Vladu čekaju nepopularne mere
Sposobnost opštinskog rukovodstva - ključni faktor uspešnosti
Borba za bolju i novu Srbiju
,,Na nas se primenjuje Šerijatsko umesto međunarodno pravo”
Saga o Čarliju
Cene grejanja ostaju nepromenjene
Što pre pronaći lokaciju za novu deponiju
Petar Pan i Alisa u zemlji čuda
Zoran Nešić ispred svih
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, karate, fudbal, atletika

RADOVAN JELAČIĆ, GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE, SPECIJALNO ZA ,,IBARSKE NOVOSTI" - piše Slobodan Rajić
Vladu čekaju nepopularne mere

• Kolika se inflacija očekuje do kraja godine i šta bi Narodna banka Srbije i Vlada mogle da preduzmu da bi se inflacija u ovoj godini održala u projektovanim okvirima?
- Narodna banka Srbije je još pre godinu dana zacrtala da bazna inflacija u ovoj godini bude između četiri i osam odsto. Zbog suše i povećanja svetskih cena nafte mi smo neznatno korigovali svoja očekivanja i ocenjujemo da će bazna inflacija u 2007. iznositi između četiri i 4,5 odsto. NBS će, dakle, svoj cilj ostvariti. Ukupna inflacija je, međutim, skoro već dostigla nivo koji je projektovan za ovu godinu i jasno je da Vlada treba da preduzme sve što je moguće da bi to odstupanje bilo minimalno. Te mere, naravno, nisu popularne, jer znače ili manji rast zarada od planiranog ili manje prihode države od projektovanih, na primer, zbog smanjenja akciza na derivate. Vlada je već počela da preduzima neke mere, pa je tako odložila poskupljenje električne energije. Samo, kao u fudbalu, i u ,,utakmici" sa inflacijom mora se igrati celih 90 minuta. Ne može se restriktivna politika voditi tek u poslednjim minutima, pre toga ,,ko voli, nek izvoli", a posle u iznudici stezanje na sve načine.
• Za koje vreme Srbija može da smanji inflaciju na nivo kakav imaju zemlje EU?
- Ukoliko bi Srbija u narednih tri do pet godina spustila stopu inflacije na nivo koji je Evropska centralna banka definisala kao stabilan, a to je oko dva odsto, i naša zemlja bi potvrdila da odgovorno sprovodi makroekonomsku politiku, što joj daje ključnu ulaznicu za evropsku porodicu, a nakon toga i za uvođenje evra. Ali, za to su potrebni jasna državna strategija, značajno ubrzanje procesa tranzicije i transformacije i adekvatna fiskalna politika koja se vodi od mandata do mandata, a ne od izbora do izbora.
• Šta je sve Narodna banka preduzela kako bi sačuvala monetarnu i ukupnu ekonomsku stabilnost?
- Sterilisali smo višak likvidnosti ubačene u sistem, kako bi neovisno od izbornih ciklusa smanjili pritisak prevelike tražnje i održali nisku stopu inflacije. Iz istog razloga doneli smo mere za usporavanje kreditne aktivnosti banaka, koja je podsticala potrošnju i inflatorna očekivanja. Povećali smo stabilnost bankarskog sektora kroz zahtev NBS za višu kapitalnu adekvatnost i skoro svakodnevno smo uticali na kreiranje mišljenja javnog mnjenja o tome da je stabilnost cena nužan i najvažniji činilac socijalne politike, rešavanja problema nezaposlenosti, zdravog ekonomskog rasta... Sve to se ne može rešiti inflacijom, naprotiv, inflacija sve te probleme samo produbljuje.
• Poručili ste građanima da kredite uzimaju samo kada je neophodno, a da više štede. Zašto?
-Zaduživanje građana ubrzano raste, i to u zemlji koja još uvek ima rejting bb-, nerestrukturiranu privredu, značajnu stopu nezaposlenosti i veliki udeo sive ekonomije kao dodatni makroekonomski rizik. Stoga je obaveza NBS, ne da zaustavi, već da uspori takav ekspanzivni rast kreditne aktivnosti, i da ukaže na rizike koje u budućnosti može da ima valutna klauzula i zaduživanje na preduge rokove u odnosu na robe i usluge kupljene na kredit. Pozajmice i dalje nisu jeftine, a naši domaći potrošački maniri nisu se još prilagodili realnosti zarada i sporosti reformi. Već danas smo potrošili nužnost veće štednje sutra. Mislim da bi i država, umesto što podržava potrošnju, trebalo da doprinese promovisanju štednje, razvijajući mehanizme štednje - na primer za kupovinu stanova, za penzije...
• Upozorili ste da će centralna banka doneti dodatne mere ako ustanovi da su banke keš kredite zamenile ekspanzijom drugih vrsta kredita, recimo potrošačkih na nelogično duge rokove. Koje su to mere?
-Mi smo unapred upozorili banke da nove mere primenjuju u skladu sa principima dobrih poslovnih običaja, kako NBS ne bi bila prinuđena da reaguje primenom novih restriktivnijih mera. Ako bude takvog prelivanja na potrošačke kredite, i taj vid kreditiranja će biti limitiran rokom trajanja korišćenja roba i usluga za koje se kredit odobrava.
• Prošloje godinu i po dana od zaključenja aranžmana sa MMF-om. O novom ni reči?
-NBS, kao i pre godinu i po, i danas smatra da je Srbiji važno da uđe u nov aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, kako zbog međunarodnog kredibiliteta i rejtinga zemlje, tako i zbog transparentnosti procesa tranzicije. To bi i unutar same vlade olakšalo poziciju onih koji treba da sprovode reforme, recimo u pregovorima sa sindikatima i slično. Dosadašnja iskustva su u najvećoj meri pozitivna i pokazuju da su programi sa MMF-om doprinosili da se reformski procesi ubrzaju i ne odlažu. Do novog programa može doći ukoliko Srbija, na osnovu sopstvenog ekonomskog programa, zatraži podršku Fonda za njegovo sprovođenje. Inicijativa, dakle, treba da dođe od nas, a kada će je Vlada pokrenuti, u ovom trenutku ne znam.
• Kakvo je interesovanje za stambene kredite u Srbiji i šta mislite o njihovim kamatama i načinu otplate?
-Stambeni krediti su zbog formiranja Nacionalne korporacije za osiguranje ovih kredita postali jako privlačni i mogu se dobijati pod povoljnim uslovima, iako mesečna rata znatno zavisi od kursa dinar-evro, koji se isključivo formira na tržištu. U tom smislu važno je da se svi koji se odlučuju za ove kredite protežu prema svom guberu i da znaju da se situacija iz 2006. i 2007. neće ponoviti i u narednim godinama - da dinar jača, a da plate istovremeno rastu za 20 i 30 odsto. Sada preuzete obaveze mogle bi u budućnosti da postanu ozbiljan teret i zato ponavljam da bi trebalo razviti i mehanizme namenske štednje za kupovinu stana.
• Bićete guverner i u narednom mandatu od pet godina. Šta će biti Vaši prioriteti?
-Na kraju tog mandata Srbija mora da dostigne nivo inflacije koji je prihvatljiv za Evropsku centralnu banku, a to znači od dva odsto. Kamatne stope, ako i ne budu na nivou EU, neće više biti ni na nivou našeg regiona. Omogućićemo značajan razvoj nebankarskog finansijskog sektora, penzionih fondova, tržišta kapitala osiguranja, a uz dodatno smanjenje broja zaposlenih NBS će, kao visoko profesionalna institucija, biti motor za pridruživanje Evropskoj uniji.
• U pripremi je i izmenjeni zakon o NBS. Kakve su njegove prednosti?
-Predložene izmene Zakona o NBS su u velikoj meri potvrdile ono što već postoji - kolektivno donošenje odluka. Da NBS, nažalost, nije pitana u poslednjem trenutku, mogli smo uraditi jedan važan zaokret u funkcionisanju NBS u sferi odlučivanja. Nemam ništa protiv da podelim odgovornost sa kolegama, kao što sam i do sada činio, iako sam ubeđen da ću i u budućnosti ja biti kritikovan zbog svega i isto tako odgovoran pred sudovima, neovisno od toga kako se budu odluke donosile.

