Minimalno povećanje i preraspodela budžetskih sredstava
U ponedeljak raskid kupoprodajnog ugovora?
,,Sunarodnicima na Kosmetu ugroženo i pravo na život"
Stranka iza koje stoje rezultati
Trajni spomenik i istočnik srpske i evropske medicine i kulture
Godina inicijativa, akcije i nastavka reformi
Sitna lova za klonju iz snova
Ludologija Stranke normalnih ludaka
Povratak
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, karate

JUČE ZAPOČELA 28. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Minimalno povećanje i preraspodela budžetskih sredstava

   U Kraljevu je juče započela sa radom 28. sednica Skupštine opštine Kraljevo. Najvažnije tri tačke dnevnog reda koje su razmatrane su predlozi Odluke o dopunskom budžetu opštine Kraljevo za 2007. godinu, Odluke o izmenama i dopunama Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2007. godinu i predloga rešenja o davanje saglasnosti na izmene i dopune Programa poslovanja JP Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" za 2007. godinu.
Do zaključenja ovog broja našeg lkista usvojena je Odluka o dopunskom budžetu opštine Kraljevo za 2007. Godinu. Usvojkenim Dopunskim budžetom, kako je obrazloženo, budžetski prihodi opštine Kraljevo za 2007. godinu povećavaju se za 8,57 miliona dinara ili 0,48 odsto, a rashodi u istom iznosu, upotrebljavaju za usklađivanje zarada u kulturi, socijalna davanja i subvencije javnim preduzećima i mesnim zajednicama i ispunjenje drugih obaveza budžetskim korisnicima.
Uz usvajanje Odluke o dopunskom budžetu opšusvojena su i dva radna zaključka. Prvi da se iz budžetskih sredstava za ovu godinu iznađu odgovarajuĆa sredstva za dodelu jednokratne novčane pomoći zaposlenima u organima uprave do kraja ove godine i drugi da se se 60 odsto sredstava sa pozicije namenjene za fizičku kulturu vrati na račun Fudbalskog saveza opštine za finansiranje fudbalskih klubova koji nisu dobili nikakva ili zanemarživa sredstva.
U nastavku rada Skupština je trebalo da razmotri i predlog Odluke za izmene i dopune Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2007. Godinu, predlog rešenja o davanju saglasnosti na izmene i dopune Programa poslovanja JP Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" za 2007. Godinu, predlog Odluke o izmenama i dopunama odluke o određivanju naziva naselja, trgova i ulica na teritoriji opštine Kraljevo i još nekoliko pitanja drugih pitanja. Inače, na sednici nije usvojeno više predloga za dopune i izmene predloženog dnevnog reda, a zbog neprihvatanja predloga da se u dnevni red uvrsti tačka o situaciji u Magnohromu, odbornici SPS-a su napustili zasedanje.
(Opširniji izveštaj u narednom broju)

KONSULTACIJE SA ŠEFOVIMA ODBORNIČKIH GRUPA
Danas sastanak o situaciji u Magnohromu

   Na početku 28. sednice data je pauza radi konsultacija sa šefovima odborničkih grupa i opštinskim funkcionerima obave konsultacije o zahtevima sindikata Magnohroma i sindikata zaposlenih u Opštinskoj upravi u vezi lošeg materijalno-socijalnog stanja i generalnog štrajka koji tim povodom započeo.
Posle dužih konsultacija, Dejan Milović je saopštio da je na ovom sastanku donet je zaključak da se u petak, 14. decembra, sa početkom u 10 sati, u prostorijama Skupštine opštine održi zajednički sastanak predsednika opštine, predsednika Skupštine opštine, svih šefova odborničkih grupa i predstavnika reprezentativnih sindikata Magnohroma radi sazivanja što skorije sednice Skupštine opštine "na kojoj će da se pokušati i doneti adekvatni zaključci vezani za situaciju u Magnohromu".

