Prednost programima od regionalnog značaja
Očekujem punu podršku Vlade i dobru saradnju sa predsednicima
Bez očuvanja prošlosti, nema ni budućnosti
Kraljevo na pragu Evropske unije
,,Proja nas je hranila i branila”
Nekadašnje siroče sagradilo crkvu
Novi korak u obnovljenoj saradnji dva grada
Bivši demonstrant u nemilosti nove vlasti
Izgorela kuća - troje povređenih
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: auto trke, odbojka, fudbal

SAVET RAŠKOG OKRUGA RASPRAVLJAO O KANDIDOVANJU PROJEKATA ZA SREDSTVA NIP-A - piše Slobodan Rajić
Prednost programima od regionalnog značaja

   • Na konkursu za sredstva NIP-a za 2008. godinu prioritet će imati novi projekti od strateškog, međuregionalnog i međuopštinskog značaja u oblasti infrastrukture, ekonomije i zapošavanja, razvoja seoskog područja i obrazovanja • Započeti projekti biće završeni, a nepokrenuti obnovljeni • Ukazano na potrebu eliminisanja administrativnih prepreka u realizaciji NIP-a • Otvorena Kancelarija NIP-a u Kraljevu • Iduće sedmice sastanak sa ministrim Draganom Đilasom

   Na prekjučerašnjoj sednici Saveta Raškog upravnog okruga, održanoj u Kraljevu, razmatrano je kandidovanje projekata za sredstva Nacionalnog investicionog plana (NIP) za 2008. godinu. Kako je u uvodnoj reči istakao Vukomir Mitrović, novopostavljeni koordinator NIP-a za deo Raškog i Rasinski okrug, konkurs za projekte NIP-a za iduću godinu otvoren je do 1. oktobra. Vlada Srbije je 23. avgusta utvrdila strateške ciljeve i kriterijume novog NIP-a, kojim su kao prioritetne oblasti utvrđene infrastruktura, zapošljavanje i ekonomija, razvoj seoskog područja i obrazovanje, a kao osnovni kriterijumi za izbor predloženih projekata njihov kvalitet i ekonomska opravdanost. Mitrović je zbog toga preporučio svim predsednicima opština da se angažuju da stručne službe, kao što su direkcije za planiranje i izgradnju, odeljenja za urbanizam i druge, maksimalno profesionalno urade sve predloge projekata sa kojima će konkurisati za sredstva NIP-a, posebno one od šireg, strateškog značaja.
- Projekti koji povezuju regione i okruge imaće najveći prioritet, kao i projekti koji povezuju određene opštine - naglasio je Mitrović.
- Obišao sam neke opštine, konsultovao stručnjake koji rade na investicijama i imam utisak da nema dovoljno pripremljenih takvih kvalitetnih projekata od strateškog značaja. Zato mogu da preporučim, pošto je sledeći rok za dodelu sredstava NIP-a 1. mart 2008. godine, da se angažuju sve stručne službe i da rade projekte od strateškog značaja, za razvoj opštine ili regiona. Naravno, ima i sada nekoliko projekata koji mogu da povezuju Novi Pazar, Rašku, Kraljevo i Ivanjicu, kao i Vrnjačku Banju, Aleksandrovac i Kraljevo. Tu su i strateški projekti, kao što su obilaznice i regionalne deponije itd. Najvažnije je da vi, kao opština, utvrdite šta vam je u ovom trenutku prioritet, bez obzira na oblast, i da nam na to ukažete radi daljeg dogovora i postupanja.
Na pitanje predstavnika opština, Mitrović je odgovorio da će svi odobreni i započeti projekti sredstvima prošlog NIP-a biti završeni, a da će oni čija realizacija nije započela morati da budu obnovljeni, odnosno da se ponovo kandiduju, za novi NIP. Takođe je upozorio da će, po isteku konkursa i predaje kompletne dokumentacije, biti dato samo deset dana za eventualne izmene ili dopune predloženog projekta.
U raspravi, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, posebno je ukazao na problem realizacije projekta izgradnje Industrijske zone ,,Šeovac” (izgradnja saobraćajnica, kanalizacije i kompletne infrastrukture), za koju su potpisani ugovori, odobrena sredstva NIP-a, ali opština i ,,Putevi”, kao izvođač radova, još uvek ne mogu da dobiju iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ni odobreni avans od pet miliona dinara za posao koji je urađen ili treba da se uradi.
- To je za nas strateški projekat, tamo nam radi 1.500 radnika u 15 jakih firmi. Tamo ne može da se priđe od poplava i ljudi pitaju šta je sa tim i šta da rade!? Ponavljam, potpisani su ugovori, odobrena sredstva u NIP-u, s tim što je nešto ,,skraćeno” i ostavljeno za iduću godinu, ali sredstva koja su nam odobrena za ovu godinu ne možemo da koristimo. Ispašće da ova lokalna samouprava nešto neće. Ne znam više na koja vrata u Republici da kucam u vezi sa tim!?
Dr Babić je istakao i da je opština Kraljevo spremna da konkuriše sa projektima od regionalnog značaja kao što su zatvoreni bazen (u Raškom i Rasinskom okrugu sada postoji samo jedan - u Kruševcu) i druga industrijska zona u Ratini jer je, kako je naglasio, ,,nezaposlenost najveći problem i Kraljeva i moramo stvarati uslove da brže zapošljavamo ljude”.
Predsednik opštine Vrnjačka Banja Rodoljub Džamić je takođe upozorio na problem nerelizacije projekata iz prošlog NIP-a i kao primer naveo kašnjenje u finansiranju izgradnje sportske hale u Vrnjačkoj Banji, za koju su već odobrena sredstva u buyetu Republike, kao i programa i projekata u najugroženijim seoskim područjima, odobrenih preko Ministarstva poljoprivrede, a sa kojima se sada odugovlači. Apelovao je zbog toga na bolju koordinaciju, smanjenje birokratskih i administrativnih prepreka na svim nivoima ,,da NIP zaživi i da se pokaže spremnost da se izvrši decentralizacija Srbije”. Zekeri Dugopoljac, predsednik SO Novi Pazar, posebno je ukazao na značaj izgradnje regionalne deponije za ovu i susedne opštine, kao i projekata u oblasti vodosnabdevanja, obrazovanja i zapošljavanja 22.000 nezaposlenih putem investicija sa strane, kao i boljim privatizacijama, jer je do sada u Novom Pazaru bilo devet neuspešnih privatizacija društvenih preduzeća. I Šemso Kučević, predsednik opštine Tutin, naglasio je najveći značaj finansiranja sredstvima NIP-a projekata ekonomske infrastrukture za povećanje zaposlenosti, za područje ove opštine, naročito za izgradnju fabrika za preradu mesa, mleka, voća i drugih agrarnih proizvoda, kao i za razvoj turizma.
Zaključujući sednicu, Mateja Mijatović, načelnik Raškog upravnog okruga, rekao je da sve opštine sa ovog područja imaju puno pripremljenih projekata, da je dobro što postoji regionalna kancelarija i koordinator NIP-a, da treba nastojati da se ubrza realizacija već započetih projekata i da se od svih novopredloženih odaberu prioriteti sa kojima će se ići u Republiku. On je za sledeću sedmicu najavio dolazak u Kraljevo ili Kruševac Dragana Đilasa, republičkog ministra zaduženog za NIP, koji će sa predstavnicima opština i okruga razgovarati o svim pitanjima iz ove oblasti.

KANCELARIJA NIP-A U KRALJEVU
Posle sednice Saveta Raškog okruga u Kraljevu u prostorijama ovog okruga otvorena je Reginalna kancelarija NIP-a, čiji je koordinator Vukomir Mitrović. Ova kancelarija je jedna od osam takvih u Srbiji i svojim radom pokrivaće Rasinski i deo Raškog okruga - opštine Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška (jer je za opštine Novi Pazar i Tutin iz Raškog okruga, Sjenicu i Prijepolje otvorena posebna kancelarija).

DANAS (PETAK, 21. SEPTEMBAR) U KRALJEVU
Predstavljanje istraživanja o lokalnom razvoju

   U organizaciji kraljevačke opštine i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), danas će u Kraljevu biti održana prezentacija Izveštaja o mogućnostima za regionalni razvoj u 16 opština i gradova Srbije.
   Osnovne karakteristike lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i zašto su neke opštine ,,dobitnici”, a neke ,,gubitnici” u tom razvoju predstaviće Dušan Vasiljević, a rezultate istraživanja stavova privrednika i predstavnika vlasti i administracije o lokalnom ekonomskom razvoju prezentovaće Marijana Simić, koordinator projekta.
   Prezentacija koja će obuhvatiti rezultate ovog Izveštaja i istraživanja za opštine Kraljevo, Čačak i Loznica, biće održana u sali 3 Skupštine opštine Kraljevo sa početkom u 11 sati.

MATEJA MIJATOVIĆ, NOVOPOSTAVLJENI NAČELNIK RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA SA SEDIŠTEM U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Očekujem punu podršku Vlade i dobru saradnju sa predsednicima

  • Očekujem punu podršku Vlade Srbije, i za sada je stvarno imam. Očekujem dobru saradnju sa svim predsednicima opština. Nadam se da su ta dva preduslova dovoljna da ubuduće napravimo dobre rezultate

   • Gospodine Mijatoviću, da li ste prvi funkcioner iz Vrnjačke Banje postavljen na ovako važnu funkciju u kraljevačkom regionu, odnosno okrugu?
Ne, ranije je bila drugačija organizacija, bio je kraljevački region sa 15 opština i tada je Predrag Vučković Prele iz Vrnjačke Banje bio predsednik Skupštine tog regiona i prof. dr Vladan Karamarković, koji je takođe iz Novog Sela i čak smo ista generacija i zajedno išli u školu, bio je načelnik Raškog okruga.
• Kako ste primili postavljenje na ovako odgovornu dužnost?
To je bilo i priznanje, a, i na neki način, raspored funkcija u okviru Demokratske stranke u skladu sa rezultatima postignutim na poslednjim parlamentarnim izborima, i, normalno, uz saglasnost i na inicijativu i predlog Okružnog odbora DS-a, koji je prošao kroz Izvršni odbor i Kadrovsku komisiju DS i došao je predlog Vladi.

