Novi most otvoren za saobraćaj
Program postavljanja bilborda - ,,na doradi"
Izabrati novog koordinatora
,,Drvo očekivanja" - za probleme mladih
,,Zlatni ključ" konačno u Kraljevu
Oslonac na sopstvene resurse
Da mediji ,,pritisnu” Vladu
,,Korektna saradnja - do sada i ubuduće"
Neprilagođeni
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal, atletika, stoni tenis

IZGRADNJA PRISTUPNIH SAOBRAĆAJNICA KRALJEVU - piše Marija Obradović
Novi most otvoren za saobraćaj

   • Novi most koristi se za izlazak, a stari za ulazak u grad • Protok saobraćaja preko oba mosta u po dve trake za sada bez većih zastoja • Zbog izmeštanja infrastrukturnih instalacija i drugih dodatnih radova, ,,probijeni" ugovoreni rokovi za izgradnju pristupnih saobraćajnica mostovima

   U ponedeljak, 19. novembra, u ranim jutarnjim časovima, novoizgrađeni paralelni most na Ibru otvoren je za saobraćaj. Iz pravca centra grada se izlazi novim mostom, a za ulazak u grad iz pravca Vrnjačke Banje koristi se stari most. Oba mosta koriste se za saobraćaj u po dve trake. Zbog nastavka igradnje prilaznih saobraćajnica iz pravca Vrnjačke Banje, odnosno do Druge proleterske ulice, u nedelju u noć, od tri do pet časova, preko oba mosta saobraćaj je bio potpuno zatvoren. To vreme radnici kraljevačkih ,,Puteva" iskoristili su da postave barijere i saobraćajnu signalizaciju. Tako je preusmeren saobraćaj u skladu sa projektantskim rešenjem za privremeno novo regulisanje saobraćaja tokom gradnje.
- To znači da će sada saobraćaj iz pravca Vrnjačke Banje biti usmeren preko Izletničke i Četvrte crnogorske ulice u Ribnici, a zatim preko Žičke ulice prema gradu, s tim što će praktično saobraćaj koji će biti usmeren prema gradu koristiti pravac, odnosno put starog mosta, a saobraćaj koji će biti usmeren iz grada prema Mataruškoj Banji, Žiči i Vrnjačkoj Banji biće usmeren preko novog mosta. Dakle, praktično nemamo nikakvih ukrštanja i što se tiče starog i novog mosta mi smo to odmah kontrolisali, tako da imamo dosta dobru cirkulaciju saobraćaja preko njih, bez prevelikih zastoja - kaže Mirko Vuković, direktor JKP ,,Putevi" Kraljevo.
Za sada se, inače, ne može precizno reći kada se očekuje završetak radova na pristupnim saobraćajnicama, jer su zbog neplaniranih problema i izmeštanja brojnih instalacija ,,probijeni" dosadašnji ugovoreni rokovi.

OPŠTINA KRALJEVO I USAID POTPISALI SPORAZUM O SARADNJI
Zajedničko rešavanje problema građana

   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić potpisao je krajem prošle sedmice sa predstavnikom američke donatorske organizacije USAID sporazum o saradnji u tri značajne oblasti. Sporazum o saradnji kraljevačke opštine i USAID-a podrazumeva najpre Program ekonomske sigurnosti koji pomaže unapređenju poslovanja malih i srednjih preduzeća i otvaranje novih radnih mesta, zatim Program za planiranje i reagovanje lokalne samouprave u vanrednim situacijama i Program za civilno stanovništvo koji ugrožene grupe uključuje u državne tokove.
- Kraljevo je jedna od opština koja predstavlja regionalni centar za svoje okruženje i mi se zaista radujemo daljoj saradnji sa ovom lokalnom samoupravom. U tom smislu, ovde smo da bismo potpisali jedan takav sporazum o saradnji kojim potvrđujemo zajedničku spremnost da sa opštinom Kraljevo sarađujemo u budućnosti - istakao je Majkl Piltsberi, predstavnik USAID-a, prilikom potpisivanja sporazuma.
Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić istakao je da su sva tri programa bitna i da je donatorska podrška USAID-a dobrodošla građanima Kraljeva, koji se nalaze u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji. Napomenuo je, primera radi, da bi uz ovaj sporazum i podršku američkog donatora mogao da se realizuje projekat ,,Stari Jasen", kojim bi se obezbedio veći broj novih radnih mesta za nezaposlene.
- Drago mi je da je ova organizacija koja predstava američki narod pronašla svoj interes da pomogne svim građanima Kraljeva kroz sva tri programa i da delimično rešimo najvažnije ekonomske i socijalne probleme u našoj opštini - naglasio je dr Babić.
Sporazum će biti otvoren 16 meseci. Na konkursu ,,Ostvari svoj san" već je izabrano 14 biznis planova iz Kraljeva koji su stekli pravo na finansijsku podršku, obuku, tehničku i mentorsku pomoć. Takođe, više od 15 aktera iz Kraljeva prošlo je dvostepenu obuku za upravljanje vanrednim situacijama, procenjivanje ugroženosti i odbranu od poplava na lokalnom području.
U okviru ovih programa letos je, na inicijativu nevladine organizacije ,,Imam ideju", organizovan kampp na Goču za šezdeset petoro mladih od 14 do 18 godina iz dvanaest gradova Srbije.

NASTAVAK 56. SEDNICE OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Program postavljanja bilborda - ,,na doradi"

   • Zaključeno da se jedinstven dokument razdvoji u tri programa: za bilborde i svetleće reklame, splavove i restorane na vodi i autobuska stajališta sa kioscima • Odluka o davanju kafane ,,Zelengora" na korišćenje posle sačinjavanja i dostavljanja sporazuma Društva pčelara i Mesne zajednice • Pripremljen predlog Programa postavljanja kioska na teritoriji opštine Kraljevo

   U nastavku 56. sednice Opštinskog veća Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice, nije dato pozitivno mišljenje na predlog Programa postavljanja bilborda i svetlećih reklama, splavova i restorana na vodi i autobuskih stajališta sa kioscima. Ovim jedinstvenim predlogom Programa, naime, predviđeno je postavljanje bilborda na 60 lokacija u gradu i na prilazima gradu. Svetleće reklame mogle bi da budu postavljene na zelenoj površini (ostrvcima između kolovoza i trotoara) u ulicama Četvrti kraljevački bataljon i Dositejevoj, a svetleće reklame na stubovima javne rasvete po prethodno pribavljenoj saglasnosti ,,Elektrodistribucije”. Za postavljanje autobuskih stajališta sa kioscima predviđeno je 15 lokacija u gradu. Splavovi i restorani na vodi planirani su na potezu od Kajak kluba do ,,Mirine česme", na svakih 50 metara, ukupno šest objekata, i na Zapadnoj Moravi, sto metara uzvodno od Miločajskog mosta, ukupno tri objekta, kao i na ostalim vodotokovima ako bude zainteresovanih po oglasu koji bi se raspisao po usvajanju Programa. Uz Program je priložen i grafički deo, koji čini skica lokacija sa označenim brojevima i predlog posebnog Pravilnika o tehničkim i drugim uslovima za postavljanje ovih objekata.
Članovi Opštinskog veća u raspravi nisu imali primedbe na postavljanje bilborda i svetlećih reklama. Međutim, Branko LJubojević je stavio ozbiljnu primedbu što su ,,u isti koš" u Program stavljeni i splavovi i restorani na vodi, i to, po njegovom mišljenju, na neprikladnim lokacijama iznad glavne gradske plaže, na levoj obali Ibra, pa postoji mogućnost da se ova plaža u sezoni zagađuje otpadnim materijalom sa tih ugostiteljskih objekata i dovodi u pitanje zdravlje i normalno kupanje Kraljevčana. Iako su predstavnici nadležnih službi istakli da i ovi splavovi i restorani moraju da poštuju sanitarne propise, LJubojević je podsetio da dosadašnja iskustva sa zagađivanjem okoline, ne samo u ovom slučaju, pokazuju suprotno. On je predložio da se splavovi i restorani na vodi postave ispod gradske plaže ili na desnoj obali Ibra po izgradnji pešačkog mosta i da se za ovaj deo sačini poseban program. Član Opštinskog veća Ivan Milovanović ocenio je i da bi lokacije za postavljanje autobuskih stajališta sa kioscima trebalo definisati i o njima odlučivati u okviru predloga Programa za lokacije za postavljanje svih kioska na teritoriji opštine.
Veće je zaključilo da se ovaj dokument ,,doradi" i razdvoji u tri posebna programa: za bilborde i svetleće reklame, za autobuska stajališta sa kioscima i za splavove i restorane na vodi.
Opštinsko veće Kraljevo odložilo je i razmatranje nacrta Rešenja o davanju na korišćenje poslovnog prostora kafane ,,Zelengora" u Dositejevoj ulici u Kraljevu, s obzirom na to da je zahtev za korišćenje, pored Društva pčelara, opštini podnela i Prva mesna zajednica ,,Zelengora". Zaključeno je da se sačeka sklapanje međusobnog sporazuma ova dva podnosioca zahteva o načinu korišćenja navedenog poslovnog prostora, pa po njegovom dostavljanju donese odgovarajuće rešenje.
Inače, na sednici je dr Miloš Babić, predsednik opštine, obavestio članove Opštinskog veća da je pripremljen predlog Programa postavljanja kioska u gradu i da bi zbog ozbiljnosti to trebala da bude jedina tema na posebnoj sednici ,,Opštinske vlade".

