Veliki doprinos bržem napretku opštine
Skupština opštine o problemima ,,Magnohroma”
Invalidi traže poštovanje odredbi Zakona o diskriminaciji
Doći ćemo do pravde
Bolji uslovi za carinike i privrednike
Najbolji Dragan Nikolić iz ,,14. oktobra”
Plate nepromenjene šest godina
Novo srce za Milenu
Najkvalitetnije i najjeftinije
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, atletika, stoni tenis

RAD NOVOFORMIRANE SLUŽBE ZA PROJEKTOVANJE I RAZVOJ OPŠTINSKE UPRAVE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Veliki doprinos bržem napretku opštine

   • Služba organizovana u tri sektora u proteklom periodu pružila razne vrste pomoći opštinskim institucijama, posebno u definisanju 95 predloga projekata za konkurs za sredstva NIP-a za 2008. godinu • Prioriteti u planovima daljeg rada Službe vezani pre svega za privredni razvoj i unapređenje informacionog sistema u kraljevačkoj opštini

   Sredinom ove godine u Opštinskoj upravi u Kraljevu realizovana je jedna korisna inicijativa, pre svega značajna za efikasniji ekonomski razvoj opštine. U okviru realizacije projekta ,,Projektno razvojni centar", u saradnji opštine Kraljevo i švajcarske vladine organizacije MSP (Program podrške opštinama), odlukom Skupštine opštine Kraljevo od 6. jula, formirana je nova Služba za projektovanje i razvoj. Služba je formirana kao posebna organizaciona celina Opštinske uprave, direktno odgovorna predsedniku opštine i načelniku Opštinske uprave (OU) i upućena na direktnu saradnju sa opštinskim menadzerom. Mnoge opštine u Srbiji imaju ovakve službe koje uspešno rade, a četvoromesečna iskustva u njenom radu u Kraljevu pokazala su takođe potpunu opravdanost njenog osnivanja.
   Shodno skupštinskoj odluci, Služba funkcioniše kroz tri kancelarije. Prva je Projektno razvojni centar, u okviru koje se prate konkursi potencijalnih donatora i drugih finansijera, pružaju potrebne informacije i pomoć javnim preduzećima, ustanovama, mesnim zajednicama i udruženjima građana u izradi raznih vrsta projekata i ažuriranje NJEB sajta opštine. Funkcije Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LER) su podrška lokalnoj poslovnoj zajednici, agrosektoru i privredi, podsticaj finansiranja kroz dostupne fondove, održavanje i unapređenje odnosa sa republičkim institucijama odgovornim za ekonomski razvoj i stvaranje i održavanje baze podataka značajnih za lokalnu privredu i poljoprivredu. Najzad, kroz Kancelariju informacionih tehnologija kontroliše se funkcionisanje automatizovane obrade podataka i preduzimaju mere na poboljšanju i povećanju efikasnosti informacionog sistema i uspostavljanju i održavanju internet komunikacija i teritorijalnog informacionog sistema.
   Novoformirana Služba za projektovanje i razvoj trenutno ima šest zaposlenih različitih stručnih profila (diplomirani informatičari i ekonomisti, poljoprivredni inženjeri), koji su iz drugih opštinskih službi preraspoređeni u ovu organizacionu celinu i rade kao jedinstven stručni tim. Kroz projekat MSP-a i pomoć od 140.000 švajcarskih franaka Služba je opskrbljena savremenom kompjuterskom i drugom kancelarijskom opremom, a zaposleni su posebno obučeni za rad na odlukom definisanim poslovima.
   - U startu se desilo da je krenula naša saradnja sa programom američkog US-AID-a, pod nazivom MEGA, na prikupljanju podataka i informacija neophodnih za lokalni ekonomski razvoj i kao rezultat tog rada urađen je dokument ,,Profil opštine Kraljevo". Zatim smo na otvorenim konkursima za razne projekte pomogli javnim preduzećima, Opštinskoj upravi i udruženjima građana u pisanju njihovih predloga. Konkurisali smo takođe kod Ministarstva za poljoprivredu projektom ,,Teritorijalni informacioni sistem u službi ruralnog razvoja" i informisali poljoprivrednike i pružili im pomoć u konkurisanju za dobijanje povoljnih kredita i drugih podsticajnih sredstava za razvoj proizvodnje. Jedan od najvažnijih poslova Službe bio je rad na pripremi i obradi predloga 95 projekata, kojima su razni subjekti sa područja opštine Kraljevo konkurisali za sredstva NIP-a za 2008. godinu. U saradnji sa opštinskim menadzerom, sve te ideje i predloge projekata uskladili smo sa strogim uslovima konkursa NIP-a. Inače, Služba je u početku zamišljena kao pomoć opštinskom menadzeru, sa kojim imamo izuzetnu saradanju - kaže Mirjana Prodanović, rukovodilac Službe za projektovanje i razvoj.
   Prema njenim rečima, jedan od prvih projekata u saradnji sa MSP-om bio je uređivanje prvog ulaza u zgradu opštine sa postavljanjem video nadzora i sistema za evidenciju zaposlenih. Osim toga, u proteklom periodu Služba je sa svojim štandovima uestvovala na stočnim izložbama u Tavniku i Čukojevcu, preko kojih je poljoprivrednicima davala sve korisne informacije iz oblasti agrara. Značajna aktivnost bila je i informisanje i pomoć javnim preduzećima na konkursu za javne radove, koji će biti završen u novembru. Primera radi, pomoć je pružena JKP ,,Čistoća" da konkuriše za obavljanje javnih radova čišćenja ,,divljih" deponija, uređenju javnih površina i evidencije grobnih mesta na Starom groblju, kao i Turističkoj organizaciji na projektu promocije seoskog turizma. U toku konkursa republičkog Fonda za razvoj Služba je pomogla svima koji žele da dobiju ,,start-up" i mikrokredite za pokretanje određenog biznisa.
   Jedan od prioritetnih zadataka Službe je i promocija opštine na raznim sajmovima. Trenutno je aktuelan dobijeni poziv za učešće na Sajmu za nekretnine i investicije, od 6. do 8. decembra u Beogradu, za koji Služba priprema desetominutni promotivni materijal kojim će predstaviti potencijale opštine Kraljevo za ekonomski razvoj. Naravno, i planovi bidućeg rada Službe više su nego ambiciozni.
   - Pratićemo redovno konkurse svih potencijalnih donatora i dostupnih fondova, obaveštavati potencijalne korisnike i u saradnji sa njima pripremati predloge odgovarajućih projekata. Nastavićemo i saradnju sa MEGA programom u cilju stvaranja uslova za bolji ekonomski razvoj opštine. Pripremaćemo se i za sledeći krug NIP-a u martu 2008. godine. Nastaviće se i rad na poboljšanju informacionog sistema Opštinske uprave radi boljeg i efikasnijeg pružanja usluga građanima. Poseban zadatak je da se radnici uprave obuče za rad na savremnim informacionim sistemima, a organizovaćemo takvu obuku zaposlenih i u drugim opštinskim institucijama. U naredniom periodu nastojaćemo da formiramo i što veći broj baza podataka, na primer o raspoloživim lokacijama, poljoprivrednom zemljištu i gazdinstvima, domaćim i inostranim investitorima, kontaktiranim investitorima, ambasadama i donatorima i privatizaciji - naglašava Mira Prodanović.
Naravno, prostor je mali da se nabroje svi urađeni i planirani poslovi, ali je novoformirana Služba u svakom slučaju već na početku pokazala opravdanost svog postojanja i veliki značaj za brži ukupni razvoj opštine Kraljevo.

