Spremnost za izbore i primedbe lokalnoj vlasti
Budzet i Program Direkcije - istovremeno i blagovremeno
Primer uspešne privatizacije
Direktorima ulaz zabranjen
,,Ibarske novosti” na ,,čekanju”
Zbog mobilnog u – Moravu
Nerast sejao smrt
Tranziciona psihopatologija ili Čovek je čoveku ovca
Dečji stomatolog - po izboru
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Spremnost za izbore i primedbe lokalnoj vlasti

   • Predsednički i lokalni izbori biće raspisani do kraja ove godine, a Demokratska stranka na njima očekuje pobedu svojih kandidata • Kritika lokalnoj vlasti zbog kašnjenja u kompletnoj izgradnji novog mosta na Ibru, nerešavanju problema u Pljakinom šancu i nekonsultovanja u predlaganju dopunskog budzeta opštine (rebalansa)

   Demokratska stranka je u potpunosti spremna za predstojeće predsedničke i lokalne izbore, bez obzira kada će oni biti raspisani i održani, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora ove stranke u Kraljevu, održanoj početkom sedmice. Prema rečima Zdravka Glišovića, člana OO DS Kraljevo, vladajuća koalicija, koju čine DS, DSS-NS i G 17 plus, postigla je dogovor da se izbori raspišu do 10. decembra, završetka sadašnjih pregovora o Kosovu i Metohiji, do kada bi trebalo da se usvoje i najvažniji zakoni predviđeni Ustavom i Ustavnim zakonom. Kao moguće datume održavanja dva kruga predsedničkih izbora on je naveo 13. i 27. januar 2008. godine i naglasio da je datum održavanja tih izbora manje važan od podrške kandidatu DS i sadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću.
- Boris Tadić je najveći garant bržeg napretka Srbije i njenog ulaska u sve evropske tokove i integracije. On je i u prethodnom periodu za svoj rad dobio najviše ocene. Najnovija istraživanja javnog mnjenja govore da naš kandidat ubedljivo vodi u odnosu na sve druge kandidate koji bi se eventualno kandidovali na predsedničkim izborima - istakao je Glišović. On je dodao da je OO DS Kraljevo za ove izbore sa svojom stranačkom infrastrukturom u potpunosti spreman i da očekuje da već u prvom krugu DS postigne najbolje rezultate.
Takvu ocenu potvrdio je i Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS, koji je istakao da su i Opštinski i Okružni odbor DS u Kraljevu posebno spremni i za lokalne izbore koji će, po njegovom mišljenju, biti održani na proleće iduće godine.
- Naša stranačka infrastruktura i svi ljudski i organizacioni potencijali su potpuno spremni, tako da za nas ne predstavlja nikakav problem da izbori budu i sutra ili u martu. Potpuno ih spremno dočekujemo i imamo ambicije da budemo najbolji. Sva istraživanja pokazuju da su Demokratska stranka i SRS u velikoj prednosti u odnosu na sve druge političke opcije - rekao je Vukomir Mitrović.
U osvrtu na rad lokalne vlasti u Kraljevu, Mitrović je apostrofirao nekoliko primedbi koje na taj rad i tekuće probleme Opštinskom odboru DS ukazuju građani Kraljeva. Najpre je ukazao na kašnjenje završetka kompletnog novog mosta na Ibru sa pristupnim saobraćajnicama, zbog čega trpe građani.
- S obzirom na to da su svi rokovi koje je dala lokalna vlasti prošli, pa čak i neki dodatni, a očigledno je da se neće ispoštovati, ne bi bilo dobro da se desi da više puta otvaramo taj most radi kampanje u izborima. Mi hoćemo samo da pitamo da li je moguće da se ovako sporo odvijaju radovi, da se radi samo do 14 ili 14,30 časova. Mi nećemo da optužujemo ni predsednika opštine, ni javno preduzeće koje izvodi radove, ali hoćemo da stavimo veliku primedbu zašto se tako sporo radi. Postavljamo pitanje - da li neko ,,minira" izgradnju mosta sa pristupnim saobraćajnicama, namerno ili nenamerno, ili je u pitanju neznanje ili neke druge okolnosti? U međuvremenu, uništene su ulice u Ribnici preko kojih se preusmerava saobraćaj i zato upozoravamo da takvo stanje nikuda ne vodi i da treba mnogo ozbiljnija pažnja da se posveti ovom važnom problemu svih građana Kraljeva - naglasio je Mitrović.
On je ukazao i na problem parkiranja sto i više automobila na zelenim površinama u Pljakinom parku koji je, kako je rekao, pretvoren u ,,Pljakin parking i šoping". Pošto se u ovom parku nalaze i objekti dečjeg vrtića, postupcima nesavesnih vozača posebno su ugrožena deca, pa je Mitrović upozorio opštinske vlasti i nadležne državne organe da što pre preduzmu neophodne mere i reše ovaj problem.
Najzad, on je uputio i oštru kritiku lokalnoj vladajućoj koaliciji u Kraljevu što na sednicama Opštinskog veća, ,,iza zatvorenih vrata", priprema rebalans budzeta opštine Kraljevo za 2007. godinu i, prema saznanjima u OO DS, o tome još nije uspela da se dogovori.
- Ja i ostali odbornici Demokratske stranke nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju o tome, a trebali bi da i kao skupštinska opozicija budemo uključeni u te budzetske izmene i dopune - kazao je Vukomir Mitrović.
On je na pres konferenciji govorio i o konkursu za sredstva novog Nacionalnog investicionog plana za iduću godinu, po kojem uskoro treba da se donesu odluke u Vladi Srbije, i odgovarao na novinarska pitanja u vezi sa tim.

NIP USKORO PO NOVOM KONCEPTU
Vukomir Mitrović, koji je i regionalni koordinator NIP-a u Kraljevu, obavestio je novinare da je na nedavno završeni konkurs NIP-a za 2008. godinu kandidovano više od 6.000 projekata, od kojih i 95 iz Kraljeva. Pošto je utvrđeni budzet NIP-a 44 milijarde dinara, a vrednost predloženih projekata 680 milijardi dinara, jasno je da svi projekti ,,neće proći", a prednost u izboru imaće projekti od nacionalnog, regionalnog i strateškog lokalnog značaja - istakao Mitrović. On je naglasio i da je za naredni konkurs NIP-a ministar Dragan Đilas predložio novi koncept dodele sredstava tako što će svaka opština unapred dobiti ,,kvotu" sredstava u okviru kojih će sama odrediti prioritetne projekte za svoje područje. Odgovarajući na novinarsko pitanje, Mitrović je rekao i da isplate za već izvršene radove iz prošlog NIP-a kasne zbog ,,papirologije" i administrativnih problema, a ne zbog nedostatka novca.

SAOPŠTENJE OPŠTINSKOG ODBORA LDP KRALJEVO
Održati i vanredne parlamentarne izbore

   ,,Natezanje oko dogovora za održavanje izbora pokazuje da je ova vladajuća koalicija nefunkcionalna i to će se potvrditi već na sledećim izborima, kada budu izgubili poverenje naroda”, kaže se u saopštenju za javnost Opštinskog odbora Liberalno demokratske stranke Kraljevo. U saopštenju se dalje navodi:
,,Liberalno demokratska partija se zalaže da se, pored Ustavom predviđenih izbora, u Srbiji istovremeno raspišu i održe i vanredni parlamentarni izbori. Održavanje izbora istovremeno bila bi velika ušteda novca naših građana, poreskih obveznika, smanjivanje tenzije po pitanju političke neizvesnosti, kao i prestanak ucenjivanja naroda".

OO G 17 PLUS O BESPLATNOJ PODELI AKCIJA
Akcije giganata građanima - za dž

   • Do kraja nedelje Vlada Srbije će usvojiti Strategiju privatizacije javnih preduzeća, a do kraja novembra će na Vladi biti usvojen Zakon o besplatnoj podeli akcija

   Ako izborni zakoni budu usvojeni do 10. decembra, postoji velika mogućnost da u Skupštini Srbije bude usvojen i Zakon o besplatnoj podeli akcija do kraja godine.
Na akcije će imati pravo svi punoletni građani Srbije na dan donošenja tog zakona, počev od ljudi zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju, prosveti, do penzionera, novinara i radnika u javnim preduzećima, koji do sada nisu dobili akcije preduzeća.
Pošteno je, uz napomenu da je to i zakonska pravo, da građani dobiju besplatne akcije jer su godinama, svojim radom, ulagali u ta preduzeća.
Procene Ministarstva ekonomije su da će oko četiri miliona ljudi dobiti pravo na besplatnu podelu akcija.
U prvom navratu, velikom broju građana biće podeljen novac od prodaje 68 preduzeća koja su već privatizovana na tenderima i čije su akcije već u privatizacionom registru.
U toj grupi preduzeća su, između ostalih, akcije Duvanske industrije Niš, Duvanske industrije Vranje, Beopetrola, (sada Lukoil-a), Henkel - Merime, Valjaonice bakra Sevojno, Zdravlja iz Leskovca, Jelen - Dola, šećerana, cementara...
U drugom navratu, građanima će biti besplatno podeljeno 15 odsto akcija preduzeća koja nisu privatizovana, a to su NIS, EPS, Telekom, Jat Ervejz, Aerodrom ,,Nikola Tesla” i Galenika, dok će još 15 odsto akcija biti izneto na berzu za prodaju.
Parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, juče u Briselu, za Srbiju je odlična vest, a naše očekivanje u G17 PLUS je da će Srbija dobiti status zemlje kandidata za prijem u EU do kraja 2008. godine.
Naravno, ova vest je odlična i za domaće i za strane investitore, jer svaki pozitivan korak u cilju pridruživanja EU daje veću sigurnost investitorima za ulaganje, a to će doprineti povećanju zapošljavanja u Srbiji i poboljšanju životnog standarda, kao i poboljšanju kreditnog rejtinga Srbije.
Dobro je što je sve učinjeno, u prethodnom periodu, da se dovrše pregovori sa EU i da Srbija potpiše sporazum.
Naravno, ovde se ne sme stati!
Naredni korak mora biti dobijanje statusa zemlje - kandidata za članstvo u EU i, ukoliko Vlada Srbije bude dobro radila, realno je da Srbija dobije takav status do kraja 2008. godine i da se stvore uslovi za ukidanje viza za građane Srbije za putovanje u zemlje Unije.
Politička neizvesnost i nesigurnost bila je do sada najveći ,,kamen o vratu" Srbiji i nadamo se da će parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju politička neizvesnost i nesigurnost biti smanjene, a taj sporazum sigurno predstavlja odličnu perspektivu za Srbiju.
- U ime OO G17 PLUS, podsećam da smo još u februaru ove godine, tada jedini, upozorili da će biti problema oko završetka mosta, a naročito prilaznih saobraćajnica. Nažalost, tada nismo dobili podršku u lokalnoj Skupštini od drugih političkih partija - kaže Vukoman Rakočević, portparol OO G17 plus. - Na pitanje kada će prilazne saobraćajnice biti završene, dobijali smo različite odgovore: prvo jun, zatim oktobar, pa novembar. Nema smisla da se na taj način vodi investicija i da građani Kraljeva trpe zbog toga. Svesni smo da završetak nije ni blizu i zbog građana Kraljeva definitivno pitamo odgovorne: od predsednika opštine, direktora Direkcije za planiranje i izgradnju do investitora - kada će već jednom biti završene prilazne saobraćajnice? Da li su odgovorni ljudi u ovom gradu svesni u kakvom se stanju nalazi IV crnogorska ulica i sa kakvim problemima se suočava 25.000 građana Ribnice, kao i svi žitelji grada Kraljeva?

