Opštinska priznanja ,,u paketu", saglasnost na projekte NIP-a
Privrednici očekuju više od države i lokalne vlasti
Tender za javnu garažu iza zgrade opštine
Volim ovu zemlju, ovaj narod i osećam se srpskim sinom
,,Nereformisane službe bezbednosti - kancer Srbije"
Najpre povratak, a potom standard i status Kosmeta!
Pomoć najboljim studentima
Festival mladosti i humanosti
Izveštaj sa evropskog kongresa pulmologa
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, fudbal, kajak

ODRŽANA 27. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Opštinska priznanja ,,u paketu", saglasnost na projekte NIP-a

   Sednica Skupštine opštine Kraljevo, održana 28. septembra, za razliku od prethodnih, imala je samo dve tačke dnevnog reda i završena je istog dana, bez uobičajenih pauza, u ,,rekordnom roku" od nepunih pet sati.
U okviru prve tačke usvojenog dnevnog reda odbornici su većinom glasova doneli Odluku o dodeli priznanja i nagrada opštine Kraljevo za 2007. godinu. Zvanje počasnog građanina dodeljeno je Filu Šorthausu, humanisti i donatoru Crvenog krsta Kraljevo, i dr Tomislavu - Tozi Marenoviću, za izuzetna dostignuća u oblasti medicine.
Diploma zaslužnog građanina opštine Kraljevo dodeljena je Oliveri Radojković-Čolović, za poklone Narodnom muzeju Kraljevo i svom rodnom gradu, i Blagomiru Jovanoviću Kiću, za doprinos u borbi za demokratiju i dugogodišnje angažovanje u razvoju i unapređenju rada mesnih zajednica, a diploma zaslužne organizacije opštine Kraljevo dodeljena je Zdravstvenom centru ,,Studenica", Veterinarskom specijalističkom institutu ,,Kraljevo" i Muzičkoj školi ,,Stevan Mokranjac" u Kraljevu.
Oktobarska nagrada opštine Kraljevo dodeljena je Dragoljubu Bosiću, slikaru i likovnom pedagogu, za celokupno likovno stvaralaštvo, i Blažu Makariju - Makiju Ivanovskom, za celokupno životno stvaralaštvo u oblasti sporta i poezije.
Zahvalnice su dodeljene Ljiljani Durkalić, Vladici Pavloviću i Mladenu Gunjiću, radnicima Parking servisa, za učinjeno humano delo, i Srećku Stefanoviću, plivaču iz Ribnice, za vrhunske rezultate u oblasti fizičke kulture.
Sva ovogodišnja opštinska priznanja i nagrade, kako je obrazloženo, doneta su na predlog nadležne skupštinske Komisije za nagrade i priznanja i glasanjem ,,u paketu", kako je to važećom Odlukom o ovoj materiji predviđeno. Većinom glasova nisu prihvaćena tri amandmana odbornika SRS Vita Dmitrovića: da se zvanje počasnog građanina dodeli i prof. dr Miloju Minoviću, da se iz Odluke o dodeli diplome zaslužnog građanina Blagomiru Jovanoviću izbaci ,,za doprinos razvoju demokratije" i da se Oktobarska nagrada opštine Kraljevo dodeli i prim. dr Nikoli Krpiću iz Kraljeva. Na predlog nadležne skupštinske komisije i većeg broja odbornika, prihvaćen je radni zaključak kojim se obavezuju nadležne službe Opštinske uprave da pripreme izmene i dopune važeće Odluke o priznanjima i nagradama opštine Kraljevo, pre svega člana kojim bi se predvidelo da se odluke o dodeli opštinskih priznanja i nagrada ubuduće donose po pojedinačnim predlozima, a ne ,,u paketu".
Inače, tokom rasprave o predlogu ove odluke, pored jednodušne kritike načina njenog donošenja glasanjem ,,u paketu", čime su, kako je rečeno, ponovljene greške iz prethodnih godina, kada su priznanja dobili i oni koji ih možda nisu zaslužili, stavljene su i primedbe na nepotpuno obrazloženje datih predloga u materijalu za sednicu i na pojedine predložene kandidate. Takođe je ukazano na potrebu iznalaženja ili izgradnje novog adekvatnog prostora za potrebe dobitnika ovogodišnje diplome zaslužne organizacije - Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac".
U okviru druge tačke dnevnog reda, odbornici su doneli Odluku o davanju saglasnosti na predloge projekata kojima će opština Kraljevo konkurisati za sredstva Nacionalnog investicionog plana. Na spisku prijaviljenih za NIP za budžetsku 2008. godinu, na koji je na sednici SO Kraljevo data saglasnost, nalaze se ukupno 72 predloga projekata od kojih su 63 nova, a devet ponovljenih. Među značajnijim novopredloženim projektima su komunalni objekti iz oblasti vodosnabdevanja i kanalizacije kao što su druga faza proširenja izvorišta Žičko polje, rekonstrukcija magistralnog cevovoda uz zamenu azbestnocementnih cevi, izgradnja gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja kanalizacije sa prečistačem u naseljima Žiča, Adrani, Šumarice, Konarevo i Zmajevac. U oblasti energetike to su projekti konverzije kotlarnice Zelena Gora sa mazuta na gas i uspostavljanje sistema daljinskog očitavanja utroška toplotne energije. U oblasti upravljanja otpadom predloženi su projekti izgradnje reciklažnog centra i nabavke odgovarajuće opreme za skupljanje i uklanjanje komunalnog otpada sa područja čitave opštine, a među komunalnim objektima važan je i predlog projekta za pokrivanje pijačnog prostora. Značajni projekti predloženi su u oblasti obrazovanja kao što su dogradnje većeg broja osnovnih i srednjih škola na području opštine, kao i za izgradnju dečjeg vrtića u Kraljevu. U oblasti sporta i rekreacije, pored ostalog, značajan je predloženi projekat izgradnje zatvorenog bazena i većeg broja školskih fiskulturnih sala u gradu i na selu.
Od predloženih novih projekata na spisku su i formiranje biznis inkubatora, uređenje Trga Svetog Save i većeg broja gradskih ulica, posebno onih u sastavu regionalnih puteva kao što je Ulica vojvode Putnika. Veliki broj projekata, oko trideset, predložen je i za izgradnju i rekonstrukciju seoskih puteva na području opštine, od puta u Jarčujku do puta u Lađevcima, odnosno Guncatima.
Među ponovljenim projektima iz NIP-a iz 2007. godine su završetak izgradnje crpne stanice i fekalne kanalizacije, izgradnja saobraćajne raskrsnice Jarčujak, nastavak gasifikacije, sanacija gradskog bazena, izgradnja otvorenih sportskih terena, dogradnja OŠ ,,Vuk Karadžić" u Ribnici i ,,Milun Ivanović" u Ušću i rekonstrukcija Kraljevačkog pozorišta. Za sve ove projekte (72) tražena su ukupna sredstva u iznosu od 3,17 milijardi dinara, a rokovi za završetak su uglavnom do 2009. godine, osim izgradnje zatvorenog bazena u Kraljevu, koja je planirana do 2010. godine.
Uz Odluku o davanju saglasnosti na predložene projekte, odbornici su usvojili i dva radna zaključka. Na predlog Milomira Šljivića, šefa Odborničke grupe SPO u SO Kraljevo, usvojen je radni zaključak da se spisku podržanih projekata za sredstva novog NIP-a dodaju i magistralni i regionalni putevi za koje je konkurisalo Preduzeće za puteve AD ,,Novi Pazar" (kraljevačka obilaznica, Studenica-Ivanjica, Žiča - Mataruška Banja, Drakčići-Guča, Goč-Gokčanica, Beranovac-Kamenica itd.). Takođe, na predlog odbornika Milorada T. Bulatovića (DS), usvojen je radni zaključak kojim se obavezuje Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" da u Programu uređenja građevinskog zemljišta za 2008. godinu planira izradu projekta za izgradnju raskrnice na Kamidžori, kojim bi opština konkurisala za sredstva budućeg NIP-a, za koja će konkurs biti verovatno u martu 2008.
Obrazloženje čitave procedure izrade projekata na sednici je dao Zvonko Tufegdžić, opštinski menadžer, koji je, pored ostalog, objasnio da su sve predložene projekte obradile nadležne opštinske službe, a konačno uobličio novoformirani Projektno-razvojni centar. U raspravi je stavljena osnovna primedba da su prioritet u predlozima trebalo da dobiju zajednički kapitalni projekti koji se odnose na kraljevačku obilaznicu, vodosnabdevanje, toplifikaciju, gasifikaciju i regionalnu deponiju, a ne pojedinačni i za opštinu manje značajni. Zvonko Tufegdžić je objasnio da će projekte od međuopštinskog i nacionalnog značaja definisati Vlada Srbije, da sada predstoji obaveza da se među svim predloženim projektima, zajedno za regionalnim koordinatorom za NIP i drugim stručnim institucijama u Kraljevu, utvrde prioriteti za opštinu Kraljevo. Kako je rečeno, od svih projekata u vrednosti od 3,17 milijardi dinara, biće dobro ako Vlada usvoji prioritetne u vrednosti od oko 800 miliona dinara, a to će, kako je naglasio dr Miloš Babić, predsednik opštine, biti veoma važno da opština Kraljevo, uz pomoć Republike, ,,izađe iz reda devastiranih i uđe u red srednje razvijenih opština".

PROMENE U SASTAVU SKUPŠTINE
Na 27. sednici došlo je do promena u sastavu Skupštine opštine Kraljevo i njenih odborničkih grupa. Najpre je umesto Miše Milosavljevića, koji je otišao na novu dužnost (nespojivu sa mestom odbornika), sa liste DSS-a za novog odbornika određen Nebojša Tomović, koji je na zasedanju položio zakletvu i primio uverenje o dodeli odborničkog mandata, kao sledeći sa liste DSS-a.
Pored toga, tokom rasprave o prvoj tački dnevnog reda odbornici Srpske radikalne stranke Slobo Radović i Predrag Fakin izjavili su da će ,,zbog poremećenih odnosa i oktroisanog rukovodstva u OO SRS", kako su rekli, ubuduće nastupati kao nezavisni i samostalni odbornici, tako da je kao jedini odbornik iz nekada najveće odborničke grupe SRS (13 odbornika) ostao Vito Dmitrović. Tim povodom, među radikalima i ,,srpskim radikalima" vođena je žestoka polemika, a česte promene odbornika i njihovog statusa naveli su pojedine odbornike da predlože stručnim službama i predsedniku SO da za sledeću sednicu dostave odbornicima tačan sastav Skupštine opštine Kraljevo.

