Objekat na Rudnu zvršiti na proleće
"Dostojni prošlosti i uzori za budućnost"
Skupština stranke sa novim Programom i Statutom
Sredstva iz novog NIP-a - po prioritetima
Poskupljenja kao cunami
Olimp mu služi tek za zagrevanje
Povratak avioindustrije
Spomen-groblje mora da bude briga svih
Šta će biti s kućom?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, biciklizam, fudbal

U NASTAVKU 55. SEDNICE OPŠTINSKO VEĆE DONELO VIŠE ODLUKA - piše Slobodan Rajić
Objekat na Rudnu zvršiti na proleće

   • Opštinsko veće zaključilo da se, posle raščišćavanja imovinsko-pravnih odnosa budzetom opštine planiraju sredstva i dečje odmaralište na Rudnu na proleće dogradi i opremi za osnovnu namenu i onda dodeli odgovarajućoj opštinskoj ustanovi • Polemična rasprava povodom zahteva Predškolske ustanove “Olga Jovičić Rita” za rešavanje nedostatka smeštajnog prostora za celodnevni boravak dece na području opštine

   Članovi Opštinskog veća Kraljevo, u nastavku 55. sednice, održane krajem prošle sedmice, doneli su odluku da se najpre preko nadležnih opštinskih službi raščiste imovinsko-pravni odnosi u vezi sa tzv. ,,Dečjim objektom” na Rudnu, a da se zatim u budzetu opštine za 2008. godinu i na druge načine obezbede sredstva za njegovo opremanje i privođenje nameni idućeg proleća. Opštinsko veće je takođe zaključilo da o svim tim pitanjima konačnu reč treba da da Skupština opštine Kraljevo. Kako su na sednici obrazložili predlagači i predstavnici nadležnih službi, objekat Dečjeg odmarališta na Rudnu, površine oko 300 kvadratnih metara, ugovorom između ZZ ,,Rudno” u stečaju i opštine Kraljevo (5. juna 2006. godine), postao je državna svojina čiji je korisnik opština Kraljevo. Međutim, s obzirom na to da je objekat ranije renoviran sredstvima opštine i donacijom ACDI VOCA za potrebe DO ,,Goč”, neophodno je sagledati šta sadrži ugovor sa donatorom i da li u vezi sa tim postoje obaveze opštine Kraljevo, da bi se posle toga nastavile zakonske aktivnosti obezbeđivanja sredstava i privođenja nameni ovog objekta i njegovom davanju na korišćenje zainteresovanoj opštinskoj ustanovi. Posebno je bilo reči o mogućnostima da posle dobijanja na korišćenje Dečje odmaralište ,,Goč” i Crveni krst Kraljevo razmotre međusobne odnose bilo davanjem objekta u zakup ili na drugi način, imajući u vidu da je škotska humanitarna organizacija Blajtsvud Ker zainteresovana za nova ulaganja u opremanje ovog objekta, ali za potrebe Crvenog krsta Kraljevo.
Kako su članove Opštinskog veća informisali predstavnici nadležnih službi i u ime podnosioca zahteva Aleksandar Levajac, direktor DO ,,Goč”, objekat na Rudnu ima kapacitet 45 ležajeva, a, da bi se stavio u funkciju, potrebno je u njemu izgraditi vodovod i kanalizaciju, priključak struje, dva magacinska prostora za namirnice i jedan za smeštaj čvrstog ogreva, radionicu za domarsku službu, nabaviti kuhinjsku i trpezarijsku opremu i posteljinu... Da bi objekat mogao da funkcioniše, potrebno je i angažovanje i finansiranje najmanje osam radnika koji bi, prema rečima Levajca, ako bi objekat bio dograđen i proširen na kapacitet od 100 ležajeva i sa izgradnjom fudbalskog igrališta i drugih sportskih terena, tek mogao da posluži svrsi kojoj je i namenjen - odmoru i rekreaciji dece (,,škola u prirodi”), ali i mladih i drugih sportista i rekreativaca tokom školskih raspusta.
Na sednici je vođena i polemična rasprava povodom zahteva Predškolske ustanove ,,Olga Jovičić Rita” za rešavanje problema nedostatka smeštajnog prostora za celodnevni boravak dece u ovoj ustanovi. Naime, dopisom Predškolske Ustanove, a i usmenim obrazloženjem na sednici njene direktorke Snežane Mandić, istanuto je da trenutno na prijem u vrtiće u Kraljevu čeka oko 1.000 dece. Od tog broja Ustanova može da podmiri oko 10 odsto potreba i konkursom za ovu školsku godinu primiće samo 83 dece, tako da je smeštaj dece u vrtiće postao ozbiljan problem Kraljeva, imajući u vidu i brojne pripremne grupe za polazak u školu, tzv. ,,nulta odeljenja”. Zbog toga se od Opštinskog veća, Skupštine opštine i drugih nadležnih službi zahteva da se iznađu mogućnosti za adaptiranje pojedinih slobodnih objekata za potrebe predškolske dece ili sagledaju mogućnosti za izgradnju još jednog dečjeg vrtića, posebno za smeštaj dece u užem gradskom jezgru.
S druge strane, Miroljub Stolović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti Opštinske uprave Kraljevo, istakao je da je iz Predškolske ustanove dobijao kontradiktorne podatke o trenutnom stanju, ali i nedostajućim kapacitetima za smeštaj dece u okviru Ustanove. Zbog toga je dao nalog Prosvetnoj inspekciji da ispita kompletno stanje u ovoj ustanovi i podnese izveštaj Odeljenju. U raspravi je postavljeno i pitanje stvarnog broja predškolske dece u Mataruškoj Banji i potrebe izgradnje novog dečjeg vrtića u tom naseljenom mestu. Tokom rasprave pominjane su i neke moguće lokacije za izgradnju novog dečjeg vrtića ili objekti za adaptaciju u obdaništa.
Opštinsko veće je zbog toga odlučilo da predsednik opštine dr Miloš Babić formira radnu grupu koja će, na osnovu i podataka iz Predškolske ustanove, izveštaja Prosvetne inspekcije i resornog Odeljenja uprave i informacija urbanističkih i drugih službi, izvršiti kompletnu analizu situacije sa smeštajem i celodnevnim boravkom predškolske dece u opštini Kraljevo i sa predlogom mera dostaviti je Opštinskom veću i Skupštini opštine na razmatranje i preduzimanje potrebnih mera.
Predsednik opštine dr Miloš Babić upoznao je Opštinsko veće sa tim da je povodom radnog zaključka koji je Skupština opštine, na predlog odbornika Miloša Veskovića, donela da se obezbedi besplatan autobuski prevoz za sve stanovnike opštine Kraljevo starije od 65 godina, od nadležnih službi dobio podatak da bi takav ,,aranžman” sa ,,Autotransportom” opštinski budzet koštao godišnje 61 milion dinara, što bi bilo veliko i neizdržljivo budzetsko opterećenje. Prema njegovim rečima, s obzirom na to da je ,,Autrotransport” privatizovan i da postoje izvesne parcele koje bi opština u saradnji sa Železnicom mogla da ,,kompenzira” za ovu namenu, problem besplatnog prevoza starijih osoba na području opštine bi mogao da bude rešen makar za narednih godinu dana.
Opštinsko veće je u nastavku 55. sednice dalo saglasnost na pravilnike o sistematizaciji radnih mesta u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani” u Kraljevu i Domu kulture u Ribnici.

PREPORUKA UPRAVNOM ODBORU ,,VODOVODA”
U vezi sa zahtevom Zdravstvenog centra ,,Studenica” za vraćanje cene vode na cenu za domaćinstvo, koji je razmatran u prvom delu sednice, Opštinsko veće je dalo preporuku Upravnom odboru JKP ,,Vodovod” da razmotri ovaj zahtev Zdravstvenog centra i o tome informiše Opštinsko veće i Skupštinu opštine Kraljevo.

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS KRALJEVO O DEČJEM ODMARALIŠTU NA RUDNU
Pokažite ugovor sa donatorom

   U budžetu opštine za ovu godinu u tzv. ,,agrarni budžet" izdvojeno je deset miliona dinara i ta sredstva za 2008. godinu treba znatno uvećati, s obzirom na to da su to sredstva za podsticanje primarne proizvodnje u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, rečeno je na prekjučerašnjoj pres konferenciji OO G 17 plus Kraljevo. Ukazano je da se krediti iz ,,agrarnog budžeta" dobijaju pod znatno povoljnijim uslovima i podstiču povećanu poljoprivrednu proizvodnju i upozoreno da ih ,,mogu koristiti samo nosioci registrovanih poljoprivrednih domaćinstava koji su penziono i socijalno osigurani preko poljoprivrede".
Na pres konferenciji je rečeno i da su izbori za savete i predsednike mesnih zajednica održani u maju i junu ove godine i da je usvojenom odlukom Skupštine opštine regulisano da predsednici mesnih zajednica dobijaju naknadu za svoj rad u iznosu od 20 odsto neto zarade u Republici.
   - Nažalost, ova skupštinska odluka nije primenjena i zato tražimo da se što pre ispoštuje, jer nema demokratije ako se nešto izglasa a ne primeni u praksi - istakao je Miloš Vesković, odbornik i potpredsednik OO G 17 plus Kraljevo.
   Predstavnici ovog Opštinskog odbora podsetili su da je na pretprošloj sednici i kasnije u medijima vođena oštra polemika oko davanja na korišćenje Dečjeg odmarališta na Rudnu i da je od predsednika opštine i predsednika UO Crvenog krsta rečeno da je potpisan ugovor sa škotskom donatorskom organizacijom za investicije u ovom objektu koje iznose oko 400.000 evra.
   - Pošto smo postavili pitanje kao odbornička grupa G 17 plus na prošloj sednici SO Kraljevo da nam se pokaže taj ugovor, ili da nam o tome da istinito obrazloženje izvršna opštinska vlast, a do sada nismo dobili odgovor, radi javnosti, istine i građana, tražimo da nam se javno pokaže ugovor za Dečje odmaralište na Rudnu, ako postoji, i postavljamo isto pitanje - kolika je stvarna vrednost donacije, ako je ima, i za šta će biti utrošena - naglasio je Miloš Vesković.