POČINJE IZGRADNJA ZGRADE NA BERANOVCU
Stanovi za raseljene

   Za danas je najavljeno postavljanje kamena temeljca stambenog objekta na Beranovcu. Biće izrađena 42 stana ukupne vrednosti od oko 650.000 evra. Stambena zgrada omogućiće adekvatno privremeno stambeno rešenje za ugrožene interno raseljene porodice smeštene u kolektivnim centrima u Kraljevu, kao i za nekoliko socijalno ugroženih porodica iz domicilne populacije. Ova zgrada se gradi u okviru projekta ,,Pomoć interno raseljenim licima, obezbeđivanjem alternativnih stambenih rešenja i dobrotvornih aktivnosti", a sprovodi (uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju) nemačka humanitarna agecija HELP.
   Na teritoriji opštine Kraljevo, projekat će ponuditi alternativno privremeno stambeno rešenje interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije, trenutno smeštenim u kolektivnim centrima ,,Vila Morava", ,,Vila Maričić" i DP ,,Mataruška Banja", obezbeđivanjem stambenih jedinica i podrškom razvoju mikroposlovnih aktivnosti. Takođe, u projekat će biti uključeno i socijalno ugroženo lokalno stanovništvo, što će doprineti opštoj stabilnosti i smanjenju siromaštva u regionu. Projektom će takođe biti podržano 70 poslovnih aktivnosti putem donacija u vidu opreme ili materijala u prosečnoj vrednosti od 1.200 evra, kao i kroz poslovne i stručne obuke i profesionalno poslovno savetovanje. Korisnici donacije u okviru ove komponente projekta su socijalno ugrožena, interno raseljena lica i lokalno stanovništvo sa zdravom poslovnom idejom za zapošljavanje ili razvoj samostalnih ekonomskih aktivnosti koje će im obezbediti redovne prihode. Opština Kraljevo finansijski učestvuje u realizaciji ove komponente projekta u ukupnom iznosu od 2.500.000 dinara.
   Nemačka fondacija Erlanbach i HELP planiraju izgradnju šest dodatnih stanova na istoj lokaciji, namenjenih smeštaju ugroženih mladih bračnih parova sa decom.

PROTEST PREDSTAVNIKA ROMSKIH ORGANIZACIJA
Izabrati novog koordinatora

   Predstavnici nekoliko kraljevačkih romskih organizacija krajem prošle sedmice protestovali su ispred zgrade opštine, nezadovoljni nedavnim izborom opštinskog koordinatora za romska pitanja u Kraljevu, zahtevajući njegovu smenu. Iako je najavljeno da čak 11 romskih organizacija podržava zahtev za smenu novopostavljenog koordinatora za romska pitanja, na platou ispred zgrade opštine okupilo se tek petnaestak Roma. Jedan od njih sedeo je za malim stolom postavljenim ispred ulaza u opštinu i nosio žutu majicu. To je, kako su učesnici protesta istakli, trebalo da simbolizuje iz koje stranačke opcije dolazi novoizabrani koordinator. Ovaj svojevrsni ,,performans" učesnici protesta izveli su jer žele, kako kažu, da slikovito objasne razloge zbog kojih je novi koordinator za romska pitanja ,,nepodoban" za to radno mesto.
- Mi ne želimo osobu koja je više puta odgovarala za dela krađe, razbojništva i preprodaju ukradene robe, osobu koja ima priučeni kurs varioca. Za svog koordinatora želimo moralnu osobu koja će da izvuče naš narod iz krize i da zajedno sa njom rešavamo svoje probleme i realizujemo romske akcione planove. Pre mesec dana razgovarali smo sa gospodinom Babićem, koji je rekao da je zadužio načelnicu Opštinske uprave da reši nastali problem. Razgovarali smo i sa njom, ali naši dokazi da ta izabrana osoba ne ispunjava uslove konkursa i zahtev da se to proverom u kartoteci SUP-a i u krivičnom dosijeu utvrdi još nisu uvaženi i naš problem nije rešen - rekao je Zoran Petrović, predsednik romske organizacije ,,Ruke prijateljstva".
To je potvrdio Nebojša Vujičić, predsednik romske organizacije ,,Plavi cvet", koji je pored ostalog istakao:
- Mi i dalje smatramo da je Slavka Markovića izabrala neka stranka. Mi ne želimo da se bilo koja politička opcija meša u romska pitanja. Mi smo nevladin sektor i želimo saradnju sa svim postojećim strankama u Kraljevu i u Srbiji. Zato apelujemo na komisiju pri lokalnoj samoupravi da konkurs ponovi i da se izabere adekvatan čovek koji bi imao dobru saradnju sa svim našim asocijacijama, bez obzira da li su istomišljenici ili neistomišljenici.
Ako ne usledi odgovarajuća reakcija lokalne samouprave, predstavnici romskih organizacija na protestu ispred zgrade opštine najavili su ,,radikalizaciju svojih aktivnosti".

OPŠTINSKI ODBOR SRS KRALJEVO O TEŠKOM SOCIJALNOM POLOŽAJU PENZIONERA
Penzioneri svakim danom sve ugroženiji

