Minimalno povećanje prihoda i rashoda
U najboljem interesu zemlje
I kada me se svi budete odrekli, vratiću vam se opet!
Uz Srbe, ma gde bili
Krunisanje srpskih vladara
Aukcija
Do viđenja, drugovi naši, do viđenja…
Ugroženost profesionalizma i medijskih sloboda
Sveti Vračevi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal, atletika, stoni tenis

OPŠTINSKO VEĆE KRALJEVO RAZMOTRILO PREDLOG REBALANSA BUDŽETA ZA 2007. GODINU - piše Slobodan Rajić
Minimalno povećanje prihoda i rashoda

   • Utvrđenim predlogom budžet opštine Kraljevo za 2007. godinu povećao bi se za 8,6 miliona dinara ili 0,48 odsto, a rashodi u istom iznosu upotrebili za usklađivanje zarada u kulturi, socijalna davanja i subvencije javnim preduzećima i mesnim zajednicama • ,,Rebalansom" Programa uređenja građevinskog zemljišta za 2007. godinu i preraspodelom sredstava 16 miliona dinara bi se usmerilo za dodatne radove u izgradnji pristupnih saobraćajnica novom mostu na Ibru • Data saglasnost na odluku Upravnog odbora Predškolske ustanove o povećanju cena usluga u vrtićima u proseku za 20,1 odsto

   U prvom delu 56. sednice Opštinskog veća Kraljevo, održanom u utorak, 13. novembra, utvrđen je predlog Odluke o dopunskom budžetu opštine Kraljevo za 2007. godinu u okviru pripreme za narednu sednicu Skupštine opštine. Ovim predlogom prvobitno planirani prihodi budžeta opštine povećani su neznatno, za 8.574.043 dinara ili za 0,48 odsto, tako da sada iznose 1.798.611.633 dinara (oko 22,1 milion evra). Budžetski priliv je manji od planiranog, a do povećanja budžetskih prihoda, kako je obrazloženo, najvećim delom došlo je od povećanih primanja po osnovu poreza i namenski prenetih prihoda iz prethodne godine.
   Predloženim ,,rebalansom" budžeta opštine za ovu godinu u istom iznosu povećali bi se i rashodi. Kako je obrazloženo, rashodi bi se povećali pre svega za usklađivanje nivoa plata (zarada) u oblasti kulture, u kojoj su uredbom Vlade Srbije od septembra povećani koeficijenti za pojedine kategorije zaposlenih (ukupno 3,9 miliona dinara, ili 1,3 odsto u odnosu na plan). Pored toga, do manjih povećanja izdataka došlo bi i za socijalna davanja za zaposlene u organima u slučaju raskida radnog odnosa, za povećane naknade korisnika socijalne zaštite (tri miliona dinara), obrazovanje i subvencije javnim preduzećima i mesnim zajednicama. Posebno je naglašeno da je i ovogodišnji budžet opštine bio opterećen velikim brojem sudskih odšteta građanima zbog ujeda pasa lutalica, za koje je u proteklom periodu ove godine izdvojeno oko 8,5 miliona dinara.
   - Moram da napomenem da u ovom trenutku izvršenje budžeta nije onako kako je planirano i da je taj planirani nivo realizovan 80 odsto. Procena je da planirani budžet za 2007. neće moći maksimalno da se realizuje i da će taj nivo do kraja godine iznositi od 95 do 97 odsto. Zbog toga će budžetski korisnici morati krajnje racionalno da se ponašaju, jer će se sredstva odobravati za krajnje opravdane i dobro planirane rashode. To se odnosi i na deo sopstvenih prihoda koje korisnici ostvaruju jer će i njih, u skladu sa zakonom, morati da koriste strogo namenski, odnosno da svoje obaveze najpre izmiruju iz tih sredstava, a tek zatim iz prihoda koje dobijaju iz budžeta opštine - upozorio je Milomir Prodanović, načelnik Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave Kraljevo, dajući obrazloženje nacrta Dopunskog budžeta. Uz utvrđeni predlog Dopunskog budžeta opštine za ovu godinu, na sednici je data i saglasnost na predlog da se iz budžetskih rezervi odobre sredstva od 200.000 dinara za završetak adaptacije zgrade Turističke organizacije Kraljeva.
Članovi Opštinskog veća usvojili su i predlog ,,rebalansa", odnosno izmena i dopuna Programa građevinskog i ostalog zemljišta za 2007. godinu, kojim se zadržava planirani ukupni obim, ali se, unutrašnjom preraspodelom sredstava, za 16 miliona dinara povećava planirani iznos za izgradnju pristupnih saobraćajnica novom, paralelnom mostu na Ibru, pre svega zbog povećanog obima naknadnih i nepredviđenih radova u ovoj investiciji. Takođe je data saglasnost na izmene i dopune Programa poslovanja Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" za 2007. godinu, kojim se oko 900.000 dinara sopstveno ostvarenih sredstava realizuje za povećanje zarada zaposlenih u Direkciji jer se, kako je obrazloženo, time ne prekoračuje dozvoljeni nivo koji je propisala Vlada Srbije.

VEĆE CENE U VRTIĆIMA
Opštinsko veće je dalo i pozitivno mišljenje o nacrtu Rešenja Upravnog odbora Predškolske ustanove ,,Olga Jovičić Rita", kojim se cene usluga ove Ustanove povećavaju u proseku za 20,14 odsto, a ekonomska cena za 45,42 odsto. Kako je u tekstu nacrta Rešenja i na sednici obrazloženo, cene usluga u dečjim vrtićima u Kraljevu nisu menjane od 10. juna 2005. godine i posle ovog povećanja biće manje od cena u susednim i sličnim gradovima u Srbiji i uklopiće se u projekciju budžeta opštine Kraljevo za 2008. godinu. Posebno je naglašeno da cene ostaju nepromenjene za pojedine socijalno ugrožene i druge kategorije dece, a da se na ovaj način bar delimično smanjuju troškovi poslovanja i stvaraju uslovi za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
Upravni odbor Predškolske ustanove svojom odlukom predložio je novu tarifu cena, po kojoj, recimo, cena usluge za celodnevni boravak iznosi 108 dinara dnevno, odnosno 2.376 dinara mesečno za jedno dete bez dečjeg dodatka, a za drugo i svako naredno bez dečjeg dodatka i dete sa dečjim dodatkom 80 dnevno ili 1.760 dinara mesečno i za drugo i svako naredno dete sa dečjim dodatkom 62 dinara dnevno, tj. 1.364 dinara mesečno. Samohrani roditelj ima pravo na popust od 25 odsto. Korisnici ne plaćaju usluge za decu ometenu u razvoju, decu na bolničkom lečenju, decu palog ili ranjenog borca i invalida u oružanim akcijama posle 7. avgusta 1990. godine, korisnike socijalne pomoći i izbeglice. Inače, Opštinsko veće je dalo i pozitivno mišljenje na predlog Kolektivnog ugovora Predškolske ustanove ,,Olga Jovičić Rita" Kraljevo, uz obrazloženje da je taj ugovor usaglašen između poslodavca i sindikata, a da osnivač, SO Kraljevo, kao i za Rešenje o povećanju cena, daje konačnu saglasnost na taj dokument.

OSTALE ODLUKE
U nastavku rada Opštinsko veće je dalo pozitivno mišljenje o Izveštaju o realizaciji programa mera zaštite bilja za prvu polovinu 2007. godine i nacrtu Programa zaštite bilja na teritoriji opštine Kraljevo za 2008. i 2009. godinu. U raspravi je naglašeno da opština ima dobru saradnju sa Zavodom za poljoprivredu ,,Ibar" Kraljevo u sprovođenju mera zaštite bilja i da su posebni rezultati postignuti u zaštiti od ambrozije i agrotehničkim anlizama sastava zemljišta.
Doneto je i rešenje o davanju saglasnosti na Statut Javnog energetskog preduzeća ,,Toplana" Kraljevo, u skladu sa prethodno donetom skupštinskom odlukom o izmenama i dopunama JKP ,,Toplana" Kraljevo, kojom je organizacija ovog preduzeća usaglašena sa novim Zakonom o energetici. U vezi sa tim Opštinsko veće se pozitivno izjasnilo i o nacrtu Odluke o utvrđivanju nadležnosti za izdavanje licence za energetsku delatnost, a prema tekstu predloga Odluke izdavanje ove licence je u nadležnosti predsednika opštine, dok će stručne i administrativne poslove u tom delu obavljati Odeljenje za urbanizam, građevinsrstvo i komunalno-stambene delatnosti.

UREĐENJE ROMSKOG NASELJA
Duga rasprava vođena je o dopuni Programa poslovanja Opštinske stambene agencije i projektu unapređenja romskog naselja ,,Grdička kosa 2" (izgradnja kišne i atmosferske kanalizacije i trafostanice), za koje je Agencija potpisala ugovor sa UN HABITAT-om, koji za ovu namenu daje 194.000 dolara. Sporan je bio redosled urbanističkog planiranja i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, pa je, uz datu saglasnost, zaključeno da Direkcija ,,Kraljevo" sačini program izrade i donošenja urbanističkih planova za ovo naselje kako donacija ne bi bila izgubljena.

BESPLATAN PREVOZ ZA STARE?
Opštinsko veće podržalo je predlog da se izmenama važeće odluke ugovori sa javnim prevoznicima ubuduće sklapaju na pet umesto na dve godine. Povodom skupštinskog radnog zaključka da se omogući besplatan prevoz na području opštine osobama starijim od 65 godina, Miroljub Stolović je rekao da sada ovu benificiju koristi oko 600 osoba i da mesečno opština izdvaja po 1.375 dinara za tu namenu. Prema podacima, trenutno u opštini ima 24.442 osobe starije od 65 godina i, ako bi samo 15 odsto koristilo besplatan prevoz, to bi opštinski budžet koštalo godišnje 61 milion dinara. Zbog toga je zaključeno da se u saradnji sa Centrom za socijalni rad utvrdi evidencija socijalno ugroženih koji bi koristili ovu povlasticu i da u tome učestvuje i Republika.