REAGOVANJA
Koreni sukoba u Srpskoj radikalnoj stranci

   Dok su se dve međusobno zavađene grupe radikala prepucavale, pljuvale, bavile intrigama, podmetačinama i dok su i jedni i drugi optuživali i napadali da su upravo oni krivi za stanje u OO SRS, sa druge strane se iz potaje pojavljuje sadašnja predsednica OO u Kraljevu. Dolazi na sebi svojstven način, potpomognuta iznutra sa nekim tadašnjim članovima OO a sadašnjim bliskim saradnicima. Gotovo nepoznata kao član SRS, pojavljuje se čas na jednoj - čas na drugoj strani, doliva ulje na vatru i vrlo lukavo uspeva da sebi trasira put. Za neverovatnih mesec i po dana od novopostaljenog predsednika MO Hig. zavoda (nema nikakve odluke o postavljenju) svojim pričama, obećanjima, šarenim lažama, uspeva da namagarči članstvo i sam vrh stranke i dođe do funkcije predsednika OO i narodnog poslanika. Poznato je čitavom regionu da pomenuta gospođa iza sebe nema nikakvog rada u OO Kraljevo. Samo su joj pred izbore bila puna usta SRS. Tako je pre nekoliko godina, kada su u Vladi u raznim ministarstvima bili neki od radikala, uspela da izvuče šleper zejtina i po nalogu vrha stranke trebalo je podeliti najugroženijima i ostalim građanima u opštini Kraljevo. Umesto toga, ona celu količinu prodaje i na taj način ostvaruje dobit. O tome se i dan-danas ćuti, da se ne bi kvario ugled stranke. Poznato je kako je pokušavala da mešetari i po drugim političkim partijama. Kada je videla da će da prođe u OO sa samo pet dobijenih glasova za kandidata za poslanika, odmah isključuje svoga muža iz DS i dovodi ga u OO SRS Kraljevo da prisustvuje sastanicima. Kada je videla da nema podršku - većinu u OO, dovodi i neke svoje radnike, učlanjava ih i postavlja u OO. Nezadovoljstvo kulminira i dolazi do čestih sukoba. Policija je prisutna redovno, kad god je zasedanje OO. Mnogi članovi podnose ostavke. Jedan dobar broj članova OO, mimo Statuta stranke, biva smenjen. Ponaša se vrlo drsko i bahato. Zbog toga više puta opominjana od gospođe koordinator. Svakoga ko ne misli kao ona - vređa, omalovažava i ponižava. Mnogo članova ne želi više da dolazi u stranku. Članstvo se osipa iz dana u dan. Pišu se pisma vrhu stranke. Stotine pisama, telefonskih poziva, stotine kontakata sa vrhom. Niko ne daje ni pet para. Gospođa nema vremena da se bavi nama ovde u Kraljevu. Iz očaja, jedna grupa članova stupa u štrajk glađu samo da neko dođe iz vrha, ne bi li se rešili problemi. Umesto dolaska sledi naredba: ,,Isključuj". Mladići - najvredniji članovi koji su ,,nezamenljivi terenci", poskakaše, iscepaše članske karte i odoše. Gospođa predsednica, kojoj se do tog trenutka ljuljala stolica i koja je u jednom trenutku podnela ostavku, zajedno sa svojim sekretarom, drhtavim glasom, ulakanog lica, odjednom se preobrazi u onu staru predsednicu. Ustade i ode do radnog stola i poče u svom stilu da izdaje naredbe... Neko ko je brani i štiti ovde u Kraljevu, brani sebe u Beogradu, jer je odgovoran za sve što se događalo i događa u ovom OO. Što se tiče mene, ne verujem, ja neću da budem jedan od onih izdresiranih u OO, koji će gledati u ruku gospođe predsednice, a kada ona podigne ruku, to isto moram da činim i ja. To mesto prepuštam nekom od njenih poltrona i ulizica, koji su se čitav život tako ponašali. Ovakav OO SRS sa onima koji ga vode nema poverenje u članstvu, među simpatizerima i građanima u Kraljevu, i kao takav nije u stanju da uspešno vodi i zastupa stranku. Inače, OO SRS u Kraljevu su privatizovali pojedinci i služi im za realizaciju ličnih interesa.
Bivši član i odbornik SRS
Slobo Radović

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO
Budzet i Program Direkcije - istovremeno i blagovremeno

   • Stranka insistira da se dva najvažnija dokumenta lokalne samouprave za 2008. godinu usvoje do kraja ove godine kako ne bi kasnile investicije • Rebalansi budzeta opštine i Programa Direkcije za planiranje i izgradnju za 2007. godinu usaglašeni i biće povećana sredstva za pristupne saobraćajnice

   Demohrišćanska stranka Srbije nije ,,elitistička", kako je mnogi smatraju, već principijelna, koja jedina učestvuje u vlasti u Kraljevu neprekidno od 1997. godine, i to u ,,nepocepanoj formi", izjavio je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu, na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare. On je istakao da je ,,DHSS jedina stranka u Kraljevu koja nije imala probleme sa frakcijama koje su poslednjih deset godina unazađivale opštinu, izazivale prinudne uprave, prevremene izbore i ostale gluposti" i da su ,,potrebni neki hrabriji zahvati kako bi se gradsko tkivo Kraljeva vratilo makar na nivo koji je postojao kada je Koalicija ,,Zajedno" došla na vlast".
- Naša je odluka sa poslednje sednice Opštinskog odbora DHSS od pre dva-tri dana da i ove godine insistiramo na tome da se budzet opštine i Program Direkcije za 2008. godinu donesu istovremeno, da znamo šta se radi, kako se radi, iz čega se radi, s kojim sredstvima raspolažemo… Da ne dođemo u situaciju da nas, recimo, lažu, kao za ovaj most koji se, ako bog da, završava, da je to republička investicija - kad nije republička investicija. Jednostavno, kad znamo da je ovaj grad poslednjih pet godina toliko zaobiđen u Srbiji koliko jeste, da bar znamo sada šta da radimo ubuduće. To, izgleda, nije ništa drugo nego da se Kraljevo osloni potpuno na svoje snage, pa šta uradi i koliko uradi. Mi ćemo za najdalje desetak dana predstaviti prvo medijima i kraljevačkoj javnosti svoje mišnjenje o tome šta u Kraljevu mora da se uradi iduće godine i onda će to zvanično biti saopšteno našim sadašnjim partnerima u lokalnoj vlasti, prvo na Opštinskom veću, a posle na sednici Skupštine opštine Kraljevo kad ona bude sazvana - rekao je prof. Stojanović.
Član Opštinskog veća Kraljevo iz DHSS Branko LJubojević je takođe naglasio da će članovi ove stranke ,,nastaviti da rade istim intenzitetom, ako ne i još jače".
- U utorak imamo sednicu Opštinskog veća, koja se, nažalost, već 10-15 dana odlaže zbog zauzetosti pojedinih članova. Među dvadesetak tačaka svakako da je najbitnija predlog rebalansa opštinskog budzeta i Programa Direkcije za 2007. godinu. Ono na čemu smo mi kao stranka insistirali i prošle i ove godine, i ono što smo stavili u Plan i Program Direkcije za ovu godinu, manje-više sve je urađeno. Najosnovnije je da su urađeni parkinzi kod Autobuske stanice i Doma tehnike, urađena je Industrijska ulica, početi su radovi od ,,Milutina" do ,,Zadužbine", to je prva faza, a druga sledi posle do ,,Lesnine" i treća od ,,Zadužbine" i ,,Stoteksa" i zgrade Direkcije. Tako je sve ono što smo mi predložili ili urađeno ili se radi, poput radova u parku kod Duhovnog centra, ili će biti urađeno do Nove godine - obrazložio je LJubojević.
Šef Odborničke grupe DHSS u SO Kraljevo Nedeljko Gizdavić rekao je da su šefovi odborničkih grupa imali nekoliko ,,seansi sa opštinskim establišmentom" i da su se usaglasili što se tiče ključnih pitanja rebalansa budzeta opštine i Programa uređenja građevinskog zemljišta za ovu godinu, kako bi se realizovali do kraja godine.
- Što se tiče rebalansa Programa, tu ima vrlo malo promena. Jedina i osnovna promena je da se omogući izgradnja pristupnih saobraćajnica novom mostu, jer se ispostavilo da tu nedostaju sredstva zbog velikog obima naknadnih radova. Sve ostalo nije sporno. Pomenute dve teme, za našu odborničku grupu i mene, možda su i najbitnije u ovom trenutku. Sa njima mora što pre da se ide na Skupštinu kako bismo imali vremena da usaglasimo tekstove budzeta opštine i Programa Direkcije za iduću godinu i oni bi, kao najvažniji dokumenti za lokalnu samoupravu, morali da budu doneti do kraja godine. Mi smo pretprošle i prošle godine, jednim neviđenim pritiskom uz pomoć SPO, uspeli da izvršimo određen ,,pritisak" i stavimo do znanja da ti dokumenti moraju da se usvoje do kraja tekuće za narednu godinu da bi lokalna samouprava mogla normalno da funkcioniše. Ukoliko se desi da, a ja se nadam da neće, data akta ne usvojimo pre kraja ove godine, dolazimo u situaciju da, što se tiče investicija, započetih, a pogotovo novih, zaustavimo sve započeto i planirano do njihovog donošenja - naglasio je Gizdavić i rekao da bi u suprotnom sve investicije zbog obezbeđivanja finansija i komplikovane procedure javnih nabavki kasnile i bile započete tek sredinom iduće godine.
On je obavestio novinare da je za uređenje Trga Svetog Save u Kraljevu urađen idejni projekat, da postoje sredstva za izradu Glavnog projekta i da bi taj trg, uz povoljne vremenske uslove, mogao da bude završen i pre sredine naredne godine. Na novinarsko pitanje, Gizdavić je odgovorio da na ovom trgu nije predviđen spomenik Svetom Savi, jer kanoni SPC ne dozvoljavaju da se svecima podižu spomenici.
Na pres konferenciji je istaknuto i da sporo dogovaranje o predstojećim izborima govori o nesposobnosti vladajuće koalicije.

PODRŠKA PROF. STOJANOVIĆU
Na pres konferenciji je rečeno i da je Opštinski odbor DHSS Kraljevo na nedavnoj sednici ponovo dao punu podršku prof. dr Predragu Stojanoviću, kao predsedniku OO DHSS Kraljevo. Prof. Stojanović je odgovorio da se ništa nije promenilo u njegovom statusu u stranci na nivou Srbije, gde je jedan od čelnih funkcionera (potpredsednik DHSS). Branko LJubojević zahvalio je predlagačima i odbornicima SO Kraljevo što su članovi te stranke - prof. Stojanović prošle, a Blagomir - Kićo Jovanović ove godine, dobili diplome zaslužnog građanina opštine Kraljevo.

O AFERI ,,INDEKS" I POVODOM NJE
Prof. dr Predrag Stojanović je najpre objasnio svoj polažaj i stavove o tzv. ,,Aferi indeks", za koju je osumnjičen, i tim povodom rekao:
- Ja sam, kao što može da se primeti, dobro. Proveo sam šest meseci i 21 dan pritvora u zatvorskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu. Izašao sam iz te bolnice 11. septembra ove godine, kad i moji prijatelji sa kragujevačkog fakulteta. Posle toga sam se malo lečio i ostaju mi još neki sitniji medicinski zahvati do januara, koji će biti, nadam se, bez većih problema. Optužnica nije stupila na pravnu snagu. Nažalost, i ostali, i ja, jedva čekamo da to suđenje počne, ako počne. Svi smo vraćeni na posao. Što se toga tiče, ,,pojeo vuk magarca", što bi rekao srpski narod, za sada, a ko će koga da ,,pojede" na kraju - videćemo. Toliko o tome.

RADOVI NA PRISTUPNIM SAOBRAĆAJNICAMA NOVOM MOSTU NA IBRU
Počelo asfaltiranje uz dodatne radove

   Prošlog utorka počelo je asfaltiranje pristupnih saobraćajnica novom mostu na Ibru, prema Žičkoj ulici i Pijaci, kao i dodatni radovi koji bi trebalo da budu završeni do kraja ove sedmice. Od ponedeljka bi saobraćaj trebalo da bude usmeren prema Žičkoj ulici, kažu u kraljevačkim ,,Putevima", koji su izvođač radova. U ovom preduzeću smatraju da su sva prekoračenja rokova opravdana, jer je ovo bio težak i obiman posao. Za ove radove je obezbeđeno 29 miliona dinara iz NIP-a, a 80 miliona dinara iz Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo".
- Ukupna vrednost investicije, sa viškovima radova, sa naknadnim radovima, sa nepredviđenim radovima, prekoračena je u odnosu na osnovni ugovor za nekih 16 miliona dinara. Moguće je da ta cifra neće biti konačna - kaže Mirko Vuković, direktor JKP ,,Putevi" Kraljevo.
Od ponedeljka će za saobraćaj biti zatvorena ulica od mosta prema Vrnjačkoj Banji. Završetak radova na pristupnim saobraćajnicama novom mostu na Ibru očekuje se krajem decembra.