ADRESA SLUŽBE
Služba za projektovanje i razvoj nalazi se u dograđenom aneksu zgrade opštine Kraljevo, u prizemlju, kancelarija broj 11, telefoni 036/306-200 i 036/306-215, e-mail: projektni.centar@gmail.com i projektni_centar@kraljevo.org.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
Skupština opštine o problemima ,,Magnohroma”

   • Srpski radikali podržavaju zahtev Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” da se održi sednica Skupštine opštine samo o problemima u ovom preduzeću • Apel za preduzimanje mera ,,dok ne bude kasno"

   ,,Problem ,,Magnohroma”, od čije sudbine zavisi i sudbina dve hiljade radnika i članova njihovih porodica, nije političko, već opštedruštveno i životno pitanje i zato o njemu treba da se izjasni i lokalna samouprava", istaknuto je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora SRS Kraljevo, održanoj krajem prošle sedmice.
- Svi kojima je to dužnost, ali i koji mogu na bilo koji način da pomognu, moraju da se uključe u rešavanje sadašnjih problema radnika ,,Magnohroma”, jer to je pre svega problem naše opštine. Prvenstveno mislim da treba hitno da reaguje kraljevačka lokalna samouprava i da učini sve što može da se ,,Magnohromu” pomogne - istakao je Vito Dmitrović, odbornik SRS u Skupštini opštine Kraljevo.
Pored zaštite prava radnika na rad i zaradu, neophodno je, kako je naglašeno, sprečiti i dalju pljačku imovine najvećeg kraljevačkog preduzeća. Članovi Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” i na ovoj pres konferenciji pokušali su da skrenu pažnju javnosti na stvarno stanje u ovom preduzeću i prinuđeni su, kako je naglašeno, da ,,idu od vrata do vrata, od odbora do odbora političkih stranaka, kako bi u poslednjem trenutku sprečili pljačku".
- Ono što mi želimo to je da se sve institucije, pre svega opština Kraljevo i njeni odbornici, sastanu i da javno iznesu svoje mišljenje o problemima Magnohroma. Prosto je neshvatljivo da se ovoliko dugo povodom problema u našem preduzeću nije reagovalo od strane institucija iz Kraljeva - rekao je Milivoje Jakovljević, predsednik Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma”.
Kako su predsednik i članovi tog Odbora istakli, sa svojom inicijativom da se održi hitna sednica Skupštine opštine Kraljevo upoznali su do sada opštinske odbore G 17 plus, SPS-a i SRS-a, a o tome će informisati i sva ostala stranačka rukovodstva u Kraljevu. Napomenuli su i da su od predsednika opštine dr Miloša Babića do sada dobili određenu podršku i pomoć. Pored toga, o problemima ,,Magnohroma” razgovaralo se u Vladi Srbije, a zamoljeni su i pojedini odbori republičkog parlamenta za pomoć.
- Zato pozivamo još jednom i sve odbornike u Skupštini opštine Kraljevo da sa predsednikom Skupštine sazovu hitnu sednicu na kojoj bi jedina tačka dnevnog reda bio ,,Magnohrom”. Radnici ,,Magnohroma”, koji trenutno trpe težak ,,socijalni genocid", moraju da znaju šta ih sutra čeka, jer sutra će za mnoge od njih biti već kasno!? - apelovao je Jakovljević.
Članovi Opštinskog odbora SRS-a Kraljevo daju punu podršku ovakvom zahtevu radnika ,,Magnohroma”, jer, kako su rekli, iako Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju donose konačnu odluku, opština Kraljevo i njena Skupština treba o tome da kažu svoje mišljenje.

MILION POTPISA ZA TV PRENOS SUĐENJA ŠEŠELJU
Za direktan TV prenos na RTS-u sa suđenja prof. dr Vojislavu Šešelju, lideru SRS, do sada je u Srbiji prikupljeno oko 700.000 potpisa, od toga u Kraljevu oko deset hiljada. Suđenje Šešelju u Haškom tribunalu počinje 7. novembra, a srpski radikali će akciju za peticiju završiti do 2. novembra i veruju da će do tada prikupiti ukupno oko milion potpisa.
- Ovom prilikom zahvaljujemo našim sugrađanima na potpisima koje smo dobili, bez obzira kojoj stranci pripadaju. To na kraju krajeva nije ni bitno, jer oni su se odazvali na naš poziv kao Srbi i kao ljudi pre svega - istakla je Vesna Vukajlović-Nikolić, predsednik OO SRS Kraljevo, na ovonedeljnoj pres konferenciji tog odbora.
,,Prof. dr Vojislav Šešelj u Hagu ne brani sebe, već državu Srbiju, a osnov njegove odbrane biće Pravoslavlje, Srpstvo i porodica", kažu radikali i dodaju da se njihovom lideru ,,sudi za verbalni delikt, a od događaja iz optužnice prošlo je više od 15 godina, što ostavlja velike mogućnosti za manipulacije".
- Znači, sve je spremno, u nedostatku dokaza Haškog tribunala, odnosno njihovog Tužilaštva, da se ovo suđenje, za koje svi znamo da je političke prirode, svede na opravdanje zašto je on do sada bio pet godina u toj ,,političkoj tamnici" - naglasila je Vesna Vukajilović Nikolić.
Inače, povodom početka suđenja svom lideru, Opštinski odbor SRS u Kraljevu objavio je specijalno izdanje ,,Velike Srbije", koje će građanima deliti ,,od vrata do vrata" i to ne ,,treba shvatiti kao političku propagandu, već kao širenje istine o Srbiji", istakli su predstavnici ovog Odbora na pres konferenciji.

TOMISLAV NIKOLIĆ
Kosovo nezavisno, vlada pada

   ,,Ovi pregovori su farsa i Kosovo će dobiti nezavisnost, a vlada Srbije pada”, izjavio je zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić.
Na pitanje zašto je onda tražio sednicu parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, Nikolić je odgovorio da ,,Srbija nespremno dočekuje nezavisnost".
,,Zato tražimo da skupština odmah odluči kako će Srbija reagovati ako se proglasi nezavisnost", rekao je on.
Radikali, prema njegovim rečima traže da Skupština donese odluku da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

NESPORAZUM IZAZVAO DRAMU - piše Ivan Rajović
Invalidi traže poštovanje odredbi Zakona o diskriminaciji

