj automobil, tako da mi ne možemo toliko dugo da ih čekamo - kaže Radovan Čurlić iz saobraćajne policije.
U toku jednog meseca, kraljevački policajci naplate oko 500 kazni, ali smatraju da je uvođenje vozila za odnošenje nepropisno parkiranih automobila, tzv. ,,pauka'', jedino rešenje.
O uvođenju ,,pauka'' odlučuje, međutim, lokalna samouprava. U glavnoj gradskoj kući, kako smo obavešteni, o tome još ne razmišljaju.

MIODRAG JOVIČIĆ, BIVŠI PRIPADNIK OZN-E, TVRDI DA NIJE BILO STRELJANJA U PODRUMU, ALI I OTKRIVA MESTO LIKVIDACIJA
Streljani su u potoku

   • Prema nekim podacima i rezultatima istraživanja dr Obrena Đorđevića, u Kraljevu su, sa suđenjem ili bez, u to poratno vreme likvidirane 72 osobe, što je čak i u poređenju sa Beogradom, a posebno sa nekim vojvođanskim gradovima, visoka brojka

   Nedavno je, u jednom nastavku feljtona ,,Srbija između srpa i čekića'' u ,,Politici” citirana i sledeća izjava visokog funkcionera OZN-e Ratka Draževića, koju je on svojevremeno dao beogradskom listu ,,Duga''. Dražević je, između ostalog, o hapšenjima i egzekucijama ,,državnih neprijatelja'' posle Drugog svetskog rata kazao: ,,Ja sam svoju Rašku očistio tako što sam streljao samo pet ljudi… Mi smo streljali u zimsko doba u podrumu OZN-e u Kraljevu. Nismo mogli nikuda da ih vučemo pa smo ih jednog preko drugog ređali… Kada smo napunili sklonište, bacili smo bombe da padnu drveni nosači, da sve zatrpamo i zauvek predamo zaboravu. Danas u toj zgradi živi oko 500 ljudi i niko ne zna koliko je nevinih ljudi, iskrenih demokrata, ugrađeno u njene temelje samo zato što nisu bili po ukusu nas komunista''.
Prema nekim podacima, primera radi, rezultatima istraživanja dr Obrena Đorđevića, u Kraljevu su, sa suđenjem ili bez, u to poratno vreme likvidirane 72 osobe, što je čak i u poređenju sa Beogradom, a posebno sa nekim vojvođanskim gradovima, visoka brojka.
Krenuli smo tragom te, doduše, davne izjave, računajući da i sada u Kraljevu, možda, postoji ta zgrada u čijim temeljima je, takoreći, masovna grobnica. Kako smo i očekivali jedini izvor je priča, priča savremenika i svedoka tih zbivanja. Nema pisanih dokumenata u državnim ustanovama.
Uz pomoć direktora kraljevačkog Narodnog muzeja Dragana Draškovića stupili smo u kontakt sa osamdesetpetogodišnjim Miodragom - Mišom Jovičićem, Kraljevčaninom, bivšim pripadnikom OZN-e, a kasnije važnim službenikom više državnih službi, pa i diplomatskih misija.
Uprkos godinama, vitalan umno i fizički, Jovičić je pristao na otvoren razgovor, čak i uz dokumentovanje nekih tvrdnji. On je bio dugogodišnji saradnik i prijatelj Draževića, odnosno, kako kaže, baš tog 29. novembra 1945. godine, kada je oslobođeno Kraljevo, sa njim je iz Beograda, motociklom DKV, stigao u Vrnjačku Banju, u vilu ,,Stefanović''.
- Trebalo je da ja budem šifrant, ali mi je benzin ušao u uši i bio sam kurir OZN-e, a Dražević, koji je imao nadimak ,,Đisa'', primio je OZN-u sreza žičkog, od Ljubiše Pribakovića. Bilo je to u kući Milice Knežević, gde je tada bio i zatvor, a kasnijih godina komitet SK i sada sedište SPS-a.
Jovičić ne veruje, poznajući karakter Draževića, da je citirana izjava autentična.
- On (Dražević) se u Kraljevu zadržao kratko, oko dva meseca. Pošto je oslobođen Čačak, otišao je tamo, a na čelo kraljevačke OZN-e došao je Raka Vukailović Moler. Tu su još bili Mijat Jovanović, zatim sekretar i šifrant Srećko Frank… Vukailović se na tom mestu kratko zadržao i dužnost predao Milanu Đokoviću Popu. Nešto kasnije, kad se OZN-a podelila na okružnu i gradsku, na čelo prve je došao Momir Lekić iz Paraćina, a gradsku je preuzeo Mijat Jovanović (nije reč o poznatom Kraljevčaninu, pilotu amateru - prim. M. D.).
Toj OZN-i pridodat je još i visoki funkcioner Sava Radojičić Feđa, koji je bio zadužen za likvidaciju četničkih bandi. Taj posao je kasnije nastavio Radenko Mandić.
Sve to Jovičić navodi u prilog svoje tvrdnje da Dražević, iako je imao uticaja, nije direktno odlučivao, a ni tako detaljno poznavao stanje. Teško je i poverovati, objašnjava Jovičić, s obzirom na njegov karakter, da o tako neproverenim informacijama on otvoreno govori.
- Dakle, odmah po formiranju gradske OZN-e - dodaje Jovičić za ,,Politiku'' - na dužnost komandira zatvora postavljen je Momir Jelisijević zvani Brica, a kuriri i ključari u zatvoru bili su Ilija Čubrilović, Milivoje Dašić, Boško Matijašević i Zdravko Sretović. Komandir straže bio je Milorad Đurović iz Gornje Ribnice kod Kraljeva.
Pored zatvora u kući Milice Knežević, objasnio nam je Jovičić, malo kasnije, na ibarskom keju, za lakše zatvorenike, ,,otvoren'' je i zatvor u kući Jelene Vuković.
- Probijene su zidine, pa su od jednog do drugog zatvora zatvorenici vođeni direktno, preko njive Marka Bekčića. Tvrdim odgovorno da je tu bilo prebijanja i mučenja, ali niko nije streljan, osim poznatog fudbalera Joce Divljaka, kojeg je, kad je tražio da natoči flašu vode, na terasi kuće Jelene Vuković ubio Boško Matijašević, i on je jedini tu, u njivi Bekčića, sahranjen. Zatvorenici su odatle odvođeni bez odeće, vezanih ruku i streljanu gore, u potoku ispod Ratarske škole. Ubijeno je ukupno njih 27, a među njima tri predsednika opštine - Dušan Krstić, Momir Savić iz Ribnice i Uroš Miloradović iz Konareva. Zatim, sveštenici Obućina i Sretenović, pet tumača, i drugi… Streljanja su vršili stražari koji su obezbeđivali OZN-u, glavni puškomitraljezac stražar je bio Radojko Vukićević, zvani ,,Stoj, stoj'', a posebno se na tim zadacima isticao Milivoje Dašić.
Jovičić pamti i otkriva nam ,,obaveštajce'', bolje rečeno, ,,cinkaroše'', uz koje je OZN-a mogla ,,sve da dozna''.
- Na ovom području to su bili neki Rafailović zvani ,,Đoga'' iz Vrbe, Todor Vasović iz Vitanovca, koji je posle primljen u UDB-u u čini potporučnika, Bekovac iz Šumarica i jedan abayija iz Milakovca po nadimku ,,Pikavac''…
Niz je još zanimljivih detalja iz tih vremena kojih se Jovičić odlično seća. On još ističe ,,da su među živim članovima OZN-e u Kraljevu Mijat Jovanović, Ilija Čubrilović, Mile Đurović, Bora Špagović i Miša Jovičić.
- Mesto streljanih bi trebalo istražiti i tu postaviti prigodno obeležje - kaže na kraju razgovora za ,,Politiku'' Miodrag Jovičić.
Tekst i foto:
M. Dugalić (Politika)

