Opštinska uprava povećana i nefunkcionalna
Nastavak započetih reformi
Ko da stoji iza otpisa dugova ,,Vodovodu"?
Ljudi, pašće most!
Specijalni računar za lakšu komunikaciju
Nagr(a)de i priznanja
Srpski svinjokolj po evropskim pravilima
"Bez podrške vlasti u rešavanju romskih problema"
Svedok događaja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, kik-boks

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA LDP KRALJEVO - piše Marija Vujović
Opštinska uprava povećana i nefunkcionalna

   • OO LDP Kraljevo podržava opravdan štrajk zaposlenih u upravi čije su plate, kako kažu, umanjene i povećanjem broja radnika • Opštinski odbor započinje akciju pod nazivom ,,Imam pravo da znam"

   Štrajk zaposlenih u Opštinskoj upravi u Kraljevu zbog niskih plata je potpuno opravdan, ali su kraljevački organi uprave opterećeni i drugim problemima u ostvarivanju svojih funkcija prema građanima - rečeno je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije Kraljevo. Predstavnici ovog Opštinskog odbora posebno su istakli da je do dolaska dr Miloša Babića za predsednika opštine Opštinska uprava imala oko 150 zaposlenih, a da je u međuvremenu ,,nepotrebno zaposleno još 50 novih radnika, i to osnovu političke pripadnosti".
   - Uzgred rečeno, poznato je da je platni fond koji budžet jedne opštine ima, vezano za plate u Opštinskoj upravi, limitiran i ima konačan iznos. Zapošljavanje svakog novog radnika predstavlja realno opterećenje takvog platnog fonda, pa samim tim i realno umanjenje plata radnika koji su već zaposleni. Dakle, stihijskim zapošljavanjem novih radnika u Opštinskoj upravi ispada kako je jedina profitabilna ,,firma" u ovom gradu lokalna samouprava, a pri tom nema dovoljno zapošljavanja u privredi, javnim preduzećima itd. Drugim rečima, imamo realan problem povećanog zapošljavanja tamo gde nema proizvodnje - objasnio je dr Branko Đokić, menadžer Opštinskog odbora LDP Kraljevo.
   Na pres konferenciji je istaknuto i da je ,,Opštinska uprava u Kraljevu, i pored prevelikog broja zaposlenih, postala nefunkcionalna", kao i da građani od nje ,,nemaju adekvatnu pravnu zaštitu". Zbog toga je pravni tim OO LDP Kraljevo započeo akciju pod nazivom ,,Imam pravo da znam", koja je prevashodno vezana za implementaciju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U Opštinskom odboru LDP Kraljevo kažu da će prvi zahtev u okviru te akcije biti upućen upravo predsedniku opštine.
   - U tom zahtevu, koji ćemo ovom prilikom usmeno postaviti a posle i pismeno dostaviti, sadržano je pitanje koliko predsednik opštine Kraljevo ima savetnika, koja su njihova imena i prezimena, kakva je njihova stručna sprema, za koje su resore angažovani i koliko iznosi naknada za njihovo angažovanje - istakla je Mirjana Miladinović, portparol OO LDP Kraljevo.
   O postavljenim pitanjima i dobijenim odgovorima u akciji ,,Imam pravo da znam" članovi OO LDP Kraljevo će redovno obaveštavati javnost - rečeno je na pres konferenciji.

REAGOVANJE NAČELNICE OPŠTINSKE UPRAVE KRALJEVO NA TVRDNJE NA PRES KONFERENCIJI OO LDP KRALJEVO - piše Jasna Marković
Broj zaposlenih smanjen, stručnost poboljšana!?

   • Načelnica Opštinske uprave Ljiljana Negojević odgovara da je od stupanja na dužnost dr Miloša Babića broj zaposlenih u organima uprave smanjen za 30, a poboljšana njihova kvalifikaciona struktura • ,,Ti podaci su dostupni svima, pa je mogao da ih dobije i LDP", tvrdi načelnica Negojević

   Povodom konferencije za novinare Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije Kraljevo, na kojoj su iznete pritužbe na predsednika opštine dr Miloša Babića da je primio 50 novih radnika u Opštinsku upravu Kraljevo i da su zaposlenima u upravi zbog toga plate male, reagovala je Ljiljana Negojević, načelnica Opštinske uprave. Ona je, na pres konferenciji, istakla da ,,podaci koje je Opštinski odbor LDP Kraljevo izneo o broju primljenih radnika u Opštinsku upravu nisu tačni i ti podaci su svima dostupni, pa je mogao da ih dobije i LDP". Prema njenim rečima, ,,tačno je to da je u ovoj godini broj zaposlenih u Opštinskoj upravi Kraljevo smanjen i sada ima 210 zasposlenih na neodređeno vreme, 52 na određeno i dva pripravnika".
- Ovaj podatak u bitnom se razlikuje od broja zaposlenih u trenutku kada je sadašnji predsednik opštine stupio na dužnost. Tada je u ovoj opštini bilo angažovano na određeno vreme oko 46 radnika, a na neodređeno 248 radnika!? - naglasila je Ljiljana Negojević.
Štrajk zaposlenih u upravi, koji podržava LDP, kako načelnica Negojević kaže, nije organizovan protiv Opštinske uprave Kraljevo, već na nivou Srbije. Ona ističe da svi zaposleni u opštinskim upravama imaju problema sa ličnim dohocima i uslovima rada i da je štrajk usmeren prema Vladi Republike Srbije, a u cilju donošenja propisa koji će povoljnije regulisati status zaposlenih u organima uprave.
- Pored toga, optužbe da je bilo 150 zaposlenih u trenutku kada je predsednik opštine stupio na dužnost, a da je on primio veliki broj zaposlenih - nije tačan! Predsednik nije primio nikog, već se u lokalnoj samoupravi vodi politika zapošljavanja tako da se trudimo da popravimo kvalifikacionu strukturu radnika - naglasila je Ljiljana Negojević.
Ona dodaje da je za skoro dve godine, otkako je dr Miloš Babić stupio na dužnost predsednika opštine, broj radnika Opštinske uprave u Kraljevu smanjen za 30 i znatno popravljena njihova stručnost tako što je prirodnim odlivom i prilivom izvršilaca povećan broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom.

SAOPŠTENJE SINDIKALNE ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH U OPŠTINSKOJ UPRAVI KRALJEVO
Nastavak štrajka do rešenja zahteva

   ,,Radnici Opštinske uprave Kraljevo, u skladu sa odlukom svog Republičkog odbora sindikata, nastavljaju protest svakog radnog dana do 10. decembra, od 10 do 12 časova", stoji u saopštenju sindikalne organizacije zaposlenih u organima ove Opštinske uprave, dostavljenom našoj redakciji.
,,Ukoliko ne bude potpisan protokol o rešavanju zahteva Sindikata zaposlenih u državnim organima i organima lokalne samouprave, radnici će 10. decembra stupiti u generalni štrajk", kaže se u saopštenju.

DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ODBRANE POSETIO KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Nastavak započetih reformi

   Zoran Jeftić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Srbije, ove sedmice bio je u trodnevnoj poseti jedinicama Vojske Srbije na području opštine Kraljevo, gde se upoznao sa životom i radom njihovih pripadnika. U okviru redovnog plana Ministarstva odbrane, državni sekretar Zoran Jeftić posetio je najpre kasarnu ,,Jovo Kursula" u Jarčujku, a zatim i jedan broj armijskih baza i Komandu bataljona.
Povodom ove posete, državnog sekretara Zorana Jeftića primio je i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić. Tokom prijema, državni sekretar Jeftić je rekao da je u najavi da predlog novog Zakona o Vojsci Srbije uđe u skupštinsku proceduru i da će njegovo usvajanje omogućiti dalju reformu Vojske i odbrane.
- Ubeđen sam da dolazi jedan daleko bolji period, koji je skopčan i sa prethodnim aktivnostima oko reorganizacije Vojske, a i usvajanjem ovog seta zakona o odbrani i Vojsci, što daje novi okvir da krenemo u dalju reformu celog sistema. Kad kažem celog sistema, ne govorim samo Vojske, već govorim o reformi celog paketa odbrane koji je malo kompleksniji i širi od onoga što jeste najvažniji deo, a to je Vojska - istakao je Jeftić.
Na pitanje novinara o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, državni sekretar Ministarstva odbrane istakao je da Vojska Srbije na tom planu ima svoje zadatke i ciljeve i da će ih izvršavati u skladu sa političkom odlukom vrha države. O predlogu da vojni aerodrom Lađevci bude korišćen i u civilne svrhe, Zoran Jeftić je rekao da to zavisi od raspoloživih sredstava u budžetu.
- Imam veliko zadovoljstvo da u ime svih građana Kraljeva danas u našem gradu pozdravim državnog sekretara naše Vojske Srbije i da kažem da sam veoma zadovoljan dobrom saradnjom koju kao opština imamo sa Vojskom. Ova lokalna samouprava će se potruditi da stvori što je moguće bolji ,,milje" za rad i život pripadnika jedinica koje su smeštene u opštini Kraljevo - istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, u razgovoru sa državnim sekretarom Zoranom Jeftićem.
Domaćin i gost tokom prijema, u znak sećanja na ovaj susret, razmenili su i simbolične poklone.

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA ELEKTROPRIVREDE NAJAVLJUJE
Struja skuplja od januara?

   Cena struje u Srbiji biće povećana početkom sledeće godine, izjavio je predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS) Jeroslav Živanić.
On je rekao da je potpisao odluku o povećanju cene električne energije u proseku za 4,6 odsto za sve korisnike i da će se ona primenjivati od januara naredne godine.
Prema rečima Živanića, Vlada Srbije bi na nekoj od narednih sednica trebalo da prihvati ili da odbaci novu cenu.
Zahtev Upravnog odbora EPS, pre konačne odluke Vlade, razmatraće skupštinski Odbor za privredu i finansije.
Odluku o poskupljenju struje Upravni odbor Ekektroprivrede Srbije usvojio je 12. novembra, kada je od Ministarstva rudarstva i energetike zatraženo povećanje cene u iznosu od 5,8 odsto.
Agencija za energetiku procenila je da je realno da cena električne enerije bude povećana za 4,6 odsto.
„EPS je ušao u velike projekte i te projekte finansira sam”, rekao je Živanić.
„Procenili smo da je cena električne energije, koja je ispod četiri evrocenta po kilovatsatu, niska, pa je 5,6 realna cena koja bi pokrila troškove naših ulaganja u poslove revitalizacije”.
Struja u Srbiji poslednji put je poskupela u maju, i to u proseku 15 odsto za sve kategorije potrošača.