GERONTOLOŠKI CENTAR
Štrajk upozorenja

   Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti i OSZ-GSZ-SZ ,,Nezavisnost” Republike Srbije obaveštavaju javnost da zbog teškog materijalnog položaja zdravstvenih radnika u ustanovama socijalne zaštite, a u cilju izjednačavanja zarada kao u zdravstvu, najavljuju jednočasovni ŠTRAJK UPOZORENJA, od 9 do 10 časova, u ponedeljak, 12.11.2007. godine.
Štrajk će sinhronizovano biti uspostavljen u svim ustanovama socijalne zaštite Republike Srbije gde ima zdravstvenih radnika, tako da će i zdravstveni radnici Gerontološkog centra Mataruška Banja učestvovati u štrajku, a u organizaciji Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti i Sindikata ,,Nezavisnost” Gerontološkog centra Mataruška Banja.
O daljim akcijama sindikata javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Štrajkački odbor Gerontološkog centra Mataruška Banja

,,JASEN"
Primer uspešne privatizacije

   • Dok se u mnogim firmama, koje su privatizovane, gomilaju problemi, kraljevački ,,Jasen” je primer kako sve može da bude drugačije. Posle zatišja od nekoliko godina oživeli su proizvodni pogoni nekadašnjeg giganta drvne industrije. Nakon sedam godina odsustvovanja ,,Jasen" ponovo na Sajmu nameštaja

   Kada je davne 1945. godine, odlukom Sreskog narodnooslobodilačkog odbora, osnovana Stolarska radionica da u postradalom i ratom razorenom Kraljevu doprinese saniranju stambenog fonda, malo ko je verovao da će ona prerasti u veliki šumsko-industrijski kombinat ,,Jasen", koji će tokom narednih dvadeset pet godina, sa više od 2.000 zaposlenih, biti jedan od najznačajnijih proizvođača nameštaja na teritoriji tadašnje Jugoslavije.
Tih godina, u vreme najvećih uspeha, malo ko je mogao i pretpostaviti da će početkom novog veka ,,Jasen", u novim uslovima, sa samo osamdesetak radnika, koliko ih ima danas, pokušavati da pronađe svoj put i povrati ugled koji je imao.
Prilagođavajući se uslovima koje su diktirale ekonomske ali i političke prilike kroz koje je zemlja prolazila, ,,Jasen" se transformisao i nastojao da, koliko-toliko, održi proizvodnju i nivo kvaliteta koji je stajao iza ovog imena. Splet objektivnih okolnosti, pogrešne procene, promašene investicije, hipoteke, dugovi, različiti interesi i ko zna šta sve još, doveli su do toga da se ,,Jasen" pred kraj prošlog veka dezintegriše na tri nezavisna preduzeća koja dalje kreću svojim putem.
,,Jasen", od 1998. godine sa samo četiri stotine radnika, nastavlja svoj put kroz recesiju, sankcije, osiromašenje čitavog društva. Ekonomska kriza u koju je zemlja zapala, nestabilna politička situacija, raspad zemlje, smanjeno tržište, pojava novih proizvođača i odlazak kvalitetnih kadrova uticali su na sve teži položaj preduzeća i mogućnost da uspešno nastavi proizvodnju.
Proizvodnja je sve manja, nekadašnji gigant gubi snagu i polako ,,pada na kolena". Mašine prestaju da rade 2003. godine, a oko 150 radnika najodanijih kolektivu ostaje da čeka obećanu privatizaciju i nove uslove poslovanja u kojima vidi spas kolektiva i uslove za ličnu egzistenciju.
U procesu tranzicije čitavog društva nemilosrdno tržište diktira nove uslove poslovanja. Tri godine odsustva sa i takvog tržišta neminovno su učinile svoje. Tri godine je bilo potrebno da bi se stekli svi uslovi da ,,Jasen" konačno postane privatno preduzeće, a još nekoliko meseci više da radnici polako počnu da se vraćaju na posao.
Ipak, prvih dana maja ove godine, opterećen velikim problemima, dugovima, nedostatkom kvalitetnih kadrova različitih profila ,,Jasen" počinje novi život.
Novi menadžment firme, uprkos poraznoj situaciji u kojoj se ona nalazi, čvrsto rešen da ,,Jasen" vrati na mesto koje mu pripada, kreće od početka svestan da put do neće biti ni brz ni lak. A, za bilo kakav početak, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove. Fabrički krug površine oko šest hektara, zarastao u korov, trebalo je dovesti u pristojno stanje. Planski i sukcesivno ulaže se prvo u rekonstrukciju i obnavljanje proizvodnih hala, magacina i infrastrukture. Mašine i opremu, koji nisu bili u funkciji nekoliko godina, prekrivene podebelim slojem prašine, trebalo je detaljno pregledati, realno proceniti novonastalo stanje i generalno ih remontovati kako bi bili spremni za proizvodnju. Nabavljene su i nove, najneophodnije mašine za ponovni početak proizvodnje.
Posebnu pažnju trebalo je posvetiti radnicima, pre svega onima koji su prihvatili nove uslove poslovanja i ostali u ,,Jasenu". Paralelno sa redovnim isplaćuju se i zaostale zarade iz ranijeg perioda. Izmiruju se i ostale preuzete obaveze, kako prema radnicima, tako i prema drugim poveriocima.
U ,,Jasenu" su svesni da napred ne mogu ići samo sa radnicima koji su se tu zatekli na dan privatizacije. Zato se već pristupilo zapošljavanju novih, mladih i stručnih radnika, pre svega stolara, tapetara, šnajdera. Ali, potrebni su i mladi šumarski inženjeri i dizajneri kojih, nažalost, još nema.
Završetkom svih ovih poslova pokazalo se da ,,Jasen" a.d. ima ozbiljne planove da među proizvođačima nameštaja zauzme mesto na kome je nekda bio. Potvrda takvih namera je finalizacija prototip kolekcije za serijsku proizvodnju. U želji da svojim proizvodima osvoji prvo domaće, a zatim i tržišta Rusije i Jugoistočne Evrope, ali i zemalja Evropske unije, u ,,Jasenu" je akcenat stavljen, pre svega, na kvalitet i savremeni dizajn koji prati svetske trendove. Kombinacija masivnog drveta i najkvalitetnijih materijala za tapaciranje trebalo bi da bude formula koja će obezbediti uspeh u plasmanu proizvoda.
I Svetlana Vučetić, poslovođa površinske obrade, veruje da će proizvodi od masivnog drveta bukve, kvalitetne površinske obrade, imati velikog uspeha na tržištu. Još kaže i da je ,,Jasen" uvek bio po kvalitetu u ,,A" klasi, a da će i ubuduće biti tako. Dragan Raković, poslovođa u tapetariji, tvrdi da su eksponati koje ,,Jasen", posle sedam godina odsustvovanja, već sledeće nedelje izlaže na međunarodnom Sajmu nameštaja u Beogradu, izrađeni kvalitetno i da u uspeh ne treba sumnjati. Posle Sajma očekuje se početak serijske proizvodnje i prodor na domaće, ali i izvoz na inostrano tržište. Sve ovo trebalo bi da ozvaniči povratak ,,Jasena" u društvo najboljih proizvođača nameštaja. U to ne sumnja ni mladi direktor Miloš Koprivica. On veruje u entuzijazam i želju zaposlenih, ali je svestan da samo to nije dovoljno. Još mnogo rada u različitim oblastima poslovanja potrebno je da bi se ostvarilo ono što je planirano.
Rezultati prvih napora usmerenih ka tom cilju već su vidljivi. Koliko je sve ono što je planirano realno, videće se vrlo brzo.

PROTEST RADNIKA ,,MAGNOHROMA"
Direktorima ulaz zabranjen

   • Oko dve stotine radnika Fabrike elektrotermičkih proizvoda (FETP), kao jednog od pogona kraljevačkog ,,Magnohroma", okupilo se u utorak pre podne na spontanom protestnom zboru pred kapijom svoje fabrike tražeći posao i plate. Posle višemesečnog prekida u snabdevanju gasom i vodom, i prekjučerašnjeg isključenja struje, svih 2.200 zaposlenih ,,raspušteno" kućama do - ponovnog poziva. Umesto punog zaposlenja i plata, novih investicija i oporavka, već više od godinu dana stižu nam samo prazne priče, a za propast se okrivljuju radnici, sindikati, pa i Vlada - kažu lideri sindikata ,,Nezavisnost" i Odbora za zaštitu imovine u ovom preduzeću

   Već nedelju dana radnici ,,Magnohroma" su na prinudnim odmorima zbog isključenja struje, ali mnogi od njih ipak svakodnevno dolaze da vide šta se dešava u njihovom kolektivu, koji je u julu prošle godine kupila multinacionalna kompanija ,,Global stil holdings". Od tada, ,,Magnohrom", koji sada zapošljava 2.200 radnika, stigao je do - ruba propasti.
Pošto ni sami nisu mogli da uđu u krug fabrike, jer su na prinudne odmore poslati bez ikakvog rešenja, ali s napomenom ,,da ne dolaze do poziva", radnici su i direktorima, koji su juče takođe došli do fabrike - blokirali ulaz.
Za vreme ovog spontanog protesta najavljen je i štrajk glađu od ponedeljka, a posle sat vremena radnici su se razišli.

KRALJEVSKA SAMO OBEĆANJA
Iako je od privatizacije ,,Magnohroma", kao nekadašnjeg dinosaurusa srpske industrije visokovatrostalnih materijala sa desetak hiljada zaposlenih, prošlo više od godinu dana, od oporavka ne samo da nema ni pomena, već se agonija nastavlja.
Pokrenut, maltene, još prošle jeseni, neposredno posle privatizovanja i prelaska u ruke ,,kraljevske porodice čelika" Mital iz Indije i njihove multinacionalne kompanije ,,Global stil holdings", talas štrajkova je još dugo zapljuskivao najveće kraljevačko preduzeće koje sada zapošljava - samo 2.221 radnika.
Ali, u radničkoj nemoći i bez opipljivih rezultata, i štrajkovi su utihnuli. Poslednjih dana, međutim, a naročito posle nedavne ,,beogradske konferencije", koju je za novinare održao potpredsednik kompanije Ravi Darbari, inače ,,i leva i desna ruka" milijarderske braće Mital - nezadovoljstvo ponovo raste.
- Opet smo čuli staru priču, opet samo prazna obećanja, iako im je i država otpisala 53 miliona evra naših dugovanja. Niko, naravno, nije očekivao čudo za godinu dana, ali mi posla nemamo ni za ovaj broj ljudi od kojih je skoro trećina na prinudnim plaćenim i neplaćenim odmorima! A, umesto obećanih ,,kraljevskih", ili bar kakvih-takvih, ali redovnih plata, primamo minimalac, ponekad i u pet ,,rata". Poslednja ,,plata" koju smo primili bila je za april, nekima i za maj. U isto vreme, poslušnici iz menadzmenta, uglavnom naši ljudi, u odnosu na radnike prolaze baš kraljevski - govore Jasmina Đikić i Miodrag Mitić, predsednik i sekretar novoosnovanog sindikata UGS ,,Nezavisnost", koji je već okupio trećinu zaposlenih, iako u ,,Magnohromu" godinama postoje još dva reprezentativna sindikata - Samostalni i Nezavisni.
Preduzećem, zapravo, kruži priča da, osim plate, gotovo ceo ,,srpski" menadzment od novog gazde dobija i stimulaciju, koja se kreće i do 50.000 dinara. Ali, spiskovi rukovodilaca sa stimulativnim dodatkom vešto se skrivaju od radnika da ne bi izazvali gnev onih koji mesečno zarađuju samo po dve-tri hiljade dinara!
- A, šta je sa investicijama? Od nekih tri miliona evra u prvoj godini, kako je to predviđeno ugovorom, mi do sada nismo videli nijedan uloženi evro. Štaviše, i ono malo zaista dotrajale opreme sa kojom smo, ipak, još mogli da radimo i koliko-toliko zarađujemo za život rashodovano je, isečeno i prodato kao staro gvožđe, a da nijedna nova peć ili drugo postrojenje do sada nisu nabavljeni! Čak su i rudnici zatvoreni. Gde je još 20 miliona evra koje bi novi gazda trebalo da uloži u prvih pet godina posle privatizacije ili, ukupno, više od 23 miliona!? - pitajući se, sami i odgovaraju sindikalni lideri.
Ništa bolja situacija nije ni sa sprovođenjem socijalnog programa, po kojem nove gazde radnicima duguju oko 20 miliona evra! Umesto da se zaostale plate i druga potraživanja isplaćuju po utvrđenom (re)programu u 14 rata, od početka privatizacije još nije isplaćena nijedna! Isto tako, nisu uplaćivani ni doprinosi za socijalno osiguranje, pa radnici nemaju upisan ni radni staž, ne samo za poslednjih nekoliko godina nego čak ni za period posle privatizacije!?
- Priča je dugačka ali, ispada da su, po mišljenju Darbarija, za sve krivi drugi - radnici, sindikati, pa i Vlada. Samo ne gazde. Zato smatramo da su takve izjave tek kupovina vremena i da su usmerene ka odlaganju problema, jer uskoro treba ponovo razgovarati sa Agencijom za privatizaciju. Što se Darbari do sada nije oglašavao, nego tek sada, kada predstoji preispitivanje ugovora, i to iz Beograda?! - sa čuđenjem konstatuje Milivoje Jakovljević, predsednik takođe nedavno osnovanog Odbora za očuvanje imovine ,,Magnohroma".
Ovaj odbor oglasio se i saopštenjem u kojem traži ,,direktne" razgovore sa Agencijom za privatizaciju i resornim ministarstvima, ne više sa Darbarijem. Ali, traži se i formiranje nezavisne državne komisije koja bi procenila stvarno stanje u ,,Magnohromu". Ne samo da bi se videlo ko je u pravu, već da se nekadašnjem gigantu, a sa njim i hiljadama Kraljevčana, pomogne da se usprave i stanu na svoje noge.