   Zorana Jovanovića mnogi u ovom gradu poznaju, neki po kolicima u kojima se već godinama nalazi, a drugi po dobroj naravi, srdačnosti i volji za životom i pored hendikepa sa kojim živi. Zoran zbog toga ima mnogo prijatelja i rado je viđen u društvu, čak i onih koji se smatraju zdravima i koji nemaju nikakvih, osim eventualno materijalnih, prepreka da se kreću po ekskluzivnim gradskim sastajalištima i uživaju u čarima noćnog života u Kraljevu. I Zoran, u skladu sa svojim sposobnostima, koje nisu preterane, povremeno pokušava da na sličan način i sebi i drugima pokaže da može da pripada svojoj generaciji i da se koliko-toliko uživi u navike svojih vršnjaka. Osim toga, Jovanović je aktivan i u radu svog Udruženja obolelih od cerebralne i dečje paralize i do nedavno je bio predsednik ove organizacije. U ponedeljak u podne pozvao me je telefonom, pošto se već godinama poznajemo i dobri smo prijatelji, i rezignirano, gotovo plačući, ispričao kako je prethodne večeri izbačen iz kafića čije pravo ime, kako se pokazalo, nije znao. Zatražio je da dođem na konferenciju za novinare koju je tim povodom organizovao. Shvatajući da se radi o veoma ozbiljnim optužbama pokušao sam da saznam o kojem se lokalu radi, ali u tome nisam uspeo, pa sam pozvao Živorada Veljovića, direktora Hendikep centra, i zajedno sa njim otišao na zakazani skup.
Pred novinarima i kamerama lokalnih televizija i dalje vidno uzbuđen Zoran je ispričao šta mu se dogodilo, kako je zamoljen da u petak veče napusti lokal u centru Kraljeva samo zato što je bio u kolicima.
To se, kako je naglasio, desilo između 22 i 23 časa, kada je posle košarkaške utakmice koju je pratio u kraljevačkoj Hali sportova poželeo da negde pre odlaska kući popije pivo.
- U tom lokalu nikada nisam bio, a otišao sam tamo jer je u gradu malo lokala u koje mogu da uđem bez pomoći prijatelja. Bilo je gostiju, ali nije bila gužva, i prvo što sam upitao konobara, za koga moram da primetim da je bio izuzetno korektan, bilo je da li mu smetam da prolazi - rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, momak je odgovorio da nema problema, primio porudžbinu i ubrzo ga uslužio.
- Tada se pojavila gospođa, četrdesetih godina, koja mi je rekla da bi bilo dobro da požurim da idem. Kada sam upitao zašto, rekla je da će ,,sad gužva i da se plaši”. Na moje pitanje da li se plaši za mene ili od mene - nije odgovorila. Upitao sam potom mogu li bar da popijem piće, na šta mi je hladno odgovorila ,,popijte” i otišla - kaže Jovanović.
Inače, Zoran je, kako tvrdi, prošao pola Srbije kao predsednik Udruženja, ali se kao tada nikada nije poniženo i uvređeno osećao.
- Ponavljam, nisam fizički izbačen, ali da se neko plaši mojih kolica, baš vređa - kaže Zoran, koji bez tuđe pomoći nije u stanju da obavlja ni najjednostavnije radnje levom rukom, koja mu je jedina pokretna.
Naravno, izveštaj o ovom slučaju na lokalnim televizijama, ali i tekstovi u novinama, uzburkali su javnost i po ko zna koji put stavili na dnevni red ravnopravnost invalida u društu i vremenu koje ni zdravima nije baš naročito naklonjeno. Možda baš i zbog toga, čitava priča je dobila na dramatici, a nezadovoljstvo svih hendikepiranih je dostiglo vrhunac. Reakcija vlasnika pomenutog lokala mogla se očekivati, tim pre što se pokazalo da je u pitanju pogrešan lokal, a optužbe su takve da se sa tako stečenom reputacijom teško može nastaviti uspešan ugostiteljski posao.
Vlasnik prozvanog kafea nije želeo da daje zvanične izjave, ali je bio zaprepašćen optužbama, a posle izvesnog vremena i elaboriranja pomenutog slučaja pokazalo se da to ipak nije taj lokal. No, Zoran je i dalje verovao u ispravanost svojih zaključaka naglašavajući kako u taj lokal više neće ući, a, kako je dodao, ,,i pred sudom i pred Bogom ću da se zakunem da je bilo kako kažem, jer kakvog interesa imam da izblatim jedan od ko zna koliko lokala u gradu u kojima sam sedeo sam ili sa prijateljima”.
Čitav slučaj, kao što se moglo i očekivati, dostigao je razmere problema od suštinskog značaja za odnos okoline prema invalidima, pa se tim povodom oglasio i mr Živorad Veljović sa jednog od najviših mesta u ovoj organizaciji, budući da je Veljović, pored ostalog, i potpredsednik Saveza Udruženja paraplegičara Srbije.
- Zoran je samo prvi koji je javno progovorio o tome, a to se stalno dešava. U ovom gradu živi 126 ljudi vezanih za kolica. Koliko ih vidite napolju? Mene, njega i još dvoje ili troje. Ostale je jednostavno sramota zbog načina na koji pojedinci gledaju osobe sa hendikepom - izjavio je Veljović, naglašavajući kako može da navede bar deset lokala u kojima ljudi u invalidskim kolicima nisu poželjni, kao i slične slučajeve koji su prećutani.
On je, takođe, podsetio da i oni koji se odvaže da izađu iz kuće na svakom koraku nailaze na prepreke, i zbog toga, kako je naglasio:
- Prozivamo, pre svega, vlasti, a onda i vlasnike lokala, da vidimo koliko njih ima uređene pristupe. Na ovaj i svaki sledeći sličan incident reagovaćemo shodno Zakonu o diskriminaciji koji je jasan i propisuje minimalnu kaznu za počinioca od 50.000 dinara, a za pravno lice i do milion.
Veljović je s tim u vezi podsetio i na nedavnu situaciju kada su članovi udruženja hendikepiranih dva dana blokirali ulaz u opštinu da bi vlasti u gradu uredile pešačke prelaze i gradske trotoare.
U međuvremenu se ispostavilo da Zoran sporne noći nije bio u kafiću koji je prozvao, već u sasvim drugom, koji važi za jedan od najposećenijih i čiji režim rada, iskreno rečeno, možda i zahteva veći oprez i brigu za lica sa hendikepom.
Priznajući svoju grešku, a i dalje ostajući pri svojim optužbama, Zoran je izjavio:
- Sve konsekvence snosim ja i duboko se izvinjavam. Bilo je veče, i pogrešio sam, jer su dva lokala jedan uz drugi - kaže Jovanović.
A vlasnica lokala u kojem se incident i dogodio, u suočenju sa ,,žrtvom” nesporazuma, kaže:
- Razlog zašto sam zamolila Zorana da ode je što sam se plašila za njegovu sigurnost. U to vreme vikendom se i inače zaključavaju vrata i po 50 ljudi ostane napolju. Jednostavno sam se plašila da u toj gužvi može nešto da mu se desi. Nikakava diskriminacija nije u pitanju - tvrdi ona, dodajući da je jedna od njenih dobrih prijateljica u kolicima i da je Zoranu rekla da bilo koji drugi dan može slobodno da dođe kada nema gužve.
Znajući vlasnicu i lokal o kojem se radi sa sigurnošću mogu da tvrdim da je tačno to što govori, tim pre što je lokal i nastao kao stecište umetnika sa svim onim karakteristikama, podrazumevajući i humanost, koju ova vrsta ljudi, valjda, još uvek poseduje. U skladu s tim, sa sigurnošću mogu da tvrdim da je vlasnica pomenutog lokala imala najbolje namere, bez obzira kako je to Zoranu u tom trenutku izgledalo. Zbog svega toga bilo bi najbolje da se ovaj slučaj reši pomirenjem, ili bar zaboravi, budući da je očigledno da se radi o nesporazumu, a sasvim je shvatljiva i Zoranova reakcija. Ili bar da bude iskorišćen kao još jedna prilika da se, makar i na ovaj način, progovori o životu invalida u našem gradu i našoj spremnosti da im, kad god je to moguće, izađemo u susret, pokazujući da smo ostali ljudi i pored svega što nas je zadesilo. A to ne košta ništa. U skladu s tim je i izjava mr Živorada Veljovića, direktora Hendikep centra i potpredsednika Saveza udruženja paraplegičara Srbije, koju bi trebalo smatrati i epilogom čitavog slučaja:
- Oboje poznajem i oni najbolje znaju šta se desilo, ali diskriminacija postoji. U ovaj lokal može da se uđe. Može li u druge? Činjenica je i da ljudi ćute. Činjenica je da nas je 126 u kolicima i da većina sedi u kući ili eventualno dođe ovde u Centar, izbegavajući baš ovakve situacije. Ostajem pri tome da ću lično animirati sva udruženja i izvršiti pritisak i na lokalne vlasti i na inspekcije i na direktore preduzeća i vlasnike lokala da počnu da se ponašaju u skladu sa odredbama Zakona o diskriminaciji.