U KRALJEVU ZA DANAS SAZVANA PRES KONFERENCIJA LIDERA ,,JEDINSTVENE SRBIJE"
Nova stranka u Kraljevu?

   Predstavnici medija u Kraljevu obavešteni su da će danas, sa početkom u 11 časova, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, popularno nazvanog ,,Kod Milutina", Dragan Marković Palma, predsednik stranke ,,Jedinstvena Srbija", održati konferenciju za novinare.
Obaveštenje je potpisao ,,Inicijativni odbor", što bi moglo da predstavlja najavu osnivanja Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije u Kraljevu, kao nove stranke u ovom gradu.

PREMA PROCENAMA STRUČNJAKA
Inflacija juri ka deset odsto

   Za jedanaest meseci ove godine, inflacija je već dostigla 8,7 odsto, premašila je prvobitnu projekciju od 6,5 odsto, a potom i vrednost naknadno ocenjene stope rasta cena na malo od 8,5 odsto. Ako se nastavi dosadašnji tempo rasta cena, izgledi su da inflacija do kraja godine dostigne 9,5 do magičnih 10 odsto, ocenio je ekonomista Stojan Stamenković, urednik biltena Ekonomskog instituta ,,Makroekonomske analize i trendovi”.

POLEMIKA O REŠAVANJU PROBLEMA FABRIKE VAGONA
Ko da stoji iza otpisa dugova ,,Vodovodu"?

   Na tribini DS o malim i srednjim preduzećima došlo je i do zanimljive razmene mišljenja između državnog sekretara u Ministarstvu finansija i predsednika opštine Kraljevo povodom reprogramiranja dugova Fabrike vagona, posebno Javnom komunalnom preduzeću ,,Vodovod" Kraljevo.
   - Primio sam ljude iz Fabrike vagona u Kraljevu koji imaju viziju kako mogu da izađu iz krize, ali trenutno im treba reprogram poreskog duga koji ćemo, naravno, mi uraditi, jer naša želja nije da ,,ugasimo" privredu, već da joj pomognemo koliko možemo i usmerimo u dobrom pravcu. Tako ćemo pomoći i Fabrici vagona. Koristim priliku, pošto je tu i predsednik opštine Kraljevo, da kažem da Fabrika vagona ima problema i sa lokalnim JKP ,,Vodovod", kojem duguju neki iznos. Zato bih zamolio predsednika opštine da primi te ljude, da to pogledaju i da zajednički nađu rešenje da se reprogramira malo i taj dug, da bi Fabrika vagona u narednom periodu ,,stala na noge" - rekao je Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finasija.
   U odgovoru na ovu sugestiju državnog sekretara, predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, pored ostalog je istakao:
   - Potpuno razumem direktore javnih preduzeća kada na sastanku kod mene, povodom uputstva koje smo dobili, kažu da im se jasno i glasno kaže da ,,otpuste" (otpišu, prim. red.) dugove. Na upućeno pismo o tome nismo dobili odgovor. Niko se nije potpisao imenom i prezimenom i rekao ,,Otpustite dugove" i onda bismo građanima Kraljeva rekli ko to u ime svih građana Kraljeva "otpušta" dugove. Normalno je da Fabrika vagona Kraljevo ima probleme u poslovanju, jer je očigledno da im je neko nešto u ime Kraljevčana obećao. A građani Kraljeva bi možda i ,,otpustili" dug, ali ne mogu da otpišu i ono što su u ime tog duga, na ime faktura koje su ispostavili tom našem gigantu i ponosu Kraljeva, platili i porez, pa mi nekako ,,ne ide u glavu" da i to treba da poklonimo.

U KRALJEVU ODRŽANA TRIBINA DEMOKRATSKE STRANKE O RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Brojne prepreke u poslovanju

   • Nepotpuna zakonska regulativa, komplikovana administrativna procedura, velika poreska i druga opterećenja, česte inspekcijske kontrole i monopol lanca trgovine - neki od glavnih problema na koje su ukazali privrednici • Državni organi će pomoći u otklanjanju problema, prihvatanju predloga privrednika i stvaranju boljih uslova u narednom periodu za poslovanje malih i srednjih preduzeća

   Razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji ometaju brojni problemi i privrednici bi trebalo da preko svojih udruženja i državnih organa pokušaju da odlučnije utiču na promenu propisa i prakse u ovoj oblasti - rečeno je na tribini koju je krajem prošle sedmice u Kraljevu održao nadležni resorni odbor Demokratske stranke.
Vlasnici malih i srednjih preduzeća i radnji izneli su na tribini brojne teškoće i prepreke sa kojima se suočavaju u poslovanju. Posebno su ukazali na nepotpunu zakonsku regulativu, glomazan državni aparat koji upravlja poslovanjem, komplikovanu administrativnu proceduru, česte nekorektne inspekcijske i poreske kontrole, kao i monopolistički status trgovačkog lanca u koji manji lokalni proizvođači ne mogu da uđu sa svojim proizvodima.
- Imamo cilj da evidentiramo sve probleme koji postoje, koliko god možemo, i da menjamo sve što može da se promeni da bi ova preduzeća ubuduće uspešnije poslovala. To je poenta, da mi odavde pokrenemo inicijativu, da onda sve te predloge i sugestije inokrporiramo u zakon i da svima nama bude lakše da poslujemo u narednom periodu - rekao je pored ostalog LJubiša Stokić, predsednik Resornog odbora za mala i srednja preduzeća Demokratske stranke.
Pored Stokića, tribini je prisustvovalo više poslanika i članova skupštinskih odbora, državni sekretar u Ministarstvu finansija Vlade Srbije i drugi istaknutih funkcionera DS u državnim organima. Oni su istakli da privrednici ,,ne treba da gube nadu", već da pokušaju da svoje primedbe kroz razne forme konkretno proslede nadležnim organima i inspekcijama. Jedan od primera je i nedavni sastanak izvoznika iz prerađivačke industrije sa predstavnicima državnih organa, kao i uspešno rešavanje više problema pojedinih preduzeća.
- Carina je, na primer, na uvozni kamion jedan procenat, a kada se uvoze delovi da bi naši ljudi to prizveli, tada ispadne 15 odsto, što, naravno, nije logično. Treba nešto preduzeti i dovesti naše privrednike u istu poziciju sa drugim privrednicima iz regiona - istakao je Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija Vlade Srbije.
Suština mnogih primedbi, iznetih na tribini, bila je da u nadležnim organima, na republičkom i lokalnom nivou, ne postoje svest i razumevanje za stvaranje povoljnih uslova za poslovanje malih i srednjih preduzeća i privrednika uopšte.
- Opština Kraljevo treba da napravi jednu industrijsku zonu koja je zaboravljena i koja se ne pominje. To je lokacija Mediapan u Konarevu, jedna velika industrijska zona, koja bi trebalo da se uredi i da se bolje organizuje. Ratina isto tako treba da se uredi i potpunije organizuje, kao i neke druge lokacije - rekao je Ljubinko Zlatić, predsednik Odbora za mala i srednja preduzeća Regionalne privredne komore Kraljevo.
Inače, na izuzetno posećenom skupu u Velikoj sali Skupštine opštine Kraljevo moglo se čuti i da je strategija razvoja malih i srednjih preduzeća predviđala u prethodne četiri godine otvaranje milion novih radnih mesta i oko 400.000 malih preduzeća. Umesto toga, kako je naglašeno, imamo oko 250.000 manje radnih mesta i manji broj preduzeća. U takvoj situaciji u Srbiji, pa i u Kraljevu, i dalje je najveći problem nezaposlenost, a rešavanje tog gorućeg problema upravo zahteva stvaranje boljih sistemskih i praktičnih uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća - zaključeno je na tribini u Kraljevu.

PRIVATIZACIJA
Kukuruz i zelen bostan

   Ovo bi u normanim prilikama bio samo jedan simpatični zimski pejzaž. Na izložbi, slika bi mogla da se zove ,,Kolos u kukuruzištu”.
   Situacija je, međutim, veoma ozbiljna, alarmantna. Ono u pozadini je ,,Magnohrom”, nekadašnji gigant u jugoslovenskoj i srpskoj industriji. U njemu je radilo, porodice izdržavalo i decu podizalo nekoliko generacija radnika.
   Sada je sve otišlo na doboš. Mašine se ne čuju, nema struje, vode i - naravno plate... ,,Magnohrom”, inače očvontan iznutra, još uvek ponosno odoleva, ali samo zubu vremena. U njemu gotovo da nema živih bića.
   Kukuruz je i dalje neobran. Samo su radnici izgleda na vreme obrali zelen bostan.
   A privatizacije i dalje traju. ,,Biznismeni” se i dalje prse uglavnom nevidljivim evrima na tenderima. Sa lakoćom podižu na aukcijama svoj broj kao da se radi o stotinama a ne desetinama miliona dinara.