ZAHTEVI RADNIKA UPRAVE
   On je takođe saopštio da su razmotreni i dobijeni zahtevi sindikalne organizacije radnika uprave opštine Kraljevo "o ispunjavanju i datih obećanja sa sastanka sa predsednikom opštine da će se usvajanjem Odluke o dopunskom budžetu opštine Kraljevo za 2007. godinu steći mogućnost za isplatu odgovarajuće jednokratne pomoći zaposlenima u Opštinskoj upravi". Takođe i "da će se u skladu sa kolektivnim ugovorom organizaciji ovog sindikata obezbediti dotacija za humanitarne akcije i poboljšanje socijalnog položaja", kao i da će odbornici usvajanjem "rebalansa" budžeta opštine za ovu godinu doneti i radni zaključak "kojim bi se predsednik opštine Kraljevo obavezao na donošenje akta o korišćenju sredstava budžetaza isplate jednokratne novčane pomoći zaposlenima u upravi u cilju poboljšanja njihovog materijalnog položaja do kraja tekuće budžetske godine, čime bi pokazali da i sami podržavaju opravdane zahteve zaposlenih u upravi".
(Opširniji izveštaj u narednom broju)

PROGLAS SINDIKATA ZAPOSLENIH U UPRAVI, PRAVOSUĐU I DRUŠTVENIM ORGANIZACIJAMA
Generalni štrajk do ispunjenja zahteva

   Republički Sindikat zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama proglasio je od ponedeljka, 10. decembra generalni štrajk zaposlenih u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i jidinicama lokalne samouprave i drugim organima i organizacijama Republike Srbije. U proglasu se kaže da se generalni štrajk organizuje u cilju poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u ovim delatnostima i traje do ispunjenja zahteva, pošto to Sindikat nije uspeo putem dogovora.
   Ovaj Sindikat je postavio pet zahteva: uspostavljanje socijalnog dijaloga na svim nivoima, povećanje zarada zaposlenih u navedenim delatnostima, potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ovim delatnostima, izmena Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i izmena Zakona o platama u državnim organima iz 2001. godine.
   Inače, i zaposleni u Opštinskoj upravi u Kraljevu, poštujući proglas republičkog Sindikata, pristupili su ovom generalnom štrajku. Predsednik Sindikata Opštinske uprave Kraljevo Svetomir Dobrić, rekao je da je ovaj Sindikat, u dogovoru sa načelnicom OU, doneo odluku o minimalnom procesu rada i da će tokom štrajka radnici OU Kraljevo "službenici servisirati samo najhitnije osnovne potrebe građana, kao što su potvrda o smrti, briga o deci, isplata porodiljskog odstustva, kao i isplata socijalne pomoći, a sve ostale usluge građani neće se moći obaviti u Opštinskoj upravi". Pojasnio je i da će se zahtevi građani vezani za rokove moći dostaviti putem pošte tako da imaju dokaz, odnosno potvrdu pošte kada su ih predali.

MESNA ZAJEDNICA RATINA
Inicijativa za formiranje opštine Ribnica

   U Mesnoj zajednici Ratina održan je inicijativni sastanak za formiranje opštine Ribnica koja bi imala oko 60.000 stanovnika i obuhvatala mesne zajednice Ratina, Ribnica, Beranovac, Kovanluk, Kamenica, Metikoši, Dragosinjci, Vrba, Kovači, Žiča i Mataruška Banja.
   "Na sastanku je odlučeno da se ovaj predlog uputi Skupštini opštine Kraljevo kako bi se pokrenula procedura oko dobijanja statusa grada umesto opštine Kraljevo", kaže se u saopštenju Mesne zajednice Ratina.

“MAGNOHROM” - piše Dragan Vukićević
U ponedeljak raskid kupoprodajnog ugovora?