SAGOVORNIK NA AKTUELNU TEMU: SVJATOSLAV SERDJUK, DIREKTOR VAGONOGRADNJE
Doći ćemo do pravde

   • Gospodine Serdjuk, načelno svi već znaju da Koncern FVK ima ogroman problem zbog potpune blokade računa, ali, suština i detalji problema su mnogima još uvek nedovoljno jasni. Šta se zaista dešava u Fabrici poslednjih mesec dana?
- Od 1. oktobra neočekivano su blokirani tekući računi Koncerna FVK AD Drumska vozila DOO, iako su Drumska vozila posebno pravno lice, sa posebnim matičnim brojem i PIB-om. Dugovi koji su naplaćeni s računa Drumskih vozila nisu bili dugovi ovog privrednog društva i samim tim je bilo nezakonito njihovo naplaćivanje. Protiv ovog društva sa ograničenom odgovornošću, čiji je osnivač Koncern FVK AD Kraljevo, zaposleni radnici vodili su parnične postupke po raznim osnovama (zbog neisplaćenih zarada, regresa...) a sve za period koji je prethodio prodaji ovog društva u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Postupci su završeni pred Opštinskim sudom u Kraljevu donošenjem pravosnažnih i izvršnih odluka kojima su usvojeni tužbeni zahtevi radnika i obavezana su određena privredna društva na plaćanje glavnog duga, kamate i troškova postupka. Po ovako donetim presudama, 22 zaposlena su pokrenula postupak prinudne naplate navedenih potraživanja u izvršnom postupku prema svim društvima sa ograničenom odgovornošću, iako izvršne presude glase na jedno konkretno pravno lice. Sud je usvojio ovakve predloge izvršenja iako su protivna odredbama Zakona o privrednim društvima i Zakona o izvršnom postupku.
• Vi, dakle, tvrdite da nije imalo nikakvog osnova za primenu takozvane “solidarne odgovornosti”?
- Nijednom odredbom Osnivačkog akta nije predviđena solidarna odgovornost privrednih društava čiji je osnivač Koncern FVK AD. U konkretnom slučaju, sa tekućih računa Drumskih vozila DOO skinuta su dva miliona dinara i preneta na račune fizičkih lica (radnika), iako izvršne presude ne obavezuju Drumska vozila već druga pravna lica. Osim toga, u blokadi je još pet miliona dinara koji će biti naplaćeni ako izvršenja i dalje budu sprovođena. Novac koji je blokiran na računu uplaćivao je većinski vlasnik kao pomoć Koncernu FVK za isplatu zarada radnicima, nabavku repromaterijala, plaćanje energenata, komunalija itd. Razlog svemu ovome je presuda Okružnog suda u Kraljevu (GŽ. 2138/06), po kojoj je sud prihvatio rešenje o registraciji iz 2004. godine kao ispravu kojom se dokazuje da je potraživanje od jednog pravnog lica prešlo na drugo pravno lice - Drumska vozila DOO.
• Siguran sam da ćete iskoristiti sve zakonske mogućnosti da reagujete na ovu presudu i sprečite dalju blokadu?
- Drumska vozila su na sve ove presude uložila žalbe, kao i Zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom Srbije kao vanredni pravni lek, pobijajući ovakav stav suda koji je protivan svim zakonskim propisima.
Takođe, protiv svih fizičkih lica koja su naplatila svoja potraživanja po nezakonitom osnovu, pokrenute su tužbe pred Opštinskim sudom u Kraljevu za povraćaj sredstava sa kamatom i troškovima spora. Biće pokrenut i postupak za naknadu štete.
• Bilo da se izvršenja nastave ili ne, blokada je već nanela značajnu štetu Koncernu Fabrika vagona.
Sprovođenjem ovih izvršenja Drumska vozila DOO su pretrpela nenadoknadivu štetu već samom blokadom računa ovog pravnog lica. Onemogućeno nam je plaćanje osnovnih energenata za proizvodnju - gasa, struje, vode... onemogućena je nabavka repromaterijala, plaćanje poreza državi, plaćanje socijalnih i drugih davanja za radnike i isplata zarada za 1.200 zaposlenih u našoj Fabrici. Skidanjem sredstava po osnovu izvršnih presuda namireno je osam ljudi, a posledice će zbog tog čina trpeti hiljadu dvesta radnika.
• Verujem da to niko ne želi, ali ipak, ako se blokada i naplata nastave, kakve će biti posledice?
- Ukoliko se i dalje nastavi postupak po izvršenjima, biće prekinuta proizvodnja, a najdirektnija posledica po radnike biće slanje zaposlenih na plaćeno odsustvo. Ovakvim postupkom dovedeno je u pitanje izvršenje veoma važnih ugovora, odnosno ugrožena isporuka vagona za inostrane partnere, koja sasvim sigurno ne bi mogla da bude izvršena na vreme i u ugovorenom roku.
Sve u svemu, stao bi ceo sistem FVK, koja je jedina u privredi Kraljeva posle privatizacije 2006. pokazala pozitivne rezultate i krenula putem oporavka. Zbog toga se ne sme dozvoliti da FVK doživi sudbinu ,,Jasena”, ,,Magnohroma” i mnogih drugih preduzeća u Kraljevu.

STARA TEHNIČKA I ŽANDARMERIJA BEZ GREJANJA???
Zaustavljanjem proizvodnje u Fabrici vagona, zato što se nalaze priključeni na njihov sistem toplifikacije, bez grejanja bi ostali stara Tehnička škola i Žandarmerija.
- Ne želim čak ni da komentarišem posledice koje bi nastale ako đaci na pragu zime ostanu bez grejanja - kaže Svjatoslav Serdjuk.

HOTEL “TURIST” ĆE IPAK BITI ZAVRŠEN
Svečano otvaranje početkom leta?

   Na vanrednoj skupštini akcionarskog društva UTP AD ,,Srbija” razrešen je stari i imenovan novi upravni odbor i usvojene izmene i dopune ugovora o organizaciji preduzeća.
   Tom prilikom, Milan Rašković, direktor preduzeća ,,Miramar” DO, koje je odnedavno vlasnik većinskog paketa akcija (74.09 odsto), naglasio je da će vrlo brzo biti završena adaptacija hotela "Turist" i da će se za te radove izdvojiti dva miliona evra. Takođe je istakao da "Srbija” trenutno ima gubitak od 150 miliona dinara, ali da će i to biti sanirano. Za sve to je potrebna i pomoć lokalne samouprave, koja bi trebalo da ubrza izdavanje neophodnih dozvola za adaptaciju i dogradnju. Pogotovo što se planira paralelna adaptacija i ostalih objekata.
   Rašković je obećao da će, ako sve bude išlo po planu, hotel "Turist" biti svečano otvoren početkom leta i da će do tada biti zaposleno stotinak mladih i stručnih radnika.