   ,,Materijalni položaj penzionera iz dana u dan je sve gori i ova kategorija stanovništva nalazi se ispod granice egzistencije", rečeno je na pres konferenciji Optinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice. ,,Najstariji deo stanovništva neretko je, pri tom, prinuđen da izdržava i odrasle članove svojih porodica, mada ne može da podmiri ni osnovne troškove ishrane i lekova, a kamoli komunalnih usluga", istaknuto je na pres konferenciji.
Prema rečima srpskih radikala, penzioneri su u tom pogledu najugroženiji deo stanovništva jer najveći deo njih ima mesečne penzije u proseku od 4.000 do 7.000 dinara, a po podacima ,,potrošačka korpa" iznosi oko 25.000 dinara!? Kao stari i bolesni, posebno su na udaru loše zdravstvene zaštite, jer su medicinske usluge i lekovi izuzetno skupi.
- Penzionerima je nemoguće da se leče kada imaju minimalne penzije, jer lekovi danas koštaju mnogo. Preostaje im da izdvoje polovinu svoje penzije i da ostanu koliko-toliko zdravi ili da odustanu od lečenja. Da li je moguće da je država prinudila penzionere da biraju između života i smrti? - istakao je Saša Maričić, član OO SRS Kraljevo.
Novinarima su pokazani i računi za komunalne usluge jednog od kraljevačkih penzionera, čiji zbirni iznos višestruko premašuje iznos njegovog mesečnog penzionerskog čeka.
- Jednostavno, penzioneri moraju celu svoju penziju da daju za grejanje, struju, čistoću, telefon, vodu i naknadu za građevinsko zemljište. To su komunalne obaveze koje oni moraju da plate. Poznato je da je u prošla, ona socijalistička vremena, država vodila računa o ugroženim socijalnim kategorijama, pa ih je oslobađala plaćanja pojedinih usluga i nije im, recimo, isključivala struju ili telefon koji nisu blagovremeno platili - naglasio je Ilija Čabarkapa, član OO SRS Kraljevo.
Kako je rečeno, ni naredne godine penzioneri ne mogu očekivati poboljšanje svog teškog socijalnog položaja, jer je u projektovani budzet Republike za 2008. godinu ugrađena inflacija koja se višestruko odražava na rast troškova života.
- Predlog budzeta na nivou Republike za 2008. godinu nije ni razvojni ni socijalni, već predstavlja ,,krpljenje postojećih rupa" u cilju predstojećih izbora i zadržavanja postojećih fotelja - upozorio je Maričić.
Predstavnici OO SRS Kraljevo ukazali su na krajnje loš materijalni položaj penzionera, kako su rekli, i zbog toga što Srbija postaje sve više ,,staračka" zemlja, u kojoj se natalitet permanentno smanjuje i godišnje je broj rođenih u Republici za 40.000 manji od broja umrlih.

,,DIKTAT UVOZNIČKOG LOBIJA"
Na ovonedeljnoj pres konferenciji OO SRS Kraljevo je konstatovao da ,,ekonomiju u našoj zemlji vodi uvoznički lobi", zbog čega su osnovne životne namirnice skuplje nego u drugim evropskim zemljama, a štetu trpe država, uvoznici i građani. Predstavnici ovog Opštinskog odbora kritikovali su i kašnjenje i loš kvalitet postavljenih ploča u Ulici Miloša Velikog ispred Robne kuće i saobraćajni kolaps u Ribnici zbog izgradnje pristupnih saobraćajnica novom, paralelnom mostu na Ibru.

AKCIJA OMLADINSKE MREŽE G 17 PLUS U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
,,Drvo očekivanja" - za probleme mladih

   Omladinska mreža stranke G 17 plus u Kraljevu u nizu planiranih akcija organizovala je kampanju pod simboličnim nazivom ,,Drvo očekivanja". Članovi i aktivisti Omladinske mreže G 17 plus, prošlog petka, na centralnom gradskom trgu, razgovarali su o problemima i upoznavali svoje vršnjake i građane sa ciljevima akcije i delili im propagandni materijal. U akciji u centru Kraljeva učestvovali su i narodni poslanik Miljan Ranđelović, inače i predsednik Omladinske mreže G 17 plus Srbije, i mr Jovan Nešović, narodni poslanik iz Kraljeva. I oni su razgovarali sa mladima i odgovarali na njihova pitanja.
Prema rečima Marka Krndije, predsednika ove Omladinske mreže G 17 plus, cilj je da taj stranački podmladak sazna šta sve ,,muči" mlade Kraljevčane, šta su njihovi glavni problemi, ,,kako bi pokušali da preko ministarstava koje vode ljudi iz G 17 plus te probleme reše ili ih svedu na minimum".
   - Na ovaj način smo želeli i da se približimo mladim ljudima i da im pokažemo kako politika nije samo za odrasle, već i za nas mlade koji smo spremni da uzmemo stvari u svoje ruke i da se uhvatimo u koštac sa problemima. Kao neke ključne probleme koje su nam saopštili mladi Kraljevčani naveo bih nedostatak sportskih terena i kulturnih dešavanja, nezaposlenost. Mi ćemo pokušati da se i preko Ministarstva za sport i omladinu izborimo da se i u Kraljevu u narednom periodu izgradi nekoliko sportskih terena. Što se tiče nezaposlenosti, naše Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj je sa ,,start ap" i mikrokreditima već počelo da rešava taj problem, ali to je jedan dugotrajni proces. Podsećamo mlade da svoje ideje moraju da pretoče u projekte, a svaka dobra ideja biće podržana i za nju će biti odobrene navedene vrste kredita - naglasio je Krndija.
   Na novinarsko pitanje Marko Krndija je odgovorio da Omladinska mreža G 17 plus ,,ima dobru saradnju sa podmlacima svih političkih stranaka demokratske orijentacije po svim pitanjima, kako na nivou opštine, tako i na nivou Republike". Istakao je i da ova Omladinska mreža podržava inicijativu za formiranje Omladinskog parlamenta, ili sličnog vida zajedničke institucije omladine, koja bi se brinula o ostvarivanju prava, rešavanju problema i realizaciji ideja mladih Kraljevčana. Rekao je i da Omladinska mreža G 17 plus nije zadovoljna zastupljenošću mladih u skupštinama i podsetio na odluku stranke da svaki četvrti poslanik bude iz redova mladih kako bi na taj način oni efikasnije uticali na odluke koje se tiču rešavanja problema mlade generacije na svim nivoima.

NACIONALNA STRATEGIJA O POTREBAMA MLADIH
Nije sve u kafićima

   Izrada nacionalne strategije o potrebama mladih bila je povod za radionicu koja je održana u Poljoprivrednoj školi ,,Dr Đorđe Radić". Skup je organizovao Centar za dečja prava Kraljevo, pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta. U radu ovog okruglog stola, osim mladih, učestvovali su i predstavnici zdravstva, Crvenog krsta, Policije, Centra za socijalni rad, romskih zajednica.
   Nacionalna strategija za mlade je plan mera i aktivnosti koje doprinose poboljšanju života mladih, kroz njihovo učešće. Centar za dečja prava Kraljevo, koji pokriva opštine Aleksandrovac, Kruševac, Knić, Trstenik i Vrnjačku Banju, u utorak je održao poslednji okrugli sto, na kome je učesnicima predstavio osam tematskih oblasti: o zdravlju mladih, obrazovanju, socijalnoj politici, zapošljavanju, kulturi, slobodnom vremenu, aktivnom učešću u društvenom životu i bezbednosti mladih. Radna verzija ove strategije treba da bude završena do kraja decembra, a ovaj dokument bi trebalo da bude usvojen u martu sledeće godine.
   - Taj dokument predstavlja osnovu za moguća rešenja većine problema koji muče mlade. Na osnovu tog dokumenta obavljaće se implementacija strategije, za šta je u budzetu za 2008. godinu izdvojeno 200 miliona dinara - istakla je Marjana Minić, predsednik Centra za dečja prava.
U Kraljevu ima 24.000 omladinaca, koji kroz različite akcije pokušavaju da se izbore za svoja prava. Kažu da im nedostaje Dom omladine, novac iz opštinskog budzeta kojim bi bili finansirani neki projekti, kao i sadržajniji kulturni i edukativni događaji.
- Kako je pokazala jedna anketa koju smo radili u sradnji sa kraljevačkim srednjim školama, najčešći problemi mladih su nedostatak edukatvnih i kulturnih sadržaja. Ti problemi mogu se na ovakvim sastancima jasno definisati i ,,staviti" pred ljude koji to moraju da znaju kako bi uvideli da se problemi mladih moraju hitno rešavati - naglasio je Nikola Sretović iz NVO ,,Imaš ideju".
   Predviđeno je da se početkom 2008. godine nastavi ovakav način okupljanja. Organizacijom javnih događaja za mlade saznalo bi se više o problemima ove populacije, što bi takođe ušlo u nacrt strateškog dokumetna za mlade.

