Izleti i obeležavanje istorijskih datuma
Prioritet Kosmet, pa raspisivanje izbora
Kraljevačka kreatorka i ove godine najbolja
Radijatori topli po staroj ceni
Još jedan uspeh ,,Amige” na Zlatiboru
Bez Evropske unije mi ne možemo da opstanemo
Centar grada uskoro lepši i bezbedniji
Mala investicija od velikog značaja
Poklon vredan pedeset hiljada evra
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

AKTIVNOSTI OPŠTINSKE ORGANIZACIJE CIVILNIH INVALIDA RATA - piše Slobodan Rajić
Izleti i obeležavanje istorijskih datuma

   Opštinska organizacija civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje u protekla dva meseca imala je niz značajnih aktivnosti za članove. Osim što im je pomagala u rešavanju statusnih i materijalnih pitanja, organizovala je za njih i jedan broj rekreativno-zabavnih aktivnosti, a učestvovala i u obeležavanju značajnih istorijskih datuma.
U ovom periodu, zajedno sa ratnim vojnim i mirnodopskim invalidima, organizovana su dva jednodnevna izleta sa posetama kulturno-istorijskim spomenicima, rekreacijom i druženjem. Prvi je organizovan 19. avgusta, kada su civilni invalidi i njihove kolege iz drugih srodnih organizacija posetili Zlatibor, Taru i Studenicu, a drugi 28. oktobra, kada su posetili LJubostinju, Aleksandrovac, Mitrovo Polje i Vrnjačku Banju. Bila je to istovremeno prilika da civilni, ratni, vojni i mirnodopski invalidi ulepšaju svoju svakodnevicu i da se druže sa domaćinima u gradovima koje su posetili, i na čije su nezaboravno gostoprimstvo naišli. U ovim izletima, prema rečima Slobodana Nikolića, predsednika Opštinske organizacije CIR Kraljevo i V. Banja, pomogao im je kraljevački ,,Autotransport", čijem rukovodstvu duguju zahvalnost, posebno Ivanu Deleviću, direktoru ,,Putničkog saobraćaja".
Pored ovih aktivnosti, delegacija Opštinske organizacije civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje 14. oktobra učestvovala je u komemoraciji i polaganju venca na humke nevino streljanih u Spomen-parku u Kraljevu, zajedno sa članovima srodnih organizacija iz Užica, Trstenika i Kruševca. Organizacija se, prema Nikolićevim rečima, priprema i za obeležavanje 29. novembra, Dana oslobođenja Kraljeva od fašizma, i polaganje venaca na spomenik oslobodiocima u parku Pljakin šanac, kao i 2. decembra, Svetskog dana invalida rata.
Za Organizaciju civilnih invalida rata, kaže Nikolić, posebno su značajne pripreme za obeležavanje jubilarne, osamdesete godišnjice Dana invalida rata, u znak sećanja na odluku kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je posle Prvog svetskog rata, 1918. godine, dekretom proglasio Dan invalida rata.
Kao i u prethodnim aktivnostima, Slobodan Nikolić naglašava izvanrednu saradnju sa civilnim invalidima rata iz istovetnih i srodnih organizacija iz drugih gradova u Srbiji u pripremama i za obeležavanje ovog važnog jubileja.

SVEČANA SEDNICA MESNOG ODBORA PENZIONERA UŠĆE
Aktivnosti i rezultati za primer

   Svečana sednici Mesnog odbora penzionera Ušće održana je prošle nedelje. Na sednici je istaknuto da ova penzionerska organizacija, koja okuplja oko 1.700 članova iz sela ušćanskog kraja, ima značajne rezultate u radu. Problemi ovdašnjih penzionera isti su kao kod drugih u opštini, ali dodatni problem predstavlja udaljenost od grada, pogotovo prilikom odlaska kod lekara.
Ušćanski penzioneri ove godine, kako je rečeno, imali su puno aktivnosti. Oganizovano je i pet jednodnevnih izleta i poseta kulturnim manifestacijama. Najveći uspeh je izgradnja novog kancelarijskog prostora Organizacije, koji je svečano otvorio dr Jovan Krkobabić, predsednik Saveza penzionera Srbije. Zemljište za ovaj montažni objekat ustupila je Mesna zajednica Ušće, a lokalni preduzetnici su finansirali izgradnju. Ovaj objekat, pored postojećeg Doma penzionera, biće od velike koristi za svakodnevne aktivnosti penzionera ušćanskog područja.
Na svečanoj sednici Mesnog odbora naglašeno je i da je ovo jedna od najmasovnijih, najorganizovanijih i najaktivnijih organizacija penzionera u Srbiji. Za uspešan rad pohvale dobija sa svih strana i može biti primer drugima.
Svečanoj sednici, pored dr Krkobabića, prisustvovao je i Timotije Nikolić, predsednik Opštinske organizacije penzionera Kraljevo.

PROTEST NEVLADINIH ROMSKIH ORGANIZACIJA U KRALJEVU
Zahtev za ponavljanje konkursa

   Nedavni opštinski konkurs za koordinatora za romska pitanja i njegov izbor izazvali su burne reakcije nevladinih romskih organizacija u Kraljevu. Na pres konferenciji njihovih predstavnika, održanoj 30. oktobra, rečeno je da su uložili žalbu načelniku Opštinske uprave i da će tražiti ponovni izbor ovog opštinskog koordinatora, ,,jer izabrani kandidat ne ispunjava nijedan od uslova konkursa".
Zoran Petrović, predsednik Saveta romske zajednice, tom prilikom je rekao da će ,,protiv članova Opštinske komisije biti poveden krivični postupak zbog zloupotrebe položaja i svesnog skrivanja činjenica i omalovažavanja zaslužnih kandidata romske zajednice koji su se kandidovali, protiv Slavka Markovića zbog svesnog obmanjivanja Opštinske komisije i prikazivanja lažnih dokumenata".
Na pres konferenciji je rečeno da su romske NVO o ovom problemu obavestile premijera i druge najviše funkcionere Republike Srbije i da im je o tome zakazan razgovor u Vladi u Beogradu. Apelovali su i na predsednika opštine Kraljevo da im pomogne u rešavanju ovog problema.

KONSULTATIVNI SASTANAK U ,,LINGVA" CENTRU O STATUSU IZBEGLIH I RASELJENIH
Problemi sa dobijanjem radne knjižice

   Predstavnici ,,Grupe 484" u saradnji sa ,,Lingva centrom" Kraljevo održali su krajem prošle sedmice, u prostorijama kraljevačkog Centra, konsultativni sastanak sa izbeglim i raseljenim licima i organizacijama civilnog društva koje se bave problemima ove kategorije stanovništva u opštini i regionu Kraljevo.
U kraljevačkoj opštini, kako je istaknuto na sastanku, jedan od najvećih problema je dobijanje radne knjižice za izbegla i raseljena lica. Naime, naglašeno je da oni u kraljevačkoj opštini ne mogu da dobiju radnu knjižicu na osnovu boravka u opštini Kraljevo, već se Opštinska uprava striktno drži člana broj 5 Pravilnika o radnoj knjižici, kojim se traži da lice mora da ima prijavljeno prebivalište na području opštine, što mnogi od ovih nevoljnika nemaju.
Na sastanku je konstatovano da je to ,,diskriminatorski odnos u ovom domenu", zabeležen još samo u pet opština u Srbiji, dok se u ostalim lokalnim samoupravama pokazuje veće razumevanje za izbegla i raseljena lica.
Inače, ovaj projekat ,,Grupe 484" sprovodi se pod patronatom Vlade Srbije i njenog potpredsednika Božidara Đelića. Planirano je pet sličnih regionalnih sastanaka do nacionalne konferencije o problemima izbeglih i raseljenih lica koja će biti održana naredne godine.

