Svedok jednog vremena
Predstoje statusne i organizacione promene
Sindikat sumnja u ispunjenje obaveza
Jesam uživao, ali nisam bio gord i od toga nisam pravio nekakav kult
Ponovo poplavljen Šeovac
Gradonačelnik Mislinje poziva srpske gradove na bratimljenje
,,Problemi se ne rešavaju, tajkuni vladaju zemljom"
Da ne bude samo ,,šarena laža"
Izgradnja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal, tenis

ŠEST DECENIJA “29. NOVEMBRA”
Svedok jednog vremena

   Bio je 29. novembar 1947. godine, subota, kada se u gradu pojavio list ,,29. novembar”, glasilo Narodnog fronta Kraljeva.
Sa obaveznim uvodnikom, na četiri strane uobičajenog novinskog formata, novi list (na neki način naslednik predratnih listova ,,Kraljevski glasnik” i ,,Samouprava”) beleži prvu redovnu sednicu Narodnog odbora sreza Žičkog i izbor Dobrice Ristovića za predsednika; otvaranje đačkog prihvatilišta za 16 đaka u Žiči; odluku da se na zgarištu stare strugare podigne nova u koju je trebalo prebaciti mašine sa zgarišta u Srbiji; vest da je u Fabrici vagona urađeno devet kola za omladinsku prugu Šamac-Sarajevo.
Na stranicama prvog posleratnog lista čitaoci su obavešteni da je u letnjim mesecima urađen put Ušće-Željin dužine 11 kilometara; da je iz državnih sredstava srezu Žičkom dodeljeno 1.400.000 dinara za podizanje 36 novih kuća i popravku 62 kuće porušene u ratu; da je u novorenoviranom bioskopu ,,Jugoslavija” prikazivan ruski film ,,Admiral Naumov”; da su fudbaleri Lokomotive izgubili sa 1:0 od Radničkog iz Kragujevca.
I, na više od dve strane, data su imena novoproglašenih udarnika u Šumskom gazdinstvu ,,Goč” i Fabrici vagona.
Pažljivom čitaocu svakako nije promakao oglas Građevinskog preduzeća ,,Rasina”, u kome se navodi da se preduzeće nalazi u Kneza Aleksandra ulici...
Od prvog broja list ,,29. novembar” (u 50 brojeva, koliko je izašlo do 12. aprila 1949. godine kada je list prestao da izlazi) bio je i ostao svedok jednog vremena.
Vunenih vremena (kako ih sa pravom nazvaše), u kojima se hapsilo zbog jedne reči, osuđivalo bez presude. Vremena kad su pobednici svoje zakone pisali i sprovodili.
Bio je ,,29. novembar” svedok tih vremena, ali i verni beležnik gradskih zbivanja, izgradnje seoskih zadružnih domova, novih kopova rudnika u Tavniku, elektrifikacije, otvaranja novih fabrika i pogona, đačkih i profesionalnih pozorišnih predstava, uspeha fudbalera, stonotenisera, boksera, prvih zaveslaja kajakaša...
Svega što grad njegov život bili.
Na stranicama njegovim, neka i to ostane zapisano, prvi potpisi Voje Blagojevića, fotografije Žike Ilića, vesti koje su ,,sačinjavali” Milan Petrović Bateja, Ranko Stefanović... i ini koji su tadašnju,,redakciju” sačinjavali. Onu ,,redakciju” koja se nalazila u prostorijama Gradskog narodnog odbora, kasnije iznad Pelnaržove apoteke...
Prošlo je od tada ravno šest decenija. Od stare redakcije samo Voja Blagojević o prvim brojevima ,,29. novembra” može da posvedoči i, nažalost, sada retki naši sugrađani koji su sa nestrpljenjem iščekivali list koji je, u početku, izlazio tri puta mesečno.
Pa u sećanje na preteču ,,Ibarskih novosti” (neka se kolege u ,,Ibarskim novostima” ne naljute) i ovi redovi.
Da podsete na vreme jedno i list koji je pokušavao da u nekoliko novinskih redova i na četiri strane zabeleži život koji je huktao pored onovremenskih novinara.
M. Pantović

OBELEŽEN DAN 98. AVIJACIJSKE BAZE U LAĐEVCIMA
,,Dolaze bolji dani za vazduhoplovstvo"

   Na aerodromu Lađevci juče je svečano obeležen Dan 98. avijacijske baze. Ova baza nastavlja tradiciju 198. vazduhoplovnog lovačkog puka koji je formiran 28. novembra 1949. godine u Skoplju. Organizacijsko-mobilizacijskim planom Vojske Srbije, od 13. juna ove godine, u sastav 98. avijacijske baze ušli su 98. lovačkobombarderski puk, 119. helikopterski puk i 285. i 161. vazduhoplovna baza - čime su objedinjena generacijama sticana znanja i iskustva.
Prema rečima komandanta 98. avijacijske baze pukovnika Dejana Joksimovića, ove godine baza je svoj praznik dočekala u nešto boljim materijalnim uslovima nego što je to bilo nekoliko prethodnih godina. To omogućava bolje izvršavanje zadataka, kao i veće mogućnosti za obuku mlađih kadrova.
I komandant RV I PVO general Dragan Katanić ocenjuje da se popravlja materijalni položaj ove jedinice i vazduhoplovstva u celini. U narednih mesec i po dana sa remonta iz Rusije stići će prva dva MIG-a 29, a do aprila još dva. Biće remontovana i tri helikoptera, a obezbeđene su i veće količine goriva za letove. Tako su piloti ove godine zabeležili prosečno po 20 sati leta, što je gotovo dvostruko više nego u nekim od prethodnih godina. To je još uvek daleko od zadovoljavajućeg (nekadašnji standard u našem vojnom vazduhoplovstvu bio je 80-100 sati leta), ali svedoči da se situacija popravlja i da dolaze bolji dani za srpsko vazduhoplovstvo.
Dan 98. avijacijske baze bio je prilika da se oda priznanje pripadnicima koji su u prethodnom periodu postigli naročite rezultate na jačanju borbene gotovosti.

OBELEŽEN DAN OSLOBOĐENJA KRALJEVA OD FAŠIZMA
Počast oslobodiocima i sećanje na njihovo herojstvo

   Polaganjem venaca i cveća delegacija opštine Kraljevo, SUBNOR-a, Društva ,,Jovo Kursula", OO SPS-a i drugih organizacija na Spomenik oslobodiocima u Pljakinom šancu i prigodnim govorima, u Kraljevu je obeležen 29. novembar, Dan oslobođenja Kraljeva od fašizma. Tom prilikom odata je počast herojskim borcima jedinica NOR-a i sovjetske Crvene armije, koje su na taj dan 1944. godine, posle višednevnih borbi, konačno oslobodili Kraljevo od fašističkog okupatora. U borbama su učestvovale Druga proleterska divizija, 25. srpska proleterska divizija, Četvrta crnogorska brigada, Treća, Šesta, Šesnaesta, Osamnaesta i Devetnaesta srpska brigada i delovi 223. Streljačke divizije Crvene armije.
,,Ove herojske formacije u borbama protiv nemačkog fašističkog okupatora i njegovih slugu, u borbama za svaku ulicu, za svaku kuću, pre 63 godine definitivno su donele Kraljevu toliko željenu slobodu", rekao je pored ostalog tom prilikom Gradimir Stevović, predsednik kraljevačkog Društva ,,Jovo Kursula".

POSLE PRIVATIZACIJE JAVNOG PREDUZEĆA ,,IBARSKE NOVOSTI" - piše Slobodan Rajić
Predstoje statusne i organizacione promene

   • Preduzeće na aukcijskoj prodaji kupila Dragica Tomić iz Novog Sada za 70 miliona dinara • Potpisan kupoprodajni ugovor i uplaćena prva rata, čime je preduzeće i formalno dobilo većinskog vlasnika • U roku od mesec dana treba da bude održana skupština, donete odluke o novom statusu i organizovanju preduzeća i postavljena nova uprava preduzeća • Kupac obavezan da u osnovna sredstva preduzeća investira 6,4 miliona dinara • Ugovorom predviđena i zaštita prava zaposlenih, uz učešće reprezentativnog sindikata

   U Agenciji za privatizaciju u Beogradu 16. novembra, metodom aukcije, izvršena je prodaja Javnog preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" Kralje-vo. Pet zainteresovanih kupaca, koji su učestvovali na aukciji, licitacijom su ponudili daleko veću cenu od početnih 2.921.000 dinara, a preduzeće je prodato Dragici Tomić iz Novog Sada za 70 miliona dinara. Tokom licitacije najpre je na 40 miliona odustao zastupnik (broker) Konzorcijuma Vlade Divac, zatim predstavnik kraljevačke ,,Amige" (50 miliona dinara), Boban Janković iz Kragujevca (64 miliona) i kraljevačkog ,,Trgomena" (67 miliona dinara). Posle aukcijske prodaje 70 odsto kapitala našeg preduzeća usledila je zakonska procedura potpisivanja ugovora o kupovini i uplati sredstava.

OBAVEZE PO UGOVORU
Prema rečima Dragana Rajičića, direktora i glavnog i odgovornog urednika JP ,,Ibarske novosti", 22. novembra, novi većinski vlasnik preduzeća Dragica Tomić isplatila je prvu ratu u iznosu od 145.608 evra u dinarskoj protivvrednosti i sa Agencijom za privatizaciju Republike Srbije potpisala kupoprodajni ugovor o prodaji državnog kapitala. Inače, po odredbama zakona, novi većinski vlasnik, kao fizičko lice, prodajnu cenu može da isplati u još pet jednakih godišnjih rata. Prema kupoprodajnom ugovoru, sada sledi procedura novog organizovanja i regulisanja statusa privatizovanog preduzeća.
- Prema ugovoru, u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, pored ostalog, neophodno je da bude održana skupština preduzeća kako bi bile donete odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta, postavljanju nove uprave i promeni oblika organizovanja preduzeća. Kupac je obavezan da u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora izvrši investicije u osnovna sredstva koja služe isključivo za obavljanje pretežne delatnosti preduzeća u ukupnom iznosu od 6.453.000 dinara, a u narednih pet godina mora da obezbedi i kontinuitet poslovanja u pretežnoj delatnosti preduzeća - kaže Dragan Rajičić.

ZAŠTITA PRAVA RADNIKA
Prema Rajičićevim rečima, Aneksom kupoprodajnog ugovora o prodaji preduzeća predviđene su zaštitne mere zaposlenih. Aneksom ugovora se kupac obavezuje da neće otpuštati zaposlene u periodu od jedne godine od dana zaključenja ugovora. ,,Kupac se obavezuje da će, ako je u Subjektu (preduzeću, prim. nov.) više od 50 zaposlenih u radnom odnosu na neodređeno vreme i postoji potreba da se otkaže ugovor o radu za više od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih tokom tehnoloških promena, nadležni organ u Subjektu donese program rešavanja viška zaposlenih, na čiji predlog je dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata", piše u ugovoru.
Takođe, ako se u preduzeću postupi suprotno prethodnom stavu ugovora, prema ,,slovu" tog dokumenta, ,,kupac se obavezuje da svakom zaposlenom otpuštenom po tom osnovu plati iznos jednak iznosu 36 zarada tog zaposlenog, ostvarenih u mesecu koji prethodi mesecu u kojem je donet akt o prestanku radnog odnosa, u roku od mesec dana od dana donošenja akta kojim zaposlenom prestaje radni odnos".
Sve u svemu, zaključuje Rajičić, ,,Ibarskim novostima" posle privatizacije predstoji ,,veoma ozbiljan period organizovanja i prilagođavanja načina poslovanja novim uslovima", a o svim tim aktivnostima će se konkretno razgovarati u narednih mesec dana u kojem roku je predviđena procedura organizovanja ,,Ibarskih novosti" kao privatnog informativnog preduzeća.