PARIŽANKA BRIŽIT PAVLOVIĆ U ROĆEVIĆIMA NA NEOBIČAN NAČIN GAJI DOMAĆE ŽIVOTINJE
Koze vole klasičnu muziku

   • Roćevićka snaha i meštanin Dragan Purić u najsavremenijim uslovima uzgajaju srnaste alpske koze. U štali, s video nadzorom i klima-uređajima, neprestano se čuje klasična muzika

   "Povantrzali", kažu u šali komšije, ali Parižanka Brižit Pavlović i Dragan Purić iz Roćevića dobro znaju šta rade. Njih dvoje, u slozi i dogovoru, s podjednakim zaduženjima i poslovima, u najsavremenijim uslovima uzgajaju srnaste alpske koze, prave i prodaju kozji sir. U boksevima se, za sada, nalazi tridesetak domaćih životinja, ali roćevićka snajka i njen ,,kompanjon'' imaju nameru da farmu prošire i povećaju proizvodnju traženog i kvalitetnog sira. Njihova farma ,,La koza nostra'' kod meštana Roćevića izaziva divljenje, ali i čuđenje.
U njihovoj štali urednije je ,,nego u nečijoj kući''. Svaka koza ima svoj boks, a prostor je opremljen video nadzorom, klima-uređajima i uništivačima insekata. Neprestano se čuje muzika.
- Puštamo isključivo klasičnu muziku i balade. Koze nikako ne vole novokomponovanu narodnu muziku, ni srpski turbo-folk. Uočila sam da su tada uznemirene, neprestano mekeću i daju manje mleka. Smiruje ih Šopen. Njegove klavirske deonice im najviše prijaju - priča nam, smeškajući se, Brižit Pavlović.
Brižitka, kako je zovu komšije, odrasla je u Parizu, a koze je zavolela još u ranom detinjstvu, odlazeći na jednu farmu na periferiji ,,grada svetlosti''. Kaže da je kao devojčica maštala da ima takav posed i da na njemu gaji koze.
San joj se ostvario kada je upoznala Srbina Milana Pavlovića iz Roćevića, koji je radio u Parizu. Zavoleli su se i venčali. Još kad je prvi put došla u Roćeviće, selo nadaleko čuveno po proizvodnji voća i dobre rakije, znala je da će svoj san ostvariti.
- U Parizu sam bila medicinska sestra. Milan i ja smo vredno radili, stekli smo koliko nam treba, dve kćerke izveli, kako vi Srbi kažete, na put. Došli smo u Srbiju da tu živimo i odmah sam s komšijom Draganom Purićem počela pripreme za gajenje koza i proizvodnju sira - kaže Brižit.
Dragan je bio profesor u kraljevačkoj Gimnaziji, a kasnije se zaposlio u policiji. Ovaj krepki penzioner odavno je nameravao da osnuje svoju farmu, ali od Republičkog fonda za razvoj nije dobio tražena sredstva, pa je ortakluk s Brižitkom bio jedini način da započne ovaj posao.
- Sagradili smo modernu štalu, nabavili srnaste alpske koze i krenuli u posao. Moja supruga Dragana glavna je mlekarica. Trenutno proizvodimo oko 100 kilograma kvalitetnog kozjeg sira i sve to unapred prodamo. Potražnja je velika, a kilogram ovog proizvoda iznosi 300 dinara. Nešto se zaradi i od prodaje jarića - priča nam Dragan Purić.
Na farmi ,,La koza nostra'', što po roćevićkom znači ,,naša koza'', proizvodi se sir u maslinovom ulju, po francuskom receptu koji je pribavila Brižit.
- Volim sireve i dobro ih poznajem. Francuzi su, uostalom, poznati po proizvodnji velikog broja sireva. Nabavila sam dobar recept, a nama je važniji kvalitet, od količine proizvodnje. Rado pomažemo i onima koji bi da krenu našim putem i preporučujemo im baš ovu sortu koza, jer je poznat njihov genetski kvalitet - kaže Brižit.
Dok razgovaramo s Brižit i Draganom, Julijeta, Skarlet, Inkita..., kako se koze zovu, uživaju u zvucima Šopenovog klavira koji se razleže štalom. Kad se zapeva Pavaroti, podignu uši, a kad zvuci muzike načas utihnu, iz bokseva se začuje: meeee... šta je s tom muzikom.
Miloš Milišić