PRIZNANJE I IZAZOV
Svakako da je to i priznanje, a i veliki izazov, s obzirom na to da nisam nov u tom poslu. Obavljao sam slične poslove kao predsednik opštine i mislim da funkcija podrazumeva čak i malo više obaveza nego mesto načelnika okruga. Ipak, nastojaćemo da ova nova funkcija više ,,zaživi” u svim elementima, u odnosu na sve obaveze i ovlašćenja koje ima predsednik Raškog upravnog okruga. Nastojaćemo i da budu vidni rezultati.
• Za ova dva meseca od postavljenja da li ste uspeli da se “uhodate” i upoznate organizaciju i sve probleme koje ta funkcija nosi? Na čemu trenutno najviše konkretno radite?
Pošto to nije neki nov posao za mene, vrlo brzo sam se uhodao, tim pre što je to spona između Vlade, odnosno resornih ministarstava i opština koje pokriva ovaj okrug. Imam tu sreću da su, kada je formirana Vlada Srbije, u nju ušli mnogi ministri koji su bili u onoj prvoj Vladi 2000. godine, sa kojima sam imao izuzetno dobru saradnju i lične odnose, tako da mi je to još jedna olakšavajuća okolnost u smislu saradnje. S druge strane, već sam pokrenuo, kao načelnik Raškog okruga, neke aktivnosti vezane direktno za Raški okrug. Pre svega, ono što je interesantno za područje Novog Pazara, Tutina i Sjenice (mada Sjenica nije u našem okrugu), imamo problem. Pošto je Bugarska postala članica EU, zbog velikog broja ljudi sa tog područja koji putuju u Tursku, nastao je problem dobijanja tranzitnih viza. Trenutno u proseku 150-200 ljudi dnevno traži tranzitnu vizu u bugarskoj ambasadi. Već sam stupio u kontakt sa tom ambasadom, uz saglasnost našeg Ministarstva za inostrane poslove, i planiramo da otvorimo Konzulat u Novom Pazaru. Time ćemo olakšati ovim ljudima dobijanje tranzitne vize. Postupak je u toku, razgovori su obavljeni sa sekretarom bugarske ambasade i našim ministrom, i očekujem da, po povratku bugarskog ambasadora sa odmora, taj posao konkretizujemo. Takođe, pošto je sada raspisan konkurs za kandidovanje projekata za NIP, koji traje do kraja ovog meseca, uspeli smo da napravimo Regionalnu kancelariju za Raški i Rasinski okrug, čije će sedište biti u Kraljevu.
• Opštine Kraljevo i Vrnjačka Banja dobro poznajete. Da li ste već posetili i ostale tri opštine i kako ocenjujete trenutku ukupnu situaciju na području Raškog okruga?
Manje-više svuda su isti problemi, s tim što su neke sredine opterećene nekim drugim pitanjima koja nisu čisto ekonomske prirode. Međutim, svuda imamo problem velike nezaposlenosti, niskog životnog standarda i probleme ljudi koji su, da tako kažem, žrtve tranzicionog perioda. Privatizacija je svuda bolna. Svuda imamo problem, počev od Tutina, preko Pazara i Raške, do Vrnjačke Banje i Kraljeva, ili neurađene privatizacije do kraja, ili urađene privatizacije koja nije nije dala očekivane rezultate. Svuda je problem oživljavanje privatizovanih firmi i razvoj infrastrukturnih objekata koji su započeti sa ciljem da se ti problemi prevaziđu.

NEZAPOSLENOST - NAJVEĆI PROBLEM
Uglavnom su ti problemi svuda isti. Od kada sam na ovoj dužnosti, najveći broj stranaka, za koje sam otvorio vrata da sve budu primljene, kao najveći problem iznose nezaposlenost. Ti ljudi, iz očaja, ,,obijaju sva vrata” pa, neobavešteni, dolaze i ovde da potraže posao, iako Raški okrug i njen načelnik nisu nadležni niti u mogućnosti da rešavaju taj problem. Problem je nezaposlenost i što su nosioci ekonomskog razvoja u ovom regionu bili nekadašnji privredni giganti koji su sada na ,,staklenim ekonomskim nogama”. A imaju i taj naznačeni problem privatizacije urađene kako ne treba, tako da se ne vidi neki boljitak, sa izuzetkom nekih firmi koje su dobro radile i neposredno pre privatizacije.
• Pomenuli ste i neke neekonomske probleme. Pretpostavljam da ste mislili na Novi Pazar i Tutin, dve opštine sa mešovitim nacionalnim sastavom. Posetili ste i njih i kako ocenjujete trenutne međunacionalne odnose u njima?
Ne bih rekao da su to međunacionalni problemi između srpskog i ostalog nesrpskog stanovništva. Ima tu problema i u okviru, da tako kažem, jedne nacionalne grupacije. To su problemi koji su više životni, ili koji su potekli zbog vršenja lokalne vlasti određenih političkih partija. Tako da nije to tipičan međunacionalni problem, već jednostavno pripadnika jedne političke grupacije koja vrši lokalnu vlast u odnosu na one druge koje su ili u opoziciji, ili su pokušale pa nisu uspele da uđu u takvu vlast. Mislim da taj problem, barem u ovom trenutku, nije zabrinjavajući, već je prisutan kao i u svim drugim sredinama.
U Novom Pazaru su dobijena sredstva za izgradnju srednje medicinske škole. Problem je nastao oko lokacije i to, rekao bih, pre zbog političkih interesa, i to dve političke struje koje su u okviru jedne grupacije. I taj problem je, na svu sreću, rešen time što je iznađena nova lokacija. Ta sredstva će realno biti upotrebljena i očekujem da ovih dana počne izgradnja medicinske škole. Takođe smo imali naznačen kao problem granični prelaz koji je postavljen u Mehovom kršu i, zbog postupanja odgovarajućih službi, dugo se čekalo da se to reši. Granični prelaz je napravljen na raskrsnici, gdes se jedan od puteva odvaja za Tutin, tako da su stanovnici koji su putovali do tog mesta između Pazara i Tutina morali da čekaju u redu da skrenu na raskrsnicu. Međutim, imali smo razgovore sa pograničnom policijom i sa načelnicima SUP-a i u Pazaru i u Tutinu, tako da je taj problem privremeno rešen. Već početkom oktobra imaćemo ovde sastanak sa predstavnicima Ministarstva za finansije i svim predsednicima opština, na kome ćemo pokrenuti i obnarodovati inicijativu za izgradnju novog graničnog prelaza na Mehovom kršu. Tako će i taj problem, koji zaista jeste, moglo bi se reći, problem lokalnog stanoviništva, ali i Raškog okruga, vrlo brzo biti rešen.
• I do sada je preko Saveta Raškog okruga postojala saradnja opština na ovom području. Može li se ona unaprediti u narednom periodu?
Svakako. Obaveza je da se sednice Saveta RO održe jednom u dva meseca. Savet čine predsednici opština iz ovog okruga, sa načelnikom okruga na čelu. Do sada je bila praksa da se na dnevnom redu nađe rad jedne od inspekcijskih službi koja pokriva Raški okrug. Sada smo, za narednu sednicu Saveta, izašli iz tih ,,stereotipa” kada je u pitanju dnevni red, i kao temu postavili sada najvažnije pitanje, a to je kandidovanje projekata za Novi investicioni program (NIP).

PRIORITETI NIP-A
To znači da ćemo pokušati da sve opštine kandiduju projekte koji su najvažniji za svaku opštinu pojedinačno, a posebno da postignemo dogovor kako ćemo napraviti projekte koji prevazilaze okvire jedne lokalne opštine i da dogovorimo zajkedničke prioritete opština. Moj zadatak će biti da za te prioritete napravim prohodnost ka Ministarstvu i Kancelariji za NIP. U tom cilju je dobro što smo dobili u Kraljevu Regionalnu kancelariju NIP-a, tako da će taj posao ići mnogo lakše i mislim da će taj posao napraviti prave projekte i da ćemo kroz njih i njihovu realizaciju napraviti još tešnju saradnju opština u Raškom okrugu.
• Ukratko, kakva je Vaša saradnja sa predstavnicima opštine Kraljevo, pošto ste smešteni u istoj zgradi?
Saradnja je izuzetno dobra. Sa predsednikom opštine Kraljevo sam i lični prijatelj. Zajedno smo i radili. Moj prvi radni sastanak bio je upravo sa gospodinom Babićem. Vrlo brzo smo našli zajednički jezik i dogovorili se koji su to pravci delovanja Raškog okruga i opštine Kraljevo. Dogovorili smo se koje ćemo projekte ,,gurati” i pre nego što smo držali sednicu Saveta Raškog okruga, tako da ćemo na sednici Saveta samo to konkretizovati i dovesti u formu neke odluke.
• Kako ocenjujete saradnju sa Republikom i Vladom Srbije?
Ovo je bio vrlo kratak vremenski period da napravimo neku saradnju i neke konkretne projekte na osnovu kojih bismo mogli dati generalnu ocenu. Međutim, srećna okolnost je da imamo ministre koji su već obavljali posao u nekoj prethodnoj Vladi Srbije i sa njima sam lično kontaktirao kad sam obavljao funkciju predsednika opštine, tako da ta saradnja neće doći u pitanje.

KONTAKTI
U međuvremenu sam imao nekih kontakata sa određenim ministarstvima i ministrima, pre svega sa ministrom Rasimom Ljajićem. Pre mog odlaska u Novi Pazar imali smo konkretan razgovor o rešavanju problema u inspekciji rada u opštini Novi Pazar. Takođe sam imao kontakte sa Ministarstvom finansija, koje je razumelo probleme koje je imao Raški okrug, s obzirom na to da sve inspekcijske službe koje su raspoređene po ovim prostorijama u RO imaju velike probleme, jer od sedamdesetih godina, otkad su ovde preseljene, nije promenjen inventar, čak ni stolovi i stolice. Ministarstvo je izdvojilo dovoljno sredstava i već ove sedmice započećemo postupak javnih nabavki i promeniti kompletan inventar, umrežićemo nove računare i očekujemo efikasniji rad naših inspekcijskih službi.
• Da li ste u rešavanju svih problema uspostavili prve kontakte i saradnju sa poslanicima u Skupštini Srbije sa ovog područja?
Još nisam uspostavio kontakte sa svim poslanicima sa područja Raškog okruga. Sa poslanicima iz Demokratske stranke stalno sam u kontaktu i imamo zajedničke sastanke i sa jednim poslanikom iz Novog Pazara. Uskoro bi trebalo da organizujem sastanak sa svim poslanicima da vidimo šta je to interesantno za Raški okrug, a šta oni mogu da ,,poguraju” na mestima na kojima se nalaze u Skupštini Srbije.
• Uskoro predstoji donošenje novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Da li smatrate da jedan od regionalnih, ili širih administravnih centara, ma kako se budu zvali, i dalje treba da bude u Kraljevu, s obzirom na značaj ovog područja?
Kad se radi svaka nova teritorijalna (re)organizacija Republike, svakako da se tu prelivaju raznorazni interesi. Svi će imati razlog i ,,za” i ,,protiv”, ili da ostane ovako kako jeste ili da bude nešto novo. Svi će tražiti da sedište te nove organizacione jedinice bude u njihovom gradu.

KRALJEVO DA OSTANE CENTAR
Svakako da Kraljevo, kao okrug koji je dosta veliki, i po prostranstvu i po broju stanovnika, zaslužuje da sedište neke buduće organizacije Republike Srbije bude u njemu. Međutim, to više nije stvar samo prakse, već i političkih dogovora i usaglašavanja stavova da bi se takva jedna odluka donela u Skupštini Srbije. Očekujem da Kraljevo neće doživeti neku drugačiju organizaciju, odnosno da neće ostati bez sedišta okruga ili kako se već bude nazivala neka buduća organizaciona jedinica.
• U najkraćem, kakva je saradnja Raškog okruga sa ostalim okruzima u Srbiji, pre svega sa susednim? Da li ste kao načelnik imali kontakte sa ostalim načelnicima?
Svi načelnici okruga su novopostavljeni, kao i ja, tako da nismo imali neke kontakte. Prvi će biti sa načelnikom Rasinskog okruga povodom otvaranja Regionalne kancelarije NIP-a za dva okruga u Kraljevu. Razgovaraćemo o daljoj saradnji. Jeste da će sedište ove Regionalne kancelarije, na našu sreću a na njihovu žalost, biti u Kraljevu, ali to ne znači da će više sredstava da se ,,vuče” za Kraljevo i Raški okrug, već ćemo nastojati da to bude idealna saradnja u datim uslovima i da ćemo odlično sarađivati.