ZNAJU, ALI TO NE RADE!?
• Da li se ozbiljno uzimaju upozorenja Narodne banke kada je inflacija u pitanju?
-U Srbiji nikada nije bio problem to da ljudi ne znaju šta treba da rade. Štaviše, privatno će lako ,,priznati" i da ste u pravu kada upozoravate, ali pred TV kamerama i mikrofonima mnoge zanese populizam i potreba da stvaraju nerealna očekivanja. Razlika između uspešnih i neuspešnih po pravilu nije u tome što prvi znaju, a drugi ne znaju šta treba da rade, već zato što to i ne rade. Srbija se već sedam godina nalazi u tranziciji, a pola vremena od toga prošlo je u priči, tek ostatak u konkretnom činjenju.
Zoran Maksimović

REZULTATI ISTRAŽIVANJA CESID-A O LOKALNOM EKONOMSKOM RAZVOJU (1) - piše Slobodan Rajić
Sposobnost opštinskog rukovodstva - ključni faktor uspešnosti

  • Centar za slobodne izbore i demokradiju (CeSID) u Kraljevu predstavio rezultate svog projekta “Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji - analiza stanja i mogućnosti” • Prezentaciji istraživanja u Kraljevu prisustvovali predstavnici tri opštine - Kraljeva, Čačka i Loznice • Autori CeSID-ovog projekta u Kraljevu govorili o dve teme: Zašto su pojedine opštine “dobitnici”, a druge “gubitnici” tranzicije u Srbiji i šta o tome kažu privrednici, a šta predstavnici lokalne vlasti i administracije • U ovom i narednom broju našeg lista predstavićemo neke od najvažnijih podataka i ocena do kojih su CeSID-ovi stručnjaci došli, istražujući ovu temu u 16 opština u Srbiji, među kojima je bilo i Kraljevo

   Kako je istakao Dušan Vasiljević, jedan od autora CeSID-ovog projekta, istraživanje je pokazalo da opšti okvir za lokalni ekonomski razvoj (LER) u Srbiji nije povoljan. Po važećim zakonskim rešenjima, privredni razvoj nije u nadležnosti lokalne samouprave. Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine nije ovlastio opštine i gradove da se direktno bave politikom privrednog razvoja, a privreda se pominje samo time što se propisuje da lokalna samouprava podstiče razvoj turizma, ugostiteljstva, zanatstva i trgovine i da može postaviti opštinskog menadžera za podršku ekonomskom razvoju.
Pored toga, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu, jer je ona po zakonu još uvek u vlasništvu Republike, a lokalna samouprava je samo koristi, tako da nije u mogućnosti niti da je proda, niti da kupuje novu. Takođe, opština nema nikakvog uticaja na rad područnih jedinica republičkih službi ključnih za ekonomski razvoj, kao što su poreska uprava, katastar, republička javna preduzeća (,,Elektroprivreda”, ,,Telekom”, NIS, ,,Srbijavode”, ,,Srbijašume” itd.). Veliki problem je i što ima otežan pristup podacima bitnim za lokalni privredni razvoj, a za dobijanje pojedinih podataka, na primer iz privrednog registra, mora i da plaća nadležnim republičkim službama, a ograničenje predstavlja i nedostatak razvijenih odnosa između privrednika, lokalnih vlasti i udruženja građana.

USLOVI (NE)USPEHA
   Istraživanje je, dakle, pokazalo da su uslovi i ambijent za lokalni ekonomski razvoj nepovoljni. Međutim, i u takvim nepovoljnim ekonomskim uslovima pojedine opštine su ostvarile dobre rezultate u ekonomskom razvoju, a pojedine su gubitnici u procesu tranzicije. CeSID-ov projekat je ukazao na više faktora koji utiču na LER. Prema Vasiljevićevim rečima, smatra se da opštine sa povoljnim geografskim položajem, koje se nalaze u blizini najvažnijih saobraćajnica i raspolažu značajnim zemljištem za razvoj industrijskih zona, imaju uspešnije rezultate u privrednom razvoju. Ipak, činjenica da od dve susedne opštine koje se nalaze na istom putnom pravcu jedna postiže sjajne rezultate, a druga zaostaje, govori da to nije presudan faktor razvoja. Isto se može reći i za prirodna bogatstva (rude, vode, šume), jer većina opština koje su postigle dobre privredne rezultate nema sva ta bogatstva, a za neke dugotrajno oslanjanje samo na njih i jednu privrednu granu može da znači katastrofu. Treći faktor - nasleđeno stanje privrede, takođe nije odlučujući, jer su gotovo sve opštine u Srbiji zbog velike ekonomske krize i propadanja privrednih giganata, poput ,,Magnohroma”, Fabrike vagona, ,,Kablara” i drugih društvenih preduzeća u Kraljevu, i sporog ili lošeg procesa privatizacije imale loše uslove za privrađivanje, pad proizvodnje i izvoza i porast nezaposlenosti.
   Od ostalih faktora koji se navode kao uzrok različitog privrednog razvoja opština i gradova pominju se politička pripadnost rukovodstva lokalne samouprave i demokratska politička kultura građana. Tvrdi se da ,,pripadnost opštinskog rukovodstva pravim strankama” koje su na vlasti u Srbiji omogućava takvim opštinama pristup sredstvima budžeta i drugim izvorima finansiranja iz Republike, i obrnuto. Iako je to u mnogim slučajevima praksa, brojni su i primeri opština, i pre i posle 5. oktobra 2000. godine, koje su postigle izvanredne rezultate sa rukovodstvom koje nije bilo u ,,dobrim odnosima” sa republičkom vlašću, kao i primeri loših rezultata opština čije je rukovodstvo iz vladajuće koalicije na nivou Srbije. Očekivalo se da će i razvijenija demokratska politička kultura omogućiti i veću zainteresovanost i uticaj građana na privredni razvoj opštine, ali do toga nije došlo. Naime, kako je pokazalo istraživanje, ne samo u Srbiji, bar polovina opština ,,pobednika” u tranziciji su one sa autokratskom, a ne sa demokratskom političkom kulturom.
Kao najbitniji faktor za ,,pobednički” lokalni ekonomski razvoj, istakao je Vasiljević, pokazalo se dinamično rukovodstvo lokalne samouprave. Ovaj faktor je posebno dobio na važnosti uvođenjem neposrednih izbora za predsednika opštine koga je Zakon o lokalnoj samoupravi postavio kao prvu figuru svake lokalne vlasti. Naravno, pod opštinskim rukovodstvom ne podrazumeva se samo predsednik opštine ili gradonačelnik, već i njegovi najbliži saradnici, kao i čelni ljudi opštinske uprave i komunalnih, javnih preduzeća, koji zajedno imaju presudan uticaj na uspešan ekonomski razvoj. Skoro svako opštinsko rukovodstvo nastoji da ,,ostavi trag” i fokusira se na izgradnju velikih infrastrukturnih projekata kao što su mostovi, putevi, bolnice itd. Iako su ti projekti preduslovi i bržeg ekonomskog razvoja, pitanje je da li u datom trenutku oni predstavljaju ključni faktor, a retka su opštinska rukovodstva koja se direktno bave ekonomskom problematikom.

ŠTA IMAJU “POBEDNICI”
   CeSID-ovo istraživanje je pokazalo da opštine koje imaju uspešniji lokalni ekonomski razvoj najpre imaju stav da je on ,,prioritet nad prioritetima” i da o tome postoji saglasnost na nivou opštine. Ulaganje u razvoj industrijskih zona, parkova i bescarinskih zona jedan je od ključnih pokazatelja takve orijentisanosti. U većem broju opština, pre svega u Beogradu, ali i u Pirotu, postoje takve industrijske i bescarinske zone, a u drugima, poput Kraljeva, one su u fazi opremanja i razvoja. Osim toga, veoma je važno da opštine sprovedu reorganizaciju opštinske uprave, osnivanjem posebnih odeljenja, centara ili kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. U tom pogledu zanimljivo je iskustvo opštine Loznica, koja već dve godine ima takvu kancelariju za LER, dok je opština Kraljevo tek nedavno osnovala takav projektno-razvojni centar. Veoma je bitno i da opštinska administracija, modernizacijom, omogući potencijalnim investitorima lakše dobijanje potrebne dokumentacije za razvoj biznisa. U čak osam opština od 16 istraživanih čitav ovaj posao za privrednike obavlja lokalna (samo)uprava, iako nema zakonsku obavezu da to čini.
   Bitno je i da opštinska rukovodstva o svim ekonomskim pitanjima, preko raznih formi (saveti, redovne konsultacije, komisije), imaju redovnu komunikaciju i zajedničko delovanje sa privrednicima. U tom pogledu, naročito je važno da se privrednicima omogući brži pristup tzv. ,,jeftinim sredstvima” iz Republike i od međunarodnih donatora. Veoma su retke opštine u kojima postoje javno-privatna partnerstva, centri za obuku radnika, gasifikaciju, komunalne usluge, a od 16 samo u tri opštine postoje neki vidovi biznis inkubatora. Najzad, kao bitan elementi uspešnog ekonomskog razvoja opština navode se korišćenje markentinga u privlačenju ulagača i postojanje strateškog plana razvoja, koji od 16 analiziranih opština ima deset, dok je u ostalim, među kojima je i Kraljevo, taj posao u toku.
   Svi ovi faktori, kako je pokazalo CeSID-ovo istraživanje, imaju presudan uticaj na uspešnost lokalnog ekonomskog razvoja, ali je za sve presudan tzv. ,,ljudski faktor”, tj. sposobnost opštinskog rukovodstva da se i u nepovoljnim ekonomskim uslovima u Srbiji ,,snađe” i svestranim angažovanjem omogući brži lokalni ekonomski razvoj.