DRAGICA TOMIĆ, NOVI VLASNIK JP ,,IBARSKE NOVOSTI”, POSETILA PREDUZEĆE - piše Radmila Vesković
,,Obaveze iz ugovora apsolutno će biti ispoštovane”

   Pošto je 22. novembra i zvanično potpisan ugovor o kupoprodaji Javnog preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" Kraljevo, novi većinski vlasnik Dragica Tomić posetila je krajem prošle sedmice preduzeće. Razgovarala je sa Draganom Rajičićem, direktorom i glavnim i odgovornim urednikom ,,Ibarskih novosti", a dala je i kraći intervju Televiziji Kraljevo o daljim planovima u vezi sa poslovanjem preduzeća.
Prenosimo najvažnije delove iz intervijua, u kojem je Dragica Tomić odgovorila na pitanja o privatizaciji i daljem poslovanju ,,Ibarskih novosti".
- Da li ste, kao novi vlasnik, napravili plan o daljem poslovanju ,,Ibarskih novosti”?
- Neki konačan generalni plan nije završen, ali, u svakom slučaju, biće najmanje ono što je do sada bilo. Znači, istupanje i razvoj na tržištu apsolutno će biti osnovni motiv i nosilac razvoja.
- Naši mediji su do sada obavljali ulogu javnog servisa u ovom regionu. Da li će sada biti promenjena uređivačka politika ka komercijalnim sadržajima, posebno na radiju i televiziji?
- Komercijala je u svakom slučaju nešto što donosi novac. Međutim, o kvalitetu komercijale je sada diskutabilno govoriti. Smatram da će otprilike 90 odsto programa i sadržaja koji je bio zastupljen u sva tri medija ,,Ibarskih novosti" sigurno ostati.
- Sedamdeset miliona, ili skoro milion evra, kolika je bila cena preduzeća na aukciji, nisu male pare, posebno za pojedinca. Ko stoji iza Vas?
- Smatram da je postignuta malo veća cena na aukciji 16. novembra. Ja se bavim računovodstvom i računovodstvenim konsaltingom i iza mene stoje moji poslovni partneri i, praktično, sredstva koja će biti obezbeđena iz dugogodišnjeg rada.
- Do sada se niste bavili medijima. Šta je bio motiv da sada uđete u ovaj posao?
- Motiv, prvenstveno za ,,Ibarske novosti", bio mi je zastupljenost sva tri medija, i novina, i televizije, i radija. Prvenstveno me je to privuklo, jer je objedinjeno, jer svaku informaciju koju želimo da prosledimo možemo to na bilo kojem od ta tri medija. Tu dolazimo do onog Vašeg ,,komercijalnog" pitanja, a to znači da su mediji uvek interesantni, da preko njih mogu da se ,,uvežu" različiti poslovi i da se na neki način komercijalizuju.
- Da li već posle nekoliko dana od kupovine preduzeća možete nešto da kažete o budućnosti zaposlenih, o njihovom socijalno-ekonomskom statusu, o tome da li će biti smanjenja broja zaposlenih?
- To je sada vrlo teško proceniti. Trenutno imamo 107 zaposlenih u ,,Ibarskim novostima". Smatram, ukoliko bi došlo do smanjenja tog broja, da će se o tome uraditi detaljan program, na svim segmentima i na radnim mestima. Mislim da to sada, u prvo vreme, objektivno neće moći da se sprovede. Inače, i po ugovoru o privatizaciji imamo određene segmente koje moramo da ispoštujemo prema radnicima i apsolutno će biti tako.
- Kritičan period biće ovi prvi meseci kad naše preduzeće ostane bez vrlo značajnih sredstava iz opštinskog budžeta. Da li već imate neku ideju kako ,,premostiti" taj finansijski jaz?
- S obzirom na to da je privatizacija ,,Ibarskih novosti" krenula još 2005. godine, sigurna sam da je i ceo kolektiv svestan te dotacije koja je bila iz budžeta i da je, uslovno da kažem, malo teže to ,,uvezati" prvih dana. Upravo se radi na tom vrlo važnom segmentu - kako i iz kojih sredstava, na koji način nastaviti poslovanje. Sigurna sam da ću uspeti u tome, ali verujem da, ukoliko bi došlo, eventualno, do nekog zakašnjenja, da su radnici svesni toga i da ćemo imati međusobnu podršku.
Novi vlasnik preduzeća ,,Ibarske novosti” Dragica Tomić pozdravila je zaposlene, poželevši im dobru saradnju, ali i sve čitaoce, slušaoce i gledaoce ,,Ibarskih novosti".

KO JE NOVI VEĆINSKI VLASNIK
Većinski vlasnik ,,Ibarskih novosti" Dragica Tomić je iz Novog Sada. Po struci je ekonomista. Vlasnica je Agencije za računovodstvo i računovodstveni konsalting. Pre privatnog posla radila je u Javnom preduzeću ,,Srbijašume" i firmi ,,MK komerc".

POSLE NOVE PONUDE ,,GLOBAL STILA" SOCIJALNOG PROGRAMA RADNICIMA ,,MAGNOHROMA" - piše Dragan Blagojević
Sindikat sumnja u ispunjenje obaveza

   U ponedeljak, 26. novembra, istekao je rok koji je republička Agencija za privatizaciju dala kompaniji ,,Global Stil" da ispuni preuzete obaveze posle kupovine kraljevačkog ,,Magnohroma". Potpredsednik ,,Global Stila" Ravi Darbari uputio je javni poziv radnicima ,,Magnohroma” koji to žele da sporazumno raskinu ugovor o radu, a na to su sa skepsom reagovali sindikati ovog kraljevačkog preduzeća.
Na osnovu ,,nezvaničkog akta", kako tvrde u sindikatima ,,Magnohroma”, gazde iz Indije su ponudile radnicima koji sporazumno raskinu radni odnos po 100 evra za godinu radnog staža, isplatu svih zaostalih zarada i regresa, povezivanje staža i ispunjenje svih ostalih prinadležnosti. Otkako je pre desetak dana ovaj poziv ,,osvanuo" na oglasnim tablama u ,,Magnohromu”, poslovođama se za raskid ugovora prijavilo oko 1.000 radnika, sa tendencijom rasta.
- Mi sumnjamo da će od ovoga biti bilo šta, jer oni očekuju da prodaju Fabriku elektrotehničkih proizvoda i da od tog novca isplate socijalni program. Naravno, mi apelujemo na radnike da ne prihvate i da ne potpisuju ništa dok ne budemo sigurni da je novac za socijalni program obezbeđen, da se ne bi desilo, kao u prethodnom krugu, kada su mnogi otišli i prihvatili po 100 evra po godini staža, ali zato nemaju ni tri godine povezan PIO i ostala dugovanja su im ostala neispunjena - kaže ovim povodom Miodrag Mitić, sekretar sindikata ,,Nezavisnost".
Posle bezuspešnih pokušaja, nismo uspeli da kontaktiramo menadžment ,,Magnohroma”, koji je već neko vreme u ostavci, da bismo čuli i njihovo mišljenje o ponudi iz ,,Global Stila". S druge strane, u sindikatima ,,Magnohroma” i dalje smatraju da je ponuda novog vlasnika samo ,,kupovina vremena" i da će radnici biti ponovo prevareni.
- Mi ćemo tražiti nacionalnu reviziju od Vlade Srbije i ići ćemo ka višim instancama u zaštiti radnika i radničkih prava - naglašava Mitić.
Narednih dana znaće se da li će ,,Global Stil" ispuniti obaveze i da li će radnici koji sporazumno raskinu radni odnos dobiti ono što im je ponuđeno. Ako se to desi, u ,,Magnohromu” će ostati oko 1.000 zaposlenih.

SAMOSTALNI SINDIKAT O SOCIJALNOM DIJALOGU - piše Dragan Vukićević
Javna preduzeća da ostanu u rukama države

   • Zahteva se od Vlade Srbije da bez prethodno sprovedene javne rasprave i dogovora sa sindikatima ne menja Zakon o javnim preduzećima, kao i ostale zakone koji su tiču materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih. Ocenjujući najavljeni koncept podele besplatnih akcija kao neprihvatljiv, ponovljen zahtev da se većinski paket akcija ne prodaje, već da zbog specifičnosti ostane u rukama države

   Postojeći nivo socijalnog dijaloga ne samo da nije zadovoljavajući, nego u suštini ne postoji ravnopravan socijalni dijalog koji je, uz ratifikovanje Evropske socijalne povelje, jedan od preduslova za uključivanje Srbije u Evropsku uniju. Odsustvo komunikacije sa Vladom i resornim ministarstvima i Unijom poslodavaca Srbije, nepoštovanje obaveze potpisivanja Opšteg i posebnih kolektivnih ugovora, najavljene privatizacije javnih preduzeća bez konsultacija sa sindikatom, restriktivno radno socijalno zakonodavstvo i kršenje osnovnih radno-socijalnih prava zaposlenih, pre svega pravo na rad i zaradu, razlog su velikog nezadovoljstva i protesta zaposlenih i sindikata. Ovo je konstatovano u sredu na sednici Veća Saveza sindikata opštine Kraljevo, posvećenoj socijalnom dijalogu u Srbiji, ali i u Kraljevu.
   Naglašeno je sindikalno opredeljenje da se problemi rešavaju i rešenja pronalaze kroz socijalni dijalog i redovno, ravnopravno socijalno partnerstvo. Samostalni sindikat ostaje na stanovištu da će, ukoliko dijalog izostane, za rešavanje ozbiljnih problema sa kojima su članovi suočeni, upotrebiti ostale legalne metode sindikalne borbe.
   - Na početku mandata premijer Koštunica predstavnicima reprezentativnih sidnikata čvrsto je obećao da nijedan zakon neće ući u skupštinsku proceduru dok prethodno ne prođe kroz socijalno-ekonomski savet - rekao je predsednik Veća SSSS Desimir Mionić. - To je obećanje, nažalost, ostalo na papiru. Ovih dana u skupštinsku proceduru ulazi nacrt izmene i dopune zakona o privatizaciji i zakona o udruženjima. To smo saznali iz drugih izvora, pošto nacrti nisu dostavljeni socijalno-ekonomskom savetu.
Mionić je ukazao i na nepostojanje socijalno-ekonomskog dijaloga i na lokalnom nivou.
   - Iako smo više puta pokušavali zvaničnim dopisima predsedniku opštine da ukažemo na neophodnost uspostavljanja socijalnog dijaloga u lokalu na tripartitnoj osnovi, dr Babić nije odgovorio niti iskazao volju da se bilo koji problem iz oblasti materijalno-socijalnog položaja zaposlenih rešava, iako bi moglo na lokalu puno toga da se učini i problem delimično ublaži. Istina, predsednik Babić je samoincijativno više puta izjavljivao da je učestvovao u rešavanju nastalih problema u ,,Magnohromu”. Ali, po mom mišljenju, to ,,mešanje” je imalo samo negativne rezultate, pa mu i ovim putem upućujem pitanje kome je u prilog išlo takvo njegvoo angažovanje u rešavanju problema - vlasniku ili nekim menadžerima, pošto zaposlenima sigurno nije. Ukoliko bi pristup predsednika opštine u rešavanju određenih problema bio isti i u drugim slučajevima gde se privatizacija obavlja ili počinje, a koja se očito ne odvija po principu socijalnog dijaloga, jasno je da to ne bi išlo u korist zaposlenima, već u korist pojedinaca. To nama nije cilj, mi u takvim ,,socijalnim” dijalozima nećemo da učestvujemo.
   Veće Samostalnog sindikata zahteva potpisivanje Opšteg i posebnih kolektivnih ugovora i njihovo prošireno dejstvo, zahteva se od Vlade Srbije da bez prethodno sprovedene javne rasprave i dogovora sa sindikatima ne menja Zakon o javnim preduzećima, kao i ostale zakone koji su tiču materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih. Ocenjujući najavljeni koncept podele besplatnih akcija kao neprihvatljiv, Veće SSSS ponovilo je zahtev da se većinski paket akcija ne prodaje, već da zbog specifičnosti ostane u rukama države. Takođe, Veće podržava zahteve Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije koji, kako je konstatovano, opravdano protestuju nezadovoljni niskim zaradama. Uslovljavanje Vlade da se smanjenjem broja zaposlenih u pravosudnim organima nivo zarada poveća za 30 odsto, Veće je ocenilo kao neprimereno. Deset zaključaka koji su usklađeni sa sindikalnom centralom biće dostavljeni Vladi Srbije, Uniji poslodavaca Srbije, uz obavezu da se realizuju do 1. marta iduće godine.

IZ KRALJEVAČKOG SUP-A
Zaplenjeno deset kilograma heroina

   U sredu uveče, na administrativnom prelazu Rudnica, kraljevačka policija zaplenila je 10 kilograma čistog heroina.
Heroin je pronađen u kamionu marke ,,volvo” (u specijalnom bunkeru) beranskih registarskih tablica.
Kako je objavio Javni servis RTS, u toku je hapšenje članova jedne od najvećih narko grupa u Novom Pazaru. Do sada je uhapšeno deset lica.
Akciju sprovodi kraljevačka policija u saradnji sa pripadnicima MUP-a Srbije.