KOD LOŽIONICE
Romska porodica ,,obila" vagon

   U napuštenim železničkim vagonima kod Ložionice niklo je novo romsko naselje.
Naime, dvadesetočlana porodica Džafera Kremenija, koja je posle prinudnog odlaska sa Kosova smeštaj dobila u Vršcu, stigla je u Kraljevo, navodno u potrazi za dokumentima koja, kako glava porodice izjavljuje, treba da dobiju u Kraljevu.
   Povodom stvaranja ovog novog naselja Roma oglasili su se i u Mesnoj zajednici Centar 2 sa zahtevom da se ova porodica vrati tamo odakle je i došla. Jer, kako kaže Predrag Janković, predsednik Saveta ove mesne zajednice, u Romskom naselju koje se nalazi na teritoriji ove mesne zajednice više nema mesta za nova naseljavanja, a stvaranje novih romskih naselja višestruko bi pogoršalo ionako lošu situaciju kod ove populacije naših sugrađana.
   Tim pre što se, posle potpisivanja dokumenata o readmisiji, očekuje da će se u našu zemlju doseliti nekoliko desetina hiljada onih koji treba da napuste zemlje Evropske unije. A iskustvo je do sada pokalo da je Kraljevo na čelu liste gradova u koji ljudi žele da se dosele.
   Problem porodice Krimeni biće rešen tako što će se, posle dobijanja nephodnih ličnih isprava, svi članovi vratiti u Vršac, gde im je obezbeđena socijalna pomoć.

DOBRI SIGNALI SA SAJMA NAMEŠTAJA
,,Zlatni ključ" konačno u Kraljevu

   • Kraljevački ,,Jasen", posle sedam godina, ponovo na Sajmu nameštaja u Beogradu • Najviše sajamsko priznanje potvrda kvaliteta najnovije linije proizvoda

   Ovogodišnji, 45. Međunarodni sajam namaeštaja, okupio je, prošle nedelje, šest stotina izlagača iz dvadeset jedne zemlje i Srbije. Sajam je, i ovog puta, bio prilika da proizvođači nameštaja i opreme za domaćinstvo pokažu šta su novo napravili tokom protekle godine.
Posle sedam godina odsustva sa revije najuspešnijih proizvođača u ovoj oblasti, kraljevački ,,Jasen" a.d. se, novom kolekcijom proizvoda, polako ali sigurno vraća među vodeće proizvođače nameštaja u našoj zemlji.
U rekordno kratkom roku, posle uspešno izvršene promene vlasničke strukture, obogaćen novim kadrovima i idejama, ali sa iskusnim majstorima i drugim stručnjacima, uspeo je da proizvede i sajamskoj publici pokaže široku lepezu novih proizvoda.
Trud se isplatio, a najbolja potvrda za to je činjenica da su proizvode ,,Jasena” najkompetentniji u ovoj oblasti ocenili najvišim ocenama. Prvi put od osnivanja ,,Jasen" se sa Sajma vraća sa najsjajnijim odličjem, ,,Zlatnim ključem”, osvojenim u robnoj grupi ,,Nameštaj za odmor, ležanje i spavanje" za dvosed ALPHA.
Ništa manje vredna nije ni Diploma za kvalitet proizvoda u robnoj grupi ,,Nameštaj za sedenje", za trosed, dvosed i fotelju CADERO.
Nagrađena linija ,,Jasenovih” proizvoda je spoj tradicije i novih trendova, obrazovanja i prakse, kvaliteta i pouzdanosti, iskustva i modernog dizajna.
No, mnogo važnija od ocena zvaničnog žirija je činjenica da su veliko interesovanje za ove proizvode pokazali i kupci, pa se, prema poruybinama koje svakodnevno pristižu, već pristupilo njihovoj izradi.
Ako se ,,po jutru dan poznaje", onda je sigurno da će taj dan za ,,Jasen" biti i dug i svetao.

STATISTIKA
Plate rastu

   Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u oktobru bila je 28.720 dinara i od septembarske je realno veća za 1,48, a nominalno za 1,99 odsto.
   Prosečna oktobarska plata, bez poreza i doprinosa, realno je veća za 17,09, a nominalno za 28,56 odsto od prosečne plate isplaćene u istom mesecu prošle godine.

U KRALJEVU PREDSTAVLJENA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE
Oslonac na sopstvene resurse

   Nacrt strategije održivog razvoja Srbije prezentovan je prekjuče u Kraljevu. Dokument se bazira na ekonomiji, socijalnim pitanjima i ekologiji, a treba da odgovori na to kako će se naša država razvijati u narednih deset godina. Predstavnici ekspertskog tima Vlade Srbije tom prilikom istakli su da će ovaj dokument predstavljati i jedan od uslova za otpočinjanje pregovora o punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Ideja je da se o nacrtu dokumenta do sredine decembra razgovara sa kvalifikovanom javnošću Srbije. Kraljevo je jedan od dvadeset gradova u Republici u kojem se o njemu razgovaralo sa nevladinim sektorom, predstavnicima lokalne samouprave i akademskih institucija, kako bi se čule ideje i sugestije koje bi ušle u nacrt strategije.
- Mi ne želimo da ona bude još jedna u nizu strategija koja će biti napisana, a onda ostavljena na polici da čeka neka srećnija vremena. Nameravamo da ovu strategiju počnemo da primenjujemo već sredinom sledeće godine. U tu svrhu biće formiran tim za primenu strategije pri kabinetu potpredsednika Vlade, sličan ovom koji se danas bavi izradom strategije i koji će početi da radi na njenoj realizaciji odmah po usvajanju tog dokumenta - istakao je Jovan Protić, menadzer projekta.
Na ovim skupovima promoviše se i reciklaža, obezbeđenje energetske efikasnosti i drugih izvora energije. Istaknuto je i da je jedan od osnovnih ciljeva da se više oslanjamo na domaće resurse i smanjimo nepotreban uvoz.
- Svi tvrdimo da čekamo da nam Beograd pošalje neke pare, jer svi zavisimo od Beograda. Nije tačno. Zavisimo prevashodno od sebe i naš će osnovni poziv biti upućen prvenstveno lokalnoj samoupravi da nam pomogne u primeni ove strategije, jer tako je svuda u Evropi - naglasio je Protić.
Opštinski menadzer u Kraljevu Zvonko Tufegdzić je pozvao prisutne da podrže ovaj dokument i tako aktivno učestvuju u razvoju, ne samo kraljevačke opštine, već i države.
- Opština Kraljevo, nažalost, nije pristupila izradi programa dugoročnog razvoja opštine, ali nam je donošenje ovog strateškog dokumenta na nivou Srbije jedan plus. Znači, moći ćemo da se oslonimo i na strateška akta Republike Srbije prilikom izrade svog plana razvoja - rekao je Tufegdzić.
Prema istraživanjima Međunarodnog monetarnog fonda, kod nas je neodrživa intenzivna kreditna ekspanzija, čime se bilansi banaka pogoršavaju i podižu kamatne stope, a kurs evra je neodrživ jer povećava spoljni dug i to može jednog dana dovesti do velike devalvacije domaće valute.
- Mi nismo ljudi koji su se bavili pitanjima na kratak rok - koliku ćemo sledeće godine imati stopu rasta i kolika će biti zaposlenost, da li će plate u javnom sektoru biti povećane ili zaustavljene. Mi se bavimo nečim što treba da omogući Srbiji normalan razvoj i ulazak u red nekih naprednijih zemalja u tranziciji, bar kako je to bilo nekada i kako bismo mogli tu ekonomiju da oživimo - istakao je prof. dr Petar Đukić, ekspert za ekonomska pitanja.
Održivi razvoj podrazumeva obrasce ekonomskog rasta koji će pomoći siromašnima i ugroženim slojevima stanovništva, što je strateško opredeljenje Srbije jer, dugoročno gledano, svaka država teži da osigura blagostanje uključujući i da prirodni i humani kapital ostane nepromenjen ili raste tokom vremena - konstatovano je na prezentaciji u Kraljevu.