   • Agencija za privatizaciju konstatovala da kupac nije održao kontinuitet proizvodnje koja je, sa zatečenih 45, svedena na 22 odsto, da nisu ispunjene obaveze po socijalnom programu, da nisu obavljena obavezna investiciona ulaganja u prvoj godini i da se ne poštuju Kolektivni ugovor i Zakon o radu kada je reč o zaradama. Na osnovu tog nalaza, stečeni su svi uslovi za raskid kupoprodajnog ugovora “Magnohroma”

   Od aprila 2001. godine, kada je Vlada Srbije zavela privremene mere, pa do danas, sudbina zaposlenih je u nadležnosti Vlade, odnosno političara, a tako će biti i ubuduće. Za sve šta se dešava u ,,Magnohromu” odgovorni su Vlada i politička elita Srbije. Ovo kaže za ,,Ibarske novosti” predsednik Samostalnog sindikata u ,,Magnohromu” Đorđe Anđelković, komentarišući najnovija dešavanja u još uvek najvećem preduzeću u Kraljevu.
Prema njegovim rečima, ovonedeljna ,,nepristojna ponuda” vlasnika preduzeća, prema kojoj bi se broj radnika sveo na nešto više od hiljadu, i najave Agencije za privatizaciju o mogućnosti da se kupoprodajni ugovor raskine zbog nepoštovanja preuzetih obaveza, iduća sedmica biće najdramatičnija od postavljanja kamena temeljca za ovaj nekada evropski gigant. Do pre samo nekoliko godina ,,Magnohrom” je upošljavao oko šest hiljada radnika, a sunovrat je krenuo kada je, kako kaže Anđelković, država imenovala rukovodstvo po partijskoj pripadnosti sa ciljem i zadatkom da se očuva imovina i uveća vrednost kapitala do privatizacije. Tada su obaveze ,,Magnohroma” prema poveriocima iznosile oko deset miliona dolara, a na sam dan privatizacije (21. jula 2006) gubici su bili deset puta veći, a broj zaposlenih sveden na oko 3.500.
Uoči presudne sedmice za preduzeće, u radnom odnosu je 2.200 radnika, kojima je uz zakašnjenje od osam meseci poslednja plata isplaćena pre tri-četiri meseca. Nekadašnjem gigantu sada je zbog nagomilanih dugova prekinuta isporuka električne struje, vode, gasa, a u ,,proizvodnim” pogonima nema repromaterijala. Jedino je uposleno fizičko obezbeđenje, dok su političari, i pored očiglednog kolapsa preduzeća, još u dilemi da li da raskinu kupoprodajni ugovor, uprkos pravnom osnovu i događanjima koja su kulminirala ove sedmice, kaže Anđelković.
Pre dva dana, posle dva meseca rada (iako zakon predviđa 15 dana), revizorska kuća ,,Finodit” iz Beograda završila je izveštaj o tome u kojoj meri je kupac ispunio ugovorenu obavezu u prvoj godini posle privatizacije i o tome u pisanoj formi izvestila Agenciju za privatizaciju. Prema nezvaničnim informacjama, zaključak je negativan.
- Revizori su tako dugo radili, jer je predstavnik vlasnika preduzeća na uvid ponudio dokumenta prema kojima se recimo zarade isplaćuju iz fonda tekućeg održavanja, što je u suprotnosti sa kupoprodajnim ugovorom, a propao je i pokušaj da se preduzeće dokapitalizuje, jer kako je moguća dokapitalizacija ako je kupac stopostotni vlasnik ,,Magnohroma” - konstatuje Anđelković.