REFORMA CIVILNE ZAŠTITE
Preduprediti mirnodopske opasnosti

   Postavljenjem novog načelnika Raškog upravnog okruga, stekli su se uslovi da se unapredi rad i organizacija rada Okružnog štaba Civilne zaštite, istakao je načelnik Uprave odbrane Republike Srbije Milan Popadić. Na sastanku u sali Raškog okruga istaknuto je da sve negativnosti u funkcionisanju Civilne zaštite ne treba gurati pod tepih, već da je potrebno da se blagovremeno pripreme sve aktivnosti kako bi se predupredile sve eventualne mirnodopske opasnosti koje mogu da ugroze živote i zdravlje ljudi.

NA SVEČANOJ SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO URUČENA PRIZNANJA I NAGRADE POJEDINCIMA I ORGANIZACIJAMA ZA 2007. GODINU - piše Slobodan Rajić
"Dostojni prošlosti i uzori za budućnost"

   U prisustvu predstavnika političkog, privrednog, vojnog, crkvenog, kulturnog i celokupnog javnog života opštine Kraljevo, na svečanoj sednici Skupštine opštine Kraljevo, održanoj 5. oktobra, na osnovu skupštinske odluke, donete na zasedanju 28. septembra, a povodom 7. oktobra, Dana opštine - Kraljevdana, uručena su priznanja i nagrade opštine Kraljevo pojedincima i organizacijama za 2007. godinu. Ovogodišnja opštinska priznanja i nagrade uručio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Zvanje počasnog građanina opštine Kraljevo uručeno je Filu Šorthausu (Phill Shorthouse), ,,humanisti i donatoru Crvenog krsta Kraljevo, za dugogodišnje angažovanje na dobrobiti ugroženih lica opštine Kraljevo", i dr Tomislavu - Tozi Marenoviću, ,,kao izraz posebnog poštovanja, za izuzetna dostignuća u oblasti medicine", kako stoji u obrazloženju odluke.
Diploma zaslužnog građanina opštine Kraljevo uručena je Oliveri Radojković-Čolović, ,,u znak zahvalnosti i poštovanja za poklone uručene Narodnom muzeju Kraljevo i svom rodnom gradu", i Blagomiru Jovanoviću Kiću, ,,za doprinos u borbi za demokratiju i dugogodišnje angažovanje na razvoju i unapređenju rada mesnih zajednica i opštine Kraljevo".
Diploma zaslužne organizacije opštine Kraljevo uručena je Zdravstvenom centru ,,Studenica" iz Kraljeva, za izuzetne uspehe u reformi sistema zdravstvene zaštite i unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite u opštini Kraljevo”, Veterinarskom specijalističkom institutu ,,Kraljevo", ,,za doprinos i postignute rezultate u oblasti veterine", i Muzičkoj školi ,,Stevan Mokranjac" iz Kraljeva, ,,za izuzetne uspehe i doprinose u prosveti, kulturi i umetnosti, kojima je doprinela afirmaciji opštine Kraljevo".
Oktobarske nagrade opštine Kraljevo uručene su Dragoljubu Bosiću, slikaru i likovnom pedagogu, ,,za celokupno likovno stvaralaštvo", i Blažu - Makiju Ivanovskom, ,,za celokupno životno stvaralaštvo u oblasti sporta i poezije".
Najzad, zahvalnice opštine Kraljevo uručene su Ljiljani Durkalić, Vladici Pavloviću i Mladenu Gunjiću, radnicima Parkig servisa JKP ,,Čistoća" iz Kraljeva, ,,za učinjeno humano delo", i Srećku Stefanoviću, plivaču iz Ribnice, ,,za vrhunske rezultate u oblasti fizičke kulture".
Inače, svečana sednica skupštine opštine Kraljevo započela je himnom ,,Bože prvade", koju je izveo dečji hor ,,Rime" iz Kraljeva, pod dirigentskom palicom Lidije Spaski, i svečanim besedama predsednika Skupštine opštine i predsednika opštine Kraljevo, koji su čestitali nagrađenima dobijanje priznanja, a njima i svim građanima Kraljeva Dan opštine - Kraljevdan. U svojoj besedi, Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo, podsetio je na sudbinsku povezanost manastira Žiče i Kraljeva kroz vekove, od vremena kada je započela njegova izgradnja 1207. godine do danas. On je pored ostalog istakao da su u Žiči, od doba Nemanjića i Stefana Prvovenčanog ,,postavljani i miropomazani srpski kraljevi ove države i arhiepiskopi" i da je ova svetinja kroz istoriju, baš kao i Kraljevo, podizana i rušena, posebno u turskim najezdama i pod nemačkom okupacijom.
- Ovom besedom na kraju Kraljeve nedelje, nedelje posvećene Nemanjićima, iskazujemo počast slavnoj prošlosti i značaju 7. oktobra, praznika Prepodobnog Simona, u monaštvu nazvanog, prvog srpskog kralja, Stefana Nemanjića… U smeni ratova, ljudskih naraštaja i vladarskih dinastija, Žiča je ostajala simbol srpske državnosti i duhovnosti koji obasjava grad ponikao u njenoj blizini, omeđen istom prostornom niti - Ibrom. Danas, deset godina iza uspostavljanja simbola grada - grba i zastave, kroz koje živi legenda o sdedmovratoj Žiči, osam vekova iza njenog podizanja, na dan posvećen njenom ktitoru Stefanu Prvovenčanom, odgovornost pred sudom istorije pokazujemo čuvanjem tradicije ktitorstva - podizanjem mostova, novim putevima koji spajaju ljude, vreme i prostor, stvaralaštvom, donatorstvom, na dobrobit svih sugrađana. Da budemo dostojni prošlosti, kao i ovogodišnji laureati priznanja i nagrada, koje naš grad simbolično dodeljuje - rekao je između ostalog Dejan Milović.
A u svojoj svečanoj besedi, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, najpre je zahvalio svim graditeljima i obnoviteljima mostova, puteva, železnica i drugih infrastrukturnih objekata u opštini Kraljevo, sa kojima će Kraljevo, kako je naglasio, pored Žiče i drugih spomenika pravoslavlja, i svojim poznatim proizvodima u poljoprivredi i industriji ,,uskoro zauzeti ono mesto u Evropi i svetu pre poslednjih promena koje su nas zadesile". On je ukazao i na značaj obeležavanja velikog jubileja - osam vekova Žiče, ,,koja je najjači istorijski i verski temelj našeg kraja, izvorište svetlih trenutaka istorije Srbije koje Kraljevčane čini ponosnim i obavezuje ih da budu dostojni naslednici svojih predaka".
- Mi, građani Kraljeva, mnogo toga učimo iz slavne prošlosti, i time oplemenjujemo sadašnjost. Učimo se da budemo ktitori, graditelji, zadužbinari… Učimo se da ulepšavamo svoj zavičaj i život u njemu. Među nama su pojedinci koji se posebno ističu svojom svešću o pripadanju srpstvu i baštinjenju duhovnosti Žiče, koja svetli i nakon osam vekova. Nadam se da će dela ovogodišnjih dobitnika priznanja i nagrada biti uzori koji će mnoge druge podstaći na dobrotu i plemenitost - istakao je pored ostalog dr Miloš Babić.
U ime dobitnika nagrada i priznanja najpre je zahvalio slikar Dragoljub Bosić, koji je između ostalog istakao da ih ,,priznanja i nagrade čine srećnim, iako u svom radu unapred nisu računali na njih", ali i da ih ,,obavezuju da i dalje još više rade i izgrađuju sistem ljudskih vrednosti koji će postojati u našoj lepoj Srbiji kao jedna od najvećih tekovina civilizacije i sveta".
Zatim je reči zahvalnosti izrazio i Fil Šorthaus, koji je pored ostalog rekao da, kada je 2002. godine došao u Kraljevo u humanitarnu misiju, nije poznavao nikog, a da danas u ovom gradu ima brojne prijatelje i ,,čitavu porodicu čiji članovi pripadaju jedinstvenoj i časnoj organizaciji kakva je Crveni krst Kraljeva". Podsetio je i šta je sve humanitarna organizacija ,,Blajtsvud Ker" iz Škotske, čiji je predstavnik, uradila za socijalno ugrožene, odnosno sve ljude u nevolji u Kraljevu i okolini u proteklom periodu, pored ostalog i na darovano vatrogasno vozilo nazvano po njegovoj majci Gledis. On je svojim domaćinima uručio bocu originalnog škotskog viskija, a Crveniom krstu Kraljevo poklonio medalje koje je njegovoj majci, pre skoro 60 godina, uručio američki Crveni krst za pomoć medicinskim sestrama koje su bile smeštene u Engleskoj i radile za vreme Drugog svetskog rata (medalje je uz veliku zahvalnost primila Zorica Petković, potpredsednik Crvenog krsta Kraljevo). Gospodin Šorthaus je na kraju na čistom srpskom jeziku rekao ,,Do viđenja i hvala puno" i dobio salve aplauza.
Svečanost je završena sa još nekoliko poznatih pesama Dečjeg hora ,,Rime", fotografisanjem za uspomenu i svečanim koktelom, priređenim u holu Skupštine opštine Kraljevo. Dan opštine Kraljevo, 7. oktobar, pored svečane sednice Skupštine opštine sa dodelom priznanja, obeležen je i velikim koncertom narodne muzike pod nazivom ,,Miša Mijatović i prijatelji", slikarskom kolonijom na centralnom gradskom trgu pod nazivom ,,101 slikar u Kraljevu", posebnom izložbom posvećenom krunisanju srpskih vladara u Narodnom muzeju u Kraljevu i nizom drugih manifestacija

I ,,YU GRUPI" URUČENO PRIZNANJE
Na svečanoj sednici Skupštine opštine Kraljevo takođe je uručena diploma zaslužne organizacije opštine Kraljevo za 2006. godinu i ,,YU grupi", koju predstavnici ove poznatog muzičkog sastava iz objektivnih razloga prošle godine nisu mogli da prime. Diplomu su od predsednika opštine dr Miloša Babića primila braća Žika i Dragi Jelić, osnivači ,,YU grupe", inače rodom iz Šumarica kod Kraljeva.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Skupština stranke sa novim Programom i Statutom