ANDREJA MLADENOVIĆ, PORTPAROL DSS-A, NA PRES KONFERENCIJI OPŠTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO
Prioritet Kosmet, pa raspisivanje izbora

   • Među važnim odlukama na stranačkoj Skupštini i Glavnom odboru i programsko opredeljenje o raavnomernom regionalnom razvoju i Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije • Priznanje za uspešan rad Opštinskom odboru DSS-a u Kraljevu

   ,,Izbori su u ovom trenutku postavljeni kao najaktuelnija tema, mada mi u Demokratskoj stranci Srbije tvrdimo da jedina tema koja se odnosi na državnu politiku i ima najveći prioritet jeste Kosovo i Metohija", izjavio je Andreja Mladenović, portparol i član GO DSS-a, na konferenciji za novinare, održanoj početkom ove sedmice u Kraljevu. U vezi sa tim on je rekao da je DSS jasno izneo stav o pitanju raspisivanja predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji.
- Mi ne smatramo da bi izbori u decembru bili dobri. Oni su za nas neprihvatljivi i mi na takve izbore ne bismo izašli. Zašto mislimo da nisu dobri u decembru? Prvo, moraju se ispuniti dva uslova. Da se najpre usvoje zakoni koji bi na taj način omogućili da se izbori sprovedu po novom Ustavu. Drugi razlog je činjenica da se u ovom trenutku održavaju pregovori o budućem statusu naše južne pokrajine. U tom kontekstu, 10. decembar jeste datum kada će ,,pregovaračka trojka" podneti svoj izveštaj Savetu bezbednosti UN i mislimo da je izuzetno bitno da do tog datuma država i svi državni organi budu usredsređeni upravo na te pregovore o Kosovu i Metohiji i da se na taj način ne destabilizuju političke prilike - istakao je Mladenović.
On je naglasio da su ,,izbori normalni za svako demokratsko društvo i da, za razliku od devedesetih, nisu pitanje života i smrti", ali da, kada postoji realna opasnost da će albanski separatisti posle tog datuma proglasiti jednostrano nezavisnost Kosmeta, ipak treba sačekati i da do 31. decembra, koji je po Ustavnom zakonu krajnji rok, ima dovoljno vremena da se donesu potrebni zakoni i postignu dogovori za raspisivanje izbora. Prema njegovim reima, ,,ako okolnosti budu takve da će izbori morati da se pomere za neki kasniji rok, onda je moguće dvotrećinskom većinom menjati i Ustavni zakon i da je u takav dogovor neophodno uključiti i stranke opozicije". Naglasio je i da su ovih dana u okviru vladajuće koalicije započeti razgovori o pitanju izbora i da DSS smatra da je moguće postići konkretan dogovor i o raspisivanju i o održavanju izbora.

RAVNOMERNI RAZVOJ
Na pres konferenciji je najviše reči bilo o odlukama nedavno održane Skupštine DSS-a i njenog novog Glavnog odbora. Posebno je ukazano na dve značajne odluke Skupštine i novoizabranih organa DSS-a.
- Što se tiče programskih najava naših organa, Savet stranke je kao jedan od prioriteta stavio ravnomerni regionalni razvoj naše države. Prvenstveno po principu da se i drugi centri, osim Beograda i možda još druga dva veća grada u Srbiji, razvijaju. Ne samo tako što smo mi Programom definisali da se neke državne institucije dislociraju iz glavnog grada, već da se kroz usmeravanje i privrednih, obrazovnih, sportskih i svih drugih aktivnosti brže razvijaju i ostali regionalni centri. To do sada nije bio slučaj i sigurno da je Srbija imala veliku štetu od toga - istakao je Mladenović.
Portparol DSS-a je posebno ukazao i na donetu Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije koja je, na predlog Predsedništva, jedenoglasno usvojena na prvoj sednici novog Glavnog odbora DSS-a prošle nedelje.

VOJNA NEUTRALNOST
- Smatramo da je ona veoma važna i da će biti opšteprihvaćena kao politički stav o vojno-bezbednosnoj politici u narednom periodu. Vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze predstavlja najbolji i najpouzdaniji način da Srbija očuva državni suverenitet i integritet i nezavisnost, kao temelj svog slobodnog i sveukupnog napretka, i da obezbedi dostojanstven život svojih građana. Isto tako, ona predstavlja izraz iskrenog opredeljenja Srbije protiv politike sile, ugrožavanja mira u svetu i svakog oblika agresije i rata. Vojna neutralnost, pak, ne isključuje mogućnost saradnje Srbije sa drugim zemljama u interesu opšte i zajedničke bzbednosti i omogućava razvoj sopstvenog sistema bezbednosti. Važno je napomenuti da bi odustajanje od ovog principa i pristupanje NATO-u obavezalo Srbiju da učestvuje u ratovima koji nisu u njenom interesu. Na taj način bismo ograničili svoju nezavisnost i doveli sebe u situaciju da ratujemo za nečiji drugi interes, u nekim ratovima koji uopšte nisu vezani za državnu politiku Srbije, niti predstavljaju državni interes Srbije da se u to meša - obrazložio je Mladenović i dodao da Deklaracija propisuje da niko ne može doneti odluku o pristupanju nekom vojnom savezu, pa ni NATO-u, bez raspisivanja referenduma i odluke građana o tome.

POVERENJE U DSS KRALJEVO
Na konferenciji za novinare rečeno je da je na nedavnoj Skupštini DSS inoviran Program i donet novi Statut stranke i izabran novi sastav njenih organa - Glavnog, Izvršnog i Nadzornog odbora i Disciplinske komisije. Predstavnici Opštinskog odbora DSS Kraljevo Dejan Milović, dr LJubiša Đoković i Perica Maksić naglasili su da izbor tri predstavnika iz DSS-a iz Kraljeva u Glavni odbor stranke predstavlja izraz poverenja u rad kraljevačkog Opštinskog odbora.
- Na ovaj način ,,centrala" stranke u Beogradu odala je priznanje OO DSS Kraljevo i obavezala nas da u narednom periodu, kada nas očekuju lokalni izbori i lokalna stranačka izborna skupština, nastavimo još uspešniji rad. DSS je u Kraljevu na vlasti već sedam godina i želimo da i daljim participiranjem u lokalnoj vlasti učestvujemo u realizaciji svih projekata u Kraljevu koji su započeti, kako u vreme prethodne Vlade, tako i ove sadašnje, od 2000. godine do danas - istakao je Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo i član OO DSS Kraljevo.
Odgovarajući na pitanja novinara, Andreja Mladenović je rekao da DSS nema kandidata za predsednika Republike jer još nije postignut dogovor o raspisivanju izbora, da je u vreme prethodne Vlade Srbije sa DSS-om na čelu doneto više od 200 zakona, a da sada Skupština Srbije, zbog opstrukcije skupštinskog rada i nepridržavanja dnevnog reda, sporo radi, kao i da tome doprinose direktni TV prenosi ,,za čije ukidanje, međutim, DSS nikada neće biti, jer je to demokratska tekovina za koju se izborila opozicija".

TRI ČLANA GO DSS-A IZ KRALJEVA
Na nedavnoj Skupštini DSS u Beogradu za članove Glavnog odbora DSS-a iz Kraljeva su izabrani Zora Simović, Dejan Milović i dr LJubiša Đoković. Zora Simović izabrana je i za predsednika Nadzornog odbora DSS-a.

PREMA NAJNOVIJIM CeSID-OVIM ISPITIVANJIMA JAVNOG MNJENJA
Građani ne razumeju politiku

   Skoro polovina građana Srbije ne razume politička dešavanja u zemlji, a više od 90 odsto ispitanika smatra da manje-više ne može da utiče na politiku. Ove poražavajuće podatke pokazalo je istraživanje koje je u septembru sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i njegove rezultate prošle sedmice predstavio i u Kraljevu. Ulazak u Evropsku uniju podržava dve trećine ispitanih građana, a 41 odsto kaže da bi se između Kosmeta i Evropske unije pre odreklo evropskih integracija.
Samo četvrtina građana kaže da razume ono što se događa na političkoj sceni, ali polovini ništa ili gotovo ništa nije jasno. Još je gora situacija sa procenom sopstvenog uticaja na politiku, jer 66 odsto smatra da nema nikakav uticaj, 18 odsto veoma mali, 10 odsto mali, dok pet odsto svoj uticaj ocenjuje osrednjim i samo jedan odsto velikim uticajem na politička dešavanja.
Evropska unija i dalje privlači većinu građana, jer podršku ulasku Srbije u EU daje 65 odsto ispitanih, dok je podrška ulaska naše zemlje u NATO manja - 40 odsto. Međutim, naše integracije sa svetom duboko su povezane sa pitanjem rešavanja statusa Kosova i Metohije. Ako bi morali da biraju između očuvanja Kosmeta i ulaska u EU, nešto veći broj se odlučio za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije. Ipak, većina ispitanih nije spremna da plati cenu daljih radikalizovanja konflikata zbog Kosova i Metohije. Na materijalno odricanje i pad životnog standarda zbog odbrane Kosmeta bilo bi spremno 20 odsto, a na rat samo 10 odsto ispitanika.
Inače, na političkoj sceni Srbije i dalje vode SRS i DS, a i ostale stranke i koalicije bi zauzele slične pozicije kao na prošlim parlamentarnim izborima. Značajan je i podatak da čak 60 odsto ispitanih nije bilo stranački opredeljeno.

PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
Ugrožena bezbednost na poluobilaznici

   Novoizgrađena poluobilaznica od Kamidzore prema Ratini nije adekvatno obeležena što, uz velike brzine, ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju - istaknuto je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora SRS Kraljevo. Naglašeno da je trasa poluobilaznice kvalitetno urađena, ali da se to ne može reći za signalizaciju na ovoj novoj saobraćajnici, jer postoje samo znaci obaveštenja za tranzit prema Kruševcu, ali bez obaveznosti za usmeravanje teškog saobraćaja preko poluobilaznice. Tako je prepušteno vozačima da biraju kojim će putem da voze i na taj način se ne rešava saobraćajni kolaps u gradu. Ukazano je i na problem kašnjenja izgradnje pristupnih saobraćajnica novom mostu na Ibru u Kraljevu, zbog čega najviše problema imaju meštani Ribnice, čijim se uskim i lošim ulicama obavlja veliki saobraćaj.
Povodom optužbi poslanika iz vlasti, među njima i onih iz Kraljeva, da radikali opstruišu rad Skupštine Srbije, rečeno je da ,,na skupštinskim zasedanjima aktivno rade samo radikali, SPS i donekle LDP, znači opozicija, dok poslanici vladajuće koalicije prisustvuju sednicama samo u danu za glasanje”.