SAZVANA 27. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO
O opštinskim priznanjima i projektima NIP-a

   Za danas (petak, 28. septembar) sazvana je 27. sednica Skupštine opštine Kraljevo, za koju su predložene samo dve tačke dnevnog reda. Prva je razmatranje predloga Odluke o dodeli priznanja i nagrada opštine Kraljevo za 2007. godinu, po kojoj bi najviša opštinska priznanja i nagrade trebalo da dobije 13 pojedinaca ili organizacija. Za zvanje počasnog građanina opštine predloženi su Fil Šorthaus, humanista i donator Crvenog krsta Kraljevo, i dr Svetozar - Toza Marenović, za dostignuća u oblasti medicine, a za diplomu zaslužnog građanina opštine Kraljevo Olivera Radojković-Čolović, za poklone učinjene Narodnom muzeju Kraljevo i rodnom gradu, i Blagomir Jovanović Kićo, za doprinos borbi za demokratiju i dugogodišnje angažovanje u radu i razvoju mesnih zajednica. Za dodelu diplome zaslužne organizacije predloženi su Zdravstveni centar ,,Studenica” iz Kraljeva, Veterinarski specijalistički institut ,,Kraljevo” i Muzička škola ,,Stevan Mokranjac” iz Kraljeva. Oktobrasku nagradu, prema predlogu, trebalo bi da dobiju slikar i likovni pedagog Dragoljub Bosić i sportista i pesnik Blažo Makarije - Maki Ivanovski, a zahvalnice radnici Parking servisa Ljiljana Durkalić, Vladica Pavlović i Mladen Gunjić i plivač iz Ribnice Srećko Stefanović. U okviru druge tačke, odbornici bi trebalo da razmotre predlog Odluke o davanju saglasnosti na predloge projekata kojima će opština Kraljevo konkurisati za sredstva Nacionalnog investicionog plana. Na spisku koji je dostavljen odbornicima nalazi se ukupno 72 projekta (63 nova i devet ponovljenih) iz oblasti komunalne infrastrukture, vodosnabdevanja, energetike, obrazovanja, podsticaja zapošljavanju, kulture i sporta...

NOVA SRBIJA U VRNJAČKOJ BANJI IZABRALA NOVO RUKOVODSTVO - piše Slobodan Rajić
Borba za bolju i novu Srbiju

   • Izabran novi Opštinski i Nadzorni odbor stranke, a novi predsednik Opštinskog odbora NS Vrnjačka Banja Zoran Stefanović • U proteklom periodu stranka postigla značajne rezultate, a u narednom periodu očekuju je još već obaveze, kako na opštinskom, tako i republičkom nivou, rečeno u raspravi • Završnoj svečnosti prisustvovao skoro kompletan vrh stranke, koji je najavio kandidaturu i pobedu lidera Nove Srbije Velimira Ilića u izborima za predsednika Srbije

   Na izbornoj skupštini Nove Srbije u Vrnjačkoj Banji, održanoj prošle subote, ova stranka dobila je novo opštinsko rukovodstvo. Većinom glasova delegata, za novog predsednika Opštinskog odbora NS Vrnjačka Banja izabran je Zoran Stefanović, a izabran je i novi Opštinski odbor od 17 članova i Nadzorni odbor od tri člana. Pored toga, na sednici su sagledani dosadašnji rezultati i definisani naredni zadaci u radu OO NS Vrnjačka Banja.
U sali banjskog bioskopa, gde je održana završna konvencija stranke, rečeno je da je Nova Srbija u opštini Vrnjačka Banja počela aktivnost pre nekoliko godina bukvalno od ,,nule”, sa samo četiri člana i koordinatorom, a da je u poslednje dve godine izrasla u ozbiljnu i respektabilnu političku organizaciju u ovoj opštini. ,,Idući od sela do sela, od kuće do kuće” aktivisti ove stranke, kako je istaknuto, uspeli su da u svoje redove privuku veliki broj članova i simpatizera. U međuvremenu se u Novu Srbiju u Vrnjačkoj Banji učlanilo 1.000 članova, a samo tokom ove godine još 215. Opštinski odbor ima i Savet žena sa oko 150 članova, i omladinsku mrežu ,,Ponos” sa oko 200. Kako je istakla Ružica Kojić, dosadašnji vršilac dužnosti predsednika Opštinskog odbora, pored postizanja masovnosti, širokog kadrovskog i stručnog potencijala, ,,ostvareni su i dobri rezultati u radu deset seoskih i osam gradskih mesnih odbora, sačuvano jedinstvo i kvalitet, stabilno finansijsko stanje”. Naglašeno je da je nemerljiv doprinos ovakvom razvoju i jačanju stranke dao nedavno preminuli Zoran Živanić, prethodni predsednik Opštinskog odbora NS Vrnjačke Banje.
Novoizabrani predsednik OO NS Vrnjačka Banja Zoran Stefanović istakao je da se do sada nije bavio politikom, ali da je prihvatio odgovornost zbog lidera Velimira Ilića i programa stranke koja želi da gradi bolju Srbiju.
- Pored iskustva, poseban kvalitet je veliki broj mladih članova u našoj stranci koji predstavljaju budućnost naše zemlje. Izbor na ovu dužnost za mene nije nikakva privilegija, već velika obaveza u radu da, sa našim predsednikom na čelu, gradimo novu Srbiju za našu decu, da oni budu časni i pošteni ljudi, jer čovek je iznad svega - istakao je pored ostalog Stefanović.
Predsednik opštine Vrnjačka Banja Rodoljub Džamić, koji je takođe izabran u novi Opštinski odbor Nove Srbije, istakavši da je to za njega bio ,,veliki rizik”, složio se da je poseban kvalitet stranke kvalitet njenih članova, koji treba da je reprezentuju i izbore se za brži razvoj opštine. Kao posebne rezultate u proteklom periodu istakao je organizovanje brojnih turističkih i kulturnih manifestacija, razvoj banjskog i zdravstvenog turizma, izgradnju i rekonstrukciju brojnih školskih objekata, asfaltiranje puteva u Stanišincima, Otrocima i drugim selima, na koje se čekalo vekovima, a među prvim prioritetima u daljem radu izgradnju sportske dvorane i projekata u okviru nacionalnog investicionog plana.
- Pre nekoliko dana u jednoj TV emisiji Velimir Ilić je izjavio da je on na prostoru od Beograda do juga Srbije i od Sandžaka do Bugarske jedini ministar, a na tom prostoru ja sam već tri godine jedini direktor jednog republičkog javnog prduzeća. Mi smo u železnici mnogo uradili iznutra da bi se ona menjala spolja. U proteklom periodu smo, međutim, od medija doživljavali neviđene napade, na koje nismo imali vremena da odgovaramo. Sada, kada je Velja Ilić najavio mogućnost kandidature za predsednika Srbije, znači da ćemo imati nove, još žešće pritiske. I to je sasvim normalno, to je prosto politika čije posledice moramo da prihvatimo i da trpimo, a vreme će pokazati da smo ipak u pravu - rekao je pored ostalog Milanko Šarančić, direktor Železnica Srbije i visoki funkcioner Nove Srbije.
Na skupštini je naglašeno i da Nova Srbija u Vrnjačkoj Banji očekuje sigurnu pobedu na sledećim lokalnim izborima i da se mora izboriti da njen kandidat bude predsednik opštine.
- Ono što bih ja telegrafski, uz vašu saglasnost, mogao da poručim našem predsedniku stranke, gledajući strukturu i kvalitet ovih izabranih ljudi, jeste da je Nova Srbija već pobedila na izborima u Vrnjačkoj Banji - naglasio je Miroslav Markićević, narodni poslanik i predsednik Izvršnog odbora Nove Srbije. On je takođe rekao da je siguran da će Velimir Ilić pobediti na predsedničkim izborima ne samo u centralnoj, već i u čitavoj Srbiji, jer je ,,za tri godine mandata uradio više nego neki drugi za deset mandata”.
Činjenica da su izbornoj skupštini Nove Srbije u Vrnjačkoj Banji prisustvovali i Dubravka Filipovski i Dragan Jovanović, predsednici opština iz ove stranke, i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, kako je zaključeno, pre svega dokaz je koliko Nova Srbija sa novoizabranim rukovodstvom ima veliku perspektivu na predstojećim izborima i u danjem delovanju.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
Raspisati izbore do kraja godine, a budžet ne koristiti kao propagandu