CRVENI KRST ORGANIZOVAO TRADICIONALNU AKCIJU ,,RADNI VIKEND NA SELU"
Roćevićima u pohode

   Opštinska organizacija Crvenog krsta Kraljevo, u saradnji sa lekarima i medicinskim sestrama ZC ,,Studenica", Apotekarskom ustanovom i Centrom za socijalni rad, organizovala je u Roćevićima humanitarnu akciju ,,Radni vikend na selu". Ovu tradicionalnu akciju kraljevački Crveni krst organizuje već 22 godine, a cilj je da se stanovništvu u udaljenim selima kraljevačke opštine, koje teško stiže do Kraljeva, pruži pomoć u obavljanju sistematskog ili pojedinačnog zdravstvenog pregleda, pomoć u medicinskim i socijalnim uslugama.
- Za 22 godine obišli smo gotovo sva udaljena mesta na području opštine Kraljevokako bismo, zajedno sa saradnicima iz Zdravstvenog centra ,,Studenica", Apotekarskom ustanovom i Centrom za socijalni rad, pružili pomoć najugroženijim licima u tim udaljenim mestima - istakla je Mirjana Lišanin-Gostiljac, sekretar Crvenog krsta Kraljevo.
U akciji ,,Radni vikend na selu" u Osnovnoj školi ,,Jovan Dučić" u Roćevićima učestvovala je brojna ekipa, od mladog lekara dr Srećka Petrovića, do legendarnog penzionisanog kraljevačkog dečjeg hirurga i načelnika dr Aca Milovanovića, veterana u ovakvim i sličnim akcijama još od vremena kada se do pacijenata u zabačenim krajevima dolazilo pešice ili, u najboljem slučaju, na konju.
- Veoma mi je drago da učestvujem u ovoj akciji, mada se ponekad neprijatno čovek oseća kao star među mladima, da ne kažu ,,šta će ovaj stari tu". Međutim, imponuje mi da dođem i, na kraju krajeva, moje je opredeljenje od đačkih, gimnazijalskih dana, kada sam bio u podmlatku Crvenog krsta, i kasnije kroz čitavo školovanje i medicinski rad, da pomažem ljudima. Dugo sam kao lekar opšte prakse bio na selu, gde tada nije bilo ni telefona, ni struje, ni prevoza… Peške sam išao po 10-12 kilometara da ukažem pomoć bolesnicima i nekako mi je to ostalo kao sastavni deo života i profesije - kaže Aco Milovanović.
Brojni meštani Roćevića i okoline, od najmlađih do najstarijih, kojih je, naravno, po običaju bilo najviše, bili su više nego zadovoljni ukazanom pažnjom i zdravstvenim uslugama i savetima koje se dobili ,,na licu mesta", u svom rodnom selu.

SAOPŠTENJE STRANKE "POKRET ZA KRALJEVO"
"Zadovoljstvo završenom istragom MUP-a"

   Pozivajući se na pouzdane izvore, politička stranka "Pokret za Kraljevo" saopštava da je "završena istraga u zloupotrebama u oblasti urbanizma 1997. godine", na čemu čestita pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, a "od tužilaštva očekuje da ove i ostale istražne slučajeve pokrene sa mrtve tačke".
   U saopštenju, ova stranka podseća da opštinskoj Skupštini u Kraljevu ističe mandat, a rebalans budžeta opštine nije usvojen pa neće biti da bude usvojen ni novi budžet. Stranka "Pokret za Kraljevo" takođe ističe da "njeni odbornici neće podržati rebalans budžeta zbog enormnog trošenja novca od strane opštinskih čelnika za sebe , svoje prijatelje i saradnike".

UPOZORENJE STRUČNJAKA
Ljudi, pašće most!

   • Da je intenzitet železničkog saobraćaja ostao na nekadašnjem nivou, fabrička pasarela bi već pala, procenjuju stručnjaci

Stručnjaci procenjuju da bi fabrička ,,pasarela" već pala da je intenzitet železničkog saobraćaja ostao na nekadašnjem nivou.
   Više stotina radnika kraljevačke Fabrike vagona i učenika Mašinsko-tehničke škole ,,14. oktobar" svakodnevno prelaze preko mosta, odnosno ,,pasarele" u Dositejevoj ulici, iako dobro znaju da tako ugrožavaju svoje živote. Pre petnaestak godina, naime, građevinska inspekcija zabranila je upotrebu ove građevine i naložila vlasniku, Fabrici vagona, da je ,,zatvori". Postavljene metalne mreže i prepreke su, međutim, uklonili oni koji najčešće ovuda prolaze, a upozorenje da je prelazak preko mosta opasan po život, očigledno da nikoga nije ,,uplašilo".
   - Dobro se sećam da je devedesetih godina most bio zatvoren tako što su postavljene metalne mreže. Žureći na posao, mi smo jednog jutra metalnom šipkom odvalili prepreke i od tada prolazimo tuda na sopstvenu odgovornost. Ovo je najbliži put do Fabrike vagona i škole iz ovog dela grada i zato gotovo svi idu ovuda - rekao nam je Jovan Mišković, nekadašnji radnik FVK, koji, inače, stanuje u blizini ,,pasarele".
   Most preko dvadesetak pružnih koloseka izgrađen je pre pola veka. Drveni stepenici su odavno istrulili, a metalna konstrukcija oslabila. Građevinska inspekcija je 1992. godine ustanovila da je stabilnost građevine narušena, pa je Fabrici vagona naložila da je popravi ili zatvori. Novca za obnavljanje mosta nije bilo.
   - Svi naši radnici dobro znaju da je prelazak preko ,,pasarele" rizičan. Veliko i uočljivo upozorenje stajalo je do pre koji dan. Mi smo ovih dana popravili trule stepenike, ali most je i dalje zvanično zabranjen za upotrebu. Nismo u prilici da išta drugo uradimo, pa svima koji na sopstvenu odgovornost ovuda prolaze predlažemo da koriste železnički most u Ulici oktobarskih žrtava - kaže Nikola Petrović, zamenik direktora Fabrike vagona.
I učenici Mašinske škole su upozoreni da ne koriste fabrički most, ali malo se ko od njih obazire na upozorenje.
   - Znamo da je rizično prelaziti preko mosta, pročitali smo obaveštenje, ali dok prelazimo preko njega, ne razmišljamo o tome da svakog časa može pasti. Računamo da se to neće desiti dok mi pretrčimo tih stotinak metara - rekli su nam učenici škole koje smo zatekli kako prelaze most.
Da je stabilnost ,,pasarele" ozbiljno ugrožena, govore i procene građevinskih inženjera da bi odavno pala da je intenzitet železničkog saobraćaja ostao na nekadašnjem nivou. Železnički čvor u Kraljevu jedan je od najvećih u Srbiji, ali poslednjih godina ovuda prođe svega desetak vozova dnevno.
Miloš Milišić

OBELEŽEN SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
Preuzmi odgovornost

   Kampanjom pod sloganom ,,Preuzmi odgovornost”, Crveni krst Kraljevo obeležio je 1. decembar, Svetski dan borbe protiv side, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Nacionalnom HIV kancelarijom i drugim relevantnim partnerima na lokalnom nivou.
   Problematikom HIV/AIDS Crveni krst Kraljevo se bavi kontinuirano tokom godine. Za potrebe ovogodišnje kampanje, dobio je adekvatan promotivni materijal (brošure, kalendare, plakate, bojanke, liflete, kondome) i od svojih sredstava kupio 720 kondoma.
   Aktivisti, saradnici, omladinci Crvenog krsta kreirali su simbol ,,Crvenu traku” i delili propagandni materijal na gradskom trgu, uz prigodnu muziku. Veliki broj mladih, ali i starijih, animiran je i zainteresovan za dešavanje na gradskom trgu. Bila je postavljena i kutija za prikupljanje dobrovoljnih priloga za lečenje obolelih. Urađena je i anketa, test o znanju sugrađana o sidi. U saradnji sa Zavodom za javno zdravlje, obezbeđeno je besplatno, anonimno testiranje na HIV virus, 1. i 2. decembra. Organizovana su i prigodna predavanja za vojnike na civilnom služenju vojnog roka, za učenike specijalne škole ,,Ivo Lola Ribar”, kao i za roditelje čija deca pohađaju OŠ ,,Vuk Karayić” na Beranovcu. Ovog meseca uslediće edukacija za osnovce i srednjoškolce. Sa njima će se raditi kreativne radionice, u čijem radu će svi aktivno učestvovati. Svi učesnici radionica će dobiti zaduženje da usvojeno znanje prenesu svojim vršnjacima do kraja decembra.
   Tokom ove godine, zaključno sa 20. novembrom, u Republici Srbiji je novoregistrovano 75 HIV pozitivnih osoba, 29 osoba obolelih od side i 12 umrlih. Od 75 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om (65 muškaraca prema 10 žena) je iz Beograda, a 10 je sa teritorije Vojvodine. Većina novootkrivenih osoba zaraženih prijavljenih tokom 2007. godine je starosti od 20 do 49 godina, pri čemu je svaka treća osoba između 20 i 29 godina. Što se tiče načina transmisije, 53 HIV infekcije prenete su nezaštićenim seksualnim odnosom, od čega 29 seksualnim kontaktom među muškarcima. U istom periodu registrovano je 11 osoba inficiranih HIV-om među intravenskim korisnicima droge, dok za 10 osoba nije prijavljen način prenosa. Takođe, 22 osobe (29 odsto) je svoj HIV status saznalo tek u terminalnom stadijumu infekcije, odnosno u trenutku klinički manifestnog AIDS-a. Još uvek je visok procenat osoba koje ne znaju da su zaražene HIV-om pre razvoja znaka i simptoma AIDS-a.

TRADICIONALNI SUSRET KRALJEVČANA U BEOGRADU
"Nek se igra, nek se peva - stižu naši iz Kraljeva"

   U petak, 14. decembra, u 19.00 časova u sali restorana ,,Park", kod Kalemegdana u Beogradu, biće organizovan tradicionalni Susret ,,Nek se igra, nek se peva - stižu naši iz Kraljeva".
Organizatori pozivaju sve one koji, kako se kaže u saopštenju, uzdrhte kada čuju da se pominje Kraljevo, kad čuju pesme o Ibru i Moravi, o Žiči i Studenici, poznatim selima Sirči, Vrbi, Ratini, Adranima, Obrvi i svim drugim koja u sebi nose ljubav ibarsko-pomoravskog kraja.
Tu je zajednička večera koju sprema ljubazno osoblje restorana ,,Park" i, naravno, Novica Negovanović, Raša Pavlović, Snežana Đerdan i orkestar Kraljevčanina Vladana Panovića. Biće još nekih novih zvezda, što za to područje nije iznenađenje. Organizator će, kako obećava, pozvati poznate glumce i sportiste i druge koji mogu da pomognu i uveličaju ovaj susret.
Podružnica ,,Zavičaj" u Beogradu želi mlađima poznanstva, a starijima evociranje uspomena vezanih za rodni grad u kojem je provedeno mnogo godina života, obećavajući da će to biti najlepša poruka svih generacija.
Za Kraljevčane koji će doputovati u Beograd cena kompletnog aranžmana iznosi 1.000,00 dinara.
Polazak turističkog autobusa iz Kraljeva je sa keja (14. decembra) u 14.00 časova.
Aranžman se uplaćuje u kancelariji Društva (Dom društvenih organizacija, prvi sprat, kancelarija br. 3, svakog radnog dana, od 8 do 14 časova, do popune autobusa. Broj telefona Zavičajnog društva Kraljevo je 322-526.