ZAVRŠEN MEĐUNARODNI SAJAM MODE U BEOGRADU - piše Marko Slavković
Kraljevačka kreatorka i ove godine najbolja

   • Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu mode u Beogradu, kolekcija Kraljevčanke Snežane Simeunović-Plazinić, rađena za kraljevačku Modnu kuću ,,O! Philip”, proglašena je najboljom u kategoriji odeće uopšte • Ovogodišnja nagrada Snežani je posebno draga iz dva razloga: zato što prvi put radi za jednu modnu kuću iz Kraljeva i zato što njene modele deca već masovno nose, što znači da su odluku žirija rado prihvatili oni kojima je odeća i namenjena

Ovogodišnji, četrdeset osmi Međunarodni sajam tekstila, odevanja i opreme održan u Beogradu početkom oktobra, protekao je u znaku Kraljeva, odnosno u znaku modne kreatorke Snežane Simeunović-Plazinić i modne kuće ,,O! Philip”, za koju je Snežana radila kolekciju. To jeste divna vest, ali ne i iznenađujuća, barem ne za one koji i površno prate Snežanin rad i uspon.

NAJVEĆA NAGRADA NAJMLAĐOJ KREATORKI
Snežana Simeunović-Plazinić, diplomirana modna kreatorka, već izvesno vreme živi i radi u Beogradu, kao slobodna umetnica. Udata je i ima sinčića. Rođena je u Kraljevu, gde je završila sve škole, osim, naravno, akademije. U Kraljevu je često, ali sada sa pomešanim porodičnim raspoloženjem: majka Vinojla joj je iznenada preminula, a brižni otac Desimir živi sam. To stanje njene duše treba razumeti.
Dakle, Snežanin uspon počinje, nekako, odmah posle diplomiranja, 1993. godine, i to kao kreatorke dečje odeće. Već na prvom Sajmu mode u Beogradu stiže i prva velika nagrada - ,,Zlatno lane” za dečju kolekciju! Od tada, do danas, Snežana je imala, da ne kažemo bezbroj, ali mnoštvo domaćih i međunarodnih izložbi i priznanja. Svaka nagrada nosila je modni pečat tog perioda. I to se čuva kao uspomena. Ne samo na događaj, već i na vreme. Uz to, Snežana je dobijala mnoga priznanja i od Udruženja primenjenih umetnosti, što posebno raduje, jer kolege su to, i nema ljubomore. A u Francuskoj, na Međunarodnom sajmu mode, tih ,,početnih” godina, nagrađena je specijalnom diplomom za pogođeni modni trend. Do sada se nije desilo da, na pet- šest međunarodnih sajmova dečje odeće, na kojima je Snežana učestvovala, od njene kolekcije ne bude uzet najveći deo modela za modni trend u Evropi, te sezone. Da, da, baš tako. Dokaz tome je i podatak da su Snežanini modeli za dečju odeću na sajmovima mode u Srbiji, Jugoslaviji i Rusiji imali desetine izlaganja i modnih revija (najnoviji i najpoznatiji ,,Beogradski fešn vik”).
Na pitanje koliko je modela do sada uradila, Snežana sleže ramenima. Iako ne zna taj podatak, jasno je da se radi o velikom broju, jer je kao modni kreator radila za modne kuće u Kragujevcu, Čačku, Beogradu, Kučevu... Svuda modeli i svuda nagrade.
- Ipak, koji vam je najdraži model?
- Ako baš treba da izdvojim najdraži model, onda je to moja prva kolekcija, za koju sam dobila i prvo ,,Zlatno lane”. Tu dečju kolekciju radila sam za Modnu kuću ,,Todor” i zvala se ,,Da li sanjate u boji?” - seća se Snežana.
Svakako, treba naglasiti da je Snežana tada bila najmlađi modni kreator koji je to zlatno priznanje ikada dobio na nekom sajmu mode.

ZADOVOLJSTVO ŠTO PRVI PUT RADI ZA KRALJEVAČKU MODNU KUĆU
Već deset godina Snežana ima status slobodnog umetnika. Radila je kolekcije, rekli smo, za mnoge modne kuće, i to sa velikim uspehom i mnoštvom nagrada. Kao slobodni umetnik uradila je, evo, kolekciju i za Modnu kuću ,,O!Philip” iz Kraljeva, koja je na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu mode u Beogradu proglašena najboljom u kategoriji odeće uopšte.
- Dvostruko mi je draga ova nagrada. Najpre, zato što sam prvi put radila kolekciju za jednu modnu kuću iz Kraljeva, grada u kome sam rođena i koji, naravno, volim. I drugo, zadovoljna sam što sam videla da su deca u gradu masovno obučena u modele iz ove nagrađene kolekcije za jesen-zimu. To znači da su kolekciju, osim što ju je prihvatio žiri, prihvatila i deca - ističe Snežana.
Inspiraciju za nagrađenu kolekciju Snežana je imala iz dve priče i urađena je u dva stila. U prvom delu, nazvanom ,,Galaksija”, inspiracija joj je bila svemirsko putovanje - odeća kosmonauta sa sivom i srebrnom bojom kao dominantnom. Drugi deo kolekcije je klasičnija varijanta, od somota, sa romantičnim cvetnim motivima. Cilj je apsolutno pogođen, jer, ispostavilo se, deca to mnogo vole. Za njih je, uostalom, kolekcija i urađena.
Iako je jedan sajam tek završen, vrlo uspešno za Snežanu i modnu kuću za koju ona radi, misli su već okrenute narednom periodu. Ovih dana teku pripreme za izradu kolekcije proleće-leto: odabiraju se boje, materijal, planira se poseta Sajmu dečje mode u Firenci, radi upoznavanja sa trendovima za narednu sezonu. Sve blagovremeno. I, logično, uspeh ne može izostati. Kao što nije ni do sada.

NA POČETKU GREJNE SEZONE - piše Dragan Vukićević
Radijatori topli po staroj ceni

   Na početku grejne sezone, suprotno uobičajenom okotbarskom poskupljenju, kraljevačko JP ,,Toplana” obradovalo je korisnike vešću da će ove zime cena usluga biti na prošlogodišnjem nivou. Kraljevo se tako svrstava u gradove sa najnižim cenama centralnog grejanja u Srbiji.
- Postojeću cenu grejanja garantujemo do kraja sezone - ističe Dragan Arsenijević, direktor JP ,,Toplana”. - Pre svega zahvaljujući blagoj zimi prošle godine i izvesnoj količini energenata koje smo uštedeli tada i koje angažujemo u ovom periodu, potom ne očekujemo znatno povećanja ostalih cena, barem ne više od desetak posto, što možemo da prevaziđemo unutrašnjim uštedama, i treće, upravo zahvaljujući unutrašnjim uštedama i sprečavanjem ,,prosipanja” energije remontom postrojenja osigurali smo da građanima i ostalim korisnicima ove grejne sezone isporučujemo grejanje po prošlogodišnjim cenama.
Inače, ,,Toplana” zagreva oko 600.000 kvadrata prostora u širem području grada, od čega 385.000 stambenog prostora, 72.000 poslovnog i 33.000 povlašćenog prostora (škole, zdravstvene ustanove i socijalne ustanove...). Na području opštine oko sedam hiljada stanova koristi usluge centralnog zagrevanja, odnosno gotovo svaki treći stan koristi usluge ,,Toplane”. Prema rečima Arsenijevića, u poslednjih pet-šest godina godišnje povećanje korisnika usluga je do osam odsto, a u predstojećim godinama taj postotak biće i veći, budući da je za svaki nvosagrađeni obejkat obezbeđen priključak na centralno grejanje. Uz to, cena je među najnižim u Srbiji, tako da građani plaćaju 38,5 dinara po kvadratu, cena za poslovni prostor je 192,70, a za zagrevanje prostorija povlašćenih korisnika 12,5 dinara.
U naredne dve godine ,,Toplana” će, zahvaljujući programu rehabiltacije sistema daljinskog grejanja i sredstvima nemačke finansijske nstitucije KfV (KfNJ) i Vlade Srbije, osigurati snabdevanje toplotne energije na najsavremeniji način. Realizacija ovog programa ogleda se u racionalnom korišćenju energije, korišćenju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih tehnologija, ali i u ugradnji kalorimetara i uvođenja naplate za relano utrošenu količinu toplotne energije.
Ukupna vrednost ovog kreditno-donatorskog projekta KfV na nivou Republike je 27,5 miliona evra, od čega su 12 miliona evra tzv. ,,meki” kredit, deset miliona su nepovratna sredstva, a 5,5 miliona evra je doprinos Vlade. Sredstva su namenjena isključivo kupovini i ugradnji opreme u naredne dve godine, a rok otplate je 12,5 godina. Prema kriterijumima KfV-a i Ministartsva rudarstva i energetike, za korisnike sredstava odabrano je šest opština u Srbiji, među kojima i Kraljevo.
- Za građane Kraljeva to praktično znači da će ,,Toplana” u roku od dve godine rešiti sve probleme koji se tiču tehničke opremljenosti i sigurnost u isporuci toplotne energije. Do sada je ,,Toplana” iz svojih fondova i uz pomoć lokalne samouprave ulagala u investicione radove i modernizaciju, ali to je bilo nedovoljno za značajniju revitalzaciju celog sistema. Ovim sredstvima pružena je odlična mogućnost da se nabavkom nove opreme maksimalno smanje svi gubici u isporuci toplotne energije, koji su do sada nastajali zbog dotrajale opreme. Takva ušteda, uveren sam, otplatiće kredit u narednih deset godina eksploatacije, a korisnici mogu biti uvereni u sigurnu isporuku toplotne energije. Uz to, ovaj projekat omogućiće da kraljevačka ,,Toplana” postane jedna od najsavremenijih u Srbiji. Pomenuta ušteda, ostvarena ugradnjom nove opreme i modernizacijom procesa rada, sigurno će uticati i na smanjenje cene grejanja. Posebna povoljnost biće naplata po stvarnom utrošku toplotne energije preko kalorimetra, prilikom čega će svaki korisnik imati mogućnost samostalne štednje i smanjenja troškova u ličnom budzetu - kaže direktor JP ,,Toplana” Dragan Arsenijević.