   ,,Za predstojeću Skupštinu Demokratske stranke Srbije mnogi analitičari kažu da će biti istorijska zato što se politički program stranke menja u skladu sa aktuelnim društvenim i partijskim trenutkom i prilagođava nacionalnim i državnim interesima" - rečeno je na ovonedeljnoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora DSS Kraljevo.
Skupština DSS-a biće održana u Beogradu, u nedelju, 14. oktobra - najavljeno je na pres konferenciji. Kao najviši organ stranke, prema novom predlogu, Skupština je, između ostalog, nadležna da usvoji Program i Statut, da donosi druge najvažnije odluke i bira Glavni odbor, predsednika i potpredsednike DSS-a. Skupštinu čini najviše 600 delegata, a svaki opštinski odbor bira od jednog do pet ,,skupštinara". Opštinski odbor DSS Kraljevo će na predstojećoj Skupštini imati četiri delegata.
Najviši cilj DSS-a, prema predlogu novog Programa stranke, jeste potpuni demokratski preobražaj države, napredak društva i sveukupna dobrobit svih građana. Neposredni politički ciljevi stranke u narednom periodu, pak, kako je rečeno, jesu očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom i integracija Srbije u Evropsku uniju.
- Za Demokratsku stranku Srbije je državni suverenitet neotuđiv na celoj teritoriji Srbije. DSS smatra da se nijedan deo državne teritorije ne može outđiti od državne celine, kao što se ne može ni razmeniti sa drugom državom bez pristanka stanovništva na celokupnoj teritoriji Serbije. U skladu sa time, pokrajina Kosovo i Metohija, koja je pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija, integrisan je i neotuđivi deo Srbije - istakao je Miša Milosavljević, portparol OO DSS Kraljevo.
Prema predlogu osnovnih dokumenata za predstojeću Skupštinu, DSS smatra i da su za napredak društva u Srbiji od presudnog značaja rešavanje demografskih problema i ravnomerni regionalni razvoj države. Zbog toga ova stranka posebnu pažnju posvećuje teritorijalnoj organizaciji i razvoju lokalne samuprave.
- Cilj Demokratske stranke Srbije je da se u narednom periodu započne istinski proces sveobuhvatne, prvenstveno ekonomske decentralizacije, koja bi ubuduće morala da omogući jedan ravnomerniji regionalni razvoj - naglasio je prof. dr Vladan Karamarković, visoki funkcioner i član OO DSS Kraljevo.
U tom smislu, istaknuto je, DSS se zalaže za jačanje lokalne samouprave na svim nivoima i prenošenje većeg dela sadašnjih državnih funkcija na regionalne i manje organizacione jedinice. Organima lokalne samouprave, s tim u vezi, treba obezbediti stalne izvore prihoda i punu samostalnost u raspolaganju opštinskom imovinom i ostvarenim dobrima na svojoj teritoriji, a regionalno uređenje države je najracionalniji oblik državnog uređenja - istaknuto je na pres konferenciji OO DSS Kraljevo.

U KRALJEVU OSNOVANA JOŠ JEDNA POLITIČKA ORGANIZACIJA
"Pokret za Kraljevo" - iznad partijske pripadnosti

   • Nova organizacija osnovana zbog nezadovoljstva učinkom političkih stranaka • Pokret će okupljati ljude različitih ideologija, a zajedničko će im biti borba za osvajanje lokalne vlasti i donošenje odluka za sveopšti napredak Kraljeva i njegovih građana • Za predsednika ,,Pokreta za Kraljevo" izabran dr Ljubiša Jovašević

   ,,Kraljevačka opština je i posle demokratskih promena u teškoj društvenoj i ekonomskoj situaciji i zbog toga su se sastali oni koji su 5. oktobra demonstrirali i oni protiv kojih su demonstrirali, kako bi zajedno stvorili ekonomske i političke uslove za napredak Kraljeva", rečeno je na osnivačkoj skupštini ,,Pokreta za Kraljevo", održanoj početkom ove sedmice. Ova nova politička organizacija, koja okuplja ljude različitih, čak suprotstavljenih ideologija, kako je naglašeno, ,,boriće se za osvajanje lokalne vlasti, kako bi imala snage da utiče na odluke koje su važne za životni i društveni standard žitelja Kraljeva".
Zbog toga i Program aktivnosti ,,Pokreta za Kraljevo" proističe iz potreba stanovništva opštine Kraljevo, istaknuto je na osnivačkoj skupštini. Ukazano je i da je u proteklih sedam godina Kraljevo ostalo bez nekoliko značajnih institucija regionalnog karaktera, jer je iz ovog grada iseljen deo ,,Telekoma", deo ,,Elektrosrbije", Ministarstva prosvete i Trgovinskog suda, a Kraljevo je ,,atraktivno" samo kada treba da primi izbegle iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili sa Kosmeta.
- Danas se ovde sklopila jedna ideja, ideja u prvom redu nezadovoljstva političkim strankama koje su vrlo servilne u odnosu na svoje ,,centrale", na koaliciju politika i na jednu ružnu činjenicu da koga god smo poslali iz bilo koje stranke da ode u Republiku uglavnom zaboravlja na mesto odakle je potekao i za koje je trebalo da se bori - istakao je pored ostalog dr Ljubiša Jovašević, na osnivačkoj skupštini.
Namera ,,Pokreta za Kraljevo" je da najveći deo poreza ili taksi ostvarenih na teritoriji kraljevačke opštine usmeri u budžet lokalne samouprave. U Pokretu ističu da je ova organizacija znatno šira i fleksibilnija od bilo koje političke stranke. Zato će politički i koalicioni kapacitet Pokreta biti veliki, budući da članstvo u Pokretu neće biti uslovljeno ideološkom pripadnošću.
- Mi smo se skupili ovde iz tih razloga da napravimo Pokret za Kraljevo sa dr Ljubišom Jovaševićem načelu. Smatram da to možemo i želim da nam se pridruže i ostali koji su istomišljenici sa nama, jednostavno da napravimo nešto novo - istakao je izmeću ostalog Vojislav Janićijević.
Na osnivačkoj skupštini za predsednika ,,Pokreta za Kraljevo" izabran je dr Ljubiša Jovašević, za njegovog zamenika Miljan Bošković i za potpredsednike Ivan Damljanović i Zoran Pešić.

MINISTRI DRAGAN ĐILAS I RADOMIR NAUMOV POSETILI KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Sredstva iz novog NIP-a - po prioritetima

   • Za sredstva novog NIP-a kandidovano 7.000 projekata iz čitave Srbije, a prednost će imati najvažniji za pojedine opštine i regione • Sredstva za izvršene radove iz prošlog NIP-a biće što pre isplaćena • U daljoj realizaciji NIP-a najvažniji planski pristup i puna koordinacija svih učesnika, naglašeno na sastanku sa predstavnicima Raškog i Rasinskog okruga