   ,,Prema odredbama novog Ustava Srbije, predsednički i lokalni izbori trebalo bi da budu raspisani do 31. decembra ove godine, ali je još uvek neizvesno da li će ih aktuelna Vlada raspisati, s obzirom na to da njeni predstavnici ne mogu da se slože ni oko manje važnih pitanja” - istaknuto je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice.
   Kraljevački radikali ističu da su građani nedovoljno informisani, ne samo o izborima, već i o budžetu Republike Srbije koji je ,,potrošački”, a ne razvojni.
- Ničega u budžetu Srbije nema u smislu razvoja, niti u smislu razvijanja kapaciteta po pitanju neke nove proizvodnje, zapošljavanja i unapređenja životnog standarda građana - istakla je Vesna Vukajlović-Nikolić, narodni poslanik i predsednik OO SRS Kraljevo.
   Predstavnici Opštinskog odbora SRS Kraljevo tvrde da je budžet Republike ,,politički”, a ne ekonomski projekat Vlade Srbije. Kao dokaz navode novi Nacionalni investicioni plan ,,koji je formiran kako bi finansirao kampanje vladajućih partija na izborima u Srbiji”.
   - Nacionalni investicioni plan je napravljen kao dopuna i kao vešta propaganda za lokalne izbore koji će uslediti - kaže Vesna Vukajlović-Nikolić i dodaje da je to moguće uočiti i u lokalnim sredstvima informisanja. Prema njenim rečima, iako tek otvorena, kancelarija NIP-a u Kraljevu za Rasinski i Raški okrug neće pokrivati opštine Novi Pazar i Tutin koje su u Raškom okviru, u lokalnim medijima, pre svega u ,,Ibarskim novostima”, afirmativno se govori o ovoj instituciji.
   - Zašto se sada odvajaju opštine Novi Pazar i Tutin i zašto one sada nisu u okviru Raškog okruga, kojem i prirodno pripadaju? Da to nije neka ,,predigra” za nešto drugo što se dešava na Kosovu!? - postavlja pitanja Vesna Vukajlović-Nikolić.
   Srpski radikali se zbog toga zalažu da sredstva republičkog budžeta i NIP-a budu podjednako dostupna svim regionima i da građani budu na vreme informisani o tome kako Vlada Srbije upravlja nacionalnim budžetom.

DRAGOLJUB KOJIČIĆ, PREDSEDNIK POLITIČKOG SAVETA NOVE SRBIJE, O PREGOVORIMA O STATUSU KOSOVA I METOHIJE
,,Na nas se primenjuje Šerijatsko umesto međunarodno pravo”

   Učestvujući u emisiji ,,Otvoreno o svemu” Televizije Kraljevo, Dragoljub Kojičić, predsednik Političkog saveta Nove Srbije, izjavio je da se u pregovorima o statusu Kosova i Metohije na Srbima primenjuje Šerijatsko umesto univerzalnog međunarodnog prava, definisanog Poveljom Ujedinjenih nacija. On je naglasio i da takvo stanje neće večno trajati i da će kad-tad i u rešavanju statusa Kosova i Metohije biti primenjeno međunarodno pravo. Kojičić je takođe rekao da u ovom trenutku Srbija ne treba da se izjašnjava o članstvu u NATO-u, već da treba da ostane neutralna i da je to, pored zahteva za primenu međunarodnog prava, još jedan argument u korist Srbije u sadašnjim pregovorima o statusu Kosmeta. Prenosimo obrazloženje koje je za ovakve svoje stavove Dragoljub Kojičić izneo u emisiji TV Kraljevo:
   ,,Postoji jedan problem na koji, kada su u pitanju trenutni pregovori o statusu Kosova i Metohije, želim da ukažem iz svog ugla. Meni je povodom pregovora o statusu Kosmeta na pamet pala jedna nova misao. To je da se na nas, nažalost, u tim pregovorima od Zapada primenjuje Šerijatsko pravo umesto univerzalnog važećeg međunarodnog prava, koje je utemeljeno Poveljom Ujedinjenih nacija već više od pola veka, prava koje je održavalo svet u kakvom-takvom miru i političkoj stabilnosti, uprkos određenim regionalnim krizama i separatnim ratovima, kao što su bili u Vijetnamu i na Bliskom istoku. Koliko-toliko, to pravo je funkcionisalo i ipak imalo univerzalno važenje. Zahvaljujući tom međunarodnom pravu, neki su mogli da kažu ,,Stop!”, a neki ,,Njet!”, kako je već kome odgovaralo, i zaista se to onda slušalo. Bilo je tu svega i svačega, ali se ipak poštovalo međunarodno pravo.

SAKAĆENjE KAO METOD
   Međutim, ono što mi zovemo Šerijatsko pravo, to je pravo koje nema univerzalno važenje i koje koristi neke krajnje brutalne metode. Jedan od načina na koji se kažnjava u muslimanskim zemljama, gde važi Šerijatsko pravo, jeste sakaćenje. Znači, kad hoće da kazne pojedinca zato što je ,,odžepario” nekoga ili ukrao jabuku na pijaci, oni mu odseku ruku!? Isto je i sa Kosovom i Metohijom. Zbog neke umišljene predstave o krivici Srba, kaznu koju treba koristiti i primeniti na našoj zemlji jeste sakaćenje naše teritorije, strogo po tom Šerijatskom pravu. Nasuprot tome, naš pregovarački tim, Rusija i mnogi drugi se, međutim, pozivaju na neophodnost doslednog i racionalnog primenjivanja međunarodnog prava. Čak, ako hoćete, i najjače uporište u našoj pregovaračkoj poziciji bilo je i ostalo, i to je naša najjača argumentacija, pozivanje na međunarodno pravo!?
Ja samo skrećem pažnju na to da i samo pravo i kazna koja je predviđena potiču iz nečega što ne predstavlja evropski pravni kontekst i evropsko humanističko pravo. Znači, u ovom slučaju postoji namera da se osakati jedna zemlja, isto kao što se sakati pojedinac, po Šerijatskom pravu. Dakle, to dolazi iz dubine nekih drugih interesa, koji nisu evropski, nisu savremeni, nisu zapadni u tom smislu u kom mi pripadamo Zapadu, zapadnoj pravnoj tradiciji i kulturi. Mislim da su čitavi pregovori o Kosovu i Metohiji ,,spakovani” za jedan drugi interes. Zbog toga oni i neće biti jednostavni. Svi znamo, isto tako, kad danas pogledamo medije, na toj sceni menjaju se ,,igrači”, i nekada Džordž Buš, nekada Nikola Sarkozi, nekada neko drugi sa Zapada, kažu ,,Kosovo će biti nezavisno, ranije ili kasnije”.