MINUT ĆUTANJA
Odbornici su na početku sednice minutom ćutanja odali poštu nedavno preminulim dr Jorgovanu Markoviću, poznatom lekaru-specijalisti ZC ,,Studenica" u Kraljevu, i Nenadu Bogdanoviću, gradonačelniku Beograda.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA CESID-A O LOKALNOM EKONOMSKOM RAZVOJU (2) - piše Slobodan Rajić
Privrednici očekuju više od države i lokalne vlasti

  • Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u Kraljevu predstavio rezultate svog projekta “Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji - analiza stanja i mogućnosti”, a autori govorili o dve teme: Zašto su pojedine opštine “dobitnici” , a druge “gubitnici” tranzicije u Srbiji i šta o tome kažu privrednici, a šta predstavnici lokalne vlasti i administracije

   Marijana Simić, jedan od autora CeSID-ovog projekta, predstavila je rezultate istraživanja privrednika i predstavnika lokalnih vlasti. Kada su u pitanju stavovi privrednika, nešto više od 38 odsto ocenjuje da se klima za privrednu delatnost u njihovoj opštini kreće u dobrom pravcu i kao najčešći razlog navode da je stanje u privredi bolje nego 2000. i verovanje u buduće reforme. S druge strane, oko petine (20 odsto) ispitanih privrednika smatra da opština ide u lošem pravcu, dok svaki treći ne može realno da proceni pravo stanje stvari. Najveći broj privrednika smatra da je oblast u kojoj je do sada najviše urađeno infrastruktura (niskogradnja, izgradnja puteva, mostova, vodovoda, kanalizacije...), dok poljoprivredu, tešku industriju, šumarstvo, vodoprivredu, turizam, ugostiteljstvo i trgovinu smatraju kao oblasti sa najslabijim rezultatima, ali i kao najveću šansu za brži lokalni ekonomski razvoj. Pri tom, većina privrednika (45 odsto) smatra i da je rukovodstvo opštine na tom planu učinilo izvesne pomake, ali nedovoljne.
Upoređujući međuopštinske rezultate, više od 40 odsto privrednika smatra da su uslovi za privređivanje isti u svim opštinama, a oko 20 odsto, uglavnom u razvijenijim opštinama (Jagodina, Čačak, Zrenjanin, Voždovac, Palilula, N. Beograd), da su bolji u njihovoj nego u drugim opštinama. Kao najvažnije razloge za takve ocene navode dobre ili loše veze lokalne vlasti sa određenim ministarstvima i Vladom Srbije u celini, zatim (ne)sposobnost lokalnog rukovodstva da uredi privredne odnose, (ne)sposobnost samih privrednika da se prilagode novim uslovima privređivanja i, najzad, opšte društvene uslove za privredni razvoj koji u proteklom periodu nisu promenjeni.
Privrednicima je ponuđeno i da ocene kvalitet osnovnih javnih usluga i da ih vrednuju ocenama od 1 do 5. Kvalitet najvećeg broja usluga oni ocenjuju osrednjim i daju im ocenu 3. Nešto pozitivniju ocenu daju uslugama javnog transporta, održavanja puteva, razvoja infrastrukture i javne bezbednosti i izdavanju dozvola za privredne delatnosti. Negativnu prosečnu ocenu, pak, dali su izdavanju građevinskih dozvola i davanju subvencija za mala i srednja preduzeća, a najnegativniju ocenu nejednakom tretmanu svih privrednih subjekata prilikom izdavanja dozvola, naplate poreza i drugih opštinskih naknada. Tako više od polovine ispitanika smatra da lokalna samouprava u ovom domenu ne primenjuje iste kriterijume u raznim procedurama, s tim što su na tom polju svoje opštine najbolje ocenili privrednici iz opština Zrenjanin, Voždovac, Jagodina i Čačak. Osim toga, više od dve trećine privrednika tvrdi da nikada do sada nije ni na koji način poslovalo sa lokalnom samoupravom, a samo 30 odsto je imalo neki vid takvih poslovnih odnosa, ali uglavnom u pružanju usluga, dok nijedan privrednik nije potvrdio da je od opštine dobio pomoć za sopstvenu delatnost.
Interesantni su i odgovori privrednika o tome šta bi opština trebalo da učini za njih da bi uspešnijie poslovali.

POMOĆ PRIVREDNICIMA
Svaki četvrti anketirani privrednik smatra da opština treba da im obezbedi i ponudi lokacije opremljene infrastrukturom, besplatno ili po simboličnim cenama, zatim razne poreske olakšice na prihod preduzeća, na imovinu, ako kao investitori otvore nova radna mesta itd. U tom smislu i predlažu zakonske izmene koje bi opštinama omogućile veće nadležnosti u davanju takvih olakšica. Takođe, smatraju da opštine treba da otvore biznis inkubatore ili kancelarije u kojima bi mogli po povoljnijim cenama da dobiju razne vrste usluga, plansko-razvojnih, knjigovodstveno-računovodstvenih, pravnih i drugih. Skoro polovina ispitanika smatra da su opštine vrlo malo učinile na formiranju takvih privredno-razvojnih centara, angažovanju stručnjaka za ekonomski razvoj i pružanju podrške lokalnim fimama.
Takođe, privrednici smatraju da njihove opštine nedovoljno rade na aktivnom privlačenju investicija, razvoju industrijskih centara, marketinga, učešća na stranim sajmovima i po pitanju pružanja finansijske i stručne pomoći preduzećima i preduzetnicima. Pored toga, skoro polovina ispitanika smatra da opštine nisu dovoljno učinile na pojednostavljenju procedura za dobijanje raznih vrsta dozvola i drugih dokumenata koji omogućavaju brži razvoj preduzetništva, kao i neophodne uslove za investiranje kao što su razvijena infrastruktura, dostupne komunalne usluge, strateški planovi razvoja i urbanistički planovi.
Kao globalne teškoće za uspešnije poslovanje privrednici najčešće navode loše opšte stanje privrede u zemlji, nelojalnu konkurenciju, lošu fiskalnu i monetarnu politiku, a oko dve trećine ispitanih smatra da su nedovoljna ulaganja države, nedomaćinsko trošenje državnih para, prevelike takse i porezi i raširena korupcija veoma veliki problem za razvoj privrede. Poseban značaj ima podatak da više od polovine privrednika smatra da su nepostojanje saglasnosti oko prioriteta u razvoju privrede, nedostatak početnog kapitala, slaba saradnja vlasti, privrednika i sindikata i složene procedure za dobijanje ,,papira” glavni uzrok slabog lokalnog ekonomskog razvoja.

ŠTA KAŽU LOKALNE VLASTI
Za razliku od privrednika, ispitani predstavnici lokalne vlasti smatraju da su loši opšti uslovi privređivanja na nivou države i važeće zakonodavstvo osnovni uzrok lošeg lokalnog ekonomskog razvoja i da ti uslovi podjednako pogađaju sve opštine, kao i da u takvim uslovima presudan uticaj imaju dobre ili loše veze lokalne vlasti sa određenim ministarstvima u Vladi Srbije. Skoro dve trećine se slaže sa činjenicom da je u takvim uslovima sposobnost lokalnih vlasti, ali i privrednika, da se ,,snađe kako znaju i umeju” i prilagode novim okolnostima, presudan faktor za brži lokalni ekonomski razvoj. Za presudan faktor uspešnosti nekih opština smatraju povoljniji geografski položaj, bolje lokalne propise i, na trećem mestu, sposobno rukovodstvo. Najveće šanse za razvoj, po njihovoj oceni, imaju u oblasti turizma i ugostiteljstva, u poljoprivredi, šumarstvu, vodoprivredi i lakoj industriji, a zatim u visokoj gradnji i trgovini na veliko i malo.
Predstavnici lokalne samouprave takođe ocenjuju da privrednici previše očekuju od njih jer, po zakonu, a često i u praksi, nisu u stanju da reše njihove probleme. Ipak, i oni se slažu da bi opštinske vlasti mogle mnogo više da učine na opremanju pojedinih lokacija infrastrukturom, pojednostavljenju administrativne procedure i efikasnosti opštinske uprave u izdavanju raznih dokumenata, davanju pojedinih lokalnih fiskalnih olakšica (takse, naknade) i finansijskoj i stručnoj pomoći privrednicima.
Kada je u pitanju razvoj lokalne privrede, predstavnici opštinske vlasti smatraju da se najpre treba baviti aktivnijim privlačenjem investicija, stvaranjem povoljne klime za investiciona ulaganja, a zatim pojednostavljenjem procedure za dobijanje raznih vrsta dozvola i drugih dokumenata. Među prvih pet prioriteta, oni su takođe prepoznali, što je paradoksalno, i poreske olakšice i davanje besplatnih ili jeftinih lokacija za izgradnju industrijskih i drugih objekata.

PROJEKAT JAČANJA SVESTI O RADNIM PRAVIMA - piše Radmila Vesković
Rad na crno najčešći problem

  •    Centar za demokratiju sprovodi projekat ,,Snaga društvene odgovornosti", kojim želi da promoviše ekonomska i socijalna prava, posebno u sferi zapošljavanja i radnih odnosa

   Ekonomsko-socijalna prava u radnom odnosu prva stradaju u uslovima tranzicije. Tako je bilo u svim zemljama nekadašnjeg Istočnog bloka, tako je i u Srbiji danas - ugrožena su sva radna prava, posebno u privatnom sektoru. Zato nevladina organizacija Centar za demokratiju iz Beograda sprovodi kampanju ,,Snaga društvene odgovornosti - država, biznis i građani za ekonomska i socijalna prava". Ova kampanja je predstavljena i u Kraljevu, kao jednom od gradova u kojima će se sprovoditi.
Na konferenciji za novinare je ocenjeno da smo se poslednjih godina uglavnom izborili za većinu građanskih i političkih prava. Međutim, za ostvarivanje ekonomsko-socijalnih potrebno je duže vreme. Postojeći društveni kanali borbe za ova prava, kao što su sindikati, državne službe, javno mnjenje i mediji, pokazali su se slabim u uslovima privatnog vlasništva i velike nezaposlenosti.
- Naše istraživanje je pokazalo da je najveći i najčešći problem - rad na crno. I tako će biti sve dok imamo veliku nezaposlenost u društvu. Ljudi teško dolaze do posla, a kad ga nađu, prelaze preko svega da ga zadrže - kaže Svetlana Vukomanović, izvršna direktorka Centra za demokratiju.
Cilj kampanje ,,Snaga društvene odgovornosti" je jačanje svesti o važnosti poštovanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava, posebno u sferi zapošljavanja, rada i radnih odnosa. Usmerena je na poslodavce, vladu, nevladin sektor, opštu javnost, ali i same zaposlene.
- Svesni smo, naravno, da se radnici boje da se bore za svoja radna prava i da ih prijave nadležnima. Zato želimo da stvorimo društvenu klimu odgovornosti i podrške zaposlenima, ali i oni sami moraju da se suoče sa problemom i bore za svoja prava - kaže Svetlana Vukomanović.
Kampanja će trajati godinu i po dana u 10 gradova. Uz promociju projekta, sledi i istraživanje o radnim pravima u 500 preduzeća, prikupljanje individualnih svedočenja radnika, kao i edukacija nevladinog sektora. Od medija se očekuje posebna saradnja jer je prošle nedelje objavljeno istraživanje Medija centra pokazalo visok stepen kršenja ekonomsko-socijalnih prava onih koji rade u medijima. Tako se ovaj termin ,,oni koji rade u medijima" pokazao kao najadekvatniji, jer je u štampi, radiju i televiziji ogroman broj honorarnih saradnika koji su upravo najugroženiji.

SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Tender za javnu garažu iza zgrade opštine

   • Data pozitivna mišljenja o ustupanju motela ,,Studenica" Ministarstvu vera Vlade Srbije i Izveštaju o realizaciji budžeta opštine u prvih šest meseci 2007. godine, ali odbijeni zahtev za preusmerenje sredstava budžeta za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova i zahtev ZC ,,Studenica" za smanjenje cene vode