NA ,,ODMORU" - SVI RADNICI
Zbog novog isključenja električne enregije proizvodnja je od prošle sedmice potpuno obustavljena, a svih 2.200 zaposlenih, izuzev čuvara i radnika na održavanju, raspušteno je kućama do - ponovnog poziva!
Situacija je samo donekle blaža u ,,Magnohromovoj" Fabrici elektrotermičkih proizvoda, gde je nekoliko stotina radnika ,,raspušteno" samo do ponedeljka, kada treba da se jave na posao - ako bude struje.
U ,,Magnohromu", zapravo, gasa i vode nema već mesecima jer su ovom kolektivu, zbog dugova od nekoliko stotina miliona dinara, ,,Srbijagas" i JP ,,Vodovod" odavno zavrnuli slavine, a struje, kao i telefonskih veza - čas ima, čas nema.
- Sada se upravo vidi, ono što mi već mesecima upozoravamo, da novi vlasnik nije izvršavao niti izvršava svoje ugovorne obaveze, gotovo sa namerom da nas uništi. I tek ovih dana, kada je dara prevršila meru, Agencija za privatizaciju je reagovala i ostavila ,,naknadni" rok novom vlasniku da ispuni sve obaveze, ili se ugovor raskida. Da ne napominjem sada kako nam ionako bedne plate kasne pola godine, ili druge brojne probleme - kaže Jasmina Đikić, predsednik UGS ,,Nezavisnost" u kraljevačkom kolektivu.
Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju 17. oktobra je zaista proveravao izvršenje kupoprodajnog ugovora koji je ,,Global stil" potpisao, i konstatovao da mnoge, i to one najvažnije ugovorne obaveze, ova multinacionalna kompanija, kao kupac, do sada nije ispunila. To se pre svega odnosi na investicije koje, samo za prvu godinu, iznose tri miliona evra, a od kojih je realizovana jedva trećina, čak i kada se uračuna nabavka luksuznog automobila ,,krajsler" za rukovodioce!?
Ukupan ugovoreni obim investicija za pet godina, inače, trebalo bi da iznosi više od 23 miliona evra, a uz to, kostatovano je i smanjenje od čak 22,5 odsto ionako već desetkovane proizvodnje u ,,Magnohromu"!
Do okončanja naknadnog roka koji ističe 22. novembra nije još mnogo preostalo, pa je teško i verovati da će ,,Global stil", odnosno milijarderska braća Mital, do tada ispoštovati svoje ugovorne obaveze, kad već to nisu učinili za više od minule godine dana.

ISKLJUČENJA UKRUG
Zbog enormnih dugovanja za gas, struju, vodu, telefone i druge komunalije, koja se mere stotinama miliona dinara, malo-malo pa ,,Magnohrom" ostane ,,odsečen" od sveta. Taman se nekako postigne dogovor sa elektrodistributerima - ,,Srbijagas" isključi gasovod. A, kad stigne gas - nestane voda, dođe voda - isključe se telefoni, i tako ,,kružno" teče proces proizvodnje u najvećem kraljevačkom kolektivu. Ako se ono što i kako vatrostalci rade poslednjih godinu dana uopšte i može nazvati proizvodnjom.

NE - STEČAJU
Tendenciozne su izjave da je ,,Nezavisnost" kao novoosnovani ali takođe reprezentativni sindikat - ,,trojanski", i da ,,igra vruću igru" kako bi firma otišla u stečaj, a da bi je onda neko kupio za 200.000 evra!? Iako nas je ,,Global stil" kupio za tek nešto malo više para, mi igramo samo ,,radničku igru" - više posla, veće plate, i - nikako stečaj. Pa, protiv toga se i borimo! - kažu lideri ,,Nezavisnosti", koji već danima trpe raznovrsne pritiske i šikaniranje.

“MAGNOHROM”
Menadžment u procepu

   Mendžment ,,Magnohroma", u cilju objektivne informisanosti, želi da upozna javnost sa pravim stanjem u ovom kolektivu.
Tačno je da je situacija u ,,Magnohromu" dosta teška, da su finansijske dubioze ovog preduzeća, koje je vlasnik u velikoj meri nasledio, izuzetno velike, da su zbog nemogućnosti izmirenja nagomilanih dugova proizvodnja i isplata zarada u zastoju, ali je tačno i to da postoje indicije da, na teškoj poziciji radnika, određene grupe i pojedinci nastoje da dobiju političke poene, čime inače tešku situaciju u kolektivu mogu još više iskomplikovati. Svi poslovni potezi, preduzeti u poslednje vreme u preduzeću, imaju utemeljenje u zvaničnim odlukama i deo su poslovne strategije većinskog vlasnika kapitala. Odluka o otpisu i sečenju opreme, koja nije u funkciji poslovanja preduzeća, doneta je na najvišem nivou Kompanije ,,Global Stil Holdings", a njenu zakonsku osnovanost je potvrdila i Agencija za privatizaciju, o čemu postoji zvanična dokumentacija, koja potvrđuje da je knjigovodstvena vrednost otpisane opreme ravna nuli. Svi podaci u vezi sa ovim pitanjem transparentni su i dostupni nadležnim institucijama za kontrolu poslovanja, a među njima su i računi o namenskoj usmerenosti sredstava dobijenih po osnovu prodaje otpada, čime želimo da demantujemo insinuacije u nekim sredstvima informisanja da se novac ,,Magnohroma" odliva na privatne račune širom sveta. Agencija za privatizaciju je obavezala kupca da u naknadnom roku od 30 dana dostavi Agenciji za privatizaciju dokaze o ispunjavanju obaveza iz kupoprodajnog ugovora u prvoj godini njegove primene, nakon čega će uslediti njen konačan izveštaj, i to je jedini validan dokument koji će opredeliti sudbinu kupoprodajnog ugovora, i u krajnjem ,,Magnohroma". Sva druga mišljenja i izjave, kojima se ovih dana spekuliše u javnosti, rezultat su slobodne procene pojedinaca i grupa i nemaju osnovu u zvaničnim dokumentima. Zbog nemogućnosti obezbeđenja proizvodnje, radnici ,,Magnohroma" su ovih dana upućeni kućama, pod isključivo zakonskim okolnostima, gde će ostati do poziva, odnosno ponovnog uspostavljanja uslova za rad, i niko od njih ne treba da se plaši da će izgubiti posao. Od vlasnika većinskog kapitala stigla su čvrsta uverenja da se na pronalaženju izlaza iz krize u kojoj se ,,Magnohrom" nalazi intenzivno radi i da realizaciju izuzetno vrednih kreditnih linija, koje bi trebalo da zatvore konstrukciju najvažnijih finansijskih obaveza ovog preduzeća, treba očekivati veoma brzo.
Želimo da obavestimo javnost da menadžment ,,Magnohroma" u Kraljevu, izvršni direktor sa svojim saradnicima, u postojećoj situaciji bez finansijske pomoći sa strane, nije u mogućnosti da preduzme bilo kakve korake koji bi omogućili rešavanje krize u kojoj se ,,Magnohrom" nalazi, zbog čega su već duži period u ostavci. Njihova ostavka, kao i ključ za rešavanje svih vitalnih pitanja u preduzeću, u rukama su vlasnika, a njegova uverenja su da od postavljanja ovog preduzeća na zdrave noge neće odustati.
Do konačnog raspleta događaja, koji se uskoro očekuje, menadzment ,,Magnohroma" apeluje na pojedince i grupe, radnike i predstavnike Sindikata, da za javnost daju isključivo proverene i zvanične informacije, kako se inače teška situacija u kolektivu ne bi pogoršala.
Menadžment ,,Magnohroma"

MEDIJI U SRBIJI U VREME PRIVATIZACIJE
,,Ibarske novosti” na ,,čekanju”

   Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović rekao je da je pogubni uticaj vlasti na medije i dalje prisutan, kao i da privatizacija medija, zbog neefikasnog pravosuđa i nezainteresovanosti države, često znači kršenje profesionalnih i radnih prava novinara i medijskih radnika.
Pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Janjić rekao je da je sloboda medija van kontrole, ,,jer se na medijskoj sceni Srbije ne poštuju prava i može da se objavi bilo šta, i to bez posledica". On je naglasio da su sindikati novinara slabi i da bi trebalo da se osnuje neka vrsta asocijacije sindikalnih organizacija, koja bi mogla da utiče na vlasnike medija.
Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće navela je da država ne treba da se upliće u posao medija.
- Stanje u medijima će biti bolje ukoliko se budemo držali dalje od države i ako ne budemo tražili njenu pomoć - rekla je ona, dodajući da udruženja novinara treba da se bore protiv prodora fašističkih i neonacističkih ideja u medije, a sindikati za socijalnu i pravnu sigurnost novinara i medijskih radnika.
Prema podacima Inspektorata za rad pri Ministarstvu rada i socijalne politike, u Srbiji ima 8.000 novinara, a ukupan broj zaposlenih u medijima je oko 20.000.
Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović kazao je da položaj zaposlenih u medijima u Srbiji deli sudbinu svih zaposlenih u Srbiji i da su, procentualno gledano, rad ,,na crno", neuplaćivanje zakonskih obaveza zastupljeni isto kao i u drugim delatnostima.
On je naveo da u Srbiji ima oko 8.000 novinara, a ukupno zaposlenih u medijima 21.000.
Prošlonedeljna prodaja TV Pirot ujedno je i prva privatizacija medija na jugoistoku Srbije. Za ovu regionalnu televiziju, koja postoji osam godina, nadmetala su se dva kupca - Pavle Lalović, vlasnik niške TV Pet, i Milorad Pejić iz Pirota, vlasnik privatnog preduzeća Jupiter iz ovog grada. Pejić je TV Pirot kupio za 4,1 milion dinara, a početna cena je bila 1,9 miliona dinara. Minimum investicija iznosi 4.970.000 dinara. Najznačajnija oprema koju TV Pirot ima jesu dva repetitora, radiodifuzni predajni sistem, dva komkordera i TV link. U TV Pirot zaposleno je 24 radnika, od čega šest s visokom stručnom spremom. Ova TV kuća nema svoje prostorije.
Vlasnik TV Pirot Milorad Pejić posle kupovine izjavio je da je još rano da govori o konkretnim planovima i da će o tome biti reči tek kada se upozna s radom ove medijske kuće. Nezvanično saznajemo da je Pejić na aukciji bio spreman da u nadmetanju ide i do 20 miliona dinara.
Vršilac dužnosti urednika TV Pirot Jelena Marinković kaže da zaposleni u ovoj medijskoj kući očekuju da rade bez pritisaka sa strane i da nastave da, kao i do sada, objektivno i profesionalno informišu građane Pirotskog okruga.
Novi medij, čiji je osnivač lokalna samouprava, koji će se naći na aukciji 16. novembra, jeste nedeljnik ,,Sloboda”, jedini pisani medij na jugoistoku Srbije. Početna cena nedeljnika ,,Sloboda”, koji postoji 64 godine, iznosi 1.573.000 dinara, a minimalne investicije 1.725.000 dinara. U listu je zaposleno 10 radnika, od kojih sedam s fakultetskom diplomom. Ovaj nedeljnik ima svoj prostor od 100 metara kvadratnih u centru grada i suvlasništvo nad emisionim sistemima zajedno s TV Pirot i Radio Pirotom, s kojima je do prošle godine činio jednu informativnu kuću.
List ,,Zrenjanin” prodat je na trećoj aukcijskoj prodaji pre mesec dana. Reč je o 70 odsto kapitala lista ,,Zrenjanin”, koji postoji punih 55 godina i trenutno izlazi jednom nedeljno u tiražu od 11.000 primeraka.
Tutin ima jednu TV kuću čiji je osnivač opština, kao i dva privatna radija. Glavni i odgovorni urednik TV Tutin Amir Numanović za ,,Danas” kaže da očekuju dobijanje lokalne frekvencije budući da regionalnu nisu dobili, te da je u završnoj fazi izrada programa za privatizaciju. Ova televizijska kuća ima 15 zaposlenih, koji prave šest sati programa dnevno.
Od medija u opštinskom vlasništvu do sada su u Subotici privatizovane samo ,,Subotičke novine”, koje su se čak dva puta ,,našle na pijaci", dok Radio Subotici tek predstoji privatizacija.
,,Subotičke novine” prvi put su prodate u junu 2006. godine, a kupio ih je na aukciji u Novom Sadu, po ceni od oko 700.000 evra, tročlani konzorcijum privatnih lica - Rajko Stojnić, Rajko Vukojević i Nada Harminc, koja je kao novinar bila i zakonsko pokriće za učešće na aukciji za medije. Stvarni kupac bio je, međutim, Rajko Stojnić, preduzetnik, u subotičkoj javnosti poznat kao vlasnik jedne drvare. Devet meseci posle kupovine, Agencija za privatizaciju raskinula je taj kupoprodajni ugovor (posle upornih zahteva zaposlenih), jer novi vlasnici novina nisu ispunjavali mnoge od ugovornih obaveza, a pre svega obavezu da isplaćuju zarade. Nešto pre odluke Agencije raspao se i sam konzorcijum zbog neslaganja oko vođenja firme, a dotadašnja suvlasnica Nada Harminc i sama je zatražila raskid ugovora kako bi zaustavila devastaciju novina. Zbog malverzacija u poslovanju i dugova koji su napravljeni u ime i na račun ,,Subotičkih novina”, protiv Stojnića i Vukojevića podnete su krivične prijave.
Sadašnja subotička Super TV takođe je već par godina privatna televizija. Nastala je 2004. godine i praktično je prva komercijalna vojvođanska televizija koja ima dozvolu za emitovanje programa na teritoriji Pokrajine. Oformljena je od nekadašnjeg dopisništva RTS i Regionalnog informativnog centra, koji je osnovala grupa ,,privrednih subjekata", a postupkom dokapitalizacije ova lokalna TV kuća prešla je praktično u ruke privrednika koji, između ostalog, u vlasništvu imaju Vinariju Čoka.
,,Subotičke novine” su drugi put prodate na Beogradskoj berzi pre oko dve nedelje, a kupac je konzorcijum na čijem je čelu Miodrag Nikić, vlasnik ,,Građanskog lista”. Za subotički nedeljnik ovog puta plaćeno je 100.000 evra, a kupac je, kao i prethodni, dobio i imovinu ove firme, to jest dvospratnu zgradu na atraktivnom mestu u centru grada, ali i oko 5,5 miliona dinara duga preostalog od prethodnog vlasnika.

REZULTATI MEĐUNARODNOG ISTRAŽIVANJA O SLOBODI MEDIJA
Srbija iza svih bivših jugoslovenskih republika

   Od svih republika bivše SFRJ sloboda štampe najmanja je u Srbiji, pokazali su rezultati istraživanja organizacije ,,Reporteri bez granica" sa sedištem u Parizu. Srbija se nalazi na 67. mestu od ukupno 169 zemalja u svetu u kojima je organizacija za zaštitu štampe ,,Reporteri bez granica", kao i svake godine, rangirala zemlje u svetu po slobodi ostvarenoj u oblasti infomisanja. Bolja situacija u ovoj oblasti je u Bosni i Hercegovini, koja je na 34. mestu, Makedoniji i Hrvatskoj, dok za Sloveniju nema podataka iako se ukazuje na pogoršanje situacije. Podaci pokazuju i da je stanje sa slobodom medija u Srbiji gore nego na Kosovu i Metohiji, koju su ,,Reporteri bez granica" rangirali odvojeno. Inače, kako je saopšteno, najveća sloboda štampe je na Islandu i u Estoniji, dok su novinari najmanje slobodni u Eritreji.
   Građani i novinari u najvećem broju tvrde da ovakav položaj štampe i uopšte informativnih medija u Srbiji najviše zavisi od odnosa vlasti prema sredstvima javnog informisanja u našoj zemlji. O tim uzrocima su za list ,,Danas" govorile i novinarke beogradskih medija, koje su htele da ostanu anonimne, što na svojevrstan način govori o slobodi medija u Srbiji. One su istakle da sve redakcije u našoj zemlji zavise od političkih i ekonomskih centara moći, uređivačke politike i slobode izveštavanja, naročito u mesečnicima. U oceni uzroka ovakvih ,,poraznih" rezultata za slobodu medija u Srbiji ukazano je i na loš materijalni i društveni položaj pojedinih medija i većine novinara u našoj zemlji.

U CENTRU ,,LINGVA" U KRALJEVU ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O BEZBEDNOSTI GRAĐANA
Neophodna bolja organizovanost u zaštiti od nasilja

   ,,Kako pružiti bezbednost po meri građana i građanki" naziv je opštinskog foruma koji su 6. novembra organizovali Centar za civilno-vojne odnose iz Beograda i Regionalni centar građanske akcije ,,Lingva" u Kraljevu. Ovaj šesti opštinski forum deo je projekta ,,Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici", koji Centar iz Beograda organizuje uz podršku Instituta za održive zajednice kao donaciju USAID. Cilj projekta je da se pojedinac stavi u centar bezbednosti i poveća učešće građana u procesima odlučivanja o pitanjima bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou.
Strategija i planovi bezbednosti podrazumevaju političku, ekonomsku, sociološku, ekološku i sve druge aspekte bezbednosti, a dosadašnja istraživanja pokazuju da građani u Srbiji najviše strahuju od nezaposlenosti i siromaštva, odnosno lošeg porodičnog materijalnog stanja, rekla je pored ostalog Zorana Atanasović, saradnik Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda.
Nikola Mikarić, saradnik Regionalnog centra ,,Lingva", istakao je da su u proteklom periodu doneti novi zakoni, ali da je izostala njihova efikasnija primena u praksi, pa i suštinska zaštita bezbednosti građana. Prema njegovim rečima, kod organa bezbednosti još uvek nema dovoljno preventivnog delovanja, civilne kontrole i javnosti u radu, mada se u poslednje vreme osećaju izvesna poboljšanja. Organizaciona struktura policije je suviše centralizovana i zastarela, a nema ni brže promene društvene, političke i opšte kulture u sistemu bezbednosti, zbog čega je učešće javnosti nedovoljno i kod građana i njihovih udruženja često postoji nezainteresovanost, pa i strah od organa represije. Mikarić je naglasio da su građani Kraljeva u istraživanjima kao glavne probleme u radu policije pominjali korupciju, političku instrumentalizaciju, pojedinačne pojave povezanosti sa kriminalom i potrebu decentralizacije i stvaranja profesionalne i nezavisne organizacije, kao i da nadležni organi često više štite državu-sistem nego građanina i da postoji sporost u postupanju, nedovoljno znanja i obuke, malo kontrole od skupštinskih organa…
Iznoseći rezultate ,,Lingvinih" istraživanja o probloemima bezbednosti od 2001. do 2007. godine, Aleksandar Jovanović, saradnik ovog Regionalnog centra, rekao je da su građani Kraljeva različito ocenjivali stanje bezbednosti u gradu, ali da su te ocene tokom ove godine nešto povoljnije, mada još ne i zadovoljavajuće. Primera radi, podaci iz najnovijih anketa govore da 76 odsto ispitanika tvrdi da se javni red i mir u njihovom kraju poštuje, da je bezbednost saobraćaja u gradu poboljšana postavljanjem ,,ležećih policajaca", ali da bi ih trebalo postaviti i u Dositejevoj ulici, da je nešto poboljšana bezbednost škola uvođenjem dežurnog pozornika (76,5 odsto pozitivnih odgovora), da je stepen kriminala u gradu na istom nivou kao ranije (42,1 odsto) i da su zadovoljni odnosom kraljevačke policije prema njima (72,3 odsto).
U najnovijim anketama o korupciji, pak, 64,7 odsto ispitanih građana tvrdi da bi smanjenje korupcije bitno moglo utiče na poboljšanje njihovog životnog standarda, a 35,2 odsto delimično. Po stepenu korupcije, u istraživanjima u 2007. godini, građani su na prvo mesto rangirali policiju i carinu (21,01 odsto), zatim zdravstvo (20,17 odsto), sudstvo (17,65 odsto), lokalnu (samo)upravu i preduzeća u njenoj nadležnosti (9,24 odsto) itd. Promene lokalne vlasti u odnosu prema koruciji ne primećuje 72 odsto građana, 64 odsto tvrdi da se susrelo sa nekim vidom korupcije, najviše u pravosuđu (27 odsto) i zdravstvu (23 odsto). Kao najefikasnije vidove borbe protiv korupcije ispitanici prepoznaju efikasnu primenu zakona i oštrije krivične sankcije od državnih organa, podizanje svesti građana o posledicama, javno kompromitovanje korumpiranih i aktivnije učešće građana u suprotstavljanju korupciji.
O značaju i ulozi službi za žrtve kriminaliteta govorila je Marina Kovačević-Lepojević, saradnik Viktimološkog društva Srbije. Ona je između ostalog istakla da Srbija na ovom planu mnogo zaostaje za razvijenim zemljama i da u našoj zemlji postoje samo četiri ovakve službe koje pomažu žrtvama nasilja, dok se tim poslom bave i 52 centra za socijalni rad i 54 nevladine organizacije. Posebno je ukazala na nedovoljnu regionalnu pokrivenost i nedostatak nacionalnog sistema u zaštiti žrtava nasilja.
U raspravi (u kojoj je učestvovao manji broj građana) ukazano je na još uvek loše stanje u raznim oblastima zaštite bezbednosti građana, naročito u pravosuđu, i na nedostatak celovitog sistema takve bezbednosti na nivou države. Predstavnici kraljevačkog Sekretarijata unutrašnjih poslova posebno su ukazali na poboljšanu organizaciju u svom radu, podmlađivanje službe, veću i permanentnu edukaciju kadrova i potpunu otvorenost za javnost i saradnju sa građanima, koja, iako je poboljšana (i SUP 24 sata otvoren za građane) nije još na željenom nivou. Pored pominjanih, naveli su i kao zabrinjavajuće oblike kriminala i narkomaniju i maloletničku delinkvenciju, a posebno su stavili primedbu što i posle tri godine njihovog insistiranja još uvek nije formiran Savet za bezbednost u Skupštini opštine Kraljevo koji bi obuhvatio sve relevantne institucije i bavio se svim najvažnijim pitanjima iz ove oblasti.
Učesnici u raspravi su se složili da bezbednost građana u Srbiji, pa i u Kraljevu, još uvek nije na potrebnom nivou i da se mora što pre definisati i primeniti efikasniji sistem zaštite u ovoj oblasti, koji će u narednom periodu doneti i bolje rezultate i osećanje veće sigurnosti kod pojedinaca i u čitavom društvu.
Inače, Kraljevo je jedan od deset gradova u Srbiji u kojima se organizuju ovakve rasprave i ocene i preporuke iz njih biće predočene državnim zvaničnicima na pet javnih rasprava u Beogradu i kroz poseban izveštaj i veb-sajt.