POZNATO KRALJEVAČKO PREDUZEĆE ZAVRŠAVA IZGRADNJU ŠESTOSEDA NA TORNIKU - piše Radoslav Živković
Još jedan uspeh ,,Amige” na Zlatiboru

   • Moderna žičara šestosed dočekaće u decembru prve skijaše na Zlatiboru, zahvaljajući postavljanju dela masivne čelične konstrukcije, koju su tokom minulog vikenda, po izuzetno lošem vremenu, uz pomoć helikoptera, montirali radnici kraljevačke ,,Amige”

   Kompletnu izgradnju žičare na Zlatiboru Vlada Republike Srbije i Javno preduzeće skijališta Srbije poverili su preduzeću ,,Amiga" iz Kraljeva. Ovo preduzeće je za godinu dana uspešno izvelo radove na pet žičara. Izdvajamo dve na Kopaoniku - Duboku i Duboku 1, i jednu na Divčibarama. Građevinski radovi na Zlatiboru, koji su prethodili montaži opreme, bili su veoma složeni, ali su angažovanjem potrebne mehanizacije i radnika izvedeni kvalitetno i na vreme.
Oprema francuskog proizvođača ,,Pomagalski”, teška od jedne do 3,8 tona, montirana je na stazi dužine 1.845 metara. Da bi se 60 tona čelika našlo na strmoj litici, pilot helikoptera ,,Superpuma" specijalizovane švajcarske firme ,,Helog Helisvis” Matje Žastin napravio je po kišnom i vetrovitom vremenu 45 letova. Kompletnu opremu, vrednu 3,4 miliona evra, sastavljenu od stubova, jarmova i koturnjača, montirali su ,,Amigini" stručnjaci. Delovi su iz podnožja planine, nadomak sela Ribaševina, sa 1.111 metara nadmorske visine, transportovani najkraćom vazdušnom rutom do vrha Tornika, na 1.485 metara nadmorske visine.
Kiša i oblaci pretili su da prekinu radove. Zabrinutost se ogledala na gotovo svim licima, osim na licu Matjea Žastina, koji je na ovaj put, pored neophodnih saradnika, poveo i jedanaestogodišnju kćerku Monik, opčinjenu očevim poslom. Zahvaljujući snažnoj letelici, iskustvu na sličnim poslovima širom Evrope i veoma disciplinovanoj ekipi montera, prkoseći vremenu, ovaj složeni posao priveden je kraju.
Prema rečima Ivana Tlačinca, zamenika direktora ,,Amige", montirano je ukupno osamnaest stubova, od kojih deset helikopterom, koji je upotrebljen na terenu na kome moderna ,,Amigina” mehanizacija nije imala pristup.
Uskoro će biti montirane polazna i okretna stanica, čelična sajla i druga oprema.
Kada sredinom decembra bude puštena u rad, žičara će do vrha Tornika, brzinom od pet metara u sekundi, za jedan sat prevoziti 3.000 skijaša. Time će se skijalište Tornik ubrzano uključiti u red savremenih ski centara, a gosti Zlatibora dobiti priliku da iz najlepše perspektive uživaju u čarima zlatne planine.

U TOKU AKCIJE STIMULATIVNE ŠTEDNJE KOMERCIJALNE BANKE
Povoljnije kamatne stope i za dečju ,,Cvrčak štednju”

   Svetski dan štednje, 31. oktobar, Komercijalna banka obeležila je akcijama za najmlađe štediše.
Svim bebama rođenim u Srbiji na taj dan Banka je poklonila štednu knjižicu ,,Cvrčak štednje", sa depozitom u dinarskoj protivvrednosti od 50 evra, oročenim na tri meseca. Predstavnici Banke posetili su tog dana porodilišta u 24 grada u Srbiji i lično uručili štedne knjižice i prigodne poklone majkama. U Kraljevu je rukovodstvo Komercijalne banke u sredu u 12 časova, posetilo porodilište Zdravstvenog centra ,,Studenica". Ovo je treća godina zaredom da Banka sprovodi ovu akciju.
Cilj ,,Cvrčak štednje" je ne samo da deca nauče da štede pod najpovoljnijim uslovima nego da to čine kroz zabavu i nauče kako da budu odgovorna i razumno se odnose prema novcu.

AGROBANKA
AgroCard - prva srpska agrarna kartica

   Oko 27.000 poljoprivrednih proizvođača - registrovanih gazdinstava, klijenata Agrobanke, koji proizvode i prodaju svoje proizvode, ali i sve ostale potencijalne klijente - zainteresovana poljoprivredna gazdinstva, sigurno će obradovati vest da će uskoro moći da postanu korisnici Agrokartice Agrobanke, koja je nov i jedinstven bankarski proizvod u kartičarskoj ponudi ne samo Agrobanke, nego i na celokupnom bankarskom tržištu Srbije. Šta je motivisalo Agrobanku da bankarskom tržištu ponudi jedan ovakav proizvod i koje nove mogućnosti pruža Agrokartica poljoprivrednim proizvođačima koji su, iako ostvaruju značajne prihode, do sada bili uskraćeni da koriste platne kartice, najsavremeniji vid bankarskog poslovanja.
Cilj Agrobanke je da ovoj kategoriji klijenata budu dostupne sve savremene bankarske usluge, da im njihova sredstva budu uvek dostupna, da podižu svoja sredstva na bankomatima i da se uključe u sve savremene tokove. Ovo je prvi u nizu proizvoda koji slede jer je cilj Agrobanke da registrovana poljoprivredna gazdinstva poveže sa njihovim strateškim partnerima i svima onima sa kojima oni sarađuju, što će doprineti razvoju i modernizaciji života na selu. Sledeći bankarski proizvod će biti kreditna Agrokartica.

MLADOMIR NOVAKOVIĆ, PREDSEDNIK REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE KRALJEVO, O PRIVATIZACIJI, IZVOZU, POSKUPLJENJIMA, RAZVOJU - piše Mladomir Novaković
Bez Evropske unije mi ne možemo da opstanemo

   • Privreda Kraljeva je na sredini, između uspešnih i opština koje su u većoj privrednoj krizi. U našem gradu ima više uspešnih privatnih preduzeća kojima bi mogao da se ponosi i grad razvijeniji od Kraljeva, a to su pre svega “Amiga”, “Trgomen”, “Radijator” “Pomak”, “Valve profil”, “Gir” je vrlo uspešno preduzeće, i mnoga druga, i za njih je karakteristično da su uspešnija nego sva privatizovana preduzeća, koja nikako da izađu iz problema pre privatizacije. Na drugoj strani su veliki sistemi “Magnohrom”, Fabrika vagona i ,,Jasen”, koji prolaze kroz najteži period