U CRVENOM KRSTU NI I U TOKU LETA NIJE BILO PREDAHA U RADU - piše Ivan Rajović
Čovekoljublje iznad svega

   • Prepoznajući potrebu za ovakvim vidom interaktivnog pristupa i radioničarskim radom, Crveni krst Srbije i Međunarodni komitet Crvenog krsta, uz pomoć Crvenog krsta Makedonije, i dalje podržavaju razvoj Promocije humanih vrednosti. Time je Srbija postala druga zemlja u regiji, posle Makedonije, u prihvatanju i uspešnoj realizaciji ovog programa

   Letnji period je, po pravilu, predodređen samo za najhitnije aktivnosti. Sve što može da čeka prve septembarske dane ostavlja se po strani i planiraju se zasluženi letnji odmori. Ali, u Crvenom krstu Kraljevo ovog leta, kao i nekoliko leta unazad, to nije pravilo. Brojne aktivnosti su veoma uspešno realizovane, tako da za istaknute volontere i izvestan broj profesionalaca u ovoj organizaciji gotovo da i nije bilo odmora. Teško je da se odrede prioriteti od brojnih sprovedenih akcija. Ali, zajedničko za sve je da je Crveni krst ojačao i po kvalitetu i po kvantitetu. Reč je o mladim volonterima koji su prošli brojne kurseve, seminare i kampove, a sve u cilju da svoja znanja prošire i usavrše novim činjenicama.

EDUKATIVNO-SOCIJALNO-REKREATIVNI RAD SA MLADIMA
Crveni krst Kraljevo je centar za difuziju i prvi Crveni krst koji je počeo primenu novog, pilot programa među mladima - Promocija humanih vrednosti. Više od četrdeset omladinaca, od 15 do 18 godina, u toku letnjeg seminara saznalo je nešto više o ovom programu. Tako je postignut i cilj programa, tj. među mladima su promovisane i prihvaćene humane vrednosti, kultura dijaloga i aktivni pristup životu. Crveni krst je dobio nove edukovane kadrove, koji će stečena znanja da primene kroz difuziju. Zahvaljujući uspešno savladanom znanju mladih Kraljevčana, program se u toku leta proširio na još nekoliko organizacija Crvenog krsta. A Milica Plašić, kraljevački volonter, postala je instruktor i član Kolegijuma koji je formiran na nacionalnom nivou. Prepoznajući potrebu za ovakvim vidom interaktivnog pristupa i radioničarskim radom, Crveni krst Srbije i Međunarodni komitet Crvenog krsta, uz pomoć Crvenog krsta Makedonije, i dalje podržavaju razvoj Promocije humanih vrednosti. Time je Srbija postala druga zemlja u regiji, posle Makedonije, u prihvatanju i uspešnoj realizaciji ovog programa.
Rad sa mladima u toku leta se odvijao i na temu trgovine ljudima. Na ovaj način, Crveni krst pokušava preventivno da deluje protiv nasilja i da prepoznaje i ukazuje na uočene probleme.
Pored edukativnih aktivnosti, mladi Crvenog krsta su učestvovali i u akcijama socijalno-rekreativno-edukativnog karaktera. Tako je devetoro mališana provelo deset dana na letovanju na moru u odmaralištu Crvenog krsta Srbije u Baošićima; 32 mališana su desetodnevni odmor imali u odmaralištu Crvenog krsta Aleksandrovac u Mitrovom Polju; isti broj je proveo i tri nedelje u Rimu; a petoro mališana je mesec dana bilo u grčkim porodicama. Tako je Crveni krst pomogao da deca u stanju socijalnih potreba, raseljenih lica ili bez jednog ili oba roditelja osete draži letovanja.
Veliki broj dece koja su bila uključena u ove socijalne programe su, istovremeno, i aktivisti Crvenog krsta, jer žele svojim učešćem u drugim humanitarnim akcijama da zahvale na ukazanom dobročinstvu.
A Crveni krst na ovaj način stvara svoju budućnost, za koju ne treba da brine. Mladi, edukovani aktivisti su buduća neopisiva snaga ove organizacije, snaga zahvaljujući kojoj postoji 131 godinu u Srbiji.