PREDSTAVNICI BUGARSKE AMBASADE U RAŠKOM OKRUGU - piše Radmila Vesković
Razgovori o otvaranju kancelarije u Novom Pazaru

   Veliki broj građana Raškog okruga, naročito iz Novog Pazara i Tutina, ima potrebu za bugarskom vizom. Povodom inicijative načelnika Raškog upravnog okruga Mateje Mijatovića da u Novom Pazaru bude otvoreno predstavništvo ambasade Bugarske u Srbiji, prejuče su predstavnici te ambasade boravili u Kraljevu, gde su sa predstavnicima Raškog okruga i opština Novi Pazar i Tutin razgovarali o realizaciji ove ideje.
Prema rečima načelnika Mijatovića, dnevno od 100 do 150 građana sa područja Raškog okruga, posebno sandžačkog dela, traži bugarsku vizu, najčešće tranzitnu. Razlog je tradicionalna poslovna i verska vezanost muslimanskog življa za Tursku. Zbog toga već nekoliko meseci načelnik Raškog okruga pokušava da realizuje ideju da u Novom Pazaru bude otvoreno predstavništvo bugarske ambasade.
- Problem bi bio rešen otvaranjem kancelarije ili konzularnog predstavništva u Novom Pazaru, jer bi tako na licu mesta, a ne odlaskom u Beograd i gubljenjem vremena i novca, građani mogli da dobiju vizu da prolaze kroz Bugarsku na putu za Tursku - rekao je pored ostalog Mijatović.
Bugarsku ambasadu u razgovorima predstavljali su zamenik ambasadora Zaharije Radukov i drugi sekretar Metodije Metodijev. Prema njihovim rečima, ideja za otvaranje kancelarije ambasade Bugarske u Novom Pazaru je realna, ali za nju nedostaju finansijska sredstva. Kako su objasnili, aspekt pokrivanja troškova rada ovakve kancelarije je veliki problem, ,,jer se trenutno bugarske vize izdaju besplatno, ali to plaćaju bugarski poreski obveznici".
U rešavanju dela materijalnih, kao i ostalih logističkih problema, mogle bi da pomognu zainteresovane lokalne samouprave sa područja N. Pazara i okoline, konstatovano je na sastanku, tako da će načelnik Raškog okruga i predstavnici bugarske ambasade o tome razgovarati sa predstavnicima opština u Novom Pazaru i Tutinu. Zaključak sa ovog sastanka, koji je saopšten na pres konferencije, jeste da za otvaranje predstavništva bugarske Ambasade u Novom Pazaru postoji obostrana zainteresovanost, ali da se još ne može reći da li će i kada to biti realizovano.

ČLANOVI OO DSS KRALJEVO UPOZNALI GRAĐANE SA DEKLARACIJOM O VOJNOJ NEUTRALNOSTI SRBIJE - piše Marija Obradović
U najboljem interesu zemlje

   Posle prošlonedeljne pres konferencije, članovi i aktivisti Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije prošlog utorka su i na centralnom gradskom trgu u Kraljevu upoznali građane sa suštinom i sadržajem Deklaracije o vojnoj neutralnosti Srbije, donete na nedavno održanoj sednici novoizabranog Glavnog odbora te stranke. Tom prilikom oni su građanima delili tekst Deklaracije, ali i u razgovoru sa njima ukazali na značaj ovog dokumenta za Srbiju.
   ,,Polazeći od uverenja da dobro i napredak države i naroda predstavljaju najviši državni i nacionalni interes, da sloboda, mir i dostojanstven život svakog pojedinca predstavljaju vrednosti koje su uslov za ostvarenje tih interesa, Demokratska stranka Srbije donela je Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije.”
Ovom rečenicom počinje Deklaracija, doneta pre petnaestak dana, a u daljem tekstu jasno je navedeno šta ona predstavlja za budući razvoj Srbije.
   - Vojna neutralnost podrazumeva da se ne pristupa nikakvom vojnom savezu, da je to u interesu države Srbije, u interesu očuvanja mira i slobode, ekonomskog i svakog drugog razvoja Republike Srbije. Ova Deklaracija ne isključuje pristupanje naše zemlje drugim savezima, ali niko nema pravo da u ime naroda donese odluku o pristupanju nekom vojnom savezu, već tu odluku treba da donesu građani na referendumu - rekao je dr LJubiša Đoković, potpredsednik Glavnog odbora DSS, objašnjavajući građanima tekst Deklaracije.
   Inače, kako se navodi u ovom dokumentu DSS-a, vojna neutralnost je i najpouzdaniji način da Srbija očuva državni suverenitet, integritet i nezavisnost, kao temelj sveukupnog napretka. To je ,,izraz iskrenog opredeljenja Srbije protiv politike sile, ugrožavanja mira u svetu, agresije i rata. Odustajanje od neutralnosti i pristupanje NATO-u obavezalo bi Srbiju da učestvuje u ratovima koji nisu u njenom interesu, ograničilo slobodu političkog odlučivanja i opteretilo unutrašnji napredak zemlje" - piše između ostalog u Deklaraciji DSS-a o vojnoj neutralnosti Srbije.

SAVET ZA OMLADINU I SPORT OO SRS KRALJEVO UPOZORIO
Kraljevo postepeno izumire

   Na pres konferenciji održanoj krajem prošle sedmice, Savet za omladinu i sport Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo upozorio je da statistički podaci pokazuju da je Kraljevo grad koji postepeno ,,izumire". Istaknuto je da je, prema zvaničnim podacima, u prvoj polovini ove godine u Kraljevu umrlo 250 osoba više nego što je rođeno, dok je u isto vreme u Novom Pazaru rođeno čak 750 osoba više nego što je umrlo!?
   Kako je rečeno, jedan od glavnih razloga drastičnog pada nataliteta u Kraljevu je velika nezaposlenost i u okviru nje polna diskriminacija prema nezaposlenim ženama. Naime, većina poslodavaca u ovom gradu, kažu u OO SRS, nerado zapošljava žene, koje zbog porodičnih obaveza češće odsustvuju sa posla. ,,Poseban oproblem imaju mladi roditelji, jer im je aktuelna vlast obećala ukidanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za dečju opremu i druge potrepštine, što i dalje nije stupilo na snagu", rečeno je na pres konferenciji, zbog čega se i mladi zaposleni ljudi sve teže odlučuju za sklapanje braka jer nemaju dovoljno sredstava ni za sopstvenu egzistenciju, a kamoli za potomstvo.
U prilog takvoj oceni istaknuto je i da je prosečna ,,potrošačka korpa" u Srbiji oko 25.000 dinara, a prosečna mesečna zarada u Kraljevu između 10.000 i 15.000 dinara i da, ,,ako se uzme da u prosečnoj porodici radi jedan, a u najboljem slučaju oba roditelja, oni sa prosečnom platom nemaju dovoljno sredstava ni za jednu ,,potrošačku korpu".
   Članovi Saveta za omladinu i sport Opštinskog odbora SRS Kraljevo postavili su i pitanje kako da mladi bračni parovi reše svoje stambene probleme i ko može da kupi stan i dobije stambeni kredit za kupovinu prvog stana kada, da bi dobili kredit od 25.000 evra za stan od 35 kvadrata, minimalna plata mora da im iznosi 332 evra!?
   Inače, na ovoj pres konferenciji članovi Opštinskog odbora SRS Kraljevo zahvalili su svim građanima koji su potpisali peticiju za direktan TV prenos na RTS-u sa suđenja lideru srpskih radikala prof. dr Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, koje je nedavno počelo.

PARISKI POZDRAV NOVOM POKRETU
Dosta je bilo strančarenja

   Dragi gospodine Jovaševiću,
Obradovala me je vest da je Kraljevo dobilo svoj saborni pokret, kao što me je obradovala i činjenica da ste na čelu tog pokreta upravo Vi.
Obojica vrlo dobro znamo koliko se za naš narod u novijoj istoriji strančarenje pokazalo pogubnim. Kao po nekom usudu, stvaraju se Srbijom stranke koje za svoj cilj imaju sukob sa drugim strankama, bez posebnog obzira prema interesima Otadžbine i sopstvenog naroda. Ova nas sudbina, sa svim svojim posledicama, prati već više od jednog veka, i, umesto da nas tragična iskustva nauče pameti, evo nas i danas, na početku DžDžI veka, kako se međusobno gušimo u stranačkim strastima.
Budući da verujem da samo nadstranački pokreti, kojima je opšte dobro ispred ličnog i stranačkog, mogu doprineti boljitku naše Otadžbine i našeg naroda, raduje me svaki čin sabornog i nadstranačkog okupljanja.
Gospodine Jovaševiću, prihvatili ste se važnog i čestitog zadatka i molim se Bogu da uspete. Pred vama i Vašim sledbenicima sada je posao obnove onog sabornog duha naših predaka koji ih je održavao na okupu i pomagao im da prebrode i pobede najveće nedaće. I današnje vreme je, nažalost, puno teskoba i pretnji koje naš i opstanak naše Otadžbine dovode u pitanje. Kao takvo, ono traži odgovor koji su imali naši očevi: sabornost i solidarnost, bez obzira na razlike među nama. Hvala Bogu da ste svom gradu i svojim sugrađanima ponudili taj odgovor i šansu da se, sledeći Vas, izbore sa nedaćama. I izbrisali ste sve razlike među njima, pa i stranačke. Duboko verujem u vaš uspeh, jer sam se prilikom našeg susreta uverio da ste čovek sa vizijom, sposoban za podvige i spreman na žrtvu, a to je jedina formula uspeha.
Hristos posredi nas.
Princ Aleksandar Karađorđević*,
Pariz, oktobra 2007.
* Princ Aleksandar je sin kneza-namesnika Pavla Karađorđevića i stariji brat princeze Jelisavete.

POKRET ZA KRALJEVO
Nedoslednost DSS-a

   S obzirom na aktivnosti pojedinih stranačkih opštinskih odbora u Kraljevu, posebno u DSS-u, u sklopu navodne revizije članstva, pozivamo simpatizere i članove Pokreta za Kraljevo da napuste ovu stranku.
   Upoznati ste sa činjenicom koliko je do sada obraćana pažnja na vaše probleme i predloge, što je i dovelo do formiranja Pokreta. Da su opštinski odbori radili u interesu građana opštine, Pokret za Kraljevo ne bi ni bio osnovan.
   Podsećamo članove Opštinskog odbora DSS-a na obavezu poštovanja kodeksa po kome neuspeh istovremeno znači povlačenje sa funkcije. Cepanje jedne političke organizacije to i jeste (čemu su u proteklom periodu zdušno doprinosili sadašnji članovi opštinskih odbora), pa ih pozivamo da se iz moralnih razloga ponovo ne kandiduju.
   Interes Pokreta za Kraljevo je da u budućim eventualnim postizbornim koalicijama sarađuje sa radnim i kreativnim ljudima, a ne nesposobnim i kočničarima, koji su vlastitoj političkoj organizaciji naneli ozbiljan udarac.
Za Predsedništvo, Politički savet i Izvršni odbor
Miljan Bošković
zamenik predsednika Pokreta za Kraljevo

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA KRALJEVO
Izazovi seoskog turizma

   Regionalna privredna komora i opština Kraljevo, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda, organizovala je juče tribinu na temu ,,Seoski turizam - novi izvor prihoda seoskih domaćinstava”.
   Učesnici tribine pokušali su da odgovore na brojna pitanja vezana za probleme sa kojima se suočavaju svi koji nastoje da razviju ovaj vid turizma koji se, suprotno evropskom iskustvu, u nas svodi na entuzijazam pojedinaca. Pre svega, zašto 53 odsto stanovništva na 85 odsto teritorije stvara samo 41 odsto društvenog proizvoda Srbije, te koliko je naših individualnih poljoprivrednih gazdinstava, od 778.891, potencijalno konkurentno farmama u Evropi. Pitanja i dileme koje su učesnici postavili, a pokušali i da odgovore, jesu kako obezbediti dopunske izvore prihoda u seoskim domaćinstvima, da li je seoski turizam šansa za održivi razvoj sela u Srbiji, ko i šta treba da uradi u razvoju seoskog turizma Srbije, kako zapaziti propuste i otkloniti slabosti u ponudi seoskog turizma na primeru dveju vaših opština, a jedna od dilema onih koji počnju posao u oblasti seoskog turizma jeste šta je danas rentabilnije za seosko domaćinstvo: izdavati dve sobe sa po dva ležaja samo sto dana ili gajiti deset muznih krava tokom cele godine.
   Za sve koji počinju ili razmišljaju o pokretanju ovog posla prva je prepreka činjenica da se cena pansiona u seoskom turizmu kreće od 600 do 5.400 dinara.