JUBILEJ VELIKOG GLUMCA - MILE NEDELJKOVIĆ OBELEŽIO ČETIRI DECENIJE NA POZORNICI - piše Dragan Bajović
Jesam uživao, ali nisam bio gord i od toga nisam pravio nekakav kult

   • Na pozornici si proveo ne zna se koliko sati, dana, meseci i godina....
- Ovde je prošao taj neki istraživački život u kome sam nastojao da saopštim svoja razumevanja pozorišne umetnosti, vremena, ljudi. Ušao sam ovde, praktično, sa 17 godina i prvi zadaci bili su kafa i ostalo. Trči, donesi, zapiši, podseti... Onda se ukazala prilika da zaigram. Lepih uspomena imam vezanih za ove daske i ovu pozorišnu salu. A koliko sati, meseci ili godina sam efektivno proveo na ovim daskama zaista nisam nikada, iako sam bio mašinski tehničar, proračunavao.
• Jedna od najčešće izvođenih predstava, koja je doživela i najviše izvođenja u istoriji kraljevačkog pozorišta, svakako je ,,Kamen za pod glavu".
- Da, 101 izvođenje. Za tu predstavu me vezuje niz događaja koji su veoma značajni i za ovo pozorište i za mene lično. Jedan od najvažnijih trenutaka je kada je lektor prof. Raco Knežević bio na petoj probi i kada je potpuno ushićeno izgovorio: ,,Pa ovo je uglavnom gotovo. Biće to sjajna predstava!" Tada smo se dogovorili svi zajedno, gotovo zaklevši se, da ćemo predstavu igrati sve dok je to moguće. Pored toga što smo igrali izuzetan tekst Milice Novković (proglašen za jedan od najboljih deset, uz ocenu najuglednijih ljudi, u esejistici i istoriji književnosti Srbije), mi smo igrali tekst iz ovog podneblja, našeg mentalnog sklopa, iz našeg osećanja prostora. Taj Kopaonik, ta reka Ibar, ta Ibarska dolina, iskustvo i protivurečnosti ljudi koji ovde žive, vezani za tu reku, izmučeni istorijskim oscilacijama, izazovima, nemaštinom! To baš i nije nešto plodno u onom smislu u kojem bi seljaci želeli da imaju. Ideja Miličina je bila da se tema smesti u okvir mikrokosmosa njenog zavičaja, ali to nema nikakve veze sa selom i sa temama iz seoskog života, već je to jedna epska i, ja ću reći bez ikakve dileme, antička drama, koja je sublimirala u sebi sva teorijska saznanja o drami, ali i strahoviti emotivni i misaoni naboj.
• Početkom osamdesetih godina prošlog veka postao si upravnik Pozorišta. Upravnik si bio do 2004. godine, a već 1986. Kraljevačko pozorište sa predstavom ,,Šovinistička farsa" na festivalu Jugoslovenkih amaterskih pozorišta u Trebinju osvaja prvu nagradu?
- U to vreme nagoveštaji političkih zbivanja u našoj tadašnjoj zemlji bili su više nego očigledni. U Beogradu je već bila na repertoaru ,,Šovinistička farsa". Ja sam tek počeo da se bavim upravljanjem pozorištem. Na moj poziv došao je Nebojša Bradić i u jednoj komotnoj priči ispred kafane ,,Pariz", tu odmah pored Pozorišta, Predrag Marković, koji je i sam igrao u toj predstavi, predloži da se u jednom trenutku napravi razmena likova. U prvom delu ja sam Srbin, a u drugom Hrvat. U prvom delu Predrag je Hrvat, a u drugom Srbin. Tako smo došli do ideje koja je bila suštinski veoma važna da se princip nacionalističkog i šovinističkog posmatra višeslojno i razgrana ta razlika među ljudima koji iznad svega cene samo svoju naciju. To je bio pravi estetski potez. Dakle, on je ,,Šovinističku farsu" iz žanra farse smestio u jednu gotovo socio-kulturnu komediju. Naravno, rad sa Nebojšom Bradićem je pokazao da su naši potencijali veći nego što se pretpostavljalo. U Trebinju je predstava izazvala veliko interesovanje i raduje me da sam dobio, pored predstave, i ja nagradu kao najbolji glumac, prema oceni publike i žirija. Naravno, sve kolege koje su bile tamo i koje se bave režijom i teatralogijom u celini, ocenile su da su to ozbiljni glumački potencijali. To me je vrlo ohrabrilo i zato pamtim tu predstavu kao značajan prag u svom razvoju. Nebojša Bradić je ozbiljan reditelj koji je temeljno i vrlo kvalitetno insistirao na tome da probudim potpuno svoje potencijale, da ih artikulišem i da ih plasiram. Nebojša je sada upravnik Beogradskog dramskog pozorišta. Inače, kao reditelj me je zvao da igram u Kruševačkom pozorištu i moram priznati da je dobar deo saznanja koja imam u načinu igre i mojih potencijala vezan za njega.
• Nebojša Bradić je na scenu Kraljevačkog pozorišta postavio i ,,Profesionalca". Tu si bio Luka Laban.
- Tu sam prvi put igrao bez suflera. Naravno, nije to bila osnovna ideja. Nebojšina ideja je tu bila vrlo jasna - da onoga ko posmatra tu tragičnu priču uvuče potpuno u nju i da sudeluje do kraja, da bude unutar same predstave, da može da dodirne glumca, oseti dah i potpuno se integriše sa idejom te predstave. Predstava je dosta dobro prošla. Kada je pisac, Dušan Kovačević, video ovde predstavu na jednoj večeri koja je bila priređena u njegovu čast, izgovorio je rečenicu koja je veoma lepo odzvonila ovde: ,,Kada to rade dobri glumci, pisac postavlja pitanje da li je on to napisao.” A u jednoj intimnoj opservaciji izrekao je vrhunske ocene o mom radu.
• Pored Nebojše Bradića, u Kraljevačkom pozorištu režirao je, između ostalih, i Dragan Jakovljević?
- Dragan je sada upravnik pozorišta ,,Joakim Vujić" u Kragujecu. On je takođe reditelj sa kojim sam rado radio i za koga me vezuje mnogo lepih uspomena. Priča o ,,Kamenu za pod glavu" vezana je apsolutno za njega. Pre toga radio je ovde. Napravili smo sjajnu komediju ,,Bitka za Senjak" i tada smo osetili nekakav zajednički puls. Dve godine sam ga ubeđivao da postavimo ,,Kamen za pod glavu", da napravimo taj rimejk. On je sve vreme izbegavao da o tome definitivno razgovara, dok ga jednog dana tekst nije probudio, kada je, po ko zna koji put to pročitao, i prepoznao našu stvarnost. U poslednjoj rečenici Novakovoj ,,Ja sam ovu kuću pravio da u nju ljudi dolaze, al' nit nam ko dođe na slavu, nit na zavetinu, ni danas nikoga nema. Nosimo ga u Kovačevac da jedama vidim gde sam", Dragan je prepoznao svu našu kolebljivost i nemoć spram iskustva koje smo imali i budućnosti koja će biti vrlo neizvesna. Dragan Jakovljević mi je možda dao i jedan od najlepših komplimenata rekavši da sam vizionar. U to vreme se nije moglo mnogo o tome govoriti i praviti nekakve parade, ali ,,Kamen" je odzvonio fantastično u to vreme.
• Ovo ste, pretpostavljam, namerno zaokružili na 101 i tu ste prestali. Međutim, posle te 101. predstave umro je jedan od glavnih glumaca - Zvezdan Andrić.
- Zvezdan je bio ozbiljan oslonac ovog pozorišta, on je u toj predstavi igrao, a predstava je iz njegovog kraja. Mnogo je pomogao u lektorisanju i sjajno je govorio lokalni akcenat i tačno je razumeo sve okolnosti pod kojima se radnja odvija. Zdravko, koga je on igrao, bio je sjajno odigran i uopšte u toj predstavi nije bilo slabe uloge.
• Dvadesetak godina bio si upravnik Kraljevačkog pozorišta i poistovetio si se sa tim pozorištem. Kada kažu pozorište, misle na Mila, a kada kažu Mile, misle na pozorište. Da li ti je to smetalo u životu i glumačkom nervu koji imaš?
- To je jedan od važnih komplimenata koje sam doživeo i ne mislim da je to posledica laskanja, već jednog iskrenog doživljaja onoga što sam ja ulagao u čitav život ove kuće. Biti direktor pozorišta nije nimalo lak posao. Naprotiv, mislim da je vrlo glup, ali kada je bez scene. Kada je pomešan sa scenom, on ima svoga smisla, suštinskog i vrlo kvalitetnog. Ja jesam uživao u tome kao i svako. Valjda je to neka slabost, iako mislim da nisam bio gord i da od toga nisam pravio nekakav kult, niti sam na tim osnovama gradio svoju poziciju. Ali, naravno, volim kada se prepozna nešto za šta čovek daje sve u životu. Ovo jesu krupne reči, ali ja jesam živeo ovde i moja porodica je znala da sam ja čovek koji, ako mu se oduzme ovaj život, neće ga imati u ovom ,,civilnom" odelu. Naravno, ja sam porodici veoma zahvalan zbog toga, a posebno tvojoj drugarici, a svojoj supruzi Zlatani, koja je za sve to imala potpuno razumevanje, prekrativši sebi mnoga zadovoljstva, a jedno od njih je bila i scena. Ona je bila i ostala član ovog pozorišta, jer ima nekoliko uloga koje su nagoveštavale njen talenat. Ali, oboje nismo mogli. Značajnije je bilo da ja to radim i ona je to svesno prihvatila. To ne treba nikada zaboraviti.
• Jesi li razmišljao ili upoređivao kako se ,,gradski oci" odnose danas prema Pozorištu? Jesu li oni bili blagonakloni ili su tek samo tako govorili ,,odvojićemo malo za Pozorište"?
- Kada sam odlučio da napustim mesto upravnika, obratio sam se odbornicima na Skupštini opštine. Izgovorio sam rečenicu ,,Umoran sam, ali sam pre svega umoran od vas". To znači da pozorište ne pripada Milu Nedeljkoviću. Pozorište se neguje da se u njemu razvijaju talenti i da se u njemu nalaze ljudi koji vole pozorište i da će za njega da se žrtvuju. Pozorište ne može da opstane samo na tome što će izvestan broj ljudi da se žrtvuje i ulaže svu svoju energiju, a da ne bude tretirano kao ustanova od posebnog značaja. Dakle, ovde niko nije tražio nikakve crvene tepihe, milijarde, milione. Tražilo se samo da pozorište ima nekoliko premijera u godini, da sarađuje sa uglednim ljudima i da se to pokrije. Da premijere budu plasirane između Subotice, Pirota i Herceg Novog, i, naravno, da se ode izvan, ako je to moguće. Zašto? Danas cela Srbija gleda Đokovića kako igra tenis. Ali, da bi njegov tenis bio na nivou, mora da postoje tereni, treninzi, dobra ishrana... Dakle, mora da postoji infrastruktura preko koje može da se traži od onoga ko je talentovan da sav svoj kapacitet razvije prema svom talentu. Nas su tretirali kao ljude koji se zabavljaju radeći u ovom pozorištu, a ne kao ljude koji će plasirati ime kroz rezultate svoga rada, ime grada iz kojeg dolaze i koji će to ime tako braniti da će opet ljudi da ga pozivaju i da će, kada sede i razgovaraju, da kažu: ,,U Kraljevu imamo dobro pozorište.”
Ne znam danas kako stvari stoje, nisam u toku, niti mislim da treba da budem informisan o tome. Znam kako jedno pozorište mora da funkcioniše i osećam da ne funkcioniše kako treba, pored ostalog što i ne postoji pravilan odnos prema pozorištu, niti se postavljaju pretpostavke pod kojim uslovima ono može da egzistira, niti se finansira ono što bi, mislim, trebalo da bude. Nema uzajamnog uvažavanja, mere, odnosa, dozvoljenog minimuma... Zašto je to tako - to je druga priča, ali i tu mogu da kažem. Ja ne mislim da politički koncept ima jasan stav prema svemu tome.
• Nekada, kada je pozorište adaptirano 1983. i narednih deset i više godina, u podrumu Pozorišta okupljao se cvet kraljevačke umetnosti, kulture. Novinari su se okupljali, slikari, pesnici, ostajali smo do duboko u noć. Ti si u to vreme bio upravnik Pozorišta, vrata nisu bila celu noć otključana, ali imali smo kanale kako da dospemo do kluba ako zakasnimo i dođemo posle ponoći. Tu je postojao jedan ,,interfon" kroz cev za ventilaciju. Tog vremena, nažalost, više nema i tog okupljanja više nema.
- U jednoj prilici sa visokog mesta gradske uprave rečeno mi je da se malo preteruje, na šta sam ja odgovorio da smo mi monasi posebnog kova i da ta slobodna zona u kojoj živimo i uspostavljamo duhovne relacije ne može biti kontrolisana administrativnim metodama. Slobodan sam da kažem: ko god je u istoriji pokušao da napravi sopstveno ideološko pozorište, propao je sa tom idejom. Iz takvog polazišta koje smo svi zajedno imali, ovaj prostor smo takav prihvatili, odnegovali i u njemu do kraja uživali. U istraživanju stvaralačkih potencijala i u sukobljavanju stvaralačkog mišljenja i u atmosferi koja je podrazumevala piće, slobodno ponašanje, nekonvencionalno, i u kritičnim periodima našeg života koje smo, nažalost, doživeli u jednoj političkoj grupi, počela je rasprava na tu temu - šta ćemo sa kafanom u pozorištu. Ta rasprava je završena na toj seansi i više nije išla dalje, jer je bilo mudrih ljudi koji su shvatili da bi intervencija političkom silom dovela do potpunog kontraefekta. To znači da su nekoliko puta razmišljali o tome da uklone upravljačku garnituru u Pozorištu, ali su uvek unutar svog političkog miljea imali vrlo snažan otpor od ljudi koji su bili na ponos čitavom gradu.
• Ovaj prostor u Pozorištu mi smo nazvali klubom 226, što govori o broju sedišta. Kasnije je menjao imena. U to vreme nije bilo mobilnih telefona, a ni pored ovih fiksnih nismo se mnogo zadržavali, ali se tačno znalo da u klubu 226 možemo da pronađemo onog ko nam treba. Svi smo ovde bili.
- Jedan od glavnih ciljeva koje sam sebi postavio kada sam došao da budem direktor pozorišta je bila ideja da ovo bude prostor u kojem će se izražavati potpuno slobodno, neopterećeno. Pre svega u tumačenju onoga što radimo u pozorištu, a onda i svega ostalog. Pozorište jeste sinteza umetnosti, ovde književnici nalaze svoj prostor, slikari, umetnici, muzičari i, na kraju, glumci kao izvođači radova i kao domaćini. Veoma sam zadovoljan što kao direktor Pozorišta nisam podlegao nikakvim predrasudama, iako sam katkad bio nezadovoljan atmosferom u klubu koja je znala da uznemiri tehnologiju, odnosno scenu i ono što se na sceni dešava. Uvek sam smatrao svojom obavezom da služim takvoj grupi u Kraljevu. To služenje nije određeno nekom vazalnom koncepcijom. Direktor pozorišta, po mom shvatanju, mora da bude čovek koji razume prostor, ljude, vreme i, shodno tom razumevanju, da se ponaša fleksibilno do te mere da ljudi rado dolaze u pozorište, pa makar i u klub pozorišta. Pozorište mora da ima kritički sud, jer, ako ga nema, osuđeno je na nestanak i na zatvoreni krug samoiživljavanja, narcisoidnosti, koji nema nikakvog smisla i ništa ne znači. Sećanja na ta naša zajednička druženja potvrda je da smo svi bili u pravu kada smo pozorište pretvorili u svoj prostor. U kafani smo, uz piće, praznili dušu razgovorima i stvaralačkim sukobima ostavili iza sebe jedan od onih tragova koji su uznemiravali oligarhiju, jer su odavde izlazile ideje koje su ozbiljno upozoravale.
• Da se sa upravnika vratimo ponovo na glumca. Igrao si u ko zna koliko predstava. Imaš li popis koliko je toga bilo?
- Bilo je više od 50 premijera za 40 godina i mnogo nastupa koji su premijerni svaki za sebe i ima više od 700 predstava.
• Znači, više od jedne premijere godišnje? To je dobra produkcija za 40 godina.
- Da to stavimo u čistu statistiku. Radio sam osam sati u Fabrici vagona i u Pozorištu četiri sata. Kada sam prešao u Pozorište, sve poslove direktora morao sam da završim da bih bio na sceni. Jer, ako ih ne završim, nema scene. To znači da sam opet imao dva radna vremena u Pozorištu - i pre i posle podne. Ovo ne govorim zbog toga što to nije bilo finansijski pokriveno, jer su oni štedeli na nama odnosno ignorisali su nas kada sam napravio profesionalno pozorište, kada je koncept koji sam napravio zaživeo i kada je opštinski Izvršni odbor, pod predsedništvom Branka Simovića, doneo odluku, koja je i dan-danas pod znakom pitanja. Ignoriše se, dakle, i profesionalnost ovog pozorišta. Zašto je to tako - to je drugo pitanje, ali mislim da osporavanje profesionalnog statusa ničemu dobrom ne vodi.