   Privredna aktivnost u tekućoj godini odvija se u uslovima zadržane makroekonomske stabilnosti, čvrste i restriktivne monetarne politike, započinjanja druge faze tranzicije, ali još uvek sistemski nezaokruženom privrednom ambijentu. Privredna kretanja u periodu januar-septembar ove godine, u poređenju sa lanjskim decembrom, karakterišu rast bruto domaćeg proizvoda od osam odsto u prvom polugođu, rast cena na malo od 6,9 odsto u septembru, povećanje fizičkog obima industrijske proizvodnje od 4,7 odsto u privredi Srbije (na području Komore Kraljevo 8,6), uz brži rast izvoza od 38,7 odsto na nivou Srbije (na području Komore 63,4 odsto), u odnosu na rast uvoza na nivou Srbije od 37,7 odsto (na području Komore 57,1) i izražen spoljnotrgovinski deficit i debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ove podatke navodi Mladomir Novaković, predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo (RPKK), analizirajući u razgovoru za IN poslovanje privrede na području RPKK do kraja septembra ove godine.
- Međutim, privreda je suočena sa brojnim problemima, koji su pre svega posledica niskog nivoa investiranja, tehničke i tehnološke zastarelosti, infrastrukturne neizgrađenosti, niske konkurentnosti, visokog poreskog opterećenja, visokog nivoa sive ekonomije i preteranog i nepotrebnog administriranja. Sa posebno izraženim problemom naročito se suočava izvozno orijentisana privreda. Usled nerealnog kursa dinara (podsećam da apresijacija dinara traje duže od dve godine), a u uslovima rasta inputa, izvozne firme beleže ogromne gubitke. Posledice ovakvog stanja su krajnje nepovoljne, kako za firme koje su prinuđene da smanjuju proizvodnju za izvoz, tako i za zemlju u celini, koja je na pragu ostvarenja rekordnog spoljnotrgovinskog deficita.
• U kakvom privredno-sistemskom ambijentu posluju preduzeća i da li se stimuliše otvaranje novih firmi?
- Uporedo sa formiranjem Vlade Srbije pristupilo se donošenju budzeta, izmeni poreskih zakona, donošenju programa podsticajnih mera za razvoj proizvodnje, izvoza i zaposlenosti.
U Memorandumu o budzetu i ekonomskoj politici u 2007. godini, koji je usvojila Vlada Srbije, kao osnovni ciljevi navode se makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standard stanovništva, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi. Podsećam da ostvarenje ovih ciljeva treba da omogući realni rast bruto društvenog proizvoda od 5,9 odsto, rast izvoza od 26,8 odsto, uvoza od 23,7, realni rast investicija od 21,5, uz inflaciju od 6,5 odsto, realni rast prosečne neto zarade od 13,6 i rast produktivnosti od pet odsto. Podsećam da je usvojen i značajan paket zakona koji su odredili i definisali ambijent poslovanja ukupne privrede u Srbiji, pa i na području Komore, što je u znatnoj meri stimulativno doprinelo da privrednici više nego ranije mogu da poslovanje unaprede i ubrzaju obrt kapitala.
Ovom prilikom, kao vrlo bitan za društvo u celini, izdvojio bih Vladin Program mikrokredita za samozapošljavanje za 2007. godinu, kojim se utvrđuju uslovi i način realizacije mera za zapošljavanje fizičkih lica registrovanih kao nezaposlena kod Nacionalne službe za zapošljavanje odobravanjem mikrokredita koji će omogućiti otpočinjanje samostalnog biznisa. Pravo na korišćenje sredstava imaće preduzeća i preduzetnici na području Srbije, odnosno fizička lica registrovana kao nezaposlena kod Nacionalne službe za zapošljavanje. To su zaposleni koji su utvrđeni kao višak pod uslovom da sredstva isplaćena na ime otpremnine ulože u sopstveni biznis, odnosno obavljanje delatnosti. Osnovni kriterijum za dobijanje kredita je cena radnog mesta, odnosno broj novootvorenih radnih mesta. Iznos tih kredita je od 5.000 do 30.000 evra, kamatna stopa je od jedan odsto na godišnjem nivou uz primenu valutne klauzule, a rok otplate je od tri do pet godina sa periodom počeka do 12 meseci.
• Kakvi su pokazatelji kretanja industrijske proizvodnje za devet meseci ove godine?
- Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja na području RPK Kraljevo u periodu januar-septembar 2007. godine povećana je za 8,6 odsto u odnosu na ostvarenu proizvodnju u istom periodu 2006. godine. Indikativan je i podatak da je u 2007. godini, posmatrano kumulativno, od početka godine zabeležen pozitivan trend kretanja, a najpovoljniji rezultat iskazan u januaru, kada je ona bila na nivou 51,6 odsto višem od ostvarenog u 2006. godini.
U septembru ove godine, industrijska proizvodnja regionalnog područja povećana je za 112,4 odsto u odnosu na prosek 2006. godine, dok je u odnosu na septembar 2006. smanjena za 1,9 odsto. Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u periodu januar-septembar 2007. godine u odnosu na isti period 2006. godine pokazuju da je rast ostvaren u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 16,6 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 19,3 odsto, kapitalnih proizvoda za 5,6, dok je pad zabeležen u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,3 odsto i energije za 4,1 odsto.
Industrijska proizvodnja u periodu januar-septembar 2007. godine u odnosu na isti period 2006. beleži rast u 15 oblasti, a pad kod deset oblasti. Konkretno, rast industrijske proizvodnje je zabeležen u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava za 1.150 posto, proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata za 127,4, vađenje ruda nemetala i kamena za 87.6 odsto, potom u oblasti proizvodnje od gume i plastike za 61,1 odsto i proizvodnji osnovnih metala za 35,1 odsto. Opšti zaključak dobijen upoređivanjem pokazatelja industrijske proizvodnje ukazuje da, generalno posmatrano, industrijska proizvodnja na području RPK Kraljevo, beleži ustaljeni kontinuitet rasta počev od 2005. godine.
• Svedoci smo da su u poslednjem letnjem mesecu poskupeli gotovo svi proizvodi. Kakvim podacima raspolažete u RPKK kada je reč o poskupljenjima?
- Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u septembru u proseku su više za 0,8 odsto nego prethodnog meseca, tako da su cene roba više za 1,1 odsto, dok su cene usluga ostale u proseku na prošlomesečnom nivou. U odnosu na decembar 2006. godine, cene na malo su povećane za 6,9 odsto. Troškovi života u Reublici Srbiji u septembru 2007. godine u proseku su viši za 1,8 odsto nego prethodnog meseca. U odnosu na decembar 2006. godine, recimo, troškovi života povećani su za 8,1 odsto. Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života posledica je različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.
Posmatrano po grupama proizvoda, u septembru 2007. godine cene poljoprivrednih proizvoda više su za 2.5 odsto nego prethodnog meseca. Na formiranje ovog indeksa uticalo je povećanje cena povrća i jaja, a cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su više za 3,9 odsto. Zabeleženo je povećanje cena hleba, brašna, jestivog ulja, mesnih prerađevina i mleka i mlečnih proizvoda, cene pića u proseku su povećane za 0,8 odsto, cene duvana ostale su na prošlomesečnom nivou, dok su cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku niže za 0,2 odsto. U ovoj grupi proizvoda zabeležen je pad cena derivata nafte. Cene ostalih proizvoda nisu se znatnije menjale, dok su cene usluga u proseku ostale na avgustovskom nivou.
• Kako su se kretale zarade na području RPKK u ovoj godini?
- Prosečna zarada u Republici Srbiji isplaćena u septembru 2007. godine iznosi 39.308 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2007. godine nominalno je veća za 0,02 odsto, a realno je manja za 1,75 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji isplaćena u septembru 2007. godine iznosi 28.161 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2007. nominalno je veća za 0,06 odsto, a realno je manja za 1,71 odsto.
Prosečna zarada u Republici Srbiji isplaćena u periodu januar-septembar 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-septembar 2006. godine, nominalno je veća za 22,85 odsto, a realno je veća za 17,11 odsto. Prema našim podacima, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar-septembar 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-septembar 2006. godine, nominalno je veća za 28,74, a realno za 22,73 odsto.
• Kakva je spoljnotrgovinska razmena na području RPKK u ovoj godini?
- Privreda Regionalne privredne komore Kraljevo ostvarila je u periodu januar-septembar 2007. godine ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 672.717.197 USD, od čega je izvoz 268.655.897 dolara, a uvoz dostigao iznos od 404.061.300 dolara.
Izvoz u posmatranom periodu je povećan za 63,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz povećan za 57,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a ukupna spoljnotrgovinska razmena je povećana za 59,5 odsto. Takođe, pokrivenost uvoza izvozom je 57 odsto, dok je deficit 135.405.403 USD. Za isti period privreda Srbije ostvarila je ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 19.168.600 USD, u čemu je izvoz 6.319.200 USD, a uvoz 12.849.400 USD. Pokrivenost uvoza izvozom na nivou Srbije je 49,1 odsto, dok je deficit 6.530.200 USD. Privreda područja RPK Kraljevo u ovom periodu trgovala je sa 69 zemlje u izvozu, a u uvozu sa 96 zemalja.
• Kakva je struktura preduzeća na području RPKK?
- U 2006. godini na području RPK Kraljevo poslovalo je 3.963 preduzeća. U strukturi preduzeća najzastupljenija su mala preduzeća sa 95,3 odsto, srednja sa 3,9 odsto, velika sa 0,8 odsto. Broj društvenih preduzeća je smanjen usled procesa privatizacija i stečaja kod jednog broja preduzeća. Posmatrano sa stanovišta svojine, najzastupljenija su preduzeća u privatnom vlasništvu (90,8 odsto), koja su zapošljavala više od polovine ukupnog broja radnika. Najveći broj preduzeća poslovao je u sektorima trgovine 43,6, prerađivačke industrije 29,1, saobraćaju, skladištima i vezama 8,2 odsto.
• Kakve su, prema Vašim podacima, ta preduzeća imala poslovne rezultate?
- Privredna društva su u 2006. godini ostvarila ukupan prihod u iznosu 175,1 milijardi dinara, što je u odnosu na isti period 2005. godine povećanje za 33,4 odsto. Ukupno ostvareni rashodi u privrednim društvima na području RPK Kraljevo iznose 172,3 milijardi dinara, što je u odnosu na isti period 2005. godine povećanje za 31,4 odsto. Učešće u ostvarenim rashodima po delatnostima bilo je najveće u oblastima prerađivačke industrije (32,7 odsto), trgovini (34,3) građevinarstvu (4,8), poljoprivredi, lovu i šumarstvu (2,9), saobraćaju skladišta i veze (5,6) i u oblastima aktivnosti sa nekretninama 2,5 odsto.
Privredna društva na području RPK Kraljevo su u 2006. godini ostvarila dobit u iznosu 9,3 milijardi dinara. Ostvarena dobit u 2006. godini je za 23,4 odsto veća nego 2005. godine. Učešće u ostvarenoj dobiti po delatnostima bilo je najviše u oblastima prerađivačke industrije (39,1 odsto), trgovini (36,7), građevinarstvu (8,6), saobraćaju (4,2) i u oblastima aktivnosti u vezi sa nekretninama (3,5 odsto).
Zanimljivo je da u ukupno ostvarenoj dobiti tri sektora - prerađivačkoj industriji, trgovini i građevinarstvu, oni učestvuju sa 84,1 posto.
Kada je reč o gubitašima, privredna društva na području RPK Kraljevo su u 2006. godini ostvarila gubitak od 5,6 milijardi dinara, što je u odnosu na 2005. godinu smanjenje za 18,8 odsto. Najveći gubici po oblastima zabeleženi su u prerađivačkoj industriji (66,6 odsto), poljoprivredi, lovu i ribolovu (2,2), trgovini (10,6) i građevinarstvu od 3,4 odsto.
U ukupno ostvarenom gubitku, u periodu januar-decembar 2006. godine, prerađivačka industrija, trgovina i saobraćaj učestvuju sa čak 87,2 odsto.
Od ukupno 3.963 uredno popunjena finansijska izveštaja za 2006. godinu, 66,4 odsto se odnosi na preduzeća koja su ostvarila neto dobit, 24,9 na preduzeća koja su poslovala sa gubitkom, dok je 8,7 odsto preduzeća poslovalo na tzv. pozitivnoj nuli.
Posmatrano po sektorima privrede, najbolji neto finansijski rezultat ostvarila su preduzeća iz sektora trgovine na veliko i malo, kao i preduzeća koja posluju u sektoru građevinarstva, dok su najveće gubitke zabeležila preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i poljoprivrede.
• Kako se ovakvo poslovanje odražava na otvaranje novih radnih mesta?
- Broj zaposlenih u 2006. godini bio je 54.815 ili za 0,4 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Najveći broj zaposlenih u odnosu na ukupan broj u privredi bio je u prerađivačkoj industriji (50,6 odsto), trgovini (15,9), proizvodnji i distribuciji električne energije i gasa (8,9), saobraćaju (6,7) i građevinarstvu (6,1 odsto).
• Kakvim podacima raspolažete kada je u pitanju privatizacija društvenih preduzeća?
- Na području Regionalne privredne komore Kraljevo, ukupan broj preduzeća koja se nalaze u privatizaciji u periodu do septembra 2007. godine je 141, dok je ove godine redovnim putem privatizovano ukupno deset preduzeća. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najavilo je završetak privatizacije za kraj 2008. godine, kao i automatsko pokretanje stečaja za preduzeća koja budu imala dve neuspešne aukcije. Najavljene su i izmene i dopune zakonske regulative koja se odnosi na proces privatizacije, a u okviru toga stroža i detaljnija kontrola Agencije za privatizaciju sprovođenja privatizacionih ugovora. I dalje nema jasne strategije privatizacije javnih preduzeća na lokalnom nivou, a ni pitanja imovinsko-pravnih odnosa još nisu rešena. Trenutno se u postupku privatizacije nalazi 54 preduzeća, dok je u stečajnom postupku 30 preduzeća.
Generalna ocena je da bolje posluju i bolje se razvijaju preduzeća koja su i počela kao privatna, nego privatizovana društvena preduzeća. U privatizovanim preduzećima ima mnogo više problema i trzavica, što može sažeto da se svede na ostatke sindroma ,,samoupravnog duha”, čega u preduzećima koja su počela rad kao privatna nema.
• Kako ocenjujete poslovanje privrede Kraljeva i koje mesto Kraljevo zauzima na privrednoj mapi RPKK?
- Privreda komora Kraljeva je na sredini, između uspešnih i opština koje su u većoj privrednoj krizi. U našem gradu ima više uspešnih privatnih preduzeća kojima bi mogao da se ponosi i grad razvijeniji od Kraljeva, a to su pre svega ,,Amiga”, ,,Trgomen”, ,,Radijator” ,,Pomak”, ,,Valve profil”, ,,Gir” je vrlo uspešno preduzeće, i mnoga druga. Za njih je karakteristično da su uspešnija nego sva privatizovana preduzeća, koja nikako da izađu iz problema pre privatizacije. Na drugoj strani su veliki sistemi ,,Magnohrom”, Fabrika vagona i ,,Jasen”, koji prolaze kroz najteži period. Kraljevo ima potencijala da se privredna proizvodnja uzdigne i doprinese porastu proizvodnje možda kroz nove programe i nove investitore, što je i starteški plan Vlade, da se opštine otvore prema investitorima koji imaju kapital i koji žele da investiraju u proizvodno-uslužne pogone. Uz to, mi treba da ne strahujemo od ulaska stranog kapitala i da se oslobodimo uvreženog straha od stranog kapitala i mogućih negativnih posledica. Naš put ka Evropi je otvoren, on je neminovan, i ulazak u EU može samo da donese boljitak ukupnoj privredi i svakom pojedincu. Bez Evropske unije mi ne možemo da opstanemo. Što pre shvatimo tu neophodnost, prestaćemo da gledamo u leđa Rumunima i Bugarima, koji su oduvek bili, i po privrednim rezultatima, iza Srbije. A u stvaranju tog ambijenta treba da učestvuju svi, od Vlade koja se već opredelila za evropski put, do opštine, koja mora da stimuliše i podstiče otvaranje bilo kakvog privredno-uslužnog objekta, jer samo tako može da se dođe do novih radnih mesta i samim tim i boljeg standarda svakog građanina, što i jeste cilj, i ja sam u tom pogledu optimista.