NEZADOVOLjSTVO PREVOZNIKA USLUGAMA CARINSKOG TERMINALA U KRUGU ,,AUTOTRANSPORTA”
Ne žele da plaćaju parking

   Grupacija za prevoz u drumskom saobraćaju u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo izrazila je na nedavnom sastanku nezadovoljstvo plaćanjem parkinga na carinskom terminalu u krugu ,,Autotransporta". Kako je istaknuto, zatražena je i pomoć saobraćajne policije u rešavanju pitanja naplate parkinga na ovom terminalu. Prema mišljenju članova Grupacije, neregulisano pitanje je da li je u krugu ,,Autotransporta" javni parking ili terminal za carinjenje robe, i to dovodi do stalnih nesuglasica. Problem je tim veći jer je Carinarnica Kraljevo sa svojim terminalom za carinjenje svojevrstan ,,podstanar" ,,Autotransporta” i plaća zakup za korišćenje ovog prostora.
   Zbog toga je na sastanku Grupacije prevoznika u teretnom saobraćaju RPK Kraljevo zaključila da ubuduće ne plaća ovaj parking, odnosno upotrebu terminala, kao i da se o tom problemu razgovara sa predstavnicima Vlade Srbije i nadležnih ministarstava i pronađe rešenje ovog problema, kao i kod korišćenja terminala u drugim gradovima.
   U slučaju nepovoljnog ishoda tih razgovora, članovi Grupacije su najavili radikalizaciju svojih zahteva, pa i moguću blokadu puteva prema Beogradu.

INTERVJU: VUK DRAŠKOVIĆ, KNJIŽEVNIK, PREDSEDNIK SPO - piše Ivan Rajović
I kada me se svi budete odrekli, vratiću vam se opet!

   • Srbiji je proturena priča da je nemoguće da je to bio atentat, da je nemoguće da profesionalni državni terorista sa razdaljine manje od tri metra, od osam puta - šest puta promaši, a dva puta pogodi, i oba puta u glavu, a da meta preživi. Na ovim ,,logičnim” činjenicama građena je monstruozna priča da sam ja zapravo sve to izrežirao, da sam pucao u sebe, a sa ciljem da još više podignem ulog SPO unutar DOS pred predstojeću raspodelu poslaničkih mandata unutar te koallicije. Tako je počelo moje moralno ubijanje

   • Gospodine Draškoviću, čini se da je biti meta u Srbiji masovna pojava. Svojevremeno se, tokom bombardovanja NATO, dobar deo srpskog naroda samoproglašavao metama. I tokom naše istorije, a i danas, nije bilo perioda u kojem mete nisu bile i te kako aktuelne, po raznim osnovama i u različitim situacijama. Šta, konkretno, u Vašem slučaju, znači biti meta?
Trostruka meta, to mi se čini da sam bio. Pre svega meta vladajućeg režima u Srbiji. Sasvim je logično da vođa najveće opoziciona stranke, koja je bila glavni protivnik tog režima, bude i glavna, pa često i jedina meta tog režima. I posle NATO bombardovanja, kada se taj režim direktno izokrenuo, prometnuo u teroristički režim i doneo odluku da ubija svoje političke protivnike, ima crne odluke u odluci režima da prvo ubije prvog svog protivnika.
• Koliko je poznato, a jeste, ni sa Vašim najbližim “saradnicima” stvari nisu stajale mnogo bolje?
Pa da, bio sam sve vreme, od osnivanja SPO, i meta zavisti, pakosti, saplitanja svojih najbližih ,,savetnika” i ,,prijatelja” u opoziciji. I to ima ljudsko objašnjenje i logiku. Normalno je izgleda i blisko ljudskoj prirodi da onaj koji je drugi, treći, četvrti, peti... nastoji da ukloni prvog. Nikada tome nisam pridavao nikakav značaj i imao sam puno razumevanja za sva ta saplitanja svojih saveznika i od toga nisam pravio nikakvu dreku. Međutim, posle onog što se desilo 15. juna 2000. godine ja sam i kao hrišćanin, i kao čovek, i kao pisac ostao bez objašnjenja i bez reči. Nije Slobodan Milošević, nije režim uspeo svim tim svojim pakostima protiv SPO i mene, ni žrtvama na Ibarskoj magistrali, ni pucnjima u Budvi, da slomi ni SPO ni mene.
• Tvrdili su, a mnogi i danas žele da veruju u to, kako ste sve to inscenirali zbog političke promocije.
Jesu, ali činjenice govore da je uveče 15. juna, kad sam preživeo i taj atentat, SPO ubedljivo bio najjača politička opoziciona stranka u Srbiji i na čelu DOS, osnovanog 10. januara te godine i ,,krštenog” u prostorijama SPO. Od 16. juna ujutru počinje moje moralno ubistvo, koje je uzrokovalo slomom SPO. Dakle, ostao sam bez teksta, bez objašnjenja, nem pred saznanjem da su čelnici tog istog DOS, ti moji saveznici i prijatelji, o meni, jedva preživelom, koji se više nije mogao vratiti u Srbiji, izgnanom u Crnu Goru, pustili priču da nikakvog atentata nije ni bilo. Srbiji je proturena priča da je nemoguće da je to bio atentat, da je nemoguće da profesionalni državni terorista sa razdaljine manje od tri metra, od osam puta - šest puta promaši, a dva puta pogodi, i oba puta u glavu, a da meta preživi. Na ovim ,,logičnim" činjenicama građena je monstruozna priča da sam ja, zapravo, sve to izrežirao, da sam pucao u sebe, a sa ciljem da još više podignem ulog SPO unutar DOS pred predstojeću raspodelu poslaničkih mandata unutar te koalicije. Tako je počelo moje moralno ubijanje. Veoma brzo, narod sklon da sa lakoćom primi zle priče, uglavnom ih je prihvatio i ja sam od ogromne većine ljudi u Srbiji bio prihvatan kao moralno čudovište. I tada su, u kolonama, desetine hiljada članova, pristalica i glasača SPO prešle na stranu DOS, pod zastavu DOS. Bilo je to najmasovnije prebegavanje ,,četnika" u ,,partizane" posle 1945. godine. Eto, tako se desilo da se 5. oktobra 2000. godine oni koji su deset godina bili sa Srpskim pokretom obnove u borbi protiv istog neprijatelja, ali svih deset godina na začelju kolone, mnogi kao intendanti, liferanti, zabušanti, nađu na čelu, a da onih prvih, koji su vodili borbu i postradavali u borbi, ne bude, i da Srbija baci anatemu u momentu obaranja Slobodana Miloševića samo na SPO, ne čak ni na Miloševićevu partiju.
• Da li je to tema neke nove knjige?
Moje ne, to čeka neke nove pisce. Ja sam pokušao da u naznakama natuknem zašto je to tako i zašto bi, najverovatnije, to trebalo da bude tako.

KAŽNjAVAN ZBOG SVOJIH VRLINA
• Rekli ste “trostruka meta”. Šta je treće?
Bio sam meta i sebe samog. I to je logično, čak veoma logično. Ja sam čovek koji je tokom svog političkog delovanja činio mnoge greške i nijednu od njih ne krijem u ovoj knjizi. Čovek sam koji ima mnoge mane, ni to ne krijem u ovoj knjizi. Međutim, na moje čuđenje, i to samo u početku, negde devedesetih godina bilo je to čuđenje, ja ni od srpskih glasača, ni od srpskog naroda nikad nisam kažnjen ni za jednu svoju grešku, ni za jednu svoju manu, ja sam surovo šiban i kažnjavan isključivo zbog svojih vrlina. Kažnjavan sam od Srba za ono što sam ja verovao da su vrline, ali više ne verujem. Ako se bavite politikom u Srbiji, onda nemojte da radite ono što je radio Vuk Drašković, jer ćete završiti na krstu.
• A šta je to što smatrate svojom najvećom vrlinom?
Verovao sam da je najveća moja vrlina da ne govorim narodu laži, da ne propovedam ni projekte, ni programe državne i nacionalne i ljudske nesreće, programe koji će razbijati državu, a ljude terati u rat, u pogibiju, u izbeglištvo, u sankcije. Da ne propovedam mržnju i ne hranim ljude mržnjom i da pri svemu tome izbegavam da se služim rečnikom koji je ispod nivoa govorenja u bilo kojoj drumskoj mehani. Ubrzo sam, međutim, razumeo da sve to što neću, drugi trpaju u svoje ,,stranačke izloge” i da Srbija rado ,,kupuje” tu robu. I zato je to moja velika politička greška. Ja sam nastavio tvrdoglavo da se držim svojih vrlina, a Srbi, opet, uporno, postojano i sve masovnije, da teraju po svome. Čak, nije ovo ni cinizam, ne bih ja ovo mogao ponoviti, nikad ništa nisam slagao, ali možda bih opreznije govorio istinu. Znate, i pored vode se može umreti od žeđi. Voda koju sam ja nudio srpskom narodu je bistra, nevina, najzdravija, ali prepuna istina koje su je činile slanom i gorkom, pa ogromna većina ljudi u Srbiji nije htela da je pije. Na drugoj strani, voda drugih bila je mutna, nezdrava, slatka kao što su otrovi slatki, i Srbija je sa lakoćom, halapljivo pila tu vodu velikih projekata o Karlovcu, Karlobagu, Ogulinu, Virovitici, svetskom standardu, srpskom oslobodilačkom psu u Bosni koji isključivo prepoznaje Srbe, i voli Srbe, a druge nagrđuje, o naftnim poljima kod Stiga, o Teslinom tajnom oružju kojim ćemo na leđa oboriti NATO. Tako je bilo, ljudi su se jagmili za tom vodom, trovali se i tako su i narod i država survavani u katastrofu.