ODRŽAN SASTANAK SAVETA RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA - piše Slobodan Rajić
Bolji uslovi za carinike i privrednike

   • U industrijskoj zoni ,,Šeovac" biće obezbeđen poslovni prostor za potrebe kraljevačke Carinarnice, čime će biti eliminisani sadašnji troškovi i carinika i privrednika • Iduće godine uslediće i izgradnja graničnog prelaza Mehov krš na pravoj granici sa Crnom Gorom i rešenje problema žitelja opštine Tutin • Oba projekta finansijski će podržati Vlada Srbije, obećao državni sekretar Miodrag Đidić

   Vlada Srbije pomoći će da kraljevačka Carinarnica iduće godine obezbedi bolje uslove rada, pre svega izgradnjom sopstvene upravne zgrade i terminala, a izgradnjom novog graničnog prelaza Mešov krš biće rešeni sadašnji problemi stanovnika opštine Tutin, zaključeno je na prošlonedeljnom sastanku Saveta Raškog upravnog okruga, u čijem radu je učestvovao i Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
   Naime, kako je rečeno, Carinarnica Kraljevo, koja svojim radom pokriva četiri okruga (Raški, Rasinski, Zlatiborski i Moravički), smeštena je u iznajmljenom poslovnom prostoru kod Železničke stanice, za koji plaća zakup. To povećava troškove rada, kako same Carinarnice, tako i privrednika sa ovog područja, jer se cena zakupa (koja nije mala) ugrađuje u cene usluga Carinarnice, a to nije u interesu ni ovoj instituciji ni ovdašnjim privrednicima.
- Nisam pristalica toga da državne službe budu na privatnim posedima, već da terminali i sve što je vezano za carinu na ovom području bude smešteno na državnom prostoru, naravno u onoj meri u kojoj to može u ovom trenutku. Zato ćemo iduće godine učiniti sve da Carninarnica Kraljevo dobije svoj poslovni prostor i da njegov vlasnik bude Uprava carina, a ne da i dalje plaćamo zakup i da onda, zbog toga, privrednici boravak svojih kamiona na terminalima plaćaju od 1.000 do 3.000 dinara dnevno, što je krajnje neracionalno - istakao je u vezi sa ovim problemom državni sekretar Miodrag Đidić.
Zbog toga je na sastanku postignut dogovor da opština Kraljevo u industrijskoj zoni ,,Šeovac" u Adranima, koja se trenutno infrastrukturno uređuje, iduće godine obezbedi i prostor za potrebe kraljevačke Carinarnice, kako za izgradnju njenih poslovnih prostorija, tako i modernog carinskog terminala, a da ovu investiciju pomogne Ministarstvo finansija i da se na taj način olakša posao i smanje nepotrebni troškovi.
   Na sastanku je takođe potvrđeno da će uz pomoć Vlade Srbije uskoro biti rešen i drugi veliki problem na području Raškog okruga - izgradnja novog graničnog prelaza Mehov krš na putu prema Crnoj Gori. Naime, ovaj granični prelaz nalazi se pet kilometara unutar teritorije Srbije, pa lokalno stanovništvo mora da trpi administrativne procedure i gubi vreme za kretanje u sopstvenoj zemlji!?
   - Želim da istaknem zaista izvanrednu saradnju između Raškog okruga i Vlade Srbije, pre svega sa Ministarstvom finansija, koje je tako brzo odreagovalo na jedan problem jako izražen za stanovništvo opštine Tutin. To je granični prelaz Mehov krš, gde građani, koji žive u jednoj državi, moraju da prelaze granični prelaz koji nije na administrativnoj granici sa drugom državom. To je bio veliki problem za tamošnje stanovnike, pogotovo u letnjoj, turističkoj sezoni, kada se na prelaz dugo čeka zbog velikog prometa - istakao je Mateja Mijatović, načelnik Raškog upravnog okruga.
   Državni sekretar Miodrag Đidić potvrdio je da će Vlada Srbije obezbediti sredstva da se izgradi novi granični prelaz na stvarnoj administrativnoj granici sa Crnom Gorom i tako reše muke stanovnika opštine Tutin.
   - Sada zaista imamo veliki problem jer ljudi koji žive u Srbiji sa druge strane kontrolnog punkta, da bi prešli u drugi deo sopstvene države, moraju da pokazuju ličnu kartu ili neki drugi dokument, odnosno da se legitimišu. To je veliki problem u vreme letnjih godišnjih odmora, kada ti ljudi, zbog velikog prometa turista prema Crnogorskom primorju, moraju da stanu u red i čekaju i po pet sati da bi prešli sa jednog dela na drugi deo teritorije sopstvene države!? To je, kako sam informisan, problem 5.000 stanovnika koji žive na tom području opštine Tutin i on mora biti rešen sledeće godine, kada će država Srbija ući u izgradnju i završetak graničnog prelaza Mehov krš - naglasio je Đidić.

TAKMIČENJE METALSKIH RADNIKA SRBIJE
Najbolji Dragan Nikolić iz ,,14. oktobra”

   Trideset četvrto takmičenje metalskih radnika Srbije, u organizaciji Samostalnog sindikata metalaca Srbije, održano je od 12. do 14. oktobra u Kragujevcu, u ,,Zastava automobilima”.
Oko 112 metalaca iz 25 preduzeća Srbije učestvovalo je u borbi za osvajanje naziva najboljeg metalca Srbije. Takmičili su se u devet disciplina: metalostrugari, metalobrusači (ravno i kružno brušenje), metaloglodači, bravari alatničari i zavarivači (gasno zavarivanje, zavarivanje REL, MAG i TIG postupkom).
Na početku takmičenja metalcima su se obratili i Slobodan Lalović, savetnik u Vladi dr Vojislava Koštunice, Milan Josifović, pomoćnik u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, direktor ,,Zastava automobila” iz Kragujevca, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije, predsednik Samostalnog sindikata metalaca ,,Zastava automobili”, a takmičenje je otvorio Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije. On je naglasio da je opstanak metalskog kompleksa Srbije usko povezan sa prosperitetom zemlje Srbije i ukazao na značaj ovakvih takmičenja u cilju afirmacije struke.
Veliko priznanje metalcima i stručnjacima Rasinskog okruga u ovoj oblasti predstavlja angažovanje u radu Organizacionog odbora i žirija Save Đurića, dipl. inž. maš., iz IMK ,,14. oktobar" AD iz Kruševca, i Miodraga Čukalovića, dipl. inž. maš., iz PPT iz Trstenika, dr Ljubodraga Đorđevića, redovnog profesora Mašinskog fakulteta iz Kraljeva, i mr Dragana Trifunovića, profesora Visoke tehničko mašinske škole iz Trstenika, koji su dali svoj doprinos organizaciji i regularnosti takmičenja.
Metalci su se takmičili u teorijskom i praktičnom delu i pokazali zavidno opšte stručno znanje i poznavanje tehnologije zanimanja. Takođe, demonstrirali su vrhunsko vladanje mašinama i alatima pri izradi takmičarskih komada. Posle trodnevnog takmičenja, sveukupni pobednik je Dragan Nikolić, mašinbravar iz ,,14. oktobra" AD iz Kruševca. Visoka mesta iz preduzeća Rasinskog okruga zauzeli su su i Dragan Karamarković, iz PPT iz Trstenika, koji je osvojio drugo mesto u zanimanju zavarivač TIG postupkom, i zavarivači REL i MAG postupkom - Živorad Lukić i Milun Gašić, obojica iz ,,Oktobra". Pored Majstorskih pisama i Diploma, najbolji su dobili i novčane nagrade, dar organizatora. Najbolji metalac, Dragan Nikolić, dobio je i ručno izrađen nož, dar ,,Zastava oružja” iz Kragujevca.
Sava Đurić

PROTEST SINDIKATA ZAPOSLENIH U OPŠTINSKIM ORGANIMA UPRAVE U KRALJEVU - piše Dragan Blagojević
Plate nepromenjene šest godina

   • Plate zaposlenih, bez toplog obroka i regresa, između 6.000 i 14.000 dinara, a sa ovim dodacima između 11.000 i 21.000 dinara • Neuspešan protestni skup ispred zgrade Vlade u Beogradu • ako se ne ispune zahtevi, za sredinu novembra najavljen generalni štrajk