REKONSTRUKCIJA ULICE MILOŠA VELIKOG U KRALJEVU - piše Marija Obradović
Centar grada uskoro lepši i bezbedniji

   • U toku kompletna zamena kamenih ploča u delu od ,,Zadužbine" do Trga srpskih ratnika i uređenje dela oko Duhovnog hrama ,,Sveti Nikolaj Velimirović" • Planirani i radovi na uređenju parkinga i trotoara u Ulici Miloša Velikog do Ulice vojvode Putnika • Završetak radova planiran do kraja godine

   Nedavno su započeti radovi na rekonstrukciji dela Ulice Miloša Velikog, od raskrsnice sa Hajduk Veljkovom ulicom do Trga srpskih ratnika, tj. ispred Robne kuće ,,Beograd" i ,,Zadužbine". U ovom delu glavnog gradskog šetališta zamenjuju se kamene ploče, pa je on teško prohodan. Ali, kada radovi budu završeni, Kraljevčani će moći da prođu promenadom bez straha da će, zbog brojnih rupa i ostalih oštećenja, polimiti štiklu ili, još gore, nogu ili ruku, ili zadobiti neku drugu povredu.
Kamene ploče se zamenjuju jer delimične popravke nisu moguće. Nove ploče su od presovanog betona. Radovi su počeli pre petnaestak dana, i trebalo bi da budu završeni do kraja godine. Investitor ovih radova je Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo".
- Radove, vredne sedam miliona dinara, izvodi Javno komunalno preduzeće ,,Putevi" Kraljevo. Ova investicija je predviđena Programom uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2007. godinu - istakao je Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo".
Prema njegovim rečima, pored rekonstrukcije dela glavnog kraljevačkog šetališta, čime će ono dobiti lepši izgled, ali i biti bezbednije za pešake, Direkcija već izvodi radove ili ima u planu uređenje još nekoliko lokacija u centru grada.
- U toku su radovi u delu parka kod Gospodar Vasinog konaka, tj. Duhovnog hrama ,,Sveti vladika Nikolaj Velimirović" i popločavanje platoa kamenim pločama ispred samog Hrama. Imamo u planu, ako vremenski uslovi dozvole, da uredimo i parking prostor u Ulici Miloša Velikog, od Hajduk Veljkove do Ulice vojvode Putnika - rekao je Spasojević.
Vrednost ovih radova je oko dvanaest miliona dinara, a planirano je da budu završeni sredinom decembra. Posebno će biti obeležena parking mesta u nivou kolovoza, a trotoari će biti uzdignuti i popločani posebnim pločama.
- Uređujemo ovaj trg ispred ,,Robne kuće" i deo do ,,Lesnine", imamo uređen Trg srpskih ratnika i Omladinsku ulicu. Ostaje nam da naredne godine uredimo Trg Svetog Save, za šta se privodi kraju izrada dokumentacije i priprema se za konačno izvođenje radova u narednoj godini - naglasio je Spasojević.
Direkcija za planiranje i izgradnju pozvala je Kraljevčane da budu strpljivi do završetka radova.