PONUDA MENADŽMENTA
Da bi dobio na vremenu, menadžment je radnicima ponudio ugovor o raskidu radnog odnosa uz obavezu da se izmire sva dugovanja i naknadu od sto evra po godini staža. Anđelković ističe da je i to manipulacija, jer zaposlenima je ponuđeno da najpre potpišu izjavu o raskidu ugovora i da se kasnje ispune obaveze vlasnika, umesto da se to učini istovremeno. Za ovaj program inače zainteresovano je više od hiljadu radnika.
Lideri tri reprezentativna sindikata, koji u čitavoj stvari deluju jedinstveno, prozreli su namere i radnicima preporučili da ne potpisuju ništa dok oni ne zauzmu stav. To su ponovili i ovog utorka, kada je potpredsednik kompanije Ravi Darbari prihvatio predlog menadžmenta i ponudo radnicima da se putem referenduma izjasne, što su sindikati odbili. A trebalo je da referendumski prihvate predlog menadžmenta da se obave isplate iz socijalnog programa shodno kupoprodajnom ugovoru najkasnije do katolčkog Božića, kao i isplatu zarada za ovogodišnji april, maj i juni, potom kontinurano snabdevanje energentima, uz obezbeđenje neophodnih sirovina i rezervnih delova i da se po pokretanju proizvodnje nastavi redovna isplata zarada jednom mesečno.
Sindikati su, međutim, zaključili da ovakav način izjašnjavanja nije validan, budući da listić nema overu pečata i potpis vlasnika, kao i to da se ne navodi koliko je listića odštampano, niti su formirane komisije kontrole ispravnosti glasanja. Sindikati su ocenili takođe da se tim listićima radnici smatraju neradnicima, a da svojim izjašnjavanjem prihvataju da rade. Sindikati postavljaju i pitanje sveukupnih potraživanja zaposlenih, kao i nemogućnost da se naplata obavi sudskim rešenjem, budući da je fabrika u međuvremenu i fizički urušena.

IZVEŠTAJ AGENCIJE
Nezadovoljstvo radnika novim vlasnikom kulminiralo je u utorak, kada je stigao izveštaj Agencije za privatizaciju, koja je posle najnovije kontrole Komisije za tendere zaključila da vlasnik David Paša nije ispunio četiri ključna elementa preuzetih obaveza, odnosno da nije održan kontinuitet proizvodnje koja je, sa zatečenih 45, svedena na 22 odsto, da nisu ispunjene obaveze po socijalnom programu, da nisu obavljena obavezna investiciona ulaganja u prvoj godini i da se ne poštuju Kolektivni ugovor i Zakon o radu kada je reč o zaradama. Na osnovu tog nalaza, stečeni su svi uslovi za raskid kupoprodajnog ugovora ,,Magnohroma”.
Agencija za prvatizaciju u istom rešenju obavestila je vlasnika ,,Magnohroma” da će ugovor o kupovini biti raskinut u ponedeljak, 17. decembra, ukoliko Agenciji ne budu dostavljeni argumenti da su preuzete obaveze u međuvremenu ispunjene.
Sindikati ocenjuju da u ovih nekolio dana kupac neće moći da ispuni obaveze koje je ignorisao godinu dana, ali da je moguće da će pronaći ,,kvaku” da se raskid ugovora, što je, kako navode, neminovnost, odloži za izvestan period, ali da se problemi time ne rešavaju, a agonija fabrike i radnika produžava.
- Kako god da se završi, posledice će, nažalost, da snose isključivo radnici, koji nijednim svojim postupkom nisu doprineli da se zapadne u ovakvo stanje. Postavlja se pitanje u kojoj meri je Srbija pravna država, čije interese država kao vlasnik kapitala štiti, zašto radi protiv sebe i zašto se zaposlenih i njihovih prava seti samo kada su izbori - kaže, ne bez ogorčenja, predsednik Samostalnog sindikata u ,,Magnohromu” Đorđe Anđelković.

OPŠTINSKI ODBOR SPS O PRIVATIZACIJAMA U KRALJEVU
Problemi u ,,Magnohromu” zahtevaju hitno rešavanje

   • Puna podrška zahtevima radnika i sindikata ,,Magnohroma” da o njihovim peoblemima raspravljaju Skupština opštine i najviši državni organi • Imenovan Izborni štab OO SPS i podržana inicijativa da Kraljevo dobije status grada