OJAĐENA SRBIJA U NOVOM ODELU
• Čini li Vam se da se u međuvremenu nešto promenilo i kako Vama izgleda Srbija danas?
Srbija je država koja ima ,,divno odelo”. I to je jedino divno što ima. To divno odelo vratio joj je SPO, usuđujem se da to kažem, a da se ne ogrešim ni pred Bogom, ni pred istinom. Srbija je dobila svoju nacionalnu zastavu, i grb, i himnu, i Zakon kojim je skinuta sramota sa ovog naroda da je Draža Mihailović bio srpski Pavelić i da su ravnogorci bili srpske ustaše. Ničeg od toga ne bi bilo da nije bilo desetogodišnje borbe i žrtava SPO. U ove divne haljine Srbije ugrađeno je nekoliko desetina života. Desetine ljudi je ubijeno zbog zalaganja za ovo odelo Srbije, koje joj je bilo oteto, desetine hiljada ljudi dobilo je batine, naših ljudi, ljudi iz SPO, i to je ono divno u Srbiji. Ali ispod odela su tojage, granje, pa čak i sa tim odelom ona liči na strašilo.
• Znači li to da “zadatak” SPO nije dovršen?
Ja sam rekao ljudima koji sada vode SPO: ,,Momci moji, da su meni sada vaše godine i vaša snaga, one godine i ona snaga koju sam imao devedesetih godina, ne bi trgovi Srbije bili pusti, nastavili bismo da završimo započeto, da telo ispod odela bude lepo kao što je odelo Srbije. To su nam bili ideali.
Mi smo danas najslabiji, ali ja vidim duh i zračenje isto kao kada smo bili najjači. Nikad SPO, dakle, taj koji je rušio i srušio režim Slobodana Miloševića, nikada nije bio jači nego na početku, kad nismo imali ništa, nijednog poslanika, nikog na vlasti, nijednu stranačku prostoriju, kad smo radili iz svojih stanova, na svojim pisaćim mašinama, i kad smo imali samo srce, veru i ogromnu želju da se borimo i da pobedimo.
• Dakle, opet ispočetka?
Ne baš, ali veoma blizu toga. Sad smo voljom naroda Srbije, širokih narodnih masa i poštene inteligencije, takođe, ostali skoro bez ičega. Ali, zar to teranje na početak nije i teranje SPO da mora da završi započeto? Sramota je velika ovo što se danas radi u Srbiji. Njena slika, njena lična karta je, zapravo, ona karikatura gde svi vladari u vladi i izvan vlade, u opoziciji, u redu stoje da oližu med sa dlana jednog čoveka, prebogatog, koji kupuje Srbiju, koji kupuje vladu, koji kupuje ministre. Srbija je danas sve, samo ne država, u njoj je sve na pijaci, u njoj je sve na rasprodaju, nikakvih strateških vizija, nikakvih strateških putokaza. Od Karađorđa naovamo nije vladao niko sa toliko bezdušnosti prema malom čoveku, a oni su najbrojniji u Srbiji. Mali nemoćni čovek je nezaštićen i neprimećen. Nikad nije postojao veći jaz, ovolika provalija između dva-tri odsto prebogatih na jednoj i jadnih, nemoćnih i nezaštićenih na drugoj strani. I nikad intelektualna savest Srbije nije ćutala kao što ćuti danas.
• To bi, verovatno, trebalo da ima i svoje logično objašnjenje, pod uslovom da u ovoj zemlji ima logike, a što nije lako dokazati. Ipak, zašto je to tako?
Pa zato što, meni se čini, u današnjoj Srbiji, jedino se primio onaj koncept jednostranačkog pluralizma - više stranaka, a jedna partija, koji je zagovarao Gadafi još pre trideset godina, ali se nije ni u Libiji mogao primiti. Ovde ne postoji nikakva razlika između stranaka vlade i parlamentarnih stranaka opozicije. Svi su oni strateški sjedinjeni oko potrebe da se sačuva postojeće stanje u kojem su svi oni podjednako i nekontrolisano moćni. To je jedna partiokratija, jedna hidra sa nekoliko ruku, koja ne želi da se nešto promeni. U toj hidri su i tajkuni, i mediji, i agencije za istraživanje javnog mnjenja, koje će nas ubiti pričama da raste popularnost političkih stranaka koje Srbiju guraju niz brdo. U Evropi, po broju stanovnika, mi smo prvi po nezaposlenosti. Pedeset odsto mladih ljudi u Srbiji nema posla. Privreda je u katastrofi. Lažu kad pričaju o uspesima, u mnogo čemu je čak i Albanija ispred nas. Hrvatska, koja je po prostranstvu daleko ispod nas, izvozi devet odsto više od nas. Hrvatska je u poslednje četiri godine, tokom vlade HDZ, izgradila 400 kilometara najmoderenijih autoputeva u dva smera. Hajde da vidimo te puteve u Srbiji, da vidimo plate, da vidimo zaposlenost. Šta je sa principom socijalne pravde? Vi ćete čuti, ja ću čuti, i čujem od svojih bivših saveznika da je princip socijalne pravde levičarenje. To, pre svega, nije istina, a i da je istina, biću za princip socijalne pravde i neću biti za to da tri odsto ljudi u Srbiji svoju sreću gradi na nesreći 97 odsto ljudi.
• Najviše su Vam zamerili, čak i oni koji su bili uz Vas, što ste ušli u Vladu Slobodana Miloševića uoči bombardovanja NATO. To Vam ni do danas nisu oprostili, mada je Vaša argumentacija sasvim logična, pa i više od toga. Kako danas tumačite taj potez?
Da li je ovo neka druga Srbija, makar kada je u pitanju sposobnost da se zdravo razmišlja ili sposobnost i volja naroda Srbije da se podsetimo, ne na budućnost nego na ono što je bilo pre svega sedam godina? E, tu nastaju moji golemi strahovi. Prvo, najveći prigovori koje sam dobijao od opozicije bili su ti što sam devedeset devete godine, uoči NATO bombardovanja, prihvatio da budem šef i ministar inostranih poslova. Ja sam morao to da prihvatim. Milošević mi je rekao: ,,Uzmi ili ostavi. Prst Havijera Solane je na okidaču, tvoj ugled je, gospodine Draškoviću, ogroman u zapadnom svetu i u Moskvi, tvoja obaveza je da sprečiš bombe na Srbiju.” Šta sam ja rekao, a šta on, to je u knjizi. Uglavnom, prihvatio je sve što sam ja tražio, naivno verujući da ću zaustaviti bombardovanje Srbije. Otišao sam u Pariz i otud mu doneo tekst ponude koja još nije bila ponuđena albanskom pregovaračkom timu i koja je glasila ovako: Prvo, Kosovo dobija suštinsku autonomiju u okviru državnih granica Srbije. Drugo, u budućnosti nikad više neće se postavljati pitanje referenduma oko statusa Kosova, Kosovo ostaje u Srbiji. Treće, Srbija na Kosovu zadržava oko 3.000 svojih policajaca i 2.000 vojnika koji će zajedno sa snagama NATO razoružati UČK i uspostaviti mir na Kosovu. I četvrto, na Kosovu će se, radi maksimalne zaštite Srba i srpskog naroda, uspostaviti dva paralelna pravna sistema. Srbi će živeti po pravnim zakonima Srbije, Albanci će imati svoje sudije i svoje sudove, a u svim sporovima u kojima je jedna strana srpska Srbi imaju pravo da biraju koji će im sud suditi: kosovski ili neki koji oni odaberu u Srbiji. Ponuda je glasila da Milošević hitno javi našem pregovaračkom timu da potpiše da dovedemo Albance u mat poziciju pre nego što dođe Madlen Olbrajt i, eventualno, pokuša da načini neke ustupke Albancima. Milošević je to odbio sa obrazloženjem da ne mogu NATO trupe, pa makar razoružavale UČK, makar sa našim snagama, na teritoriju Srbije i, pod dva, da se današnjoj, odnosno tadašnjoj Rusiji ne može verovati. Ovo je ruska podvala, ako nas Rusi savetuju da nešto uradimo, onda je to znak da moramo da uradimo drugačije. Doneta je takva odluka, a za nju su najzaslužniji Šešelj, Mira Marković i Slobodan Milošević, da mi odbijemo svaki mirovni plan i da je državni i nacionalni interes da budemo bombardovani.
Da SPO nije pao u završnici borbe protiv Slobodana Miloševića, od građana Srbije na izborima, sve biste ovo slušali i dokumente gledali i preko TV, i u novinama, i pokrenut bi bio proces za zločin izdaje domovine i naroda. To je sve zataškano zato što su i DS i DSS i Građanski savez Srbije na određeni način suodgovorni, jer su doneli odluku da razbiju veliku i pobedničku kolaciju i ’97. bojkotuju izbore koji su garantovali da će Đinđić biti predsednik vlade, Vesna Pešić predsednik parlamenta i da će zajedno imati većinu u parlamentu, a da li ću ja biti predsednik, to nije važno. E, zato ćute i zatrpavaju zločin prema Srbiji.
• Čini se da ni danas nije ništa bolje?
Mi danas doživljavamo reprizu tog vremena. Srbija se prosto gura u sukob sa celim svetom. Ja ne vidim da je Srbija krenula u pravom pravcu. Vidim da je milion razloga da se izađe na ulice i trgove. Nažalost, Srbiju nema ko da povede, a koliko vidim, nema ni ko da se povede.

ČUVATI SE ISTINE, PRIJATELjA I SAMOGA SEBE
• Moram da priznam da mi u ovoj fazi svog delovanja mnogo ličite na Ničeovog Zaratustru, što i nije čudo posle toliko proživljenog u periodu koji je, svakako, najteži u srpskoj istoriji, a u kojem ste Vi bili ne samo višestruka meta, već i glavni učesnik. Kakav nauk, posle svega, nudite svojim sledbenicima, ako ih bude?
Krenuo sam u politiku ’90. godine kao čovek kojem nije bila potrebna politika da bi postao slavan, da bi i deca u Srbiji znala ko je on, niti mu je bila potrebna politika da bi se obogatio jer je imao i jedno i drugi i pre politike. Smatrao sam to svojom velikom vrlinom, ispostavilo se da me je to skupo koštalo. Sa mnom su u borbu protiv Slobodana Miloševića krenuli golaći, ljudi koji nisu bili poznati narodu u Srbiji, ljudi koji nisu imali ništa, siromašni ljudi od kojih mnogi nisu imali ni dan radnog staža. Svi oni, što ću kasnije shvatiti, imali su dva dodatna motora borbe i spremnosti u borbi na sve, pa i na budvanske podvale, da preko politike postanu slavni i bogati. Svi su u tome uspeli. Bez tih motora izgleda da se u Srbiji nije ni moglo uspeti, a ja ih iz starta nisam imao. Verovao sam da je jako dobro što ih nemam, jer me niko neće moći ni potkupljivati ni kupovati. Sebi sam rekao 1990. godine da ni po koju cenu ne smem propovedati laž, da ne smem propovedati programe i projekte koji donose nesreću narodu i državi, koji ljude teraju u rat, pogibiju i izbeglištvo, u zločine, poraz i sramotu.
Sa ovim doživljenim iskustvom verovatno bih mogao dati nauk ljudima koji će nastaviti da vode SPO, i uopšte, a to bi moglo da stane u tri tačke: čuvati se istine, čuvati se prijatelja i čuvati se sebe samoga.