REALNI OPTIMIZAM
Osim toga, nijedan okrug u Srbiji ne može da se posmatra sam za sebe. Ako ništa drugo, saobraćajem su povezani. Često susedna opština ima više veza sa nekim drugim okrugom nego sa sedištem svoga. Zato okrug sada treba posmatrati drugačije, on je sada upravni, a ne administrativni, znači više za vođenje nekog upravnog postupka a ne regionalnog razvoja, tako da se tačno znaju granice između opština. Mi ćemo imati projekat razvoja Golije, koji nije problem samo Raškog, već i drugih okruga, i sigurno ćemo raditi zajednički program. Mi smo nužno, zbog posla koji radimo, upućeni na saradanju, a ne samo administrativno.
• Da li ste Vi optimista što se tiče razvoja područja Raškog okruga i Vašeg daljeg rada na dužnosti njegovog načelnika?
Svakako, jer sam po prirodi optimista i nikako ne bih ušao u neki posao da ne smatram da mogu i da uradim nešto korektno i kvalitetno. Očekujem punu podršku Vlade Srbije, i za sada je stvarno imam. Očekujem dobru saradnju sa svim predsednicima opština. Nadam se da su ta dva preduslova dovoljna da ubuduće ostvarimo i dobre rezultate. Tim pre što nam je prvi korak kandidovanje programa za novi NIP u kojem su obezbeđena značajna razvojna sredstva. E, sada je problem samo naše dosadašnje ponašanje, rekao bih, jer smo navikli da se pojavi neko iz Vlade i kaže ,,To se pravi tu” i kreće izgradnja. Moraćemo malo više da poštujemo neka pravila koja važe u civilizovanom svetu, a to je da svaki posao treba da prođe kroz odgovarajuću proceduru, da ima odgovarajući projekat i da se taj projekat, kad dođe do faze izvodljivosti - pojavi i konkuriše u NIP-u za sredstva. Što se tiče tog raskorakaa između početka ideje i njene realizacije, moraćemo malo sebe da ubedimo da tu postoje neke norme koje moraju da se ispoštuju - u pogledu pravljenja projekta, u pogledu traženja saglasnosti i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.
Koristim zbog toga ovu priliku da poručim svima koji žele da kandiduju programe za NIP da moraju sve te projekte da obezbede da budu stvarno izvodljivi. Onaj koji kandiduje projekat treba samo da ga dovede do tog nivoa da posle toga treba samo da rspiše tender, ili prikupi ponude za javne nabavke, a ministarstva će mu obezbediti potrebna sredstva. A ne da imamo ideju ili projekat koji nije urađen kako treba, da nije obzbeđena odgovarajuća dozvola ili lokacija i sve ostalo što ide uz to. Znači, moraćemo da projekat dovedemo do faze izvodljivosti, pa tek onda da se pojavimo kod NIP-a. To je uslov za dobijanje traženih ili potrebnih sredstava.

DIPLOMIRANI EKONOMISTA
Odlukom Vlade Srbije od 26. jula ove godine za novog načelnika Raškog upravnog okruga sa sedištem u Kraljevu postavljen je dipl. ekonomista Mateja Mijatović iz Vrljačke Banje.
Mateja Mijatović je rođen 22. septembra 1953. godine u Novom Selu, gde je završio osnovnu školu, a zatim Gimnaziju u Vrnjačkoj Banji i Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Po završetku fakulteta najpre je bio zaposlen kao profesor ekonomske grupe predmeta u vrnjačkoj Ugostiteljsko-turističkoj školi i Gimnaziji, zatim pomoćnik direktora ,,Energotehnika”. Od 1985. godine je pomoćnik direktora Doma zdravlja u Vrnjačkoj Banji i na tom mestu ostao je do danas, sa manjim prekidima, kada je obavljao različite funkcije. Bio je predsednik mesne zajednice Novo Selo 20 godina i u to vreme ova MZ je dva puta bila najuspešnija. Od 1986. godine je bio odbornik u svim sazivima opštine Vrnjačka Banja, 1990. je bio potpredsednik Izvršnog odbora, a od 11. oktobra 2000. do 9. decembra 2003. obavljao je funkciju predsednika opštine Vrnjačka Banja. Bio je i predsednik Udruženja banjskih i klimatskih mesta i potpredsednik Kulturno-prosvetne zajednice i Koordinacionog tela takmičenja sela Srbije. Član je Demokratske stranke od 2000. godine, predsednik Opštinskog odbora i član Glavnog odbora ove stranke.

U KRALJEVU OBELEŽENO OSAMDESET DEVET GODINA OD PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA - piše Slobodan Rajić
,,Bez očuvanja prošlosti, nema ni budućnosti”

   Na Trgu srpskih ratnika i ove godine, u subotu, 15. septembra, tradicionalno je obeležena godišnjica proboja Solunskog fronta, u znak sećanja na taj istorijski datum kada je pre 89 godina srpska vojska, na čelu savezničkih snaga, krenula u oslobađanje svoje otadžbine, ali i porobljene Evrope u Prvom svetskom ratu 1918. godine.
Tim povodom, na pijedestal Spomenika srpskim ratnicima od 1912. do 1918. godine na centralnom gradskom trgu vence su položile delegacije opštine Kraljevo, Društva za negovanje istorijskih tradicija srpskog naroda ,,Jovo Kursula” iz Kraljeva i Kraljevačkog vojnog garnizona i kasarne ,,Jovo Kursula” iz Jarčujka.
Parastos izginulim i umrlim srpskim soluncima i junacima u ratovima od 1912. do 1918. godine, uz sveće, panaiju i molitvu, služili su sveštenici Eparhije žičke.
Sticajem okolnosti, na Trgu srpskih ratnika istovremeno je održan turnir mladih u košarci povodom oproštaja Vlada Divca od košarke, pa su i mladi košarkaši i gledaoci mogli da prisustvuju obeležavanju godišnjice proboja Solunskog fronta. Na to je ukazao i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, u prigodnoj besedi povodom ovog velikog datuma u istoriji srpskog naroda, koji je pored ostalog istakao:
- Braćo i sestre, svi koji ste došli na ovaj naš prelepi trg, okupili smo se danas da odamo počast našim soluncima i da se na trenutak setimo najsvetlijih dana Srbije i srpskog naroda, kada su nam se divile i mnogo moćnije zemlje u to vreme nego što je danas Amerika. Najsvetlije i najkrvavije stranice srpske istorije ispisane su od 1912. do 1918. godine, a narod koji nema svoju prošlost - nema ni budućnost. Mislim da nije slučajno da danas ovi dečaci igraju košarku na ovom Trgu koji podseća da nam je istorija jednom prekinula snove i dokazivanje. Međutim, to je i dokaz da sve što se u Kraljevu događa novo polazi upravo sa ovog trga, a nadam se da će i preporod srpske košarke poći baš od ovog dana i od ovog turnira. Opet moram da kažem ovoj deci, koja trenutno razmišljaju o košu i lopti, da narod bez prošlosti nema ni svoju budućnost. I to moraju da upamte. Nadam se da će naša i njihova budućnost biti mnogo svetlija nego što je bila svetla ova prošlost. Neka je slava i čast svim našim precima koji su dali ono što im je najsvetije, svoje živote, za dobro svih nas i budućih pokolenja.
Prisutne je zatim prigodnim rečima pozdravio, u ime organizatora, novoizabrani predsednik Društva ,,Jovo Kursula” Gradimir Stevović.
- Hvala vam što ste se danas okupili da odamo počast i dužnu poštu, posle 89 godina, svim onim junacima koji su život položili na oltar slobode, za srpsku slobodu - naglasio je Stevović, poznat i kao pesnik pod pseudonimom Stevo Gružanin, koji je potom govorio i jednu svoju pesmu posvećenu soluncima i svim srpskim junacima kojima je podignut spomenik na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.

NAJVEĆE ŽRTVE
,,U Prvom svetskom ratu narod Srbije podneo je ogromne žrtve, najveće od svih zaraćenih zemalja. Mobilisano je 737.000 vojnika, 24 odsto celokupnog stanovništva, dok su velike sile mobilisale najviše 13 odsto. Od broja mobilisanih, 379.818 srpskih vojnika i oficira zauvek je ostalo na ratištima. Srbija je izgubila više od 50 odsto svoje vojske. U masovnim zverstvima nad stanovništvom koje su vršili austrougarski i bugarski okupatori, u zarobljeničkim logorima i internaciji, od gladi i bolesti stradalo je oko 800.000 dece, žena i muškaraca. Srbija je u Prvom svetskom ratu od oko 4.000.000 stanovnika izgubila oko 1.180.000 žitelja, a od celokupnog muškog punoletnog stanovništva 57,6 odsto, odnosno više nego svakog drugog muškarca” (vojni istoričar, puk. i prof. Milorad Prelević, u knjizi ,,Branili su zastavu otadžbine”, autora Jelene Petrović i Milana Glišovića, 1982. godine).

REKLI SU O SRPSKOJ VOJSCI
,,Ti junaci zaslužili su jedno od najvećih vojničkih odlikovanja u svetu. To su seljaci, skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva. Došao je rat i evo kako su se namah, okupljeni oko svog kralja i svoje zastave za slobodu zemlje, ti seljaci bez napora pretvorili u u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su sjajne trupe stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam ja gord što sam ih vodio, uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine” (maršal francuske vojske Franše d’Epere).
,,Što se tiče Srbije, ona se zaista borila očajnički i slavno, ne uzimajući u obzir nikakve druge interese osim svojih vlastitih, a sa strašnim posledicama po sebe” (Vinston Čerčil).
,,Bio sam uz vas u najtežim danima. Delio sam sa vama patnje i, da bih to mogao, žrtvovao sam život koji je bio više nego divan, i zaista uspešnu karijeru koja je obećavala lepšu budućnost. Zavoleo sam vas jer sam na delu video ljude iz vašeg naroda u samoj borbi i u kritičnim časovima u kojima se otkriva istinski karakter jednog naroda... Ali, video sam i vaše nedostatke - nedostatke koji su se strašno zaoštrili posle rata. Ako im ne nađete leka, neke od vaših mana biće za vaš narod smrtonosne. Ja ne bih bio vaš prijatelj, ako vam ne bih doviknuo ,,Čuvajte se!” i kad vam pored vrlina, koje su stvarno i lepe, ne bih, kao u ogledalu, ukazao i na vaše rđave strane...” (dr Rodolf Arčibald Rajs).
,,Vi ne polazite na italijanski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje... Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu... (feldmaršal August Makenzen, komandant nemačko-austrijskih armija, u obraćanju svojim vojnicima).

STRATEGIJA EKOLOŠKOG RAZVOJA OŠTINE KRALJEVO - piše Dragan Vukićević
Kraljevo na pragu Evropske unije

   • Prema Strategiji odvođenja i tretmana otpadnih voda, Kraljevo ima šansu da prvo iz Srbije stane u red za evropske finansijske fondove koji stimulišu poboljšanje kvaliteta života u zemljama koje su na putu ka EU i mogućnost da i drugim pratećim projektima na najefikasniji i najbrži način reši godinama i decenijama nagomilane probleme u toj obasti, za šta Kraljevo nema objektivne kapacitete da finansira iz svojih izvora