JAČANjE ORGANIZACIONE MREŽE NA TERENU
Još jedan bitan faktor dugovečnosti Crvenog krsta je i organizaciona mreža - veoma gusta i rasprostranjena na području cele kraljevačke opštine. Postojeće organizacije Crvenog krsta se razvijaju i unapređuju kroz razne oblike pomoći i aktivnosti, ali se istovremeno radi i na formiranju novih osnovnih organizacija Crvenog krsta po mesnim zajednicama. Pozitivni primeri u radu su putokaz mnogim sredinama da, takođe, formiraju osnovne organizacije Crvenog krsta. Tako je bilo i sa najmlađom, u ovom trenutku, Osnovnom organizacijom Crvenog krsta Obrva. Naime, 12. jula, na akciju dobovoljnog davalaštva krvi u Lascu, posvećenu velikom humanisti - pokojnom Miši Božoviću, došao je i Dragan Pavlović iz Obrve da 76. put iskaže humanost dobrovoljno darivajući krv. I od tog trenutka je neumorno radio na traženju istomišljenika kako bi formirali Osnovnu organizaciju Crvenog krsta. Upornost, naravno, uvek pobeđuje. Tako je posle mesec i po, tačnije 24. avgusta, formirana još jedna Osnovna organizacija, za čijeg je sekretara jednoglasno imenovan i najveći pobornik za njeno osnivanje - Dragan Pavlović. Odmah su utvđene i osnovne naredne aktivnosti, a formirana je i Komisija dobrovoljnih davalaca krvi, koju čine 32 člana iz Obrve. Podeljena je pomoć najugroženijim licima, a prvaci su dobili žute fluorescentne marame u okviru akcije ,,Bezbednost dece u saobraćaju".
- Dogovorili smo se da do kraja godine organizujemo nekoliko akcija u selu. Zadovoljan sam podrškom meštana, kao i Savetom Mesne zajednice, sa njenim predsednikom Vučićem Đokovićem na čelu. Takva saradnja je doprinela da obezbedimo i kancelariju za rad Crvenog krsta - ističe ponosno Dragan Pavlović.
Naravno, Crveni krst Kraljevo planira da jesenji period iskoristi za formiranje još nekoliko organizacija Crvenog krsta po mesnim zajednicama.

PODRŠKA DONATORA
- Da bi se sve predviđeno i realizovalo, Crveni krst mora da ima podršku donatora iz zemlje i sveta. Kraljevački Crveni krst, sasvim je očigledno, uvek ima podršku - ističe veliki zagovornik širenja ideje čovekoljublja, Mirjana Lišanin-Gostiljac, sekretar Crvenog krsta Kraljevo.
- Čovekoljublje ne zna za administrativne granice, razlike u jeziku, običajima. Čovekoljublje je univerzalno i ljudi koji ga prihvataju veoma brzo se prepoznaju - nastavlja gospođa Lišanin-Gostiljac.
I, zaista, pravi prijatelji - humanisti uvek priteknu u pomoć i pruže podršku kada je najpotrebnija. To je ovoga leta učinila, po ko zna koji put za pet godina partnerstva, škotska humanitarna organizacija ,,Blythsnjood care”. Ali, tu su i donatori-prijatelji iz Međunarodne humanitarne organizacije ,,Manastir Dečani" iz Graca i iz Štajerske zajednice.
Ne sme da se zanemari i podrška lokalnih donatora - kompanije ,,Amiga", živinarske farme ,,Milosavljević", ,,Žutog taksija", ,,Pekarstva" - Kraljevo, kao i objektivna i blagovremena podrška svih medija na području opštine.
Pomoć i podrška donatora-prijatelja su osnovni putokaz da Crveni krst, u ovom slučaju u Kraljevu, ide pravim putem koji je gotovo pre vek i po trasirao njegov osnivač - Anri Dinan.
I tako će biti u nedogled, dokle god postoje dobročinitelji i oni kojima će osnovna životna vodilja biti čovekoljublje.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POVODOM POČETKA NOVE ŠKOLSKE GODINE - piše Ivan Rajović
Bezbednost dece u saobraćaju