“META” U “KVARTU” - piše Ivan Rajović
Vuk metode menja, ali ne i ćud

   • I mada je, reklo bi se, Drašković, konačno, prihvatio sugestije svojih “prijatelja” i neprijatelja da se ostavi politike i posveti pisanju, i ova najnovija knjiga samo je još jedna potvrda da se radi o vrsnom intelektualcu koji je u mnogo čemu daleko ispred svojih savremenika sa političke scene

   U utorak je u Bioskopu ,,Kvart” u Kraljevu organizovana promocija knjige ,,Meta” Vuka Draškovića. Knjiga je izašla u izdanju Kompanije ,,Novosti” i, kako je rečeno na promociji, za samo dvadesetak dana prodat je čitav tiraž od 50.000 primeraka. Pored autora, u prepunoj sali ,,Kvarta” u programu su učestvovali i Milomir Kragović u ime izdavača, Saša Čotrić, književnik i visoki funkcioner SPO, i Milomir Nedeljković, dramski umetnik iz Kraljeva, koji je čitao delove iz objavljene knjige, a potom izgovorio i monolog iz svoje monodrame ,,Odbrana Sokratova i smrt”.
Zanimljivo je pomenuti da je promociji knjige ,,Meta” Vuka Draškovića prisustvovao veliki broj onih koji su sve vreme o kojem knjiga govori bili na suprotnoj strani, čak ljuti neprijatelji Vukove ideologije i strasni mrzitelji njegovog lika i dela. Istovremeno, mnogi od onih koji su sve, ili mnogo toga, u životu stekli baš zahvaljujući tome što su izvesno vreme bili uz Vuka, pre nego što je postao njihova ,,meta”, nisu viđeni na ovom skupu. Sama ta činjenica dovoljno govori za sebe. I mada je, reklo bi se, Drašković, konačno, prihvatio sugestije svojih ,,prijatelja” i neprijatelja da se ostavi politike i posveti pisanju, i ova najnovija knjiga samo je još jedna potvrda da se radi o vrsnom intelektualcu koji je u mnogo čemu daleko ispred svojih savremenika sa političke scene. Naravno, i pored toga što se radi o literarnom delu, knjizi u kojoj su sabrana sećanja vodećeg srpskog opopzicionara, više je nego očigledno da sve što je u vezi sa Draškovićem, pa i promocija njegove knjige, ima političku konotaciju. To može da raduje one koji su ostali uz njega, a kojih, kako se i na ovoj promociji pokazalo, bar u Kraljevu, nije malo. Što se ostalih tiče, očigledno je da Vuk kao pisac nije ništa bezazleniji od Vuka političara, naprotiv. Ili, narodski rečeno: Vuk metode menja, ali ćud, izgleda, nikad.

RAVNOGORSKI POKRET - piše Dragan Vukićević
Uz Srbe, ma gde bili

   • Mi vodimo brigu u mirnodopskim uslovima o Srbima na svim prostorima, a pogotovo o Srbima na Kosmetu i u Republici Srpskoj, gde se najavljuju dramatični izazovi po srpski rod. Sve naše aktivnosti sada se odvijaju u uslovima mirnodopskog rada, ali ne isključujemo drugačije izazove, i za njih smo spremni - kaže član Centralne otadžbinske uprave Ravnogorskog pokreta Dragan Jovanović

   Unutrašnja organizacija i analiza stanja na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj posle sadašnjih pregovora Beograda i Prištine i najnovijih odluka Lajčaka bile su središnje teme sednice Centralne otadžbinske uprave Ravnogorskog pokreta održane u Kraljevu, kojoj je prisustvovalo 40 predsednika opštinskih i regionalnih odbora iz čitave Srbije.
Predsednik Regionalnog odbora za Kosovo i Metohiju i član Centralne otadžbinske uprave Ravnogorskog pokreta Dragan Jovanović kaže za ,,Ibarske novosti” da, obnavljanjem rada starih ravnogoraca, Ravnogorski pokret postaje autentična narodna organizacija i istinski naslednik svih državotvornih principa ratne organizacije, antikomunistički usmerene i u mirnodopskim uslovima.
- Naše aktivnosti nisu usmerene samo na Srbiju - kaže Jovanović. - Naprotiv, mi vodimo brigu u mirnodopskim uslovima o Srbima na svim prostorima, a pogotovo o Srbima na Kosmetu i u Republici Srpskoj, gde se najavljuju dramatični izazovi po srpski rod. U narednom periodu naše aktivnosti biće naročito usmerene upravo na te dve srpske teritorije, da tamo u najkraćem roku formiramo što više odbora Ravnogorskog pokreta i tako bolje i spremnije dočekamo sve moguće izazove na tim prostorima. Prema svom statutu, vodimo brigu o Srbima. To u mirnodopskim uslovima znači jednu vrstu pomoći, a u vanrednim se ponašamo adekvatno opasnosti i u okvirima svojih mogućnosti, koje nisu beznačajne. Sve naše aktivnosti sada se odvijaju u uslovima mirnodopskog rada, ali ne isključujemo drugačije izazove, i za njih smo spremni. Naglašavam da mi nismo paravojna organizacija, kao što je to samoproklamovana Garda cara Lazara, za koju i ne znamo da li je organizacija, sekta, ili nešto treće.
Ravnogorski pokret je nadstranačka nevladina organizacija koja okuplja sledbenike nacionalne i političke ideje legendarnog srpskog vođe i prvog gerilca Evrope Dragoljuba Mihailovića Čiča Draže - ističe Jovanović. - Sadašnje mirnodopsko delovanje pokreta usmereno je ka postizanju najvećeg stepena jedinstva naroda radi očuvanja srpske narodne misli, srpske države, kulture, vere i tradicije, kako u otadžbini, tako i izvan nje, uz maksimalnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Pokret se zalaže za napredak srpske države jačanjem srednje klase stanovništva, kako gradskog, tako i seoskog.
Inače, pokret se zalaže za primenu i poštovanje najviših demokratskih standarda, garantovanje privatnog vlasništva kao neprikosnovenog prava, povratak crkvene imovine, otvaranje tajnih dosijea službi bivšeg režima i lustraciju državnih i javnih službi, te uspostavljanje ustavno-parlamentarne monarhije u Srbiji sa kraljem iz loze Karađorđevića po naslednom redu. Osim toga, Ravnogorski pokret nikada neće prihvatiti eventualno odvajanje Kosova i Metohije od matice Srbije, naročitu pažnju posvećuje Otadžbini srpskoj Crnoj Gori, a ujedno podseća da je Skadar srpski grad i da su današnju Severnu Albaniju (Stara Hercegovina) Austrougarska i Italija poklonile novonastaloj državi Albaniji. Ravnogorski pokret, prema programskom opredeljenju, zalagaće se da mirnodopskim delovanjem zaustavi cepanje srpskog naroda i srpske države.
- Mnogi svojataju pokret i lažno se predstavljaju kao legitimni predstavnici Ravnogorskog pokreta - kaže Jovanović. - Mi smo sledbenici ideje Draže Mihailovića, koji je na Markovdan formirao Ravnogorski pokret na Ravnoj gori. Mi smo, osim toga, jedini registrovani ravnogorski pokret u Srbiji. Samo ovaj pokret može tako da se zove, nijedan drugi.

PREDSTAVNICI MINISTARSTVA INFRASTRUKTURE U RAŠKOM OKRUGU PREDSTAVILI ZAKONSKE PROMENE - piše Ljubiša Lešević
Sa novim propisima - efikasnija izgradnja

   Krajem prošle sedmice predstavnici Ministarstva infrastrukture u Raškom upravnom okrugu u Kraljevu održali su sastanak sa predstavnicima nadležnih opštinskih uprava sa ovog područja. Sastanak je održan u sklopu redovnih aktivnosti ovog Ministarstva, u cilju sagledavanja i rešavanja uočenih problema, pre svega u primeni Zakona o planiranju i izgradnji, koji je donet 2003. i izmenjen u aprilu 2006. godine. Na sastanku je bilo reči i o postupku donošenja novog Zakona o denacionalizaciji.
   - Zakonom o denacionalizaciji konačno bi se u zemlji Srbiji promenio režim svojine na bivšem gradskom građevinskom zemljištu, sada javnom i ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini. To je nešto što je potpuno neophodno i radna verzija tog Zakona je urađena, a i dalje se intenzivno radi na njoj. Od 1968. godine prvi put omogućio bi se promet građevinskog zemljišta. Dakle, pored onog prava korišćenja, kako ga je Zakon definisao, jer je titular na toj zemlji država, odnosno Republika Srbija, prvi put su dati i svojinski atributi, odnosno pravo ranijim korisnicima i licima koja se definišu u tom članu Zakona, znači njihovim naslednicima i onima koji su na osnovu valjanog pravnog posla stekla to pravo od prethodnih vlasnika, da to zemljište mogu prometovati - istakla je Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za infrastrukturu.
   Ona je takođe naglasila da objekti koji nisu od republičkog značaja, po novim propisima, ostaju u nadležnosti opštine i Ministarstvo će takve probleme rešavati u prvom stepenu. Za prostore i objekte od nacionalnog značaja, pak, poput nacionalnih parkova i istorijskih jezgara, nadležnost zadržava Republika i sve odluke o njima se izuzimaju iz opština, koje su do sada svojom sporošću često sprečavale izgradnju objekata od nacionalnog značaja.
Na sastanku je rečeno i da će budžetom Republike za 2008. godinu biti planirana i sredstva za izradu prostornih planova opština. Inače, Zakon nije napravio razliku za objekte po nameni, pa je potrebna ista papirologija za izgradnju kuće od 75 kvadrata i izgradnju hidrocentrale!? Zbog toga su u Ministarstvu pokrenuli inicijativu da za porodične kuće površine do 400 kvadrata za dozvolu za izgradnju bude dovoljan idejni projekat, a ne, kao do sada, i glavni projekat.

STO HILJADA NOVIH ZAHTEVA ZA LEGALIZACIJU
Na sastanku je iznet podatak da je do 1. februara 2007. godine legalizovano samo 11 odsto nelegalizovanih objekata za koje je podneto više od 450.000 zahteva, mada se procenjuje da je takvih ,,divlje" izgrađenih objekata više od milion. U drugom krugu nadležnim organima pristiglo je 100.000 novih prijava za legalizaciju, a bilo bi ih znatno više, kako je konstatovano, kada bi se smanjili papirologija i cene.

POVODI: OSAM VEKOVA MANASTIRA ŽIČE - piše Bojana Milosavljević
Krunisanje srpskih vladara

   • Istorijski muzej Srbije i Narodni muzej Kraljeva, obeležavajući osmovekovni jubilej manastira Ziče, na Kraljevdan u gradskom muzeju organizovali monumentalnu izlozbu ,,Krunisanje srpskih vladara”, (oktobar-novembar). Ovaj izuzetan poduhvat realizovan uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture Republike Srbije

   Odbor za obeležavanje osam vekova manastira Svete Žiče i Kraljevdana, praznika opštine Kraljevo, priredio je obimnu i raznovrsnu izložbu o nacionalnoj istoriji, koja je temeljena i na ličnostima srpskih vladara. Da bi jedan od prihvaćenih ,,preseka" naše prošlosti od srednjeg veka do prvih decenija XX veka bio Kraljevčanima potpuniji, na najbolji način pobrinuli su se Istorijski muzej Srbije i Narodni muzej Kraljeva, autori izložbe (Andrej Vujnović, Nebojša Damnjanović i Dragan Drašković), kao i autori tekstova propratnog i izvanrednog kataloga (Nebojša Damnjanović i arh. Dragomir Aćović). Izložba je priređena uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije i opštine Kraljevo.
   Impresivan je broj, a još više struktura izloženih eksponata na ovoj tematskoj postavci u Narodnom muzeju Kraljeva. U nju su uvrštena likovna dela (kopije fresaka, slike i skulpture), te insignije Kraljevine Srbije (kruna, skiptar, šar, plašt sa kopčom), primerci iz numizmatike, kao i ostali štampani dokumenti, predmeti, fotografije, razglednice. Najveći broj muzealija je iz fondova Istorijskog muzeja Srbije, Narodnog muzeja - Beograd, ali i muzejske ustanove u Kraljevu.