JUBILEJ NE PRIPADA SAMO SLAVLJENIKU
Ma kako bili veliki napori i teška odricanja u radnom veku, i ma kako bili značajni rezultati kvalitetnog rada, u trenutku obeležavanja jubileja, kakav sam ja imao, red je prisetiti se da je neko provetravao kancelariju i očistio smrdljivu pikslu, da je neko prihvatio i poslao značajnu informaciju, da je neko pregledno i tačno otkucao važno pismo, da je NEKO...
Jubilej ne pripada samo slavljeniku. Iako u tim trenucima otkrivamo ljude koji su nam bili značajni u dugim i teškim godinama, događa se da nekoga ili nešto zaboravimo, iako ne bismo smeli.
Ovu priliku koristim da uputim pozdrave onim saradnicima i sugrađanima koji su pomagali i hrabrili, a da za uzvrat nisu ništa očekivali.
Naravno, ko bi šta o nama znao da urednici, redakcije, novinari i razni snimatelji to nisu beležili i tako pomagali u stvaranju što realnije slike o radu i delu određenih institucija i ljudi.
U više navrata, od presudnog značaja bila je brza, nadahnuta i emotivna informacija o događaju, koju su za srpsko tržište radili ljudi iz RTS-a. U tom timu stvaraju oni koji su voleli da o nama prave lepe priče, a da iz svoje tišine posmatraju našu ,,slavu". Tako je bilo uvek ali, pored onog obaveznog rada, imalo je i onih voljnih radnji koje su temelj svakog jubileja. Te radnje, za pozorište i za mene lično, a veoma odgovorno, izvršavao je snimatelj Života Jevtić, kojem arhiva pozorišta duguje trajnu zahvalnost i obaveznost da je neguje.
Meni se pružila prilika da uzvratimo mnogima koji su primetili i reagovali na mojih 40 godina rada i ja se radujem dobroti u njihovim životima, a Životi dugujem zahvalnost.
Mile Nedeljković

POSLEDICE OBILNIH PADAVINA I U KRALJEVAČKOJ OPŠTINI
Ponovo poplavljen Šeovac

   Meštani i firme u naselju Šeovac, posle nedavnih obilnih padavina i naglog topljenja snega, opet su poplavljeni. I pored pokušaja meštana da džakovima sa peskom i na druge načine spreče stihiju, pored ostalog, poplavljene su i četiri od osamdesetak privatnih kuća. Prema rečima ugroženih vlasnika kuća, u proteklih pet godina, koliko traje ovaj problem, obraćali su se nadležnim opštinskim organima, ali nije ispunjeno obećanje lokalne samouprave da će obezbediti sredstva i da će potpisivanjem ugovora sa ,,Zapadnom Moravom" problem čestih poplava ove industrijske zone i prigradskog naselja biti rešen.
   Ogorčeni meštani Šeovca, u čije domove je voda po ko zna koji put prodrla i pričinila veliku štetu, još jednom apeluju na lokalnu samoupravu da preduzme obećane mere, a ako se to ne dogodi, kažu i da će blokirati puteve, jer drugog izbora nemaju.
   Inače, postojeća kanalizacija ne može da primi ovoliku količinu vode jer u naselju postoji veliki broj privatnih preduzeća, pa je potrebno iskopati i pomoćne kanale. Ako se spreči poplava jednog dela naselja, voda plavi drugi, niži deo. Niko od poplavljenih meštana nije baš bio raspoložen da komentariše ovaj slučaj. Među njima je i porodica Jeremić, koja je nakon prethodne poplave promenila pod. Kažu da to više nema nikakvog smisla. Ima i kuća do kojih je nemoguće doći od vode i leda, jer je taj deo Šeovca pretvoren u pravo malo jezero.

STANIČKA REKA DONELA “ZAOSTAVŠTINU” IZ DRUGOG SVETSKOG RATA
Uništena avionska bomba

   Kao da nam nije dovoljno bombi iz 1999. godine, neznano otkuda i dalje izniču i eksplozivne naprave iz Drugog svetskog rata. Tako je pre oko mesec dana u Staničkoj reci, područje sela Zamčanja, izronila neeksplodirana avionska bomba stara više od 60 godina! Sve ove decenije uspela je da u sebi sačuva dvadesetak kilograma eksploziva.
   Prošlog četvrtka bombu su uništili stručnjaci tima Ministarstva odbrane za deaktiviranje i uništavanje neaktiviranih ubojnih sredstava (tim za NUS), u saradnji sa Opštinskim štabom civilne zaštite, policijom i vatrogascima. Detonacija je bila dosta jaka ali, osim garavog snega i nekoliko polomljenih grana, nije ostavila veće posledice na okruženje. Prema rečima potpukovnika Srećka Gavrilovića, koji je bio na čelu tima za NUS, od početka godine u Srbiji je uništeno čak devet bombi iz Drugog svetskog rata. Ovu u Staničkoj reci pronašao je šumar ŠG ,,Stolovi" Mirko Cvetković, koji pokriva područje Mataruške Banje i šire okoline.
   Naželnik Štaba civilne zaštite u Kraljevu Đorđe Leković upozorava građane da moraju biti pažljivi pri radovima na nepoznatom terenu, posebno prilikom dubljih iskopavanja. Sve sumnjive predmete treba da prijave na tel. 985.

POLAGANJEM KAMENA TEMELJCA NA BERANOVCU POČELA IZGRADNJA DVE STAMBENE ZGRADE
Krov nad glavom za raseljene i socijalno ugrožene

   • Do sredine naredne godine na Beranovcu će biti izgrađena 42 stana • Vrednost radova oko 650.000 evra, donator Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj, a realizator projekta nemačka humanitarna organizacija HELP • Nemački donatori finansiraće i 70 projekata za otpočinjanje sopstveniog biznisa

   Krajem prošle sedmice, svečanim polaganjem kamena temeljca, na Beranovcu je počela izgradnja dve nove stambene zgrade. Stambeni objekti imaće 42 stana, ukupne površine 2.700 kvadrata, dok je vrednost investicije oko 650.000 evra. Na ovaj način biće omogućeno rešavanje stambenih problema za 38 interno raseljenih porodica sa Kosova i Metohije koje su smeštene u kolektivnim centrima, pre svega u Mataruškoj Banji, kao i za četiri socijalno ugrožene lokalne kraljevačke porodice. Zgrade se grade u okviru projekta ,,Pomoć interno raseljenim licima obezbeđivanjem alternativnih stambenih rešenja i dobrotvornih aktivnosti". Donator je Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. Projekat se sprovodi u saradnji lokalne samouprave, koja je poklonila plac, i nemačke humanitarne agencije HELP, koja je realizator projekta. Rok za završetak izgradnje je do sredine naredne godine.
Na prigodnoj svečanosti na Beranovcu, u petak, 23. novembra, kamen temeljac za nove stambene objekte na Beranovcu položili su rukovodilac HELP-a za Srbiju i predsednik opštine Kraljevo.
- Srećan sam što sam u Kraljevu zbog početka izgradnje ovih stanova. HELP ima dugu tradiciju u Kraljevu. Počeli smo 2000. sa humanitarnom pomoći, a zatim smo od 2002. godine počeli projekte ekonomskog razvoja i pomogli da 400 ljudi počne vlastiti posao - rekao je Timoš Tekelman, direktor HELP-a za Srbiju, na svečanom polaganju kamena temeljca za zgrade na Beranovcu.
Na veliki značaj ove investicije za rešavanje problema raseljenih lica ukazao je i dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je pored ostalog istakao:
- Ako budemo pravilno rasporedili po svim gradovima Srbije ljude koji su zbog ratnih vihora i drugih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije došli u nezavidnu situaciju, verujem da ćemo omogućiti svima da se lakše uklope u život u novim sredinama.
U drugoj fazi projekta, donacijom nemačke Fondacije Erlanbah, HELP će, takođe na Beranovcu, izgraditi još šest stanova za socijalno ugroženo lokalno stanovništvo.
- Mi ćemo se potruditi da, bez obzira na veliku ,,gustinu" socijalno ugroženih ljudi smeštenih na Beranovcu, ne napravimo ovde neku izolovanu zajednicu, već ćemo doći sa svim projektima koji će im pomoći lakši život u Kraljevu - rekao je dr Miloš Babić.
U tu svrhu HELP će podržati i 70 projekata započinjanja vlastitog biznisa kroz opremu ili materijal u prosečnoj pojedinačnoj vrednosti od 1.200 evra. Ovaj deo projekta opština Kraljevo će podržati sa 2,5 miliona dinara.
- Socijalno-ekonomska komponenta je vrlo važna za nas. Pomoći ćemo da ljudi pokrenu sopstveni biznis koji će im u budućnosti obezbediti redovne prihode - objasnio je gospodin Tekelman.
Kad započeti stanovi budu završeni (kako je planirano - u julu sledeće godine), biće raspisan konkurs za raspodelu, a ko će ih dobiti - odlučivaće predstavnici Sekretarijata za izbeglice, opštine i HELP-a.