   Na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kraljevo, u prvom delu, kojem su prisustvovali i predstavnici sindikata kraljevačkog ,,Magnohroma”, istaknuto je da je ,,proces privatizacije društvenog i javnog sektora u koji je ulagano puno poverenje bez posla ostavio na stotine hiljada radnika, a članove njihovih porodica bez osnovnih uslova za život". Posebno je ukazano na tešku socijalnu situaciju u kojoj se trenutno nalaze radnici kraljevačkog ,,Magnohroma”, koji mesecima nemaju posla i ne primaju plate.
- I u opštini Kraljevo malo koje preduzeće može da se pohvali da je uspešno privatizovano, malo je radnika koji su zadovoljni privatizacijom, a taj proces traje. Nama i svima je poznato da se ove nedelje praktično završava jedan produženi rok da kupac opravda svoj kupoprodajni ugovor i posle toga pitanje je šta će biti. Zbog toga smo smatrali da je neophodno da Skupštini opštine Kraljevo to bude jedna posebna tema skupštinskog zasedanja. Niko, pa ni najviši organ Skupština, nema pravo da zatvara oči i da se ponaša kao da se ništa ne dešava. Jer, dešava se da će, od nekada 6.000 radnika ,,Magnohroma”, i sada nešto više od 2.000 koliko je preostalo, svi ostati bez posla, a njihove porodice bez elementarnih uslova za život - rekao je Sreten Jovanović, predsednik OO SPS Kraljevo, i dodao da su predstavnici tog Opštinskog odbora išli i u Beograd i bezuspešno, preko svojih poslanika i najviših funkcionera, pokušali da se problemi u ,,Magnohromu” reše.
Odbornička grupa SPS-a zbog toga je, kako je rečeno, za 28. sednicu Skupštine opštine, koja je bila sazvana za juče, predložila dopunu dnevnog reda tačkom ,,o uspešnosti privatizacija društvenih preduzeća u opštini Kraljevo sa posebnim osvrtom na privatizaciju preduzeća ’Magnohrom’" i najavili da će, ako njihov predlog ne bude prihvaćen, napustiti skupštinsko zasedanje.
Predstavnici Opštinskog odbora SPS Kraljevo su istakli da su, shodno ustavnim rešenjima i uoči donošenja novih zakona o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, dali predlog da Skupština opštine i zvanično pokrene inicijativu da Kraljevo dobije status grada sa tri opštine u sastavu (Kraljevo, Ribnica i Ušće).
Takođe je rečeno da je OO SPS nedavno imenovao svoj Izborni štab za predstojeće predsedničke i lokalne izbore i, kako je Sreten Jovanović istakao, ,,i moguće vanredne parlamentarne izbore".

IZ OPŠTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO
,,Sunarodnicima na Kosmetu ugroženo i pravo na život"

   ,,Na današnji dan, koji je posvećen ljudskim pravima, podsećamo na žalosnu činjenicu da je našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji ugroženo čak i osnovno ljudsko pravo - pravo na život", kaže se u saopštenju Demokratske stranke Srbije (DSS), objavljenom povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.
   U saopštenju se kaže ,,da u prilog tome govori i izveštaj Odbora za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji svedoči da u našoj južnoj pokrajini nisu ispunjeni standardi koji omogućavaju zaštitu ljudskih prava, i zločini iz 2004. godine, koji nisu rasvetljeni, a osobama koje su ih počinile nije suđeno". OO DSS Kraljevo u saopštenju takođe podseća ,,da će Kosovo i Metohija biti neotuđivi deo Srbije i da se konačna reč o statusu jedino može doneti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija".

NARODNI POSLANIK SRS VESNA VUKAJLOVIĆ-NIKOLIĆ O RADU REPUBLIČKOG PARLAMENTA
,,Državi su potrebne korenite promene"