KRUNA I PURPUR - SIMBOLI VLADARA
U iscrpnom kataloškom prilogu Nebojše Damnjanovića povodom izložbe ,,Krunisanje srpskih vladara" hronološki pristup dopunjuje istoriju srpskog naroda od srednjeg veka do prvih decenija prošlog veka, stavljajući naglasak na njenu personalizaciju: krunisanje vladara kao vrhovnog gospodara zemlje i podanika. Presto, kao najčešći znak vrhovne vlasti, vezuje se za raškog velikog župana Stefana Nemanju, rodonačelnika vladarske loze, koji je sebe smatrao samostalnim vladarom. Prelomni trenutak u istoriji krunisanja srpskih vladara je sticanje kraljevskog zvanja Stefana Prvovenčanog 1217. godine u Žiči, i to krunom koja je stigla iz Rima. Autor napominje da je decenijama još neodvojivi deo čina krunisanja bilo i - miropomazanje suverena (poseban crkveno-duhovni obred u rangu svete tajne). Prvi kralj je poveljom naložio da se svi potonji srpski vladari krunišu u crkvi Sv. Spasa u Žiži, a taj zavet su sledili sinovi Radoslav i Vladislav, dok se za Uroša Prvog samo pretpostavlja. Ovog potonjeg freske pokazuju u sjaju sličnom vizantijskim carevima, dok su njegovi prethodnici okrunjeni jednostavnim znamenjem. Docniji vladari Nemanjići, uz sve oznake kraljevskog dostojanstva, prikazuju se i na purpurnoj (crvenoj) podlozi ili u obuci te boje, koja je takođe deo simbolike svekolikog gospodara.
Od uspostavljanja pravoslavnog carstva Stefana Dušana 1346. godine u Skoplju, koje se smatra kratkotrajnim vrhuncem srpske državnosti u srednjem veku, preko decenija kada su srpski vladari (kneževi i despoti) bili vazali velikih sila, gospodara Balkana, do srpske revolucije - Prvog ustanka protiv turske okupacije (1804. godine), krunidbene ceremonije su bile manje-više u varijetetima i u skladu sa političkim prilikama. U tom velikom međuperiodu, napominje Nebojša Damnjanović, i mnoga pitanja u vezi sa krunisanjem bosanskih vladara ostaju tek pretpostavke.

VOŽD, KNEŽEVI I ,,SKROMNI” MONARSI
Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, nosio je titulu vožda, naslednog karaktera, a poneo ju je bez posebne ceremonije. I prvi Obrenovići (knez Miloš) pokazali su državničku razumnost i taktičnost, budući da su bili turski vazali, pa su se zadovoljili mitropolitovim miropomazanjem. Sve do proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine na svečanost krunisanja nije se ni pomišljalo. Pa i Milan Obrenović, uprkos želji, nije mogao da obavi ovu ceremoniju, posle svog kraljevskog proglasa. Naime, iz carske riznice u Beču nije dobio traženu krunu, za koju se mislilo da je pripadala knezu Lazaru. Ni Milanov naslednik Aleksandar, poslednji vladar dinastije Obrenović, nije na glavu stavio taj kraljevski znamen, ali je zato, na 500. godišnjicu Kosovskog boja (1889), kao trinaestogodišnjak bio miropomazan u manastiru Žiči.
Kada su u vojnom puču, krajem maja 1903. godine, ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, što je naišlo na zgražavanje i bojkot Evrope, prvi kralj iz dinastije Karađorđevića, Petar, kao iskreni tradiconalista organizovao je svoje krunisanje 1904. godine, na stotu godišnjicu Prvog srpskog ustanka, uprkos mučnoj atmosferi zbog nedavnog maskra nad kraljevskim parom i protivljenja nekih ministara. U takvoj atmosferi odustalo se od krunisanja u Žiči, a i miropomazanje je odvojeno od ovog prvog čina, pa je Petar Prvi, odlukom vlade, krunisan 8. septembra u Sabornoj crkvi u Beogradu, a miropomazan u Žiči dvadeset dana kasnije.
Zanimljivo je da je Petar Prvi Karađorđević poslednji krunisani kralj Srbije, pa tako i Jugoslavije. Naime, njegovi naslednici, Aleksandar Prvi i Petar Drugi, preuzimali su ustavnim automatizmom dužnosti vladara, jer je to bilo taktičnije i primerenije višenacionalnim i multikonfesionalnim državama koje su u međuvremenu stvorene i kojima su bili na čelu (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno, Kraljevina Jugoslavija). NJihovo inaugurisanje sastojalo se samo iz polaganja zakletve na ustav.

POSLEDNJE KRUNISANJE
Krunisanje Petra Prvog Karađorđevića održano je prema ,,uzoru" ruskog carskog krunisanja. Nebojša Damnjanović navodi činjenice koje ilustruju taj čin i istorijske okolnosti: ,,Za osnov kraljeve krune, poslužila je drška (ručka) sa Karađorđevog bronzanog topa. Nacrt za krunidbene insignije uradio je arh. Mihailo Valtrović. Tokom same ceremonije, predsednik vlade Grujić kralju je podneo krunu, koju je zatim Petar I stavio sebi na glavu. Radomir Putnik je dodao kralju skiptar, a radikalski prvak Aca Stanojević - žezlo. Ignorisano od evropskih dvorova, krunisanje je u domaćoj sredini ipak učinilo dosta na oživljavanju tradicije i utemeljivanju obnovljenih prava dinastije Karađorđević. Najzad, nije izostao oduševljeni odziv crnogorskog dvora. Delegaciju sa Cetinja predvodio je prestolonaslednik Danilo… Vredi primetiti da je vođa radikalne stranke i najveći politički autoritet u zemlji, Nikola Pašić, do kraja ostao opredeljenja da se oba čina - krunisanje i miropomazanje obave u Žiči."

DiOPtRIJa - piše Dragan Vukićević
Aukcija

   • “Bilo je i ima pojedinaca koji su od pedesetih još, snagom svoje individualnosti, obrazovanja i ljudskog profesionalnog integriteta dali pečat Kući. Brojne nagrade na TV i radio festivalima, te novinskim, usepeli su da ostave trajan pečat ne jedino u ovoj sredini. Oni su kičma Kuće”

   Ako niste ranoranilac, kao što nije ni potpisnik ovih redova, vest da su ,,Ibarske novosti” dobile danas vlasnika na aukcijskoj prodaji zakazanoj za 11.00, uz direktan prenos na RTS-u, može vas zateći u krevetu i ovaj tekst je deplasiran i treba ga preskočiti. Pogotovo što je nastao u noći sreda/četvrtak, kada potpisnik nije znao ni ko učestvuje na aukciji, jer takva je praksa Agencije za privatizaciju, ili neko to vešto krije odavde od nas samih, što je istom potpisniku podatak bez značaja, a rizik ogroman da promaši temu ili se u startu izuje i zameri Gazdi i pre nego ga upozna, predstavlja poseban izazov. I to - pisati tekst čiji je vek trajanja ograničen na par sati, od petka kada se otvore prvi kiosci, pa do 11 sati i desetak minuta, kada padne i poslednja podignuta aukcijska tabla, dodatna je preša.
Iduće jeseni, nekako oko Male Gospojine, navršava se 75 godina novinarstva u Kraljevu. To je datum kada je mladi advokat Vladislav T. Radičević pokrenuo prve kraljevačke novine - nedeljnik ,,Kraljevski glasnik” (14.9.1933)... I od tih 75 godina šezdesetak pripada ,,Ibarskim novostima”. Kako smestiti šest decenija u šezdesetak redaka?! Potpisnik je akter te priče u više od trećine redaka. Hteo - ne hteo, tridesetak sati pre aukcije čovek mora biti sentimentalan, pa makar to bio i (ljudski) oprez od nepoznatog.
   Istorija ,,Ibarskih novosti” je hronika ovog grada i to Gazda mora da zna i pre nego što u vlasništvo dobije 60 tomova godišnjaka, novina i almanaha grada. I da to, bez obzira koliko konačna cifra bila, i uprkos činjenici da ne dobija kvadrate mogućeg poslovnog prostora, iznosi malo para.
U tih šest decenija nema umnijeg čoveka ovog grada koji nije pisao za ili o kome nije pisao kraljevački nedeljnik. Najveći srpski pisci prve radove objavili su u ,,IN-u” kao osnovci, doktori nauka i svetski poznati naučnici, slikari, lekari i intelektualci debitovali su na ovim stranicama. Pisali su ili se o njima pisalo. Barabar sa njima radnička klasa, sindikalna elita, seljaci (danas farmeri) govorili su o svojim uspesima i iskušenjima...
Nema političara koji prvotne laži nije izrekao najpre u ovim novinama, i uvežbavao ih iz broja u broj, pre nego su stigle kamere i to iskustvo preneo direktno u ekran TV Kraljevo, prethodno proverivši stečenu naviku na Radio Kraljevu. Posle tog iskustva lesno je bilo osvajanje Trga Jovana Sarića br. 1, Dedinja, Mihailove i Takovske. Nema direktora Kuće koji je došao na osnovu javnog konkursa, sa programom barem, ako mu je CV tanak. Najpre su ta deca komunizma dolazila sa preporukom Komiteta, kadrovi Toplice Milana broj jedan, gde se uređivačka politika trasirala, a potom su usledili ,,komiteti” i ,,kadrovske komisije” od ’97. na drugim adresama, do ovog uočipodneva.
I novinari su odlazili i dolazili. Kuća je bila socijalna ustanova, u kojoj su se udomljavali oni za koje drugog mesta, osim fabrike ili ulice, nije bilo. Od ’90. stranački pripadnici su imali prohodnost, pogotovo od gašenja SKJ, a otvaranjem televizije, i tu naviku prihvatile su i demokrate, pa se zna da je poslednji javni konkurs za novinara bio sredinom osamdesetih. U vreme komunista.
Zato ,,Ibarske novosti” nemaju imovinu, nego opstaju kao podstanar, fotelja je bila važnija od profesionalne vizije, političko udvorištvo garant uspešnosti. Uz to, novine su investirale u Radio, Televiziju i Dopisništvo RTS-a, što se zaboravlja, a novinari (čitaj zaposleni) sa gotovo ponižavajućim platama, bez društvenog respekta autoriteta koji tu kategoriju definišu, a sa nemerljivim uticajem u biračkom telu. Uprkos svima, bilo je i ima pojedinaca koji su od pedesetih još, snagom svoje individualnosti, obrazovanja i ljudskog profesionalnog integriteta dali pečat Kući. Brojne nagrade na TV i radio festivalima, te novinskim, uspeli su da ostave trajan pečat ne jedino u ovoj sredini. Oni su kičma Kuće. I taj duh prenosili su dolazećem naraštaju kolega. Pojedini od njih ušli su i u zvaničnu istoriju srpskog žurnalizma. Nema novinara iz ove sredine koji nije profesionalne temelje, uprkos svemu, stekao najpre u redakciji ,,IN-a”, bez obzira na redakciju. Nema imalo značajnijeg kraljevskog građanina koji nije dobio prostor u etru ili na stranicama Kuće. Zasluženo ili na drugačiji način. Nebitno sada. Iz broja u broj ili incidentalno.
Hoće li Gazda imati sluha za Kuću? Za prošlost možda oprost, za budućnost viziju? Hoće li novinari (čitaj zaposleni) nadgornjati tradicionalnu politsurevnjivost u afirmaciji argumenta vlasnika kapitala, ili će prihvatiti zakonitost žurnalizma kao druge najstarije profesije, znaće se koliko od ponedeljka. U svakom slučaju, logika kapitala je bliža Gazdi i iz tog aksioma lako je izvesti zaključak logičkog triangla. Tranzicija, ma koliko bolna, nije nimalo dosadna.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Do viđenja, drugovi naši, do viđenja…