   I ove godine kraljevački Crveni krst je, u saradnji sa Saobraćajnom policijom, septembar posvetio bezbednosti dece u saobraćaju.
Od ponedeljka se na četiri punkta ispred kraljevačkih osnovnih škola nalaze ekipe sastavljene od predstavnika Saobraćajne policije, članova Kluba mladih ,,Darinka - Daca Petrašinović" i vojnika na civilnom služenju vojnog roka u Crvenom krstu. Pored podele propagandnog materijala i upozoravanja vozača na povećani broj učenika na ulicama, zainteresovanim vozačima se proverava krvni pritisak i daju drugi zdravstveni saveti, a sve u cilju bezbednije vožnje.
Prema planu sprovođenja ove tradicionalne akcije, sledeća faza je obilazak svih osnovnih škola i podela žutih fluorescentnih marama sa natpisom STOP učenicima prvog razreda kako bi bili što primetniji u saobraćaju. Sa njima će se organizovati i radionice na temu pravilnog i bezbednog ponašanja u saobraćaju.
Ova faza je već počela da se realizuje tako što su podeljene i prve marame učenicima Osnovne škole ,,Dragan đoković Uča", istureno odeljenje u Obrvi, koje su mališani odmah stavili na svoja malena ramena i sa osmehom sigurnije krenuli put kuća.
Akciju su, ove godine, podržali svi lokalni mediji. A posebnu zanimljivost predstavlja učestvovanje u akciji i ,,Žutog taksija", čiji vozači putnicima dele propagandni materijal, a na zadnjem vetrobranskom staklu nose izuzetno slikovite nalepnice sa logom Crvenog krsta Kraljevo i izuzetno efektnom porukom: ,,Zaštitimo decu u saobraćaju".
Bojan Mihailović, poslodavac ovog čuvenog taksija, između ostalog ističe:
- Voleo bih da u organizovanim humanitarnim akcijama učestvuje što veći broj pojedinaca i firmi. Zato pozivam sve ljude dobre volje da se pridruže familiji humanih.
Inače, vozači ,,Žutog taksija" su učesnici brojnih akcija Crvenog krsta i pravi promoteri dobročinstva.
I pored želje da svi učesnici u saobraćaju budu bezbedni tokom cele godine, a posebno deca, sekretar Crvenog krsta Kraljevo, Mirjana Lišanin-Gostiljac, kaže:
- Svim učenicima želim sreću i uspeh i u ovoj školskoj godini i obećavam da će Crveni krst uvek misliti na njih, te ih uskoro očekuju nova iznenađenja u vidu novih akcija i simboličnih poklona prijateljstva.



STO GODINA OD ROĐENJA AUTORKE ,,PIPI DUGE ČARAPE"
,,Dani Astrid Lindgren" u Kraljevu

   U čast stote godišnjice od rođenja Astrid Lindgren, autorke dela ,,Pipi duga čarapa", u organizaciji Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovenčani" i ambasade Švedske, u Kraljevu će od 10. do 14. septembra biti održani ,,Dani Astrid Lindgren".
Astrid Lindgren živi u Švedskoj u Stokholmu. Rođena je u malom mestu zvanom Vimerbu, na imanju Nas. Ima dvoje dece i sedmoro unučadi. Ova autorka napisala je 30 knjiga za decu. ,,Razmo u skitnji" bila je njena prva knjiga prevedena na naš jezik, a govori o doživljajima dečaka koji je pobegao iz doma za decu bez roditelja. Najpoznatija knjiga i ostvarenje koje je proslavilo ovu autorku je ,,Pipi duga čarapa", po kojoj su snimljeni televizijska serija i dva filma. Za svoj književni rad primila je više nagrada u Švedskoj i Nemačkoj, a 1958. godine i Međunarodnu nagradu Andersen.
Svečanu izložbu će 10. septembra u 12 časova na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke otvoriti Njegova ekselencija Krister Bringeus, ambasador Švedske u Srbiji, Dragana Tipsarević, upravnik kraljevačke Biblioteke, i glumica Gordana Lukić.
Program za decu predškolskog uzrasta predviđen je za 11. septembar, od 10 do 11 časova, na Dečjem odeljenju. Tada će biti izvedena predstava ,,U gostima kod Pipi duge čarape", u kojoj učestvuju deca iz predškolske grupe OŠ ,,Svetozar Marković", vaspitač Ana Pantović i glumica Biljana Božović.
Od 12 do 14 časova polaznici ,,Male škole animiranog filma" će, uz pomoć ilustratora Nikole Maslovara i profesora Zdravka Mićanovića, uraditi ilustraciju ,,Crtamo za Pipi dugu čarapu".
U 18 časova u Kraljevačkom pozorištu pozorišnu predstavu ,,Pipi" izvešće pozorišne grupa ,,Čarapa" iz Beograda.
Program za mlađe osnovce počinje 12. septembra na Dečjem odeljenju Biblioteke. Od 10 do 11 časova, u predstavi ,,Pismo za Pipi dugu čarapu", svoje umeće pokazaće polaznici Književne radionice. Svojim prisustvom program će uveličati Nadežda Tanasković, pesnik za decu, animatori Jasmina i Yeri i muzičar Slobodan Jelić. Kasnije će biti prikazana izložba dečjih radova ,,Naša Pipi duga čarapa".
Od 18 do 19 časova na programu je i ,,Naš gost Kristina Bjerk". Osim ovog pisca za decu iz Švedske, sa decom će se družiti i pesnici Dejan Aleksić i Miloje Radović.
Za 20 časova je predviđen susret Kristine Bjerk sa piscima iz Kraljeva na temu ,,Institut za dečju književnost u Švedskoj; značaj i uticaji”.
Za 13. septembar, od 10 do 11 časova, predviđen je susret sa decom iz Dečjeg sela. Gost je Kristina Bjerk, a učestvuju i pisac za decu Gordana Timotijević, pesnik Miloje Radović i glumica Biljana Božović.
Na Dečjem odeljenju, od 12 do 13 časova, predviđena je radionica ,,Sa decom oko sveta - Švedska", u kojoj učestvuju deca osnovnoškolskog uzrasta, Vesna Vasić, voditelj radionice, i Marijana Popović, predstavnik ambasade Švedske u Beogradu.