ČLANOVI OO DSS KRALJEVO POSETILI DEČJE SELO NA BERANOVCU - piše Dragan Blagojević
Računari i školski pribor za mališane

   Povodom 20. novembra, Međunarodnog dana deteta, članovi Opštinskog odbora DSS Kraljevo posetili su Dečje SOS selo na Beranovcu i njegovim štićenicima poklonili dva računara i školski pribor.
   - Ovo je samo skroman doprinos i poklon koji je DSS u Kraljevu pružio Dečjem selu. Suština jednog ovakvog gesta jeste da se pozovu svi ljudi dobre volje da, u granicama svojih mogućnosti, ne samo u ovakvim prilikama, kada se obeležava Međunarodni dan deteta, ili kada su predizborne kampanje ili bilo koji drugi povodi, nego preko cele godine, razmišljaju i o ovoj deci ovde i uopšte o deci na celoj teritoriji opštine Kraljevo i u Srbiji. Pre svega o deci koja se nalaze u sličnoj situaciji, deci bez roditeljskog staranja, da im što više olakšamo dane koje preživljavaju na ovaj način u ovim hraniteljskim porodicama - istakao je Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo.
   Inače, u Dečjem SOS selu na Beranovcu pruženi su nova porodica i dom za 98 mališana iz cele Srbije o kojima roditelji iz bilo kog razloga ne mogu da brinu. Celokupno osoblje ove ustanove, kroz svakodnevnu brigu i vaspitanje, trudi se da ona rastu u okruženju što sličnijem biološkoj porodici.
Ne samo zbog međunarodnih konvencija o dečjim pravima, u ovoj ustanovi se maksimalno trude da svojim mališanima pomognu da izrastu u srećne ljude, osposobljene za samostalan život.

U KRALJEVU OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN DETETA
Najmlađi o svojim pravima

   Povodom obeležavanja 20. novembra, Međunarodnog dana dečjih prava, najmlađi Kraljevčani su na centralnom gradskom trgu organizovali tradiocionalnu priredbu. Organizatori manifestacije bili su Klub mladih Crvenog krsta Kraljevo ,,Darinka - Daca Patraštinović" i Predškolska ustanova ,,Olga Jovičić Rita". U okviru manifestacije, kraljevački mališani su na svoj način govorili o svojim pravima, njihovi stariji drugari na jedan drugačiji način, a najstariji su čitali pojedine članove međunarodne Konvencije o dečjim pravima.
   U Predškolskoj ustanovi kažu da je ova priredba na gradskom trgu bila samo jedan od načina da obeleže ovaj datum. Prema rečima Kosane Dimitrov, jedan od najboljih načina da se u Kraljevu posvetimo više deci jeste i pravljenje Lokalnog akcionog plana za decu i što se u tome udružuju sve snage da se dečja prava, data Konvencijom, zaista i ostvare.
   ,,Trebalo bi da svaki dan bude dan naše dece, i zato ovakve akcije treba organizovati što češće", kažu u Predškolskoj ustanovi i Crvenom krstu.
Inače, Ujedinjene nacije su 20. novembra 1989. godine usvojile Konvenciju o pravima deteta i taj datum se od tada u svetu obeležava kao Međunarodni dan deteta. Do sada je 187 država potpisalo ovu Konvenciju, među njima i naša zemlja. Predškolska ustanova u Kraljevu, u saradnji sa Crvenim krstom, već nekoliko godina obeležava na prigodan način ovaj dan.

LIČNI STAV
Da mediji ,,pritisnu” Vladu

   • Kad bi, kao u slučaju dece ometene u razvoju, mediji u Srbiji reagovali na neobjašnjivu nebrigu Vlade Srbije da pozitivno utiče na bolji život stanovnika Srbije - tada bi Vlada morala da čini ono što čine najodgovorniji ljudi u drugim državama

   Nakon objavljivanja emisije o stanju u domovima za decu ometenu u razvoju u Srbiji - svi su uznemireni. RTS ovom pitanju posvećuje najveću moguću pažnju - prvih 15 minuta u svom Dnevniku 2. Ovo pitanje, iako nije najvažnije za Srbiju, sasvim sigurno zaslužuje veliku pažnju javnosti.
Ja sam shvatio da je poruka pomenute emisije da nije najvažnije ulaganje u zgrade nego - u decu! Svakom čoveku, i deci, potrebni su ljubav i pažnja, a to naročito važi za decu i ljude ometene u razvoju, i da je, shodno tome, poenta da pomenute osobe u što većem broju slučajeva ostaju u kućama svojih roditelja, da se ne osećaju odbačenim!
Zbog toga je, po mišljenju stručnjaka iz Amerike, od velike važnosti da se ovo pitanje što češće pominje u javnosti.
Međutim, ovaj problem je samo jedan od mnogih, možda i mnogo većih problema u Srbiji. Kad bi na ovakav način mediji u Srbiji reagovali na neobjašnjivu nebrigu Vlade Srbije da pozitivno utiče na bolji život stanovnika Srbije - tada bi Vlada morala da čini ono što čine najodgovorniji ljudi u drugim državama.
Najvažniji zadatak svake Vlade trebalo bi da bude da utvrdi da li u Srbiji postoji nešto što bi nam donelo bolji život - ili ne postoji! Da li je to proizvodnja aviona, automobila, kompjutera ili poljoprivredna proizvodnja (s naglaskom na organsku hranu) i turizam (s naglaskom na seoski turizam)?
Da bi se ovo utvrdilo, ne treba mnogo pameti - dovoljno je samo da postoji dobra volja. Jednostavnim pogledom na geografsku kartu Srbije jasno se vidi da mi imamo značajne prirodne resurse - čist vazduh, vodu i plodnu zemlju. Na osnovu toga logično je zaključiti da bismo morali da se opredelimo za intenzivniji i ekstenzivniji razvoj poljoprivrede!
Sa druge strane, naš geografski položaj, bogatstvo i lepota reljefa, duga i bogata istorija, brojni kulturnoistorijski spomenici, kultura, tradicija, folklor, vredni i pametni seljaci... jasno ukazuju da moramo da razvijamo SEOSKI TURIZAM (ja ovo tvrdim više od dve decenije!). Uostalom, to nam preporučuje i Svetska turistička organizacija. I to je RTS objavio 05.08.2005. u Dnevniku 2 (samo nekoliko sekundi). Zašto tada ovom pitanju nije posvećena dužna pažnja, ni od naših medija ni od naše Vlade? Razvijeni seoski turizam, uz poljoprivredu, može nam doneti mnogo bolji život!
Vladu kao da uopšte ne interesuje kako da pomogne stanovnicima Srbije da bolje žive! Samo zbog toga moglo je da se dogodi da bivši ministar Bojan Dimitrijević, po mom mišljenju, uludo baci velike pare za emitovanje lošeg spota na CNN-u (500.000.000 $), kao i da se plati Horvath Consulting-u iz Zagreba, za izradu zlonamerne Strategije razvoja turizma u Srbiji, umesto da se te pare ulože u uređenje seoskih domaćinstava, izgradnju puteva...
Trebalo bi da novinari ovom pitanju posvećuju dužnu pažnju!? Međutim, oni to ne rade! Da li u Srbiji postoji nezavisno novinarstvo? NE! Da postoji, onda bi mediji objašnjavali stanovnicima Srbije kako se može bolje živeti. Oni to ne rade jer moraju da slušaju ono što im narede šefovi - političari! Da li u Srbiji postoji istraživačko novinarstvo? NE! Da postoji, tada bi novinari objašnjavali narodu koje potencijale imamo! Međutim, novinarima je to - zabranjeno, jer bi osvešćen narod izvršio pritisak na Vladu da radi ono što rade u drugim zemljama!
Za razliku od naše Vlade i naših medija - u Hrvatskoj je situacija sasvim drugačija (o Francuskoj, Italji, Španiji da i ne govorimo)! U oktobru je na Hvaru održan Prvi hrvatski kongres o ruralnom turizmu. Pokrovitelj - Vlada Hrvatske. Hrvati su odlično shvatili ono za šta se ja zalažem više od 21 godinu i pozvali me da učestvujem na Kongresu, što sam i prihvatio. Moram da priznam da me je bilo sramota da Hrvati shvataju šta za njih može da znači seoski turizam, a mi - kao da smo svi retardirani! Zaključci Kongresa - zahtev Vladi da izjednači primorski i ruralni turizam!
Da li sam ja Don Kihot koji pokušava da promeni način razmišljanja i ponašanja naših političara i novinara!? Možda. U svakom slučaju, meni ne ostaje ništa drugo nego - ili da od svega dignem ruke, razočaran što imamo ovakve političare i novinare, ili - da dignem ruke na sebe - da započnem štrajk glađu, i na taj način pokušam da skrenem pažnju javnosti na mogućnost boljeg života kroz razvoj seoskog turizma!
Nešto od toga moram uraditi jer - ovo više nema smisla. Normalan čovek ovo ne može da shvati i prihvati!!
Diplomirani turizmolog
Branislav Bajagić