   Eto, sticajem okolnosti, pukim slučajem ili nekom višom anđeoskom ili đavoljskom voljom, imaćemo priliku da ove godine, gotovo istoga dana, obeležimo dan gašenja JP ,,Ibarske novosti", još jednu godišnjicu demokratskih protesta i dan kada je Milutin premešten na Groblje nečastivih, voljom ortodoksnih komunista, ili onih koji su se tako deklarisali.
Naime, kako bi rekao veliki Bela Hamvaš, mađarski Srbin, konačna privatizacija ,,Ibarskih", ma kako uspešna bila, u šta je teško poverovati, definitivni je kraj ove kuće, bar onakve kakvu smo je znali, pod patronatom SO Kraljevo. ,,Ibarske” ćemo od sada čuvati u sećanju, na Zavičajnom odeljenju Biblioteke, kao jedinog istrajnog i autentičnog čuvara lokalnog pamćenja, u gradu koji, i te kako, mnogo toga mora da pamti.
Za ,,Ibarske" se ratovalo i izborilo, ali je čitav mehanizam represije potom stavljen u pogon ne bi li se ova informativna kuća, kojoj je prilepljena etiketa ,,ekspoziture CIA", ugasila. Gorele su ,,Ibarske”, plamen se dizao do neba, a ni do dan-danas krivac za ovo zlodelo nije obelodanjen, kao što ni svi oni koji su Kraljevčanima naneli najviše zla nisu prozvani, već postojano ,,čame" u fiokama kriminalističkih inspektora. A da sve to nije nimalo slučajno govori zlosrećni udes lista koji od tog trenutka radi u uslovima unutrašnjeg i spoljašnjeg bojkota, gotovo potpuno gurnut na marginu sveukupnih dešavanja, među pacove i prašinu nekada uspešnih komunističkih firmi. Oni kojima su ,,Ibarske" sve vreme bile ,,trn u oku" konačno mogu da odahnu. Njihova misija je završena, čak i pod uslovom da u novim okolnostima vlasnici ,,Vode-vode", ,,Nafte-nafte", ,,Bureka-bureka", ,,Šljive-šljive", ,,Gusle-gusle” ili neke druge moćne i brendirane srpske kompanije kupe ovo informativno glasilo.

E, MOJ MILUTINE!
Na današnji dan, na osnovu Zakona o narodnim odborima opštine i Odluke Narodnog odbora opštine Kraljevo o usvajanju Generalnog urbanističkog plana opštine Kraljevo, Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Kraljevo, na svojoj posebnoj sednici sa isključivim pravom odlučivanja, donelo je Rešenje da opština Kraljevo premesti nedovršeni spomenik sa Trga Maršala Tita na Vojničko groblje iz Prvog svetskog rata, gde je, kako stoji u obrazloženju, sahranjeno više od 1.000 izginulih srpskih vojnika.
U obrazloženju, dalje, stoji da je, Generalnim urbanističkim planom grada Kraljeva, na mestu na kome stoji nedovršeni spomenik u centru grada predviđen trg bez ikakvih objekata. Dalje: ,,Na mestu gde se sada nalazi Vojničko groblje iz Prvog svetskog rata pomenutim planom je predviđeno gradsko zelenilo - park, te je zbog toga potrebno izvršiti premeštanje predmetnog spomenika na pomenuto groblje, jer će se time izvršiti urbanističko usklađenje, kako centra, tako i mesta na kome treba izgraditi park.”
Diskusija u vezi sa izmeštanjem ovog objekta sprovedena je u svim masovnim organizacijama u gradu, te se došlo do zaključka da se ono i izvrši, te je Opštinsko veće NO opštine Kraljevo i donelo Rešenje kao u dispozitivu, koje je potpisao predsednik Narodnog odbora opštine Kraljevo Stevan Suša.
Na današnji dan, pre 11 godina, u Kraljevu su, kao prethodnica svih potonjih, u Nišu, Beogradu i širom Srbije, krenuli protesti protiv tadašenjeg režima.
Desetogodišnji jubilej ovog narodnog spektakla, prošle godine, niko nije želeo da obeleži. U skladu s tim, može se očekivati da ni jedanaestogodišnjicu dešavanja kada je Kraljevo bilo svet niko neće želeti da proslavi, niti da je se podseti. U međuvremenu, nažalost, malo toga se promenilo. U opštini, sudovima, medijima, na rukovodećim mestima javnih preduzeća, svuda i na svakom mestu, i kojekude, što bi rekao Karađorđe, ostali su isti, neznatno prilagođeni, transformacijama skloni ljudi, koji se, u javnosti, deklarišu kao Srbi. I koliko god ih, u međuvremenu, bilo pohapšeno, još uvek ih ima isuviše da potpuno dominiraju situacijom i našim životima.
I zbog toga mnogi razočarani izostankom promena najradije bi da zaborave sve što je bilo. Zaboravu su skloni i oni koji su se, i te kako minorni u svojim duhovnim i ljudskim sposobnostima, ovajdili i uzleteli visoko na talasima narodnog nezdovoljstva. Oni koji su najviše doprineli da Kraljevo čitavom svetu pokaže svoje pravo, čestito i lepo lice, i dalje su pod prismotrom, potpuno marginalizovani, ako su još uvek u životu. I svi bi da se ne sećaju. No, ima i onih koji bi, sam Bog zna zašto, da, zarad nekih svojih imbecilnih ciljeva, krivotvore istinu u kojoj su, mada na raznim stranama, učestvovali svi Kraljevčani. Ispisujući sopstveno viđenje protesta iz svojih pacovskih rupa, neki bi sada da opet profitiraju, kao svih prethodnih godina.
Ipak, istina je samo jedna. I mada se misli da je Srbija danas zemlja u kojoj caruju najgori, što je u velikoj meri tačno, ne može se baš sve do te mere zaprljati nečasnim radnjama umobolnika i degenerika koji su uvek, kao poltroni vladajućih političkih opcija, uspeli sebi da pribave status politički podobnih kreatura. No, sve je to deo folklora. Sve to govori da nam, i pored najbolje volje, nije ni moglo biti bolje od ovoga što imamo. Lustraciju smo zaobišli, smrtne kazne ukinuli, ludnice su pune, pa protuve raznih proviniencija, istorija bolesti i zločinačkih namera mirno šetaju oko nas pokušavajući i dalje da nam kroje sudbinu. Naravno, ovakvi papani bi bili potpuno bezazleni da nije onih koj stoje iza njih, koji ih finansiraju, huškaju i unajmljuju.
No, kao što se danas iz ,,Ibarskih" može sagledati istorija ovoga grada poslednjih šest decenija i iz čega se lako da zaključiti ko je gde bio i ko je šta i kako radio, tako će jednoga dana oni koji dođu posle nas suditi o nama na osnovu onoga što ostavimo iza sebe.
I zato je neophodno da ovaj grad ima glasilo koje će objektivno govoriti o onome što nam se dešava. I, imaće ga!

LEKARI PROSLAVILI KRSNU SLAVU - piše Dragan Blagojević
Sveti Vračevi

   Sveti Vračevi su krsna slava mnogih srpskih rodova i esnafa, a pre svega lekara.
U sredu su u kraljevačkom Zdravstvenom centru ,,Studenica” tradicionalno obeleženi Vračevi. Presečen je slavski kolač, uz sasluženje sveštenika Eparhije žičke. Ovogodišnji domaćin slave bila je Služba za očne bolesti.
Spomen na svete Vračeve, braću Kozmu i Damjana, lekare i čudotvorce, uvek se slavi 14. novembra. Veoma poštovani u narodu, oni su za života lečili ne primajući nagrade za svoje delo, a nakon njihove smrti narod je nastavio da ih molitveno priziva u raznim nevoljama i bolestima.

Domaćin slave, dr Miloš Jovanović, načelnik Očne službe, podsetivši da se ova slava već duže vreme obeležava, poručio je svim kolegama da se pridržavaju osnovnih načela koja su zacrtali Kozma i Damjan.
Slavi su, osim belih mantila, prisustvovali i predstavnici mnogih institucija i ustanova iz Kraljeva.
Naredne godine domaćin lekarske slave biće Interno odeljenje kraljevačkog Zdravstvenog centra.