   Krajem prošle sedmice Kraljevo su posetili Dragan Đilas, ministar za Nacionalni investicioni plan, i Radomir Naumov, ministar vera u Vladi Srbije, sa saradnicima. Tokom boravka u Kraljevu, dva ministra su razgovarala sa odgovornim predstavnicima opština Raškog i Rasinskog okruga o realizaciji postojećih i izboru novih projekata NIP-a.
Na sastanku sa predsednicima opština ili skupština opština dva okruga, održanom u organizaciji Raškog okruga i Regionalne kancelarije za NIP Kraljevo, ministar Dragan Đilas je u uvodnom izlaganju ukazao na značaj novog NIP-a za ukupni razvoj Srbije i ekonomske umesto političkih kriterijuma.
- Zaista se trudimo da NIP bude iznad svih stranačkih i ostalih podela i da zajednički radimo i uradimo što možemo više na nivou cele Srbije. Zato u ovim posetama regionima idemo zajedno po više ministara, da pokažemo da ova Vlada Srbije, koja jeste koaliciona, ima jedno pitanje oko koga je složna i da to očekujemo da vidimo i na terenu. Zbog toga su i neki prioriteti koje ćemo dati upravo projekti od nacionalnog značaja, na kojima se više opština udružuje. Najveće mi je zadovoljstvo kada vidim da se na ovim projektima udružuju predstavnici različitih stranaka, da se izdižemo iznad svih političkih podela i da radimo zajedno, a onda će građani na izborima, a imamo ih stalno, da ocene šta smo uradili - istakao je ministar Dragan Đilas.
On je informisao učesnike sastanka da je na konkursu za novi NIP, koji je završen krajem oktobra, kandidovano čak 7.000 projekata. To je ogroman broj i zato će biti potrebno narednih mesec i po da se svi ti projekti pregledaju, klasifikuju i ocene, a zatim sedam-osam dana da se u koordinaciji sa opštinama i regionalnim kancelarijama utvrde pojedinačni prioriteti, pošto svi predloženi projekti ,,neće moći da prođu". Na osnovu kompletne analize, prioritetne projekte usvojiće Vlada Srbije, a zatim će se sačiniti plan njihove realizacije, uz stalnu kontrolu i koordinaciju svih subjekata.
- Pokušali smo da NIP bude zaista razvojni plan Srbije i da se, što je preciznije moguće napravljena cela procedura, od početka do kraja sprovede kako treba. Vlada je napravila ova četiri prioriteta po oblastima, a to su infrastruktura, povećanje zaposlenosti, ljudski resursi i ruralni razvoj, da ne zaboravimo i one ljude koji žive van gradova. Napravićemo sutra Koridor 10, autoput Horgoš - Beograd - Požega, obilaznice. Ali, ima ljudi koji ne žive tu pored, oni žive daleko od tih putnih pravaca, i moramo za njih nešto da uradimo. Mi kažemo da ćemo najveći deo para, 80 odsto, dati za kapitalne, infrastrukturne stvari, ali moramo jedan deo novca da odvojimo da pomognemo negde i nekoj školi, bolnici, neki lokalni put da napravimo, vodovod i kanalizaciju da dovedemo, da ljudi jednostavno osete neki boljitak - rekao je Đilas.
Prema njegovim rečima, ove godine za NIP se koriste samo sredstva iz budžeta Republike, i to sa zakašnjenjem, ali će zato za sledeći NIP za 2009. godinu, za koji se konkurs očekuje u martu, pored budžeta biti korišćena i sredstva iz kredita i pretpristupnih fondova Evropske unije i da se tako uradi više nego do sada. Osim toga, za novi konkurs znaće se sa koliko sredstava koja opština raspolaže i moći će odmah da planira svoje prioritete. U naredne tri godine radiće se strogo planski i da se kroz realizaciju NIP-a izvrši maksimalno moguća decentralizacija Srbije, jer ona se, kako je naglasio Đilas, ,,najviše vidi kroz pare".
U raspravi je posebno ukazano na problem isplate izvršenih radova u odobrenim projektima iz NIP-a za ovu godinu. Ministar Đilas je obrazložio da u ministarstvima na NIP-u radi nedovoljan broj ljudi i da predstavnici opština preko kancelarija NIP-a ili direktno dostave broj faktura za izvršene radove, posle čega će sredstva odmah biti isplaćena, pogotovo što u republičkom budžetu postoji suficit!? Takođe je apelovao da se odobrena sredstva iskoriste do kraja godine, kako ne bi propala, poput milion evra u Majdanpeku.
Dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, izrazio je najpre zadovoljstvo što se sastanak održava u Kraljevu i što je ovde otvorena Regionalna kancelarija za NIP. Poželeo je ministarstvu za NIP i regionalnom koordinatoru u Kraljevu da budu najuspešniji u Srbiji i obavestio prisutne da je opština Kraljevo jedna od retkih koja je sa predlozima projekata upoznala skupštinu opštine i od odbornika dobila ,,zeleno svetlo" za 95 predloženih projekata, kako se ne bi desilo da kasnije, posle eventualne promene vlasti, kroz opštinski budžet ne prođe deo sredstava sa kojima opština učestvuje u NIP-ovim projektima.
- Treba nam puno podrške i tu podršku ćemo znati da iskoristimo, a za ,,NIP 3" ćemo napraviti neke nove projekte. Formirali smo u Kraljevu i Projektni centar jer smo shvatili da nam za sve trebaju čvrsti pokazatelji, da bismo mogli da budemo dobri konkurenti razvijenijim opštinama od nas i da realizacijom odobrenih projekata stvorimo preduslove da Kraljevo krene brže napred - naglasio je dr Babić.
Predstavnici opština dva okruga ukazali su i na neke od najvažnijih projekata NIP-a na svom području, ali i na one od međuopštinskog, regionalnog značaja, poput proširenja regionalnih vodovoda, gasovoda, magistralnih i regionalnih puteva, regionalnih deponija itd.
Ministri Đilas i Naumov su odgovarali i na neka konkretna postavljena pitanja, a sastanak je završen zaključkom da se nastavi puna koordinacija između resornog ministarstva i Vlade Srbije, regionalnih kancelarija NIP-a, okruga i opština u definisanju prioritetnih projekata i realizaciji odobrenih sredstava NIP-a, kako bi se kroz ovaj program ostvarili najbolji mogući rezultati.

POSETA ŽIČI
Ministri Radomir Naumov i Dragan Đilas tokom boravka u Kraljevu posetili su manastir Žiču, gde su sa sestrinstvom manastira razgovarali o završetku projekata izgradnje i obnove objekata manastirskog kompleksa, u pripremi za obeležavanje osam vekova manastira. Pre svega bilo je reči o izgradnji trpezarije, sestrinskog konaka i rekonstrukciji crkve u kompleksu manastira, za koje je odobreno 116 miliona dinara iz sredstava NIP-a. Posebno je ukazano na problem kašnjenja isplate za izvršene radove, pa su ministri Naumov i Đilas obećali da će intervenisati da se obaveze izvrše već tokom ove sedmice.

VEĆE SAMOSTALNOG SINDIKATA O MATERIJANOM POLOŽAJU STANOVNIŠTVA - piše Dragan Vukićević
Poskupljenja kao cunami

   • Prosečna potrošačka korpa u junu je koštala 27.617,53, dok je u istom periodu prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 27.882 dinara. U Samostalnom sindikatu tvrde da je cena iste potrošačke korpe u realnom životu viša i za 40 odsto

   Kretanje cena i zarada i penzija ukazuje da prosečna primanja gube trku sa venama. Kupovna moć stanovništva u euforiji svakodnevnih poskupljenja drastično opada, a najavljeni talas poskupljenja preti da ugrozi golu egzistenciju većine. Pokušaji Vlade da održi nivo životnog standarda na pristojnom nivou je mrtvo slovo na papiru. Ovo je rečeno u utorak na sednici Veća Saveza samostalnih sindikata opštine Kraljevo, posvećenoj materijalnom i socijalnom položaju stanovništva, uz konstataciju da je to nedavno priznao i ministar za trgovinu, iznevši tezu da Vlada može da utiče samo na cenu energenata, što se reguliše zakonom, dok su ostale cene na slobodnom tržištu. Članovi Veća, kao predstavnici zaposlenih u svim strukturama na području opštine, zaključili su da je projektovana stopa inflacije četiri meseca pre kraja kalendarske godine vidno prekoračena i da je dilema samo sa kojim će procentom biti i prekoračena.
- Zvanični statistič-ki podaci o prosečnim zaradama iskazuju se na bazi isplaćenih zarada za određeni mesec, a zanemaruje se surova realnost da veliki broj zaposlenih uopšte ne prima zarade kako zakon propisuje. Njihov životni standard statistika ne obuhvata i ne prati, a to je bolna i poražavajuća činjenica - rekao je predsednik Veća SSS Desimir Mionić, konstatujući da većina poslodavaca u Kraljevu ne isplaćuje minimalne zarade u skladu sa Zakonom o radu, već samo neto zaradu od 63,5 dinara po satu.
Tako je visina prosečne zarade u Republici Srbiji u julu ove godine iznosila 38.712, a zarada bez poreza i doprinosa je bila 27.752 dinara. U odnosu na prethodni mesec, prosečna zarada je realno manja za 0,22 odsto, a nominalno je manja za 0,52 posto. Kod prosečne zarade bez poreza i doprinosa realno smanjenje iznosi 0,17, a nominalno 0,47 odsto. Prosečne zarade isplaćene u julu ove godine su prema lanjskom julu realno veće za 18,48, a nominalno za 23,22 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u RS isplaćena ovog jula u odnosu na jul prošle godine realno je veća za 26,34, a nominalno za 30,26 odsto. Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-jul, u poređenju sa istim periodom 2006, realno je veća za 18,48, a nominalno za 23,22 odsto. Prosečna zarada u Srbiji u uporednom periodu realno je veća za 24,14 a nominalno za 29,11 posto.
Najveće prosečne zarade isplaćene u julu ove godine su u oblasti proizvodnje i prerade duvana (111.805 dinara, bruto, odnosno 78.538 dinara neto), u organizacijama na bazi učlanjenja (81.766 dinara bruto, 57.952 dinara neto), u finansijskom posredovanju (77.814 bruto, 55.961 dinar neto), u vazdušnom saobraćaju (72.115 bruto, neto 52.366 dinara), osiguranju (69.835 dinara bruto, odnosno 49.843 neto) i poslovima sa nekretninama, gde je bruto plata za jul iznosila 64.920, odnosno u neto iznosu 46.100 dinara.
Ubedljivo najniže cene u julu ove godine isplaćene su u proizvodnji odevnih predmeta i krzna (10.943 dinara bruto, odnosno 7.981 dinar neto), potom u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina (14.060 bruto, neto 10.178 dinara), preradi i proizvodnji od drveta i plute (bruto 17.699, a neto 12.843 dinara), proizvodnji preciznih i optičkih instrumenata (18.221 bruto prema neto iznosu od 13.024) i u oblasti proizvodnje radio, TV i komunikacione opre-me, u kojoj je bruto prosečna julska plata iznosila 18.365, a neto 13.144 dinara.
Na osnovu Zakona o radu, utvrđena minimalna zarada za period jul-decembar ove godine iznosi 63,5 dinara neto po radnom času.
- U prvom polugođu ove godine, prema istom periodu 2006. godine, nominalno povećanje minimalne zarade iznosilo je oko 20 odsto, a prema drugom polugodištu prošle godine povećanje zarada do juna ove godine iznosilo je 12 odsto - kaže Mionić.
Troškovi života u avgustu viši su u poređenju sa julom ove godine za tri, a cene na malo za 1,2 odsto, cene roba više su za 1,5 a cene usluga za 0,3 odsto. U poređenju sa lanjskim decembrom, troškovi života porasli su za 6,2, a cene na malo za 3,6 odsto. U poređenju ove i prošle godine, u periodu januar-avgust, najviše su porasli troškovi za duvan i piće 17,3 odsto i električne struje 8,7 posto, zatim stanovanja 7,1, higijene i zdravlja 6,7, obrazovanja, kulture i razonode šest i odeće i obuće 5,2 odsto.
Cene poljoprivrednih proizvoda u avgustu u poređenju sa julom ove godine više su za 11 odsto. Prema tumačenju zvanič-nika, takvo poskupljenje povrća i voća karakteristično je za taj period.
Ako je verovati zvaničnoj statistici, mada domaćice tvrde drugačije, prosečna potrošačka korpa u junu je koštala 27.617,53, a minimalna 17.361,18 dinara. U istom periodu prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 27.882 dinara, tako da je, očima statistike, sa prosečnom zaradom moglo da se kupi 100.96 odsto prosečne korpe (u strukturi prosečne korpe dominiraju troškovi vezani za hranu i piće i iznose 58,2 odsto, prehrambeni proizvodi i usluge 8,8, a komunalne, PTT, saobraćajne usluge i energenti 33 odsto).
- Potrošačka korpa koju zvanično objavljuje statistika je jednostrano urađena, bez učešća socijalnih partnera, a njena realna vrednost je viša za oko 40 odsto - konstatuje Mionić.
U decembru 2006. godine, prosečna potro-šačka korpa vredela je 26.211,12, a minimalna 16.262,17 dinara, dok je zarada znosila 28.267 dinara.
Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, prosečan broj zaposlenih u julu ove godine u Srbiji je bio 1.992.953, od kojih 1.426.956 u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, dok je 565.997 zaposlenih bilo u kategoriji privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih. U poređenju sa prethodnim mesecom, zaposlenost je smanjena za 0,1 odsto.
Krajem jula ove godine registrovano je 900.713 lica koja traže zaposlenje, od kojih su 54,8 odsto, odnosno 493.293 - žene. Zanimljivo je da lica do 30 godina starosti u ukupnoj nezaposlenosti učestvuju sa 29,5, a stariji od 50 godina sa 22,4 odsto.
Opštinsko veće SSS zaključilo je da nepostojanje opšteg i posebnih kolektivnih ugovora onemogućava sindikalne predstavnike da na terenu na adekvatan način zaštite interese zaposlenih.
Sindikalci od centrale zahtevaju da preduzme radikalnije mere kako bi se na Nacionalno-ekonomskom savetu realizovala zakonska obaveza na tripartitnom nivou o potpisivanju Opšteg kolektivnog ugovora i da centrala SSS uputi oštar protest Vladi i zatraži da vanrednim merama obuzda rast cena i spreči novi talas poskupljenja. Upućen je i javni poziv predsedniku opštine Kraljevo Milošu Babiću da, u skladu sa zakonom, preduzme aktivnosti na uspostavljanju socijalnog dijaloga na opštinskom nivou.