   Posle protestnog zbora zaposlenih u Opštinskom sudu u Kraljevu i Sindikalna organizacija zaposlenih u organima Opštinske uprave u Kraljevu krajem prošle sedmice organizovala je zbor radnika, čiji je cilj bilo iskazivanje protesta zbog svog lošeg materijalnog i socijalnog položaja.
Prema rečima učesnika protestnog zbora, radnici u ovim delatnostima dovedeni su na rub egzistencije. Njihove plate, kako kažu, nisu se menjale u poslednjih šest godina, tako da mnogi radnici, ne računajući topli obrok i regres, primaju platu koja je ispod propisane cene rada i kreće se od 6.000, koliko prima higijeničarka, do 14.000 dinara, kolika je osnovna zarada zaposlenih sa visokom stručnom spremom.
U kraljevačkoj Opštinskoj upravi zaposleno je oko 240 radnika, odnosno 270, kada se dodaju povremeno zaposleni. Po evropskim standardima, na 1.000 stanovnika angažovan je jedan opštinski činovnik i u kraljevačkoj Opštinskoj upravi, prema tom kriterijumu, trebalo bi da bude oko 130 zaposlenih, ali ,,mi smo još daleko od Evrope, kao i od zarada na nivou republičkog proseka" - konstatovano je na protestnom zboru radnika rgana uprave u Kraljevu.
Pored ovog skupa u utorak, 23. oktobra, nekoliko stotina zaposlenih u organima uprave i pravosuđu iz Kraljeva učestvovalo je na protestnom skupu koji je u Beogradu organizovao republički Sindikat zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama ispred zgrade Vlade Srbije, zahtevajući ispunjavanje svojih zahteva u vezi sa teškim socijalnim položajem.
Protest oko 5.000 članova ovog Sindikata iz čitave Srbije započeo je po kiši šetnjom sa Trga Nikole Pašića do zgrade Vlade Srbije, ali im se niko odgovoran iz Vlade nije obratio ili ih primio na razgovor.
- Naš sindikat je izuzetno razočaran i nezadovoljan. Ne mogu da shvatim da niko iz Vlade nije imao vremena da izađe pred ljude. Nećemo stati i za 15 dana od dogovora svih sindikata trebalo bi svi zaposleni da stupe u generalni štrajk do ispunjenja svih zahteva. Tražimo da razgovaramo sa premijerom Koštunicom, ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem i ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovićem - izjavio je Njegoš Potežica, predsednik Sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama.
On je izneo podatak da se mesečne plate zaposlenih sa toplim obrokom i regresom u ovim institucijama kreće od 11.000 do 21.000 dinara i naglasio da, da je socijalni dijalog sa Vladom bio uspešan, ne bi došlo do ovog protestnog okupljanja i najavljenog generalnog štrajka.

ZAHTEVI SINDIKATA
Sindikat zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama Srbije zahteva potpisivanje kolektivnog ugovora, usklađivanje zarada sa zaradama zaposlenih u javnim preduzećima, stavljanje van snage memoranduma o ,,zamrzavanju" svojih plata za 2008. godinu i hitnu izmenu Zakona o državnim službenicima.

U KRALJEVU PREDSTAVLJENI REZULTATI CESID-OVOG ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA
Produbljavanje socijalnih razlika

   • ,,Oni koji su živeli loše - žive još lošije i obrnuto", a svaki peti ispitanik izjavio da danas živi ,,podnošljivo" ili ,,nepodnošljivo" • Za loše ekonomsko stanje svoje porodice i nemogućnost bavljenja biznisom ispitanici uglavnom okrivljuju državu i sistem u kojem rade i žive

   Veliki broj građana ocenjuje da danas živi nešto bolje nego pre godinu dana, ali većina smatra da i dalje živi na granici socijalne izdržljivosti, pokazali su rezultati septembarskog istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u kojem su, osim političke orijentacije, ispitivani i ,,socijalni kapaciteti građana". Istraživanje CeSID-a posebno je utvrdilo velike razlike između stvarnih i potrebnih ukupnih primanja domaćinstava u Srbiji. U proseku, kako je rečeno, porodicama nedostaje još oko 40 odsto novca da bi, po sopstvenoj proceni, živele normalno, a svaki peti stanovnik Srbije živi ,,podnošljivo" ili ,,nepodnošljivo".
   - Čini se da se još malo ti socijalni polovi u pogledu životnog standarda ,,cepaju", odnosno da oni koji su ranije živeli loše - danas žive još lošije, a oni koji su živeli srednje i dobro - žive, čini se, još malo bolje. Primetili smo da socijalne razlike postaju malo veće, što je valjda u tranziciji, kao u prethodnom kapitalizmu, i očekivano - istakao je Miloš Mojsilović, član CeSID-ovog istraživačkog tima.
   Istraživanje je takođe pokazalo da su ,,građani više srećni u životu nego što su zadovoljni životom". Razlog leži uglavnom u glavnim ličnim ciljevima kao što su ,,dobro zdravlje", ,,srećan brak" i ,,dobri prijatelji", pa tek na četvrtom i petom mestu ,,dobra plata" i ,,zanimljiv posao". Međutim, čak za dve trećine ispitanih građana osnovni životni problemi su u sferi ekonomije - ,,niska primanja", ,,nezaposlenost" i ,,pokretanje biznisa". Ipak, na pitanje ,,Da li razmišljate o pokretanju sopstvenog posla?", samo 24 odsto ispitanih odgovara da je to već preduzelo ili namerava.
   - Građani mnogo više, još uvek, očekuju od države i od nečeg drugog, nego što su spremni da sami pokrenu sopstveni biznis i svoje preduzeće ili nešto slično. Za to opet nalaze opravdanje u nestabilnom i nesigurnom sistemu, koji okrivljuju, kao i državu, za to što se danas njima događa - kaže Mojsilović.
Prema istraživačkim rezultatima CeSID-a, najveći broj ljudi u Srbiji danas najpre oseća da pripada mestu u kome živi, zatim profesiji, pa državi Srbiji, dok je ,,nacija" na ,,deobi" petog i šestog mesta. To govori da je ,,lokalni identitet" najrasprostranjeniji, kao i jako interpersonalno poverenje u komšije, rođake i kolege, naglašeno je na prezentaciji u Kraljevu.

OBAVEŠTENJE FILIJALE ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Ističe rok za zamenu knjižica

   Članom 142. stav 1. i 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju (,,Sl. glasnik RS” br. 107/05 i 109/05 - ispravka), utvrđeno je da se prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju na osnovu overene isprave o zdravstvenom osiguranju, dok overu isprava o osiguranju vrši matična Filijala na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos.
Pravilnikom o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite (,,Sl. glasnik RS” br. 68/06), koji je stupio na snagu 01.01.2007. godine, potpisano je da će zamena starih zdravstvenih knjižica novim ispravama o zdravstvenom osiguranju biti izvršena do 31.12.2007. godine.
Saglasno Uputstvu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 02 broj 31-1608/06-1 od 12.12.2006. godine, i odluci Upravnog odbora Republičkog zavoda za zadrvstveno osiguranje 01/2 broj: 54-1180/07, zbog povećanog obima posla u Filijali odnosno njenim Ispostavama, preneto je pravo na poslodavce da mogu izvršiti overu zdravstvenih knjižica svojim radnicima i članovima njihovih porodica do 31.12.2007. godine.
Od 01.01.2008. godine neće važiti stare zdravstvene knjižice, a rok za zamenu novim ispravama ističe 31.12.2007. godine, pa u cilju prevazilaženja eventualnih problema pri pružanju zdravstvene usluge, služba Filijale
poziva sve poslodavce, preduzetnike, osnivače, penzionere, poljoprivrednike, nezaposlena lica i druge kategorije osiguranih lica, koji ne poseduju nove isprave o zdravstvenom osiguranju, da se u što kraćem roku jave u službu Filijale, kako bi dobili instrukcije o postupku i načinu zamene starih zdravstvenih knjižica novim ispravama o zdravstvenom osiguranju.
za bliže informacije obratiti se na telefon: 036/324-365.
radno vreme službe Filijale je od 7.30 do 18 časova, svakog radnog dana osim subote i nedelje.