ŠTRAJK UPOZORENJA ZDRAVSTVENOG OSOBLJA U GERONTOLOŠKOM CENTRU U MATARUŠKOJ BANJI
Zahtev za izjednačavanje zarada

   Zdravstveni radnici Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji održali su jednočasovni štrajk upozorenja, uz poštovanje minimuma procesa rada, sa ciljem da se njihove plate izjednače sa primanjima ostalih radnika koji su zaposleni u ostalim zdravstvenim ustanovama. Radnici Gerontološkog centra su istakli da se već duže vreme nalaze u ,,rascepu" između Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad i socijalnu politiku. U Gerontološkom centru je zaposleno 17 medicinskih sestara i fizioterapeuta. Oni rade u teškim uslovima i vode svakodnevnu brigu o 204 korisnika, od kojih polovinu čine polupokretne ili nepokretne stare osobe.
   Kako kažu u ovom Centru, prema podacima iz svog republičkog sindikata, zdravstveni radnici zaposleni u socijalnoj zaštiti, medicinske sestre i tehničari imaju oko 3.000 dinara, a lekari oko 10.000 manju platu od zaposlenih u medicinskim centrima.
   Podršku zdravstvenim radnicima u socijalnoj zaštiti dali su i korisnici usluga u Gerontološkom centru i predstavnici drugih sindikata. Ako ne budu ispunjeni zahtevi u izjednačavanju zarada sa ostalim zdravstvenim radnicima, zaposleni u Gerontološkom centru u Mataruškoj Banji najavili su radikalizaciju štrajka i organizovanje protesta ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

TURISTIČKA ATRAKCIJA VRNJAČKE BANJE - JEDNA OŽIVELA LEGENDA
Ljubav pod ključem na mostu ljubavi

   Kako je ,,zaključavanje" ljubavi katancem za ogradu jednog od mostova preko Vrnjačke reke preraslo u tradiciju ne samo zaljubljenih Vrnjčana
Otrgnuta od zaborava, jedna vrnjačka legenda o tragičnoj ljubavi mlade učiteljice Nade i srpskog oficira Relje, u vreme Prvog svetskog rata, koja je, najpre, prerasla u nesvakidašnji običaj mladih Vrnjčana pa vremenom zaboravljena, ponovo je oživela i postala prava turistička atrakcija Vrnjačke Banje.
Lepa vrnjačka učiteljica Nada i oficir Relja silno su se (za)voleli i jedno drugom obećali. Rat ih je, međutim, razdvojio i Relju odveo u Grčku, gde se mladi oficir zaljubio u prelepu Grkinju i, oženivši se njome, ostao tamo i da živi.
A, u Vrnjcima, Nada je godinama čekala svoga zaručnika i tugovala za izgubljenom ljubavi, i tako tugujući - iskopnela do smrti.
Ne želeći da im se Nadina sudbina ponovi, i kako bi svoju vezu sačuvale od sličnih iznenađenja, mlade Vrnjčanke počele su, potom, da za metalnu ogradu jednog od mostića preko Vrnjačke reke, kao omiljenom sastajalištu zaljubljenih, ,,zaključavaju" svoju ljubav katancima, a ključiće da bacaju u reku! Od tada, i ovaj mostić u centru Banje, Vrnjčani nazivaju - Most ljubavi.
Saznavši sve to od meštana tokom jednog boravka u Vrnjcima, legendu je pesmom ,,Molitva za ljubav" ovekovečila i pesnikinja Desanka Maksimović pevajući: ,,O, Bože... Zaklopi dušu moju sad k’o zlatnu škrinju, načini je ljubavi hram".
Vremenom, legenda o nesrećnoj sudbini Nade i Relje, a s njom i tradicija ,,zaključavanja" ljubavi, pali su opet u zaborav, ali su je mladi, poslednjih godina, ponovo oživeli.
Sada, osim zaljubljenih Vrnjčana, i mnogi drugi parovi koji posećuju Vrnjačku Banju, dolaze na ovaj most da svoju ljubav zauvek zakatanče, bacajući ključeve u Vrnjačku reku.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IVANA STEFANOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA KULTURE, POSETILA KRALJEVO - piše Dragan Blagojević
Za sistem u kulturi

   Državni sekretar Ministarstva kulture u Vladi Srbije Ivana Stefanović boravila je početkom ove sedmice u Kraljevu. Tom prilikom ona je najpre posetila Skupštinu opštine. U razgovoru sa dr Milošem Babićem, predsednikom opštine Kraljevo, Ivana Stefanović je pored ostalog istakla da njen boravak u Kraljevu znači da Ministarstvo kulture sprovodi aktivnu politiku decentralizacije u ovoj oblasti. Naglasila je da je veoma važno ,,da se svi mogući finansijski i drugi kapaciteti na nivou države podignu na maksimalni nivo, kako bi kultura i u drugim gradovima, osim u metropolama, dostigla stepen koji je potreban građanima".
- Zbog toga je Ministarstvo kulture ušlo u jedan proces pravljenja celovitog sistema u kulturnoj politici. Dakle, ne bismo više hteli da se ponašamo kao ,,pijani knezovi" i da bacamo pare na jednu stranu i da o tome nemamo nikakvu evidenciju, da finansiramo ustanove ili delatnosti o kojima posle nemamo nikakav izveštaj, da zapravo ne znamo šta se sa tim novcem stvarno desilo - istakla je Ivana Stefanović.
Posle razgovora sa dr Babićem, Ivana Stefanović posetila je i Biblioteku ,,Stefan Prvovenčani", Narodni muzej i Istorijski arhiv u Kraljevu. U razgovoru sa predstavnicima ovih ustanova ona je istakla da je u toku javna rasprava o nacrtu Zakona o kulturi koji bi trebalo da se uskoro pojavi u skupštinskoj proceduri, kao i da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva kulture, donela uredbu po kojoj svi najznačajniji umetnici u Srbiji dobijaju posebna nacionalna priznanja.
- Na ovaj način mi želimo da kao Ministarstvo pokažemo da nam je poznato da u kulturi i umetnosti Srbije postoje značajni stvaraoci kojima se država nikada nije odužila - pojasnila je gospođa Stefanović.
Predsednik opštine Kraljevo i odgovorni predstavnici Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu obavestili su državnog sekretara kulture da je ovaj zavod ustanova od republičkog značaja koja svojim radom pokriva 25 opština i da su radnici Zavoda u znak protesta odbili da prime poslednju platu, jer se ona usklađuje sa opštinskim koeficijentima. Uvažavajući ovu primedbu, Ivana Stefanović je obećala da će pokušati da u Ministarstvu za kulturu pronađu modus da bi se razlika u koeficijentima za radnike kraljevačkog Zavoda refundirala iz republičke kase.



TRI DECENIJE OD SMRTI MILOŠA CRNJANSKOG - piše Dragan Blagojević
Prognanik, povratnik, nikada pokajnik

   U Domu kulture u Ribnici u utorak je obeleženo 30 godina od smrti našeg velikog pisca Miloša Crnjanskog. U organizaciji večeri, osim ribničkog Doma kulture, učestvovala je i pesnička grupa ,,Novi oktobar".

Miloš Crnjanski nije samo veliki pisac, on je i jedan od najvećih srpskih političkih mislilaca, čulo se na ovoj večeri posvećenoj autoru velikih romana, dramskih i poetskih dela. Program je počeo odlomkom iz prvog objavljenog dela Miloša Crnjanskog, poetske drame ,,Maska", u izvođenju glumaca Kraljevačkog pozorišta Jasmine Radović, kao Generalice, i Vladana Slavkovića, kao pesnika Branka Radičevića, dok je Boško Milovanović čitao stihove Crnjanskog.
Ivan Novčić, ovdašnji pesnik i inicijator programa, u uvodu je prepričao svoj esej ,,Ožiljci rata u književnosti", u kojem je najviše prostora posvetio Crnjanskom.

Crnjanski je jedan od najvećih srpskih političkih mislilaca, zaključio je publicista Boško Obradović, koji je 2005. za knjigu ,,Prećutani Crnjanski" dobio nagradu koja nosi ime velikog pisca. Prećutani zato što se o toj političkoj ideji Crnjanskog skoro ništa nije niti govorili niti pisalo. Crnjanski je 1935. osnovao časopis ,,Ideje", čiji su saradnici bili veliki srpski pisci, među kojima Stanislav Vinaver, Momčilo Nastasijević i Isidora Sekulić, a intervju za prvi broj dao je pesnik i akademik Milan Rakić. Saradnici ,,Ideja”, pa i sam Crnjanski, kao urednik i direktor, bili su ubeđeni Jugosloveni. Crnjanski je, međutim, brzo shvatio da to nije dobra ideja.

Od 1935. godine Crnjanski je živeo u Londonu. U Srbiju se vratio tek 1965. godine. Umro je u Beogradu 30. novembra 1977.



NOVE KNJIGE
Glasovi ćutanja Zorana Nedeljkovića

   Zoran Nedeljković je u Prištini na promocijama svojih pet prethodnih pesničkih knjiga (Mislionica, 1988; Tamo gde sunce spava, 1992; Dva istoka, 1994; Ispovest jednog orla, 1995; Niz grlo oka, 1998), izgovarao moto svog poetskog vjeruju - gnomu portugalskog pesnika Luisa De Kamoensa (1524-1580): ,,Poezija je slikarstvo što zbori"...
   Godinu dana posle njega uz još trojicu reprezentativnih prištinskih pesnika, upoznaje ih ovaj ,,toponim" zajedno sa svojim antologičarima, i to ne samo kao kolateralnu grešku naših ,,NATO prijatelja". Trebalo je da Nedeljkovićev vokal zanemi bezmalo deceniju, posle progonstva srpske proze i poezije sa Kosova i Metohije kako bi se sabrao i duhovno pročistio zarad mentalne higijene.
Uglazbljeni ,,Glasovi ćutanja" čekaju čitavu deceniju da nadomeste očekivanih pet zbirki poezije kolika je potreba da bi se reparirao život pesnika, očuvala mentalna čistoća i rasplamsala poetska kondicija. Pesnik - filozof po vokaciji, slika rečima, jer sluša Demokritovu poruku: ..Reči su slike koje govore". A formom podjednako uspešnom, bilo da oslikava tonskom versifikacijom, da navedemo - one veoma uspešne pesme šeste knjige Dedalove misli, Letač, Anđeo, Kobac, Orao sa gusala, Odisejev luk, Pod kapom soko, bilo belim stihom, takođe najbolje iznedrene - Crnorečki orao, Isposnik, Sokolar Mihailo, Zaratustrina zver, Ogledalo, Ptice, Hipogrif, Magija, Reportaža, Tri sna, Kostolom, Feniksov san, Žena i soko... I, šta drugo može poželeti pesnik, kome je radno mesto, Filozofski fakultet, udaljeno od prebivališta nekolike stotine kilometara, do da postane ptica, da mu gnezdo ne bi bilo porušeno, spaljeno. Iz takvih letačkih snova prepunih mitova svih civilizacija izrasta Nedeljkovićeva poetika...
Po samom progonstvu 1999. godine Zoran je sa pričom ,,Oznojio se Ibar" ne samo zaslužio mesto u Priči Karanovca, već se sažetošću, efektnošću, liričnošću, našao među nekolikim, beočugnim autorima svetskih metafizičkih priča - ikada napisanim u ovim prostorima a zemnih...
Isto važi i za Pesmu Karanovca, i njoj je podigao nivo pa stoga nismo morali uvoziti pesnike... da se ne bismo zadržali samo kod mnoštva autodidakta...
Imamo živ primer da pesnik bivstvuje zahvaljujući poeziji, te da i njegov iver preuzima njegove pute, ka Parnasu, partenonskim, panteonskim visinama.
Dakle, kako Nedeljkovićevim jasnim životnim stavovima, tako i u njegovoj umetnosti stiha, njegovoj poetskoj radionici, poezija ima i sliku, i muziku, i priču... Poput poezije najboljih nadrealista njegov svet je monada jedinstva bitka i nebitka, mnoštva i jednog, večnog i prolaznog, životnog i hipnističkog, atomističkog i agnosticističkog, i nadrasta vaskoliku prolaznost sukobljavanjem večnih ideja, sa korenjem ne samo od ,,Grčkog čuda", već i u predstanjima, i prethodećim zapitanostima velikih civilizacija. Tako ravnopravno sve poznate civilizacije samo opisuju i opasuju postojeći svet ideja, kao i što poezija Zorana Nedeljkovića opisuje već izvestni postojeći let pesnika na sopstvenom Pegazu, pa čak i sa ličnim krilima.
Miroljub Domazet