   Ukoliko na jednoj od narednih sednica Skupštine opštine Kraljevo odbornici daju zeleno svetlo za strateški dokument koji pripremaju opštinske stručne službe u oblasti zaštite čovekove sredine i JKP ,,Vodovod”, Kraljevo može pre drugih u Srbiji da realizuje evrospke standarde u toj oblasti i postane lider među opštinama po postignutim prijemnim obavezama za EU i zdravo i poželjno mesto za življenje. Uz to, Kraljevo, kao najveća opština u Srbiji, razvijalo bi se ravnomernije u svim delovima i izbegla bi se već alarmantna pojava bele kuge, naročito u seoskim mesnim zajednicama. Ovo u razgovoru ističu Ljiljana Jemuović, šef Odseka za zaštitu žvotne sredine i implementaciju programa LEAP za opštinu Kraljevo, i projektant inž. Slobodan Filipović iz ,,Vodovoda”, uz konstataciju da Kraljevo ima šansu da prvo iz Srbije stane u red za evropske finansijske fondove koji stimulišu poboljšanje kvaliteta života u zemljama koje su na putu ka EU i mogućnost da i drugim pratećim projektima na najefikasniji i najbrži način reši godinama i decenijama nagomilane probleme u toj obasti u ovoj sredni, za šta Kraljevo nema objektivne kapacitete da finansira iz svojih izvora.
- Jedna od prioritetnih aktivnosti u oblasti otpadnih voda je izrada Strategije odvođenja i tretmana otpadnih voda ukupne opštine Kraljevo, pošto se do sada problem otpadnih voda rešavao sam na teritoriji grada - kaže Ljiljana Jemuović. - Sada je odlučeno da se cela opština pokrije strateškim načinom rešavanja, koji će biti definisan Startegijom, i da se u okviru toga definiše i problem otpadnih voda i na seoskom području, a sve radi zaštite pijaće vode. Dakle, pijaća voda se najviše zagađuje upravo otpuštanjem otpadnih voda. Izradili smo i projekat sanacije izvorišta na seoskom području, jer su seoske mesne zajednce u proteklih petnaestak godina potpuno zapostavljene i kada je u pitanju odvoženje otpada. Prema našoj evidenciji, 1.300 vodovoda je van ikave kontrole i o njima niko ne brine niti njima upravlja. Prepušteni su mesnim zajednicama, problem otpadnih voda je zapušten i te vode se ispuštaju bez prethodnog prečišćavanja i bez osmišljene zdravstvene i ekološke strategije.
Upravo stoga, opština Kraljevo, u saradnji sa ,,Vodovodom”, konkurisala je kod švajcarske agencije SCD (švajcarska donatorska agencija) projektom za odvođenje i tretman otpadnih voda za celu opštinu Kraljevo, čiji prateći dokument treba da bude i pravilnik o maksimalno dozvljenim koncentracijama (MDK) za ispuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju i reke na seoskom području. U planu je i izrada Odluke o korišćenju kanalizacije na seoskom području tamo gde postoji, što će dati zakonski osnov o tome ko će se ubuduće starati o tim kanalizacijama i kako će se regulisati odvođenje otpadnih voda u razuđenim naseljima, što će morati da se rešava pojedinačno po domaćinstvima, ali i tamo gde ih nema.
Nacrt Strategije je završen i na jednoj od narednih sednica Skupštine opštine treba da bude usvojen, kao i Pravilnik o MDK i Odluka o korišćenju kanalizacije. Tada će postati i zvanična dugoročna opštinska startegija u oblasti zaštite životne sredine, koja će da predstavlja bazični dokument za sve koji se budu bavili problematikom prečišćavanja otpadnih voda i izrade planskih akata.
Slobodan Filipović ističe da je nužno da se izradi i katastar zagađivača i kanalizacioni katastar, što Kraljevo u ovom trenutku nema. Dokument predviđa i problematiku odnošenja smeća sa seoskog područja, a naši sagovornici ističu da će to omogućiti i ravnomeran razvoj čitave opštine, jer, kako kažu, do sada je u svim izveštajima predsednika seoskih mesnih zajednica naglašavana slika o zapostavljenom odnosu prema tim sredinama, koje se naročito nemoćno suočavaju sa iseljavanjem i odlaskom omladine u urbane sredine.
U sklopu usvajanja ovog značajnog strateškog ekološkog dokumenta biće organizovana javna rasprava, kako bi svi građani iz svih delova kraljevake opštine mogli da primedbama, sugestjama i predlozima doprinesu da i poslednji zabran i zaselak bude obuhvaćeni planovima.
- Ovo je potrebno rešavati, pogotovo što je 47 odsto opštine Kraljevo brdsko-planinski kraj. Nužno je da se opština ravnomerno razvija i da se, recimo, i smeće u svim krajevima odnosi redovno, uprkos objektivnim problemima. Generalno posmatrano, reke su zagađene i ne postoji proizvod sa kojim Kraljevo može u turističkoj ponudi da konkuriše iako ima prelepu prirodu i geografski položaj. Ekološkom opštinskom startegijom zaštitiće se pijaća voda, a naročito vodotoci, budući da upravo od vodotokova zavise i flora i fauna i ukupan biološki lanac - kaže Filipović.
Tim dokumentom Kaljevo dobija osnovu da može ubuduće da konkuriše recimo za kredit kod Vlade Republike Srbije, kod stranih donatora ili za kreditnu liniju kod Svetske banke.
- Posle ovoga, kada se usvoji, možemo da se prijavimo Evropskoj agenciji za rekonstrukciju (EAR), koja će po usvajanju na Skupštini opštine moći besplatno da za nas uradi studiju izvodljivosti, pogotovo što naš dokument sadrži i kalkulaciju cena i troškova, kako bi se u dogledno vreme počelo rešavanje tih problema. Bez ovakvog starteškog dokumenta mi do sada nismo mogli da konkurišemo ni kod jedne organizacije, a za ulazak u Evropsku uniju preduslov je rešavanje upravo i problema u oblasti zaštite čvekove okoline. I ovaj dokument je polazna osnova za obuhvatno rešavanje svih sadašnjih problema - ističe Ljiljana Jemuović.
Prema kalenadru rokova, odbornici Skupštine opštine bi trebalo da razmatraju konačan tekst idućeg meseca ili najkasnije početkom novembra, kako bi stručno ekološko telo SO Kraljevo i ,,Vodovoda” moglo da u najkraćem roku kontaktira EAR radi izrade studije izvodljivosti, a posle toga presdstoji politička odluka o prioritetima rešavanja problematike u sladu sa tekstom Startegije.
Prema nalazu stručnjaka, žarišni problem je, zbog dugogodišnje zapuštenosti, pre svega rekonstrukcija centralnog gradskog postrojenja, a potom i podsistema. Opštinski stručnjaci utvrdili su i kalendar izvođenja radova, uz mogućnost da se shodno novonastalim potrebama i prilivom sredstava poslovi ubrzaju ili prošire. Koliko je ova oblast značajna dovoljno govori podatak da su evropski fondovi za zaštitu čovekove sredine sa najviše nula u budžetu i da je upravo u procesu pridruživanja Evropskoj uniji najskuplji pripremni poslovi svake buduće članice upravo ova oblast.
- Na osnovu ovog opštinskog dokumenta nama će ti fondovi postati dostupni, a mi imamo znanja i sposobnosti da ta sredstva dobijemo i pametno ih realizujemo i da opštinu Kraljevo učinimo poželjnim mestom za življenje - kažu naši sagovornici.
Oni naglašavaju da je ovo starteški dokument na osnovu koga će moći da se izrade i drugi projekti sa kojima Kraljevo dobija šansu da bude pre drugih u mogućnosti da sa gotovim projektima odmah pristupi evropskim fondovima čim postanu dostupni.

U RATINI ODRŽANA PRVA “PROJADA 2007”
"Proja nas je hranila i branila"

   Posle festivala dečjeg folklornog stvaralaštva Ratina je ove godine dobila još jednu značajnu manifestaciju. Prošle subote, 15. septembra, u ovom, jednom od najrazvijenijih sela u Srbiji, održana je prva ,,Projada 2007”, privredno-turistička i kulturna manifestacija takmičarskog karaktera u spravljanju tradicionalnih srpskih jela od kukuruznog brašna - proje. Pored takmičara, u prisustvu velikog broja gostiju, tokom manifestacije održan je i bogat kulturno-umetnički program.
,,Projadu 2007” u Ratini otvorio je zvanično Zvonko Tufegdžić, opštinski menadžer u Kraljevu, koji je pozdravio sve učesnike i goste iz zemlje i inostranstva i pored ostalog istakao:
- Ovo je prva manifestacija ove vrste, takmičarskog karaktera, koja se održava u Ratini, a koja nas podseća na tradicionalno srpsko jelo koje je očuvalo i naš narod i vojsku i godinama bilo jedno od osnovnih jela. Veliko mi je zadovoljstvo što je organizator selo u opštini Kraljevo. Nadam se da će ova manifestacija postati tradicionalna i da će narednih godina biti još više takmičara. Ratina, kao najnaprednije selo koje i ove godine predstavlja kraljevački region na takmičenju sela Srbije i koje je više godina osvajalo prve nagrade, ovim će proširiti događanja u svom mestu. Zahvaljujem predsedniku i svim ljudima u mesnoj zajednici, ali i svima koji su pomogli da ova manifestacija zaživi i da nam u goste dođu i prijatelji sa Malte.
Govoreći na otvaranju ,,Projade 2007”, prof. dr Miladin Ševralić, predsednik žirija, opširno je govorio o istorijatu kukuruza kao jedne od najstarijih ratarskih kultura koje su gajili i drevni narodi Maje, Inke i Asteci pre 9.000 godina. On je podsetio da je kukuruz iz Amerike u Evropu preneo Kolumbo 1493. godine, a da je na Balkan stigao u XVII veku. Istakao je, pored ostalog, da je to jedna od najznačajnijih ratarskih kultura u svetu, posle pirinča, a pre pšenice, a kod nas najzastupljeniji, sa najboljim uslovima za proizvodnju, kao i u Rumuniji i SAD. Naglasio je da se od kukuruza prave mnoge vrste proizvoda, od onih za ishranu ljudi i stoke, u industriji, sve do bio-goriva koje je u zemljama EU i SAD planirano da zameni sadašnja fosilna goriva, kao da jela od proje imaju višestruka zdravstvena dejstva. Podsetio je da je u Srbiji još u tursko vreme proja bila glavna hrana za srpski narod, a da su i danas specijaliteti od proje nešto čime se ponosimo. Rekao je da se od kukuruznog brašna, pored hleba - proje, samo sa brašnom, vodom i solju (,,prosta proja”), prave i kačamak, palenta, proja sa sirom, zeljem, prazilukom, čvarcima, projanica, projara sa slaninom i spanaćem, urnebes-proja i mnoga druga jela. Pomenuo je i narodnu izreku ,,Bolje svoja proja nego tuđa pogača” i zaključio da je manifestacija u Ratini ,,mali gest zahvalnosti proji”, poželevši da ova priredba dobije regionalni, nacionalni i međunarodni karakter.
I predsednik Mesne zajednice Ratina Zoran Vukadinović podsetio je da postoji zapis koji kaže ,,da je Stefan Prvovenčani meštane Ratine odredio da budu čuvari Žiče, pa im je dodelio znamenje vodenice i skele”, ali i da danas u selu postoji samo jedna vodenica za mlevenje proje. Istakao je značaj održavanja ,,Projade” na dan proboja Solunskog fronta i naglasio da nas je ,,proja hranila i branila”, kao što su ,,naši preci sa šajkačom i opancima branili svoju otadžbinu i njenu slobodu”.
Podsetio je da je Ratina jednom bila prva, dva puta druga i više puta treća na Republičkom takmičenju sela Srbije i da je ovo selo 17 puta organizovalo festival pod nazivom ,,Kolo igra, frula svira, okreće se dečja čigra”, a sada i prvu ,,Projadu”, čime može da se ponosi.
Pored takmičenja u spravljanju specijaliteta od proje održan je i bogat kulturno-umetnički program u kojem su učestvovali članovi KUD ,,Rade Vilotijević” iz Ratine, KUD ,,Železničar” iz Kraljeva, udruženja frulaša i guslara iz Kraljeva i Gala folklorna grupa iz Ala sa Malte.
Organizatori ,,Projade 2007” bili su Crkvena opština Ratina, Osnovna škola ,,Dositej Obradović” iz Ratine i MZ Ratina, a pokrovitelj opština Kraljevo i Kulturno-prosvetna zajednica Kraljevo.

POBEDNICI
Odlukom žirija, pobednik u kategoriji ,,Proja” je AD ,,Pekarstvo” iz Kraljeva, u kategoriji ,,Kačamak” - ,,Trgomen PV” Ratina i u kategoriji ,,Projara” - Ugostiteljsko-turistička škola iz Vrnjačke Banje.