MURALI ULEPŠAVAJU DVANAEST OPŠTINA U SRBIJI - piše Dragan Vukićević
Pokreni grad

   Slikanjem murala u centru Kraljeva nastavlja se projekat ,,Pokreni grad", inicijativa za unapređenje i podsticanje razvoja kulturnog i umetničkog života lokalnih zajednica u našoj zemlji. Ovaj projekat, zahvaljujući kome će 12 opština u Srbiji dobiti po jedan mural, pokrenuli su Telenor fondacija i nevladina organizacija Kiosk, uz podršku opštinskih vlasti i kompanije Duga.
Kraljevo je peta opština čiji javni prostor će biti ulepšan originalnim likovnim rešenjem. Autori kraljevačkog murala su dvoje mladih umetnika koji čine umetničku grupu ,,Krš".
- Nastojimo da ulepšamo ova mesta i pokažemo da ona zaslužuju da steknu zvanični status gradova, što je najavilo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Telenor fondacija osnovana je baš sa tom namerom - da društveno odgovornim delatnostima poboljša život manjih sredina i svojih korisnika, te je sa velikim zadovoljstvom, kao pokrovitelj, podržala projekat ,,Pokreni grad" - kaže Ana Krstić, menadzer Telenor fondacije.
U narednom periodu murali će biti slikani u još sedam većih opština u Srbiji - Kruševcu, Pančevu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Čačku, Subotici i Šapcu. Murali u Leskovcu, Zrenjaninu i Vranju već su završeni, a mural u Užicu je dobio prve obrise.
Vizuelnom identitetu gradova doprineće dela 12 mladih umetnika koji su izabrani na konkursu, a to su: Ana Kraš, Aleksandra Petković, Isidora Nikolić Krš, Aleksandar Dimitrijević, Dejan Kaluđerović, Vladimir Perić, Miodrag Stanišić, Miloš Nušić, Aleksandar Maćašev, Igor Štanglicki i Siniša Ilić. Umetnici će na ovaj način aktivno učestvovati u ulepšavanju javnih prostora i oživljavanju umetničke scene u ovim sredinama, čime će direktno doprineti unapređenju opšte slike i imidza naše zemlje.
Tim koji je odabrao radove umetnika i koji će nadgledati njihov rad čine Ana Adamović (umetnik), Dorijan Kolundzija (umetnik), Ana Krstić (kustoskinja i predstavnica Telenor fondacije) i Milica Pekić-Conev (kustoskinja i predstavnica NVO Kiosk).
- Današnji tempo života je brz i malo je vremena za iskreno uživanje u njegovim lepotama. Postoje mesta u Kraljevu pored kojih možda svakodnevno prolazite, a na njih ne obraćate pažnju. Mural je takva vrsta stvaralačkog rada koji će privući pažnju i podstaći ljude da uživaju. Strategija opštine Kraljevo je da se sve oblasti života ravnomerno razvijaju, a najplodniji vid razvoja pružaju lepota i umetnost - kaže Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Telenor fondacija, osnovana u martu ove godine, do sada je podržala više od petnaest pažljivo biranih projekata iz oblasti kulture, umetnosti, brige o mladima, pomoći ugroženim društvenim grupama i nastaviće da kroz različite projekte unapređuje razvoj lokalnih sredina.

Prošle nedelje u Mesnoj zajednici Vrba na svečan način pušten je u saobraćaj sanirani most na reci Tovarnici. Vrednost radova na sanaciji ovog mosta iznosila je tri i po miliona dinara, a izvođač radova je bila firma ,,Stekom".
Odluka o sanaciji mosta na Tovarnici u Vrbi doneta je nakon procene nadležnih organa da oštećenja izazvana rečnim bujicama ozbiljno ugrožavaju bezbedan prelaz građana, a posebno oko 400 dece koja svakodnevno prelaze most na putu prema školi.
- Ovako nešto predstavlja još jedan uspeh ove naše lokalne samouprave. Ne radimo samo velike mostove i ne dičimo se samo onim što znači blagodet za mnogo ljudi u gradu, već se trudimo da svim ljudima, u bilo kojoj mesnoj zajednici, omogućimo uslove za život kakve imaju i oni koji žive u centru Kraljeva - istakao je dr Miloš Babić, predsednik kraljevačke opštine.
Svečnosti otvaranja novosaniranog mosta u Vrbi, pored brojnih meštana, predstavnika mesne zajednivce i čelnika opštine, prisustvovao je i Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije.
- Ovo je jedan od mostića koji je značajan za meštane Vrbe, jer on je najveći most u selu koji postoji, a nisu mogli da ga pređu zato što je napukao. Sredstvima Ministarstva i opštine Kraljevo on je završen. Želim da sa rukovodstvom Kraljeva ispunimo sve što treba, do poslednjeg, da u XXI veku Kraljevčani više nemaju makadam i da ne gaze blato i da time zadržimo stanovništvo da ostane na seoskom području - naglasio je ministar Ilić.
Most u Vrbi je, prema rečima meštana, izuzetno značajan, ne samo za ovu mesnu zajednicu, već i za ostala sela.
- Uz sanaciju ovog mosta ispravili smo i tok reke tako da neće biti više bujica, a ako ih i bude, most će da odoli jer je urađen veoma kvalitetno - istakao je Slobodan Radaković, predsednik mesne zajednice Vrba.
U finansiranju sanacije mosta, pored lokalne samouprave i Ministarstva za infrastrukturu, učestvovala je i Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo".
- U Programu Direkcije za ovu godinu bila su u planu četiri mosta, što znači da su, pored ovog, završena još tri na području opštine. To su uglavnom investicije manje vrednosti, ali mnogo znače za meštane Vrbe i drugih sela - naglašava Dragiša Spasojević, direktor Direkcije ,,Kraljevo".
Shodno finansijskim mogućnostima lokalne samouprave, planirana je sanacija mostova i u drugim selima u okolini Kraljeva. Ministarstvo za infrastrukturu dodatnim sredstvima pomoglo je izgradnju prilaznih saobraćajnica ,,paralelnom" mostu na Ibru. Kako je najavljeno, radovi na ovom projektu trebalo bi da budu okončani do kraja novembra.

DRAGOŠ VELIČKOVIĆ POKLONIO DVA SANITETSKA VOZILA
Poklon vredan pedeset hiljada evra

   Među nekoliko miliona Srba koji žive širom sveta ima onih koji rodni kraj nisu zaboravili. Takav je Dragoš Belčević, rodom iz Kovača, koji više od 30 godina živi u Americi, u Teksasu. On je Zdravstvenom centru ,,Studenica” poklonio dva nova, kvalitetna sanitetska vozila.
Ovi saniteti marke HYUNDAI, vredni su 52.000 evra i biće od velike koristi Zdravstvenom centru, u ime kojeg je ključeve primila direktorka Doma zdravlja doktorka Mira Krčevinac.
Za vozni park Zdravstvenog centra ova sanitetska vozila biće od velikog značaja, jer su broj i kvalitet vozila sigurno jedna od slabijih tačaka ove zdravstvene ustanove.
Predsednik opštine dr Miloš Babić i predstavnici Zdravstvenog centra su Dragošu Belčeviću uručili prigodne poklone, a on je najavio i nove donacije. Već pomaže obnovu nekoliko crkava, a pre nekoliko dana tri škole su od njega dobile kompjutere.
Belčević se u Americi bavio proizvodnjom rizičnih materijala, poput azbesta, a sada se bavi nekretninama.

POČELA VAKCINACIJA PROTIV GRIPA
Besplatno za najugroženije

   U sredu je počela vakcinacija protiv gripa. Za pacijente na teritoriji naše opštine obezbeđeno je 4.400 besplatnih doza ove vakcine. Pravo na besplatnu vakcinu imaju stariji od 65 godina, kao i oni koji boluju od hroničnih nezaraznih bolesti.

Epidemiolozi kažu da je vakcinu najbolje primiti u ovom periodu, pošto se epidemije registruju u februaru ili martu. Zbog toga bi bilo dobro da naročito rizične kategorije stanovništva, kao i najmlađi, budu vakcinisani na vreme, pre no što, eventualno, počne epidemija. Oni koji vakcinu ne dobiju besplatno, mogu da je kupe u svim apotekama.