KAO ZEMLJOTRES
   Šerijatsko pravo ne može da opstane. Naprotiv, mi samo treba da opstanemo sa svojom pregovaračkom pozicijom u ravni priznavanja modernog evropskog prava koje je izgrađeno još pre 200 godina, na teoriji o pravima čoveka, pravima građanina, na korpusu građanskih političkih prava i sloboda, na principu da je univerzalno i da važi za sve ili ne važi ni za koga, da pravo kao takvo ne dozvoljava subjektivnu primenu nečije volje. Na primer, da sada izađe neko ko ima moć u ovoj zemlji i kaže ,,Ovo je moja fabrika”. Ne može tako, postoji tender, postoji neko važeće pravo. Ne mogu ja sada da uđem u Vašu kuću i kažem ,,Ovo je moja soba” ili iznesem televizor iz Vaše kuće, zato što sam silnik, moćnik, pripadam nekoj instituciji i vlasti. Ne, tako ne može!
Dakle, ovaj period, rekao bih incidentni period primene Šerijatskog prava u odnosu na našu zemlju, mora da bude prolazan. Buduće pravo, koje će morati da se vrati na političku scenu, biće sigurno moderno evropsko pravo, utemeljeno na načelu univerzalnosti. To je taj moj mali pokušaj da dam doprinos razjašnjavanju situacije, pošto svi ne učestvujemo u pregovorima, da se malo osokolimo, ohrabrimo i da budemo spremni u ovom trenutku na različite moguće zaključke od različitih učesnika u pregovaračkom procesu, ali da ipak znamo da će to što se destabilizuje, kao zemljotres, morati opet da se smiri. Naravno, i zemljotres ima naknadne udare, ali oni su sve slabiji i i tlo se ponovo smiri”.

“MALI ČAMAC NA VELIKOM TALASU”
Odgovarajući na pitanje da prokomentariše izjavu premijera dr Vojislava Koštunice da Srbija ne treba da uđe u NATO, već samo u Partnerstvo za mir, Dragoljub Kojičić je istakao:
,,To je politički stav premijera Vojislava Koštunice, i on za to ima svoje dublje razloge. Ako biste mene pitali kako bih se postavio prema tom problemu, ja bih rekao da bi u ovom trenutku, na izvestan način, bilo besprizorno opredeljivati se za NATO. Ali, naravno, pred nama je vreme. Videćemo kako će se razrešiti pregovori o Kosovu i Metohiji, koliko tu prostora nama ostaje.
Ja se uvek držim političkog načela koje je svojevremeno izneo Nikola Pašić, kada je rekao da smo ,,ipak mi u malom čamcu” i da treba to posmatrati tokom vremena. Da li je to za deset meseci, deset ili pedeset godina, treba gledati koji je to dominantni talas u svetu koji ide i na tom dominantnom talasu iznositi i naš ,,mali čamac”. Nekada je to partnerstvo sa Evropskom unijom, nekada nešto drugo. U jednonom momentu čitavoj našoj političkoj eliti činilo se da je to režim Gorbačova, pa posle onih snaga koje su njega smenile, pa posle toga period Jeljcina. Danas je to period Putina. Mslim, što se tiče Vladimira Putina, da je to jedna ozbiljna politika, ne samo zato što je u našu korist i što je principijelno stala iza političkih interesa Srbije o Kosmetu, već mislim da je za svetsku stabilnost veoma važna jedna vrsta stabilnosti između najvećih političkih, ekonomskih i vojnih sila u svetu. Zbog toga u tom prostoru i mi moramo da ,,igramo svoju igru”. Na kraju krajeva, i ne postoji poziv NATO-a da mi uđemo u njega i smatram da bi na izvestan način bilo beskarakterno da mi baš sada letimo u njegov ,,zagrljaj”.
   Sećam se da je 1988. godine Džejms Bejker bio u tadašnjoj SFRJ (čini mi se da je bila završena čuvena Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, čiji datum smo ovih dana ,,obeležili”) i doneo predlog da tadašnja Jugoslavija, a specijalno se obratio srpskom rukovodstvu, što kažu, ,,skine petokraku” i prikloni se Zapadnoj alijansi, u političkom i vojnom smislu. Da je to tada prihvaćeno, mislim da mi ne bismo imali kasnije neprijatelje u NATO-u i ne bismo prošli kroz sve te tragedije, pa i bombardovanje Srbije i Lađevaca ovde, zbog čega mnogi imaju i averziju prema NATO-u. Dakle, prihvatam Koštuničinu inicijativu, jer za nas je u svakom slučaju sada neutralnost jedan dodatni argument, uz pozivanje na međunarodno pravo u pregovorima o statusu Kosova i Metohije”.

ZAPIS IZ BERLINA
Saga o Čarliju

   Završetak Drugog svetskog rata doveo je do podele Nemačke. Zone uticaja imale su sile pobednice. Možda jedan od najradikalnijih primera savremene istorije je i Berlin, koji je bio podeljen između Amerike, Britanije, Francuske i Sovjeta.
Bio je dokaz da je nastavak ratovanja bio neminovan te se onda zvao HLADNI RAT, uz podizanje takozvane gvozdene zavese.
Ali ne zaboravimo da veštačke tvorevine, pa ma kako se one zvale, nisu uspele da podvoje jedan narod, rodbinske veze, rastočene porodice, istu veru, životne navike, koje su imale tako jake kohezione faktore koje nije bilo lako prekinuti. Makar se za takvo kidanje koristile vojničke čizme, bodljikava žica i tenkovi.
Ako Vas put nanese u Berlin, imaćete priliku da steknete snažan utisak o obeležjima koja upozoravaju i sećaju na mniula vremena. U milionskom gradu koji je nekada bio simbol dva sveta u jednom vremenu, negde u centru FRIEDRICH STRASSE, postoji muzej koji ima svoju priču i opominje.
CHECKPOINT CHARLEY je mala kuća od svega par kvadratnih metara gde su nekada boravili američki vojnici i policija. Tačka koja je bila nedostižna za prelazak onih iz istočnog u zapadni Berlin. Sada se nadomak same kućice nalazi muzej u okviru jedne višespratnice. Skoro uvek pun turista iz celog sveta, ali i Nemaca. Eksponati ovog muzeja su predmeti, fotografije i ljudske umotvorine koje faktografski potvrđuju vreme svog nastanka. Televizor u kome je uspela da se sklupča odrasla ženska osoba na svom putu ka slobodi. Ili mini-jedrilica primitivne ručne izrade kojom su ljudi preletali zid na putu ka slobodi. Prepravljena vozila marke BUBA iz ranih šezdesetih, u čijim su se rezervoarima prevozili begunci iz istočnog u zapadni deo Berlina. Slike o spektakularnom begu 57 osoba koje su 1962. godine, iskopavši tunel dug 145 metara, 12 metara ispod zida, uspele da umaknu vlastima istočne Nemačke.
Ili pak primer prve podmornice za jednu osobu sa sifonskim punjenjem koje je begunac uspeo da se dokopa i njome uplovi u Danske vode. Snažne strele koje su odapinjane sa istočnih krovova na zapadnu stranu, noseći jako uže, nakon čega su uz upotrebu koturače njudi klizili sa jednog balkona na drugi, put ISTOK-ZAPAD.
Berlinski zid ima istoriju i simboliku dugu 29 godina.
Njegova gradnja je počela 1961. godine. Ukupno fortifikaciono okruženje bilo je dugo 155 km. Sam zid je dugačak 106 km. Imao je 302 kule osmatračnice, 20 bunkera i 259 pasa tragača.
Oprez od moguće kontaminacije komunističkog režima zapadnim uticajem bio je stalan i paranoičan. Sve je bilo smišljeno da tadašnji diktatori uživaju, kao što je Erih Honeker pio hladan šampanjac i jeo crni kavijar sa svojim ideološkim drugom Brežnjevom.
To je bila politika teskobnog fanatizma koja se vodi preko grbača ljudi da bi im bile nametnute opcije novog sveta vrednosti sakrivene od njihovog poimanja. Ali ljudska kreativnost i želja za suštinskom slobodom nadjačavaju okupaciju, strah, žicu i tenkove. Pobedljivost ideje za slobodu je nedvosmislena i ukazuje da je borba za političku i suštinsku slobodu više nagonska nego društvena stvar. Nema pristajanja na privid, već samo na nadu ka ostvarenju prave demokratije.
Saga o Čarliju je živela sve do 1989. godine, kada su stanovnici istočnog i zapadnog Berlina ponovo zajedno čekali Novu godinu.
D. Kostić