OBELEŽENO TRIDESET GODINA RADA PAROHA PETRA GAVRILOVIĆA
Bitka za svaku porodicu

   • Tri decenije službovanja oca Pera u Cvetkama, Lađevcima i Miločaju, povodom čega su parohijani ova tri sela priredili svečanost u čast svog paroha, obeleženo borbom za uvećanje svake porodice, a na samoj svečanosti - osnivanjem fonda za stimulisanje rađanja više dece

   Svečanosti u trpezariji cvetačke crkve nisu retke, ali je ova, prošlonedeljna, imala posebno obeležje: parohijani su njome želeli da iskažu poštovanje i zahvalnost svom parohu Petru Gavriloviću na predanoj službi Bogu i njima, meštanima ova tri pomoravska sela. Za tri decenije svešteničke dužnosti, koje su se odvijale u turbulentnim vremenima - najpre zabrane slobodne veroispovesti, a zatim povratak Crkvi, ali i nedoumice o čovečnosti, ratu, patriotizmu, porodici - otac Pero je uspeo da se snađe i izabere pravi put.
- Tokom ove tri decenije, najviše sam se borio za porodicu, da se ona oboži i umnoži, jer sam to smatrao stubom naše budućnosti - kaže otac Pero.
Oko hiljadu i po venčanja, toliko sahrana, ali i ne mnogo više krštenja, surovo podsećaju da se nije u svemu uspelo. Za službovanja Petra Gavrilovića u ova tri sela, 230 ognjišta se ugasilo, što nikako nije mali broj. Ovaj podatak, kao i svakodnevni razgovori sa parohijanima, naveli su paroha i Crkveni odbor u Cvetkama da, baš na dan proslave tridesetodišnjeg jubileja, pokrenu osnivanje fonda za proširenje porodice. Iz njega će se posebno finansirati treće dete, ali i lečenje bolesne dece iz porodica slabijeg imovnog stanja.
Osim radu sa ljudima, otac Petar Gavrilović se veoma predano posvetio čuvanju cvetačke crkve-brvnare, kao i nove crkve, izvanredne grupe krajputaša, kao i groba Jovana Kursule, dao je da se izgradi i oslika impozantna crkvena trpezarija, a već nekoliko godina radi na realizaciji ideje da se na Gradini, brdu na Kotleniku, podigne 33 metra visok krst. Visina krsta simbolizuje Hristove godine u ovozemaljskom životu. Krst će biti osvetljen, pa će se videti sa udaljenosti od više desetina kilometara. Ideju za ovaj znamen otac Pero je dobio na svojim pokloničkim putovanjima, najviše po Americi i Kanadi. Pošto je potrebno dosta novca za realizaciju ovakvog poduhvata, otac Pero u porti cvetačke crkve već pet godina priređuje likovnu koloniju kraljevačkih slikara, a ove godine je počela i kolonija najboljih srpskih akvarelista. Slike i akvareli će biti prodati na aukciji, a novac uložen u krst na Gradini.
U ime svih, ocu Peru zahvalili su Milun Simović, Milan Ilić, učiteljica iz Lađevaca i drugi, a svečanu liturgiju je služilo više sveštenika, predvođeno protojerejom Ljubinkom Kostićem.

,,ZDRAVLJE U JESENI" I SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO MARIBOR POVEZUJU DVA NEKADA BRATSKA GRADA
Gradonačelnik Mislinje poziva srpske gradove na bratimljenje

   Da saradnja i približavanje stanovnika nekada bratskih slovenačkih i srpskih gradova sve više napreduje dokaz su aktivnosti koje su se odvijale ovih dana u slovenačkim gradovima Velenju, Mislinji i Dravogradu. Posle veoma uspelog bratimljenja Maribora i Kraljeva, i drugi srpski gradovi ponovo su počeli da se bratime sa slovenačkim.
Takva pozitivna inicijativa stigla je i iz Velenja. Inicijativu da se ponovo potpiše povelja o bratimljenju dva grada dao je Ivan Konečnik, predsednik društva ,,Zdravlje u jeseni" iz Dravograda. Konečnik je u pomoć pozvao i veoma aktivne članove Srpskog kulturnog društva Maribor, koji su pre deset godina pomagali kod potpisivanja partnerskih odnosa između Maribora i Kraljeva. I tako je akcija počela.
Pre nekoliko meseci stigli su iz Slovenije u Vrnjačku Banju Ivan Konečnik i Rade Bakračević, predsednik Srpskog kulturnog društva Maribor. Poznati aktivisti došli su u ovu poznatu srpsku banju sa dva autobusa Slovenaca, koji pozitivno gledaju na Srbiju.
Posle nekoliko dana provedenih u Banji Slovenci su se sa predstavnicima opštine Vrnjačka Banja dogovorili i da oni dođu u Sloveniju i budu gosti ovih dvaju društava. Dogovoreno je da Konečnik organizuje sastanak sa predstavnicima opštine Velenje, koje je godinama bilo partnerski grad Vrnjačke Banje, ali je to partnerstvo prekinuto.
Pre nekoliko dana je u Vrnjačku Banju stigao poziv društva ,,Zdravlje u jeseni” i Srpskog kulturnog društva Maribor da njihovi predstavnici dođu u goste u slovenačku pokrajinu Korušku.
I tako je u Mislinju ove nedelje gostovala delegacija iz Vrnjačke Banje. Delegaciju od 15 članova vodili su Radovan Popović, potpredsednik Skupštine opštine, i Živorad Jaćimović, načelnik za zaštitu životne sredine i lokalni razvoj Vrnjačke Banje. Pored političara, u delegaciji su se nalazili i članovi društva ,,Zlatne niti" sa svojom predsednicom Svetlanom Trifunović. Oni su priredili u Mislinju, za prijatelje Slovence, nezaboravno veče srpskih igara i muzike, kao i domaća jela srpske kuhinje. Zabavni program je uveličao i Ratomir Đonović, ,,zlatna truba Srbije", iz Metikoša.
Glavni cilj delegacije Vrnjačke Banje je bio da se ponovo potvrde prijateljski i bratski odnosi između Velenja i Vrnjačke Banje.
Sastanak u Velenju je bio veoma plodan i predstavnici nekada bratskih gradova Velenja i Vrnjačke Banje su se dogovorili da potpišu novu povelju o partnerstvu. Ostalo je da to potvrde i delegati dveju skupština. Tako će pozitivne niti bratstva ponovo oživeti na nekoj drugačijoj, a opet bratskoj osnovi.
Prema rečima Popovića, to partnerstvo bi moglo biti potpisano u proleće iduće godine.
Na kraju je Viktor Robnik, gradonačelnik opštine Mislinje, pozvao stanovnike nekog grada iz Srbije da dođu u Mislinju da se pobratime sa stanovnicima njegovog grada.
Rade Bakračević

AKTIVNOSTI UDRUŽENJA DISTOFIČARA
,,Pođimo tamo gde nas ne čeka ništa i nađimo sve što nas tamo očekuje”

   • Buđenje, tuširanje, izlazak iz stana, prelazak ulice, uživanje u parku na putu do posla, hvatanje autobusa u poslednjem trenutku, pozdravljanje sa kolegama na ulazu u kancelariju... Za većinu, ovo su osnovne stavke svakodnevnog života, ali za hiljade ljudi, ovo su nepristupačna prava

   U saopštenju za medije, koje je izdato povodom 3. decembra, Svetskog dana invalida, kaže se, pored ostalog, kako je u decembru 2006. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, ali je, nažalost, i danas većina osoba sa invaliditetom lišena osnovnih prava i redovno se suočava sa ogromnim barijerama ka punijem učestvovanju u društvu. Ova marginalizacija se, kako stoji u saopštenju, dešava jer najčešće i samo društvo ignoriše prava osoba sa invaliditetom.
Buđenje, tuširanje, izlazak iz stana, prelazak ulice, uživanje u parku na putu do posla, hvatanje autobusa u poslednjem trenutku, pozdravljanje sa kolegama na ulazu u kancelariju... Za većinu, ovo su osnovne stavke svakodnevnog života, ali za hiljade ljudi, ovo su nepristupačna prava.
Izazovi su brojni, i često nesavladivi. Nedostatak servisa personalnih asistenata, preterano visoke cene tehničkih pomagala uopšte i milioni arhitektonskih barijera, sve je to danas naša stvarnost. Građansko društvo je, zajedno sa akterima iz privatnog, javnog i neprofitnog sektora, pokrenulo neke promene: od individualizovanih servisa, do kampanja zagovaranja, od pravnih reformi do stručnih obuka. Međutim, ove inicijative su nepovezane i utiču na samo mali broj ljudi.
Činjenica da se invalidnost može desiti svakome i u bilo kojem trenutku, obavezuje nas da svakodnevno i zajednički radimo na podizanju svesti i promeni stavova prema invalidnosti, na šta nas ovaj dan direktno podseća. Poštujući osobe sa invaliditetom i uvažavajući njihove potrebe, interese, težnje i očekivanja, društvena zajednica pokazuje svoje lice.
Dragi sugrađani, pred nama je još jedan Dan invalida. Ne dozvolite da samo taj dan bude prilika da nam se posvetite. Raspodelite svoju pažnju, razumevanje i podršku na sve dane u godini, na sve godine u životu koji zajednički živimo.
I ove godine, tradicionalno u duhu humanosti i druženja, Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, realizovaće niz aktivnosti, i to: skretanje pažnje javnosti (putem medija), izrada propagandnog materijala (plakata, brošura), obilazak najugroženijih članova.
Mi vas pozivamo: dođite, upoznajte nas, živite sa nama i našim invaliditetom, pa ćete nas tako lakše i bolje razumeti, kaže se na kraju proglasa koji je potpisao sekretar Udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug Stevan Todorović.

REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE ŽENA SA INVALIDITETOM - piše Ivan Rajović
Moje pravo je da budem zdrava

   • Tokom novembra organizovane radionice u gradovima radi osnaživanja žena sa invaliditetom. Jedna od radionica održana u petak, 23. novembra, u Klubu ,,Vera, Nada, Ljubav", u organizaciji Udruženja distrofičara Kraljevo, a učesnice su bile žene sa različitim vrstama fizičkog invaliditeta

   Kada govorimo o osobama sa invaliditetom, odmah nam padne na pamet obaranje ivičnjaka, stavljanje rampi na stepenice ili dostupan javni prevoz. Šta je sa drugim barijerama koje otežavaju svakodnevni život? Da li muškarci i žene sa invaliditetom imaju iste poteškoće ili se njihov položaj u društvu razlikuje? U čemu je njihova razlika?
Na ova, ali i na sva druga pitanja, odgovore je pokušala da da organizacija ,,Iz Kruga”, za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom Srbije, kroz jednodnevnu radionicu u okviru projekta ,,Moje pravo je da budem zdrava", koji je finansijski podržala Kanadska vlada, preko Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA).
Ostvarivanje prava na reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom je jedna od prioritetnih aktivnosti ove organizacije. Projekat je usmeren, sa jedne strane, na edukaciju ginekološkog medicinskog osoblja i podizanje svesti žena sa invaliditetom o važnosti redovnih ginekoloških pregleda, a sa druge strane, lobiranju lokalnih organa vlasti da podrže uspešnu realizaciju projekta, kupovinom hidrauličnog rotacionog stola za svoju lokalnu medicinsku ustanovu.
Projekat obuhvata pet gradova Srbije: Novi Sad, Kragujevac, Užice, Niš i Kraljevo.
Nakon publikovanja Istraživanja - prim. dr Spase Anđelića iz GAK ,,Narodni front" i Priručnika - Lepojke Čarević-Mitanovski i Aleksandra Jankovića, urađena je edukacija medicinskog osoblja iz ovih pet gradova i uspostavljena saradnja sa lokalnim organizacijama.
Tokom novembra rađene su radionice u gradovima radi osnaživanja žena sa invaliditetom. Jedna od tih radionica je održana u petak, 23. novembra, u Klubu ,,Vera, Nada, Ljubav", u organizaciji Udruženja distrofičara Kraljevo, a učesnice su bile žene sa različitim vrstama fizičkog invaliditeta.
Predsednik opštine dr Miloš Babić pozdravio je skup i izrazio spremnost da na svaki način pomogne realizaciji projekta, kako bi žene sa invaliditetom mogle bez barijera i poteškoća da obave ginekološke preglede.
Ostatak dana bio je namenjen priči o stereotipima, predrasudama, diskriminaciji, ali i o pozitivnoj praksi iz GAK-a ,,Narodni front". Lepojka Čarević-Mitanovski i Aleksandar Janković su, uz budno oko Marka Savića iz Centra za monitoring za evaluaciju i Aleksandre Bulatović iz CIDA-e, uspeli da potaknu učesnice da razmišljaju o svom zdravlju. Kad opština ispuni svoje obećanje i kupi hidraulični ginekološki sto, sva teorija će moći da se pretvori u praksu.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA LDP KRALJEVO
,,Problemi se ne rešavaju, tajkuni vladaju zemljom"

   ,,Kraljevačka opština ima nagomilane probleme i lokalnu samoupravu koja ih ne rešava", rekli su na konferenciji za novinare predstavnici Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije Kraljevo. Oni su podsetili da je ,,ekonomski razvoj u opštini potpuno stao i da je broj nezaposlenih Kraljevčana sve veći, dok se na važna mesta u gradu zapošljavaju ljudi iz drugih opština i kao dokaz naveli primer budžetskog revizora".
- Prema našem saznanju, to je osoba koja nije položila državni ispit i najmanje je kompetentna da radi budžetsku reviziju. To je čovek koji nije iz ovog grada već, eto, iz susednog Čačka što, naravno, nije slučajno. Da li to znači da je predsednik opštine Kraljevo, koji je iz redova Nove Srbije, budžetskog revizora takođe doveo iz Nove Srbije da bi kontrolišući trošenje sredstava na taj način sebi davao ,,prolaz" - istakao je dr Branko Đokić, menadžer OO LDP Kraljevo, zapitavši ,,da li je moguće da u Kraljevu nema ekonomskog stručnjaka koji bi radio ovaj i druge poslove".
Podsećajući na sukob predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića i vlasnika Delta kompanije Milorada Miškovića, članovi Opštinskog odbora LDP Kraljevo kažu da nije slučajno što se to dešava u ovo vreme. Oni kažu da je za to izabran trenutak kada se rešava pitanje Kosova i Metohije i kada su mogući predsednički izbori, podsetivši da je Mišković ,,čovek iz Miloševićevog vremena".
- On je iz tog vremena i, valjda, da bi kupujući slobodu kod sadašnjih režimskih ljudi zapravo pokušao da taj kapital plasira kroz gradnju Delta gradova, Delta sitija, kapitalizujući i privatizujući valjda sve što se da privatizovati u ovoj našoj uskoj i maloj i sve manjoj Srbijici - naglasio je dr Đokić.
U OO LDP su istakli i da je jedino Čedomir Jovanović pravi protivkandidat onima iz vladajuće koalicije i da je to političar na koga se treba ugledati.
- Mi, kao Liberalno demokratska partija, daćemo sve od sebe da pokušamo da motivišemo građane Srbije i ljude koji hoće da razmišljaju svojom glavom, ne bi li napravili nešto bolje za našu zemlju - istakao je Saša Radulović, član Predsedništva LDP Kraljevo.
Predstavnici OO LDP su zaključili da će učiniti i sve drugo što je potrebno da Srbija konačno krene pravim putem.

PRES KONFERENCIJA OO SRS KRALJEVO
Nedostaje izveštaj o trošenju budžeta opštine

   ,,I pored mnogobrojnih najava da će biti usvojen rebalans budžeta za tekuću godinu, koji je navodno potreban da bi se okončali radovi na novom ibarskom mostu, lokalna vlast nije sazvala nijednu skupštinsku sednicu na kojoj bi se raspravljalo o ovoj temi", rečeno je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora SRS Kraljevo. Tom prilikom odbornik Vito Dmitrović, član OO SRS Kraljevo, podsetio je na obavezu predsednika opštine da dva puta godišnje izvesti Skupštinu i građane na koji način lokalna samouprava raspolaže sredstvima iz opštinskog budžeta, ali to nije učinjeno. Prema njegovim rečima, ,,sve to podriva sumnje o neracionalnom trošenju budžetskih sredstava, pogotovo što gradom kruže različite priče o mešetarenju kad je u pitanju izgradnja mosta na Ibru". Po mišljenju predstavnika OO SRS, ,,ova situacija može biti razrešena samo raspisivanjem lokalnih izbora, tim pre što je legitimitet odbornika i predsednika opštine doveden u pitanje činjenicom da je od poslednjih izbora prošlo više od četiri godine".
Na pres konferenciji, predstavnici OO SRS Kraljevo prokomentarisali su pismo lekara-volontera iz Kraljeva, prema kojima, kako kažu, država i javne institucije ,,imaju gotovo robovlasnički odnos". Kako je istakao Ilija Čabarkapa, član OO SRS Kraljevo, ,,toj grupi volontera su u Zdravstvenom centru zahvalili i rekli im da idu kući, nijednog od njih nisu primili u radni odnos, a što je najveća tragedija, odmah je primljena nova tura lekara, takođe na volontiranje od šest meseci".
Najavljeno je i da će 8. decembra u velikoj sali Skupštine opštine Opštinski odbor SRS organizovati promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja o aferi Hrtkovci i ulozi Nataše Kandić u stvaranju ovog antisrpskog mita.

NAŠE NARAVI - piše Ivan Rajović
Karanfila odbija nadoknadu za pseći ujed

   Karanfilu Tanasijević, poznatu kraljevačku frizerku i revolucionarku iz perioda uličnih protesta 1996-97, ujelo je kuče. U najužem centru grada, nezaštićenu ženu, samohranu majku troje odrasle dece, ujeo je, iz čista mira, jedan od poznatih lokalnih pasa beskućnika. Naravno, to ovde nije nikakva vest. zatvorila je Karanfila radnju, potražila pomoć u Hitnoj i, kakav je red, primila tetanus, sedative, vitamine, sirupe i sve što sleduje u takvim prilikama ne bi li se zaštitila od potencijalnog besnila, kao i stotine njenih prethodnika. Mušterije, neošišane, neobrijane, prepustila je, bar na nekoliko dana, očekivanju sopstvenog oporavka, od šoka, ali i od posledica psećih zubića.
   Karanfila sedi u svom stanu, koji su joj nekako u isto vreme obili nepoznati provalnici, drhteći nad svakim lavežom bivših azilanata i još neprivođenih najboljih čovekovih prijatelja, koji sa ulice dopire do njenih ušiju. Borci za pseća prava ne haju nad sudbinom nesrećne žene, a ona, i pored preporuka onih koji je znaju i koji su imali slična iskustva, neće da tuži opštinu i svoj kućni budžet ,,osveži” sa nekoliko stotina hiljada psećih dinara. Neće Karanfila da se ovajdi na ujedu zlosrećnih beskućnika, kao što su učinili mnogi pre nje.
   - Ne zanimaju me pare - kaže Karanfila za ,,Ibarske novosti". - Ja neću da zarađujem na tome - kaže ona uz ono poznato srpsko i frizersko - j… ih takve pare, tražim samo da se konačno reši problem pasa lutalica koji ujedaju nedužne, a i one druge, građane.
   A statistika kaže da je do sada po ovom osnovu iz opštinskog budžeta isplaćeno mnogo para, a ujedenih je evidentirano na stotine. Mnogo je i onih koji smišljeno šetaju gradom u potrazi za lutalicom koja bi ih, tek onako, ugrizla za nogu ili ruku i time im omogućila da se poprilično novčano opskrbe u ovoj nestašici. Karanfila je, koliko je poznato, do sada jedini primer ujedenog, ili ujedene, građanke, koja, bar za sada, odbija da tuži opštinu i uzme nadoknadu koja joj sleduje. Humanista ili inadžija, zaključite sami.

MINISTAR MLAĐAN DINKIĆ:
Bonus ili akcije

   Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj , posle serije razgovora sa predstavnicima sindikata zaposlenih u velikim republičkim javnim preduzećima, odlučilo je da delimično izmeni predloženi koncept podele besplatnih akcija građanima. Novi koncept objasnio je ministar Mlađan Dinkić na konferenciji za novinare.

,,Svi građani dobiće jedanak broj akcija bez obzira na godine starosti i to 15 odsto od tržišne vrednosti kapitala javnih preduzeća, kao i novac od prodaje akcija iz Privatizacionog registra u kojem se nalaze akcije 68 preduzeća koja su privatizovana putem tendera, kao i onih koja će tek biti privatizovana na taj način. Prodaja tih akcija biće završena do kraja sledeće godine. Zaposlenima i bivšim zaposlenima u javnim preduzećima akcije će biti podeljene srazmerno godinama radnog staža i mogu da izaberu da li će uzeti akcije u iznosu od tržišne vrednosti kapitala preduzeća ili jednokratni novčani bonus. Za radnike NIS-a ukupni iznos bonusa bio bi 100 miliona evra, za radnike EPS-a 220 miliona evra, Telekoma - 160 miliona evra, Jata - 11 miliona evra, Galenike - 17 miliona evra i Aerodroma - četiri miliona evra. Radnici javnih preduzeća neće imati pravo i na bonus i na akcije i šta će izabrati odlučili bi sami na referendumu u preduzeću" - rekao je Mlađan Dinkić i dodao da se do iznosa bonusa došlo množenjem broja sadašnjih i bivših zaposlenih sa prosekom od 4.000 evra po pojedincu.

NOVO PRIZNANJE VETERINARSKOM INSTITUTU U KRALJEVU
Međunarodne radionice o ,,ptičjem gripu"

   Svetska organizacija pri Ujedinjenim nacijama za ishranu i poljoprivredu - FAO još jednom je ukazala poverenje Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu. Tokom ove sedmice ova ugledna veterinarska institucija bila je domaćin kolegama i predavačima iz balkanskih zemalja i ekspertima FAO, koji su kroz obuku u vidu praktičnih radionica stekli nova saznanja i iskustva u borbi protiv ,,ptičjeg gripa" (avijalne influence).
Inače, Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu je jedina referentna nacionalna laboratorija za avijalnu influencu živine i divljih ptica, a samim tim nadležna za kontrolu rada drugih laboratorija u zemlji za ovu oblast. Održavanje međunarodne radionice u ovoj kraljevačkoj veterinarskoj instituciji veliko je priznanje. Prema rečima mr Zorana Debeljaka, direktora Instituta, to priznanje je došlo na osnovu rezultata rada i analiza i za inostrane institucije i dobijanja poslova na 23 projekta. To će je, zahvaljujući savremenoj opremi i vrhunskim kadrovima, učiniti jednom od vodećih i u Jugoistočnoj Evropi i na globalnom nivou, ne samo u oblasti kontrole ,,ptičjeg gripa", u čemu je Institut u prethodne dve godine dao velki doprinos.
Edukativni skup za ,,ptičji grip" okupio je, pored eksperata FAO i kraljevačkih kadrova u ovoj oblasti, brojne učesnike iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Nemačke i čitave Srbije. Svi učesnici su saglasni da ,,samo jedinstveno nauka, edukacija i državni aparat mogu uspešno da se izbore sa ,,ptičjim gripom", kojeg i dalje ima u Aziji, Africi, ali i Evropi" i da se, ,,ako se u narednom periodu ovom problemu ne pristupi ozbiljno, u narednim godinama mogu očekivati ozbiljne posledice".
Nažalost, ove analize puno koštaju, te je neophodno obezbediti i budžetska sredstva koja, prema rečima ljudi iz kraljevačkog Instituta, Uprava za veterinu za naredni period nije obezbedila.