KRALJEVČANI NA “KUPUSIJADI 2007” U MRČAJEVCIMA
Četiri vagona kupusa za sto hiljada gostiju

   Petoj privredno-turističkoj i kulturnoj manifestaciji ,,Kupusijada 2007”, koja je održana od 14. do 16. septembra u Mrčajevcima, prisustvovali su brojni Kraljevčani, kao učesnici ili posetioci. Manifestaciji je prisustvovalo više od 100.000 gostiju iz zemlje i inostranstva, a na takmičarskim mestima i pod mnogobrojnim šatrama i u restoranima, po proceni organizatora, skuvano je i pojedeno oko 40.000 kilograma kiselog kupusa u zemljanom loncu i oko 10.000 kilograma mesa. Tokom tri dana održane su i izložbe poljoprivredne mehanizacije, prerađevina od povrća i voća, priplodnih goveda i konja, takmičenje u narodnom višeboju i izveden bogat kulturno-umetnički program, uz nastup brojnih folklornih i pevačkih grupa, solista narodne muzike i književnih stvaralaca.
   Specijalitete brojnih kuvara svadbarskog i drugog kupusa, među kojima i Danijele Soldatović iz Etno kuće ,,Potkovica” iz Miločaja, pored žirija, mogli su da isprobaju i brojni gurmani, a na kraju su proglašeni pobednici. Među šezdeset takmičara, u kategoriji restorana, ,,zlatni lonac” dobila je ,,Kafana” iz Čačka, a u kategoriji ,,Celo selo kuva” prvu nagradu je dobila ,,Stara Šumadija”, drugu porodica Slavka Milutinovića, a treću porodica Miluna Tošića iz Mrčajevaca, inače redovnog učesnika i dobitnika nagrada sa kraljevačke ,,Pasuljijade”.

INICIJATIVE
Nojevi iz Stubla

   • Jovan Brđanin, koji je 30 godina živeo u Švajcarskoj, nakon povratka u Srbiju napravio farmu nojeva • Ove egzotične ptice, težine i do 150 kilograma, opstaju na temperaturama od minus trideset do plus šezdeset stepeni, a njihovo meso i jaja su bez holesterola

   Nojeve, poreklom iz Zambije, Jovan Brđanin je uvezao iz Španije u želji da napravi farmu i otpočne posao - proizvodnju i prodaju mesa i jaja. Nojevi žive 70 godina, a 40 godina nose jaja i opstaju u skoro svim vremenskim uslovima. Brđanin kaže da se od nojeva skoro sve može iskoristiti - perje, meso, kost se koristi u kozmetičkoj industriji, koža za izradu odevnih predmeta, a od kore jajeta u Španiji se prave veštački nokti. Za sada, Brđanin distribuira samo meso i mesne prerađevine od nojeva, kupcima u Beogradu, jer kraljevačko tržište nije zainteresovano za ovo meso. Inače, meso noja je crveno i ukusa sličnog telećem mesu. Jaje noja je teško između kilogram i trista i kologram i šeststo. Poređenja radi, kao 25 do 28 kokošjih jaja.
   Brđanin kaže da ovih 14 ptica ne zahteva mnogo obaveza, hrani ih dva puta dnevno i poji jednom. Mesečno za ishranu nojeva treba oko 50 evra. Jedino on može da uđe među njih, jer ove ptice trče 70 kilometara na sat, udaraju nogama kao karatisti, a kandžama mogu da raspore čoveka. Uzgoj nojeva je vrlo unosan i isplativ posao, kaže Brđanin, ali srpsko tržište, za razliku od evropskog, još uvek nije dovoljno zainteresovano za uzgoj ovih egzotičnih ptica, a za izvoz i ulazak na Evropsko tržište trebalo bi 10 farmi sa oko 100 nojeva.

ZABRANJEN RAD BALJEVAČKOM PREDUZEĆU ,,MG SERBIEN" D.O.O.
Radili bez dozvola i prečišćivača

   • Ovde dopremaju ,,belosvetski otpad" iz Holandije, Belgije, Austrije, Nemačke, pa čak i iz Kine i Bugarske. To obično rade noću. Bojim se čega sve ima u tom otpadu, da nema i kancerogenih materija. Otpad dovoze uglavnom kamioni sa stranim tablicama nosivosti oko 20 tona, međutim ima i domaćih prevoznika - ističe Mišo Projović, čija se kuća nalazi samo stotinka metara od fabrike

   Posle više zahteva upućivanih na mnoge adrese i žalbi meštana da preduzeće ,,MG Serbien" u Baljevcu ugrožava njihove živote emitujući opasne materije u atmosferu Odsek za kontrolu i nadzor Odeljenja Ministarstva za zaštitu životne sredine za Raški okrug u Kraljevu izdao je u rešenje o zabrani rada ovoj firmi. Njeni pogoni nisu u funkciji od petka.
,,Odmah se zabranjuje rad postrojenja za livenje i rafinaciju otpada i ostataka magnezijuma i magnezijumovih legura, zbog toga što nisu ispunjeni propisani standardi i normative u pogledu emisije i imisije, i zbog toga što se ne poseduju odgovarajuća i ispravna oprema i uređaji, kojima se sprečava ili smanjuje emisija zagađujućih materija iz pogona livnice i rafinacije i zbog toga što nisu preduzete mere i uslovi zaštite životne sredine pri odlaganju otpadne livačke šljake, koja nastaje pri preradi otpada", stoji u obrazloženju rešenja.
- Ovim rešenjem zabranjen je i uvoz otpada i ostataka magnezijuma i magnezijumovih legura, jer je utvrđeno i da je preduzuće ,,MG Serbien" uvozilo bez potrebnih dozvola - kaže republički inspektor Zoran Voštinić.
Rešenje o zabrani rada ,,MG Serbien" d.o.o. doneto je još 10. septembra, ali je firma uputila dopis kojim je zahtevala da joj se dozvoli rad do četvrtka (13. septembra), do kraja prve smene.
- Objašnjenje je bilo da će uređaji pretrpeti oštećenja ako u njima ostane materijal koji je još ranije ubačen za preradu - kaže Voštinić i naglašava da posle tog roka ova firma ne bi smela da radi i da će, ukoliko to bude utvrđeno prilikom kontrole, firma biti plombirana.
On ističe da je ovo drugo rešenje o zabrani rada ovom preduzeću. Prvo je doneto još 7. marta. Međutim, firma je i posle toga radila i nastavljala da zagađuje okolinu.
Nedavno su obavljena i merenja, ali rezultati o zagađenosti vode i vazduha u naselju Bela Stena još nisu poznati.
Meštani koji žive u blizini veruju da se radi o ozbiljnom zagađenju, jer fabrika nije imala baš nikakve filtere i prečišćivače. Gust dim koji je mesecima gušio meštane bio je različitih boja, od bele do crne, a osećali su se i različiti mirisi, pa čak i amonijak i barut. S obzirom na to da je fabrika, kako kažu, najviše radila vikendom i tokom noći, kada ih niko ne bi ometao u tom poslu, meštani su mišljenja da je u dimu koji je ispuštan bilo i opasnih, otrovnih materija.
Oni ističu da ovaj problem imaju već par godina, otkako je firma privatizovana, jer je tada počela da se bavi preradom magnezijuma i njegovih legura, dok je ranije radila na proizvodnji magnezijuma od rude iz svog majdana. Međutim, ovaj problem posebno je izražen u poslednje vreme.
- Ovde dopremaju ,,belosvetski otpad" iz Holandije, Belgije, Austrije, Nemačke, pa čak i iz Kine i Bugarske. Bojim se da taj otpad ima i uranijuma i nekih drugih kancerogenih materija. Ne znamo tačno koje se legure sve dovoze. To obično rade noću. Otpad dovoze uglavnom kamioni sa stranim tablicama nosivosti oko 20 tona. Ima i domaćih prevoznika - naglašava Mišo Projović, čija se kuća nalazi samo stotinka metara od fabrike.
On objašnjava da je na buradima u kojima se doprema neki od otpadnih materijala viđao nalepnice total i mrtvačku glavu - što bi trebalo da znači da se u njim nalaze opasne materije.
Meštanin Miloš Milosavljević ističe da nije samo dim problem, već da se otpadne materije ispuštaju i u vodu.
- Oni su pregradili Belostenski potok, tako da seljani sada nemaju vodu za stoku. I kada je ima, ona je zagađena, jer iz fabrike ispuštaju sve otpadne materije, pa i vodu posle pranja ložionice i drugih uređaja za topljenje - kaže on i dodaje da su u koritu reke čak spaljivali i staru radničku opremu. Gorelo je više stotina bundi, cokula sa velikim gumenim đonovima, plastičnim šelmovima i mnogo drugih stvari.
Prema njegovim rečima, naselje se tog dana nije moglo videti od dima.
- Ja se ovde godinama bavim pčelarstvom. U poslednje vreme zaista nemam uslove za to. Zabranjeno je čak posipanje njiva i livada veštačkim đubretom, gde u blizini ima košnica. Pčeli dim smeta, a posebno ovaj koji u sebi sadrži ko zna koje sve otrove. Mi pčelari, kad isterujemo pčele iz njihovih stanova, koristimo dim. Prošle zime one su osetile dim iz fabrike i izašle, iako je napolju temperatura bila ispod nule. Uništeno mi je pet društava. To je prijavljeno opštinskim vlastima, oni su kontaktirali republičke organe, ali se od uzimanja zapisnika nije dalje odmaklo - priča Milosavljević.
Meštani kažu da su ugrožene i druge životinjske vrste u okruženju, a da je primećeno i da sve što se dešava negativno utiče i na stoku.
- Meni su se sve krave i ovce izjalovile. Krave, kada je veliki dim, riču i uznemirene su. i par ljudi je imalo zdravstvene probleme. Jedna devojčica je dobila alergiju, a čovek koji radi u fabrici se onesvestio - kaže Mišo Projović.
Prema rečima meštanina dr Miše Vukovića, svaki dim je opasan u nekoj meri i može da utiče na pogoršanje zdravstvenog stanja. Primećeno je da dim koji se ispušta iz fabrike iritira organe za disanje i oči.
- Imamo pravo na zdravu životnu sredinu i to pravo hoćemo da ostvarujemo. Verujem da će nadležne institucije i nadležno ministarstvo preduzeti sve kako bi ovaj problem bio u potpunosti rešen - optimista je dr Vuković.
Iz preduzeća ,,MG Serbien" d.o.o. nismo uspeli da dobijemo komentar, jer nas je ljubazna sekretarica uvek upućivala da pozovemo za sat vremena, pošto vlasnici nisu tu. Njihov mobilni telefon novinarima, kako su nam rekli u preduzeću, nisu ovlašćeni da daju.
Zoran Maksimović

PRIVATIZACIJA
"Miramar" novi vlasnik "Srbije"

   Posle poništenja privatizacije UTRO ,,Srbije”, koju je svojevremeno kupolo preduzeće ,,Građevinar”, i nedoumica šta će biti sa nekada najvećim ugostiteljskim sistemom u Kraljevu, Komisija za hartije od vrednost objavila je konačnu odluku da je većinski vlasnik ,,Srbije” takođe kraljevačko preduzeće ,,Miramar” d.o.o. U novoj raspodela vlasništva, ,,Miramar” je postao vlasnik 70 odsto kapitala, osam pripada ,,Građevinaru”, a 22 odsto pripalo je malim akcionarima sadašnjih i bivših radnika ,,Srbije”.
   Inače, vrednost akcija pre oko mesec dana, kada je Komisija od vrednosti objavila konkurs za prikupljanje ponuda, iznosila je 230 dinara, a ,,Miramar” je za svih sto odsto akcija ponudio cenu od 1.150 dinara.