DONACIJA OPŠTINSKOG ODBORA DSS SAVEZU SLEPIH I SLABOVIDIH U KRALJEVU
Specijalni računar za lakšu komunikaciju

   Povodom 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Opštinski odbor Demokratske stranke Srbije posetio je Savez slepih i slabovidih u Kraljevu i toj instituciji poklonio računar sa specijalnom opremom. Ovaj gest omogućiće članovima Saveza da poboljšaju komunikaciju uz pomoć govornog programa. Ovaj govorni program, koji zvučno iščitava sve što je napisano u Vordu, Ekselu i na Internetu, slepim i slabovidim osobama u kraljevačkom Savezu omogućava lakšu dostupnost informacija, lakšu međusobnu i komunikaciju sa drugim licima i poboljšanje uslova života i aktivno učešće u njemu.
   - Gest je naišao na izvanrednu zahvalnost i izanredan doček u Savezu, ali naša prevashodna namera je ukazivanje svim uspešnim ljudima na postojanje ovih osoba i na realne probleme sa kojima se oni suočavaju i sa kojima žive. Znači, jednostavna poruka bi glasila - da pokušamo zajednički da tim ljudima omogućimo normalan život sa svim ostalima - istakao je Dejan Milović, predsednik SO Kraljevo i član OO DSS Kraljevo.
   Savez slepih i slabovidih u Kraljevu osnovan je 1956. godine. Trenutno ima oko 120 članova sa teritorije opština Kraljevo i Vrnjačka Banja. Predstavnici Saveza izrazili su neizmernu zahvalnost OO DSS Kraljevo na, kako su rekli ,,fantastičnom gestu" kao što je poklon računara sa specijalnim govornim programom koji im omogućava rušenje dosdašnjih prepreka. Istakli su da slepe osobe ne mogu da gledaju bioskopske ili pozorišne predstave i da čitaju štampu, a sa ovim novim govornim računarom i pristupom Internetu omogućeno im je da to nesmetano čine. Izrazili su nadu i da ovakav gest nije usamljen primer i da ubuduće neće biti samo povodom 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
   Kako su predstavnici Saveza naglasili, ova institucija ima i izvanrednu saradnju sa lokalnom samoupravom u Kraljevu, uz čiju je određenu pomoć realizovano više projekata. Pored ostalog, u školi informatike obučeno je dvadeset članova Saveza za rad na računaru, a u toku je izrada i novih projekata za potrebe Saveza.

NAJAVLJEN POČETAK GRADNJE KULTURNO-PASTORALNOG CENTRA
Novi crkveni objekti u Ljubljani

   • Pravoslavni vernici u Sloveniji su na početku ostvarenja svojih dugogodišnjih snova - izgradnje parohijskog doma i kulturno-pastoralnog centra. Projekat predstavio ljubljanski paroh Peran Bošković na konferenciji za novinare

   Novi, višenamenski objekat biće sagrađen u dvorištu crkve Sv. Ćirila i Metodija na Prešernovoj cesti u LJubljani, uz Narodnu galeriju i na ulazu u poznati ljubljanski park Tivoli. Na javnom konkursu žiri je izabrao projekat arhitekata Boruta Simiča i Janeza Žerjava. Žiri je ocenio da su tvorci projekta imali izvanredan osećaj za uklapanje objekta u okolinu. Paroh Peran Bošković je istakao da će novi centar imati nekoliko funkcija. To će biti sedište pravoslavnog mitropolita i kulturno-pastoralni centar Srpske pravoslavne zajednice u Sloveniji, koja će konačno moći da zadovolji svoje duhovne potrebe. Osim toga, centar će biti i mesto dijaloga sa rimokatoličkom crkvom, drugim verskim zajednicama, te mesto održavanja kvalitetnih simpozijuma, seminara, koncerata i izložbi.
   Paroh Bošković je posebno pomenuo brigu o mladima. Rekao je da su mladi najveća uzdanica i da će njima biti namenjen jedan ceo sprat u novom centru, kako bi mogli kvalitetno i uz negovanje duhovnih vrednosti da iskoriste svoje slobodno vreme.
   Izgradnja centra trebalo bi da počne iduće godine, a završetak se planira za Božić 2010. Troškove gradnje, koji prema proceni iznose tri miliona evra, snosiće pravoslavni vernici, ali računa se i na širu društvenu pomoć. Paroh Bošković će za pomoć zamoliti i slovenačku vladu, a Srpska pravoslavna crkva za proleće najavljuje donatorski koncert, na koji će pozvati viđene privrednike iz Slovenije, Srbije i Republike Srpske, da finansijski pomognu ovaj veliki i važan projekat.
Rade Bakračević

HUMANITARNI AKCIJA "KOLA SRPSKIH SESTARA"
Darovi za učenike škole ,,Ivo Lola Ribar"

   Kraljevačko ,,Kolo srpskih sestara" je za učenike Škole za osnovno i srednje obrazovanje ,,Ivo Lola Ribar" u Kraljevu organizovalo humanitarnu akciju. Učenici su u ponedeljak, 3. decembra, dobili na poklon odeću, obuću i knjige. Đaci koji su dobili poklone, ali i rukovodstvo i nastavnici ove škole tom prilikom izrazili su veliku zahvalnost kraljevačkoj humanitarnoj organizaciji.
Škola ,,Ivo Lola Ribar" ima 80 učenika, a od toga 40 odsto čine Romi čije su porodice u teškom socijalnom položaju. To je i bio jedan od razloga što je kraljevačko ,,Kolo srpskih sestara" organizovalo niz humaniratarnih akcija baš za ovu obrazovnu ustanovu. Posebno sarađuju od aprila prošle godine. U prethodnoj akciji poklonjena je sportska oprema za dvadeset učenika ove škole. U najnovijoj donaciji ,,Kola srpskih sestara", okončanoj uručivanjem poklona 3. decembra, učestvovala su i deca Osnovne škole ,,Svetozar Marković".
Kako je najavljeno, kraljevačko ,,Kolo srpskih sestara" nastaviće da organizuje slične humanitarne akcije. Do kraja decembra su u planu još tri, a za 10. decembar je najavljena poseta deci koja se nalaze na bolničkom lečenju.

U PRIJATELJSTVU ZA NOVA VREMENA - piše Ivan Rajović
Obeležena slava Vavedenje Presvete Bogorodice

   U prostorijama “Prijateljstva za nova vremena” u utorak je, uz bogosluženje sveštenika Tomislava Milinkovića i Jovana Đorena, obeležena slava Vavedenje Presvete Bogorodice koja je i slava Manastira Hilandar. Ovom događaju su, pored mnogobrojnih gostiju iz raznih oblasti političkog, sportskog i javnog života prisustvovali i predsednik opštine dr Miloš Babić, predsednik Skupštine Dejan Milović, gradski menadzer Zvonko Tufegdzić i mnogi drugi.
   Hadzi Momir Bakračević, predsednik “Prijateljstva” iskoristio je ovu priliku da objavi kako je “Prijateljstvo za nova vremena” domaćin slave koja će biti obeležena u Hilandaru odnosono Kakovu. U planu je da ovom događaju prisustvuju Crkveni hor i KUD “Abrašević”, predstavnici lokalne samouprave, kulturnog i javnog života.
   -Želja mi je da uspostavim malo bliže odnose sa Jerisosom jer smatram da je to najbliža kopča sa Kraljevom, odnosono sa Studenicom odakle je Sava i otišao u Hilandar. Osim toga, smatram da mi je ukazana velika čast što je prihvaćena moja ideja da budemo domaćini slave, jer su dosad to bili smo Leskovac i Novi Sad, tim više što ovo pada u vreme obeležavanja 800 godina manastrira Žiče, a što čitavom događaju daje izuzetno veliki značaj, kaže Bakračević.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Nagr(a)de i priznanja