MINISTRI ZABORAVILI MATEMATIKU
,,Pogrešili” za skoro četiri milijarde

   Umesto očekivanog dopisa sa podacima o broju zaposlenih i obračunskih koeficijenata (koja nam nisu dostavljena ni posle pet pisanih i toliko usmenih zahteva tokom direktnih razgovora), dobili smo preteće pismo, u kome ministri Lončar i Cvetković upozoravaju sindikate da, ako budemo štrajkovali, ugrozićemo realizaciju Protokola za 2007. godinu, što znači da nema ništa od dogovorene korekcije koeficijenata od 6,9 odsto za novembar ove godine, što je potpisano još oktobra 2006. godine.
U pismu su konačno navedeni bar neki podaci, koji su kod nas izazvali zaprepašćenje. To što ministar Lončar ne zna račun, može se i razumeti, ali da ministar finansija, ekonomista po struci, sa svojim timom visokoobrazovanih savetnika i saradnika ne zna ono što znaju učenici osnovne škole - teško je poverovati!
Da li slučajno ili namerno, u pismu stoji da je budzetom u 2007. godini za bruto plate zaposlenih i transfer sredstava utrošeno 78.854.942,044 dinara, dok se za iste namene u 2008. godini planira 92.779.789,537 dinara, ili kako u pismu stoji 22,3 odsto više.
Da su bolje računali, i sami bi uvideli da je u pitanju samo 17,66 odsto, a ne 22,3 odsto, što znači da je budzet za 2008. godinu trabalo da bude 96.439.594,119 dinara, što pokazuje da su napravili grešku od 3.659.804,582 dinara, na štetu prosvete. Sredstvima koja su ponudili ministri pokrivaju samo održavanje dostignitog nivoa plata iz 2007. u 2008. godini. Da su minstri bolje računali, možda štrajka ne bi bilo. Stoga čudi zašto ministri optužuju prosvetare što ne prihvataju nepostojeće povećanje.
Hoće li javnost konačno saznati zašto se tako uporno kriju traženi podaci, ili je sada svima jasnije ko to tamo laže?! Matematika nije politika, pa 17,66 odsto nije 23,3 odsto.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije

ODRŽAN SASTANAK KOORDINACIONOG TIMA ZA IZRADU STRATEGIJE OPŠTINE KRALJEVO
Plan razvoja - do kraja marta iduće godine

   Preko organizacije MSP (,,Program podrške opštinama"), Vlada Švajcarske, preko svoje Agencije za obnovu i razvoj u Kraljevu, ima partnerske odnose sa sedam opština u Srbiji, a samo Kraljevo još uvek nema Program strateškog razvoja opštine. Zbog toga je na prekjučerašnjem sastanku Koordinacionog tima predstavnika MSP-a i kraljevačke lokalne samouprave istaknuto da su dobra polazna osnova za ovaj posao neka već urađena planska dokumenta i da bi taj dokument mogao da se pripremi do kraja marta iduće godine.
Inače, MSP i kraljevačka opština na izradi ovog strateškog planskog dokumenta rade zajedno već godinu dana, ali na sednici Skupštine opštine Kraljevo odluka o tome nije još usvojena. Kako je istaknuto, po donošenju skupštinske odluke ovaj projekat mogao bi da se završi u naredna četiri meseca i posle donošenja ovog dokumenta opština Kraljevo može da planira dugoročni razvoj.
- Danas počinjemo faktički konkretnu izradu predloga Programa razvoja opštine Kraljevo za neka buduća vremena. Nadam se da ćemo time, ako budemo uspešni, napraviti dobre smernice kojima će se ovaj grad i opština brže razvijati - istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Kako je na sastanku rečeno, uskoro će biti sprovedeno i ispitivanje javnog mnjenja za potrebe izrade strateškog plana razvoja kraljevačke opštine, koji treba shvatiti kao dokument koji stvara zajedničku sliku budućnosti, kao zbir i vezu svih planskih akata i osnovu za dalji proces planiranja na godišnjem i srednjeročnom nivou.

LIČNI STAV
Neprilagođeni

   Naročita nagrada za punoletstvo slična ordenu, na našim prostorima, ustanovljena je pre nekoliko godina. Maturski poklon, koji svako može da priušti, nov je obrazac ponašanja i opšteprihvaćen. Roditeljska promišljanja i njihova neuravnotežena želja ka dokazima uozbiljavanja njihove dece i davanja mogućnosti da dobiju vozačke dozvole. Na balkanskim prostorima to je više dokaz prave muškosti ili modernog devojaštva no kakav civilizacijski domet. Raskid sa detinjstvom i prelazak u neko zrelije doba procenjuje se na karikaturan način. Poznata je fiziološka činjenica da u ranom detinjstvu ne prohodaju svi u isto vreme nakon rođenja. Neko pre neko kasnije progovori. Stvaranje rukopisa je potpuno individualno. Onda se postavlja suštinsko pitanje kako to da svi postanu jednako zreli, pametni i sposobni da polažu vozački ispit na dan punoletstva.
Još uvek nedefinisan stas čini da se pojedini mladi vozači kad-kad i ne vide od volana svojih skupih autombila. A svi imaju pomodnu želju da upravljaju novim nemačkim automobilima na tek okrpljenim balkanskim putevima. Bahatost i nadobudnost su prave karakteristike tako skrojenih mladih vozača. Prethodno divljanje kolima, mogući prekršaji, mladalačka netolerantnost na alkohol, uživanje u mirišljavim travama, sklonost fizičkom nasilju i tuči, u principu, ne evidentiraju se prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vozačke dozvole. Ovakve neuralgične tačke koje odslikavaju karakter jedne osobe nisu korelativne za vlast.
Kao da se tobože ovakva osoba otuđi od svojih mana tokom vožnje.
Sveukupno, nema se utisak postojanja trezvenosti države koja treba da zaštiti običnog građanina, pešaka, dete ili biciklistu.
Mogućnost upravljanja i držanja pod kontrolom stotine konjskih snaga, pri brzini od 150 km/h, i težine vozila od dve tone sa ogromnom kinetičkom energijom, čine mnogostruku i višeznačajnu društvenu opasnost od nošenja jednog pištolja i šest metaka.
Davanje dozvole za upravljanje kolima je realna mogućnost da nekoga povredite ili lišite života. Kod dobijanja prava za nošenje ili držanje oružja postoji ipak nešto veća ozbiljnost vlasti. To su provere na terenu, razgovori sa komšijama i uvid u razne evidencije. I onda logično i dugo čekanje. Na kraju ipak postoje oni koji to pravo nikada i ne ostvare, što je u okvirima društvene etike.
Kod omladine postoji naglašena težnja ka autonomiji i protivljenje kolektivnom starateljstvu. Nerazumljivost zahteva i da materijalno onemoćali roditelji iscrpljujuće finansiraju kupovinu automobila i besomučno trošenje benzina.
Sve ovo dovodi do stvaranja jednog novog SOCIOKULTUROLOŠKOG hendikepa. Vožnja novih modela i atraktivnih marki približava našu omladinu vrednostima liberalnih društava. Sve podseća na to da naš put ka demokratizaciji više liči na zaspalog skakača motkom koji hoće da preskoči 10 m u vis, i to iz mesta. To ipak ne biva.
Postoje mučne i zloslutne činjenice koje ukazuju na suštinsko stanje.
Najveći broj nesreća dešava se u prvoj godini vozačkog staža. Dve do tri osobe dnevno gube život na našim putevima. Godišnje hiljadu građana Srbije nestane sa lica zemlje u udesima. Mi kao narod učinimo 800.000 prekršaja u saobraćaju svake godine. Postoji pet puta veći rizik od udesa u našoj zemlji nego u EU. Od prošle godine se uvećao broj nesreća za 10 odsto, a broj povređenih za 20 odsto. U poslednjih 12 meseci bilo je 17.000 povređenih u saobraćaju.
Sve ove brojke dovode Srbiju na ivicu tamnog saobraćajnog vilajeta.
Gde je izlaz iz ovakvog stanja?
Povećana tolerantnost, znatno bolja i sadržajnija obuka, primena drakonskih zakona, čiji bi kreatori bili stručni a ne partijski ljudi, opsežna analiza ličnosti budućih vozača, kao i hitna transformacija morala nacije kao zalog za budućnost.
A dotle, moj savet je - ponašajte se MESIJANSKI na putevima Srbije.
Dragiša S. Kostić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POVODI: STO DESET GODINA ŠKOLE U ADRANIMA - piše Bojana Milosavljević
Prava kovnica budućnosti