SKUPŠTINA PRIVATNIH STOMATOLOGA SRBIJE
Prvi predsednik Kraljevčanin

   U svečanoj sali Galenike u Beogradu održana je sredinom oktobra izborna Skupština Stomatološke komore Srbije, kojoj je prisustvovalo 75 državnih i 43 privatna stomatologa. Za predsednika skupštine izabran je dr Milomir Jelčić, privatni stomatolog iz Kraljeva, funkciju direktora obavljaće prof. dr Zoran Stajčić, privatni stomatolog iz Beograda, a za predsednika Upravnog odbora izabran je prof. dr Nikola Burić, Stomatološki odsek Medicinskog falkulteta iz Niša.
Na Skupštini je odlučeno da nadoknada za upis u registar Komore iznosi hiljadu duinara, koliko iznosi i nadoknada za licencu.

PRVENSTVO SRBIJE U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
Najkvalitetnije i najjeftinije

   Kompanija M - Rodić otvorila je u utorak Cash&Carry u Kraljevu, u Ulici Tiosava Karapandžića 2b, u naselju Grdica (na Ibarskoj magistrali).
Na više od 2.000 kvadratnih metara prodajnog prostora smešteni su najkvalitetniji domaći i uvozni proizvodi, koji su prethodno zadovoljili visoke standarde trgovinskog lanca M-Rodić.
Po najpovoljnijim cenama, M-Rodić Cash&Carry nudi svojim potrošačima i profesionalnim kupcima više od 10.000 artikala: mleko i mlečne proizvode, voće i povrće, širok izbor bezalkoholnih i alkoholnih pića, kozmetiku, sredstva za održavanje higijene i mnoge druge proizvode namenjene potrebama savremene porodice.
Posebne pogodnosti potrošačima donosi kartica Mercator Pika, koja odnedavno važi u svim M-Rodić objektima, a nudi brojne pogodnosti u vidu popusta, plaćanja na odloženo i kupovinu na rate bet kamate i drugih opterećenja.
Profesionalnim kupcima su ponuđeni: širok asortiman proizvoda, povoljne cene, kupovina sa odloženim rokom plaćanja, posebne pogodnosti za avansno plaćanje, rabat za sopstveni prevoz, količinski rabati na mesečnom i kvartalnom nivou, za veće kupovine, mogu se dogovarati posebni uslovi kupovine.
Sklapanje kupoprodajnih ugovora je moguće svakim danom od 8 do 16 časova, osim nedeljom.
Novi objekat radi svakog dana od 8 do 21 čas. Za potrošače je obezbeđeno 200 parking mesta.

U KRALJEVU U TOKU DEVETA IZLOŽBA GLJIVA
Vrganj najzastupljeniji, tartuf najskuplji

   U Ekološkoj kući pored Ibra u toku je deveta izložba gljiva. Organizatori su kraljevački Ekološki pokret ,,Ibar" i Mikološko društvo ,,Kraljevka", koje je osnovano 1999. godine i dobilo naziv po jednoj vrsti gljive.
Na ovoj izložbi, koju je krajem prošle sedmice otvorio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, posetioci mogu da vide više od sto vrsta gljiva i da dobiju razne informacije i savete od stručnjaka.
Ova tradicionalna izložba ima obrazovno-ekološki karakter. Cilj je da se posetioci upoznaju sa svim vrstama gljiva i njihovim hranljivim i drugim vrednostima, ali i da saznaju kako da prepoznaju otrovne gljive i izbegnu eventualne tragične posledice.
Inače, na izložbi najviše prostora zauzima vrganj, gljiva koja je najzastupljenija u kraljevačkom kraju i čija je cena na tržištu oko tri evra po kilogramu. Ipak, iako je ima najmanje, najviše pažnje posetilaca privukli su primerci tartufa, gljive koja u Srbiji dostiže cenu od 400 do 500 evra po kilogramu, dok je u inostranstvu daleko cenjenija i skuplja, s tim što veći primerci imaju i veću cenu.
- Skupljači gljiva za jednu sezonu, odnosno za godinu dana, iskopaju oko sto do sto pedest kilograma tartufa i imaju ,,kanale" kojim tartufe prebacuju u Italiju i Švajcarsku, gde su izuzetno cenjeni i skupi - kaže Tomislav Gladanac, jedan od najpoznatijih naših stručnjaka za gljive, koji posetiocima izložbe daje mnoge korisne informacije i savete.
Izložba gljiva u Kraljevu ostaje otvorena do kraja ove sedmice.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DRUŠTVO UČITELJA KRALJEVA - piše Bojana Milosavljević
Ponovo na okupu

   • Prošlog petka u Kraljevačkom pozorištu održana osnivačka skupština Društva učitelja Kraljeva, koje je bilo aktivno do pre sedam godina. U radu organa ovog strukovnog udruženja učestvuju prosvetni radnici iz 11 osnovnih škola naše opštine

U svečanoj atmosferi prošlog petka, 19. oktobra, osnovano je (ili obnovljeno) Društvo učitelja Kraljeva, koje je bilo aktivno do pre sedam godina. Osnivačka skupština izabrala je glavne organe: izvršni i nadzorni odbor i Sud časti. U njihovom radu ubuduće će učestvovati učitelji iz 11 škola sa područja kraljevačke opštine. Istovremeno, za počasnog člana Društva izabran je prof. dr Velizar Nedović, istaknuti pedagog i univerzitetski profesor u penziji.
Mnogo je dobrih razloga za strukovno udruživanje prosvetnih radnika koji predstavljaju temelj obrazovnog sistema. Članovi Društva učitelja rade za svoju struku, a time i svoje mesto u društvu. NJegov napredak ili pozitivne promene mogu da podstaknu kritikom, predlozima i ličnim angažmanom. Osim toga, udruženi učitelji biće bolje informisani o novinama u svojoj profesiji i sve to na zakonskom, teorijskom i praktičnom nivou. Za početak, članovima kraljevačkog Društva učitelja biće omogućeno da pohađaju besplatne seminare, koje će organizovati Ministarstvo prosvete Srbije i Školska uprava u Kraljevu.
Novo Društvo učitelja Kraljeva samim formiranjem pristupa Savezu učitelja Republike Srbije, koje broji više od šest hiljada članova. Savez je osnovan 1982. godine, a sada ga čine 32 lokalna učiteljska društva. Inicijativa da se ova mreža proširi pokrenuta je u više gradova. Što se Kraljeva tiče, posle sedam godina, koliko je Društvo bilo ugašeno, novi članovi će van sumnje biti aktivni i nadahnuti u ostvarivanju zajedničkih prosvetnih i društvenih ciljeva.