MULTIMEDIJALNA TRIBINA
Medijska sloboda u Srbiji

   U organizaciji Centra ,,Lingva”, danas (petak), sa početkom u 18 časova, biće održana multimedijalna tribina pod nazivom ,,Medijska sloboda u Srbiji”. Gost i predavač biće dr Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer radio-novinarstvo.
Tribina će biti održana u prostorijama Centra ,,Lingva” u Ulici Olge Jovičić 24 (kod benzinske pumpe, preko puta Autobuske stanice).

POKUŠAJ UBISTVA DVOJICE UČENIKA U KRALJEVU
Zbog mobilnog u – Moravu

   • Trojica Kraljevčana, od kojih su dvojica već uhapšena, primorala A. A. i D. P., učenike Poljoprivredne škole, da u po noći sa mosta skoče goli u Moravu, i to zbog - izgubljenog mobilnog telefona!

   Prava drama u noći između 29. i 30. oktobra odigrala se na drvenom mostu preko Zapadne Morave u Sirči, pet kilometara od Kraljeva. Dečaci Aleksandar A. (15) i Dragan P. (17), iz sela LJubave kod Kruševca, učenici prvog razreda Poljoprivredne škole ,,Đorđe Radić'' u Kraljevu, uz pretnju oružjem i upotrebu fizičke sile i noža, bačeni su sa mosta u Zapadnu Moravu. NJih su tako ,,kaznila'' trojica razbojnika, a kako nezvanično doznajemo, dvojica su već uhapšena. Tu šturu informaciju potvrđuje i Kristina Nikolić, portparol kraljevačke uprave Policije.
No, koliko smo uspeli da doznamo, sve je počelo u centru grada, u kladionici ,,Balkan bet'', gde su dečaci sedeli za kockarskim aparatom. Na susednoj stolici nalazio se drugi, njima nepoznati posetilac lokala, koji je pri odlasku tu ostavio mobilni telefon. Dečak Aleksandar A. je telefon uzeo, što je bio razlog da, kad se nepoznati vratio, sa njim započne svađu. Intervenisao je i vlasnik kladionice, tako što je uz šamar izbacio dečaka, ali ga je, iako je telefon dobio nazad, tu ispred lokala tukao i vlasnik telefona. On je posle, kada je dečak otišao kući, primetio da u telefonu nema kartice, pa se grubo obratio dečaku Draganu, pošto je ranije primetio da on poznaje Aleksandra, i primorao da ga pozove. Aleksandar se na poziv vraća i pronalazi telefonsku karticu.
Kad je izgledalo da je sve okončano, dečaci su pošli kući, ali ih uz, navodno, izvinjenje zbog batina, vlasnik telefona poziva na piće u obližnji kafić. Posle dužeg ubeđivanja dečaci pristaju, tu kreće naizgled pomirljiva priča, a u toku razgovora njima se pridružuju još dvojica drugara vlasnika telefona.
Posle kraće sedeljke oni dvojici dečaka velikodušno nude prevoz automobilom do kuće. Svi sedaju u auto, ali auto voze u sasvim suprotnom pravcu od mesta gde dečaci u Kraljevu privatno stanuju.
- U blizini Sirče - kaže Dragan P. - sva trojica počinju da vrište, da nas zastrašuju, gase svetla i skreću sporednim putem prema reci. Dovode nas nasred drvenog mosta Aleksandru odmah naređuju da se svuče, a mene pokušavaju da bace sa mosta. Ja uspevam da se uhvatim za metalne delove, molim ih i glasno zapomažem da ne umem da plivam, jer sam stvarno neplivač. Držim se, ne popuštam, ali oni vade nož, bockaju me po vratu i seku po prstima i ja najzad popuštam i padam u reku. Ni sam ne znam kako sam uspeo da izađem na obalu. Aleksandra su bacili potpuno golog u vodu. Ja sam mu dao jednu majicu da veže oko pasa i onako, prestrašeni, mokri i promrzli, pošto je to bilo oko dva sata posle ponoći, ušli smo u kuću u kojoj je jedino bilo upaljeno svetlo. Bila je to pekara i tu su nam ljudi pomogli, pozvali taksi i tako smo otišli kući. Nismo to hteli da prijavimo policiji, jer se plašimo, ali je sutradan školski policajac Slaviša Miletić primetio moje posekotine po rukama i to se brzo otkrilo.
U školi od pomoćnika direktora Radovana Trmčića i profesorke Valentine Krstić, koja je jednom o dečaka i razredni starešina, doznajemo da je reč o pomalo nestašnoj ali bezazlenoj, reklo bi se, previše razmaženoj deci, koja nisu sklona nikakvom kriminalu.
Kako, takođe, nezvanično doznajemo, kraljevačka policija je uhapsila dvojicu nasilnika - dvadesetogodišnjake Iliju Ž. i Darka S. iz Kraljeva, dok se za trećim još traga.

SILEDŽIJAMA ODREĐEN PRITVOR
Posle prvog saslušanja istražni sudija Okružnog suda u Kraljevu Nevenka Balšić odredila je, radi nastavka istrage, pritvor do mesec dana Iliji Ž. (20) i Darku S. (20), obojica iz Kraljeva. NJih dvojica su, prema policijskoj prijavi, osumnjičena da su, primoravajući dvojicu maloletnika, učenika Poljoprivredne škole u Kraljevu, da skaču sa mosta u Moravu, počinili krivično delo teškog ubistva u pokušaju.
Policiji još traga za Markom B., trećim učesnikom u ovom slučaju, koji je, takođe, iz Kraljeva, a inače je odranije poznat policiji i potraga za njim je već bila pokrenuta zbog sumnje da je prethodnih meseci pričinio druga krivična dela.

NEZAPAMĆENI DOGAĐAJ U MILOČAJU
Nerast sejao smrt

   • Pošto je usmrtio svoga gazdu Slavka Radovanovića (75), razjareni vepar krenuo selom i teško ozledio komšiju Panteliju Šljivića (70), i tek onda ga odstrelio lovac sa četiri metka

   Razjareni, gotovo podivljali nerast ,,mešanac", star dve godine i težak oko 150 kilograma, nasrnuo je prekjuče na svoga gazdu Slavka Radovanovića (75) iz Miločaja i ujeo ga za nogu, zbog čega je nesrećni domaćin toliko iskrvario da je na putu do kraljevačke bolnice i - preminuo!
Razuzdana životinja potom je krenula selom i ,,usput" izujedala komšiju Panteliju Šljivića (70), koji je, sa teškim ozledama, ipak imao sreće da stigne do kraljevačke bolnice, gde su mu lekari ukazali pomoć, a zatim ga pustili na kućno lečenje.
Sejući smrt i strah celim selom, vepar je umalo stigao i do osnovne škole! Zbog toga seoske učiteljice nisu ni dozvolile deci da izlaze iz školske zgrade i idu kući, sve dok lovac Milomir Šljivić nije sa četiri metka nekako ,,smirio" ko zna zašto razgoropađenu životinju.
- Vepar je bio miran, i služio je i nama i komšijama samo za oplodnju krmača. Nikad do sada nije pokazivao znake uznemirenosti, čak je voleo i da se igra po dvorištu. Prekjuče oko devet sati jedna naša komšinica zamolila je da vepra poteramo do njene kuće da joj oplodi krmaču. U jednom trenutku vepar je zgrabio Slavka za nogu ispod kolena, i krv je samo šiknula, posle čega se Slavko onesvestio. Pozvali smo telefonom seosku ambulantu, a oni su joj rekli da zove Hitnu službu iz Kraljeva - pričaju Vera Radovanović (70), Slavkova supruga, i njihov unuk Milan Gojković (30).
Zdravstveni radnici iz seoske ambulante mogli su da stignu za nekoliko minuta, ali oni su se pojavili tek kada su stigla i kola Hitne pomoći iz Kraljeva! Na putu do bolnice Slavko je, međutim, preminuo.
Potom su u Miločaj stigli policajci i veterinarska inspekcija, koji su uzeli uzorke tkiva sa ubijene i već zakopane životinje.

BESNILO?
Da li je vepar bio besan - utvrdiće Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu, koji treba da uradi analize uzetih uzoraka. Ali, dr Zoran Debeljak, direktor ovog instituta, napominje da za ovakvo ponašanje ,,pobesnelog" vepra uzrok ne mora da bude neka zarazna bolest.

ZAPIS
Pobuna

   Da. Naravno da se zapitam ponekad zašto smo sve ovo uradili, zašto smo sve ovo sebi stvorili. Da bismo olakšali život? A s godinama, ono ponekad se pretvara u 365 pitanja. Pitanja u osvit zore. A godine zamute pogled na svitanje. Kratkovidi starci ne vide dalje od šolje mleka, korice bajatog hleba, požutelih novina i lekova koji pomažu da pitanja prestanu.
   Oh, naravno da u meni bukti pobuna. Revolucija. A šta mi to vredi, još uvek tražim dovoljno pobunjenika sa petokrakom na grudima. Znaju oni da smo svi mi uvek bili opozicija, pa još samo da malo bolje oslušnu i čuće u sebi ustoličenog.
Hajde da pustimo krv da nam zorom lije niz grudi!
Jer nemamo većeg neprijatelja do nas samih.
Pogledaj samo šta smo uradili!
   Mi čak ne znamo šta znači dom.
KUPUJEMO, PRODAJEMO, LUTAMO, UNIŠTAVAMO, PITAMO SE, ĆUTIMO, LAŽEMO, KRADEMO, OPTUŽUJEMO, RATUJEMO, OGRAĐUJEMO, ZAGAĐUJEMO, ODMARAMO svoje izmučeno telo na memljivim stanicama čekajući voz za neko bolje mesto. Tražimo drugi dom, ovaj ništa ne valja.
I ove komšije ovde su zlice, političari varalice, život je ovde jako skup. Klima je loša, nebo nije dovoljno plavo. Reke su zagađene jer oni odozdo ne znaju šta je ekologija. I zato mi putujemo, čak i ne gledajući kroz prozor svoje zablude. Da smo se bar nekad osvrnuli i osetili svet oko sebe, možda bismo shvatili da je dom tamo gde je srce. Ali ne! Mi putujemo u Afriku da tražimo naftu i dijamante, usput spasavamo sve te ,,jadne, izmučene, izgubljene dusše", a da pritom ne znamo ni gde je naša. Gde je naša duša? Levo! Lepo, lepše, levo! Stidim se! Stidim se!
Mi smo podelili svet po bojama. Mi, siroti belci, živimo u zabludi. Jedni druge nazivamo ambasadorima dobre volje. Šaljemo holivudske lutke skrivene ispod šešira i naočara u srce šamanskog carstva da dovrše misiju. Pomognu, usvoje tamnoputu decu i odvedu ih negde gde se nebo ne vidi od betona.
Zora je tako uporna, ali ljudima i dalje nikako da svane. A ja! Ja koračam sama ulicama, krijem se od pogleda. Ponekad legnem u travu i puštam je da me golica, osećam mrave kako marširaju preko moje prozirne kože. Igram se zracima sunca, divnim krošnjama, otpozdravljam pticama što odlaze na jug. Dom je tamo gde je srce. Ponavljam u sebi stihove Vaska Pope, kupam se u toplim talasima dobrih vibracija. I samo tada, na tren, osetim se sigurno i voljeno.
   I zato ja hoću da odem u Afriku i osetim pod prstima crvenu zemlju. Da naučim šta je bol, zajednica, ljubav, šta donosi, a šta odnosi prašnjava crvena zora, da dobijem onoliko koliko dajem, da naučim da lovim i da se borim, da se radujem i plešem, da verujem. Hoću da me Afrika učini čovekom.
   Hoću da započnem rat za davno izgubljene delove sebe. Rat koji se neće završiti belom zastavom.
Dom je tamo gde je srce!
Jovana Smiljanić