   Opštinsko veće Kraljeva, na sednici održanoj početkom ove sedmice, razmatrajući ponudu beogradskog preduzeća ,,Delata Real Estate" u vezi sa uključenjem u realizaciju izgradnje višespratne javne garaže na lokaciji iza zgrade opštine Kraljevo, donelo je odluku da se izbor izvođača radova za ovu investiciju obavi u proceduri raspisivanja javnog poziva - tendera. Naime, kako je na sednici obrazloženo, za ovu višespratnu javnu garažu Direkcija za planiranje uradila je idejni projekat prema kojem bi garaža na dve opštinske parcele na pomenutoj lokaciji, površine 2.332 kvadratna metra, imala podrum, suteren i dva sprata sa 215 mesta za parkiranje. Po proračunu, njena izgradnja koštala bi 110-120 miliona dinara. Komisija za planove SO Kraljevo je uočila odstupanje od jednog metra iz pravca zgrade opštine i naložila reviziju projekta. Navedeno preduzeće iz Beograda u svojoj ponudi predložilo je da se u sklopu garaže izgradi tržni centar. U raspravi je i o toj mogućnosti zaključeno da se odluči posle sprovedenog tendera, pogotovo što tržni centar na toj lokaciji, za razliku od parkirališta, urbanistički nije planiran. Naglašen je problem nedostatka parking prostora u centru grada i potreba izrade kompletne studije njegovog rešavanja.
Članovi Opštinskog veća dali su i pozitivno mišljenje na zahtev Ministarstva vera Vlade Srbije o ustupanju na korišćenje bivšeg turističkog doma sada motela ,,Studenica" u Studenici. Ovaj motel je do sada koristilo ugostiteljsko preduzeće ,,Srbija", koje je i jedan deo motela samostalno dogradilo. Pošto je opština vlasnik placa i preostalog dela motela a, po proceni veštaka, deo koji je dograđen vredi oko sedam miliona dinara, taj bi iznos mogao da se kompenzuje za neplaćene dažbine preduzeća opštini. Predstavnici preduzeća su zatražili o tome pisani zahtev od opštine, s obzirom na to da je ovo preduzeće nedavno ponovo privatizovano i ima novog vlasnika. U rapravi, članovi Veća su konstatovali da je opravdan zahtev Ministarstva vera, pogotovo što je po zakonu imovina opštine u vlasništvu Republike i što bi prenosom na korišćenje motela Ministarstvu ono platilo troškove dogradnje objekta novom vlasniku i posebno što bi se dalje korišćenje objekta uklopilo u ambijentalni kompleks manastira Studenice, pre svega za potrebe turističkih manifestacija. Sednici je prisustvovao i iguman manastira Studenice Tihon, kome su članovi Veća zahvalili na blagoslovu i pomoći u organizovanju likovne kolonije i drugih kulturno-turističkih manifestacija u Studenici.
Veće je razmotrilo i usvojilo izveštaj o realizaciji Odluke o budžetu opštine Kraljevo u prvoj polovini 2007. godine. Prema obrazloženju, sve budžetske obaveze prema direktnim i indirektnim korisnicima i obaveze iz rezervi uredno su izmirivane. Međutim, s obzirom na to da su projektovani prihodi bili niži od projektovanih rashoda, budžetski deficit je finansiran iz neraspoređenog viška prihoda iz ranijeg perioda i neto priliva od prodaje nefinansijske imovine i po osnovu datih kredita nabavke finansijske imovine. Zbog toga se, kako je rečeno, javlja potreba za usaglašavanjem primanja i rashoda i izdataka kod pojedinih korisnika, pa je predloženo da se donese odluka o dopunskom budžetu opštine za 2007. godinu (rebalans). Usvojen je i predlog člana Veća Branka Ljubojevića da sredstva svih udruženja iz oblasti kulture, namenjena raznim značajnim manifestacijama za grad i opštinu, ubuduće budu budžetski planirana sa srodnim ustanovama iz oblasti kulture i da za naredni budžet stručne službe predlože takav koncept.
Predlog skupštinske Komisije za poljoprivredu i razvoj sela da se preostala sredstva od osam miliona dinara namenjena regresiranju osiguranja životinja, useva i plodova preusmere na druge vidove pomoći poljoprivrednim proizvođačima nije podržan jer su ova sredstva u budžetu strogo namenska i moguće ih je preusmeriti samo rebalansom budžeta opštine.
Takođe je, posle duže rasprave, odbijen i zahtev Zdravstvenog centra ,,Studenica" da plaća vodu po ceni za domaćinstva. Objašnjeno je da JKP ,,Vodovod" u svojoj tarifi, koju usvaja Upravni odbor a saglasnost daje Skupština opštine, ima samo dve kategorije korisnika - ,,privredu" i ,,domaćinstva" i da je Zdravstveni centar, kao i druga preduzeća i ustanove, svrstan u kategoriju ,,privreda". Rečeno je da ,,Vodovod" ima gubitke zbog velikog iznosa nenaplaćenih potraživanja upravo iz kategorije ,,privreda" i da bi svako umanjenje cene dovelo do još većih gubitaka, kao i da promenu kompletnog tarifnog sistema ,,Vodovoda" nije moguće izvršiti bez analize i odluke Skupštine opštine.
Doneta je i odluka o visini novčanog iznosa Oktobarske nagrade (25.000 dinara).
Opštinsko veće Kraljevo je usvojilo i izveštaj Zavoda za javno zdravlje Kraljevo, po kojem je voda za piće u gradskom vodovodu tokom juna, jula i avgusta ove godine bila higijenski i fizičko-hemijski ispravna za piće, a vazduh čist, odnosno u propisano dozvoljenim granicama.

FIL ŠORTHAUS, DOBITNIK ZVANjA POČASNOG GRAĐANINA OPŠTINE KRALjEVO
Volim ovu zemlju, ovaj narod i osećam se srpskim sinom

   Iako se poznajemo pet godina i mnogo toga znam o Filu, što je dovoljno reći kada je Fil Šorthaus u pitanju, ipak sam morala da mu postavljam profesionalna novinarska pitanja. Razlog je što je pisanje o takvim ljudima uvek skopčano sa strahom da će se nedovoljno reći. Ipak, sigurna sam, dovoljno je da se kaže samo Fil.
Za ovaj razgovor je izabrao mirno mesto pored Zapadne Morave, u selu Obrva, jer tu nalazi mir i relaksira se. I kao žubor reke, spontano se odvijao i naš razgovor.
•Gospodine Šorthause, Vi ste u Kraljevu i drugim gradovima Srbije, kuda upućujete pomoć, dobro poznati. Ipak, recite nam kako ste počeli da se bavite humanitarnim radom?
Kao čovek, i to pre svega porodičan, osećam se pozvan da pomažem ljudima i nisam našao bolji način da to radim nego kao humanitarni radnik.
Iako sam mnogo godina uključen u humanitarni rad, ipak je presudna bila 1990. godina, kada sam na televiziji gledao uslove u kojima žive rumunska deca u državnim sirotištima. U početku sam koordinirao timom za pomoć Rumuniji u okviru Vatrogasne brigade Kent, a onda sam 1994. godine osnovao sopstvenu NVO MEDUCAID ROMANIA.
• Kada je počela Vaša saradnja sa ,,Blythswood care”?
Pune 34 godine, od svoje šesnaeste, radio sam kao vatrogasac. Po penzionisanju u Vatrogasnoj brigadi Kenta, pridružio sam se ,,Blythswood care". U tom periodu sam najviše pažnje posvetio, opet, siromašnoj deci u Rumuniji. Zato je i uspeh na koji sam najviše ponosan u Rumuniji bila izgradnja dečjeg doma ,,Casa lumina", ili u prevodu "Kuća svetlosti". U tu kuću je smešteno 24 hendikepirane dece koja su još uvek pod našom brigom.
• Kao humanitarni radnik bili ste u mnogim zemljama. Zašto ste se odlučili da pomažete i Srbiju?
Od kada sam postao humanitarni radnik, posetio sam Mađarsku, Rumuniju, Tajland, ali sam obezbeđivao pomoć i logistiku i za Bosnu, Hrvatsku, Albaniju, Moldaviju, Avganistan, Indiju, Gruziju, Rusiju, Ukrajinu i zemlje pogođene cunamijem. Više puta sam bio i u Srbiji. Pomoć je u Srbiju počela da se doprema od 1991. godine. Sagledali smo tu potrebu. Ali, od 2002. godine počela je saradnja sa Crvenim krstom Kraljevo. Mnogi će da se zapitaju zašto baš sa ovom organizacijom i zašto smo izabrali Kraljevo. Naravno, svako ko i malo poznaje složenost situacije na ovom području, kao i rad ove organizacije, shvatiće razloge našeg opredeljenja.
U proteklih pet godina razvili smo jedinstven partnerski odnos sa Crvenim krstom Kraljevo. Pre svega, pri prvom susretu sam ocenio da je reč o visoko profesionalnom, humanom timu, koji je neopisivo mnogo posvećen svom poslu. To je i bio razlog da sa ovom organizacijom sarađujemo veoma uspešno pet godina bez ikakvog pisanog ugovora. Zadovoljan sam što se saradnja svake godine proširuje novim projektima. I Mira (misli na sekretara Crvenog krsta Kraljevo - prim. autora) i ja smo mnogo posvećeni pomaganju siromašnima. Ona je sa svojim saradnicima uspela da okupi veliki broj volontera u realizaciji brojnih programskih aktivnosti. I tu je sličnost između organizacija, jer uspeh i rad obe organizacije zavisi od volonterskog rada. Nas dvoje imamo i istu želju da povežemo i integrišemo u jedan tim obe grupe volontera i to kroz kulturne, društvene i humanitarne aktivnosti.
• U čemu se sastoji pomoć ,,Blythswood care”?
Glavna pomoć je u obezbeđenju odeće, obuće, sredstava za higijenu, školskog pribora, delova nameštaja za siromašno stanovništvo. Pet godina obezbeđujemo i namirnice, koje mogu da se uvoze u Srbiju bez veće procedure, za potrebe Narodne kuhinje Crvenog krsta Kraljevo. Upućujemo i ortopedska pomagala, medicinski materijal, kancelarijsku opremu za zdravstvene ustanove i ostale institucije i organizacije koje su partneri Crvenom krstu Kraljevo.
Svake godine dopremamo i nekoliko desetina hiljada paketića za novogodišnje i božićne praznike, koji se, uz prigodan kulturno-zabavni program, dele deci u kraljevačkoj Hali sportova. Naš tim ne propušta da dođe ni na jednu od ovih manifestacija, jer želi da se raduje zajedno sa tom decom.
• Pomenuli ste dva veća projekta. Koje biste još od značajnih projekata istakli?
Svakom od poslova prilazimo podjednako odgovorno i savesno. Naš cilj nije da u Srbiju dopremimo pomoć koju nemamo gde da skladištimo i da ona ne bude svrsishodna narodu. Naprotiv. Crveni krst Kraljevo u saradnji sa ostalim partnerima pravi tzv. ,,listu želja", a mi sagledavamo šta od toga možemo da pošaljemo. Mislim da ,,Blythswood care” može da obezbedi sve što je potrebno, da finansira pošiljke pomoći i da podržava lokalne projekte. Ipak, naznačio bih sledeće zajedničke projekte:
- otvaranje prodavnice ,,Crveni krst" BLYTSWOOD DOO, koju snabdevamo veoma kvalitetnom robom, nekada i poznatih marki. To smo u mogućnosti jer imamo odličnu saradnju sa brojnim kompanijama u Ujedinjenom Kraljevstvu. Posebno smo ponosni na njen rad i poslovnu politiku koja se vodi. Prodavnica, za sada, višak prihoda izdvaja za rad Narodne kuhinje Crvenog krsta
- izgradnja kompletne instalacije za kupatilo za porodicu Kurčubić u Mršincima, gde sam bio ganut uslovima u kojima živi mali Miki, a koji ne zadovoljavaju njegove potrebe, jer je reč o hendikepiranom detetu
- izgradnja montažne kuće za čuvenog Lunja, čoveka koji je bio dovoljno mudar da ni od koga ne traži pomoć. Jer onaj ko je video u kakvim uslovima je živeo, ako je želeo da mu pomogne, pomogao mu je bez traženja pomoći
- nekoliko poseta Kosovu i Metohiji u saradnji sa Crvenim krstom Kraljevo i poseta, naravno, organizacijama Crvenog krsta na tom području. Nekoliko puta je upućena i humanitarna pomoć
- pomoć slepoj devojcici da osposobi svoj specijalni kompjuter bez koga bi teško uspostavljala kontakt sa spoljnim svetom
- obezbedili smo i tri veoma kvalitetna spasilačka čamca za Crveni krst, jer smo upoznati sa čestim poplavama na ovom području
- u maju smo donirali Crvenom krstu Kraljevo potpuno opremljeno vatrogasno vozilo i dodatnu opremu za nesreće na putevima. Desetočlani tim iz Škotske je realizovao petodnevnu obuku za vatrogasce koja se sastojala od upoznavanja sa opremom, načinom održavanja i korišćenja do načina ukazivanja prve pomoći unesrećenima.
• Koji su Vam naredni planovi?
Kao regionalni menadžer za logistiku i razvoj za područje Balkana, i dalje podržavam pružanje pomoći u realizaciji postojećih projekata. Ali, kad god dođem u Kraljevo, u prilici sam da posetim izvestan broj mesta u kraljevačkoj opštini, kao i u drugim krajevima Srbije, i da se i lično uverim u nove potrebe, a samim tim i u potrebu za realizaciju novih projekata. Ono što je izvesno su sledeći projekti:
- ,,Letnji kamp 2008" za tridesetoro dece, koji će da sponzorišu naši volonteri. Učestvovaće i tim iz ,,Blythswood care" i Crvenog krsta Kraljevo
- obezbedićemo još jedno vatrogasno vozilo za Kraljevo, jer je njihova tehnika u veoma lošem stanju
- i dalje ćemo da radimo na pokretanju i realizaciji projekta ,,Rudno - dečji centar"
- obezbedićemo i mini-bus za Crveni krst Kraljevo kako bi se pružila pomoć siromašnima i hendikepiranim licima
- pokušaćemo da obezbedimo i donaciju jednog ambulantnog vozila za Crveni krst Kraljevo, koji bi se dao na korišćenje Zdravstvenom centru ,,Studenica" povodom velikog jubileja, osam vekova od osnivanja prve srpske bolnice.
• Verovatno imate još planova i dogovorenih projekata?
Svake godine deo tima Organizacije poseti kraljevačku opštinu da bi procenio dosadašnje aktivnosti, kao i potrebu za budućim. Dok god naš viši menadžerski tim bude smatrao da postoji potreba za pomoć za Srbiju, i posebno za Kraljevo, mi ćemo biti tu da pomognemo.
• Šta biste na kraju još istakli?
Za Srbiju sam i emotivno vezan. Moj pokojni tast je iz jednog sela blizu Grdelice. On me je naučio da razumem značaj porodičnog života. Iz neopisive ljubavi prema njemu uvek sa ponosom nosim njegov prsten koji mi je iskreno poklonio. Zato je moja porodica, zajedno sa željom da pomognem ljudima kojima je pomoć potrebna, ono što je najvažnije u mom životu. Sigurno je da bez ljubavi i podrške svoje supruge i dece ne bih mogao ništa da postignem. Dovoljno sam upoznao kulturu i tradiciju srpskog naroda i zato mogu slobodno da kažem da se osećam srpskim sinom. Srpski narod je veoma ljubazan i nadasve ponosan. Zato mi je osećanje da volim ovu zemlju i da imam porodične korene sa njom još draže.