U ORGANIZACIJI “PRIJATELJSTVA ZA NOVA VREMENA”, DELEGACIJA KRALJEVA POSETILA ZELENU GORU U POLJSKOJ
Novi korak u obnovljenoj saradnji dva grada

   Prijateljstvo dva grada, Kraljeva i Zelene Gore iz Poljske, koja su 1974. godine potpisala Povelju o bratimljenju, a ratovima u bivšoj SFRJ od 1991. do 1999. godine prekinute bratske i prijateljske odnose obnovili ove 2007. godine, dobilo je još jednu potvrdu. Naime, posle boravka delegacije Zelene Gore na ,,Maturskom plesu” u Kraljevu, maja ove godine, i uspešnog učešća Dečjeg ansambla kraljevačkog KUD ,,Abrašević” na velikom Međunarodnom festivalu dečjeg folklora u Zelenoj Gori (na kojem je kraljevački ansambl osvojio ,,Gran pri”) od 29. jula do 4. avgusta ove godine, na poziv Poljaka, delegacija Kraljeva boravila je od 7. do 10. septembra u Zelenoj Gori, gde je, pored ostalog, prisustvovala najvećem prazniku tog poljskog grada - ,,Vinobranju”. U delegaciji koja je posetila Zelenu Goru bili su dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, i Hadži Momir Bakračević, predsednik kraljevačkog udruženja građana ,,Prijateljstvo za nova vremena”, koje je iniciralo obnavljanje prijateljstva dva grada. Delegaciju su, pored ostalog, primili i gradonačelnik Zelene Gore Januš Kubicki sa saradnicima i mnogi drugi zvaničnici prijateljskog poljskog grada.
- Jako sam zadovoljan, jer su nas u Zelenoj Gori dočekali kao pravi prijatelji. U razgovorima koje smo imali izrazili su želju da nastavimo obnovljenu saradnju u svim oblastima - privredi, poljoprivredi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj i dečjoj zaštiti, kulturi, sportu... Oni već imaju partnerske odnose sa deset gradova u Evropi i Kraljevo je, posle obnove saradnje i prijateljstva, jedanaesti grad na tom spisku. Naravno, preko Zelene Gore, imaćemo mogućnost da sarađujemo i sa ostalih deset gradova koji su njihovi partneri. Pored ovih razgovora i prisustva veličanstvenom prazniku ,,Vinobranje”, posetili smo i njihove dečje vrtiće, Univerzitet, razne kulturne i sportske institucije. Zamenik njihovog gradonačelnika za kulturu i sport izrazio je želju da uskoro dođe u Kraljevo sa članovima njihovog karate kluba. Predložili su da izvršimo ,,razmenu” trenera i mladih karatista, da oni zajedno sa našim karatistima treniraju i takmiče se najpre u Kraljevu, pa u Poljskoj. Sve u svemu, bila je to korisna poseta koja će doprineti daljoj saradnji dva prijateljska grada - izjavio je za naš list dr Miloš Babić, po povratku iz Zelene Gore.
I prema rečima Hadži Momira Bakračevića, trodnevna poseta kraljevačke delegacije Zelenoj Gori bila je izuzetno uspešna, kako zbog razgovora o nastavku saradnje na svim poljima, tako i zbog razmene iskustava u organizaciji i načinu rada lokalne samouprave.
- Gradonačelnik Kubicki nam je rekao da ih ne interesuje industrija u samom gradu i da su je izbacili iz njegovog okrilja. To je grad obrazovanja, kulture, turizma, zabave i sporta, pre svega. Ima Univerzitet sa oko 20.000 studenata, operu, filharmoniju, pozorišta, muzeje, druge kulturne i razne sportske institucije. Oko grada su jezera na kojima su razvijeni plivački i veslački sportovi, kao i tereni za zimske sportove. Ono što je posebno bitno jeste da mi nismo ponovo potpisivali neki sporazum o partnerstvu, jer već imamo Povelju o bratimljenju, koju smo sada obnovili. Tako će, po principu ,,Prijatelj mog prijatelja je i moj prijatelj”, Kraljevo preko Zelene Gore imati partnerske odnose i sa ostalih deset njihovih partnerskih gradova u Evropi. Na tabli ispred gradonačelnikovog kabineta, pored ostalih deset gradova, biti ispisano i ime KRALjEVO - kaže Bakračević.
On posebno nema reči da izrazi veličanstvenost praznika ,,Vinobranje”, čijoj su završnici Kraljevčani prisustvovali. Prema njegovim rečima, to je praznik posvećen berbi grožđa i vinu, kulturno-turistička manifestacija koja traje 12 dana. Na početku praznika bira se ,,Bahus” - Bog vina, kojem se na svečan način predaju ključevi grada i koji u tih 12 dana ,,zamenjuje” u svemu gradonačelnika. Pored toga, tokom manifestacije, osim priredbi posvećenih berbi grožđa, u gradu se održavaju likovne izložbe, koncerti, književne večeri, sportska takmičenja. Završni deo manifestacije, koji traje tri dana (od 7. do 10. septembra) najzanimljiviji je, sa hiljade raznih učesnika i na desetine hiljada gostiju sa strane, uz nezaboravno gostoprimstvo koje je osetila i kraljevačka delegacija.

HOĆE LI NOVOM AKCIJOM BITI SMANJEN BROJ PASA LUTALICA
Sterilisani, pa vraćeni na ulicu

   • Poštujući odluku Skupštine opštine Kraljevo, radnici JKP ,,Čistoća” su u utorak iz prihvatilišta na ulicu pustili prvu grupu sterilisanih i obeleženih pasa

   U ,,Čistoći” kažu da je ova akcija tek početak procesa koji će za sada, u nepoznatom vremenskom periodu, sprečiti pojavu novih pasa lutalica u gradu. Naime, vraćeni psi su sterilisani, vakcinisani, očišćeni od parazita i obeleženi. Istovremeno, sa ulice je jutros uklonjena grupa od deset potencijalno opasnih pasa. Nauka kaže, tvrde u ovoj ustanovi, da sterilisani psi ne predstavljaju nikakvu opasnost za ljude, posebno za decu.
- Nauka potvrđuje da oni ne predstavljaju nikakvu opasnost za ljude, jer su ovaj posao uradili stručni veterinari. Literatura i iskustva zapadnih zemalja pokazali su da je ovo jedini način kojim se može sprečiti ta pojava koja je, nažalost, masovna, ne samo u našem gradu nego u Srbiji uopšte - ocenio je Milan Tufegdžić, direktor JKP ,,Čistoća” Kraljevo.
Paralelno sa ovom akcijom, neophodno je da lokalna samouprava preduzme oštre mere protiv nesavesnih vlasnika pasa u gradu i okolnim selima.
Proces smanjenja broja pasa lutalica trajaće dugo i koštaće mnogo, kažu u ,,Čistoći”. Sterilizacija samo jednog psa košta oko tri hiljade dinara.
- To je opštinska odluka, to je predviđeno zakonom o veterinarstvu, i jedini je način na koji mi možemo da odgovorimo zahtevima da se smanji broj pasa lutalica, jer je njihovo ubijanje zakonom zabranjeno - istakao je Tufegdžić.
Ukoliko praksa pokaže da je tačna tvrdnja nauke da sterilisani psi ne predstavljaju opanost po okolinu, Kraljevo je na dobrom putu da za nekoliko godina reši problem pasa lutalica, kojih na teritoriji grada, prema nezvaničnim podacima, ima oko pet stotina.

U NEDELJU KOD VODENICE POZNATE KAO “ŠTAB KAPETANA VASIĆA”
Gledićki sabor

   Na tradicionalnom Gledićkom saboru, u nedelju, 23. septembra, sa početkom u 12 časova, biće održan pomen poginulim pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini.
   Opštinski Odbor Srpskog pokreta obnove Kraljevo poziva sve poštovaoce nacionalne istorije i tradicije da svojim prisustvom daju doprinos ovoj manifestaciji.
OO SPO Kraljevo

POŽAR U ROMSKOM NASELJU
Izgorela kuća - troje povređenih

   • U požaru koji je izbio u sredu u tri časa u Romskom naselju 2, povrede zadobile četrnaestomesečna Amela, šestogodišnja Dženifer i njihova majka Đemilja • Sve tri su van životne opasnosti i zbrinute su u kraljevačkoj bolnici • Uzrok požara još uvek nepoznat

   U sredu ujutru oko tri časa, prema rečima očevidaca, zapalila se kuća Suzane Jovanović u Romskom naselju 2. U kući su spavali Đemilja Kajtazi i njeno troje dece, izbeglice sa Kosova, koje je Suzana primila u svoju kuću.
- Kada je ušla kod mene, žena je bila izgubljena, koža joj je bila oljuštena, a deca su drhtala. Odmah smo pozvali hitnu pomoć i miliciju - rekla je Suzana Jovanović, vlasnica kuće.
Sat vremena po izbijanju požara četrnaestomesečna Amela i šestogodišnja Dženifer Kajtazi zbrinute su na Odeljenju dečje hirurgije Zdravstvenog centra ,,Studenica” i nisu životno ugrožene.
- Deca su stabilna, van životne opasnosti. Starija devojčica ima opekotine po šakama i po licu, a mlađa je pala i udarila glavu, tako da ima lakši potres mozga. Ipak, stanje je stabilno - ocenio je dr Zoran Miljković, specijalista dečje hirurgije.
Đemilja Kajtazi zadobila je opekotine drugog stepena lica, ruku i gornjeg dela leđa i smeštena je na Odeljenju za plastičnu hirurgiju. Vitalno nije ugrožena ali, zbog moguće infekcije, nije dozvoljen pristup bolesnici. U trenutku izbijanja požara svi su spavali. Đemilju je probudio jak vrisak deteta i u mraku je (pošto je isključila struju zbog nevremena) uspela da izađe kroz prozor i iznese decu i tom prilikom je zadobila opekotine.
- Smatram da će lečenje trajati tri-četiri nedelje, da će se pozitivno po nju završiti, ali još uvek ne znamo da li će biti operisana ili će proći sa konzervativnim lečenjem - ocenio je dr Slobodan Nestorović, šef Odseka za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.
Iako je vatrogasna služba stigla odmah po pozivu, vatra je zahvatila i susednu kuću. Istraga o uzroku požara je u toku.
Đemilja i njeno troje dece ostali su bez smeštaja, te se nadaju da će im ljudi dobre volje pomoći da obnove kuću, koja im je jedino utočište..