PROTEST ZAPOSLENIH U UPRAVI, PRAVOSUĐU I DRUŠTVENIM ORGANIZACIJAMA
U ponedeljak generalni štrajk?

   Jednočasovnom obustavom rada u sredu, dvočasovnom juče i danas u trajanju od četiri sata (od 10.00 do 14.00), zaposleni u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama Srbije ispoštovali su stav Sindikata da se protest zaposlenih u tim oblastima radikalizuje posle neuspešnog dijaloga o povećanju zarada sa predstavnicima Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.
U obaveštenju, dostavljenom na Aranđelovdan svim organizacijama sindikata, predsednicima opština i starešinama organa, navodi se da će, ukoliko Vlada Srbije i Ministarstvo finansija ne pokažu spremnost za pregovore, zaposleni u tim delatnostima u ponedeljak, 3. decembra, stupiti u štrajk. U tom slučaju Republički odbor Sindikata obavljaće funkciju štrajkačkog odbora.
Sindikat od Vlade Srbije zahteva uspostavljanje socijalnog dijaloga, povećanje zarada zaposlenih u državnim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u državnim organima i posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i organima jedinica lokalne samouprave, kao i izmenu zakona o državnim službenicima i zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Jednovremeno, Republički odbor Sindikata zahteva da lokalna samouprava za iduću godinu planira sredstva za prevoz radnika, regres za godišnji odmor, topli obrok i jubilarne nagrade, kao i za dobrovoljni penzioni fond do tri hiljade dinara.

RAD NARODNE KUHINJE U KRALJEVU
Dvesta korisnika ,,na čekanju"

   Iz Narodne kuhinje u Kraljevu oko 500 najugroženijih Kraljevčana svakodnevno prima topli obrok u gradu, a Crveni krst, koji organizuje ovu kuhinju, svakodnevno distribuira još i oko 100 lanč-paketa za najugroženije stanovništvo na seoskom području. Međutim, potrebe su iz dana u dan sve veće, a na ,,listi čekanja" je još oko 200 lica, ali Crveni krst za sada nema mogućnosti da poveća broj korisnika Narodne kuhinje.
Crveni krst Kraljevo već pet i po godina priprema hranu za najugroženije stanovništvo. Obroci se pripremaju svakog dana, osim vikendom, u Zavodu ,,Agens" u Mataruškoj Banji. Oprema koja se tamo koristi je donacija nemačkog Crvenog krsta, a hrana se još uvek distribuira u prostorijama Mesne zajednice ,,Centar". Ovaj projekat, pored Zavoda, podržava i lokalna samouprava. Zima je najkritičniji period u radu kuhinje i tada pomoć pružaju i Crveni krst Srbije, norveški Crveni krst i Vlada Srbije.
- Narodna kuhinja Crvenog krsta Kraljevo je jedna od retkih u Srbiji koja funkcioniše neprekidno pet i po godina. Pored toga što je glavni donator škotska humanitarna organizacija ,,Blajtsvud ker", u obezbeđivanju namirnica pokušavamo da motivišemo i lokalne donatore. Pored toga, pomoć nam pruža i lokalna zajednica obezbeđujući brašno - tako je bilo do juna ove godine i mi očekujemo da će nastaviti - kaže Mirjana Lišanin-Gostiljac.
Osim toga, svake jeseni aktivisti Crvenog krsta na seoskom području organizuju sabirne akcije za potrebe Narodne kuhinje.
Oprema za rad kuhinje iz ,,Agensa" uskoro bi trebalo da bude izmeštena na novu lokaciju u, nedavnom skupštinskom odlukom dobijene, prostorije u Skopljanskoj ulici broj 6 u Kraljevu. Ključevi od novih prostorija su dobijeni ovih dana i Crveni krst je sagledao šta je sve neophodno kako bi se ovaj novi prostor ,,priveo nameni". Posle adaptacije i izmeštanja opreme, prema rečima Mirjane Lišanin-Gostiljac, u Crvenom krstu očekuju da Narodna kuhinja počne da radi u novim prostorijama za oko mesec dana. Kada republička Agencija za imovinu da saglasnost, biće sigurni da će nastaviti da radi i u narednom periodu.
Iz Crvenog krsta Kraljevo i dalje apeluju na sve organizacije i ljude dobre volje koji imaju mogućnosti da pomognu da Narodna kuhinja u Kraljevu radi.

VREMEPLOV JEDNOG SPOMENIKA (1) - piše radislav kerečki
Izgradnja

   Spomenik srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine u ratovima 1912-1918. godine posvećen je svim izginulim i umrlim borcima u toku balkanskih ratova i Prvog svetskog rata iz Kraljeva i sreza Žičkog.
   Prvi predlozi za podizanje spomenika potekli su posle balkanskih ratova, a nakon Prvog svetskog rata inicijativu je pokrenulo Udruženje rezervnih oficira i ratnika - pododbor u Kraljevu, čiji je predsednik u prvo vreme bio Milan Radosavljević, rezervni pukovnik, a kasnije Stamenko Joksimović. Za početak izgradnje trebalo je rešiti dva problema, mesto podizanja i finansijska sredstva. Oko mesta podizanja više godina su se nagađali građani i građevinski odbor. Građani su se protivili da spomenik bude podignut u centru grada jer se u to vreme na njemu nalazila pijaca. Najveći protivnici bili su trgovci okolnih radnji. Po njihovom mišljenju, pravo mesto za spomenik bilo je na trgu ispred crkve. Na kraju, građevinski odbor je odlučio da spomenik bude postavljen na centralnom trgu.
   Finansijski problem je bilo teže rešiti. Opština nije imala dovoljno novca za taj poduhvat, pa je jedino preostalo da se reši dobrotvornim prilozima i organizovanjem zabava sa igrankama. Jedan takav primer je i priložena kopija plakata Udruženja ratnika za grad Kraljevo i srez Žički iz 1920. godine.
Dobrovoljni prilozi su dugo prikupljani, jer nije bilo lako sakupiti potrebnu sumu novca s obzirom na to da je Kraljevo 1921. godine imalo 3.570, a 1931. godine 7.022 stanovnika. Pa ipak, gradnja spomenika počinje u toku 1931. godine, a izvođač radova je bio Voja Radosavljević iz Kraljeva. Odbor za podizanje spomenika sačinjavali su ugledni građani Svetislav Bunjak, Petar Bunjak, Voja Radosavljević i drugi.
Spomenik je rađen po ugledu na spomenik na Novom groblju u Beogradu, a prema projektu ruskog emigranta Romana Nikolajeviča Verhovskog. Spomenik se satoji od postamenta visokog 10 metara izrađenog od sivog kamena i predstavlja stenu koju zapljuskuju talasi mora, a na vrhu postamenta postavljena je figura bronzanog vojnika. Vojnik je licem okrenut ka Železničkoj stanici, desnu ruku je ispružio u stranu i u njoj drži pušku kundakom oslonjenu na zemlju, a levom rukom je prigrlio zastavu. Sama skulptura je delo poznatog srpskog vajara Živojina Lukića, a izlivena je u poznatoj livnici umetničkog liva Miodraga - Miće Jeremića, koja se i u današnje vreme bavi tim poslom, a radi pod nazivom ,,Livnica braće Jeremić” u Beogradu.
Na postamentu sa prednje strane se nalazi grb Srbije, a na bočnim niše predviđene za mermerne ploče sa imenima izginulih ratnika iz Kraljeva i sreza Žičkog u ratovima 1912-1918. godine. Dve niše su predviđene na strani prema Ulici Miloša Velikog, a po jedna naspram ulica Milana Toplice i Omladinske. Oko spomenika je trebalo da budu izgrađeni ograda i mali skver.
Tokom izgradnje spomenika dogodila se nesreća 1. avgusta 1931. godine, u kojoj je usred rušenja skele poginuo radnik Dragoljub Stojanović iz Popine kod Vrnjačke Banje, a povređeni Jelesije Pajović iz Jarčujka i Jovan Osvald, zbog čega je došlo do prekida radova.
Zbog nedostatka novca, radovi su potpuno prekinuti 1932. godine. Izgradnja spomenika je kasnije nastavljena tako da je završen 1934. godine, ali bez mermernih ploča sa imenima ratnika, ograde i skvera. Spomenik je osvešten krajem 1934. godine, posle pogibije kralja Aleksandra I Karađorđevića. Do početka Drugog svetskog rata nisu obezbeđena sredstva za završetak izgradnje spomenika po projektu. Imena poginulih ratnika su čuvana u mesarskoj radnji Bunjaka, ali su tokom rata uništena, tako da spomenik više nije bilo moguće završiti po prvobitnom projektu.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PROMOCIJA KNJIGE DRAGANA BAJOVIĆA
,,Zapisi iz gipsa”

   U četvrtak, 6. decembra, u 19 časova, u kraljevačkom Narodnom muzeju biće predstavljena knjiga našeg novinara Dragana Bajovića ,,Zapisi iz gipsa”. Knjiga, u prvom poglavlju, govori o bombardovanju Srbije 1999. godine. To je, uz neke naknadne fusnote, Bajovićev feljton, koji je u 27 nastavaka objavljen u ,,Ibarskim novostima” krajem 1999. i početkom 2000. godine, dakle u vreme kada je glavni krivac za bomradovanje bio još uvek na vlasti i tada, možda, i najsigurniji, potpomognut svojom tzv. Službom državne bezbednosti. Osim toga, taj je krivac poraz na Kosovu i Metohiji preko svojeg RTS medija proglasio pobedom.
Ivan Rajović, jedan od recenzenata knjige, takođe naš kolega, napisao je, između ostalog, i ovo:
   ,,’Zapisi iz gipsa’ su dramatične zabeleške novinara koji je u vreme bombardovanja NATO ležao u gipsu, u svom stanu, prepušten svom oklopu, svojoj bespomoćnosti i volji agresora. To je i svojevrstan dnevnik sa jasnom i nedvosmislenom osudom onoga ko je, po mišljenju pisca, krivac za to što nam se događalo. I to je, svakako, dragocena dokumentacija o jednom nesrećnom vremenu na neobičan način sakupljena i iz još neobičnijeg stanja nastala.”
Drugi recenzent, doktor filozofije Milan Mladenović, dodaje sledeće:
   ,,Zaista se tako udesilo da početak bombardovanja Srbije u martu 1999. godine zatekne Dragana Bajovića u gipsu. Dospeo je u nepokretnost baš u čas kada je valjalo bežati u sklonište! Kao i Srbija - s jedinom razlikom da ona nije imala niti kud da beži, niti gde da se skloni.
Tako je uspostavljena idealna zajednička polazna tačka za tumačenje sudbine - lične i kolektivne. Bio je toga svestan i pisac.
   U to se tumačenje sudbine Dragan Bajović upušta postupkom unazadnog, stepenastog, vraćanja. On to nigde ne nagoveštava niti obrazlaže, pa čitalac do tog saznanja stiže tek naknadnim uvidom, na kraju, sa stanovišta celine knjige, kada se u svesti već pomnože svi razlozi za zbunjenost. Onda shvatimo da je pisac jednostavno obrnuo vremenski redosled nastanka tekstova i prirodan početak knjige stavio na kraj.”
   U predstvljanju Bajovićeve knjige učestvovaće dr Miloš Babić, predsednik opštine, recenzenti Ivan Rajović i dr Milan Mladenović, Hadzi Milena Marija Magdalena Kovačević, autor likovnog priloga na koricama knjige, i glumac Mile Nedeljković.