RADOSLAV ČORBIĆ OBELEŽIO POLA VEKA PLANINARENJA - piše Ivan Rajović
Olimp mu služi tek za zagrevanje

   •Za ovo su potrebne izuzetna fizička spremnost i koordinacija. Čoki je visok i ima tu, kako alpinisti kažu, dijagonalu, pa na steni liči na pauka, što impresionira one koji ga gledaju, jer nije uobičajeno da tako visok čovek planinari. Ali, njegova koordinacija pokreta je takva da je to gotovo savršenstvo, kaže Snežana Antić o svom prijatelju i učitelju alpinizma

   Radoslav Čorbić, zvani Čoki, stari je planinar koji ovih dana obeležava pola veka planinarenja, mada se već dvadesetak godina bavi i alpinizmom, koji je, kako kaže, uglavnom polagao kako bi drugima pomogao u navolji, a ne da bi bio alpinista. Ove godine Čorbić je napravio i jednu izložbu umetničke fotografije sa motivima planina, koje je donosio iz inostranstva, ali i iz naše zemlje. Čorbić je, kako kaže, obišao čitavu ,,našu" zemlju, od Triglava do Đevđelije, i skoro sve vrhove, s tim što je manje bio u Bosni, a sve ostalo je bukvalno prepešačio kako, ne bez planinarskog ponosa, skromno priznaje. Išao je Čoki i na mnoge, pa i na makedonsku transverzalu (staza koja prelazi više planina), koja je jako teška i dugačka, a na transverzalama se ostaje po nekoliko nedelja, u zavisnosti od toga koliko je teška staza. Išao je on i na jadransku transverzalu, od Delnica do Rijeke. To je retka prilika da se čovek upozna sa mnogim alpinistima i planinarima iz čitavog sveta. Te transverzale imaju takmičarski karakter, postoji dnevnik, dobija se značka, takmičarski broj i sve ostalo što je potrebno da se zadovolje propozicije. Od devedesetih godina Čorbić je počeo da ide i na takmičarske ekspedicije i bio je u gotovo svim evropskim zemljama, ali i na najznačajnijim svetskim planinarskim izazovima.
Uglavnom, čak i Olimp, na kojem je nedavno bila ekipa kraljevačkih planinara predvođena slavljenikom, za njega je samo vežba za održavanje kondicije, kao uostalom i sve naše planine. A da bi neko bio planinar, mora pre svega imati kontinuirane treninge kako bi u svakom trenutku bio spreman za izazove koji mu predstoje.
- Kad god čovek izađe na jedan vrh, on prvo proslavi svoj uspeh, a onda proslavi svoje bitisanje u sportu koji je, zapravo, individualan i svako odlučuje u skladu sa onim što misli i zna. Nema dopinga, niti plaćanja, svi idu sami za sebe kao entuzijasti i svi vrhove osvajaju samo za sebe. To ide dotle da se kolege alpinisti koji se zajedno penju, niti vide, niti čuju, i svako je prepušen samome sebi - kaže Čorbić i nastavlja:
- U ovim poznim godinama često pokušavam da animiram mlade, da im pomognem, da ih nagovorim da pođu sa mnom, kako bi neko, na određeni način, produžio ono što sam ja do sada radio. Interesenata ima, a svako ko je pošao sa mnom nikada nije odustao, svi su postali dobri visokogorci planinari. Zanimljivo je da se ovim sportom bavi sve više žena, a neka statistika kaže da ih u svetu trenutnio ima oko 50 odsto. Pre četiri godine sam bio na Visokim Tatrama, i tamo ima oko 80 odsto žena. Međutim, kod nas to još nije slučaj i ovaj sport je u razvoju, kod nas - još u pelenama. O tome govori i činjenica da u Kraljevu u ovom trenutku postoje četiri planinarska kluba, što je proizvod neslaganja, koje je i dovelo do podele. Bivši ,,Gvozdac" se tako podelio na dva kluba, a ja nisam želeo u tome da učesttvujem, pa sam se ,,sklonio" u ,,Železničar". U međuvremenu je osnovan i planinarski klub ,,Stefan Nemanja" u Studenici. Planinara ima puno, a među njima je i Branislav Ilić, koji je prošao više čak i od mene. Ima mnogo dobrih i pametnih ljudi koji se ovim sportom bave.
Planinare su ranije uglavnom finansirale firme. Sada ima donatora, ali su oni veoma škrti. Privatnici daju po dve-tri hiljade dinara, pa se onda planinari uglavnom samofinansiraju i snalaze na razne načine. Oprema za ovaj sport je prilično skupa, nabavlja se u inostranstvu, i to komad po komad. No, kraljevački planinari su i ovde pokazali snalažljivost pa, kako tvrdi Čorbić, bar u opremi ne zaostaju za svojim kolegama iz ostatka sveta.
- Naprotiv, mi smo mnogo jači, najjači u poređenju sa drugim nacijama. Svojevremeno smo se, na počecima, peli sa običnim konopcima za vezivanje sena, a danas imamo užad koja su ispitana na 700-800 kilograma. Beleži se svako penjanje i sve se to uredno servisira i skida sa liste upotrebljivosti ukoliko je potrebno. Imamo obeležene staze kojima se penjemo, ali se desi da odemo tamo gde nema obeleženog smera, i to je odlazak u totalnu neizvesnost. Tu je adrenalin najjači - kaže Čorbić.

UČENIK I UČITELJ NA VRHU OLIMPA
Snežana Antić, sekretar Kulturno-prosvetne zajednice, odnedavno je postala planinarka, amaterka, kako kaže, ali amaterka koja se već u prvom pokušaju, zajedno sa svojim učiteljem Čokijem, popela na sam vrh Olimpa.
- Bilo je to moje prvo presudno i prelomno penjanje, ali, znajući Čokija i njegove planinarske kvalitete, to mi nije bilo nimalo teško. Pre svega, važno je da u čoveku postoji taj element da voli prirodu i da voli izazov. To je takva disciplina da, ma sa kim da krenete, u suštini ste individualista. Izuzetno je važan taj osećaj kada se popnete na vrh i kada shvatite da možete sami sebe da prevaziđete, jer nema granica, niti ih treba unapred postavljati. I to je neopisivo zadovoljstvo, kada ste puni adrenalina i kada pogledate svet oko sebe. To je taj trenutak kada čovek samoga sebe doživi kao nešto izuzetno i kada sebi kaže: kad sam mogao ovo, onda mogu sve. Momenat koji je preloman i koji rešava mnoga pitanja u čoveku do tada nerešena i obeleži čitav budući život. Alpinizam je nešto što vam posle pomaže i u životu, kad shvatite šta ste sve u stanju da uradite da, recimo, četiri sata visite na steni nevezani i tome slično.
I tako se dogodilo da je Antićeva već u prvom pokušaju uspela da se popne na sam Olimp. Govoreći o tome, ona kaže:
- Da, prvo pa na Olimp. Za ovo je potrebna izuzetna fizička spremnost i koordinacija. Čoki je visok i ima tu, kako alpinisti kažu, dijagonalu, pa na steni lični na pauka, što impresionira one koji ga gledaju, jer nije uobičajeno da tako visok čovek planinari. Ali, njegova koordinacija pokreta je takva da je to gotovo savršenstvo - kaže Snežana Antić o svom prijatelju i učitelju Čokiju.
- Gledati svet sa Olimpa je zevsovski osećaj. Ovoga puta smo na zadovoljstvo svih učesnika ekspedicije imali izuzetno lepo i čisto vreme i čist vrh, bez oblaka. Krenuli smo ujutru u pola sedam i punih dvanaest sati smo bili u putnoj formi. Vidi se Atos, kompletna grčka nizija, Makedonija, prosto bole oči od tog prirodnog tepiha koji čine more, reke, planine... To je jedna slika koja večito ostaje u očima i koju niko ne može da vam oduzme ili promeni - kaže Antićeva.
- Nikad do sada Olimp nije bio bez snega i oblaka - kaže Čorbić, koji je već više puta bio na ovoj znamenitoj planini, ali ove godine se to dogodilo tako da je čitav doživljaj za sve, pa i za njega, bio izuzetan.
- Vrh na koji se kraljevačka ekspedicija popela je na 2.917 metara. Sam Olimp ima više od 1.700 biljnih vrsta, a imali smo zdovoljsttvo da vidimo divokoze, par endemskih cvetova. Donekle je listopadna šuma, posle počinje zimzelena, a onda sasušena trava i sledi sam vrh, koji je praktično potpuno go, do te mere da se čak ni lišajevi ne mogu videti, ili vrlo retko. Nas je pratio jedan vrapčić, a i leptir se pojavio na 3.000 metara - govori Snežana o svom doživljaju.
- Nama je bitno da nam se pridruži što veći broj mladih ljudi, jer meni je stalo da me neko nasledi. Meni je ovo kraj, ali voleo bih da neko nastavi mojim putem i srećan sam što sam i do sada veliki broj mladih animirao da otkriju čari planinarenja - dodaje Čorbić na kraju razgovora.