KONCERT U POZORIŠTU
Džez u Kraljevu

   Mladi džez solista, pijanista Vladana Mijatović, student druge godine minhenskog Konzervatorijuma Rihard Štraus, održaće u sredu koncert u Kraljevačkom pozorištu. Početak je u 20 časova.
   Kao gosti, nastupiće Aleksandar Cvetković - bubnjevi i Milan Pavković - kontrabas. Biće izveden tradicionalni džez, bi-bap. Ulaz je besplatan.
Sponzori koncerta su SO Kraljevo, Kraljevačko pozorište, Muzička škola ,,Stevan Mokranjac”, restoran ,,Sunce, Mega mjuzik, Capo mjuzik i grupa ,,Jež”.



KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Sedam kila učila po đaku prvaku

   Sećam se da je, ne tako davno, kada su Albanci još bili Šiptari, a Koštunica još uvek nije bio onaj koji sme da nas pogleda u oči, a i šire, vrlo aktuelan bio jedan ,,pedagoški vic". Kao, negde na Kosovu i Metohiji, na času maternjeg jezika, valjda srpskohrvatsko-albanskog, mali Šiptari radili pismenu vežbu na temu: Kako sam proveo raspust. Nastavnik, verovatno jedan od budućih pregovarača o statausu KiM u Beču, traži od malog Saljimija da pročita svoj rad. A Saljimi ustaje i teatralno recituje: ,,Trćim, trćim poljem, jurim Srpće da ga koljem”.
- Odljićan, ćetiri - kaže nastavnik nezadovoljno vrteći svojom separatističkom glavom.
- A što ćetiri, kad je odljićno? - zgranuto pita mladi Saljimi.
- Zato što ga nisi stigao - odgovara nastavnik.
U međuvremenu, mnogo toga se promenilo, ali to nije tema ovog teksta. Možda jeste, ali utoliko što su zbunjeni Srpčići, potpuno uvereni da je situacija sa Kosovom pod kontrolom i da je sudbina svete srpske zemlje u pravim patriotskim glavama i rukama, odlučili da još jednom pođu u školu. Veliki je broj onih koji se sada već očajnički pitaju: čemu to maltretiranje kad od škole ovde niko nije video nikakvu korist? No, ima i onih koji pojma nemaju šta ih tamo čeka. To su, dakako, oni najmlađi - prvaci. Ovoga puta vojska od 76.000 zbunjenih Srpčića krenula je po svoje obrazovanje, ne bi li jednoga dana i oni postali uvaženi građani i građanke u zemlji na koju su osuđeni do daljeg, budući da živeti ovde nije nimalo jednostavno, a viza za izlazak iz zemlje gotovo i da ne postoji. Zanimljivo je doživeti taj prvi susret sa školom, videti prvi put ta mudra, ozbiljna lica pedagoških stručnjaka, odnosno nastavnika i učitelja sindikalnih aktivista, kako vatreno nose table, izgrižene školske sunđere i krede i kartonske transparente na kojima piše ŠTRAJK. Tako je lepo čuti ih kako bogougodno i izgladnelo kliču kroz reski odjek prvog ovogodišnjeg školskog zvona: ,,Dajte plate, ako Boga znate”, i tome slično, i mnogo gore. Sve je to život, sada i ovde. Tako se zbunjeni Srpčići, najvrednije što ova država ima, na licu mesta praktično uče prvoj i najvažnijoj životnoj lekciji koja glasi: Sve, sve, ali prvo lova, a onda sve ostalo.
Roditelji su zbunjeni. Za opremanje svojih potomaka podigli su nekoliko kredita po sistemu: dođi, uzmi, a platićeš kad-tad, kao da ih šalju da vide rusku podmornicu na Arktiku, a ne u prvi razred. A većina njih već godinama ne zna ni šta je plata, a ni radno mesto. Dobar deo njih čeka socijalni program, privatizaciju, stečaj ili otkaz. Otkud im pare, niko ne zna, a klinci ko zapete puške, cakum-pakum, sa sve patofnama i flašicama za vodu. Nema dece onih najbogatijih, valjda zato što su u međuvremenu otvorene i škole za male tajkune, a i šta bi oni mogli da nauče u ovim našim običnim školama? Uglavnom, prvi školski dan je tu, i toliko nevinosti, pameti, lepote i trezvenog rezonovanja prosto zrači iz tih malenih glava da se čovek jednostavno zapita: na koga ta deca liče? Ali ono što posebno impresionira svakog pasioniranog i pomalo ciničnog posmatrača jeste ta biblijska sedmica, taj tajanstveni, mogoznačni, sveti broj, ovoga puta ovaploćen u sedam kilograma učila koja će, kako kažu stručnjaci, đaci prvaci nositi u svojim torbama. Kao američki komandosi u Iraku. Toliko materijala ne nose ni naši vrli parlamentarci u svojim torbama, čak ni oni koji ovoj deci otimaju od usta za svoje milionske putne troškove da dođu tamo gde bi najbolje bilo da se nikada nisu ni pojavili. No, neću o politici u ovom svečanom danu.