MUZIČKA ŠKOLA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Novi uspeh Miloša Avramovića

   Mladi Miloš Avramović, učenik drugog razreda Srednje muzičke škole ,,Stevan Mokranjac” u Kraljevu na odseku za harmoniku, a u klasi prof. Marije Stevanović, ovih dana je još jednom potvrdio svoj nesporni ogromni talenat. Avramović je pobednik u kategoriji do 15 godina starosti na međunarodnom takmičenju u Kastelsidardu (Italija), koje je trajalo od 9. do 14. oktobra.
Muzički talenat iz Kraljeva bio je na ovoj svetskoj smotri harmonikaša najbolji i za sobom ostavio čak 25 rivala, od kojih su mnogi došli iz zemalja koje važe za velesile u klasičnoj muzici.
Da ovaj blistavi uspeh Miloša Avramovića i njegove profesorke Marije Stevanović nije slučajan niti neočekivan, podsećamo da je on istu nagradu na ovom takmičenju ubedljivo osvojio i pre tri godine.



IZLOŽBA SLIKA DRAGANA MILOŠEVIĆA
Detalji iz života patrijarha Pavla i vladike Nikolaja Velimirovića

   Galerija centra za kulturu ,,Gradac" Raška organizovala je izložbu slika kraljevačkog slikara Dragana Raškova Miloševića.
Na platnima su detalji iz života njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, kao i scena iz života Vladike Nikolaja Velimirovića, svete crkve i prizori iz seoskog života. Izloženo je 20 slika i one su tematski vezane za podneblje autorovog zavičaja, a to je trougao između manastira Studenice, Gradca i Žiče. Izložba je otvorena sinoć i trajaće do idućeg petka.



PREDŠKOLSKA USTANOVA
Otvara se biblioteka

   U kraljevačkoj Predškolskoj ustanovi pokrenuta je korisna akcija - formiranje prve male biblioteke, koja će biti vođena pod stručnim nadzorom Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovenčani”. Ova inicijativa zaživela je u sedmici kada se u Beogradu odvija Međunarodni sajam knjiga.
Uprava ustanove ovih dana javno poziva sugrađane, decu i njihove roditelje da maloj biblioteci poklanjaju knjige primerene uzrastu i interesovanjima mališana. To je najbolji način da darovane knjige ostanu sačuvane i sigurno budu pročitane. Kraljevčani knjige mogu da donesu u upravu vrtića ili da se jave na telefon 232-630.



U DOMU KULTURE ,,RIBNICA" - piše Ivan Rajović
Izložba ikona Bojana Miljkovića

   • Umetnost koja nastaje na jedan ovakav način, u ovom dobu sekularizacije, neophodna nam je kao što su nam potrebne smirene i blage ruke i ovakva dela kao dela našeg umetnika, koja ćemo uzeti kao zlatno vreteno i na njega namotati sve svetlosne niti naše duhovnosti i isplesti ovu zlatnu pređu koja će učiniti našu kulturu bogatijom u predivu sveta, rekao je, između ostalog, ministar vera Radomir Naumov na otvaranju izložbe

   Intelektualni krug ,,Sveti Đorđe" i Umetnička galerija ,,Pecović", sa blagoslovom arhimandrita žičkog, starca Gerasima, organizovali su u sredu veče u Domu kulture ,,Ribnica" izložbu ikona kraljevačkog slikara Bojana Miljkovića. Ovaj nesvakidašnji skup, kako po tematici, tako i po interesovanju, otvorio je ministar vera Radomir Naumov. Otvaranju je, kako je istakao novi direktor Doma kulture Miša Milosavljević, prisustvovao izuzetno veliki broj Kraljevčana iz svih oblasti svetovnog i duhovnog života, ali i gotovo svi viđeniji političari u gradu.
Do ove izložbe, kako je rekao Dragan Pecović, koji je i idejni tvorac čitavog projekta, došlo je nakon dve godine mukotrpnog rada na organizaciji i osmišljavanju najsitnijih detalja, čak dotle da su i svi ramovi za ikone rađeni ručno.
U srpskoj ikonografiji Stari zavet je vrlo retko obrađivan kao tema. Ovom prilikom, posebna pažnja posvećena je detaljima koji su kanonski možda bili malo i sporni, ali se konsultacijama došlo do zaključka da bi to mogao da bude izazov pod uslovom da se ne izađe iz kanonskih okvira Srpske pravoslavne crkve. U skladu sa tim, svaka tema je odabrana iz Biblije i po biblijskim pričama iz Starog zaveta Bojan je dobio ,,zadatak" da božanski nadahnutim potezima napravi to što je napravio, a to je remek-delo.

LIK BOGA NE POSTOJI U SLIKARSTVU
- U pitanju je - kako je rekao Pecović - istorija jevrejskog naroda koji u kontinuitetu kasnije prerasta u hrišćanstvo koje je kanonizovano kao jedan poseban religiozni oblik. Sam Bog nikada nigde nije naslikan tako da lik Boga ne postoji. Na ikonama iz Starog zaveta nalaze se likovi koji su prikazani kao božanski, što znači da su morali da imaju neki kontakt sa Bogom. Problem se javio u prevazilaženju odnosa Boga, kojeg niko nikad nije video, i Boga kojeg je trebalo prikazati na slici, od kojeg se prima blagodat ljudi iz istorije jevrejskog naroda. Prikazana je božjim sinom Isusom Hristosom, tako da je Isus prisutan na svakoj ikoni, što je, definitivno, veliki iskorak u načinu ikonopistva kod nas. Pored toga, ove ikone su originali i umetnička dela velike vrednosti i Bojan bi trebalo da nastavi ovakvim tempom. Mislim da bi mi, kao grad, trebalo da podržimo štampanje neke monografije u nekom budućem periodu, koja bi mogla da predstavlja pokretač neke promene i prikazivanja ikona u umetničkom smislu u Srbiji. Uostalom, Bojan je jedan od prvih Srba čije su ikone bile izložene u moskovskoj galeriji ,,Manjež", zahvaljujući Draganu Bunardziću, predsedniku Društva srpsko-ruskog prijateljstva - rekao je Pecović.
- Zaista sam počastvovan da učestvujem u ovom uzvišenom činu otvaranja izložbe ikona sa motivima iz Starog zaveta našeg mladog talentovanog umetnika Bojana Miljkovića. Imamo veliku radost da budemo obasjani svetlom sa ovih ikona koje nas okružuju. Umetnost koja nastaje na jedan ovakav način, u ovom dobu sekularizacije, neophodna nam je kao što su nam potrebne smirene i blage ruke i ovakva dela kao dela našeg umetnika koja ćemo uzeti kao zlatno vreteno i na njega namotati sve svetlosne niti naše duhovnosti i isplesti ovu zlatnu pređu koja će učiniti našu kulturu bogatijom u predivu sveta - rekao je, između ostalog, ministar vera Radomir Naumov.

SLIKARSTVO U NAJNESREĆNIJEM DELU EVROPE
Za katalog Bojana Miljkovića, prof. dr Kafu de Silva iz Rio De Žaneira kaže:
- Boravio sam nekoliko puta na kolonijama balkanskih slikara: u Konstanci, Burgasu i Atini. Video sam vrhunske majstore, gospodare platna, čije boje lebde osvetljavajući prostor ispod štafelaja. Na istom mestu video sam ljude koji zubima drže četke. Isti su im pokreti, ista doza straha, vizije, pa sve do postrojavanja tematike. Samo Bog zna zašto je to tako.
Po sjaju, po koloritu straha i umetničkog ropstva, ovaj srpski ikonopisac sigurno pripada grupi ovih slikara koji stvaraju u nejnesrećnijem delu Evrope.
U umetničkom delu programa nastupili su crkveni hor ,,Sveti arhiđakon Stefan” i pesnik Aleksandar Marić.

Beli iz Valjeva sa štitom