U KRALJEVU SE PONOVO SKLAPAJU AVIONI - piše R. Vesković
Povratak avioindustrije

   • Na sportskom aerodromu počelo sklapanje superlakih aviona kolumbijske kompanije ,,Aeroandina" • ,,Trenutni kapacitet je šest do osam aviona mesečno, a dalji razvoj zavisi od rešavanja prostornih problema", kaže vlasnik pogona u Kraljevu i preduzeća ,,Aeroist" Milorad Matić

   U delu hangara na sportskom aerodromu trenutno se sklapaju prva četiri aviona iz klase superlakih letilica. Proizvođač je kolumbijska fabrika ,,Aeroandina", čiji je vlasnik i glavni konstruktor Masimo Tadesko lično propratio početak proizvodnje u Kraljevu. Posao je ovde doveo vlasnik preduzeća ,,Aeroist" Milorad Matić Mago, Kraljevčanin koji od 1991. godine živi u Italiji, gde je i došao u kontakt sa predstavnicima ,,Aeroandine".
- Svi smo mi otišli iz zemlje sa željom da se jednom vratimo i ovde radimo. Od malih nogu sam voleo avione, ali ranije nisam imao mogućnosti da sebi priuštim uživanje u letenju. Pored toga, Kraljevo je grad sa tradiciojom u avioindustriji. Kad se sve to spoji, rezultat je ovaj aviopogon - kaže Matić.
Tako se proizvodnja aviona vratila u Kraljevo, gotovo na isto mesto gde je i bila do pre šezdeset šest godina. U Kraljevu se sklapa model iz klase superlakih aviona, dvosed. Ovaj model je u Sjedinjenim Državama nazvan ,,Patriot" i prošle godine proglašen je za najbolji u svojoj klasi. Trup i krila su proizvedeni u Kolumbiji, a u Kraljevu se delovi spajaju, ugrađuju motor i instrumenti. Sedmoro zaposlenih u prostoru od oko 200 kvadratnih metara moći će da sklopi šest do osam aviona mesečno. Planovi su mnogo ambiciozniji.
- Poslednjih godina u svetu raste potražnja za superlakim avionima. Zbog kvaliteta naših aviona iz te klase, javila se potreba da znatno povećamo proizvodnju. Radili smo sa Italijanima i tamo došli u kontakt sa poslovnim ljudima iz Srbije. Veoma brzo sam se uverio da bi ovde mogao da se razvije ozbiljan pogon i da bi u Kraljevu mogli da se sklapaju avioni za celu Istočnu Evropu - kaže Masimo Tadesko.
Gospodin Tadesko je fabriku osnovao 1971. godine i u njoj je do sada proizvedeno više od 800 aviona, a on sam konstruisao je više od dvadeset modela. Međutim, da li će se posao razvijati kako je zamišljeno, zavisi prvenstveno od rešavanja prostornih problema. Za veću proizvodnju potrebno je mnogo više od postojećih 200 metara kvadratnih. Matić kaže da već mesecima pokušava da dođe do neke od parcela oko aerodroma koje su u vlasništvu države, ali da nema razumevanja lokalne samouprave:
- Mislim da su i mene i čitav ovaj posao neozbiljno shvatili i potcenili. U narednih godinu i po-dve samo Italijanima treba da isporučimo 80 aviona. Ako razvijemo projekat kako smo zamislili, otvorićemo šezdesetak radnih mesta, da ne govorim da to znači i posao za druge u Kraljevu ili okolini, npr. za tapetare, proivođače enterijera, za farbare... - kaže Matić.
I Masimo Tadesko veruje da u Kraljevu počinje dugoročan posao, i pored početnih problema. Tako je na obuci u njegovoj fabrici u Kolumbiji dvoje naših aviomehaničara provelo devet meseci, a g. Tadesko je oduševljen Srbijom. Toliko da bi želeo da ovde, kad se penzioniše, sa suprugom provodi po pola godine.
- Ovo je divna zemlja i vi ste izuzetan narod, jedinstven u svetu. Vi još uvek znate da živite, odnosi među ljudima su srdačni, veze meću prijateljima i rodbinom i dalje čvrste. Tako je bilo i u Kolumbiji do pre dvadesetak godina, ali više nije. Pored toga, vaši aviomehaničari su odlični u svojoj struci - kaže g. Tadesko.
Pre osamdeset godina otvaranje Fabrike aviona za Kraljevo je značilo ekonomski i kulturni procvat. Potrebno je da se sklopi mnogo povoljnih okolnosti da bi se takav procvat ponovo dogodio. Za početak, prvi avion kompletno sklopljen u pogonu u Kraljevu mogao bi da poleti već krajem ove ili početkom naredne nedelje.

I PAORI LETE U NEBO
   Pojava malog žutog aviona na nebu iznad kraljevačkog aerodroma izazvala je veselje u ekipi ,,Aeroista", a posebno Kolumbijca Masima Tadeska. Kada je dvosed ,,savana" aterirao, iz njega je iskočio Mikica Urošević, poljoprivrednik iz Malog Bavaništa kod Kovina, koji obrađuje 50 hektara zemlje. Mikica je zaljubljenik u avione i ovaj, čije je delove kupio u Italiji, sklapao je sam pune tri godine. A model je konstruisao upravo inženjer Masimo Tadesko. Zato obostranoj sreći nije bilo kraja kada su se, sasvim slučajno, nedavno upoznali na jednom aeromitingu u našoj zemlji. Iako Mikica ne zna ni reč španskog, italijanskog, ili engleskog, koje govori g. Tadesko, njih dvojica se, na samo njima znanom jeziku, odlično razumeju.
   ,,Bilo je problema dok sam i sa sobom i sa porodicom raščistio da ću kupiti avion. Bilo je, naravno, finansijskih problema, ja nisam bogat čovek da bih kupio avion od pedesetak hiljada evra. Zato sam ovaj sa uživanjem sklapao tri godine. Sada mi služi za uživanje, ali i za snimanje stanja na njivama, ponekad i za agrotretiranje iz vazduha", kaže Mikica Urošević.

OKTOBAR JE BIO...
Svake godine kad jesen nahrupi u grad, oktobar kad dođe, sećanja neka novim bolom progovore.
Vrati se prva ratna godina, i kišni oktobarski dani se vrate, zazvoni kaldrma od bata vojničkih čizama, dane i noći prolamaju rafali tamo na iskrajku grada.
Svake godine kad jesen nahrupi u grad, zakorače sa nama oni koji su ispod Barutane, jednog večno živog oktobra, otišli s one strane sunca.
Sećanja govore: bio je grad žitelja njegovih i onih koje su vetrovi zla odneli sa rodnih ognjišta da ovde, između Ibra i Morave, krov nad glavom i spas od neljudi potraže.
Sećanja govore: lokomotivska hala Fabrike vagona je bila i hiljade ljudi u njoj.
Sećanja govore: rafali su bili i ljudi koji su pod njima odlazili u večnost i nezaborav.
Sećanja govore: bio je grad, domovi u njemu i crni barjaci na kućama.
Sećanja govore: humke su nikle tamo na iskrajku grada i prve krstače na njima...
Opet je oktobar. Neke druge godine i drugog vremena.
Stara kaldrma u nepovrat otišla, zgrade detinjstva se u temelje novih preselile, mnogi voljeni i najrođeniji otišli na jednu od nebeskih staza da sa visina voljeni grad gledaju.
Majke zabrađene crnim maramama odavno sokacima ne prolaze, sveće ne pale...
Prošlo šest decenija i šest godina od dana onih kišnooktobarskih prve ratne godine. Potomcima onih koji zauvek ulice i sokake grada napustili odavno sede po kosama.
A u srcima i nezaboravu najrođeniji, komšije, drugovi i prijatelji, koji ostali zauvek da leže tamo ispod Barutane.
Pa svake godine kad jesen nahrupi u grad koračaju sa nama.
Nezaboravni i živi u sećanjima

U NEDELJU, 14. OKTOBRA, SEĆANJE NA STRELJANE 1941. GODINE
U spomen na žrtve

   • Komemorativna sednica Skupštine opštine Kraljevo posvećena tragičnim događajima oktobra 1941. godine u Kraljevu, biće održana 14. oktobra u 10 časova
• U 11 časova oglasiće se sirene, a zatim će brojne delegacije položiti vence i cveće na humke streljanih
• Nakon počasnog plotuna biće održano opelo uz blagoslov vladike žičkog Hrizostoma i sasluženja sveštvenstva Srpske pravoslavne crkve
• Odavanje pošte započeće u subotu okupljanjem kod SPOMENIKA STRELJANIM ŽENAMA 1941. godine u Kraljevu, koji je izmešten iz kruga ,,Jasena" u kompleks groblja streljanih kod Železničke stanice
• Izađimo u nedelju, 14. oktobra, na Spomen-groblje u 11 časova, da odamo poštu žrtvama fašističkog terora 1941. godine u Kraljevu
POTOMCI I ROĐACI STRELJANIH I DRUŠTVO ZA ZAŠTITU SPOMEN-GROBLJA "14. OKTOBAR" KRALJEVO

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Šta će biti s kućom?