Dakle, biti roditelj danas nije nimalo lako. Ako zanemarimo lovu koja je potrebna za opremanje budućih nosilaca diploma koje ovde nikoga ne zanimaju, ostaje sudbinsko pitanje: kako i ka čemu usmeriti svog naslednika da bi bio uspešan u životu i da bi se snašao u zemlji srpskih domaćina, gde više vredi dobra veza i članstvo u stranci nego bilo kakvo oficijelno znanje i obrazovanje? Kako vaspitati dete u zemlji gde je gospodin Legija najčitaniji pisac i gde se više govori o jednom Budali, nego o desetinama hiljada pametnih? Znaju roditelji šta je dobro i vredno, ali znaju i da samo ono što je bezvredno ovde prolazi, bar u ovom periodu srpske istorije. Znaju to i klinci, ali to se u školama ne uči. A ovde se još niko nije dosetio da osnuje škole ili bar vannastavnu aktivnost gde bi se Srpčići učili kako da postanu Karići, Drakulići, Kostići, Miškovići, Karleuše, Lepe Brene i svi oni koji se valjaju u parama, a da im za to nije bila potrebna nikakva škola. Kako objasniti detetu da se ovde od gusala, preko metli i lopata najbrže stiže do statusa milijardera? Kako jedno dete, makar bilo i Srpče, može da shvati da je ovde bolje biti Šemsa Suljaković nego profesor univerziteta ili neki drugi akademski faktor? Teško. Ipak, ako pitamo tu decu šta je to što bi hteli da budu kad porastu, svi od reda će pomenuti: sportiste, pevače, političare i kriminalce. U njihovim malim pametnim glavama druga zanimanja ne postoje, kao što ni za nas odrasle ne postoje. Zapravo postoje, ali od njih ne može da se živi, a to je kao da ne postoje. I šta čovek da bude kad poraste u zemlji gde je većina, bez obzira na stručnu spremu, svesna da spada u kategoriju niko i ništa? Čik mi nađite klinca koji bi voleo da bude, recimo, guverner Radovan Jelašić ili neki drugi uvaženi finansijski stručnjak. Đelića da i ne pominjem. Pa ko bi još poželeo da bude Đelka, pored Velje, recimo? Niko, naravno! Ali su zato ulice zakrčene mladim teniserima koji sebe vide kao Novaka, Nadala, Janka, Anu, Jelenu i druge ikone ovog sporta. Dakle, znaju klinci gde je lova, slava i lagodan život na visokoj nozi, i u inostranstvu. Zanimljivo, ali još nisam sreo nijednog prvaka, a ni drugaka, koji bi želeo da bude premijer, predsednik, vladika Filaret, ministar kulture ili neki drugi državni moćnik; pre bi da budu Big Lale, Željko Joksimović ili Mitrović, svejedno, Borka Vučić, ili čak Bidža, dokazani i overeni fan Svilajnčanaza koga su, verovatno, glasali i roditelji tamošnjih prvaka.
Ipak, najviše je njih koji bi, kada odrastu, da odu što dalje. I to je najbolja slika stanja u ovoj zemlji na početku ove srpske školske godine. Za sada je jedno sigurno, sa Kosovom ili bez njega, i ovi klinci će, kada porastu, otplaćivati dugove koje su napravili političari još iz vremena njihovih pradedova, ali i ovi danas. I to je jedina izvesnost. Sve ostalo je relativno, mada je sve teže verovati da će ovde doći vreme u kojem će pamet biti na ceni i u kojem će od znanja i dobrote moći da se kupi džip ili vila na Dedinju. Zašto bi oni koji su bez pameti došli na vlast omogućili pametnima da ih sklone? Ni u ludilu!
Pitanje je hoće li pod ovakvim okolnostima neko od ovih mališana začetih u jeku petooktobarske revolucije imati priliku da vidi Evropu? Kako za sada stvari stoje, vrlo teško. Zato biti Srpče jeste časno, ali nije nimalo jednostavno i inspirativno. Još je teže biti roditelj koji je dužan da brine o sudbini svoga deteta u uslovima kada ni o sebi nije u stanju da vodi računa. I zato mi nikako nije jasna poruka ministra prosvete, valjda gospodina Lončara, koji je, izmeću ostalog, prvog dana nove srpske školske godine prosvetiteljski i sa očinskom toplinom u svom ministarskom glasu poručio deci nešto u smislu: nadam se da ćete iskoristiti sve ono što vam ova država pruža. Šta je to što im se pruža - ja ne znam, možda hleb i mleko po novim cenama. No, možda on zna nešto što mi ne znamo, zato i jeste ministar.
Uglavnom, 76.000 nasmejanih, srećnih i bezbrižnih prvaka, kako je preneo Javni servis RTS u pauzi tužakanja svojih redovnih neplatiša, poneseno ovom nadahnutom i nadasve ohrabrujućom Lončarevom izjavom, krenulo je u prvu etapu svog puta ka čoveku, patrioti, srpskom domaćinu ili čemu već. Nadajmo se da će stići tamo gde su pošli i da će postati uzorni predstavanici svog napaćenog naroda, bez obzira ko su im sada uzori, jer ova zemlja, ma kolika bila, na kraju krajeva, ostaje njima. I neka im je sa srećom.