   ,,Donošenje seta svih zakona koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora nameće u parlamentu sistem rada koji podrazumeva strogo poštovanje dnevnog reda i mi izbegavamo da se javljamo po Poslovniku, što bi omogućilo izlaganje tema van dnevnog reda, pa zato pojedini lokalni mediji pitaju zašto ćute kraljevački poslanici", istakla je na pres konferenciji Vesna Vukajlović-Nikolić, narodni poslanik Srpske radikalne stranke. Ona upozorava na ,,kombinatoriku vladajućih stranaka", navodeći kao primer da zbog nedolaska poslanika G 17 plus prošlog petka nije bilo kvoruma za sednicu Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe jer su ,,čekali da ostatak vladajuće koalicije izađe u susret njihovoj inicijativi za donošenje Zakona o podeli besplatnih akcija građanima Srbije koji ranije nisu ostvarili to pravo".
- Znači, ta minorna stranka, koja je jedva ušla u Skupštinu, znate i sami kako, jeste ta koja postavlja pitanja i, raznim ucenama koje vrši na tu postojeću vladajuću koaliciju, radi sve na štetu naroda tj. građana Republike Srbije. A šta će tih 1.000 evra da, u principu, u nekom budućem životu znače nekoj porodici? Neće ama baš ništa - istakla je Vesna Vukajilović-Nikolić.
Naglasila je i ,,da je potrebno sistemsko rešavanje socijalnog pitanja na nivou zemlje i načina privatizacije i da se budžet Srbije puni 90 odsto novcem od PDV-a i privatizacije".
- Oni su taj novac od PDV-a podelili na svoje ,,feude". Znači, državni budžet su naše pare. Nemojte, ljudi, prema tome da se osećate kao da vam neko nešto deli i daje, pa ste svi sretni kad vam neko kaže da će iz budžeta ove godine biti za Kraljevo ,,toliko i toliko". Pa to nama pripada, mi to moramo da uzmemo - naglasila je Vesna Vukajilović-Nikolić.
Kada već nije održan Odbor za pravosuđe na kome je moglo da bude rešeno pitanje štrajka prosvetara, morale su da budu donete smernice o tome šta dalje da se radi. Ovako se sve upućuje na savest građanima da se ,,hvataju na sitne ponude ili prazne priče bilo koje stranke, a državi su potrebne korenite promene", zaključila je Vesna Vukajilović-Nikolić.

PROMOCIJA NOVE ŠEŠELJEVE KNJIGE
Istina o Hrtkovcima

   Članovi Opštinskog odbora SRS Kraljevo organizovali su krajem prošle sedmice u Kraljevu promociju nove knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Knjiga govori o iseljavanju Hrvata 1992. godine i antisrpskoj kampanji predsednice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić. Kako je na promociji rečeno, ,,tokom skoro pet godina provedenih u pritvoru u Hagu prof. dr Vojislav Šešelj napisao je oko stotinu knjiga, a u ovoj poslednjoj demistifikuje antisrpsku kampanju Nataše Kandić, Vatikana i Amerike o navodnom proterivanju vojvođanskih Hrvata iz Hrtkovaca". Na tribini u Kraljevu naglašeno je da je ,,dr Šešelj u ovoj knjizi argumentovano dokazao da je oko 10.000 Hrvata iz Vojvodine 1992. godine dobrovoljno razmenilo svoja imanja sa Srbima iz Hrvatske".

KAMPANJA OPŠTINSKOG ODBORA LDP KRALJEVO
Peticija za raspravu o kompaniji ,,Delta"

   I Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Kraljevu organizovao je prikupljanje potpisa za formiranje anketnog odbora za ispitivanje monopolističkog poslovanja kompanije ,,Delta" i pokretanje rasprave u Skupštini Srbije o tom pitanju. Kako je rečeno na konferenciji za novinare OO LDP Kraljevo, ,,cilj ove inicijative LDP-a je da se utvrdi da li građani Srbije zbog monopolitističkog položaja ,,Delte” plaćaju veće trgovinske marže i da li se ta sredstva koriste za pridobijanje pojedinih stranaka". Na prikupljanje potpisa za ovu inicijativu, istaknuto je, ,,ova stranka se odlučila pošto u republičkom parlamentu ovaj njen predlog nije prihvaćen u redovnoj proceduri".
- Zato Liberalno demokratska partija insistira na pokretanju drugog mehanizma za formiranje tog anketnog odbora, a to je potpisivanje peticije na štandovima kako bi Skupština Srbije ispunila obavezu koju ima, a to je da izađe u susret građanima. Formiranjem anketnog odbora mislimo da ne zalazimo ni u kakvu političku harangu, već tražimo se istina o funkcionisanju takve jedne firme stavi na dnevni red i raspravi za skupštinskom govornicom, jednostavno da vidimo stvarno funkcionisanje ,,Delte” - istakao je dr Branko Đokić, menadžer Opštinskog odbora LDP Kraljevo.
Predstavnici OO LDP Kraljevo su na pres konferenciji još jednom podsetili da je nedavno na njihovim stranačkim prostorijama u Ulici cara Lazara razbijen prozor i apelovali na pripadnike Policijske uprave da rasvetle ovaj događaj.