   Kraljevo je, kao i mnoge druge naseobine u Srbiji, već decenijama mesto gde su se dodeljivale, i dodeljuju, razne nagrade, za razne zasluge i propuste, uspehe i promašaje, kvalitete i mane, a sve to svojstveno okolnostima i vremenu u kojem se dešava. Gradu koji ima status heroja, nešto takvo i dolikuje. Sećamo se još vremena kada je od Broza pa nadalje veliki broj komunističkih aparatčika i gromada ove sada već odbačene ideologije prodefilovao ovuda ne bi li se ,,ogreb’o” za priznanje za mir, a protiv rata u svetu. Nikome tada nije padalo na pamet da rata može biti i ovde, pa ta odrednica nije ni ušla u obrazloženje ovog priznanja koje danas nema ni toliko vrednosti kao, recimo, pola lule duvana. I još gore. No, bez obzira na sve, toliko mirotvoraca, toliko ljubitelja ljubičica, belih golubova, maslinovih grančica, i ostalih simbola ljubavi među ljudima, osim upotrebljenih prezervativa kao najoriginalnijeg i najautentičnijeg dokaza ovog emotivnog stanja, nikada i nigde nije viđeno na jednom mestu, čak ni u Hirošimi. Činilo se kako smo baš mi, Kraljevčani, umesto da se bavimo samima sobom i svojim prosperitetom, sami sebe predodredili da čitavom svetu neprekidno zvocamo o tome kako je mir ono što je bitno i što bi trebalo negovati na planeti koja nam je zajednička domovina. Nikome nije bilo do mira kao nama, jer smo mi, valjda, najbolje znali šta je rat, šta je stradavanje i koliko je bitno živeti bez mirisa baruta i kame pod grlom. Bilo je tu i pokliča u žaru patriotskog zanosa, pa je sa groblja streljanih građana, kojih je u početku bilo nešto oko 7.800, potom šest hiljada i nešto, da bi se konačno utvrdilo kako ih je streljano oko 1.500. Uzvikivalo se tu ,,idemo dalje", živima ali i onima koji nikada više nikuda neće otići, a čija je krivica jedino to što su rođeni i živeli u nezgodno vreme, kao i mi sada. Od lika poznatog pod konspirativnom imenom ,,To majka više ne rađa" pa do poznatog kraljevačkog prizetka Danijela Šifera, nije bilo iole značajnijeg ideologa, poštovaoca ili potrčka komunističkog pokreta, a da nije dobio neko kraljevačko priznanje. Jedino je, koliko mi je poznato, Slobodan Milošević odbio da primi otelotvorenu ljubav građana Kraljeva u vidu Diplome zaslužnog građanina, kada je video spisak prethodnih nosilaca. Očigledno da, čak ni on, nije želeo da bude u takvom društvu.
   Mnogi se i danas prse priznanjima kojima su ih odlikovali oni od kojih bi neki trebalo da čame u samicama ili bar da budu smešteni u neku zabit istorijske deponije. No, priznanju se u zube ne gleda, a vreme pokaže ko je i kada u kakvoj zabludi bio, pa imamo laureate kojih se danas stide i njihovi najrođeniji.
No, sa priznanjima se nastavilo, valjda zato što je tamo gde treba odlučeno da za domete do kojih smo stigli neko mora da bude nagrađen. I treba. Za ovakav kvalitet života neko mora da snosi zasluge, uz tu i tamo neznatne proteste koji se uglavnom svode na ideološki pristup samom činu, ali i ličnostima koje će ova odličja da nose na svojim zaslužnim prsima. Ko i kako dobija to pravo da odlučuje i vrednuje ljudske zasluge, nije mi poznato, niti me zanima. Međutim, očigledno je da živimo u vremenu kada je malo onih, ili ih uopšt nema, koji zaista zaslužuju bilo kakva priznanjima, bar dok se status Kosova definitivno ne reši. No, protokol je protokol. I u takvoj situaciji dolazimo do činjenice da se priznanja opet dele. Gledajući spisak ovogodišnjih dobitnika deluje prosto neverovatno sa koliko je respekta i vladanja situacijom, posle prošlogodišnjih nesporazuma, ovogodišnja komisija odabrala prave nosioce priznanja. Eksperti su se i ovog puta pokazali kao vrsni poznavaoci svih vidova stvaralaštva, doprinosa demokratskim promenama u gradu Kraljevu i svih ostalih kategorija koje podležu vrednovanju. Sudeći po svemu, reklo bi se kako živimo u Eldoradu, a ne ovde gde jesmo. Uglavnom, ovakav pristup ovom svečanom činu ne samo da karikira one koji u njemu učestvuju, već u velikoj meri baca senku na čitavu istoriju dodeljivanja priznanja koja bi, valjda, trebalo da budu samo podstrek za dalji rad u davanju doprinosa poboljšanju uslova rada i življenja u ovom gradu. Koliko mi je poznato, gotovo niko od desetina nagrađenih nije imao prilike da se kasnije iskaže u pomenutim aktivnostima. U protivnom, rezultati bi se videli, ovako bi svako priznanje moglo da deluje kao provokacija, budući da je već od svega toga napravljena farsa u kojoj je najbolje ne učestvovati. Zapravo, priznanje tek ima značaja ako ga dodeljuju ljudi koji su već dobili takva i slična priznanja, ljudi čiji je autoritet već dovoljno priznanje. Ovako, sakupljeni sa koca i konopca, priterani uza zid i primorani da pronađu žrtve svojih darodavačkih mahinacija, ovi egzekutori se, reklo bi se, ludo zabavljaju, a priznanja su uglavnom izgubila svaki značaj i respekt, bar u narodu.
   Zapravo, možda bi bolje bilo razmišljati o tome ko je nešto uradio za ovaj grad, a da su to zaboravili oni koji su plaćeni da znaju, da je nekome trebalo uručiti priznanje, a da se to nije desilo. Po ovoj logici, kako se sada radi, najbolje bi bilo laureate izvlačiti iz bubnja, ili ih metodom slučajnog uzorka tražiti u telefonskim imenicima. Štaviše, trebalo bi jednoga dana da se neko doseti pa da svim Kraljevčanima dodeli jedno veliko priznanje, zaslužili su to. I još nešto, ovako kako se radi, i ko stoji iza ovog čina, za svakog pravog čoveka, najbolji izlaz je da odbije priznanje. Oni, koje ovi nagrađuju, trebalo bi da se zamisle nad svojim zaslugama. O tome najbolje govore primeri onih koji nisu nagrađeni, niti će. Vrednovanje ljudskih kvaliteta u Srbiji, a i ovde, nikada nije bila karakteristika vredna divljenja. Naprotiv. U Srbiji, a i u Kraljevu, teško je biti hvale vredan. Zato je uvek zanimljivo kada te ovde hvale. Nad tim bi se trebalo zamisliti.

PISMA ČITALACA
Avetinjsko naselje

   Naselje Higijenski zavod, donedavno jedini urbanizovani deo grada, koji su žitelji Kraljeva prozvali ,,Gradić Pejton” po idiličnom gradiću iz istoimene američke TV serije, odavno je prestao da bude ponos Kraljeva i mesto koje je, u početku, obećavalo prijatan i udoban život svojim žiteljima.
Iz godine u godinu, neradom i nebrigom gradskih struktura, javnih i komunalnih preduzeća i inspekcijskih organa, naselje Higijenski zavod je izgubilo svoj prvobitni sjaj i lepotu, i sa svojim nagomilanim problemima sve više liči na većinu prigradskih naselja o kojima niko ne brine.
Prvobitne urbanističko-tehničke uslove odavno više niko ne poštuje. Zelene žive ograde u većini slučajeva zamenili su beton, gvožđe, tarabe i vrljike. Oko individualnih stambenih objekata sklepane su šupe, svinjci i kokošinjci. Gradi i dograđuje ko šta hoće, bez dozvole i bilo kakve dokumentacije.
Prilikom polaganja istalacija za dovod gasa, izvođač radova je uništio sve ulične trotoare, ali je samo neznatan deo vraćen u prvobitno stanje. Naravno, niko od nadležnih organa se ne trudi da natera izvođača da svoje obaveze u celosti izvrši i da popravi ono što je uništio.
Problemi sa vodosnabdevanjem postoje već više decenija i postali su hronična boljka ovog naselja. Ti problemi su najviše izraženi tokom letnjih meseci kada žitelji naselja Higijenski zavod nemaju vode ni za elementarne potrebe, za piće i održavanje lične higijene.
Broj motornih vozila se iz dana u dan rapidno povećava. Nekada mirne ulice danas su zakrčene automobilima koje parkira ko gde hoće i ko kako hoće, pa čak i na zelenim površinama, suprotno svim načelima civilizovanog ponašanja i elementarne saobraćajne kulture.
Ulice su vrlo slabo osvetljene, mnoge ulične svetiljke ne rade, što predstavlja opasnost za decu koja se vraćaju iz škole. Kako je to u nadležnosti Direkcije za planiranje i uređenje gradskog građevinskog zemljišta, autor ovog dopisa je u protekla četiri meseca više puta telefonom intervenisao kod nadležnog radnika te direkcije sa zahtevom da se ulične svetiljke poprave, ali bez rezultata. U međuvremenu, bilo je više provala i krađa u stambenim objektima, krađa automobila i incidentnih situacija u saobraćaju, zahvaljujući mračnim i poluosvetljenim ulicama ovog ,,avetinjskog grada”. Shodno našoj ustaljenoj praksi, izgleda da nadležni čekaju da se dogodi neka tragedija pa da onda reaguju.
Zoran Vukadinović

TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA NA NADVOŽNJAKU KOD VODOTORNJA
Vozač izgubio život

   Dragoljub Bakračević preminuo je na licu mesta u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u sredu, 5. decembra, oko 16,30 časova, na nadvožnjaku u Ulici Đure Đakovića u Kraljevu. Do nezgode je došlo kada se Dragoljub Bakračević (60) iz Kraljeva, krećući se motornim vozilom "zastava skala 55", kraljevačke registracije, uz nadvožnjak u pravcu Jarčujka, sudario sa putničkim motornim vozilom marke "škoda fabija", zaječarske registracije, vlasništvo pivare "MB", kojim je iz suprotnog pravca upravljao Nikola Beloica (25) iz Kraljeva. Lake telesne povrede u ovoj saobraćajnoj nezgodi dobili su Nikola i njegov rođeni brat Ivan Beloica(27), koji se nalazio na mestu suvozača.

ŠKOLA ZNAKOVNOG JEZIKA ZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE
Komunikacija sa gluvima

   Prvi ciklus Škole znakovnog jezika za 40 policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije počeo je 3. i traje do 12. decembra u objektu Ministrastva u Vrnjačkoj Banji.
   To je obuka iz gestovnog govora za komunikaciju sa gluvima. Tom aktivnošću Savez gluvih i nagluvih Srbije čini napor da, u skladu sa standardima Evropske unije, olakša položaj gluvih lica, kojih u Srbiji ima više od 30.000, dok nagluvih ima više od 100.000. U tom cilju, Savez u obuku uključuje službena lica iz različitih institucija, od lokalnog do republičkog nivoa.
   Takav projekat, zahvaljujući svojoj suštini, u skladu je sa nastojanjem Ministarstva da postane istinski servis građana, približavajući se u svakom sgementu svog rada potrebama zajednice i, posebno, socijalno ranjivih grupa, kakvu čine i gluve osobe. Upravo stoga, nakon evaluacije obuke, a potom i primene stečenih veština u policijskoj praksi, planira se integrisanje Škole znakovnog jezika za policijske službenike u projekat ,,Policijski rad sa manjinama i socijalno ranjivim grupama”, koji već realizuje Uprava policije.