PREDSTAVLJENA KNJIGA O VLADICI STEFANU ŽIČKOM
,,Od skrovite Krke do Sedmovrate Žiče"

   • ,,To je jedna energija koja se ne pamti, mislim da je malo takvih ljudi", istakao na predstavljanju knjige autor prota Milan Janković • Na promociji govorili i vladika Hrizostom i đakon Radoš Mladenović

   Vladika Stefan Žički ostavio je neizbrisiv trag u novijoj istoriji Srpske pravoslavne crkve i zato je o njegovom životu i radu objavljena knjiga pod naslovom ,,Od skrovite Krke do Sedmovrate Žiče", čiji je autor prota Milan Janković, a izdavač Eparhija žička. Knjiga je predstavljena u Narodnom muzeju u Kraljevu, a o njoj su, pored autora, govorili i sadašnji episkop žički gospodin Hrizostom i đakon Radoš Mladenović.
   Vladika žički Stefan Boca stolovao je u Eparhiji žičkoj od 1978. do 2003. godine. Pre toga je od 1959. do 1978. godine bio na čelu Eparhije dalmatinske. Kako je istakao sadašnji vladika žički Hrizostom, ,,vladika Stefan je preporodio Eparhiju dalmatinsku, koju je nasledio ratom i komunizmom devastiranu, sa desetak starih sveštenika i od države oduzetim vladičanskim dvorom u Šibeniku".
   - Od takve eparhije on je vrlo brzo, za četiri godine, već imao i svoju rezidenciju, koju je povratio od državnih vlasti, mnoštvo crkava je podigao i otvorio manastir u Krki - Bogosloviju koja do dan-danas postoji i koja je dala veliki broj sveštenika, pa i episkopa - naglasio je vladika Hrizostom.
- Kao vladika žički, Stefan je ostavio dubok trag u liturgijskom životu i posebno besedništvu. Radio je na širenju verskog obrazovanja i vodio brigu ne samo o svojoj eparhiji, nego o čitavoj crkvi. Poznata je njegova borba za Bogosloviju u Beogradu i za opstanak fruškogorskih manastira - rekao je autor knjige prota Milan Janković, koji je sa vladikom Stefanom sarađivao kao sekretar arhijerejskog Sinoda.
- To je jedna energija kakva se ne pamti. Mislim da je malo takvih ljudi. Što god je zamislio, čini mi se, Bog mu je dao da ostvari - istakao je prota Janković.
   Kako je rečeno na promociji knjige, vladika Stefan bio je ,,jedan od uglednika Srpske pravoslavne crkve u prelomnim vremenima, ratnom vremenu germanskog socijalizma i posleratnog komunističkog socijalizma". Samo mudri i dobri ljudi su kroz takva iskušenja mogli uspešno da provedu Srpsku pravoslavnu crkvu.
   - Siguran sam da bi ljudi moga kova, ili moje generacije, potpuno razbili ,,krov" crkve u tom naročitom vremenu. Mi bismo se konfrontirali sa komunistima i preko noći upropastili sve. Međutim, vladika Stefan je bio od onih retkih ljudi koji je imao pedagoški dar - istakao je đakon Radoš Mladenović.
   Vladika Stefan je rođen kao Stevan Boca u Munjavi kod Ogulina 1916. godine. Završio je Bogoslovski fakultet u Beogradu, a zatim i Filozofski, a postdiplomske studije u Engleskoj. Zamonašen je 1959. godine. Upokojio se kao episkop žički 2003. godine.



JUBILEJ VELIKOG GLUMCA
Mile Nedeljković četrdeset godina na pozornici

   Veliki kraljevački glumac Milomir - Mile Nedeljković prošlog petka je svečano obeležio svoj jubilej - 40 godina na pozornici. Ali, ovaj umetnik nije zaslužan za Kraljevo samo kao glumac. Dobrih dvadeset godina Mile-glumac (kako to voli da kaže naš takođe istaknuti umetnik, pesnik, novinar i dugogodišnji predsednik kraljevačkog književnog kluba Miloš Milišić) bio je i upravnik ovdašnjeg pozorišta. U njegovom tako dugom i uspešnom mandatu, kraljevačko, tada amatersko, pozorište preraslo je u profesionalno i okitilo se brojnim nagradama.
,,Književni klub Kraljevo" je, uz Narodnu biblioteku ,,Stefan Prvovenčani", bio organizator ovog vrlo uspelog događaja.
Pojavilo se mnogo Miletovih prijatelja: Dragan Bajović, novinar, sufler u predstavi ,,Tuđe dete" (on je došaptavao Miletu i ostalim zaboravnim glumcima tekst te, za to vreme, vrlo uspele komedije ruskog pisca iz XIX veka Škvarkina), glumac i već pozorišni reditelj Nebojša Dugalić, potom i naš ovdašnji pisac Goran Petrović, ovenčan mnogim književnim nagradama, već pomenuti Miloš Milišić, violinistkinja Anuška Nikolić, pijanistkinja Suzana Sajić, svirač na usnoj harmonici Zoran Milojčević, gitarista Dragan Arsić, njegov kolega Dušan Stojić, koji je, ujedno, i novinar i pesnik, i koji je napisao i ispevao sjajan song povodom Miletovog jubileja... Naravno, tu je bila i glavna partnerka Miletova Biljana Kostantinović, koja je igrala u blistavim predstavama ,,Stara vremena", ,,Pešice", ,,Škola za žene", ,,Kamen za pod glavu".
Prve tri od navedenih predstava postavila je mlada kraljevačka rediteljka Aleksandra Kovačević, koju je isti taj Mile-glumac, kao upravnik, angažovao. I, da li je to slučajno(?), u Nušićevom ,,Sumnjivom licu", otac Aleksandrin, Aleksandar Kovačević, daje ulogu Đoke Promincle, pre skoro 40 godina, upravo Miletu-glumcu, koje se naš slavljenik sa posebnim pijetetom seća.
I na kraju, ali tu više kraja nema, pred do poslednjeg ispunjenog mesta, čak i za stajanje, na trećem spratu Biblioteke, pojavila se i ona - Zlatana Nedeljković, supruga Miletova i prva njegova devojka još iz 1967. godine. I ona je glumica. Govorila je, vrlo ubedljivo, ljubavne stihove naše večne devojčice Desanke Maksimović.
Zaista, bilo je to jedno predivno veče. Kasnije, u ribničkoj kafani ,,Zavičaj", kraljevački KUD ,,Abrašević" je priredio veče ovoj kraljevačkoj i srpskoj glumačkoj gromadi. Nastupio je tu, pored harmonikaša Mikice Projovića, pevača Žike Gvozdenovića i violiniste-inženjera Slobodana Mišolića, i gradski duvački orkestar predvođen Milutinom Jovičićem Mišutkom.



KNJIGA ,,MOSTOVI PRIJATELJSTVA" PREDSTAVLJENA U GRACU
Rajovićeve pesme prevedene na nemački

   • Iz Srbije se svojim pesmama predstavio srpski pesnik Ivan Rajović iz Kraljeva. Tako je Rajović postao jedini književnik iz Srbije koji je ušao u knjigu ,,nesmrtnih" Evropljana, a samim tim i u Evropu, pre svoje domovine. Rajovićeve pesme su pročitane na srpskom i nemačkom jeziku

   Ovih dana Grac je bio sav u znaku književnosti i pesništva. Internacionalno kulturno društvo ,,Štajerska zajednica” iz Maribora organizovalo je veoma uspelu promociju knjige ,,Mostovi prijateljstva”, u kojoj je 185 pesnika iz 29 država sa pet kontinenata objavilo 380 pesama. Pored pesnika, knjigu je, svojim slikama, obogatilo i 20 akademskih slikara. Iz Srbije se svojim pesmama predstavio pesnik Ivan Rajović. Tako je Rajović postao jedini književnik iz Srbije koji je ušao u knjigu ,,nesmrtnih" Evropljana, a samim tim i u Evropu, pre svoje domovine. Rajovićeve pesme su pročitane na srpskom i nemačkom jeziku.
Svoje pesme na srpskom jeziku u zborniku je objavio i Rade Bakračević iz Slovenije.
U knjizi su i mišljenja osamnaest ambasadora i počasnih konzula - o knjizi.
Veleposlanik magistar Marjan Kombola kaže:
,,Ova zbirka poezije nastala je kao rezultat osmišljavanja i realizovanja projekta kojem je misao vodilja bilo jačanje prijateljstva među zemljama i narodima sveta.”
Predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske smatra da je ,,knjiga ’Mostovi prijateljstva’ sa snažnim pečatom ljubavi i prijateljstva isto kao i nauka, jer nema svoju usku domovinu, njena je domovina celi svet i čovečanstvo”.
Sponzor ove pozitivne akcije bio je austrijski političar Ernest Kalteneger, poznat pod imenom ,,Dobar čovek iz Graca", koji već više godina pomaže raznim društvima i pojedincima iz austrijske Štajerske.
Članovi društva ,,Štajerska zajednica”, u znak zahvalnosti, sponzoru su predali umetničku grafiku poznatog svetskog akademskog umetnika i grafičara profesora Lojza Logara iz Ljubljane, koju je primio magistar Georg Fuks, generalni sekretar KP Štajerske.
Glavna urednica ove veoma pozitivne i kvalitetne knjige Milka Knežević predstavila je način i delo uredničkog odbora, koje je godinu dana radio na pripremanju knjige za štampanje. Istakla je da je ova knjiga delo pozitivnih ljudi iz društava prijateljstava tri države - Austrije, Hrvatske i Slovenije, koja su nevladina, neprofitna i nepolitička društva. Za pomoć pri promociji knjige glavna urednica je odala priznanja Radu Živaljeviću, srpskom vitezu iz Graca, Radu Lukiću, članu Štajerskog parlamenta, Radu Bakračeviću, predsedniku ,,Štajerske zajednice” i Georgu Fuksu, predstavniku sponzora.
Ovaj svetski zbornik pesama prijavljen je Evropskoj uniji kao zajednički projekat tri države za traženje finansijskih sredstava zbog želje da se ,,Mostovi prijateljstva" prevedu na nemački, engleski i slovenački jezik.
U programu su učestvovali i mnogobrojni muzičari ozbiljne muzike, koji su priredili pravo umetničko veče.
Rade Bakračević



ŠTRAJK U PROSVETI - piše Bojana Milosavljević
Ministri odugovlače

   Tri reprezentativna sindikata prosvete u Srbiji i dalje vode, sada već maratonske, pregovore sa ministarstvima prosvete i finansija, ali, kako se čini, bez vidljivih pomaka. Prema najnovijim podacima, u zakonskom štrajku je više od hiljadu osnovnih i srednjih škola, što znači da časovi traju 30 minuta. Ukoliko se dogovor prosvetnih radnika i Vlade ne postigne, uslediće i radikalnije mere, kažu sindikalne vođe.
- Sve ovo oko štrajka i pregovaranja je vrlo iscrpljujuće - kaže nekolicina prosvetnih radnika iz Kraljeva. - Mnoge kolege se isto tako osećaju. I kada štrajkujemo, moramo da budemo u školama, a tada bi nam mnogo lakše i bolje bilo da držimo časove.
Zahtevi sindikata prosvetnih radnika ostali su isti: 20 procenata povećana zarada u narednoj godini, kao i izmena (povećanje) koeficijenata nenastavnom osoblju. Ministri prosvete i finansija ostali su na čvrstim pozicijama tvrdnjom da su sve ovogodišnje buyetske obaveze za prosvetare ispunjene, a da će se o narednim razgovarati dogodine. Istina, umesto pozitivnog odgovora na ove zahteve učitelja i profesora širom Srbije, ponudili su, valjda kao znak dobre volje, božićnu poklon-čestitku od po pet hiljada dinara, a uz to i povoljne stambene kredite za nezbrinute prosvetare.
U Kraljevu, inače, i dalje štrajkuju u skladu sa zakonom škole-članice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), ali i još neke čiji su radnici većinski u druga dva reprezentativna sindikata. Predstavnici ovih radničkih asocijacija već su najavili i zahtev za ostavku Zorana Lončara, aktuelnog ministra prosvete, koji, kako kažu, ignoriše pregovaračke timove sindikata.



NOVA KNJIGA IZ EDICIJE “ODGOVORI” - piše Dragan Bajović
,,Pravda i krivda"

   Knjiga ,,Pravda i krivda" - razgovori sa Branislavom Tapuškovićem, biće promovisana u kraljevačkoj Biblioteci u ponedeljak, 3. decembra, u 18 časova.
To je 161. knjiga edicije ,,Odgovori” koju već decenijama piše poznati novinar Miloš Jevtić.
Knjiga o jednom od najpoznatijih srpskih advokata predstavlja praktično njegovu biografiju pisanu u formi dijaloga, a neposredan povod za njeno objavljivanje je 70 godina života i 40 godina bavljenja advokatskom praksom Branislava Tapuškovića.
,,U knjizi pričam o svojoj profesiji, ali i o svom životu. O poznatim i nepoznatim ličnostima koje sam branio. O ljudima optuženim za ubistva i silovanja. Pričao sam u kakvim su problemima advokatura, pravosuđe, društvo. Knjiga je osvrt na moj život, na moje poglede vezane za profesiju i stavove o raznim problemima - globalizaciji, položaju naše zemlje u svetu" - navodi Tapušković.
Pored Tapuškovića, koji je u našem gradu živeo tokom školovanja, u programu učestvuju Miloš Jevtić, Borko Gvozdenović i Milan Tasić.