U SUSRET DRŽAVNOM TAKMIČENJU EKIPA PRVE POMOĆI
Priznanje za uspešan rad

   • Početkom nedelje Crveni krst Kraljevo posetio je predsednik Crvenog krsta Srbije profesor dr Dragan Radovanović, a povod za posetu je Državno takmičenje ekipa prve pomoći, koje će 28. i 29. septembra biti organizovano u Kraljevu

• Prof. Radovanoviću, čemu ste stremili od samog početka volonterskog angažovanja u Crvenom krstu?
Imao sam ideju pravljenja sistema takmičenja prve pomoći u našem Crvenom krstu, koji će tehnološki biti kao i evropsko takmičenje. A sve u cilju osvajanja nekog značajnijeg mesta na takmičenjima. I usvajanjem i primenom te tehnologije na našim takmičenjima naše ekipe prve pomoći su ove i prošle godine bile evropski šampioni. To sam i želeo i to i dalje želim. Zato i jesam danas ovde, u Kraljevu.
• Znači, povod Vaše posete je Državno takmičenje ekipa prve pomoći?
Jedan od povoda je to. A drugi povod je i da obiđem Crveni krst Kraljevo, koji će i biti domaćin ovog vrhunskog takmičenja najboljih volontera prve pomoći. Sve ekipe će se truditi da pokažu najbolje što znaju, a od najbolje ekipe, s pravom, očekujem da iduće godine brani osvojena dva evropska prvenstva. Crveni krst Kraljevo, kao jedna od najboljih opštinskih organizacija Crvenog krsta u Crvenom krstu Srbije, kandidovala je sebe svojim radom, kvalitetom, organizacionim sposobnostima i mogućnostima da bude domaćin ovog velikog takmičenja. Ovo je nov vid organizacije takmičenja na javnim mestima i u velikim gradovima. Posle Niša i Pančeva, na redu je Kraljevo. Zato što je novina, stavlja ozbiljne zadatke pred domaćina i organizatora i ima posebnu težinu. Zato se i poveravaju ovakvim organizacijama koje mogu da iznesu sve izazove, a Crveni krst Kraljevo je u velikom broju slučajeva to i dokazao.
• Nekada je prva pomoć bila izučavana u okviru određenih predmeta. Da li bi je ponovo trebalo uvesti?
Crveni krst nikada nije prekidao edukaciju mladih iz oblasti prve pomoći. Sigurno je da od nižih razreda treba da se uvede u okviru, na primer, građanskog vaspitanja, zatim u okviru nekog srodnog predmeta, recimo biologije. U srednjim školama bilo bi dovoljno oko 12 časova da mladi steknu sasvim dobro znanje laičke prve pomoći. Crveni krst može veoma mnogo da utiče na to. Jer, Crveni krst je jedina organizacija koja je organizaciono i znanjem sposobna da edukuje najširu populaciju u našoj zemlji. Opštinske organizacije Crvenog krsta bi mogle, pre svega, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i lokalnom samoupravom, da naprave programe edukacije laičke prve pomoći za decu po školama.
• Prvi put ste u Crvenom krstu Kraljevo. Kakve su Vaše prve impresije?
I očekivao sam da vidim ovakvu jednu organizaciju sa velikim brojem aktivnosti, sa ljudima koji su vrlo predani onome što rade, pri čemu mislim i na profesionalce i na volontere, sa dobrim odnosom koji je uspela da ostvari sa lokalnom samoupravom. Veoma je važan odnos lokalne samouprave i Crvenog krsta. I na prijemu u Opštini bilo je sasvim vidljivo da ova lokalna samouprava veoma visoko vrednuje rad lokalnog Crvenog krsta. Naravno, to nije došlo samo od sebe. Crveni krst Kraljevo je to zaslužio svojim dosadašnjim radom, organizacijom i rezultatima. Da nije uspeo da nametne svoje vrednosti, lokalna samouprava ne bi imala ovakav impresivan odnos. Jer, ne treba da se gaje iluzije da će neko da bude Crveni krst prema Crvenom krstu. Prema tome, sve što je dobro u Crvenom krstu, to je sam zaslužio i sam zavredeo.
• Šta biste posebno izdvojili pri upoznavanju rada Crvenog krsta Kraljevo?
Obišao sam mnogo toga za kratko vreme. Narodna kuhinja Crvenog krsta je čista, ima namirnica i dnevno hrani 500 najugroženijih stanovnika, što je, gotovo najveći broj u odnosu na ostale organizacije. Nažalost, u velikom delu Srbije nije ovako. Veliki je problem da se obezbede sredstva za rad Narodne kuhinje. A u Kraljevu su ljudi iz Crvenog krsta uložili ogroman napor da obezbede sredstva i da Kuhinja pet godina neprekidno radi. Jedinstven program je prodavnica Crvenog krsta, i po opremljenosti, i po načinu rada, i po tome što sredstva plasira u humanitarne svrhe. Ovakav program nemamo ni u jednoj drugoj organizaciji Crvenog krsta.
Zgrada Crvenog krsta po svom izgledu i detaljima govori o onome ko je tu domaćin.
Oduševljen sam i tehničkim vozilom koje je Crveni krst Kraljevo, kao donaciju, obezbedio za Vatrogasnu spasilačku jedinicu. To je prava relacija između Crvenog krsta i lokalne samouprave. Naime, ne daje samo lokalna samouprava Crvenom krstu, već i Crveni krst, kao ravnopravan partner, pomaže i lokalnu samoupravu. Crveni krst i Opština su na al pari osnovi, što nije čest slučaj i za pohvalu je,

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Fenomen pilećeg mozga

   Ne znam tačno ko je, gde i kada ozvaničio ,,pileći mozak" kao trenutnu jedinicu mere inteligencije velikkog broja podanika ove države. Dugo već prisutna, ali ko zna zbog čega čuvana u tajnosti, ova modna novotarija je za tili čas prosto preplavila sva sredstva javne i tajne komunikacije i postala nezaobilazni faktor svake, pa i najbeznačajnije rasprave o bilo čemu što nas se tiče. Koliko se sećam, u početku tiho, pa sve glasnije, do potpunog legalizma, bilo je govora o kokošjem pamćenju. No, događaji su se ovde smenjivali takvom brzinom da ih ni mamuti, a i šire, ne bi mogli pohvatati i zadržati u spletu sive, crvene ili neke druge moždane mase.
To kokošije pamćenje koje je ljude uglavnom teralo da se bave sobom i svojom mukom, ili mukama, zaboravljajući neprijatne stvari istog trenutka kada se one dogode, mnogima je omogućilo da vreme sveopšte tragedije i patnje iskoriste za lično profiterstvo. A to da fukara i bašibozluk u ovakvim tranzicionim vremenima najbolje prolaze, nije ništa novo. Pisao je o tome još i Ivo Andrić, ali u nekim drugim vremenima, koja se ovde, očigledno, nisu promenila. Zapravo, vremena možda i jesu, ali naš mentalitet ostao je isti. Zar bi negde drugde pred očima čitave nacije mogli da defiluju mediokriteti, pomenuta fukara i bašibozluk, u svojstvu kojekakvih ,,uspešnih” ljudi? U zemlji gde je tranziciono gubitništvo masovna pojava, sve to podrazumeva enormno sticanje novca ili je produkt organizovanog kriminala ili neke druge nečasne rabote iza koje stoji niko drugi do najviši državni centar moći, ma ko to bio i ma ko se iza te činjenice krio. Ovde se u ovom trenutku pare pošteno ne mogu zaraditi, i tu nema diskusije. Dakle, ko god se ,,nafatirao" dok smo svi mi gladovali, trebalo bi da ,,položi račun". Toga je, konačno, postao svestan i gospodin Dinkić.
Kokošje pamćenje nam ne daje za pravo da gledamo kako pred našim očima talog srpskog roda pokušava da izgradi svoje imperije. No, situacija je takva da pileći mozak sve češće počinje da umišlja kako je ovo njegovo vreme i koristi sve prednosti totalne nezainteresovanosti naroda za sve ono što se dešava. Pileći mozak se upušta u različite avanture jer iza njega stoje drugi pileći mozgovi, takozvani trust pilećih mozgova, kao najdominantnija srpska tranziciona karakteristika i kao vrhovno tranziciono upravljačko telo, ili organ.
I kao što se da primetiti, iza pilećih mozgova ostaje samo pustoš, ili ne ostaje ništa, a sve ono što je nekada u bilo kojoj meri imalo kakav-takav značaj, prestaje da ima bilo kakvu vrednost i postaje đubre. Jer pileći mozgovi, u apatiji svega vrednog i naprednog, logično nastoje da vaspostave svoja pravila, takozvani ,,kodeks pilećih mozgova", koji negira sve dokazane vrednosti i u centar svega stavlja samo jedno - ,,pileći mozak". Jedan od fenomena ove interesantne i nadasve pogubne pojave je činjenica da koliko god ih bilo, a ima ih mnogo, pileći mozgovi se uvek spajaju u jedan po masi, inteligenciji i svemu ostalom jedini pileći mozak.
Sudeći po svemu, čini se da je danas pileći mozak uslov opstanka, što je sasvim razumljivo ako se zna da je pileći mozak sam sebi dovoljan i da iz vizure pilećeg mozga sve izgleda lako i jednostavno. Zato se pileći mozak upušta i u takve poduhvate u koje se niko normalan nikada ne bi upustio, ali pileći mozak zato i jeste pileći mozak.
Pileći mozak nas je doveo ovde gde jesmo. Pileći mozgovi sada uživaju u epohi pilećih mozgova zahvaljujući našem kokošjem pamćenju i ispraznom kvocanju većine koja pristaje na takvo stanje. Ali, mada i kokošje pamćenje ima svoj rok trajanja, to nema nikakve veze sa pilećim mozgom jer je pileći mozak dobrodošao u svakoj prilici. U prisustvu pilećeg mozga svako se može osećati intelektualnom gromadom. I zato se čini da pileći mozgovi uspevaju, a oni zapravo samo dobijaju zaslužene nadoknade za osećanje zadovoljstva drugih pilećih mozgova na nešto višem stupnju živinske evolucije.

STO DANA NOVE-STARE VLADE
Nekada davno dok su vlade, kojih je ovde do sada prošlo ko zna koliko, bile neozbiljne, nezrele, nesnalažljive i tek u prvoj fazi demokratskog povoja, u sličnim prilikama sam pisao nešto u stilu ,,Vladica se igra". To je trebalo da znači neku vrstu blagonaklonog odnosa prema onima koji našu sudbinu drže u svojim rukama, a koji, iskreno rečeno, tome nisu dorasli, pa bi ih trebalo pustiti da malo vežbaju, na nama, dakako. I vežbali su. Rezultate tih vežbi nismo uspevali da ukapiramo, od boljeg života nije bilo ni najave, a svi ti članovi vlada za vrlo kratko vreme postadoše moćni, uticajni, bogati i bahati. To valjda ide jedno sa drugim i sve skupa. Uglavnom, ukapirali smo jedno, bez obzira ko bio u vladi i na kojem mestu, nama neće biti bolje dok se definitivno pitanje Kosova ne reši. Na kritike vlade i njenih ministara niko se više i ne obazire. Nekako smo došli u situaciju da oni koji su se svojevremeno dokopali vlasti niti imaju nameru da se sklanjaju, niti ima bilo koga ko bi uspeo da ih skloni. Oni su nametnuli svoja pravila i sada svi igraju po njima, mislim pravilima. U protivnom - biju, pljuju, psuju i tuže. Ali, govoriti o svemu tome postalo je toliko besmisleno da ne samo što se ne isplati, već nikuda ne vodi, nema nikakvog efekta. Čak bi se moglo reći da bilo kakva kritika samo podstiče potrebu za iživljavanjem onih koje je konačno dopala ta čast da u zemlji Srbiji uživaju sve blagodeti neograničene demokratske domaćinske vlasti. Tako su građani Srbije postali taoci sopstvene vlasti i međunarodne zajednice, kolektivna kolateralna šteta, reklo bi se.
Eto, tako bi možda o našoj dragoj vladi govorio neko ko ne poznaje stvari i ko ima zlobne, nepatriotske namere. Ali nije tako. To se najbolje može viteti na vašem dragom RTS, koji vam iz večeri u veče preti sudom, a koji zna na najbolji mogući način da prezentira sve ono zbog čega bi našu novu- staru vladu trebalo da volimo, poštujemo i cenimo, kao zenicu oka svoga. Toliko uspeha za samo sto dana jedino naša ekspertska vlada je mogla i uspela da ostvari. Problem je samo u tome što građani i građanke, ovakvi kakvi jesu, to nisu u stanju da primete. A, ko im je kriv? Uglavnom, oni koji znaju kako nam je, ne kriju svoje zadovoljstvo. Ali, red bi bio da kažu i nama, pa da se smejemo skupa. Ili će biti da nas već odavno doživljavaju kao pileće mozgove, budući da smo im svojim kokošjim pamćenjem to omogućili.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KONCERT BRAĆE TEOFILOVIĆ U KVARTU - piše J. Živanović
Pevaju kao jedan