SELJACI O ZAKONU O DOBROBITI ŽIVOTINJA
Srpski svinjokolj po evropskim pravilima

   • Pravila EU o svinjokolju, koja nalažu da taj posao mogu da rade samo stručnjaci, “grdno” zabrinula seljake

   Otkako je pre tri dana u novinama pročitao da po zakonima Evropske unije po Srbiji nema više da se kolje kako se do sada klalo, deda Boško ne prestaje da kuka po kući.
- Lekari mi zabranili rakiju, Evropa će da mi ukine čvarke. Od čega ćuda živim - pitao je ženu.
Prvo, kaže, nije mogao da veruje svojim očima šta piše, onda zovnuo babu da i ona vidi, onda se iskupile i komšije i svi zajedno zaključili:
- Ako nam je ovo put u Evropu, j.... onda Evropu!
U međuvremenu, deda Boško razmišljao i našao rešenje za najavljeni zakon, po kome će ubuduće u Srbiji svinje moći da se kolju samo ,,humano”, a posao će biti poveren - stručnjacima sa završenom odgovarajućom školom, koji će klati uz upotrebu struje niskog napona.
- Ja ću svoje svinje dogodine da koljem u štali! Sin ili unuci ima da upale motorku napolju, dobro da pritisnu gas, da se ne čuje dreka dok koljem, a ja ću unutra po svom - dodaje deda Boško samo deo svoga plana za dogodine, kada klanje svinja bude stavljeno pod strogi nadzor inspektora.
Deda Boško kaže da bez svega može, ali ne i bez čvaraka.
- Pršutu slabo koristim, nekako mi suva, ali čvarke volim. Nema života bez masna čvarka. Ja ne znam šta oni ’oće, moj đed, moj prađed, ja, moj sin, svi koljemo svinje na isti način, sekiru u glavu, ona se onesvesti, onda prikoljemo, i - šta su to ti Evropljan izmislili humanije.
Tando, kasapin od ugleda, u nedelju je u zoru klečao na prsima svojoj 116. ovogodišnjoj svinji.
- Prošle godine sam zaklao 128, ranije sam klao i više - počinje riču Tando, koji po dvorištu vitla ogromnim nožem. O novom zakonu koji će uskoro doći pred Vladu Srbije, po kome pre klanja svinja treba da bude odmorna i da se omami strujom niskog napona, kaže:
- Nisam čuo. A šta ću kada u selu nestane struje, a ja moram da koljem... Ama, da vam ja nešto kažem - svetinja je sikira! Sikiru u glavu i tačka. Meni nijedna još nije ustala... Probao sam i pištolj za omamljivanje svinja i odma’ ga bacio. Ne valja kako radi i nema oni mene šta da pričaju, da nisam prob’o, ver’ovo bi’, ovako - nema posla bez sikire...
- Slušaj, bre! Sve što sam čuo o tom evropskom zakonu u srpskim selima se već odavno primenjuje - tvrdi komšija Gojo, tumačeći zakon na moravski način. - Eto, na priliku, nijedno naše svinjče nije zatvoreno i nije psihički i fizički maltretirano. Od kada se oprasi, ono je u voćnjaku, prostora ima koliko ’oće i rije koliko ’oće. Sunča se i spava kada ’oće i nema, kako nam u tom zakonu kažu, osećaj da mu je dosadno, da mu je teskobno, da nema dovoljno svetlosti... Fizički nije maltretirano, osim kada provali i uđe u baštu. E, tada slede batine, ako ga stignem. Ono, desi se da domaćin prebije nogu prasetu, nije da se ne desi, ali to rade ovi naši seljaci koji ne prate evropske orijentacije, odnosno, to su sporadični slučajevi. No, i kada se desi, problem se rešava bezbolnim klanjem. Naravno, u potpunosti poštujemo i taj, kako reče, zakon da ne smemo na silu da hranimo životinje. I da ’oćemo, nemamo sa čim da ih hranimo jer nas ubiše suša i država. Doduše, taj zakon ne primenjujemo u potpunosti prilikom bezbolnog klanja jer su nam trenutno nestali ti elektrifikatori, ali i tu smo se mi seljaci snašli. Dakle, privežemo vepra za drvo, opljunemo dobro u šake, čvrsto u’vatimo dršku od sekire koju okrenemo naopako i ušicama udarimo vepra u čelenku. Ni da zine - brzo, elegantno, nije doživeo stres, nije imao kada da se plaši... Ma, čisto evropski. Jedino nam pričinjava pomanji problem neki Vlasta, koji je vrljav i često mu se desi da omaši vepra, ali njemu se to, valjda, neće uzeti kao otežavajuća okolnost pred tim zakonom jer ima uverenje da je vrljav. Ostali su uglavnom precizni kao strelica (manja, ali ubitačna munja) - kaže Gojko podižući se sa tronoške, što je bio znak i za ostale da se ponovo late posla.
Posle ovakvog Gojkovog objašnjenja bilo je jasno da je zakon o dobrobiti životinja u srpskim selima u primeni i pre usvajanja. U primeni je kada su u pitanju svinje, ali i druga stoka. Šta reći o konjima koji u selima već odavno ništa ne rade? Živina se u selima zatvara samo uveče kada dobrovoljno uđe u kokošinjac i to samo preventive radi. Čak je kokoškama dozvoljeno i da nose jaja gde im je volja. Ni ovce nisu maltretirane, osim, možda, onih Veljinih u Kačulicama. Ostalu stoku i živinu retko ko seksualno uznemirava jer u ove krajeve novinari slabije zalaze. Kravama su data sva prava, a posebno pravo da se svakog dana izvode u šetnju, odnosno pašu, i da se do mile volje druže u štali. O ljubavi čoveka prema stoci i da ne govorimo, a posebno u vreme bezbolnog svinjokolja.
I tako, malo po malo, Gojko i njegovi pomagači dođoše i do duvan čvaraka, što znači da je posao pri kraju i da je vreme za još po jednu i odmor.
- Eto, sada je jasno koliko smo mi srpski seljaci u korak sa Evropom, čak i ispred Evropske unije. Znaš, oči su nam otvorene sa onim zakonom o pečenju rakije. Čim smo počeli da ga primenjujemo, život nam je postao mnogo lepši i bolji, a da i ne govorim o tome kakav će nam život biti kada počnemo u potpunosti da primenjujemo i ovaj zakon o, kako bih ja rekao, dobrosusedskim odnosima stoke i srpskog seljaka - kaže Gojko, konačno odlažući noževe za bezbolno klanje svinja.

IZBEGLICE
U kolektivnim centrima više od sedam hiljada lica

   U 82 kolektivna centra u Srbiji, od kojih je 16 na Kosovu, trenutno žive 1.933 izbegla i 5.123 raseljena lica, pa će kupovinom napuštenih seoskih domaćinstava država pokušati da reši njihov problem, izjavio je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.
On je u ime Vlade potpisao sporazum sa humanitarnom organizacijom Divac o obezbeđivanju sredstava za rešavanje stambenih pitanja izbeglica i raseljenih lica iz kolektivnih centara, za šta će Ministarstvo finansija iz tekuće buyetske rezerve izdvojiti 40 miliona dinara.
,,Ovo je još jedan dokaz spremnosti i napora da zatvorimo tešku izbegličku priču, ne odričući se mogućnosti i prava da se izbeglice vrate u zemlje porekla", istakao je Ljajić.
On je upozorio da je kupovina napuštenih seoskih domaćinstava humanitarna akcija i nema politički predznak, tako da se ne sme dozvoliti da se ona politizuje tvrdeći da se time želi promeniti etnička struktura u nekim područjima Srbije.
Izbeglice se, kako je objasnio Ljajić, neće preseljavati iz onih mesta u kojima trenutno borave, neće menjati mesto prebivališta, nego će im se na tom području kupovati napuštena seoska imanja.
Ljajić je najavio da država namerava da iz kredita banke Saveta Evrope za obnovu i razvoj kupi još 1.000 takvih stambenih jedinica.
Košarkaš Vlade Divac, osnivač istoimene humanitarne organizacije, koja je pokrenula inicijativu, ocenio je da je to pravi put da se učestvuje u stvaranju boljeg društva u Srbiji, a da akcija i dalje traje, pa će u narednom periodu biti objavljeno detaljno koliko je sredstava sakupljeno za tu namenu.
Zamenik komesara za izbeglice Nikola Vukojević rekao je da je do sada, u saradnji sa međunarodnim humanitarnim organizacijama, izbeglicama u Srbiji dato 7.000 stambenih jedinica, u koje je smešteno oko trideset hiljada ljudi.
On je ukazao na činjenicu da, od 4.528 sela u Srbiji, 20 odsto preti da nestane za četiri-pet godina, jer se uglavnom radi o staračkim domaćinstvima, posebno u rubnim delovima zemlje i u Vojvodini, i da se ta domaćinstva mogu otkupiti u proseku za osam do devet hiljada evra.

VREMEPLOV JEDNOG SPOMENIKA (2) - piše Radislav Kerečki
Svedok događaja

   Nedovršeni Spomenik srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine 1912-1918, bez imena onih u čiji je spomen podignut, sa samo skromno napisanim 1912-1918, ušao je u istoriju Kraljeva. Podignut je u državi koja je nosila ime Kraljevina Jugoslavija, doživeo demonstracije 27. marta 1941. godine protiv ,,Trojnog pakta”, okupaciju Kraljeva 14. aprila 1941. godine i vešanje rodoljuba, tu, neposredno pored njega o borove, od kojih je ostao samo još jedan sa kukom za vešanje. Gledao je odvođenje nedužnih građana u lokomotivsku halu Fabrike vagona i slušao rafale mitraljeza sa stratišta. Ostao je neoštećen za vreme nemačke okupacije, pa i savezničkog bombardovanja u avgustu i septembru 1944. godine. I tako dočekao i oslobođenje od nemačkog okupatora, 29. novembra 1944. godine.
Došla su neka nova vremena. Još u toku rata, 29. novembra 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, Jugoslavija je projektovana kao federacija pet naroda (Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedoanca i Crnogoraca) i šest federalnih jedinica (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina). Već 10. avgusta 1945. godine, na Trećem zasedanju AVNOJ-a u Beogradu, Jugoslavija je dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija. I tako, dođe neko vreme da se ime države ne menja. Narod se dao na obnovu i izgradnju zemlje. Nema predaha. U Fabrici vagona se obnavljaju porušeni delovi pogona, počinje proizvodnja. Uklanjaju se ruševine Fabrike aviona, izgrađuju porušeni delovi grada. Omladina učestvuje u izgradnji zemlje: železničke pruge, tuneli, autoput ,,Bratstvo-jedinstvo” od LJubljane do Đevđelije itd. U Kraljevu niče ,,Magnohrom”, kasnije ,,Jasen”, uklanja se turska kaldrma po ulicama, grade sportski tereni. Sve te omladinske brigade skupljale su se kod spomenika, pred odlazak i po povratku sa radnih akcija. Igralo se Kozaračko kolo, u kome su učestvovali zajedno i akcijaši i oni koji nisu imali priliku da idu na akcije. Na trgu, koji je tada nosio naziv Trg maršala Tita, ispred spomenika, organizovani su dočeci i ispraćaji štafeta za Dan mladosti, 25. maj, koji se poklapao sa rođendanom doživotnog predsednika države Josipa Broza Tita.
Kraljevački korzo je bio mesto gde su se svako veče nalazili mladi, stvarala poznanstva i nicale nove ljubavi. A u centru tog korzoa nalazio se spomenik. Govorilo se ,,ko dođe u Kraljevo, a ne vidi spomenik i kraljevački centar grada, ili se leti ne okupa u Ibru, taj ne može reći da je boravio u Kraljevu”.
Dođe do novih promena, ali sada ne imena države nego grada u kome se nalazio. Kraljevo je dobilo ime Rankovićevo, po imenu Aleksandra Rankovića, visokog državnog i partijskog rukovodioca u FNRJ. To ime je nosilo od 8. jula 1949. do 8. januara 1955. godine, kada mu je vraćeno staro ime. Pa koji grad može ponosnije da nosi to kraljevsko ime, kad se već nalazi u neposrednoj blizini manastira Žiče, u kojoj su krunisani srpski kraljevi?