   • Prošle subote kolektiv Osnovne škole “Dragan Marinković” u Adranima obeležio 110. godinu postojanja. Prosvetni centar sela neraskidivo povezan sa životom brojnih generacija učenika i samih meštana. Danas je škola moderan kolektiv sa oko dve stotine učenika, a radni prostor se stalno modernizuje i oprema

   U vrlo svečanoj atmosferi, učenici, zaposleni i gosti proslavili su prošle subote 110. godišnjicu Osnovne škole ,,Dragan Marinković” u Adranima. I za ovu priliku promovisana je (stara) monografija o školi, štampana pre deset godina, povodom ,,okruglog” jubileja jedne od najstarijih škola u kraljevačkom kraju. Ova publikacija, detaljno i dobro napisana, nije izgubila na svojoj aktuelnosti ni sada, jer sveobuhvatno i utemeljeno svedoči o celom jednom veku Adrana, u čijem je središtu oduvek bila - škola.
Istorijski arhiv Srbije čuva dokumentarnu građu o početku rada škole u Adranima 1893. godine. Ugledni meštani tada su molili ministra prosvete da odobri otvaranje ,,privremene” škole u selu, kako 40 i više đaka ne bi pešačilo do škole u Kraljevu i nekih obližnjih. U više navrata Ministarstvo je postavljalo razne uslove i tako odlagalo otvaranje. Ispostavilo se da ni konačno rešenje, od 16. novembra 1893. godine, nije značilo kraj mukama meštana koji su decu školovali, jer se adranska škola ponovo ukidala i privremeno otvarala. Kako god bilo, ona danas ima tradiciju od 110 godina. U istoriji škole posebno mesto zauzima Živojin Vasović, koji je bio učitelj od 1904. godine, pa naredne skoro tri decenije. Nije bio prvi, ali najugledniji svakako jeste. Vasović je bio u pravom smislu prosvetitelj dece i odraslih, čovek velikog obrazovanja, naprednih shvatanja, posebne energije. Na najbolji način umeo je da organizuje život sela, da poduči meštane u unapređenju rada, proizvodnje, da ih okupi u zadrugu. Država je vrednovala Vasovićev društveni doprinos ordenom Svetog Save petog reda, a bio je i nosilac Albanske spomenice. Zbog svega i ne čudi da je ovaj učitelj decenijama ostao u sećanju svih Adranaca kao blizak i izuzetno poštovan čovek. NJegovo nasleđe u Adranima prihvatali su kasnije i mnogi drugi prosvetni radnici.

PORATNO DOBA ŠKOLE U ADRANIMA
Tokom Drugog svetskog rata škola u Adranima je privremeno zatvarana jer je zgradu koristio okupator, a nastava se odvijala, kako je bilo tada uobičajeno, po privatnim kućama. Posle oslobođenja nastavila je svoju prosvetiteljsku misiju, u skladu sa novim društvenim poretkom. Kao značajna ustanova i tada je prednjačila u obrazovanju dece ali i odraslih, iako su prostorni i radni uslovi bili krajnje skromni. Od 1962. godine adranska škola ponela je ime svoga bivšeg đaka, revolucionara Dragana Marinkovića, koji je ubijen u nemačkom logoru u Norveškoj, pri pokušaju bekstva od streljačkog voda. U toj dalekoj zemlji Marinković je i sahranjen, a Norvežani su kasnije podigli zajednički spomenik antifašistima. Na njemu je upisano ime mladog Srbina iz Adrana, kao i datum pogibije.
Škola u Adranima je od 1961/62. godine prerasla u osmogodišnju. Meštani i učitelji doživeli su ovo kao veliki zajednički uspeh, pa se sa istim elanom nastavljalo sve ono što je bilo korisno i savremeno. O tome ima mnogo zapisa, sećanja, priča, a sve to opet svedoči o vremenu i ljudima koji su živeli skromno i u nepokolebljivom elanu zbog novog ideološkog poretka pravde i jednakosti. Tek u poslednjoj deceniji prošlog veka škola u Adranima počinje da dobija sjaj: parno grejanje, biblioteku i čitaonicu, sanitarni čvor, novi pod i ostalo. I danas se taj radni zamah nastavlja; novi korak ka savremenom. Ulaže se u infrastrukturu, kako bi mladi koji u ovoj ustanovi uče držali korak sa vršnjacima bilo gde u zemlji.
Duh starih, idiličnih vremena (ma koliko bila teška) ni danas ne napušta one koji odgovorno obavaljaju svoj posao ili đačke dužnosti u OŠ ,,Dragan Marinković”. Iz nje su poticali finalisti najvažnijih takmičenja u znanju ili sportu ili literarnom stvaralaštvu, kao i sportu, a kada se sve sumira - malo je škola koje su mogle da razviju i neguju takve talente. Ipak, svi oni, u kasnijem životu uspešni u ,,svetu” uvek naglašavaju mesto porekla i seosku školu kao ,,kovnicu budućnosti”, kako je to lepo zapisao jedan od njenih đaka. A u monografiji o adranskoj školi, koju su velikim delom ispisali neki njeni ,,bivši”, kao poseban primer važnosti znanja i mudre reči, opet se glorifikuje učitelj. Tako jedan bivši učenik, opisujući jednu od brojnih svečanosti sa dobrim povodom, ovako slika seosku atmosferu: ,,Adranke u adranskoj nošnji, sa adranskim domaćim vaspitanjem, u adranskom raspoloženju. Zamisli: svirale i devojke. I učitelj nekako svačiji. Adranski. Svaki mu Adranac rođak.”