   U čitavoj Srbiji, a naročito u Kraljevu, važi zlatno pravilo: Dok vam ide dobro, svi vas tapšu po ramenu, a kada vam krene po zlu, svi vas izbegavaju kao da imate veneričnu bolest. Tako je bilo, i ostalo. Ovih dana bi trebalo da se dogodi privatizacija ,,Ibarskih novosti". I dok zaposleni u ovoj kući žive u očekivanju ishoda koji će im trajno opredeliti dalji tok života, koji ni do sada nije bio bogzna kako sjajan, dotle se u čaršiji o ovom problemu i ne šapuće, ili se to radi na mestima koja nisu dostupna eustahijevim trubama radoznalih. Reklo bi se tajno, daleko od očiju javnosti, poznata medijska kuća ide na doboš, a da se o tome ne povede ozbiljnija rasprava na bilo kojem nivou i bilo kojem mestu, kao da se radi o vunovlačari ili sušari.
   To je naša stvarnost. A da nesreća bude veća, sve je po zakonu, bar ovakvom kakav ova zemlja ima. Prema tome, sasvim je sigurno da niko nije u stanju da spreči bilo kakve negativne posledice ovog tranzicionog poduhvata, ali bi se očekivalo da se sve to odigra sa više interesovanja, makar i odglumljenog, bar onih koji su baš zahvaljujući ovoj kući i došli tu gde jesu.
   Prepuštene samima sebi ,,Ibarske" idu na doboš, bez igde ičega, sa radnicima demotivisanim za bilo kakav ozbiljan rad i svim drugim karakteristikama koje su posledica haotičnog stanja u zemlji i lokalnoj samoupravi. Ova kuća nema čak ni toliko nepokretnih materijalnih vrednosti da bi budući vlasnik u njenim prostorijama mogao da uzgaja japanske prepelice ili neke druge ptice. Ono što ima jeste tradicija duga šest decenija, jeste status koji ,,Ibarske" čini za sada jedinim pravim brendom ovoga grada. U trezorima pamćenja ove kuće sačuvana je istorija ovoga grada, što je dovoljno da se na nju, mislim kuću, gleda sa više respekta i zabrinutosti. Jer, vremena su se promenila, pa istoriju više neće imati ko da ispisuje, a možda je tako i bolje. Možda je bolje da neke generacije koje dođu posle nas ne znaju šta se i kako ovde dešavalo u pojedinim istorijskim trenucima.
A poznato je da se za ,,Ibarske" ratovalo, da se, zapravo, suština demokratskih procesa pre deset godina, a i nešto kasnije, sastojala u osvajanju ,,Ibarskih" sa sva tri medija, što je trebalo da posluži objektivnom informisanju građana, a samim tim i osvajanju demokratije, kako je ona u tom trenutku zamišljana. Sećamo se kakav je značaj tada imala ova kuća i sa kakvim se panegiricima govorilo o njoj, ovde, a i širom sveta. No, kako je demokratija napredovala, tako je i interes za ,,Ibarske" jenjavao, pogotovu kod onih koji su preko svojih stranačkih poslušnika, a i na druge načine, imali upliva u ,,Pink”, a i na druge ,,nacionalne” medije. ,,Ibarske" više nikome nisu bile potrebne, a ni zaposleni u njima kojima sleduje ista sudbina kao bilo kojoj kategoriji zaposlenih u zemlji tranzicije. I to je u redu.
   Znamo i to da su ,,Ibarske" još od počeka bile firma od izuzetnog informativnog, ali i političkog značaja, u kojoj su sve političke opcije volele da imaju, i imale, svoje predstavnike - novinare. I koliko god se neki trudili da se deklarišu kao objektivni, ni od koga ovisni poslenici javne reči, vreme je pokazalo da takvih nema, ili ih je vrlo malo. Tako u ,,Ibarskim" danas rade predstavnici svih političkih stranaka, sindikata, grupa građana i pojedinaca, koji svi skupa čine živopisan zbor neistomišljenika okupljenih na istom zadatku. No, ni to ništa nije novo za Srbiju na početku trećeg milenijuma, za razliku od vremena kada je iza ,,Ibarskih" stajala samo jedna politička opcija i kad su svi, bez pogovora, služili samo njoj. No, to je bilo jednoumlje. U višeumlju, mada bi se očekivalo da stvari krenu nabolje, situacija je obrnuta, a kuća je dovedena u situaciju koja teško da se može objasniti bilo kome. Zbog svega toga, ono što će se dogoditi, ma kakav ishod bio, može samo da predstavlja prekid neizvesnosti u kojoj zaposleni vegetiraju već mesecima, i godinama. Nebo nad Kraljevom je već u dobroj meri pokriveno informativnim glasilima da se nedostatak ,,Ibarskih novosti", ovakvih kakve su, uopšte neće ni primetiti. Uostalom, koga još zanimaju informacije koje nisu pozitivne, a takvih, nažalost nema, bar ne onih koje bi nekoga zaista mogle da obraduju najavljujući mu nešto lagodnije tranzicione dane.
   Ali, padom ,,Ibarskih novosti" u bilo čije ruke, pašće i poslednji bastion nečega što je činilo da ovaj grad ima svoj identitet, da izađe u svet, da postane živi spomenik pozitivne energije građana kojima je dosta tiranije, po čemu je bio prepoznatljiv i služio na ponos onima koji su u njemu živeli i što mu je u dobroj meri davalo dušu. To ne znači da će Kraljevo ostati bez duše, ali će pokazati da dušu nemaju oni koji sada ćute, zabijaju glavu u pesak, zvižduću nezainteresovano i puštaju da sve ide svojim tokom. Sve to deluje malo ljigavo, malo perverzno, pa se ,,Ibarske" i svi u njima moraju osećati malo iskorišćeno pa odbačeno, kurvinski reklo bi se. No, da je sreće, ni oni koji ćute po svojim kabinetima, u svojim bazenima, džipovima i drugim blagodetima političkog angažmana, a čije je svetle likove baš ova kuća uzdigla do neslućenih visina palanačkog života, nemaju razloga da se osećaju ništa bolje. Naprotiv.
   Sve u svemu, još jednom se pokazalo da su kriterijumi vrednosti u Srbiji vrlo rastegljivi, kao i kriterijumi morala, čestitosti i ljudskosti na kraju krajeva. Naravno, živimo u vremenu kada svako mora da brine isključivo o sopstvenom problemu i sopstvenoj zadnjici, ali sve je to iskustvo koje nas još jednom uverava ko smo i kakvi smo. A nismo baš bogznašta. Dokazali smo to. I šta god da nam se dogodi, to smo zaslužili. Jedna epoha, istorijska ili ne, sada je za nama. Za novo vreme bi se trebalo opametiti i graditi svest o sebi i drugima na stečenom iskustvu. A iskustvo kaže da sve ima svoju cenu i da se poštenje ovde ne isplati, kao ni mnogo toga drugog za šta su nas učili da predstavlja prave vrednosti koje mogu služiti na dobrobit zajednici. Prosto rečeno, ovde je najgora kazna ako vam Bog odredi da budete čovek, u pravom značenju ovog pojma. Jer, za razliku od drugih gradova, situacija sa Kraljevom je nešto drugačija. ,,Ibarske" su za sve ovo vreme uspele da postanu zaštitni znak ovoga grada i možda još jedina institucija koja bi mogla sve Kraljevčane da okupi oko zajedničke ideje, ma kakva ona bila. Dospele su dotle da, ako ih neko kupi, budući da tu više i nema šta da se kupi, biće to iz razloga koji nikome nije poznat, a ako ih niko ne kupi, otići će pod stečaj sa svim svojim decenijama sticanim ugledom. I, kako bi rekli Srbi, ko zna zašto je to dobro. Jer da nije ove pitalice, pitanje je kako bismo preživeli u ovom vremenu bezumlja, bezumlja koje se neretko graniči sa gotovo samoubilačkim potezima. Zato je možda i bolje da osim onih koji će pisati po nalogu svojih gazda, prava istina ne bude nigde zapisivana. Neka se pamti. To je nama naša borba dala.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POVODOM KRALJEVDANA - piše Ivan Rajović
Sto slikara oko Milutina

   Prošle nedelje, povodom Kraljevdana, na glavnom gradskom trgu, oko Milutina, okupilo se 108 srpskih slikara, učesnika svojevrsne likovne manifestacije, jedne od najmasovnijih kod nas. Ovaj ,,miting", pod nazivom ,,101 slikar", organizovao je kraljevački slikar Vlastimir Spasojević Evčo, pod pokroviteljstvom SO Kraljevo. Manifstacija se održava drugi put i, u skladu sa odjekom koji ima kod poštovalaca likovne umetnosti, biće tradicionalna.
Mada po veoma lošem vremenu, slikari su odgovorili zahtevima organizatora i, u skladu sa svojim umećem i inspiracijom, ostavili gradu veliki broj vrednih umetničkih dela, a poneli oduševljenje i spremnost da se i iduće godine nađu na istom mestu i istim povodom.



DEČJA NEDELJA U NARODNOJ BIBLIOTECI - piše Bojana Milosavljević
Deca su naše oči

   Preksinoć je na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovenčani” održan završni program međunarodne manifestacije Dečja nedelja. Književnoj večeri naslovljenoj sa ,,Deca pesnicima, pesnici deci” prethodilo je otvaranje izložbe mladih literata koji stvaraju u kreativnim radionicama gradske Biblioteke. Inače, Dečja nedelja se u ovoj ustanovi na prigodne načine obeležava već deceniju, a toliko su redovni i književni konkursi. O najnovijem, Miloje Radović, bibliotekar i pesnik za decu, a i jedan od članova žirija, kaže:
- Primili smo zaista veliki broj radova, i to odličnih, tako da je žiri imao težak posao. Želim da podsetim da smo na ovogodišnjem festivalu humora u Lazarevcu, koji je imao više od hiljadu trista radova, osvojili šest značajnih nagrada za književno stvaralaštvo i drugu nagradu za crtani film.
Radović, koji je bio i voditelj književnog programa, predstavio je mlade Kraljevčane koji su tako lepo reprezentovali svoj grad u Lazarevcu, a potom i pobednike konkursa u organizaciji Narodne biblioteke: Andreu Ćirić, Kristinu Jolović, Dušana Mayarevića, Lazara Vučićevića, Lidiju Ilić i Minju Glavčić. U nastavku programa reč i pažnju su dobili Dušan Pop Đurđev, direktor ,,Zmajevih dečjih igara” i pisac za mlade, kao i njegov kolega Mirko S. Marković, književnik i kritičar iz Beograda. Njih dvojica su sa publikom ostvarili vrlo spontanu i lepu komunikaciju čitanjem izabranih odlomaka i pesama, ali i slušanjem mladih talenata, čije su radove zanimljivo i pohvalno komentarisali.
- Svi pesnici, bilo da su deca ili odrasli, ravnopravni su - rekao je Mirko S. Marković. - Važno je samo da pesma stigne do čitalaca i slušalaca. Deca su naše oči, jer mladi pesnici ponekad vide nešto što oni ,,veliki” ne mogu da prepoznaju.