OSNOVNO OBRAZOVANJE: REFORMA PETOG RAZREDA - piše Bojana Milosavljević
Generacija budućih poliglota

   Generacija koja je u prvi razred upisana školske 2003/2004. godine odmah je postala reformska jer je, osim uobičajenih predmeta, dobila i strani jezik (u ogromnom procentu to je bio engleski), sa fondom od dva školska časa nedeljno. Ovoga septembra, kao najmlađi u višim razredima, bili su u obavezi da se opredele i za drugi strani jezik. Na prvi pogled čini se da je novi predmet dodatno opterećenje deci toga uzrasta. Mada nastavnici stranih jezika imaju primedbe drugačije prirode, Ljiljana Orlović, psiholog u OŠ ,,Svetozar Marković", daje precizno tumačenje kako će program sa dva strana jezika funkcionisati u praksi:
- Dva strana jezika za učenike petog razreda nisu, da tako kažem, opterećujući faktor, nego su bolje raspoređeni predmeti - kaže gospođa Orlović. - Naime, od ovog razreda engleski, kao prvi, uči se dva časa nedeljno, umesto nekadašnja četiri. Drugi strani jezik takođe ima nedeljni fond od dva školska časa. I tako sve do kraja osmog razreda. Na završetku osnovne škole sva deca su u istoj poziciji ako se u srednjoj školi, recimo, izučavaju dva jezika. Ona tada mogu da biraju koji će izučavati na tom višem nivou.
   Nastavnici engleskog jezika, koji je u srpskim školama bio i ostao neprikosnoveno glavni, uglavnom smatraju da je smanjenje broja časova u petom razredu sa četiri na dva sedmično suviše naglo i da je trebalo da se krene od tri nedeljna časa. Ova primedba je, verovatno, otuda što u protekle četiri godine nisu svi učenici nižih razreda imali od početka redovnu nastavu ovog jezika, zbog nedostatka ili malog broja stručnih predavača. Školske vlasti su ovakvu situaciju, posebo izraženu u seoskim školama, tolerisale, tako da je sve ipak bilo u okvirima zakona.
Na pitanje - kada mogu da se očekuju prvi efekti od uvođenja obaveznog drugog stranog jezika, gospođa Orlović kaže:
- Procena mora da se sačeka. Nešto bolje će moći da se sagleda na kraju školske godine. Osim toga, ako se ova generacija petaka bude u kasnijim godinama školovanja bolje snalazila, to bi moglo da znači da je ,,preraspodela stranih jezika" bila dobra. Kada god se u obrazovanju uvode neke inovacije i pomak, mora da se osigura i mehanizam koji proverava učinak. To mogu da budu testiranja, ankete i slično. Kasnije se, u skladu sa pokazanim, preduzimaju sledeći koraci. Reforma ne može da bude ,,zabetonirana”, već fleksibilna i postupna.
Prekretnica dosadašnje reforme osnovnog obrazovanja je baš sadašnji peti razred, jer ,,paket izbornih predmeta" sadrži dodatne radne zadatke, kako za učenike tako i za nastavnike. Koliko će se u svemu tome snalaziti, ostaje da se sačeka.

PRIJATELJSKE KOŠARKAŠKE UTAKMICE KRALJEVAČKIH PRVOLIGAŠA - piše Zoran Bačarević