SEĆANJE
Povodom 14. oktobra

   Obaveštavamo sve građane na teritoriji opštine Kraljevo, Raškog Upravnog okruga, Republike Srbije i svih bivših Republika SFRJ, sve institucije sistema, a pre svih skupštinu opštine Kraljevo i odbornike, Republički Parlament, pre svega kraljevačke poslanike, Vladu Republike Srbije i njene ministre, društveno - političke, javne i kulturne radnike, predstavnike medija, humanitarnih i nevladinih organa i organizacija u našoj zemlji i predstavnike političkih partija, ambasada akreditovanih u našoj zemlji, a posebno potomke, prijatelje i rođake streljanih rodoljuba oktobra 1941. godine u Kraljevu od strane nemačkog okupatora, da će se na dan 14. oktobra 2007. godine sa početkom u 11 časova na groblju streljanih kod železničke stanice u Kraljevu odati pošta streljanima, položiti venci i cveće.
   Molimo sugrađane, a posebno mlade, učenike studente, pripadnike Vojske Srbije da na obeležavanju dana streljanih budu prisutni, jer je to obaveza svih nas prema nedužnim i nevino streljanim žrtvama oktobra 1941. godine u Kraljevu.
Upravni odbor i potomci streljanih Društva za zaštitu spomen groblja 14. oktobar u Kraljevu

DOBRA VEST ZA KORISNIKE USLUGA KRALJEVAČKE “TOPLANE”
Cene grejanja ostaju nepromenjene

   • Zahvaljujući povoljnoj prošloj sezoni i unutrašnjim uštedama, u predstojećoj grejnoj sezoni neće biti povećanja cena grejanja • Posle 25 godina uspešno izvršena reparacija i sanacija dimnjaka u centralnoj gradskoj toplani

   Kraljevačka ,,Toplana” je ove sedmice završila sanaciju i montažu dimnjaka u centralnoj toplani i pri kraju je i završetak dva cevovoda, čime su prošireni grejni kapaciteti. Zahvaljujući tome i unutrašnjim uštedama iz prošle sezone, ove zime, kako najavljuju u tom preduzeću, neće biti povećanja cene grejanja.
Posle 25 godina repariran je i ponovo montiran dimnjak u centralnoj kraljevačkoj toplani. Troškovi sanacije iznose oko pet miliona dinara.
- Ovom sanacijom smo reparirali dimnjak koji će biti u funkciji u narednih 20 do 25 godina. Fabrika vagona je uradila veoma kvalitetnu sanaciju. Time smo rešili veliki problem u centralnoj toplani - ističe Dragan Arsenijević, direktor ,,Toplane”.
Arsenijević kaže da cena grejanja neće biti povećana tokom predstojeće grejne sezone, pre svega zbog proširenja grejnih kapaciteta, ali i unutrašnjih ušteda u proteklom periodu.
- ,,Toplana” sigurno neće u narednom periodu podizati cene iz dva razloga. Prošla grejna sezona je bila relativno povoljna i neke rezerve su nam ostale, tako da ćemo sve unutrašnje rezerve iskoristiti u ovoj grejnoj sezoni i naše korisnike usluga poštedeti poskupljenja - kaže Arsenijević.
Pripremajući se za narednu grejnu sezonu, ,,Toplana” je već nabavila 500 tona mazuta, a remontni i investicioni radovi se privode kraju. Dva preostala toplovoda bi, prema procenama nadležnih, trebalo da budu završena najkasnije do 6. oktobra.

PROBLEMI SA ODLAGANJEM GRADSKOG OTPADA U KRALJEVU
Što pre pronaći lokaciju za novu deponiju

   • U toku druga faza sanacije i rekultivacije postojeće deponije, za koju je ove godine uloženo devet miliona dinara • Apel iz “Čistoće” da se nova lokacija za regionalnu sanitarnu deponiju što pre pronađe, jer odobrenje za korišćenje postojeće ističe krajem 2008. godine

Ovih dana završena je druga faza u sanaciji i rekultivaciji kraljevačke gradske deponije. Prema projektu, potpuna sanacija ove deponije treba da bude završena do kraja naredne, 2008. godine. Od tog trenutka Kraljevo neće imati gde da odlaže otpad, pa je zbog toga potrebno ubrzati pronalaženje lokacije za novu deponiju.
Deo gradske deponije na sadašnjoj lokaciji, površine jednog hektara, pokriven je zemljom i šljunkom. Ispod ove površine nalazi se 10-15 metara naslaga gradskog smeća, koje je odlagano u prethodnih tridesetak godina. Vek trajanja ove deponije davno je istekao i sada je došlo vreme da, bar spolja gledano, prirodi vratimo ono što smo joj oduzeli.
- Mi praktično zatvaramo ovu deponiju sa zapadnog dela i ti radovi se nalaze u fazi nasipanja šljunkom. Kasnije će taj deo biti nasut humusom i čitava površina će biti zasađena travom i zelenilom, rastinjem - kaže Predrag Perić, tehnički direktor kraljevačkog Javnog komunalnog preduzeća ,,Čistoća”.
Zatvaranje kraljevačke deponije predviđeno je projektom sanacije i rekultivacije, koji je odobrilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije. Prema tom projektu, deponija može da se koristi samo do kraja naredne godine. Ako do tada ne bude nađena lokacija za pravu sanitarnu deponiju, Kraljevo će imati veliki problem.
- Koristim priliku da apelujem na nadležne da se to rešenje što pre pronađe, jer bi bila tragedija da dođemo u situaciju da otpad ponovo lagerujemo ovde, na staroj lokaciji. Onda smo sve ovo dzabe radili. Narednu godinu ili godinu i po treba iskoristiti za pronalaženje nove lokacije. Da li će u međuvremenu nova lokacija biti pronađena, videćemo. Mislim da je prioritetni zadatak nadležnih u opštini i regionu da pronađu novu lokaciju za deponiju - upozorava Milan Tufegdzić, direktor kraljevačke ,,Čistoće”.
Prava sanitarna regionalna deponija koštala bi desetak miliona evra, ali je gotovo izvesno da bi za takav projekat bilo lako dobiti sredstva i od srpske države i od evropskih fondova. Pre dve-tri godine intenzivno se tražilo rešenje za novu regionalnu deponiju, ali je utisak da su u poslednje vreme sve priče na ovu temu zamrle.
- Rešenje se traži, sporo, ali se traži. Taj razgovor sa Vrnjačkom Banjom je, koliko znam, u toku, a istovremeno se razgovara i sa Kragujevcom. To je naše prirodno okruženje. Čačak je već ,,otišao” u Užice, tako da je otpao kao zajedničko rešenje - kaže Tufegdzić.
U međuvremenu, za drugu fazu sanacije i rekultivacije postojeće kraljevačke deponije ove godine je uloženo devet miliona dinara. Srdstva je obezbedila lokalna samouprava, a sanacija će biti nastavljena i naredne godine.

SAVEZNO TAKMIČENJE U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
Zoran Nešić ispred svih

   Takmičenjem u Senti u subotu, 22. septembra, nastavljeno je prvenstvo Srbije u aviomaketarstvu i istorijskim minijaturama. Domaćin takmičenja, maketarski klub Modelijus iz Sente, i ovog puta se, tradicionalno, pokazao kao sjajan organizator. Pored besprekorne organizacije, i konkurencija je bila na izuzetno visokom nivo. Za to su se postarali takmičari iz Mađarske, najuspešniji maketari Evrope. Pored njih, učestvovali su i takmičari iz Poljske i Slovačke. Sto trideset četvoro maketara izložilo je 225 maketa.
I u ovoj izuzetnoj konkurenciji takmičari kraljevačkog maketarskog kluba Spiner postigli su sjajne rezultate.
Najuspešniji takmičar ponovo je bio Zoran Nešić, ali ovog puta još ubedljivije nego na prethodnim takmičenjima. Osvojio je zlatne medalje u prestižnim kategorijama diorame, točkaši, 1:72 propeleri višemotorci, nostalgija i helikopteri, dok je druga masta zauzeo u kategorijama točkaši, vinjete i u generalnom plasmanu aviomaketa - ukupno osam medalja. To je najbolji ikad postignut rezultat na maketarskim prvenstvima.
Ivan Milojević je osvojio prvo mesto u kategoriji 1:72 džet i u generalnom plasmanu aviomaketa.
Sretenka Đurić bila je najbolja u kategoriji 1:144, dok je druga mesta osvojila u kategorijama 1:72 propeleri višemotorci i nostalgija, a treća je bila u kategorijama 1:72 jednomotorci i generalnom plasmanu aviomaketa.
Najbolji maketar iz prošle godine Nebojša Mirković zaouzeo je drugo mesto u kategoriji 1:72 džet, dok je treća mesta osvojio u kategorijama 1:144 i 1:72 višemotorci.
Doajen kraljevačkog maketarstva Branko Grbić osvojio je druga mesta u kategorijama helikopteri i automobili.
U klasi pionira, kraljevački maketari su bili superiorni. Ivan Karaić je bio najbolji u kategoriji pioniri propeleri.
Bogoljub Milić osvojio je drugo mesto u kategoriji pioniri džet, a treći bio u kategoriji pioniri propeleri.
Posebno treba istaći uspeh Alekse Viktorovića, koji je bio najbolji u kategoriji pioniri džet, sa impresivno urađenom maketom, za koju su mu gosti iz Mađarske odali posebno priznanje i dodelili specijalnu plaketu i pehar.
Sledeće takmičenje će biti održano u Kraljevu 13. oktobra i biće organizovano u sklopu proslave godišnjice aerokluba. Istovremeno, biće evocirane uspomene na godišnjicu proizvodnje prvog aviona u nakad čuvenoj kraljevačkoj fabrici aviona.
Odlazak takmičara na prvenstvo u Sentu omogućile su Železnice Srbije.
Dragan Kosić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŠTRAJK ZAPOSLENIH U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI ,,OLGA JOVIČIĆ RITA" - piše Marija Obradović
Opština gluva za zahteve vaspitača