I ove godine, kao i prethodne tri, građani Srbije od gripa će se štititi uvoznom, francuskom Aventis-Pasterovom vakcinom.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SEZONA EKSKURZIJA - piše Bojana Milosavljević
Putuju i pamte

   Tradicionalno vreme za đačka putovanja, odnosno ekskurzije, koje spadaju u red neobaveznih ali poželjnih nastavnih programa, jeste prva polovina oktobra. I početkom ove školske godine širom Srbije šetali su se mlađi učenici, osnovci, dok su đaci starijeg uzrasta (maturanti srednjih škola) od roditelja nagrađivani putovanjem u inostranstvo.
   Nasuprot prethodnim godinama, kada je na ovakim, obično višednevnim izletima preko granice bilo sporadičnih problema, pa i afera nakon povratka, ove godine je, čini se, sve bilo preciznije uređeno i daleko sigurnije za učenike i nastavnike koji su ih vodili. Ministarstvo prosvete još nije donelo izmene pravilnika o organizovanju ekskurzija, već je samo najavljivalo da će to učiniti blagovremeno. Osnovni razlog za ovu promenu je da se iz organizacije ekskurzije eliminiše od prošle godine uvedena obaveza osnovnih i srednjih škola da za izbor agencije raspisuju tender. Ona je, pored ostalog, važila i za ponude za boravak u školi u prirodi.
   Ne čekajući izmenu pravilnika, škole su ipak organizovale ekskurzije, jer za takav poduhvat potrebno je mnogo vremena. Ovo posebno važi za poslednjih godina omiljene maturantske destinacije, kao što su daleka Španija ili Italija, za čije je vize procedura vrlo komplikovana, duga i, često, neizvesna. Kada je u pitanju zemlja na Apeninima, uoči ove đačko-turističke sezone razgovarano je sa najvišeg nivoa Ministarstva sa predstavnicima italijanske ambasade u Beogradu i, štaviše, dogovoreno da mladi iz Srbije treba da neguju i druge oblike saradnje sa vršnjacima iz Italije.
   Škole su pored ostalog ovog oktobra žurile sa organizacijom ekskurzije i zbog toga što je taj oblik edukacije dece i mladih znatan udar na roditeljski buyet. On može da se ublaži plaćanjem na više rata, ali, po pravilu, agencije traže da se sav iznos ipak izmiri do početka putovanja. Od materijalnih okolnosti direktno zavisi i drugi važan uslov za organizovanje ekskurzija: potrebno je da se za nju prijavi 70 odsto generacije. Tako je bilo ranijih godina, a sada se očekuje da novi pravilnik i tu donese izmenu, odnosno da uslov za izvođenje ekskurzije bude - 70 procenata učenika po odeljenju.



U DOMU KULTURE U RIBNICI
Književno veče

   U Domu kulture Ribnica biće organizovano književno veče sa Markom Vidojkovićem, poznatim književnikom mlađe generacije. Vidojković je poznat po knjigama Kanye, Ples sitnih demona, Đavo je moj drug, Pikavci na plaži i Sve crvenkape su iste.
Književno veče biće održano u četvrtak, 8. novembra, u Galeriji Doma kulture Ribnica, sa početkom u 20 časova.



IZDAVAČKA DELATNOST
Nagrada kraljevačkoj Narodnoj biblioteci

   Kraljevačka Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani" dobila je nagradu Ministarstva inostranih poslova Republike Italije za književni poduhvat.
Nagrada i 3.000 evra Narodnoj biblioteci u Kraljevu dodeljeni su povodom objavljivanja Antologije savremene italijanske poezije ,,Telo i pogled". Antologiju, koja se pojavila u ediciji ,,Zasebne knjige" 2006. godine, sastavio je i preveo Dejan Ilić.



LIKOVNI ŽIVOT
Hodočašća

   U utorak, 6. novembra, u ,,Agensu" u Mataruškoj Banji, biće otvorena izložba akvarela Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević, likovne umetnice iz Kraljeva.
- Akvareli Milene Kovačević otvaraju mitske stranice Biblije, viđene i doživljene očima i dušom jedne neobične ličnosti. Ulazimo u korene hrišća- nskog verovanja ne da bismo ih gledali, već da bismo ih videli. Oči u oči. Bogorodičina kuća u Nazaretu, u nekoliko jednostavnih poteza, krije buduću Majku u nečemu što je nevidljiv oreol, koji će u njenim kapelama biti granit tuge i ponosa - istakla je Nataša Kovačević, profesor književnosti.
   - Te, 1986. godine, bio sam organizator Likovnih susreta, pa nisam imao vremena da posmatram nastanak slika i rad na njima, a tu su bila poznata imena, Đelić, Reljić, Pavlović, Antonović i dr. Prilikom predaje radova prijatno iznenađenje bili su akvareli Milene Kovačević. Mlada dama-slikarka je nadahnuto i impresivno uspela da prenese na papir atmosferu i ambijent manastira Studenice, kao i divne krajolike sa zelenom vodom reke. Taj utisak suptilnog i znalački izvedenog akvarela doživeo sam i ovih dana listajući sačuvane listove iz tog perioda.
   Novi akavareli Hadži Milene su sigurniji, analitički i kompoziciono znalački uobličeni - naglasio je Milorad - Mića Maravić, slikar.



POVODOM IMENDANA IMK ,,14.OKTOBAR" AD KRUŠEVAC PROMOVISAN ČASOPIS
Istraživanje i razvoj

   • U Domu kulture ,,14. oktobar" u Kruševcu promovisan novi broj naučno-stručnog časopisa ,,IMK 14 - Istraživanje i razvoj", čiji je osnivač Industrija, a izdavač Institut IMK ,,14. oktobar"

   Ministrarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije svrstalo je časopis ,,IMK 14 - Istraživanje i razvoj" u grupu ,,Publikacija od posebnog interesa za nauku" i, uprkos teškoćama, sufinansira ga već trinaest godina. Ovo je jedna od retkih publikacija ove vrste čiji je izdavač naučno-istraživački institut u privredi.
Radovi objavljeni u publikaciji podležu recenziji relevantnih stručnjaka i kategorišu se u skladu sa kriterijumima Uneska, a autorima donose po 1,5 bod pri izboru u naučno-istraživačka i naučno-nastavna zvanja.
Promociji novog broja časopisa prisustvovalo je oko 150 naučno-istraživačkih radnika, nastavnika na fakultetima i višim školama, stručnjaka iz privrede i studenata.
Na oko 200 stranica časopisa objavljena su 22 kategorisana rada 41 autora iz 17 naučno-istraživačkih, obrazovnih i proizvodnih institucija i organizacija. Struktura radova po kategorijama je sledeća: pet su originalni naučni radovi, jedan je prethodno saopštenje, četiri su pregledni, a dvanaest stručni radovi. Iz različitih su oblasti, kao što su projektovanje i konstruisanje, tehnologija, materijali, sistem obezbeđenja kvaliteta, obrazovanje i stručno usavršavanje, menadzment, sociologija itd. U rubrici Informacije štampano je više priloga. Prof. dr Savo Trifunović je pisao na temu ,,Teslin put mora biti i naša paradigma". Data su četiri prikaza knjiga, tri prikaza naučno-stručnih skupova i dva prikaza izložbi.
O časopisu su govorili i Milorad Veljković, dipl. inž. maš, direktor Instituta IMK ,,14. oktobar", profesor dr Predrag Popović, član Inženjerske akademije Srbije, glavni i odgovorni urednik časopisa, prof. dr Radomir Bojković, direktor Više tehničke škole za industrijski menadzment iz Kruševca, prof. dr Novak Nedić, dekan Mašinskog fakulteta iz Kraljeva, prof. dr LJubodrag Đorđević, zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa, prof. dr Savo Trifunović, dipl. sociolog, Gligorije Gligorijević, rukovodilac poslediplomskih studija i Izdavačkog centra na Fakultetu za industrijski menadzment iz Kruševca, i mr Predrag Dašić, član NJujorške akademije nauka, predavač na Višoj tehničkoj tehnološkoj školi u Kruševcu.
Svi učesnici na promociji pohvalno su govorili o časopisu naglašavajući značaj pisane prezentacije naučno-stručnih i tehnoloških dostignuća putem objavljivanja radova u ovakvim časopisima i doprinos osnivača i izdavača da uprkos svim teškoćama istraju na izdavanju naučno-stručnog časopisa ,,IMK 14 - Istraživanje i razvoj", koji je postao prepoznatljiv po kvalitetu objavljenih radova u našoj naučno-stručnoj javnosti, pa i šire.
Sava Đurić

   • Sloga savladala Inon iz Požarevca sa 2:1 (1:0), a istim rezultatom u Lajkovcu je poražen Metalac od Železničara • U narednom kolu Sloga kod Radničkog u Kragujevcu, Metalcu dolazi Sloga (BB)