PRIKUPLJENO DOVOLJNO POTPISA
Da bi inicijativa LDP-a mogla da uđe u skupštinsku proceduru po vanrednom zahtevu, potrebno je da je potpiše 30.000 građana. Iz vrha LDP-a je saopšteno da je od građana prikupljen dovoljan broj potpisa, a na centralnom gradskom trgu u Kraljevu prošlog vikenda i u prostorijama stranke do juče prikupljeno je više od 500 potpisa.

SAOPŠTENJE ,,POKRETA ZA KRALJEVO"
Formirana odbornička grupa

   U saopštenju novoosnovane stranke ,,Pokret za Kraljevo" kaže se da je ovaj pokret formirao odborničku grupu u Skupštini opštine Kraljevo.
,,Lista sa šest odbornika predata je nadležnima Skupštine opštine, čime je završeno formiranje naše odborničke grupe. Mandat odbornika Skupštine opštine Kraljevo ističe 8. januara 2008. godine, a formiranjem odborničke grupe Pokret za Kraljevo više želi da pokaže praktično prisustvo, nego što može da doprinese boljitku građana", kaže se u saopštenju ove stranke, koje je potpisao predsednik Izvršnog odbora Pokreta za Kraljevo Petar Jeknić.

U KRALJEVU ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA ,,JEDINSTVENE SRBIJE" - piše Slobodan Rajić
Stranka iza koje stoje rezultati

   • Izabran Opštinski odbor Jedinstvene Srbije za Kraljevo od 15 članova • Za predsednika OO JS Kraljevo izabran Slobo Radović, a za potpredsednike Dragan Đurđević i Ivana Pantović • Dragan Marković Palma: ,,Želimo da i u Kraljevu realizujemo Program Jedinstvene Srbije i da Kraljevčani žive kao Jagodinci, a da na nivou države ne pravimo greške kao ranijih godina"