   Skoro svi zaposleni u kraljevačkoj Predškolskoj ustanovi ,,Olga Jovičić Rita" prošlog četvrtka su se okupili pred zgradom lokalne samouprave izražavajući nezadovoljstvo zbog niskih primanja, ali i zbog nezainteresovanosti nadležnih u gradu za njihov problem. Vaspitači, medicinske sestre, pomoćno osoblje i radnici iz stručnih službi naglasili su da svoj posao obavljaju profesionalno i odgovorno, te zato zahtevaju da adekvatno budu i plaćeni, a ne najmanje u regionu. Zaposleni su tražili da se njihov rad vrednuje kao i u drugim gradovima u Republici.
- Mi tražimo primenu člana 3a i Zakona o osnovnom sistemu vaspitanja i obrazovanja, koji se odnosi na uredbu za obračun i isplatu plata zaposlenim u javnim službama. Upozoravamo nadležne da smo odlučni da, ukoliko ne ispune naše zahteve, obustavimo rad sve dok ne ostvarimo svoja prava - istakao je Momčilo Aleksić, vaspitač PU ,,Olge Jovičić Rita".
Predstavnici sindikata kažu da od februara bezuspešno pokušavaju da stupe u kontakt sa opštinskim organima. Poslednjih deset dana svakodnevno su tražili da ih neko primi i sasluša njihove zahteve, ali i dalje su bez odgovora te su prinuđeni na ovaj protest. U roku od sedam dana očekuju da ih primi predsednik opštine ili će stupiti u zakonski štrajk.
Nezvanično se pominje da je u Kraljevu povećanje plata uslovljeno potpisivanjem kolektivnog ugovora. Prema njihovim rečima, kolege u gradovima u okruženju imaju veće plate, a nemaju potpisan kolektivni ugovor.
- Nezvanično čujemo da nas uslovljavaju potpisivanjem kolektivnog ugovora, što znači da to u ostalim gradovima nije bilo bitno. Oni su svoje radnike u predškolskim ustanovama uvažili time što su im plate prilagodili troškovima života - rekla je Nada Arsenijević, predsednik sindikata PU ,,Olga Jovičić Rita".
Zaposleni u Predškolskoj ustanovi ,,Olga Jovičić Rita" brinu o tri hiljade mališana, od kojih je 1.700 u celodnevnom boravku.



PRIPREMNA NASTAVA PREDŠKOLACA - piše Bojana Milosavljević
,,Nulti razred” koristan

   • Testiranje sadašnjih prvaka pre nego što su stekli taj status pokazalo da su, posle završene pripremne nastave, deca zrelija za komunikaciju, kao i da ima više onih koji znaju da čitaju i računaju do deset

   Prošle školske godine, posle uvođenja obaveznog pripremnog programa za predškolce (takozvani ,,nulti razred”), sprovedeno je istraživanje koje je imalo za cilj upoređivanje postignuća dece na polasku u školu 2006/2007. godine. Tako je uočeno, sa velikom sigurnošću, da je socijalizacija mališana izraženija nego u prethodnim generacijama, koje nisu bile obavezne da pohađaju pripremnu nastavu. Samim tim, ,,školovani” predškolci postali su veštiji i u komunikaciji sa vršnjacima i starijima, a predznanja iz oblasti čitanja i računanja takođe su im nešto veća, pa je prošle godine na testiranju pred upis u prvi razred bilo više ,,čitača” i onih koji znaju da računaju do deset.
Predškolski program je realizovan i ranijih godina, ali u daleko manjem obimu, a korisnost ovekve obuke pokazivala se u boljim postignućima najslabijih, pa je bilo očito da je smisao bio da deluje na najugroženije kategorije. Otuda prošle godine, pošto je pripremna nastava postala obavezna, nije bilo statistički značajnih razlika posle testiranja koje se sastojalo iz provere znanja, verbalnog dela, pamćenja i logičkog rezonovanja.
Vaspitačima koji izvode pripremnu nastavu najvažnije je da dobro upoznaju decu i njihove porodice. U procesu koji sprovode sa predškolcima bitan je dosledan i sistematičan rad, uz poštovanje iskustava koja u ovom segmentu obrazovnog sistema postoje dugo. Od velike pomoći su i dobra literatura, radioničarski rad i slično. Prilikom pravljenja pripremnog programa za buduće prvake bitno je da se on prilagodi predznanjima i sposobnostima dece i čitave grupe.
Nesporno je da su vaspitači koji rade sa predškolskom decom kvalifikovani za taj sve zahtevniji rad. Posle sprovedenog testiranja, opet na nivou prosečnog statističkog podatka, uočeno je da bi ipak trebalo poraditi na povećanju pažnje, a time i koncentracije, kod mališana koji polaze u pravu školu. Drugi zadatak bio bi - razvoj rečnika, u smislu povećanja fonda reči, ali i kontrolisanje upotrebe određenih reči i izraza, jer se pokazalo da ih deca koriste neodgovarajuće ili im, pak, nedostaju. Osim ovoga, bilo je i slučajeva koji upućuju na to da vaspitači više treba da kontrolišu dečje ponašanje.
Ma koliko delovao opterećujuće, jer je zakonska obaveza, takozvani ,,nulti razred” već pokazuje pozitivne rezultate, kao dobra potpora za ono što buduće đake čeka u školskom sistemu. A zahtevi prave škole danas nisu mali. Vaspitači obavezni pripremni program doživljavaju kao pozitivan izazov i aktuelnost, a to im omogućava višestruki istraživački rad i usavršavanje, kao i dragocenu razmenu iskustava i znanja.



PROŠLE SUBOTE ODRŽANA JEDNODNEVNA LIKOVNA KOLONIJA U CVETKAMA - piše J. Živanović
Slikali za krst na Gradini

   Jednodnevna likovna kolonija održana je u subotu u Cvetkama kod crkve sv. Apostola Pavla i crkve posvećene rođenju Presvete Bogorodice. Kolonija je organizovana kako bi se prikupila sredstva za izgradnju krsta na Gradini.
Ove godine je, prema rečima organizatora, najviše učesnika bilo iz Kraljeva.
- Za ovih nekoliko godina slikanja mnogo bolje pravimo to što želimo da pokažemo, ali to je, u stvari, navikavanje na prostor koji nas ovde očekuje svake godine u isto vreme - ocenio je Vlastimir D. Spasojević, organizator kolonije.
Da slikarstvo nema granica dokaz je to što je na koloniji bio i Helmut Mitrović, profesionalni slikar iz Nemačke.
- U Kraljevo dolazim često zato što mi familija živi u Kraljevu, a i poslovno sam vezan za Beograd. Zahvaljujem svim kolegama koji su me pozvali. Stvarno sam očaran ovim predelom i druženjem - rekao je Helmut.
Najmlađi učesnik kolonije Vladimir Pajić Paja je, zadivljen predelima oko sebe, istakao da ova kolonija za njega predstavlja jedno novo iskustvo iz kojeg može mnogo da nauči.
Otac Petar Gavrilović je istakao da su ove godine prikupljeni svi potebni papiri i da će uskoro početi izgradnja krsta na Gradini i naglasio da likovne kolonije iz godine u godinu daju veliki prilog tome.