IZMEŠTANJE
I kad je spomenik doživeo toliko promena imena države i grada u kom se nalazio, desilo se nešto novo. Urbanističkim planom predviđeno je izmeštanje spomenika sa Trga maršala Tita na Vojničko groblje iz Prvog svetskog rata. Na Trgu se otvara ulica i veliki parking prostor. Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Kraljevo je donelo odgovarajuće rešenje, kojim je omogućeno da premeštanje odnosno rušenje spomenika počne još u aprilu 1960. godine. Na Vojničkom groblju spomenik je postavljen na niži postament, na kojem nisu predviđene niše za ploče sa imenima izginulih ratnika. Na ovom mestu spomenik je proveo naredne 22 godine.
U tom periodu, tačnije 1971. godine, na delu grada između Železničke stanice i obližnje Grdičke kose, na prostoru u kome centralno mesto zauzimaju grobnice streljnih građana oktobra 1941. godine, počinje gradnja Spomen-parka, po projektu Spasoja - Paje Krunića i Dragutina Kovačevića. Spomen-park do današnjih dana nije u potpunosti završen.
(nastaviće se)

KUKAVIČLUK ILI HRABROST - IZDAJA ILI PATRIOTIZAM?
Pregovori i pare umesto oružja

   • Nedavno objavljeni novi detalji o tome kako je ,,diplomatski" u Prvom svetskom ratu spasena kraljevačka varoš

   Jedan davni ratni događaj, zbog politike zaboravljen i samo delimično pominjan u romanu ,,Sećanja" Meše Selimovića, nedavno je detaljnije istražen. U poslednjem broju časopisa ,,Naša prošlost", kraljevačkog arhiva i muzeja, o tome je objavljena priča iz pera istoričara Miloljuba Arsića. Događaj se zbio početkom novembra, ratne 1915. godine, kada su austrijske i nemačke trupe stigle nadomak Kraljeva. Snažan otpor su pružile Drinska i Dunavska divizija, ali u povlačenju. Sve to opisano je u izveštaju komandi naših snaga, ali gotovo istovremeno, i u knjizi ,,Srpski dnevnik" Fridriha Rozenfelda, poznatijeg pod pseudonimom Roda Roda, do kojih je došao istoričar Arsić. Roda opisuje borbe i ulazak austrijskih i nemačkih trupa i Kraljevo uz jedan neobičan detalj: ,,Već sutradan ujutro na glavnom gradskom Trgu podignut je spomen od mermera nad grobom kaplara Frica Milera. Nemci još ni 24 časa nisu bili u Kraljevu, a natpis na spomenu je bio ugraviran pozlaćenim slovima, cveće posađeno…."
Zašto tako brzo spomenik okupatorskom vojniku koji je bio samo kaplar?
   Naime, tadašnja opštinska vlast, sa predsednikom opštine Jovicom Stojkovićem na čelu, odlučila je da grad preda bez borbe uz obećanje Nemaca da narod ne gine, varoš ne strada. Delegacija predvođena Stojkovićem uputila se u nemačku komandu nadomak grada. Tamo su komandantu saopštili svoju nameru, o čemu svedoči i govor koji je kćerka pomenutog predsednika opštine, Darinka Stojković, kasnije profesor Beogradskog univerziteta, poklonila kraljevačkom arhivu. Govor je Nemcima pročitao Đorđe Radić, profesor Poljoprivredne škole, pošto je dobro govorio nemački. On glasi: ,,Gospodine komandante, kao predsednik opštine ovog grada (misli se na Stojkovića - prim. M. D.), čast mi je da vam u ime građanstva predam grad Kraljevo. Predajući vlast u vaše ruke uveravamo vas da ćemo se vašim naredbama i propisima strogo poveravati, a čvrsto sam uveren da ćete vi štedeti živote i imanja naših građana…"
   To je nemačka komanda prihvatila i Nemci su u grad ušli u marševskoj koloni, na čelu koje je bio pomenuti kaplar Miler.
   Kada su došli do centra, jedan srpski vojnik, zaostao pri povlačenju, sakrio se iza obližnjeg hotela ,,Pariz", nanišanio i opalio iz karabina. Jednim hicem je ubio nemačkog kaplara, a onda pobegao preko Ibra prema Goču.
   To je razgoropadilo komandanta, Nemci su jedva, kako je Darinka Stojković tvrdila, i uz odlazak njenog oca čak kod feldmaršala Makenzena, pristali da ne vrše teror, ali uz isplatu kontribucije od 500.000 zlatnih dinara. Pošto je opštinska kasa bila prazna, bogati ljudi, ponajviše trgovci, skupili su jedva 50.100 dinara. Pronađen je i spisak onih koji su dali novac i nekako su Nemci na tu sumu pristali.
   No, posle godinu dana, pri povratku nemačke komande i odlasku na druge frontove, tvrdi se, lično po naređenju Makenzena, taj novac je vraćen uz uslov da se podeli kraljevačkoj sirotinji. Tako je učinjeno i o tome je pronađen dokument priznanica.
   Slični pokušaj vlasti u Kraljevu bio je bezuspešan početkom Drugog svetskog rata. Jer, to nisu dozvolile partizanske i četničke snage koje su opkoljavale grad, a u njemu je, zna se, tih oktobarskih dana 1941. godine bilo velikog stradanja. Posle rata nova vlast je, ipak, ovaj davni ,,diplomatski " potez svrstavala u kukavički i izdajnički iako odgovornost u kriznim situacijama može značiti i hrabrost i patriotizam.
M. Dugalić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POSLANIK JOVAN NEŠOVIĆ POSETIO RADOVE NA IZGRADNJI ŠKOLSKOG IGRALIŠTA U MILOČAJU - piše Slobodan Rajić
Značajna ulaganja u sportske objekte

   • Sredstvima Ministarstva za sport i omladinu grade se i renoviraju sportski tereni u Kovačima, Žiči i Sirči, a za iduću godinu planirane takve dve-tri investicije u Kraljevu i završetak sportske hale u Ušću • Nešović najavio održavanje prvog kruga predsedničkih izbora 20. januara, a lokalnih i pokrajinskih u aprilu ili maju iduće godine

   Početak radova na izgradnji sportskih terena u okviru osnovne škole u Miločaju prekjuče je posetio narodni poslanik mr Jovan Nešović, sa saradnicima iz Opštinskog odbora G 17 plus Kraljevo. On je tom prilikom izjavio da se, osim u Miločaju, sportski tereni grade ili renoviraju u Kovačima, Žiči i Sirči i da te osnovne radove, u ukupnoj vrednosti od 2,5 miliona dinara i dodatne od oko 600.000 dinara, finansira Ministarstvo za sport i omladinu Republike Srbije.
Radovi na školskim terenima za rukomet, košarku, mali fudbal i druge sportove u Miločaju, prema Nešovićevim rečima, ,,najobimniji su jer obuhvataju kompletnu izgradnju, od zemljanih radova do postavljanja sportskih rekvizita" i značiće mnogo za učenike ove škole u bavljenju sportskim aktivnostima. Izvođač radova je preduzeće ,,Beton inženjering", a završetak kompletne izgradnje, ako vreme dozvoli, očekuje se za desetak dana. Inače, izdvojeno odeljenje Osnovne škole ,,Dragan Đoković Uča" ima trenutno 52 učenika i 20 predškolaca, polaznika pripremnog, tzv. ,,nultog odeljenja". Prema rečima Bojana Radibratovića, predsednika OO G 17 plus Kraljevo, selo Miločaj ,,ima najviše učenika i omladine u ovom kraju". Tokom posete gradilištu u Miločaju mr Nešović je najavio i nove investicije u izgradnji školskih sportskih objekata na području kraljevačke opštine.
   - Ovo je samo prvi deo investicija u ove sportske objekte. Očekujem da početkom naredne godine za ovu namenu utrošimo još tri miliona dinara, koliko nam je ostalo. Trebalo bi da izgradimo, zavisno od obima radova, još dva ili tri sportska terena u gradu i očekujem da uskoro bude završen tender za završetak sportske hale u Ušću, gde je takođe finansijer Ministarstvo za sport i omladinu. Na taj način, ono što smo izgubili kašnjenjem u formiranju Vlade Srbije pokušaćemo da nadoknadimo i da krajem ove i početkom iduće godine realizujemo značajne radove na školskim sportskim objektima preko resornog ministarstva - naglasio je mr Jovan Nešović.
   Na pitanje o predstojećim izborima, Nešović je odgovorio da očekuje da prvo budu održani predsednički izbori u Srbiji, odmah posle usvajanja ,,paketa" zakona o predsedniku Republike, odbrani i vojsci, spoljnim poslovima i službama bezbedniosti, za koje će se najverovatnije glasati do kraja ove sedmice.
- Time se stvaraju svi preduslovi za održavanje predsedničkih izbora. Očekujem da ih gospodin Dulić raspiše krajem ove ili poetkom iduće sedmice i da prvi krug tih izbora bude održan 20. januara, a drugi 3. februara iduće godine. Veoma su važni i lokalni i pokrajinski izbori. Da bi bili održani lokalni izbori, takođe treba da bude usvojen ,,paket" zakona o teritorijalnoj organizaciji, lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima i o glavnom gradu. Predložene su određene izmene, konsultacije u političkim strankama o tome su pri kraju i očekujem da, kada se završi rasprava o budzetu Republike za 2008. godinu do sredine decembra, ako ne bude opstrukcije, krene i rasprava o ovim zakonima i da oni vrlo brzo budu usvojeni. Mislim da je to realno i očekujem održavanje lokalnih izbora u aprilu-maju iduće godine - rekao je Nešović.