   Kraljevčani su prošlog četvrtka u Multimedijalnom centru Kvart uživali u jednočasovnom koncertu tradicionalne arhaične muzike, koju su priredili blizanci Ratko i Radiša Teofilović.
Muzika Teofilovića sažima više od dva veka tradicionalnog muzičkog nasleđa koje potiče sa juga Srbije i evocira duh celokupnog regiona. Mnoge od pesama koje Radiša i Ratko izvode, a kazuju o večitom ljudskom traganju za smislom postojanja i lepotom u svakom njenom vidu, bile su skrivene duboko u kolektivnom pamćenju naroda.
Teofilovići su tragali za njima, pronalazili ih i vraćali u život, darujući im ponovo izvorna značenja i emocije.
- To je jedinstvena muzika, ali mnogo je važno kako interpretirate tu muziku, kako je doživljavate i kako razmišnjate o njoj - ocenili su Teofilovići.
Mističan oblik muzičkog izvođenja, u kome dva čoveka pevaju kao jedan, predstavlja jedan neprocenjiv dar koji ova dva vrsna umetnika nose u sebi.
- U muzičkom smislu se u potpunosti slažemo i ne bismo funkcionisali da se ne podudaramo. Ali, po prirodi smo, normalno, dve individue sa različitim osobinama koje u datom trenutku treba da se spoje - rekao je Ratko Teofilović.
Svoje prve snimke Teofilovići su za Radio Beograd načinili 1994. godine, posle čega su nastupali na mnogim festivalima i muzičkim smotrama (Kapolc festival - Mađarska, jul 2006; Spoleto - Italija, maj 2006; koncert u Čikagu, Vašingtonu i mnogi drugi). Jedan od najzapaženijih uspeha im je i predavanje koje su održali septembra 2005. godine u Bostonu na prestižnoj muzičkoj akademiji.
- Imali smo dva predavanja sa studentima, a nakon toga smo održali koncert, posle koga je publika postavljala pitanja. Između ostalog, jedna devojka je rekla da je za nju to veče predstavljalo novi život i da je bacila u prošlost sve što je do sada čula o muzici, a prihvatila nešto sasvim novo - istakli su Teofilovići.
Braća Teofilović su dokaz kako nove generacije, odrasle u soliterima, na asfaltu, u kompjuterskom i video okruženju, mogu da prihvate tradicionalne zvukovne korene, pa da im se, u određenom smislu, i povrate.



U GALERIJI MARŽIK OTVORENA IZLOŽBA SLIKA ALISE MATOVIĆ
Provokativno privlači ljude

Prošlog četvrtka u galeriji Maržik otvorena je izložba slika Alise Matović, diplomiranog slikara zidnog slikarstva.
Radovi, na kojima dominiraju ženski likovi, nastali su od 2001. do 2007. godine, a rađeni su tehnikom ulje na platnu.
Alisa svoje umetničko stvaralaštvo ispoljava raznim temama iz segmenata našeg okruženja, ali ima i onih koji potiču iz njenog senzibiliteta.
- Nalazim temu koja odgovara mom senzibilitetu, a s druge strane, to zadovoljava neke kriterijume posmatrača. Radovi su provokativni, jer kada je nešto provokativno to privlači ljude. Danas je jako teško namamiti nekog da uopšte dođe u galeriju, a kada se pročuje da su slike takve, onda ljudi jednostavno sami dotrče - istakla je Alisa Matović.
Iako je rođena u inostranstvu (1974. godine), Alisa Matović je osnovnu školu završila u Kraljevu, a potom je otišla u Beograd, gde i danas živi.
Svoju prvu samostalnu izložbu crteža u Kraljevu priredila je 1997. godine, a potom je i 2000. godine Kraljevčanima prikazala svoje slike u kafeu ,,Status".
Ove godine njeni radovi su učestvovali i na festivalu umetnosti u Beču.
Alisine slike su u mnogo navrata bile eksponirane i u seriji ,,Kaži mi šta mi spremaš", koja je emitovana na BK Televiziji, u filmu ,,Anđeli 2" i u emisijama ,,Glamurama" i ,,Štiklom u vrata".
Kao dobitnica nagrade Đorđe Krstić, Alisa je od 2006. godine slikar-saradnik galerije NEW MOMENT, i tako učestvuje na mnogim festivalima multimedijalnih umetnosti u Evropi.
Izložba Alise Matović biće otvorena do četvrtka.



IZLOŽBA ŽENSKIH AKTOVA IZ BOGATE KOLEKCIJE DRAGOLJUBA BOSIĆA
,,Žena je velika zagonetnost za umetnika"

   Obeležavajući pedeset godina rada, poznati kraljevački slikar Dragoljub Bosić je u ponedeljak, u Domu kulture u Ribnici, otvorio izložbu ženskih aktova.
Trideset radova, rađenih tehnikom ulje i pastel, prema rečima Bosića, nastalo je kao deo posmatranja, kao plod mašte, a i po sećanju.
- Žena je uvek predstavljala veliku zagonetnost za umetnika. Posebnu draž svakako čini to što je žena interesantna, s jedne strane, a s druge strane, veliki francuski slikar Degal i Ogist Renoar je dok je slikao ženski akt osvetljavao svećom kako bi dočarao žensku boju kože. Tako i ja negujem taj likovni motiv - rekao je Dragoljub Bosić.
Ovi ženski aktovi predstavljaju studiju tela, duha, a u isto vreme izleću iz okvira balkanske stege patrijarhalnosti, i na taj način stvaraju jedan splet tematskih formi.

JEDINSTVENO
Ovo je samo deo radova na tu temu iz Bosićeve bogate kolekcije.
- Koliko znam, ni u staroj Jugoslaviji ni u novoj nije bilo samostalnih izložbi na kojima su izloženi samo aktovi, već tu provejavaju i drugi motivi. Ja sam napravio samo aktove - istakao je Bosić.
Pošto je veče bilo nemenjeno ženskom biću i lepoti, posetioci su, osim u izloženim radovima, uživali i u pesničkim stihovima posvećenim ženi, koje su govorile Bojana Peković i Gordana Stojković, a veče su nastupom uveličali i članovi Plesnog kluba ,,Bazileus".
Kraljevčani će početkom oktobra moći da uživaju u Bosićevim radovima apstraktne umetnosti, kada će on završiti ciklus od sedam izložbi, kojima obeležava pedeset godina rada.



PRIPREMA NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE - piše Bojana Milosavljević
Veća briga države

   • Do kraja godine biće završen Nacrt nacionalne strategije za mlade Srbije, na kojoj će raditi timovi iz 12 ministarstava. Svi se slažu da je mladima potrebna sistemska pomoć. Koalicija mladih Srbije prošle godine u 13 gradova (jedan je i Kraljevo) opštinskim vlastima podnela zahtev za sredstva za izradu Lokalne strategije za mlade

   Izvesno je da će krajem ove godine biti gotov Nacrt nacionalne strategije za mlade u Srbiji. Na izradi ovog važnog dokumenta rade predstavnici čak 12 ministarstava, nevladinih i omladinskih organizacija, eksperti, donatori i uspešni privrednici. Vlada će Nacionalnu strategiju usvojiti najkasnije do sredine naredne godine. Uporedo sa ovim dokumentom radi se i na Nacionalnoj strategiji razvoja sporta. Sve nove korake za veću brigu države o mladoj populaciji podstiče podatak koji kazuje da je u našoj zemlji dva puta više mladih bez zaposlenja nego u ostatku Evrope. Osim toga, oni na prvi posao čekaju prosečno duže od dve godine, a neki i po čitavu deceniju.
Iz Ministarstva omladine i sporta stiže najnoviji zabrinjavajući podatak kao dopuna sadašnjeg nezavidnog položaja mladih: u Srbiji živi milion mladih do 30 godina starosti, a polovina je bez posla. Stoga će važan deo Nacionalne strategije biti njihovo zapošljavanje, a potom i neformalno obrazovanje, briga za zdravlje, pomoć oko pokretanja samostalnog radnog angažovanja (sopstveni biznis). Istraživači, stručnjaci i političari slažu se da je najvitalnijem delu nacije potrebna sistemska pomoć. U 11 srpskih opština obavljeno je istraživanje o položaju mladih, na uzorku od 150 ispitanika. Došlo se do saznanja da je prosečna mlada osoba u proteklih pet godina svega dva puta bila na letovanju, na zimovanju nijedna, a o boravku u inostranstvu i da se ne govori. Uz ovo, više od trećine ispitanih nema ideju kako bi moglo da reši svoje stambeno pitanje.

DETINJSTVO DO TRIDESETE GODINE
Eksperti i istraživači smatraju da je za srpsko društvo danas osoben sindrom ,,Petar Pan”, koji znači da mladi predugo ostaju u sigurnom okrilju porodičnog doma. To je vrsta prinudnog ,,produženog detinjstva”, usled ekonomske slabosti države, pa time i pojedinca, a nikako stvar ličnog i emocionalnog izbora. Sledi i lančana reakcija na ovakav status - odlaganje samostalnog života (stupanje u brak, rađanje...). Mladi u Srbiji ipak nisu tako inertni i apatični, kako se na prvi pogled čini. Slažu se da im treba podsticaj i osnova za novi početak. Njihov nezavidan položaj u društvu dele i vršnjaci u ostalim zemljama koje prolaze tranziciju.
Da se nešto kreće u novom pravcu govori podatak da je Srbija do formiranja sadašnje vlade bila jedna od retkih zemalja u regionu koja nije imala ministarstvo za omladinu, pa tako ni Nacionalnu strategiju. Sada to postoji, kao i rokovi za sprovođenje mera i akcija. Koalicija mladih Srbije prošle godine je u 13 gradova i opština (Kraljevo je jedna od tih) lokalnim vlastima podnela zahteve za sredstva za izradu lokalnih strategija za mlade. To bi mogao da bude prvi korak u organizovanoj brizi za najvažniji deo populacije koja predstavlja kapital svake države.

KONKURS ZA MLADE
Ministarstvo omladine i sporta raspisalo je početkom septembra konkurs za (su)finansiranje projekata u oblasti omladinske politike. Do 25. ovog meseca, zavisno od vrste projekta, pokretači mogu da očekuju od 400.000 do četiri miliona dinara. Ponuđeni projekti treba da podstiču mlade na udruživanja i podižu kapacitet takvog organizovanja, da vode kampanje za omladinski aktivizam i volonterstvo; da se zalažu za veću aktivnost u društvenom životu. Za ovaj konkurs, odnosno projekte koji ostvaruju pomenute ciljeve, resorno ministarstvo je izdvojilo 150 miliona dinara.

DOBRA ZANIMANJA - BEZ POKRIĆA
Mnogi mladi Srbi danas nemaju kvalifikacija ni diplome. Na primer, u Beogradu je oko 35.000 mladih, između 20 i 24 godine starosti, bez ikakvih znanja i veština. Tri odsto ih ima završenu samo osnovnu školu, a čak 11 procenata srednjoškolaca ne maturira. Statistička slika glavnog grada ne odstupa mnogo ni u ostalim delovima Srbije. Ipak, kako pokazuje anketa, mladi vole dobro plaćena i ,,zanimljiva” zanimanja: poslovni čovek (žena), preduzetnik, turistički vodič, sportista, profesor univerziteta, novinar, lekar... Po njihovom mišljenju, tako se dolazi do ,,hleba bez motike”, što je, naravno, svojevrsna i ogromna zabluda.


NAGRADE
Goranu Petroviću Andrićeva nagrada

   Prema odluci žirija Zadužbine Ive Andrića, književnik Goran Petrović dobitnik je Andrićeve nagrade za najbolju knjigu pripovedaka objavljenu u 2006. godini. Jednoglasnom odlukom žirija, nagrada je Petroviću dodeljena za knjigu pripovedaka ,,Razlike”.
   Odluku o dobitniku nagrade doneo je žiri u sastavu: Miroslav Egerić, Milivoj Nenin i Dušica Protić. Prošle godine, Andrićevu nagradu, jednu od najprestižnijih domaćih književnih priznanja, dobila je književnica Ljubica Arsić za zbirku pripovedaka ,,Maco, da l’ me voliš”.

VELIKI USPEH NAŠEG MLADOG TRENERA