GLAVNI PARTNER
Naš glavni partner za celu Srbiju je Crveni krst Kraljevo. To nam je i centralno distributivno mesto. Imamo još nekoliko organizacija sa kojima neposredno sarađujemo. Smatramo da je Crveni krst Kraljevo dovoljno dobro organizovan da, uz našu finansijsku podršku, odlično pomaže u realizaciji pomoći i drugim organizacijama i institucijama.
,,Najveći projekat ove godine je bio obezbeđenje tri vatrogasna vozila - dva za Bajinu Baštu i jedno za Kraljevo (marke ,,volvo") sa dodatnom opremom vrednosti veće od 200.000 evra. Celokupnu proceduru oko uvoza vozila realizovao je Crveni krst Kraljevo. Veliku pomoć nam je pružila i naša ambasada u Londonu sa konzulom na čelu. Na ovaj projekat, kao bivši vatrogasac, posebno sam ponosan”.
Ono što gospodin Šorthaus nije želeo da istakne je da je njegova majka, gospođa Gladys, preminula 5. maja, a on je zbog realizacije ovog, za njega veoma bitnog projekta, došao u Srbiju već sledećeg dana.
Crveni krst Kraljevo je u znak zahvalnosti za ovo nesebično žrtvovanje vatrogasno vozilo nazvao GLADYS. Fil sa setom, ali i velikim ponosom kaže:
,,Moja majka će nastaviti da živi u Kraljevu dok god vatrogasno vozilo bude spasavalo ljudske živote".
Fil Šorthause je dobitnik visokog priznanja - SREBRNOG ZNAKA CRVENOG KRSTA SRBIJE.

PORODICA - NAJVEĆA PODRŠKA
Moje dve velike posvećenosti su posvećenost porodici i želji da pomognem drugima. Rođen sam u Gilingamu, u Kentu, pre 59 godina. Živim u veoma serćnom braku sa suprugom Liliane već 35 godina. Uspeli smo da u ovim veoma izazovnim vremenima odgajimo troje dece. Najstariji sin Neil ima 31 godinu i radi na jednom brodu kao viši menadžer za ljudske resurse. Kćerka Anna Lubinka ima 28 godina, a ime je dobila po svojoj prababi po dedi, Ljubinki. Inače je viša veterinarska sestra. Verovatno pretpostavljate da se za ovaj poziv opredelila zbog velike ljubavi prema životinjama. Najmlađi sin Richard ima 27 godina i ima sopstvenu građevinsku kompaniju.
Moja supruga i ja smo postali ponosni baka i deka 13. juna, kada nam se rodila unuka Caileigh Anne.
Najveća podrška mom radu je moja porodica. Uvek ima razumevanja za moja putovanja, velika angažovanja. Supruga, kao prosvetni radnik, i sama je u prilici da pomaže deci iz svog okruženja.
Razgovarala Milica Gostiljac

NA TRIBINI U CENTRU ,,LINGVA" GOVORIO SOCIOLOG SLOBODAN GAVRILOVIĆ
,,Nereformisane službe bezbednosti - kancer Srbije"

   “Svi ste čuli za Gavrila Principa, ali niko nije čuo za Dimitrija Mitrinovića. Ovaj prvi je pucao - to je jedna vertikala, a ovaj drugi je prvi čovek koji je pisao o ujedinjenoj Evropi još juna 1914. godine!? Pa, ipak, niko nije čuo za Dimitrija Mitrinovića. Ja bih lično želeo da mi budemo kao Dimitrije Mitrinović, a to bih voleo da čujem i od drugih ’boraca za Evropu i demokratiju’"

   Na tribini, koja je pod nazivom ,,Politički termidor - progon političkih protivnika" održana prošle subote u Kraljevo, govorio je sociolog Slobodan Gavrilović, direktor istraživačko-dokumentacionog centra Demokratske stranke.
U uvodnom izlaganju Slobodan Gavrilović je, pored ostalog, istakao da je čitava modernija istorija Srbije bila ispunjena brojnim i često krvavim političkim sukobima, obračunima i ubistvima. U vremenu pre Drugog svetskog rata česti su bili međudinastički sukobi Karađorđevića i Obrenovića, ali i političkih stranaka u borbi za vlast. Nastavljeni su i u vremenu socijalističke Jugoslavije i vladavine Josipa Broza, a zatim i u vreme režima Slobodana Miloševića i posle njega. On je naveo brojne primere takvih obračuna i ubistava političkih protivnika, ali je naglasio da Srbija po tome nije bila specifična, već da su takvi progoni postojali svuda u Evropi i svetu. Posebno se osvrnuo na progone i teror u fašističkoj Nemačkoj, drugim fašističkim državama, ali i Sovjetskom savezu u doba ,,Staljinizma", u kojem je, kako su naveli istraživači, ,,stradalo više komunista nego u svim kapitalističkim državama".
Gavrilović je govorio i o stalnom sukobu tradicionalizma i modernizma, totalitarnog društva i kritičkog mišljenja, pri čemu su stradali brojni disidenti i reformatori. Opširno je izložio istinu o stradanju Živojina Pavlovića, rodom sa Zlatibora, člana KPJ, koji je jedno vreme živeo u Parizu i odlučio da se vrati u Srbiju. U svojoj rodnoj zemlji je, međutim, doživeo ,,put od vernika Partije do otpadnika" i posle suprotstavljanja ,,Staljinizmu" i napisane knjige ,,Bilans sovjetskog termidora" (termidor - mesec u kojem je ubijen Robespjer 1789. godine), po nalogu Josipa Broza Tita, likvidiran 1941. godine ,,zato što nije robovao autoritetima, već verovao u slobodu i kritičku misao".
Posle opširnog izlaganja o životu i delu Živojina Pavlovića, Slobodan Gavrilović je odgovarao na pitanja o progonima i aktuelnim zbivanjima u današnjoj Srbiji. Izdvajamo neke najzanimljivije odgovore.
- Možete li da uporedite progon političkih protivnika u Brozovo vreme sa vremenom Miloševićeve tiranije? Koji je teror bio suroviji?
U Brozovom vremenu imate velike razlike između, recimo, 1944/45. godine, zatim 1948, 1968. i kasnijih godina. U to vreme bilo je i mnogo hapšenja običnih ljudi, a ja sam navodio samo neke poznate ličnosti. Malo je poznato da je i posle Brozove smrti bilo hapšenja, poput događaja iz 1984. godine, kada je u Borikama kod Rogatice uhapšen i osuđen na šest meseci zatvora sveštenika koji je u rođenoj kući slavio rođenje i krštenje sina. Smatrali smo da tada nema takvih stvari. Nemojmo da idealizujemo nijedno vreme, ali kasnije se koriste suptilnije metode za progon političkih protivnika.
Mislim da se ne može upoređivati čak ni Brozovo vreme u celini sa Miloševićevim vremenom, jer ima velikih razlika između pojedinih perioda. Ali, realno govoreći, Brozov sistem progona je bio adaptibilan u drugoj fazi više nego Miloševićev, posebno za intelektualce. U jednom razgovoru kojem sam prisustvovao, Milomir Marić je rekao Svetislavu Basari ,,Znate, Basara, Vi ćete morati da žalite za ovim komunizmom". To je bilo 1989. godine, još pre pada berlinskog zida!? Vidite, u Francuskoj ima na stotine pesnika, a samo njih nekoliko živi od poezije, a u Srbiji ima samo nekoliko pesnika, a njih stotinu živi od poezije. To je bilo u Titovom komunizmu, pa je moralo da se menja. To mnogi neće da shvate, jer nije tranzicija samo u promeni svojine, nego i u promeni kulture. To je čak ključno i ako se sada ne dogodi, neće nam doneti ništa dobro, a kakva nam je trenutno politička kultura, ne verujem da ćemo skoro doći do promena.
- Ima li u Srbiji pravih disidenata i da li se Dobrica Ćosić i neki drugi mogu smatrati disidentima kad žive na Dedinju?
Načelno, verujem pre svega u moralne disidente u pravom smislu te reči. Sve ostalo zavisi kako ih ko svrstava. Ja za njih smatram sve ljude koji su se borili za slobodu i koji su zbog toga proganjani. O Dobrici Ćosiću imam drugačije mišljenje. O tom čoveku kakav je bio svako može da drugačije misli, ali mora da poštuje činjenice. Tu kuću na Dedinju on je prodao. Sada svi tajkuni na tom brdu mogu da imaju velelepne dvorce, a najveći književnik naše nacije po broju prodatih knjiga, ne govorim o drugome, morao je da proda kuću da bi opstao. Ja sam bio i u Velikoj Drenovi, gde me je dočekao Ćosićev brat kao običan seljak u gumenjacima. Voleo bih da se tako ponašaju i žive i predstavnici vlasti, a ne da sve svoje rođake zbrinu za sva vremena. Da budemo bar malo moralni i da znamo da je Ćosić jedan od retkih moralnih ljudi koji je pomagao progonjene više nego svog rođenog brata, a njega su uvek napadali. Sa mnogim stvarima koje je Ćosić uradio ne slažem se, i to sam mu rekao, ali nikada mi to nije primio za zlo.
- Da li smatrate da je neotvaranje tajnih arhiva Državne bezbednosti nastavak terora političkih protivnika?
Dok se ne reformišu službe bezbednosti i pravosuđa, mi nećemo napredovati. Prvenstveno službe državne bezbednosti. To je ,,rak-rana" u našem sistemu!? To su, naravno govorim o pojedincima ili grupama, ne svim pripadnicima službe, nosioci zla, to su nosioci zločina, sukoba i svađa, jer na tim sukobima oni su opstajali i opstaju. Svaki sukob za njih je ,,hleb", a svaki sukob za nas je teška rana. Ne bih pominjao pojedince, govorim načelno.
Pre 2003. godine tadašnji ministar policije svedoči da je podneo predlog zakona o otvaranju političkih dosijea i da to tada nije usvojeno. Da budemo pravični i da kažemo zašto to nije urađeno. Pa, imali smo i mi onda jedan ,,politbiro", koji se zvao ,,DOS". E, taj ,,politbiro" nije to odobrio. Zašto? Po mom mišljenju, zato što je tamo bilo pola njih u ,,Udbi". To je moje mišljenje. I dok to ne otvorimo, ne da bismo nekog ,,žigosali", nego da bismo ih lustrirali, da oslobodimo od javnog života na određeno vreme. Sve one koji su bili na javnim funkcijama, ne govorim ovde o poštarima koji su često korišćeni i zloupotrebljavani i drugim običnim ljudima koji su imali svoja zanimanja i radili istovremeno za Državnu bezbednost - neka rade i dalje, već o onima koji su bili na javnim funkcijama a radili za službu DB. E, to ne može. To državu vuče nazad.
Znate šta su uradili Slovenci. Oni su jedan sat pustili takva imena javnih ličnosti na poseban sajt, otvoreno. Ušli su ljudi u taj spisak na sajtu i - gotovo, sve za sat vremena. To ćemo i mi uraditi, ja bih voleo već noćas, ne da saznam, jer ima lažnih stvari i tamo, ali pobeći će ti ljudi sami kada se sazna o njima, jer to je onda za ,,zdravo" društvo veoma važno. Te nereformisane službe bezbednosti su zaista kancer, kancer sa metastazom, za naše društvo i državu!?