PROMOVISANA KNJIGA PESAMA ,,RAZUM-PTICA" LELE KRLJAR - piše Ivan Rajović
Blagodet mladosti kroz poetsku reč

   • U utorak veče je u foajeu kraljevačkog Pozorišta održana promocija knjige pesama ,,Razum-ptica" mlade kraljevačke pesnikinje Lele Krljar, koja je prošle godine dobila nagradu ,,Bogdan Mrvoš" Književnog kluba Kraljevo. O knjizi su govorili profesor Nataša Kovačević i Miloš Milišić, predsednik Književnog kluba Kraljevo. Pesme iz knjige je čitala glumica Jasmina Radović, a program je, pred velikim brojem posetilaca, znalački vodio glumac Vukman Rakočević. Knjigu ,,Razum-ptica", koja je štampana u 300 primeraka, kao izdavač potpisuje ,,Riža", a štampanje knjige su pomogli ,,Tommy" kafa, ,,Tehnograd", ,,Tehnomag", ,,Gvožđar" i ,,Srculence", svi iz Kraljeva

   Odmah po završetku ovog nadasve zanimljivog i svečanog kulturnog događaja koji, praktično, mladu pesnikinju, već ovenčanu jednom od nagrada za svoju poeziju, uvodi u svet ,,ozbiljnih” pesnika pitam Lelu za utiske. Vidno uzbuđena, ali i više nego zadovoljna, kaže:
- Pesme koje su sabrane u ovoj knjizi ,,Razum-ptica" nastajale su u periodu kada sam bila gimnazijalka, zatim studentkinja, nekih desetak godina unazad. Smatrala sam da će to ostati moja mladalačka tajna. Uostalom, mislim da mnogo mladih ljudi radi isto ili slično, piše i čuva te radove po svojim sveskama, bez inspiracije, bez motiva ili bez dovoljno samopouzdanja, pretpostavljam, da se to objavi, da se stupi pred javnost. Ja sam tu hrabrost prvi put skupila prošle godine, u decembru, kada sam i dobila nagradu za poeziju ,,Bogdan Mrvoš", koju dodeljuje Književni klub Kraljevo. I eto, knjiga je gotova, pred nama i u prodaji. Volela bih da čitaoci pre svega znaju da je to blagodet mladosti kroz poetsku reč, da je to nešto što je nastajalo stihijski, kao produkt trenutka, a da li je to kvalitet ili kradljivac kvaliteta, taj fatum koji me prati, to je već na čitaocima da sami procene. Uočljiva su i odstupanja od koječega, od misaone koherentnosti, ta šarenolikost stila. Sve je to uočljivo i neće proći nezapaženo kod nekog ko čita i voli poeziju. Međutim, volela bih da svako ko to bude čitao zna da je to pisao mlad čovek, trenutnog naboja - kaže Lela.

STRAH OD SOPSTVENE MLADALAČKE SNAGE
- Prvu pesmu sam napisala sa dvanaest godina. Tada sam se prosto uplašila te snage koja je na taj način izašla iz mene, a što nije bilo nešto što je specifično za dvanaestogodišnju devojčicu. Eh, te snažne metafore na koje se danas trudim da se ne oslanjam, jer ih smatram slabijim od sebe, a jednostavnost je već neki stepenik iznad metafore i alegorije koje često koriste pesnici. Kasnije je sve išlo nekim logičnim razvojnim putem, bavila sam se različitim temama života, ali ni politike nije nedostajalo, mada dete sa dvanaest godina ne može da ima pravu vizuru u tom pogledu. Nakon toga tek kao punoletna i delimično zrela devojka ušla sam u polje ljubavi kao osnovne inspiracije. Kako je zrelo u meni, tako je zrelo na hartiji.
Dobila sam na samopouzdanju. Kvalitet, ne samo ja, već niko ne može subjektivno da proceni. Kvalitet je, po mom mišljenju, nešto što je za mnogo ljudi prijemčivo na način da bude ocenjeno visokom ocenom. Od momenta kada sam poslala pesme na konkurs, moja misao nije komercijalizovana, niti uvedena u svet poezije na taj način da razmišljam o tome koliko ću pesama napisati, kako ću ih izdati, kako će izgledati ti aranžmani u koje ću ih povezati, već na jedan drugi način. Možda jeste i nažalost, ali ne mislim da je to loše, želim da ljudi vole moju poeziju.
U svojstvu recenzenta profesorka Nataša Kovačević, koja je znalački ali svojski predstavila Lelinu knjigu, ne štedeći panegirike kako bi svoje oduševljenje u najlepšem svetlu i na najbolji način prenela slušaocima, rekla je, pored ostalog, kako se radi o autorki kojoj, pored toga što piše dobre pesme, ne manjka ni lepote, ni pameti, a ni inteligencije, naprotiv.
Komentarišući ovo, Lela skromno kaže:
- Svaki čovek ima neki sukob sa svetom. Kod ružnog čoveka, hendikepiranog, ubogog, taj sukob je jače izražen jer je i život teži. Zabluda je da čovek koji je lep, bogat i naizgled srećan nema te sukobe. Usamljenost je fatum i prokletstvo svakog od nas. U svakom momentu svakim danom sve izraženije nešto, nažalost, što prati ovu globalizaciju koja nas sve zatiče. Samo treba otvoriti duše lepih ljudi, verujem da se tu kriju mnogo kvalitetniji oblici ispoljavanja te unutrašnje revolucije. Naravno, poezija nije nešto što samo po sebi donosi sreću, možda nije ni proizvod srećnih ljudi, ali to što su samo retki u poeziji našli sreću u onom smislu kako se to uobičajeno shvata za mene je izazov a ne pretnja i spremna sam za mnogo veće i mnogo teže momente.
Još uvek sam valjda dovoljno mlada da taj entuzijazam uspevam da odgajim u sebi, bar u ovom momentu, da mislim da nešto mogu, ne da promenim, ali da učinim da bude bolje. Da li je to poezija, da li je to moja reč, sasvim trezvena ili ne, koja će datu situaciju pokrenuti u jednom malo pozitivnijem smeru, bar jedne oči da se otvore na bolji pogled.
U ovom trenutku, ili već nekoliko meseci, bolje rečeno, duboko sam zagazila u prozu i na putu je jedno obimno štivo istorijske tematike, novija istorija je u pitanju. Nadam se da će to već naproleće biti još jedno iznenađenje za Kraljevo.
I na kraju, sasvim zadovoljna sobom i svojom promocijom, mlada pesnikinja, pravnica po obrazovanju, kaže:
- Da ste me pitali koliko želim da ostanem u životu pravnika, slagala bih ako bih vam odgovorila sto posto, ali ne bih slagala ako kažem da pisanjem želim ozboljno i iskreno da se bavim čitavim svojim bićem čitavog života.


U CENTRU KRALJEVA
Jesenji Sajam knjiga

   Početkom sedmice upriličen je na trgu kod Milutina Sajam knjiga, koji će trajati do 3. oktobra. Ova manifestacija je već postala tradicionalna, a organizator je Dom kulture u Ribnici. Sajam se održava dva puta godišnje - s jeseni i u proleće, a prate ga i prigodni programi. Kulturni događaj na otvorenom privlači znatnu pažnju građana, a ljubitelji knjige imaju priličan izbor naslova. Najviše je popularne literature korisne u praktičnom životu, leksikona, rečnika i enciklopedijskih priručnika, a na štandovima je i više naslova iz, takozvane, lepe književnosti. Na ovom sajmu svoju ponudu izložilo je dvadesetak izdavača, a cene su pristupačne, i za trećinu niže nego inače.
   Prodajna akcija knjiga u Kraljevu zaslužuje pažnju utoliko više što je naš grad jedan od retkih u Srbiji koji već duže vreme nema nijednu pravu knjižaru, te se ovo svojevrsno kulturno blago uglavnom prodaje po trafikama. Jesenja manifestacija na glavnom gradskom trgu je i svojevrsna najava ljubiteljima knjige velikog međunarodnog Sajma u Beogradu, koji se tradicionalno održava sredinom oktobra.

Dvadeset novih majstora