IN MEMORIAM
Laza Ristovski (1956 - 2007)

   Laza Ristovski je rođen u Novom Pazaru 23. januara 1956. godine. Od 1959. živeo je u Kraljevu, gde se ostvario kao muzičar. I ne samo da je Laza ovde počeo da se bavi muzikom, i da je zapravo u Kraljevu započeo njegov uspon do samog zenita i statusa rok zvezde, on je i, uz pomoć svojih kolega, bezimenih i imenovanih, u velikoj meri promenio tok istorije ovoga grada, bar u onoj oblasti koja se može nazvati rok kulturom. Možda se svih proteklih godina nije pridavao naročit značaj toj činjenici, ali kratak osvrt na protekle tri-četiri decenije svakom muzičkom stručnjaku, a i laiku, pokazaće da od Lazinih ,,Bezimenih” ovaj grad nije imao harizmatičniji muzički sastav koji je svoje ime trajno ugradio u njegovu ,,ličnu kartu”. U svakoj istoriji Kraljeva moraće da postoji odrednica ,,Bezimeni”, sa Lazom na čelu, a što vreme više prolazi i njihova uloga će biti sve značajnija i sve više vrednovana. Jer, bez obzira na potonji razvoj muzičkih događa, ,,Bezimeni” su se dogodili u gradu koji je imao i još uvek ima veoma jaku narodnjačku tradiciju. U nekakvom povoju roka kod nas, oni su se pojavili i zablistali u punom sjaju, oni su došli da razgrnu palanački mrak i dokažu da ozbiljnih i dobrih muzičara ima i u provinciji. Kasniji tok događaja je to potvrdio, ali o svemu tome se dovoljno zna. Što se ,,Bezimenih” tiče, dovoljno je samo prisetiti se njihovih nastupa koji su još tada, zahvaljujući ponajviše Ristovskom, bili na nivou vodećih svetskih grupa, pravi muzički spektali u skladu sa okolnostima i tadašnjim mogućnostima. I prvi nastup naše lokalne grupe na Radio Beogradu, u emisiji ,,Veče uz radio” Nikole Karaklajića, sedamdesetih godina, bio je za to vreme događaj od izuzetnog značaja u zemlji koja je tada imala oko 20 miliona stanovnika. Naravno, a što je ovde praksa u svim oblastima, javnost, bar ona službena, nije ni tada mnogo marila za rokere, makar oni bili i ,,Bezimeni”, ili baš zbog toga. Članovi ovog sastava su tako morali da krenu svojim putem, neki da stignu do samog vrha i postanu mit, a neki da ostanu u svesti savremenika sa statusom pionira rokenrola u Kraljevu, a to nije malo.
Zvanična biografija jednog od najboljih srpskih klavijaturista kaže kako je Laza Ristovski prve muzičke časove dobio od jednog poznatog kraljevačkog pedagoga, kod kojeg se svirala samo klasična muzika. Tri godine kasnije prešao je u tek otvorenu muzičku školu. Provlačio se sa trojkama iz vladanja, jer direktoru nikako nije bila po volji njegova naklonost ka rock'n'rollu.
Pobegao je, zbog galame, sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvi bend. Imao je trinaest godina, stari saksofon i mnogo volje. Ostalo su učinili roditelji. Kada je završio sedmi razred osnovne škole, kupili su mu orgulje Wox Jaguar za 540.000 ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena i postala ,,Bezimeni".
Laza je bio vredan, pa je posle osnovne škole upisao Gimnaziju u Kraljevu i, vanredno, muzičku školu ,,Stanković" u Beogradu. Gimnazija ga nije oduševila, pa je pao u prvom razredu i nakon toga prešao u ekonomsku. Usput je završio i dve godine srednje muzičke.
Početkom sedamdesetih otkrio je i Hammond orgulje. Molio je, molio, i za šest miliona i sedamsto hiljada ondašnjih (očevih) dinara postao prvorazredna senzacija. Otvarao je poklopac i gurao unutra odvijač da bi dobio zvuk sintisajzera. Bio je opčinjen Emmersonom.
Leta 1975. svirao je s ,,Bezimenima" u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Jednog dana mu je dosadilo da prati Lepu Lukić, pa je pokupio stvari, pozvao prijatelja koji je imao auto i prikolicu, natovario orgulje i električni klavir (koji su mu posle maznuli), i otišao u Kragujevac. Već posle nekoliko dana održao je prvi koncert sa ,,Smakom" na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Svojim zvukom obogatio je albume ,,Smak" (1975), ,,R. M. Točak" (1976), kao i singlove ,,Ulazak u Harem" (1975), ,,Satelit" (1976) i ,,Ljudi nije fer" (1976), kasnije sakupljene na kompilaciji ,,Ulazak u Harem" (1977). U oktobru 1976. prešao je u ,,Bijelo Dugme", u transferu na kojem bi mu pozavidele i mnoge fudbalske zvezde.
Rastrzan između želje da svira muziku koju oseća i komercijalne nemoći te iste muzike, ,,Smak" nije mogao dugo da opstane i raspao se u jesen 1981. godine. Laza je počeo da radi kao studijski muzičar, i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji. Formula njegovog uspeha je kratka i jasna: posedovanje najnovijih svetskih dostignuća u oblasti klavijatura, njihovo potpuno poznavanje, univerzalnost, garancija kvaliteta i relativno niske cene sopstvenih usluga. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki.
Sarađivao je s Jazz-orkestrom RTB-a, a nekoliko je godina radio na solističkoj karijeri u elektronskoj muzici. Snimio je jedan singl - ,,Tražiš oproštaj" (1982), i tri albuma - ,,Merge" (1983), ,,2/3" (1983) i ,,Roses for General" (1984).
Laza Ristovski je jedan od onih Kraljevčana koje možemo smatrati svojim, kojem dugujemo veliku zahvalnost i na kojeg možemo biti ponosni.



PROMOCIJA KNJIGE ,,MOSTOVI PRIJATELJSTVA" ODRŽANA I U ZAGREBU
Širenje dobrih vibracija

   ,,Knjiga Mostovi prijateljstva, sa snažnim pečatom ljubavi i prijateljstva, isto je kao i nauka, jer nema svoju usku domovinu, njena je domovina cijeli svijet i čovječanstvo. Zato svi ljudi dobre volje, humanisti i patrioti, uvjeren sam, snažno podržavaju ovakve projekte. Ja se, u ime Akademije, svima njima pridružujem i želim da se snaga ljubavi, veza i prijateljstvo i međusobno poštovanje razvijaju i rastu", rekao je o knjizi akademik Rajko Kuzmanović, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske

   Milka Knežević, poznata književnica i slikarka iz Varaždina (rođena u Banjaluci), uz pomoć članova uredničkog odbora, organizovala je prošlog utorka u zagrebačkoj gradskoj biblioteci promociju knjige pesama ,,Mostovi prijateljstva". Promociji ovog veoma uspelog kulturnog projekta prisustvovali su mnogobrojni ljubitelji knjige iz Hrvatske, Slovenije i Austrije. Na predstavljanje zbornika pesama stigli su i predstavnici Srba iz Slovenije i Austrije. Promociju su pozdravili: dr Milan Orožen Adamič, ambasador Slovenije u Hrvatskoj, magistar Marjan Kombol, veleposlanik, dr Božo Dimnik, počasni konzul, Vladimira Matošin, viša stručna savetnica Uprave za hrvatsko useljeništvo i više predstavnika iz susednih zemalja.
Ova zbirka 380 pesama vrhunsko je izdanje, u kome je zastupljeno 38 svetski poznatih pesnika iz 29 država.
,,Mostovi priljateljstva" je svojevrsni zbornik poezije pesnika iz čitavog sveta, okupljenih oko iste ideje, a to je širenje dobrih vibracija među ljudima sa svim različitostima, koje bi trebalo da ih spajaju, a ne razdvajaju.
Knjigu su zajednički izdali članovi kulturnih društava iz Slovenije, Austrije i Hrvatske: ,,Koordinacija hrvatskih društava prijateljstva" i Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica" iz Maribora, Celja i Graca.
U knjizi je dvadeset ambasadora i konzula iz 15 zemalja dalo kritike o knjizi.
Knjiga će uskoro biti prevedena na nemački, slovenački i engleski jezik.
U ovom prvom izdanju pesme autora iz Srbije Ivana Rajovića štampane su na čistom maternjem srpskom jeziku. Tako je Ivan Rajović postao jedini književnik iz Srbije koji je ušao u knjigu ,,nesmrtnih" Evropljana, a samim tim i u Evropu, pre svoje domovine.
Štampanje knjige pohvalio je i akademik Rajko Kuzmanović, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, rečima:
- Knjiga ,,Mostovi prijateljstva”, sa snažnim pečatom ljubavi i prijateljstva, isto je kao i nauka, jer nema svoju usku domovinu, njena je domovina je cijeli svijet i čovječanstvo. Zato svi ljudi dobre volje, humanisti i patrioti, uvjeren sam, snažno podržavaju ovakve projekte. Ja se, u ime Akademije, svima njima pridružujem i želim da se snaga ljubavi, veza i prijateljstvo i međusobno poštovanje razvijaju i rastu.
Zabeležimo i mišljenje ambasadora Marjana Kombola:
- Ova zbirka poezije nastala je kao rezultat osmišljavanja i realizovanja projekta kojem je misao vodilja bilo jačanje prijateljstva među zemljama i narodima sveta.
Rade Bakračević