ZAŠTO UVEK NAOPAKO?
Nama u Srbiji niko nije valjao, a Slovencima nije smetao Milan Kučan, koji je bio predsednik CK-a, pa postao predsednik Slovenije, Hrvatima nije smetao Franjo Tuđman, koji je bio Titov general, a Makedoncima Kiro Gligorov, koji je bio Titova ,,desna ruka".
   Ja u čoveku hoću da tražim dobro. Kada su jednog američkog biznismena pitali kako je postao milijarder, odgovorio je ,,Tako što sam nastojao da u svakom čoveku probudim dobro". Tako i mi moramo: nemojmo u čoveku tražiti zlo, nego dobro, onda ćemo učiniti više. Ja ne kažem da su svi sveci, njih nema, ali i oni koji su bili grešnici pa to spoznali i pokajali se - učinili su da budu bolji. Dopustite ljudima da se promene, jer ako se mi ne menjamo pojedinačno, nema ni promena u društvu. Nema globalnih promena, bez promena pojedinaca. U pitanju je koegzistencija, tolerancija, ljubav a ne mržnja, dobra a ne loša poruka, ne intriga, ne spletka, malograđanština, već afirmacija uspešnih ljudi koje, nažalost, mi nastojimo da srušimo. Pa ne moramo uvek raditi naopako!?

ODJECI DIREKTNIH PREGOVORA DELEGACIJA BEOGRADA I PRIŠTINE U NJUJORKU - piše Dragan Vukićević
Najpre povratak, a potom standard i status Kosmeta!

   • Prioritet je povratak na Kosmet. To je ono što je trebalo da se uradi pre početka prvih razgovora! Bez obzira na status Kosmeta, da li će biti federacija, konfederacija, da li će biti republika u sastavu Srbije ili pokrajina sa većim ovlašćenjima... Ali, kada izađe 400.000 ljudi da glasa, na teritoriji KiM nastaje sasvim druga priča. Osim toga, političari koji pominju dva miliona Albanaca, ne govore istinu, jer to nije tačan podatak. Albanaca na Kosmetu nema više od 1.400.000!

   Pomak je postignut i to se oseća. Međunarodna zajednica takođe menja svoj slepi stav ,,nezavisnost i samo nezavisnost”. Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej II u utorak je u istorijskoj poseti Strazburu rekao nešto što je vrlo bitno, a to je da međunarodna zajednica jednom mora da shvati da je Kosmet sveta srpska zemlja i da se problem povodom južne srpske pokrajine ne može rešavati bez poznavanja situacije na terenu i da ne postoji nijedna država na svetu koja bi se odrekla svoje teritorije. Ovo u razgovoru za IN kaže predsednik Odbora raseljenih za povratak na KiM u Kraljevu Dragan Jovanović, konstatujući da se u poslednjih nekoliko meseci promenio odnos međunarodne zajednice prema statusu Kosmeta, tvrdeći da je plan Martina Ahtisarija prevaziđen i odbačen.
- Oslabio je u međuvremenu i tvrdi stav Amerike i Francuske, pogotovo što je ministar inostranih poslova Francuske Bernard Kušner onaj isti Kušner koji je svojevremeno dao mnoga prava Šiptarima, a ignorišući Rezoluciju 1244. On je, da podsetim, doneo mnoge zakone koji se primenjuju od decembra 2000. godine, kada je mandat prepustio Hakerupu. Taj isti čovek je šiptarski zet i čovek koji je ,,dole” radio šta je hteo, a sada je takav čovek na čelu francuske diplomatije, iako pristrasan, morao da promeni i ublaži stav o budućnosti Kosmeta. Ni SAD više nemaju onaj tvrdi stav od pre nekoliko meseci i sada je svima jasno da će sudbina Kosmeta ipak da se odlučuje u Savetu bezbednosti UN-a, a ne shodno Ahtisarijevom planu ili u okviru Kontakt grupe. U Savetu bezbednosti, pak, mi imamo neke šanse, jer su na našoj strani, odnosno na strani međunarodnog prava, Argentina, Portugal, Španija, pa i Poljska, koja je imala vrlo tvrd stav o Kosmetu. Njihov ranije tvrdi stav neshvatljiv je, pogotovo što imaju sličan problem i njihovi unutrašnji sukobi biće još rigidniji nego što je danas Kosmet. Svojevremeno je jedan francuski kapetan, komandant severnog sektora u Kosovskoj Mitrovici, novinarima rekao da ,,ovo što se danas dešava na ovom mstu, desiće se jednog dana i u Francuskoj”. To se prošle godine i dogodilo u Marseju, kada je blokiran most koji je delio dva miliona muslimana i dva miliona katolika u tom četvoromilionskom gradu. Nažalost, čitav problem država koje su izgubile svoj nacionalni identitet lomi se na Srbiji, kao i više puta u istoriji. Taj problem je već aktivan u Holandiji, Francuskoj, Španiji... Za nas je vrlo važno što se posle njujorških direktnih razgovora čuje i drugačiji ton i što je tvrdi stav međunarodne zajednice omekšao, a naročito što se argumenti Srbije slušaju sada sa uvažavanjem i dubokom analizom.
Jovanović je uveren da od nezavisnosti Kosmeta posle intenzivne aktivnosti srpske diplomatije, premijera i predsednika, uz podršku Rusije i sve više država u svetu, nema ništa i da vreme ide na ruku državi Srbiji.
- Izjave kosmetskog premijera Čekua i predsednika Skupštine da će 11. decembra jednostrano proglasiti nezavisnost uz podršku Amerike predstavljaju retoriku za unutrašnje potrebe i bez ikakve vrednosti, jer, podesećam, to su već jednom uradili, pa je međunarodni predstavnik na Kosmetu taj akt proglasio ništavnim. Uz to, važno je što je i Kina uz Rusiju zauzela još oštriji stav o pitanju proglašenja jednostrane nezavisnosti, mimo odluke Saveta bezbednosti.
Mi naročito zameramo Vladi Srbije, Skupštini Srbije i Ministartsvu za Kosmet što ne potenciraju jedno, što je nama najvažnije, a to je problematika povratka - ističe Jovanović. - Jer, bez povratka raseljenih na svoja ognjišta, a naročito u gradove, da tamo formiramo svoje zajednice, nema ni opstanka nealbanaca na Kosmetu. Pogotovo je za nas neprihvatljiva odluka Vlade, Skupštine i Ministarstva za Kosmet da se pokrajinski izbori u novembru bojkotuju. Tako, postavlja se pitanje kakav legitimitet imaju ministar za povratak Rade Grujić i nosilac Srpske liste za Kosmet Oliver Ivanović i kada su ga oni uopšte imali. Oni legitimitet nsu imali ni prvi put kada su ušli u kosmetske institucije! A Šiptari ne pitaju za cenu, samo da bi imali jednog Srbina u Skupštini. Upozoravam da nijedan dokument o nezavisnosti Kosmeta neće proći ako na njemu nema barem jednog potpisa Srbina, i Šiptari su ,,raspisali konkurs” za Vuka Brankovića DžDžI veka! Dok je bio na čelu Srpskog nacionalnaog veća severnog Kosova, svaki papir koji je potpisao Oliver Ivanović Kušneru ili Hakerupu bio je validan, uprkos nedostatku bilo koje srpske institucije na Kosovu i Metohiji. Šiptarima je za neavisnost potreban barem po jedan potpis Srbina, Bošnjaka, Goranca, Aškalije, Egipćanina, Roma... mada se i ne zna kojeg Roma, pošto su i oni podeljeni na Egipćane, Aškalije, ,,čiste” Rome, katolike, pravoslavce, muslimane... I to su, sve te grupe posmatrano pojedinačno, mešetari koji ulaze u kosmetsku Skupštinu i institucije Kosmeta samo da bi ostvarili ličnu korist. I to su, od Srba, radili Rade Grujić, Slaviša Petković, a i dan-danas radi Oliver Ivanović, koji je nosilac Liste za KiM, koja, istine radi, ne samo da ne postoji danas, nego ne funkcioniše od samoga početka pre četiri godine, a on se i danas smatra za lidera Srba na Kosmetu.
Isto je i sa Slavišom Petkovićem. Za listu Olivera Ivanovića na poslednjim tamošnjim izborima glasalo je svega nekoliko stotina ljudi. Ko su oni uopšte i kakav autoritet imaju!? Grujić je ,,promenio” četiri administratora na Kosmetu i za sedam godina vraćeno je svega 7.000 ljudi! Pa, koga i šta oni tu zastupaju!? Sa njima nema povratka, a bez povratka nema statusa, bez povratka nema standarda! Povratak je jedino održivo rešenje! I o tome ne odlučuje međunarodna zajednica. Ona može da kaže ,,vratite se, mi otvaramo granicu i uđite”, ali gde da uđu? Treba Vlada Kosmeta, ako je demokratska i hoće državu, da omogući ljudima da se vrate na vekovna ognjišta, da se zapaljeno popravi, izgradi... Jer, slikovito opisano, šta da radi povratnik u Peizren, recimo, neka dobije i radno mesto, neka i nije prodao svoj stan (a većina jeste), ali šta će da rade njegova deca?! Da uče školu na stranom jeziku, a tamo više nema srpskog jezika, da budemo realni! I država Srbija o tome treba da vodi računa! Dakle, da se u svako mesto gde je moguć povratak najpre formiraju škole, ambulante, biblioteke, učionice, pa tek tada da se vrate deca! A bez dece nema povratka! A deci treba i sigurnost. Drugačije je u Hrvatskoj, recimo. Jezik je tamo isti, naglasak isti, dete Srbin i Hrvat po jeziku se na ulici ne razlikuju, na Kosmetu je to nezamislivo. Država to prećutkuje. Međunarodna zajednica o tome ne priča. I to su prvi i pravi problemi. A da li će Kosmet da bude nezavisan - to je tehničko pitanje, ne životno. Rešiti problem raseljenih i prognanih je prioritet za državu koja je ozbiljna - kaže rezignirano Dragan Jovanović.
I član Odbora raseljenih za KiM u Kraljevu Miloš Todorović tvrdi da je prioritet države povratak, a tek potom status i standardi.
- A naša država, tvrdim, svesno usporava povratak - naglašava Todorović. - Sutra će postati realna situacija da je dole sve prodato.
Barem ono što je u vlasništvu građana. I ostaće samo crkveno zemljište. Mi smo do sada imali 68 odsto kosmetskog zemljišta u vlasništvu Srba i nealbanaca, sada ne verujem da je ostalo i 40. Samo je opstalo crkveno zemljište, 28 odsto je bilo u vlasništvu građana i tvrdim da samo mali broj Srba svoju imovinu nije (još) prodao. U Prizrenu, Đakovici i Peći sve je prodato! U Uroševcu više nema srpske imovine, i to je jednonacionalno najveći i najhomogeniji albanski grad na Balkanu! Povratak je, dakle, osnov svega. Najpre treba razgovarati o povratku, a potom o standardima i statusu Kosmeta. Mi ćemo uskoro o tome konkretno govoriti na konferenciji za novinare - o povratku, a sa tim ćemo upoznati i Ujedinjene nacije.
Naši sagovornici tvrde da premijer Koštunica i predsednik Tadić vode razumnu politiku i da se bore iskreno i do kraja da Kosmet ostane u kakvom-takvom statusu u okviru Srbije. Međutim, greška je, tvrde oni, što u poslednjih osam godina na mikroplanu nije urađeno ništa. Najpre, zapostavljeno je osnovno pitanje - povratak, koje je suština svih pitanja.
- Problem su kosmetski mešetari u dosluhu sa prethodnom srpskom vladom, a sada zloupotrebljavaju aktuelnu, jer kada se govori o Kosmetu, ,,banku drže” Oliver Ivanović, Milan, Marko Jakšić i tu priča staje - kažu Jovanović i Todorović. - Sve što treba da se pita, kaže ili uradi - vrti se oko te tri ličnosti, a nijedna od njih pojedinačno, a i grupno, nije merodavna. I svaka njihova pojava izaziva revolt u 250.000 ljudi koji nisu na svojim ognjištima. Kosvska Mitrovica, Leposavić i Lešak uvek su se oslanjali na Rašku i uvek su bili u Srbiji u uvek će biti Srbija, bez obzira i na negativan status Kosmeta po Srbiju, što niko od nas, istina, ne želi.
Ovaj narod posebno uzbuđuje činjenica da mnogo puta nismo poštovali zakon, a imam utisak da ga ne poštujemo ni sada - kaže Miloš Todorović. - Razlog za to je odluka o izlasku na izbore Olivera Ivanovića. Postoje dva bitna elementa: dispozicija i sankcija, a obe situacije ne mogu da artikulišu istovremeno. Oliver Ivanović nije ispoštovao prvu, jer da se ponašao u skladu njom, Ivanović ne bi egzistirao kao nazovi legitimni predstavnik Srba. On je ono što treba Šiptarima. Da je pravde i pameti, on bi bio sankcionisan od države Srbije. Jer, kada su bili prošli izbori, dobijen je nalog od državnog vrha, kao stav nacionalne politike, da Srbi ne izađu na izbore na KiM, a on je, na svoju ruku i svojeglavo, izašao na izbore i napravio Šiptarima alibi da imaju kakvu-takvu multietničnost na Kosmetu, a mi najbolje znamo da je svega 786 ljudi izašlo na te izbore. Ivanović nema podršku čak ni svoje familije, i on je bajat lik koji danas nažalost predstavlja i mene i sve prognane u institucijama Kosmeta. I upravo je on pokriće Čekuu i kompaniji za sve što rade danas! Dalje, u ovom novom minstarstvu (za KiM, prim. D. V.) trebalo je da se formira Odbor za KiM srazmerno broju izbeglih. I to za mitrovački kraj, kao najveći kraj gde su Srbi koncentrisani na Kosmetu, i iz svake enklave članova shodno broju, koji bi u saradnji sa ministarstvom koordinirao aktivnosti, a pre svega u vidu pomoći onima, a njih je više od polovine od 250.000 izbeglih, koji žive na minimumu ili ispod granice egzistencije. To naša Vlada ne zna ili ne želi da zna, neće da vidi ili dobija lažne podatke od kosmetskih mešetara ili pomenutih ,,lidera”. Nijedan od njih se ne razlikuje. Samo zastupaju lične interese. U poslednjih godinu dana, budimo pošteni, nijedna druga enklava na Kosmetu se ne pominje osim Mitrovice i tog severnog dela, a i to se čini upravo jer su pogrešni ljudi medijski isforsirani, a ne zaslužuju pozicije koje zauzimaju. To govorim odgovorno, jer potičem iz sredine iz koje i oni, poznajem ih porodično i provereno znam stav 250.000 prognanih. Oni ne znaju prilike u središnjem delu Srbije, gde je situacija politička i ekonomska vrlo teška, gde je društveni proizvod na vrlo niskom nivou i za same građane centralne Srbije, a još smo pored toga i mi ,,natovareni” tako da sami sebi smetamo. Država odvaja veliki novac, a taj novac završava na pogrešnom mestu, a nikako da se pomogne ljudima koji se, budimo iskreni, nisu u poslednjih osam godina čestito ni hleba najeli.
Na pitanje šta nam valja činiti, oba naša sagovornika tvrde da je pitanje pre ostalih povratak na Kosmet.
- Prva i osnovna stvar je povratak na Kosmet - kategoričan je Todorović. - To je ono što je trebalo da se uradi pre početka prvih razgovora! Da se vratimo dole i, ako treba, izaći ćemo i u toj državi, ma kako je zvali, da li će biti federacija, konfederacija, da li će biti republika u sastavu Srbije ili pokrajina sa većim ovlašćenjima... Ali, kada izađe 400.000 ljudi da glasa, na teritorije KiM nastaje sasvim druga priča. Jedino tako daćemo alibi Vladi da sutra može da istupa sa tim brojem stanovnika. Osim toga, pouzdano tvrdim da određeni naši političari koji pominju dva miliona Albanaca ne govore istinu, jer to nije tačan podatak. Albanaca na Kosmetu nema više od 1.400.000. I nije mi jasno zašto se ta cifra od dva miliona ,,odomaćila”. Osim toga, paralelno sa pričom o našem povratku treba da ide i priča o sudbini otetih, kidnapovanih i ubijenih, bez obzira kako se oni zvali i koje su nacionalnosti, da li je reč o Srbima, Romima ili Albancima. I simptomatično je da UNMIK već osam godina u Prištini u istražnoj jedinici čuva 650 tela čiji identitet nije utvrđen DNK analizom, i ne zna se njihova nacionalnost. To mora da se okonča, jer za suživot komšije moraju da znaju da preko zida ne stanuje ubica njegovog ukućanina. Složena je kosmetska priča.