STOMATOLOŠKA ZAŠTITA
Dečji stomatolog - po izboru

   Ukoliko dete na vreme stvori naviku da održava ličnu i higijenu usta i zuba, kao odrastao čovek mnogo manje vremena i novca trošiće na lečenje zuba. To je bio i osnovni razlog da Ministarstvo zdravlja pokrene još jedan projekat u svim domovima zdravlja u Srbiji: izbor dečjeg stomatologa.
U kraljevačkom Domu zdravlja tj. u Dečjoj preventivnoj stomatološkoj službi ova akcija je već u toku. Izbor stomatologa predviđen je u svim školskim ambulantama, predškolskoj ustanovi, kao i u pojedinim seoskim ambulantama, u kojima je rad stomatologa, zbog projekta, preorijentisan na rad i sa decom i sa odraslim stanovništvom. Roditelje i njihovu decu u matičnim školama će informisati o načinu izbora stomatologa. To, međutim, ne znači da roditelji moraju da izaberu stomatologa koji radi u školi koju dete pohađa. Svaki stomatolog može da registruje do hiljadu i po malih pacijenata. Predškolci i školarci uskoro će dobiti upitnike koje roditelji treba da popune.
U Domu zdravlja u Kraljevu očekuju da će i ova akcija biti uspešno sprovedena kao i sve prethodne. U ovogodišnjoj je oko 44 odsto sugrađana izabralo svog ginekologa i pedijatra, čime je kraljevačka primarna zdravstvena ustanova, po broju registrovanih, na prvom mestu u Srbiji.

DRUŠTVO ,,JOVO KURSULA" ODALO POŠTU OSLOBODIOCIMA PORED SPOMENIKA U BUKOVICI
Da srpski junaci ne budu zaboravljeni

   Kraljevačko društvo za negovanje tradicija srpskog naroda 1. novembra odalo je poštu izginulim ratnicima iz sela Bukovice. Odavanje pošte obavljeno je na jubilarnu desetogodišnjicu izgradnje monumentalnog spomenika ratnicima i oslobodiocima iz ovog kraja u Prvom svetskom i drugim ratovima za oslobođenje Srbije. Na spomeniku su ispisana imena 83 borca koji su položili živote za slobodu Srbije i lepše dane svojih sinova, unuka i drugih potomaka.
Izgradnja velelepnog spomenika u Bukovici započeta je avgusta 1996. i za godinu dana završena, a finansirana je prilozima stanovnika Bukovice i Kraljeva.
Tim povodom, pored članova Društva ,,Jovo Kursula", vence i cveće na spomenik položila je i delegacija opštine, koju je predvodio Zvonko Tufegdzić, opštinski menadzer. Parastos izginulim srpskim junacima i herojima iz Bukovice služio je Dragan Gligić, sveštenik svetog hrama u Vrdilima.
U prigodnom obraćanju na parastosu u Bukovici Gradimir Stevović, predsednik Društva ,,Jovo Kursula", pored reči pijeteta prema izginulima, uputio je i primedbe na neodgovoran odnos potomaka prema izginulim precima.
- U erozivnom vremenu, kada smo zatrpani kompjuterima, internetom, preplavljeni repertoarom sumnjivih vrednosti sa televizijskih ekrana, kada su nam ulice prepune dilera droge, bojim se da će naši heroji koji su položili živote na oltar slobode polako ali sigurno biti zaboravljeni. U prilog ovome govori činjenica da danas ovde, pokraj ovog spomenika, nema njihovih potomaka, njihovih sinova i unuka. Tužno je, ali je istina da danas ovde nema onih koji bi trebalo da preuzmu obavezu na sebe da brane ovaj spomenik od zaborava i tame koja će pokriti ovo sveto zdanje. Sramota je da predsednik i članovi Društva ,,Jovo Kursula" uređuju i čiste park oko spomenika u Bukovici, ako ne zbog nas živih, ono bar zbog onih čija su vremena ispisana na ovom spomeniku - rekao je Stevović.
Pomen u Bukovici završen je prigodnim resitalom.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

,,SUNCE" NA TEATAR FESTU U DIMITROVGRADU - piše Ivan Rajović
Kraljevačko ,,Živo blato" potvrdilo kvalitet

   • Predstava čiji je kompletni autor i glavni glumac Zoran Savković Džeri svojevrsna je, gotovo realistična, slika stanja u Srbiji tokom demokratskih protesta. Zapravo, moglo bi se reći da je predstava spoj kraljevačkih protesta i petooktobarskih demonstracija sa svim onim karakteristikama koje prate ove skupove, ali i tranzicionim beznađem koje je potom usledilo. Uostalom, o kvalitetu ,,Živog blata" najbolje govori priznanje kompetentnih ljudi iz žirija, a i poziv da ga vidi publika ovog nevelikog mesta koja, očigledno, zna šta je pozorište

   Na poziv organizatora Teatar festa, kraljevački Teatar ,,Sunce" je 27. i 28. oktobra gostovao u Dimitrovgradu, gde je u revijalnom delu odigrao predstavu ,,Živo blato". Ovaj poziv je shvaćen, i intoniran, kao svojevrsno priznanje kraljevačkim glumcima budući da je ,,Blato" prošle godine osvojilo prvu nagradu i zlatnu plaketu na Republičkom takmičenju alternativnih pozorišta u Smederevskoj Palanci. Predstava čiji je kompletni autor i glavni glumac Zoran Savković DZeri svojevrsna je, gotovo realistična, slika stanja u Srbiji tokom demokratskih protesta. Zapravo, moglo bi se reći da je predstava spoj kraljevačkih protesta i petooktobarskih demonstracija sa svim onim karakteristikama koje prate ove skupove, ali i tranzicionim beznađem koje je potom usledilo. Uostalom, o kvalitetu ,,Živog blata" najbolje govori priznanje kompetentnih ljudi iz žirija, a i poziv da ga vidi publika ovog nevelikog mesta koja, očigledno, zna šta je pozorište.
Sala, znatno veća od naše, iako Dimitrovgrad ima, kako nam rekoše, tek oko 7.000 stanovnika, bila je dobrim delom ispunjena. Glumci su dali sve od sebe ne bi li gledaocima dočarali vreme uzaludne revolucije, što je publika znala da ceni. Ovacije, cveće, zahvalnice, diplome, samo su deo ikonografije koja je bila upriličena našim glumcima. Oduševljenje je potpuno, i obostrano.

NA TRGU ZORANA DŽINDŽIČA
Dimitrovgrad je zanimljiv, čist i lepo uređen gradić smešten u jednoj ulici u kojoj se, praktično, odvija čitav život, a na čijem se kraju nalazi proširenje u vidu Trga koji nosi ime Zorana Đinđića. Procentualno, više od 90 odsto življa čine Bugari, mada život na samo osamsto metara od bugarske granice ne deluje nimalo idilično. Naprotiv. Iako je vikend, neopisivo mrtvilo se razvlači jedinom gradskom ulicom gušeći u čoveku bilo kakvu volju na neki aktivniji napor. Vidi se to i po retkim prolaznicima, po patrolnim policijskim kolima koja kao u zoni sumraka klize avetinjskim gradom u kasno nedeljno jutro. Svaki razgovor sa našim domaćinima o standardu i životu u Dimitrovgradu tužan je do smeha koji je, valjda, logična reakcija na toliku količinu besmisla. Uostalom, poznato je odavno da je ovaj kraj, po svim statistikama, najzaostaliji u Srbiji. Bar do Dimitrovgrada u kojem, reklo bi se, samo kultura funkcioniše. I mada ni Kraljevo nije neki privredni centar, slika Dimitrovgrada čoveku zauvek ostaje u sećanju, jer ona izaziva strah, sažaljenje, nemoć, ona nagoveštava sudbinu koja u tranzicionim vremenima svaki grad u provinciji može da zadesi.
Naši domaćini nas primaju srdačno, koliko je to u ljudskoj moći i u bugarskom temperamentu, koji je sasvim sličan našem, a možda i srdačniji. Niti ima razloga niti bilo kome pada na pamet da pokreće bilo kakva pitanja koja bi, što je za nas vrlo karakteristično, mogla dovesti do nacionalnih ili nacionalističkih trvenja. Odlično se slažemo i saglasni smo u svemu, osim u konstataciji da i ovde političari postavljaju kulturne poslenike na rukovodeća mesta. No, prelazimo preko toga jer stranački život u Srbiji podjednako guši Srbe, kao i Bugare, ali i sve ostale. Ni kultura u tome nije izuzetak, čak ni u mestu kao što je nekadašnji Caribrod. A od tog carskog imena u ovom gradu se ništa ne nazire, osim možda hotela koji deluje aristokratski, ali samo na prvi pogled. Zapravo, hotel u kojem smo smešteni je zatvoren i, kako nam je saopštio konobar koji nas je služio, otvoren je samo za ovu priliku. Čitav hotel za desetak Kraljevčana. Ipak, usluga je sasvim korektna, a i higijena. A kada se sve ovo završi, lepo i znalački uređeno i opremljeno zdanje biće zapečaćeno u očekivanju kupca, mada niko ne veruje da će se takav naći, bar ne uskoro.

U MANASTIRU SVETOG JOVANA BOGOSLOVA
U povratku odlučujemo da obiđemo manastir Svetog Jovana Bogoslova, bivši manastir Poganovo, koji je na nekih tridesetak kilometara od Dimitrovgrada. Sa nama je i jedan od naših domaćina koji je dobio ,,zadatak" da nas odvede do odredišta. Šuma kroz koju prolazimo deluje sablasno, gotovo da nema drveta koje nije polomljeno, prepolovljeno ili izvaljeno. Naš vodič, mada i sam zbunjen, kaže da je to od snega koji je nedavno padao.
I mada je kišni dan, lepota ovog krajolika je vidljiva. Jedna od onih koju je, kako se to prosto kaže, rečima nemoguće opisati. Valjda su zato, a ima još mnogo drugih značajnih ali i bizarnih razloga, ovi predeli mnogim filmadzijama poslužili kao prirodna scenografija za njihova dela. Možda je to samo paravan za neke druge, manje umetničke radnje o kojima se i ne govori previše i koje nisu tako javne, kao što više nije ni slikarska kolonija koja se svojevremeno ovde održavala. Uglavnom, kako legenda kaže, u pećinama koje se nalaze na ovom području krije se neizmerno blago. Zvanično, tu je i netaknuto kasnoantičko nalazište koje je, može biti, i osnov za slutnje o nebrojenom blagu. Bilo kako bilo, bratstvo ovog manastira sada traga za 80 tovara zlata koje je, kako kaže predanje, krajem XVIII veka njihov prethodnik Martin Himović sa svojih 40 sledbenika oteo od Turaka i sakrio na najnepristupačnijim mestima okolnih planina.
Manastir, pod sivim, kišnim nebom, deluje napušteno. Lenjo mašući repom dočekuje nas samo jedan pokisli pas u iskonskoj tišini koju samo dobovanje kiše po obližnjem gradilištu narušava. Snalazimo se sami ne bismo li nekako ušli u unutrašnjost manastirske crkve od koje nas dele masivna drvena vrata kroz čije pukotine trepere upaljene sveće. Nekako uspevamo u tome, mada se stiče utisak da putnici namernici ovde i nisu baš nešto što se sa nestrpljenjem očekuje. Pod nadstrešnicom pred manastirskim vratima crkveni predmeti, knjige, majice i suveniri. Pojedinci se sami služe ostavljajući pare za uspomenu sa ovog mesta čija nam pravila ponašanja nisu poznata.
Najednom se pojavljuje monah, pozdravlja nas sa ,,Pomaže Bog" i zauzima svoje mesto za improvizovanom tezgom. Nije govorljiv, tek toliko da eventualno kratko saopšti cenu nekog suvenira ili neku drugu informaciju vezano za trgovinu. Ni nama, a očigledno ni njemu, ne pada na pamet da se ozbiljnije bavimo istorijatom manastira Svetog Jovana Bogoslova. Ostajemo pri tome. Psu koji nas je dočekao u međuvremenu se pridružila i jedna mačka, a potom i nešto što je ličilo na pseto, a čemu je odmah nadenuto ime Flok. I dok smo stajali pod nadstrešnicom igrajući se sa životinjama, iz unutrašnjosti jedne niske manastirske prostorije začula se lupa sudova. Verovatno da smo stigli baš u vreme ručka koji je samo jedan monah prekinuo. Čak ni po dolasku upravnika Pozorišta iz Dimitrovgrada, koji je sa svojom suprugom došao ne bi li i na taj način dao svojevrsni značaj našem gostovanju, niko se nije pojavljivao. Gledam našu neveliku grupu i ne nalazim da ličimo na tragače za zakopanim blagom. Ali, ko zna? Detalje o manastiru koji smo obišli pronaći ćemo u enciklopediji i turističkim vodičima, koga zanima. No, i bez toga, utisci su impresivni, kako ovim duhovnim svetilištem tako i neponovljivim ambijentom koji već i sam po sebi deluje da nešto prikriva, možda čak i lepotu pred kojom sigurno, po lepom vremenu, zastaje dah, a slika ostaje zauvek u sećanju bez obzira na zlato o kojem u tom trenutku još ništa nismo znali.
Vraćamo se kući bogatiji za još jedno iskustvo, životno, umetničko i turističko, sa novim prijateljima i obostranim obećanjima da se uskoro ponovo vidimo, tamo ili ovde, svejedno.
Zanimljivo je kako i ,,Živo blato" može da poveže ljude. Ali, to je Srbija, u tranziciji, naravno.