OSNOVNA ŠKOLA U UŠĆU
Vek prosvetne misije

   • Narednog utorka, 27. novembra, u Osnovnoj školi “Milun Ivanović”, u Ušću, biće održana završna svečanost povodom velikog jubileja ovog vaspitno-obrazovnog kolektiva - stote godišnjice rada. Obeležavanje stotog “rođendana” počelo još od prvih dana oktobra

   Posle svečane sednice Nastavničkog veća škole i razgledanja likovne (učeničke) i dokumentarne izložbe (arhivska građa o istoriji kolektiva), što će prethoditi prigodnom programu u sali Doma kulture ,,Studenica”, u utorak se završava dvomesečno obeležavanje vekovnog jubileja Osnovne škole ,,Milun Ivanović” u Ušću. O značaju obrazovnog kolektiva, najpriznatijeg u studeničkom kraju, biće još prigodnih izjava i podataka. Članstva u počasnom odboru za obeležavanje praznika prihvatili su se najviši predstavnici lokalne uprave opštine Kraljevo i školskih vlasti.
Početak rada ušćanske osnovne škole 1907. godine vezuje se za ime zemljaka - dobrotvora Lazara Prokića, imućnog trgovca koji je sazidao i poklonio zgradu omladini ovog mesta, posle čega je formirana četvororazredna škola. Od 1962. godine kolektiv se premešta u novu, veću zgradu, pod čijim krovom je i danas. U vek škole stalo je mnogo pregnuća i rezultata nastavnika i učenika ušćansko-studeničkog kraja, a sve to je obavezujuće i za drugi vek postojanja, u koji je škola upravo zakoračila.



IN MEMORIAM
Savo Gvozdenović, učitelj u penziji

Prošle subote na Sirčanskom groblju sahranjen je Savo Gvozdenović, učitelj u penziji.
Voleo je selo, voleo je Sirču, Oplaniće i Trgovište i zauvek je ostao ovde među nama.
Rođen je u Sirči 15. decembra 1913. godine. Osnovnu školu završio je u Sirči, a njegovi učitelji bili su LJubica Pavlović i Dragomir Milanović. Poštovao je i cenio svoje učitelje. Ostao je rano bez roditelja. Majka mu je umrla 1922. godine, a otac 1934. godine.
Nižu Gimnaziju završio je u Kraljevu od 1925. do 1929. godine.
Učiteljsku školu u Jagodini, od 1929. do 1934. godine, završio je sa odličnim uspehom i kao najbolji đak dobio je novčanu nagradu za urađeni svetosavski temat i nagradu od Društva prijatelja Francuske za marljivost i znanje iz francuskog jezika.
Prvo učiteljsko mesto dobio je u Mlanči, Srez studenički.
Oženio se 1937. godine i postavljen je za učitelja u Sirči. Supruga mu je bila naša poznata učiteljica Anka Gvozdenović. Gospođa Anka mu je rodila dva čestita sina - Borka i Bata, koji su bili naši poznati i priznati novinari.
Po oslobođenju godinu dana bio je poverenik za prosvetu Sreza žičkog i na svoj zahtev vratio se za učitelja u našu školu.
Bio je istaknuti školski i prosvetni radnik i za svoj rad je dobio republičku nagradu ,,25. maj", a i nagradu Pedagoškog zavoda u Kraljevu za uspešan rad na obrazovanju i vaspitanju naše dece.
Učitelji Sreza žičkog izabrali su ga za predsednika Učiteljskog udruženja. Biran je često i za delegata na većim prosvetnim skupovima. Odmah po oslobođenju organizovao je rad u našoj školi. Sa ostalim učiteljima održavao je analfabetske, prosvetne i zdravstvene tečajeve, čitalačke grupe i održao niz predavanja za omladinu i starije. Često je predsedavao zborovima birača.
To je bio njegov rad na prosvetiteljstvu, rad van škole, a o njemu i njegovom radu često je pisano u lokalnoj kraljevačkoj, ali i centralnoj beogradskoj štampi.
U našoj sredini učestvovao je u svim akcijama od značaja za naša tri sela: Sirču, Oplaniće i Trgovište. Učestvovao je u elektrifikaciji i izgradnji školskog prostora, zatim asfaltiranju puteva i izgradnji telefonske mreže i pošte.
Za njega se sa pravom može reći da je bio veran selu.
U Sirči se rodio, u njoj proveo radni vek, i u njoj će večno počivati.
Neka je večna slava i hvala mom učitelju Savu Gvozdenoviću.
(Mile Simeunović)


KUD ,,ABRAŠEVIĆ” ODUŠEVIO U RUMUNIJI
Aplauzi i priznanje

   U rumunskom gradu Sibiu održan je festival modernog baleta na kome su učestvovale i članice KUD ,,Abrašević” pod rukovodstvom koreografa Dragana Micića. Ova kulturna smotra održana je od 14. do 18. novembra pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Kraljevčanke su odigrale pet koreografija i svojim nastupom oduševile oko 1.000 gledalaca. Umetnički žiri je naše devojke nagradio priznanjem za umetnički utisak.
- Naše devojke su dostojno reprezentovale grad i zemlju. Posle ovog festivala širom će im biti otvorena vrata dalje saradnje na kulturnom planu. Mi ćemo u aprilu naredne godine biti domaćini umetnicima iz grada Sibie, koji su nam bili uzorni domaćini - naglasio je Slobodan Suvočesmaković, organizator putovanja.
Inače, učesnici festivala su sve vreme na ruci nosili beli flor.
- Bilo je to u znak protesta zbog hapšenja čuvene rumunske glumice Laure Vasiliu, koju su karabinjeri ni krivu ni dužnu držali i maltretirali u italijanskom zatvoru. Ona je trebalo da bude jedan od učesnika. U znak protesta što dobitnica Zlatne palme nije stigla na festival, svi smo nosili beli flor - razjasnio je Suvočesmaković.



ŠTRAJK KRALJEVAČKIH PROSVETARA
Protestuju članovi Unije

   Prema izjavi Živana Pešića, predsednika Sindikata obrazovanja Kraljeva (pri Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije - USPRS), u Kraljevu su u zakonskom štrajku sve škole - članice USPRS. Od ostalih osnovnih i srednjih škola koje su u drugim reprezentativnim sindikatima obrazovanja, prema Pešićevim saznanjima, štrajkuju još dve, dok o ostalima juče pre podne nije bilo saznanja. Zakonski štrajk podrazumeva skraćenje časova na 30 minuta, pa po tom režimu rada postupaju škole koje su pridružene Uniji.
Zahtevi sindikata prosvete su da se koriguju koeficijenti za nenastavno osoblje u školama, kao i povećanje zarada za 20 odsto, koje, navodno, prosvetarima sledi tek u 2008. godini. Pregovarači - sindikalci, međutim, izračunali su da bi i to povećanje dogodine iznosilo samo 9,2 odsto, zbog već evidentne ,,rupe” u državnom buyetu (duboke nekoliko milijardi dinara). Živan Pešić, takođe, nagoveštava da bi štarajk mogao da postane i radikalniji, ukoliko Vlada Srbije ne pokaže razumevanje za zahteve prosvetnih radnika.

ŠTRAJK I U NOVOM PAZARU
Prosvetni radnici u novopazarskim osnovnim i srednjim školama pridružili su se štrajku.
Predsednik Sindikata u Ekonomsko-trgovinskoj školi i delegat u republičkom Sindikatu obrazovanja Srbije Huzeir Trtovac rekao je da je odluka doneta na sednici sindikata ovdašnjih osnovnih i srednjih škola.
- Treba da završimo formalnosti koje od nas traži Školska uprava u Kraljevu. Oni su od naših direktora tražili spiskove sa potpisima profesora koji će štrajkovati. Verovatno na taj način žele da nas uplaše da stupimo u štrajk - rekao je Trtovac.
On je istakao da štrajk neće biti okončan sve do ispunjenja zahteva, odnosno povećanja zarada od 20 odsto u 2008. godini.

Pao i Kovin