UDŽBENICI ZA OSOJANE
Kolika je briga države o onima koji su ostali na Kosmetu govori najslikovitije primer Osojana, u čijoj školi deset učenika gimnazije na početku školske godine nema adekvatne udžbenike iz istorije.
Posredovanjem Udruženja nestalih i kidnapovanih u Kraljevu, uspostavljena je veza sa kraljevačkom Gimnazijom, koja je obezbedila potrebnu literaturu za istoriju društvenog smera.
Danas (petak) predstavnici kraljevačke Gimnazije udžbenike će uručiti delagaciji prijatelja iz Osojana. Država je opet zatajila.

RAD FONDACIJE PROF. DR M. MINOVIĆ
Pomoć najboljim studentima

   Na predlog stručne komisije, Fondacija je, uz skromnu svečanost, nedavno dodelila plaketu i jednokratnu nagradu od 500 evra, apsolventu Veterinarskog fakulteta iz Beograda Mariji Dokmanović.
Komisija je, na osnovu izvedenih rezultata na Fakultetu, predložila Fondaciji da Mariji materijalno pomogne u daljoj specijalizaciji.
Fondacija je u tekućoj godini pozajmila, bez kamate, devizna sredstva mladom pravniku, pripravniku u jednoj državnoj ustanovi, radi rešenja stambenog problema.
Fondacija je Bogoljubu Pavloviću, poljoprivredniku iz Rudna, dodelila beskamatni dopunski namenski zajam u cilju proširenja poljoprivredne aktivnosti.
Fondacija sa zadovoljstvom konstatuje, da su od (do sada) trinaest nagrađenih apsolvenata, najbolje uspehe u školovanju postigle tri devojke, čiji je prosek ocena bio iznad devet.
Dve od njih, Marija Tadić i Jelena Božić, već su se zaposlile i u prošloj godini postale i majke.

POVODOM KONGRESA EVROPSKOG RESPIRATORNOG UDRUŽENJA
Izveštaj sa evropskog kongresa pulmologa

   Od 15. do 19. septembra ove godine u Stokholmu je održan sedamnaesti godišnji Kongres Evropskog Respiratornog Udruženja, kome je prisustvovalo više od petnaest hiljada lekara - specijalista za lečenje plućnih bolesti iz celog sveta.
Veliki deo Kongresa bio je posvećen opstruktivnim bolestima pluća, tj. bronhijalnoj astmi i hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP), koja obuhvata hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. Ovo su veoma česta oboljenja, kako u svetu, tako i u našoj sredini. Pokazuju tendenciju daljeg porasta, te samim tim predstavljaju temu od velikog opšteg interesa. Tako, prema najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, HOBP predstavlja peti vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a naučno-metodološki je predviđeno da će već za nekoliko godina biti čak na trećem mestu (odmah iza kardio i cerebrovaskularnih bolesti). I pored toga, ova oboljenja ne dobijaju zasluženu pažnju zdravstvenih radnika i nadležnih institucija.
Predstavljene su promene u načinu praćenja efekata terapije bolesnika sa astmom. Naime, prema najnovijim smernicama za dijagnostiku i lečenje ove bolesti, donetim krajem prošle godine, stepen težine bolesti određen metodom spirometrije nije više osnovni pokazatelj lekarima u određivanju terapije. Sada je to stepen postignute kontrole bolesti. Astma je hronična bolest koja se ne može izlečiti, ali se može veoma dobro kontrolisati u najvećem broju slučajeva. Nažalost, brojna ispitivanja, čak i u ekonomski razvijenim zemljama širom sveta, pokazala su da veliki broj ovih bolesnika nema zadovoljavajući stepen kontrole astme. Zapaženo je da sami pacijenti procenjuju dostignuti stepen kontrole svoje bolesti znatno više nego što je to realno, te je postignut konsenzus da terapija svakom pacijentu treba da omogući da bude bez simptoma astme (kašalj, nedostatak vazduha, sviranje i teskobe u grudima) u toku dana ili noći, sa normalnim parametrima plućne funkcije i istovremeno bez neželjenih efekata primenjene terapije. Sve ovo čini takozvanu totalnu kontrolu astme, što je i konačni cilj terapijske strategije.
Zbog toga što je pušenje jedan od glavnih uzroka velikog broja plućnih oboljenja, Kongres je, kao i prethodnih godina, proglašen za nepušačku zonu.
Na Kongresu su predstavljeni rezultati najnovijih ispitivanja lekova koji se primenjuju u pulmologiji. Prikazani su podaci o njihovoj efikasnosti, bezbednosti, savremenom doziranju, kao i novi oblici inhalacione terapije, koji u velikoj meri pomažu pacijentima da bolje prihvate terapijski režim. Nadajmo se da će se veliki broj ovih lekova uskoro naći i u našim apotekama.
Od kraljevačkih stručnjaka Kongresu je prisustvovala dr Jelena Živković, pedijatar-pulmolog. Autor ovog teksta se na ovom svojevrsnom skupu predstavio radovima iz oblasti plućne funkcije i kvaliteta života obolelih od sarkoidoze, hronične plućne bolesti koja još zahvata veliki broj drugih organa i uveliko utiče na sveukupno funkcionisanje obolelih osoba. Radovi su bili veoma zapaženi, čemu svedoče veliko interesovanje i stručna diskusija lekara iz različitih krajeva sveta koji se bave ovom problematikom.
Na Kongresu je primenjena tzv. kontinuirana medicinska edukacija lekara učesnika, čime se oni dalje stimulišu da stručno napreduju i ne dozvoljava se da prekinu dalje usavršavanje.
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović, specijalista interne medicine - pulmolog

PROŠLE NEDELJE OBELEŽEN SVETSKI DAN SRCA
Porodice i zajednica ohrabreni da se udruže za zdravo srce