POZORIŠTE
Kolektivna letargija

   • Predstava “Kraljevački čabare” u izvođenju ansambla Kraljevačkog pozorišta, po tekstu Ivana Rajovića, u režiji Miloša Dražovića

   Ispijajući jutarnju kafu u poznatoj gradskoj kafani koja se nekada zvala ,,Biblioteka” i u kojoj možeš čuti uvek nešto novo, došao sam do saznanja da je prosečnog Srbina danas najteže nasmejati. Ne radi se samo o uspavanosti naroda i doživotnoj brizi u trci za novcem, današnjoj savkodnevici koju nameće evropsko ludilo. Ovde je u pitanju i problem umetnika koji teško poronalazi tu sponu koja je most između publike i scene. Bilo je mnogo slučajeva da provereni umetnici natopljeni velikim honorarima, a uz to imajući u krilu dramski tekst nekog velikog pisca, naprave komediju na koju publika reaguje zevom i češanjem brade, bez ijednog trenutka podsticaja na smeh. Međutim, kada je reč o ovoj predstavi, možemo reći da je pogodila u centar epitetom ,,narodska”. Samo ironično predstavljanje naše istorije, počevši od Kosovskog boja i pojavljivanja narodnih junaka, izaziva smeh do suza. Da ne bi došlo do zabune, autori ove predstave nisu protivnici društva u kome dominira ep i ne pripadaju grupi filozofa osobenjaka koji epiku i slavnu istoriju izvode na vešala. Naprotiv, oni samo na komičan način prikazuju stanje na šahovskoj tabli, na kojoj su pešaci časno odradili svoju dužnost. Akcenat je bačen na kralja i kraljicu koji su ih prodali zarad svojih interesa, praveći od njih klovnove savremenog doba. Kroz celu predstavuu taj isti kralj u pratnji svoje dvorske lude-poltrona ponovo traži da glas naroda pripadne njemu. Neumoran je, egoističan, u potrazi za novim stanjem brojila u kojem će dominirati ,,Volja za moć”. Sve to prikazano je na komičan način. Čak i činjenicu da je porodica razbijena o pod kao flaša gospodskog vina, prikazuje komično.
Nemanja Sirotanović je prosečan Srbin koji sa društvom nije došao do kompromisa, kao što je to učinio portparol i novopečeni biznismen. Svaki njegov vid protesta ranijih godina danas se pretvara u zaključak ,,Sjaši Kurta da uzjaše Murta”. NJegov status je ostao isti, iako je on radio na tome da nešto promeni. Posledicu tog nekompromisa između sebe i centara moći on vidi u svojoj porodici. NJegovi potomci nastavljaju nit života na ivici bede i rasula, ali on je nemoćan da to spreči. Predstava nema zaplet i rasplet. Prvi je nastao nekoliko vekova ranije, a drugi se iščekuje dolaskom ,,Godoa”. Ona je samo realistički pogled na društvo prikazan na izvanredno komičan način, gde je prepuna sala Kraljevačkog pozorišta, to se videlo, bila zadovoljna i dovedena smehom do suza. Ipak, spuštanjem zavese publika je bila svesna da sam naziv predstave, iako komedije, prikazuje današnju sliku, odnosno da smo kolektivno, kako to izreka kaže, ,,prdnuli u čabar”. Na sceni u nekoliko navrata uz pratnju muzike igraju tri devojčice koje predstavljaju simbole lepote i mladosti tako da se ta poruka može shvatiti i kao nada da će one ipak pobediti.
Ivan Novčić



POZORIŠNA FOTOGRAFIJA
Zaustavni momenat jedne umetnosti

   U foajeu Kraljevačkog pozorišta otvorena je prva samostalna izložba umetničkih fotografija našeg sugrađanina Predraga Ilića. Kroz trideset dve slike štampane digitalnom solventnom štampom, predstvaljeno je pet pozorišnih predstava kraljevačkog ansambla: Život je sve što te snađe, Zla žena, Kraljevački čabare, Perpetuum mobile i Samoubistvena pepeljuga.
   Najzanimljivije scene, emocionalna vrednost pokreta, scenografija, ostali su zabeleženi objektivom ovog mladog fotografa.
Izuzetno posećenu izložbu otvorio je Vladan Slavković, akademski slikar, scenograf i glumac u pozorištu. Slavković je istakao da je autor uspeo da uhvati trenutak, zaustavi momenat jedne umetnosti, projektuje kroz drugu i tako izgradi jednu novu i specifičnu narativnu umetnost.
   Ilić je član Foto kino saveza Srbije i predsednik novoformiranog Foto kino kluba Kraljevo. Učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih izložbi (Novembarski salon u Galeriji Maržik, Kralje-vačko bijenale u Muzeju...). Radovi su mu često nagrađivani.
Izložbu možete pogledati narednih mesec dana.
V. Vasić



U ZAVODU ZA SPECIJALIZOVANU MEDICINU ,,AGENS” U MATARUŠKOJ BANJI
Izložba akvarela Milene Kovačević

   • “Hadzi Milena je prešla dug put likovnog učenja i sticanja znanja - od Zapadne Evrope, Vizantije (Studenica), Jerusalima do dalekog Istoka. Tako smo dobili jednog zrelog umetnika koji sa lakoćom i iskrenim akvarelom predstavlja svoje hrišćansko, pravoslavno biće”, kaže Mića Maravić, priznati akvarelista

   U holu Zavoda za specijalizovanu medicinu ,,Agens” u Mataruškoj Banji, pod pokroviteljstvom direktora dr sc. LJubiše Jovaševića, koji se već u više navrata pokazao kao vrsni znalac ali i besprekorni organizator umetničkih sadržaja u ovom prostoru, otvorena je izložba akvarela akademske slikarke Hadzi Milene Marije Magladene Kovačević.
Na ovoj, četvrtoj samostalnoj izložbi u Kraljevu, Milena se predstavila svojim tematski uobličenim akvarelima, koji za ovu priliku nose naziv ,,Hodočašća”.
Izložbu je otvorio dr LJubiša Jovašević, o slikama i slikarki je govorila prof. Nataša Kovačević, a u umetničkom programu su nastupili profesori Muzičke škole iz Kraljeva. Naravno, o slikama je govorila i autorka, koja je deo svojih radova izloženih u ,,Agensu” poklonila ovoj ustanovi.
U svom nadahnutom viđenju Mileninih hodočašća pretočenih u ovu specifičnu slikarsku tehniku, prof. Nataša Kovačević, pored ostalog, kaže:

MITSKE STRANICE BIBLIJE
- Akvareli Milene Kovačević otvaraju mitske stranice Biblije, viđene i doživljene očima i dušom jedne neobične ličnosti. Ulazimo u korene hrišćanskog verovanja ne da bismo ih gledali, već da bismo ih videli. Oči u oči. Bogorodičina kuća u Nazaretu u nekoliko jednostavnih poteza krije buduću Majku u nečemu što je nevidljiv oreol, koji će u njenim kapelama biti granit tuge i ponosa. LJudska misao rađa veliku ideju čovečanstva i Milena hodočasti Jerusalimu, otvara njegove kapije i ulazi u zidine čudesnog grada, čija misterija do danas nije odgonetnuta. Spolja gledano, i bedemi i Kapija uokviruju prateću prazninu, slutnje drame. Krstionica Jovana i čin: ,,Jesi!” I neljudski put Golgote, u svojoj čistoj patnji svakoga bića na zemlji. Nezaobilazna tema umetnosti i večna priča stradanja ljubavi. NJena porazna istinitost u simbolu krsta, znaku promašenosti civilizacija da ne razapne život. Lepi akvareli Isusove grobnice u nekoliko planova sugerišu više dimenzija čina i mesta, spajajući nebo, zemlju, duhovnost i misteriju, smrt i ne-smrt. Iako viđani ili lično, putem medija ili knjiga, ovi akvareli nose dubinu autentičnog ,,prepoznavanja”, kako kaže autorka, ,,ranijeg života i samim tim su za gledaoca nov ulazak u dubine vere. Kako bi Jung rekao: ,,Od kolektivnog nesvesnog do ličnog, do neminovnog kreativnog...” Drugo čvorište ove tematske izložbe je hodočašće ka osamstogodišnjoj beloj Studenici, beloj od pročišćenja istorije ovog tla i lepote onih koji su je stvarali i vekovima voleli. U akvarelima ona živi i diše toplinom zelenog, plavog, prisnog. Autorka je prisutnija bojom, prigušenim potezom, jasnim akcentom eksterijera pred čudesnom freskom razapetog Isusa. Ta jedinstvena freska i na ovaj način govori o korenu svakog živog bića.

TEHNIKA BEZ TAJNE
Slikar Milorad - Mića Maravić, priznati kraljevački akvarelista, o tehnici Milene Kovačević kaže:
- Novi akvareli Hadzi Milene su sigurniji, analitički i kompoziciono znalački uobličeni. Tajne u slikanju akvarela nema, belina papira, potez i nanos pigmenta su u skladu sa motivom koji je inspiriše. Krst života, Getsemenski vrt, stari Jerusalim - glavna kapija, Jerusalim - Hristova grobnica.
Hadzi Milena je prešla dug put likovnog učenja i sticanja znanja - od Zapadne Evrope, Vizantije (Studenica), Jerusalima do dalekog Istoka. Tako smo dobili jednog zrelog umetnika koji sa lakoćom i iskrenim akvarelom predstavlja svoje hrišćansko, pravoslavno biće.
Ova izložba akvarela je praznik i radost životu koju posmatrač treba da primi kao najlepši dar od umetnika.
Milena je rođena u Lazarevcu. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku, gde pokazuje nesumnjivi talenat za slikarstvo. Odlazi potom u Pariz na Umetničku ABC akademiju i stiče zvanje akademskog slikara. NJene slike, nastale uglavnom u Gelzenkirhenu u Nemačkoj, gde i sada povremeno živi, krase domove mnogih poznatih ljudi, kao i Muzej u ovom gradu, koji je otkupio jednu njenu sliku. Izlagala je širom sveta, a u Kraljevu je do sada imala tri samostalne izložbe

FUDBAL - SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Stole Petković