ZNAČAJ LOKALNIH IZBORA
   - Smatram da su izmene propisa i održavanje lokalnih izbora vrlo važni, jer trenutno, prema nekim pokazateljima, skoro 30 lokalnih samouprava u Srbiji ima krizu vlasti zato što skupštine ne funkcionišu ili se javljaju problemi na relaciji predsednik opštine - skupština opštine. Čak u 12 opština uvedene su i privremene mere, i to je stanje potpuno neizdrživo - istakao je mr Jovan Nešović.



OŠ ,,DIMITRIJE TUCOVIĆ”: KAD SE ZNANJE PRETAČE U PRAKSU - Piše Bojana Milosavljević
Đaci traže sportsku salu

   • Ovih dana redakciju lista posetila je grupa učenika šestog razreda Osnovne škole ,,Dimitrije Tucović” u Kraljevu, predvođena Aleksom Popadićem, profesorom geografije i građanskog vaspitanja. Delegacija mladih iznela je zanimljiv projekat o potrebi izgradnje sale za fizičko vaspitanje u svojoj školi, a zamisao da se konretno deluje potekla je baš na časovima građanskog vaspitanja. Učenici su zatražili medijsku podršku za ostvarenje ovog velikog cilja, kome, utisak je, vrlo uporno i argumentovano streme

   Da školski predmeti ne moraju nužno da budu samo verbalno prenošenje i usvajanje znanja, pokazali su ovih dana Aleksa Popadić, profesor, i učenici šestog razreda (četvrto odeljenje): Kristina Živanović, Andrija Avramović, Stefana Ristić i Vanja Vukašinović - svi iz Osnovne škole ,,Dimitrije Tucović” u Kraljevu. Naime, na časovima građanskog vaspitanja, koje Popadić drži, razgovaralo se o problemima u lokalnoj zajednici, a od učenika je traženo da definišu najveći i onaj koji ih se neposredno dotiče. U školi ,,Dimitrije Tucović”, nažalost, lako je bilo uočljivo ono što najviše nedostaje, a to je - fiskulturna sala.
   - Smisao ovog programa - rekao je profesor Popadić - je da sami učenici pokrenu inicijativu da se dobije ovaj preko potreban objekat. Oni su se podelili u grupe i krenuli da obilaze nadležne u lokalnoj samoupravi, pa smo tako stigli i do medija, jer i od njih očekujemo podršku za ostvarenje ovog cilja. Osnovne podatke deca su već dobila od direktora škole Dragane Đurović.
   Kako smo čuli od učenika, postoje izgledi da u najboljem slučaju za dve godine u njihovoj školi bude izgrađena ta preko potrebna sala za fizičko vaspitanje. Ovih dana rešeni su neki imovinsko-pravni odnosi, čiji je rezultat ukrupnjivanje i posed parcele na kojoj bi objekat bio izgrađen. Posle toga, škola će tražiti građevinsku dozvolu, a onda sledi izrada projekta. Sa ovim dokumentom mogli bi, kažu, da konkurišu za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Zalogaj je vrlo krupan i učenici to znaju, ali ipak imaju mnogo entuzijazma da sami deluju što više mogu.
- Prošle nedelje - kaže Kristina Živanović - čas fizičkog smo imali napolju, a bio je mraz, pa možete da zamislite kako nam je bilo. Mi ćemo nekako još i da izdržimo do kraja školovanja, ali želeli bismo da generacije koje dolaze stvarno imaju prave uslove za nastavu fizičkog vaspitanja.
Primetno je bilo da su predstavnici škole bili veoma dobro pripremljeni za susret sa novinarima. Obavestili su nas da bi, prema sadašnjim procenama, fiskulturna sala koštala 29 miliona dinara, od kojih bi 8,5 trebalo da da opština. U razmeni informacija sa ovom delegacijom saznajemo da škola ima oko hiljadu učenika, u 34 odeljenja; da je prilično urađeno na modernizaciji radnog prostora i učila i da ovih dana treba da bude uveden video nadzor.
Tokom dijaloga oni su vrlo slobodoumno postavljali pitanja da li se, kada i koliko o problemu fiskulturne sale pisalo ili govorilo u najvećoj gradskoj medijskoj kući. Odgovore su pomno beležili u kratkoj formi, kao nekoj anketi, a budući da su ostavili utisak zrelih i respektabilnih sagovornika, tema razgovora se širila i na druge probleme u obrazovanju - loše higijenske uslove u manjim i seoskim školama (nedostatak sanitarnih instalacija), štrajk u prosveti i slično. Van svake sumnje je da će ovako motivisani i obavešteni učenici biti od velike pomoći i svojoj direktorki, gđi Dragani Đurović, na dugom putu do izgradnje sale za fizičko vaspitanje, a na kojem je, bar do sada, bilo mnogo prepreka.
- Odmah po dolasku na ovo radno mesto pokrenula sam to pitanje - kaže direktorka škole ,,Dimitrije Tucović” i dodaje - ali je bilo mnogo imovinsko-pravnih zavrzlama i obimne papirologije. Činjenica je da je naša škola možda jedina na širem području Kraljeva koja još nema fiskulturnu salu, a bezmalo u kontinuitetu postoji od tridesetih godina prošlog veka. Nastava se izvodi u dve učionice spojene u improvizovanu ,,salu”, a nekada se u zimskom periodu dogodi da i po dva, pa i tri odeljenja imaju čas u isto vreme. Sada opet pribavljamo raznu dokumentaciju potrebnu za izradu projekta kako bismo na proleće konkurisali za sredstva iz Nacionalnog investicionog fonda, koji odlučuje o dodeli sredstava.
Gospođa Đurović ističe da su ovom projektu u školi do sada veliku podršku pružili načelnici Školske uprave u Kraljevu i Raškog okruga, Nenad Slavković i Mateja Mijatović. O svim učenicima koji pohađaju nastavu građanskog vaspitanja direktorka ima samo pohvale, jer su ta deca puna i nekih malih, a vrlo korisnih ideja, koje zaista unapređuju život i rad u školi. Od direktorke smo čuli i za jedan pravi, a pozitivan paradoks. Naime, pre tri godine škola ,,Dimitrije Tucović” osvojila je peto mesto na republičkom takmičenju u odbojci, a prošle ,,samo” drugo na međuokružnom. I sve to - bez elementarnih uslova za nastavu iz predmeta o kojem se još u antici govorilo da pospešuje ono najbolje u ljudskoj prirodi - sklad duha i tela.



POZORIŠNA SCENA - piše Ivan Rajović
Teatar ,,Sunce” otvara Festival u Smederevskoj Palanci

   U utorak je u Kraljevačkom pozorištu odigrana premijera novog komada Teatra ,,Sunce”. Kompletan autor ponovo je Zoran Savković, predstava se zove ,,Cirkus, narode, cirkus”, a tema je, ponovo, naša aktuelna sadašnjost viđena očima i iz perspektive autora koji se već dokazao u pozorišnom oslikavanju naših tranzicionih dogodovština.
   A prošle subote, u izvođenju teatra ,,Sunce” odigrana je predstava ,,Živo blato”. Povod je bio jedanaesta godišnjica demokratskih protesta, što je i tema, odnosno suština ove predstave koja je prošle godine osvojila prvo mesto i zlatnu plaketu na Festivalu alternativnih pozorišta u Smederevskoj Palanci. Kompletan autor i glavni glumac u ,,Živom blatu” je Zoran Savković Džeri. Tako se dogodilo da je ovo bila jedina manifestacija kojom je obeležen ovaj za malobrojne značajan datum kraljevačke novije istorije, koji su i ovoga puta jednostavno zaboravili baš oni koji mu i najviše duguju.
   Inače, zahvaljujući prošlogodišnjem uspehu, a i ugledu koji naš Teatar uživa u oblasti kojom se bavi, ,,Sunce” je dobilo poziv da ove godine, sredinom meseca, otvori i zatvori Festival alternativnih scena u Smederevskoj Palanci. To je veliko priznanje, ali i podstrek za nove poduhvate kraljevačkih alternativaca koji rade u izuzetno teškim okolnostima i samo entuzijazmom uspevaju da se već duže od deset godina održe na daskama koje ,,život znače”.



ŠTRAJK PROSVETNIH RADNIKA
Vlast odbija da pregovara

   Povodom štrajka prosvetnih radnika, Unija sindikata u saopštenju dostavljeno medijima navodi da reprezentativni sindikati, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, SOS i GSPR ,,Nezavisnost” ne odustaju od štrajkačkih zahteva i pored najavljenih pretnji mnistra prosvete, tako da se štrajk nastavlja.
U saopštenju se konstatuje da na dogovoreni sastanak u utorak u Beogradu nije došao niko od predstavnika vlasti Republike Srbije, odnosno Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Božidar Đelić, Mirko Cvetković i Zoran Lončar i da ,,nisu hteli da se obrate prosvetnim radnicima i objasne im zašto ne prihvataju njihov zahtev za povećanje zarada u 2008. godini”.
   Takođe se navodi da pregovarački tim prosvetnih radnika ima sva ovlašćenja da u slučaju neuspeha pregovora proglasi potpunu obustavu rada. Ujedno je upućeno upozorenje direktorima škola da je popunjavanje kolona napomena (da li zaposleni učestvuje u štrajku) u tabelama koje su dobili od Minstarstva prosvete protivno odredbama Zakona o štrajku.



U SUBOTU U KRALJEVAČKOM POZORIŠTU
Dečja baletska predstava

   Dečja baletska predstava ,,Snežana i sedam patuljaka” biće odigrana sutra u 19.30 časova u Kraljevačkom pozorištu. Ulogu princa igra Jovan Begojev, prvak beogradskog baleta, a ostale uloge deca - članovi baletskog studija ,,Art”.



PO TREĆI PUT
Hard rok festival u Kraljevu

   U Kraljevu će 12. decembra biti održan muzički događaj koji već ,,preti" da postane tradicionalan: muzički festival - Hard rock Session 3 će biti održan u Domu društvenih organizacija Kraljevo.
   U jednodnevnom festivalu gitarskog zvuka učestvovaće bendovi Goodnjill i Stormbringer iz Kraljeva, kao i Rock House band i Gigolo bend iz Beograda.
Pokrovitelj događaja koji će obradovati kraljevačke rokere je opština Kraljevo. Ulaz na manifestaciju, koja počinje u 20 časova, biće - besplatan!

U OBJEKTIVU