   U nedelju je prigodnim manifestacijama i u Kraljevu obeležen Svetski dan srca. Bila je to prilika da se skrene pažnja šire javnosti na postojeće pokazatelje umiranja i obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova.
Stanovništvo Srbije je najviše opterećeno bolestima srca i krvnih sudova. Svake godine u Srbiji je više od polovine (56,8 odsto) svih smrtnih ishoda posledica bolesti srca i krvnih sudova. Na području Raškog okruga ove bolesti su odgovorne za više od polovine svih smrtnih slučajeva u 2006. godini. Od 3.102 lica 1.793 (58 odsto) umrlo je od bolesti krvotoka, koje čine više od trećine (38 odsto) uzroka smrti u uzrastu od 15 do 64 godine. Najugroženiji su muškarci srednjeg doba, a najviše se umire od infarkta miokarda. Ovakva struktura smrtnosti beleži se već dugi niz godina.
U strukturi obolevanja odraslih stanovnika Raškog okruga, oboljenja i stanja iz grupe bolesti sistema krvotoka su na drugom mestu, odmah iza bolesti sistema za disanje. Najčešća dijagnoza je hipertenzija (povišen krvni pritisak).
Svetski dan srca je prilika da se ukaže na mogućnosti i značaj prevencije tih bolesti. Prevencija je moguća samo kroz smanjenje glavnih faktora rizika, koji uključuju povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i šećera u krvi, nedovoljan unos voća i povrća, prekomernu uhranjenost i gojaznost, nedovoljnu fizičku aktivnost i pušenje.
I ovogodišnji slogan ,,Udruženi za zdravo srce" ukazuje na ulogu ne samo porodice, već i šire zajednice, u preventivnom delovanju.
Navike deca stiču posmatranjem ponašanja drugih. Već sa 10 godina deca odražavaju životne navike svojih porodica, vršnjaka i društvenog okruženja. Trenutno istraživanje ukazuje da se navike u pogledu načina ishrane i fizičke aktivnosti upravo u ovom uzrastu ustaljuju i ostaju takve tokom čitavog života. Stoga primarna prevencija bolesti srca i krvnih sudova treba da počne u ranom detinjstvu, uz prepoznavanje mogućnosti koje imaju roditelji i zajednica u celini da pomognu.
Roditelji imaju velike mogućnosti da daju dobar primer, koji će ne samo doprineti dobrom zdravlju njihovog srca, već i srca njihove dece. Deca takođe imaju ulogu u promeni navika, donoseći znanja o zdravlju iz škole kako bi uticala na ponašanje drugih članova porodice.
Jedna norveška studija je pokazala da je verovatnoća malog unosa masnoća kod adolescenata dvostruko veća ukoliko se oba roditelja pravilno hrane. U drugoj studiji pokazano je da uključenost porodice značajno poboljšava navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti kod dece uzrasta od osam do 11 godina.
Fizička aktivnost je neophodna za dobro zdravlje srca. Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi nastanku gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
Redovna fizička aktivnost pomaže da se uspori proces sužavanja arterijskih krvnih sudova srca i mozga, podstiče telo da koristi rezerve masti, pomaže snižavanju povišenog krvnog pritiska, povećava nivo ,,dobrog" holesterola u krvi i održava normalan nivo šećera u krvi.
Pušenje je takođe značajan faktor rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Prestanak pušenja smanjuje verovatnoću stvaranja krvnih ugrušaka, sprečavajući tako iznenadno začepljenje krvnog suda. Studije su pokazale da su deca nepušača češće i sama nepušači, posebno ukoliko porodica više vremena provodi zajedno.
Preporuke Svetske federacije za srce za zaštitu pojedinaca i njihovih porodica od infarkta i šloga:
• prenesite svoje pravilne navike u ishrani na sve koje poznajete: posavetujte ih da u svojoj ishrani koriste što više voća i povrća, nemasna mesa i ribu (pripremljena kuvanjem u vodi ili na pari, grilovanjem ili pečenjem bez masnoća), mahunarke (grašak, pasulj, boranija, sočivo) i proizvode sa malim sadržajem masti
• potrudite se da u svakom obroku bude zastupljeno voće i povrće, najmanje pet puta dnevno
• umesto gaziranih sokova, porodici i prijateljima ponudite vodu, sveže ceđene sokove bez šećera ili mleko sa niskim sadržajem masti
• obavezno uključite povrće i voće u užinu ili ručak koji deca nose u školu; razgovarajte sa drugim roditeljima i posavetujte ih da urade isto za svoje dete; tražite podršku od učitelja i nastavnika u vidu časova posvećenih pravilnoj ishrani
• potrudite se da ne unosite previše soli, naročito kroz industrijski proizvedenu hranu (suhomesnati proizvodi, konzervisana hrana)
• planirajte da sa porodicom provedete svoje slobodno vreme aktivno u prirodi
• neka vaš dom bude nepušačka zona; kao nepušač daćete odličan primer svojoj deci; naučite ih da se izbore za okruženje bez duvanskog dima
• ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program; potrudite se da vaše dete što više slobodnog vremena provede napolju fizički aktivno; prošetajte sa detetom do škole ili zajedno vozite bicikl, rolere, igrajte fudbal, basket, odbojku, badmington
• ako ste nepušač, pravilno se hranite i redovno ste fizički aktivni, dajete najbolji primer svojoj porodici i okolini
• ako mislite da je bilo ko u vašoj bližoj ili daljoj porodici pod rizikom za pojavu bolesti srca, posavetujte ga da se obratiti svom lekaru za savet i pomoć.
dr Dragana Tendjera-Milićević, Zavod za javno zdravlje Kraljevo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

INTERVJU: SLIKAR RADE ROSIN ROČKOV, KRALJEVČANIN U SIDNEJU - piše Ivan Rajović
Sve pratim, svega sam gladan i sve znam

   U Galeriji ,,Maržik” u utorak je otvorena izložba slika Rada Rosina Ročkova, Kraljevčnina koji već dugo živi u Australiji. Rosin Ročkov, rođen kao Rade Vučetić, poznat je poštovaocima poezije kao Rade Ribnički, koji je pre više od tri decenije objavio knjigu ,,Druže, ruže me ruže”. U skromnom katalogu za ovu izložbu piše da je slikar rođen u Kraljevu 1950. godine, da je studirao slikarstvo u Sidneju i Parizu od 1990. do 1999. godine. Predavao je slikanje i estetiku u Sidneju, Londonu i Vankuveru. Samostalno i grupno je izlagao širom sveta, a zastupljen je u kolekcijama regionalnih muzeja u Australiji i privatnim kolekcijama širom sveta. Za ovu priliku, slikar je odabrao dvadeset dva rada u kombinovanoj tehnici na natron papiru.
• Rade, zanima me, pre svega, šta znači ovo Rosin Ročkov, budući da te znamo kao Rada Ribničkog, pre tvog odlaska iz Kraljeva?
To znači da čovek, zapravo, beži od nekog svog identiteta, od nekih grešaka koje je napravio u prethodnom radu, a znači i neku tradiciju sa ovim našim monasima koji posle svake sedme godine menjaju ime. Zapravo, mislim, ovo mi je sentimentalno do sada najjači pseudonim, jer sam izabrao ime oca i ime majke, dakle ja sam Rošin, a očev nadimak je Ročko i otud to Rade Rosin Ročkov.
• Šta je to što te je nateralo da odeš u Australiju - bunt, egzistencijalna potreba, avanuturistički duh ili nešto drugo?
Pa, verovatno da sam bio pogođen nekim situacijama koje su se desile, prevashodno sa nekim svojim slabostima, nisam bio dovoljno ,,dobar” da u Beogradu upišem Likovnu akademiju, na kojoj sam konkurisao nekoliko puta, i odlučio sam da oprobam sreću negde drugde. I u procesu istraživanja gde bih mogao da se nastanim, možda sam i upornije radio, tako da je to bilo sasvim dovoljno da upišem Akademiju u Sidneju.
• I šta je to što si poneo odavde u Australiju, budući da si već tada, koliko je meni poznato, a jeste, imao iza sebe značajan umetnički opus, pesnički i slikarski?
Hvala ti na tome. Poneo sam, pre svega zavičaj, poneo sam jedan veliki angažman na poetskom radu i poneo sam jedno lutanje u sferi konceptualnog stvaralaštva. Znaš i sam da sam zastupljen u antologijama konceptualne poezije i da nije bilo toga, ne bih došao u situaciju da razmišljam o nekom ortodoksnom stvaralaštvu. Znači sa tim sam fundamentalno raščistio, smatram da sam povukao neke interesantne zaključke iz jednog neplodonosnog perioda po mene ali, kao što vidiš, i po vaskoliku umetnost.
• Ovde smo mogli da upotrebimo i neki mnogo drastičniji pojam...
Pa, jednostavano, nisam hteo da budem u mediokritetu. Znaš i sam da je sa pojavom Dišana, sa unošenjem reda i meda, omogućen mediokritet u umetnosti. Hteo sam na svaki način da ispravim tu mladalačku grešku.
• Da, i za razliku od ovih kojima se ostavruju američki snovi, tebi se ostvario australijski.
Apsolutno. Mislim, postoje velike sličnosti sa zavičajem, sa zemljom koju nikada nisam napustio. Kako je to lepo rekao Česlav Miloš: ,,Priroda zna da se ponovi da bi podsetila na kamen iz tvog detinjstva”.
• Ti si, bar ja tako mislim, otišao tamo ne da se ostvariš, jer si već i tada i ovde bio ostvaren kao umetnik, već verovatno da se dokažeš i da drugima dokažeš koliko vredi tvoje delo. Recimo da si u tome uspeo, da si dokazao ono što si hteo, da si u umetničkom smislu daleko iznad provincijskih kriterijuma, a moglo bi se reći i republičkih. Zanima me da li sada imaš osećaj da si u ovoj sredini i dalje, pored svega, onaj isti Rade Vučetić, koji se sprema na put preko okeana da dokaže i potvrdi (overi) svoj umetnički identitet?
Što se tiče te moje teoretske, ontološke i antropološke osnove, ništa se nije promenilo. I ranije sam izlazio u inostranstvo da bih švercovao i dokazao sam se kao dobar švercer. Mene ništa nije zaprepastilo kada sam video Sikstinsku kapelu, jer ja sam zapravo video nešto bolje i, ako ne ekvivalentne vrednosti, ono čak i bolje partije u Sopoćanima, Mileševi. Smatram da su estetski parametri koje tu možemo naći sasvim konvergentni estetskim parametrima koje možemo zateći u Mona Lizi. Radi se o tome da je ,,belo” naslikano čitava dva veka pre Mona Lize.
• I kako ti izgleda situacija u zavičaju, posle svega onoga što se ovde dešavalo tokom tvog izbivanja po svetu?
Trenutno sa Radošem Stevanovićem organizujem jednu privatnu školu u Sidneju, radimo jedan semestar u Vankuveru. Ali, roditelji su mi oboleli i u situaciji sam da se neprekidno preispitujem jesam li učinio sve za njih i verovatno će uslediti jedna velika žrtva u korist njih.
• Tvoj umetnički iskaz gotovo od početka ide u dva pravca, pesničkom i slikarskom? Dok si bio tamo, kako je išlo sa tim tvojim bavljenjem umetnošću, mislim šta si ostvario u jednom, a šta u drugom pravcu?
Taj poetski pogled, kao i ovde, bio je nešto ubrzaniji, pa sam, ne znajući ni dovoljno engleski, ušao u Antologiju australijanske poezije. Čudne su to stvari, u svakom slučaju, da bi kasnije, normalno, tu bih malo govorio i ovom likovnom idiomu kojim se bavim, jer uhvatio sam priključak i tu i smatram izuzetnim dostignućem da praktično kao nepoznat čovek uđem u australijansku kulturu. Postoji jedna anegdota. Naime, vodeći kritičar u Australiji Džoana Mendelson napravila je analizu antologije i kaže kako u toj antologiji postoji jedan pesnik, Arni Ročkov, tako sam se potpisivao, kome je to prvi put da se objavi neka pesma i nigde nećete čuti za njega. Posle nekoliko godina ona mi je bila predavač modernizma na akademiji i jednom prilikom sam je pozvao u pab, tu smo pričali i ja sam joj saopštio da je taj Arni Ročkov zapravo moja malenkost. Onda sam joj pokazao pregršt novih pesama, naravno na engleskom.
U poeziji sam, konkretno, nastavio da se bavim istraživanjem u okviru anagrama i ova situacija ovde mi više odgovara. Eto, mi nemamo rečnik anagrama, a englezi ga imaju. Znači, sve je olakšano, ti uzmeš rečnik i za datu reč izabereš anagram ili nekoliko anagrama. Ali ja hoću ta iznenađenja, hoću sam da ih tražim mimo rečnika.
• Kakav je sa ove distance odnos prema tvojoj prvoj knjizi “Druže, ruže me ruže”, koja je izašla u Kraljevu pre više od trideset godina?
Ja sam tu knjigu rano ocenio kao mladalačku knjigu koja je nastala u jednoj situaciji kada je u Kraljevu bilo malo mogućnosti da se razgovara o poeziji, kada je bilo malo mogućnosti da dobijem pravi savet. Da je tada bila situaciji kao onda kada smo ti i ja razgovarali o poeziji, verovatno ne bih tu knjigu ni objavio. Ali, pošto i sam želim da jednom postanem štampana stvar, odlučio sam da od te knjige napravim konceptualnu knjigu, i to sam napravio. Knjiga je ovde na Zavičajnom odeljenju Biblioteke, ali je niko nije video. To je takozvana ,,režime" zbirka, u smislu jednog malog uvrtanja reči.
• Imam osećaj da je tvoj nekadašnji bunt nekako splasnuo, da si postao tolerantniji i blagonakloniji za ove lokalne stvaraoce, čak i za one o kojima nisi imao preterano pozitivno mišljenje. Šta je uzrok tome, razumevanje, sažaljenje ili neki pedagoški stav koji ti je sada primeren?
Borba je preneta na neka nova igrališta, jer sam na neki način iscrpljen. Ona situacija kada sam ovde bio kao neki urlator, buntovnik, mladi čovek, bilo je to sa razlogom i bez razloga, znanje se sticalo naglo i ono je gotovo smetalo. Mladom čoveku smeta kad naglo stekne neke spoznaje i nepomirljiv je prema neznalicama, a mislim da ništa nema tužnije od čoveka koji ne zna, to je kao najružnija žena. Tako da sam bio u raznim situacijama, ali se nadam da su mi ljudi oprostili, a meni ovo lokalno igralište više ne odgovara za takve stvari.
• Kako vidiš Kraljevo posle svega što je doživelo i preživelo i kako ti izgleda kulturni trenutak u ovom gradu sada?
Više je ljudi, više je intelektualaca, ali je i više neznalica. Više je dobrih pesnika i više je loših pesnika, sve je to u nekoj zavisnosti i proporciji. Meni je drago da sam u Kraljevu, da sam među svojim prijateljima doajenima, između ostalih i sa tobom, i vidima da se Kraljevo situira kao jedan centar, možda se malo i preteruje da će to biti neki srpski Klemonteran, ali otmeno je verovati, jer, šta ako postane?
• Koliko pratiš i koliko te uopšte zanima šta se ovde dešava kad nisi tu?
Sve pratim, svega sam gladan i sve znam.
• Ovde si se, pored ostalog, jedno vreme aktivno bavio i trčanjem, maratonom čini mi se. Trčiš li i po Australiji?
Pre dve godine sam imao katastrofalan prelom leve noge tako da sam je jedva spasao da mogu da hodam. Tako, zahvalan sam Bogu što mogu da hodam, malo sprave, filmovi, vino i jagnjetina, živim kao Kraljević Marko.
• Čija je ideja bila za izložbu koja je otvorena u Galeriji “Maržik”?
Toga uopšte ne mogu da se setim.
• A šta je ovo, zapravo, što smo videli ovde? Ili, bolje rečeno, kako sam umetnik objašnjava svoja dela potencijalnim posmatračima i kupcima?
Smatram da je samo prodata slika uspešna slika. No, ne može se sada očekivati da se napravi neka velika prodaja jer su ljudi osiromašili, ali vidim da su ljudi došli tu sa nekim određenim manirima koje ja, da ti otvoreno kažem, nisam zapazio ni u Australiji, ni u Americi.
Izložba je zapravo sastavljena od nekih mojih pripremnih radova na papiru, a sam naslov izložbe je ,,Rečnik pantomime" i smatram da literarno jezik, kao jedna autonomna stvar, može samo biti preveden na jezik. Ne može biti preveden u likovni idiom. Ali smatram da na meni nije da odsustanem, već da vidim kako je to moguće. I te moje figure, ti likovi, rade neke signalizacije, zapazio si šipak i nešto teže od tih stvari, držanje za određene delove tela. Ja gledam da oni nekako počnu da nam nešto pričaju. Sadržaj slike u svakom slučaju bi trebalo da bude sveden na prvi pogled, ali pitanje koje slike. To je modernistička slika, Pikasova recimo. Imam veliko poštovanje prema modernističkoj umetnosti, ali sam ipak izabrao, ne postmodernizam, već neomanirizam, jedan derivat iz manirizma, jer hoću da sliku napravim klaustrofobičnom, hoću da moj junak bude u nekom kontrapostu u nekoj neizvodljivoj figuri. Zapravo, kad čovek malo pogleda, mi smo često u tim situacijama u kojima su ovi moji modeli.
• Ili možda mi uopšte i ne izlazimo iz takvih situacija?
Neki put primetiš da si sasvim utrnuo, znači da si i ti u nekom kontrapostu za koji i ne znaš. Možda bi trebalo napraviti seriju slika jedne situacije i da se vidi koliko smo mi često u situaciji nekog nepovoljnog garda.



PROMOCIJE KNJIGE ,,MOSTOVI PRIJATELJSTVA" ŠIROM EVROPE
Srpski pisci i na kineskom jeziku

   Kažu da je nekada teško da se realizuju kulturni projekti bez pomoći državnih institucija. Teškoću za štampanje knjige bez finansijske pomoći države prebrodila je Milka Knežević, poznata književnica i slikarka iz Varaždina, uz pomoć velikog broja saradnika iz dvadeset devet država i uz pomoć članova društava Kinesko-hrvatskog prijateljstva iz Varaždina i ,,Internacionalnog kulturnog društva Štajerska zajednica" iz Maribora. Uradila je nešto što je na prvi pogled izgledalo nemoguće. U kratkom roku od godinu dana pripremila je sa svojim saradnicima 380 pesama pesnika iz 29 država i dala u štampu knjigu pod imenom ,,Mostovi prijateljstva". Veliku pomoć za štampanje knjige pružilo je novoosnovano društvo ,,Štajerska zajednica" iz Maribora, koje okuplja članove iz svih nacija koje žive na teritoriji austrijske i slovenačke Štajerske, a pozitivno gledaju na saradnju među narodima. Knjiga je, ovih dana, ugledala svetlost dana. Među pesmama književnika iz celog sveta, objavljene su i pesme srpskih pesnika Ivana Rajovića iz Kraljeva i Radeta Bakračevića iz Raške.
Knjiga je štampana na hrvatskom i srpskom jeziku. Uskoro se očekuje štampanje na slovenačkom, nemačkom i kineskom. Pošto je ,,Internacionalno kulturno društvo Štajerska zajednica" iz Maribora član Saveza kulturnih društava Evropske unije, Društvo je preuzelo obavezu da traži finansijska sredstva od Evropske unije za štampanje knjige na tri jezika.
Promociju knjige u Mariboru je organizovalo Srpsko kulturno društvo Maribor. Oko dvesta članova Društva prisustvovalo je promociji. Stigli su i predstavnici kulturnih društava iz slovenačkog Celja, austrijskog Graca i hrvatskog Varaždina. Promociju su svojim aktivnim prisustvom počastili i Marjan Pungartnik, književnik, sekretar Saveza kulturnih društava Slovenije, Mario Kezić, ataše za kulturu ambasade Republike Hrvatske u Sloveniji, Šime Ivanko, počasni konzul Hrvatske u Mariboru, i Rade Lukić, predstavnik stranaca u austrijskom Štajerskom Parlamentu. Članovi Srpskog kulturnog društva i predstavnici drugih nacija koji su prisustvovali promociji knjige u Mariboru dogovorili su se da i dalje zajednički rade na povezivanju državljana svojih nacija na kulturnom i sportskom polju.
Sledeća promocija knjige biće 2. oktobra u ,,Gradskoj biblioteci" u Zagrebu.
Predstavnici ,,Štajerske zajednice" pozvali su prisutne da dođu decembra ove godine u austrijski Grac, gde će biti održana promocija knjige za ljubitelje književnosti iz ovog austrijskog grada.
Rade Bakračević



MAŠINSKI FAKULTET U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Indeksi za brucoše

   U ponedeljak je na Mašinskom fakultetu u Kraljevu, koji je u sastavu Univerziteta u Kragujevcu, počela školska 2007/2008. godina. Posebna pažnja posvećena je ovogodišnjoj generaciji studenata koji tek počinju školovanje na ovoj visokoškolskoj ustanovi. Na prvu godinu studija mašinstva upisano je 90 mladića i devojaka koji će se školovati iz buyeta Republike, dok će devetoro biti u statusu samofinansirajućih. Za brucoše iz prve grupe obezbeđeno je 40 mesta u studentskom domu.
Profesor dr Novak Nedić, dekan Mašinskog fakulteta, povodom svečanog uručenja indeksa novoj generaciji studenata, između ostalog je rekao:
- Verujemo da je sada bolje stanje privrede i industrije u Srbiji, pa tako i u našem gradu, i da sve to pruža bolju perspektivu sadašnjim studentima. Osim toga, mnogo smo uradili i na propagandi našeg fakulteta. Prikazali smo nove programe, osavremenjenu nastavu i uslove za rad, pa je i to doprinelo značajnom interesovanju brucoša.
Tokom ove sedmice na Mašinski fakultet u Kraljevu upisivali su se i svršeni studenti ostalih strukovnih viših i visokih škola koji su želeli da dopune stečeno obrazovanje i znanje. Mašinski fakultet u Kraljevu već treću godinu je potpisnik Bolonjske konvencije, kojom se stvaraju uslovi za jedinstven visokoobrazovni proces u Evropi. Ova ustanova ima akreditaciju za osnovne, master i doktorske studije. Važan (i lep) podatak je i da je naš fakultet priključen na svetsku akademsku računarsku mrežu, što pruža dodatne mogućnosti njegovim studentima za razmenu znanja i iskustava sa kolegama u svetu, kao i praćenje aktuelnih naučnih saznanja i otkrića.



MANIFESTACIJE
Dečja nedelja u Kraljevu

   Predškolska ustanova ,,Olga Jovičić Rita” u Kraljevu i ovog oktobra brojnim programima obeležava međunarodni praznik Dečju nedelju, čiji je cilj da, pored ostalog, skrene pažnju na položaj najmlađih u društvu. Dečja nedelja počela je u utorak i na prigodan način obeležena je u svim objektima Predškolske ustanove, a posebno u vrtićima Pčelica, Bambi, Lane i Zvezdani gaj. Mališani su toga dana posetili mesne biblioteke, Dečje selo na Beranovcu i rasadnik Javnog preduzeća ,,Čistoća”.
Sreda je bila dan druženja sa dečjim pesnicima, poseta bolesnoj deci i Hendikep centru ,,Vera, ljubav, nada”, takmičenja u znanju... Najviše aktivnosti imali su vrtići Švrća, Pčelica, Zvezdani gaj, Lane i Mladost. Glavni događaj čitave Dečje nedelje bio je prepodnevni jesenji kros kod vrtića Poletarac, kojim su se mališani iz više objekata Predškolske ustanove uključili i u tradicionalnu trku ,,Za srećnije detinjstvo”. Jučerašnji dan bio je takođe vrlo sadržajan. Program ,,Vesele igrarije” odvijao se u vrtiću Švrća, mališani iz Petra Pana imali su u Borićima (Ratarsko imanje) tradicionalne sportske igre, deca iz Pčelice posetila su Eko kuću na obali Ibra, a u akciji ,,Deca - deci” vaspitači u vrtiću Lane su sa svojim štićenicima otišli u posetu deci koja žive u kolektivnom smeštaju. Tom prilikom gosti su odneli i poklone, koje su svojeručno napravili.
Danas pre podne završava se tradicionalna Dečja nedelja u Predškolskoj ustanovi u Kraljevu. U vrtiću Neven održavaju se ,,Igre bez granica”, a mališani iz Poletarca, Pčelice, Mladosti i Petra Pana izlazili su na gradski trg da crtaju osmehnute prolaznike. Akcija malih umetnika ,,Stanite da vam nacrtamo osmeh” neposredna je podrška promotivnoj manifestaciji vezanoj za Lokalni plan akcije (LPA).

Tribine u novom ruhu