   Izborom Opštinskog odbora od 15 članova, predsednika i dva potpredsednika, u prepunoj sali Skupštine opštine, prošlog petka, 7. decembra, održana je izborna skupština stranke Jedinstvena Srbija za Kraljevo. Na izbornoj skupštini govorili su novoizabrani predsednik Opštinskog odbora JS Kraljevo Slobo Radović i lider stranke Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma.
Na sednici je rečeno da je Jedinstvena Srbija sa sedištem u Jagodini osnovana na Sretenje, 15. februara 2004. godine, i da je na septembarskim izborima te iste godine u Jagodini osvojila apsolutnu vlast. U protekle tri i po godine, kako je naglašeno, ,,Jedinstvena Srbija (JS) je postala prepoznatljiva po rezultatima i trenutno ima 101 opštinski odbor u Srbiji, u Skupštini Srbije dva poslanika, u većem broju opština učestvuje u vlasti i u mnogim sredinama vlada veliko interesovanje građana za učlanjenje u stranku".
U dužem izlaganju na izbornoj skupštini u Kraljevu Dragan Marković Palma, predsednik JS, najpre je čestitao novoizabranim članovima i funkcionerima kraljevačkog Opštinskog odbora stranke, upozorivši ih da će imati dosta posla, da neće biti privilegovani, da će biti smenjeni vrlo brzo ako ne sprovode program Jedinstvene Srbije". Naglasio je da u Kraljevo nije došao da napada opštinsku vlast, već da predstavi Program i rezultate stranke.
Govoreći o ostvarenom u Jagodini, Marković je naveo da u toj opštini o trošku budžeta svi građani stariji od 65 godina i učenici koji putuju imaju besplatan prevoz, stari, bolesni i nemoćni dobijaju novac za besplatno lečenje i lekove, a da dobrovoljni davaoci krvi, pored ostalog, ne čekaju nigde u redovima pred šalterima. Istakao je i da svako novorođenče, bilo prvo ili peto, dobija iz budžeta po 200 evra, a kad pođe u školu po 5.000 dinara, dok će porodice za svako četvrto dete od 1. januara 2008. godine dobijati po 200 evra do punoletstva, a ,,nezaposlenima koji sklope brak biće zaposlen jedan od bračnih drugova u roku od 15 dana". Siromašnijim porodicama sa više dece opština pomaže u plaćanju struje, vode i ostalih komunalija. Svaki učenik koji završi osnovnu ili srednju školu ide idućeg leta besplatno na more (do sada letovalo 1.580 đaka), a svi učenici iz udaljenih sela idu i besplatno na zimovanjena Kopaonik. ,,To je naš doprinos borbi protiv ,,bele kuge" u Srbiji" - rekao je Marković.
On je takođe naveo da je u opštini Jagodina asfaltirano 170 km puteva, izgrađeno 45 sportskih terena, zoološki vrt i akva-park, koje godišnje poseti više od 10.000 građana iz cele Srbije. Izgrađena je i letnja pozornica sa 1.200 sedišta na kojoj građani besplatno gledaju razne kulturne predstave, a svake godine Jagodinci o trošku opštine odlaze na Sabor trubača u Guči. Jagodina ima dva turistička centra sa 150 zaposlenih, a sva ulaganja će se brzo isplatiti jer opština prodaje placeve investitorima u blizini akva-parka po 7.500 evra po aru, i to na osam hektara. Marković je rekao i da je lokalna samouprava u Jagodini mala ali efikasna i da njeni funkcioneri dele sudbinu sa građanima. ,,Jedinstvena Srbija za tri godine ispunila je 250 odsto obećanog, a dokaz je i što je budžet opštine sa 450 miliona porastao na 1,5 milijardi dinara", kazao je Palma i naglasio da sve što imaju Jagodinci mogu da imaju i Kraljevčani, ako budu složniji.
- Ponoviću da za ovakvu situaciju u Kraljevu nije kriv predsednik opštine, koga izuzetno poštujem. Krive su partije koje se svađaju, jer vaše skupštinske sednice traju po dva-tri dana sa jednom tačkom, a kod nas 15-30 minuta sa 15 tačaka dnevnog reda. Samo želim da im kažem da se ne svađaju i da ne slušaju svoje lidere iz Beograda, već da rade u intersu svoje opštine… Tražim od vas i molim vas, zbog vas i vaše dece, pošto će biti uskoro raspisani lokalni izbori, ne kažem da su u Kraljevu sve partije loše, ima i dobrih, ali da nekima koji su godinama tu a nisu ništa uradili uzmemo olovku i kažemo ,,srećan vam put". Da zaokružimo Jedinstvenu Srbiju, jer to je partija koja donosi budućnost nas i naše dece u Kraljevu - zaključio je Dragan Marković Palma.
On je kritikovao Skupštinu što efikasnije ne radi iako većina poslanika prima velike plate, i založio se za decentralizaciju Srbije. Na kraju je odgovarao i na veliki broj pitanja prisutnih, a obećao je i da će organizovati besplatan prevoz za Kraljevčane do Jagodine da se uvere u sve što je urađeno u ovoj opštini.
Inače, tokom dana Dragan Marković Palma sa saradnicima obišao je Kraljevo i na Trgu srpskih ratnika se obratio građanima i predstavnicima medija.

POREĐENJE
Dragan Marković Palma, poredeći Kraljevo i Jagodinu, naveo je dva upečatljiva primera. Prvi: na kraljevačkoj pijaci, koju je posetio, poljoprivrednici plaćaju zakup tezgi godišnje 26.000 dinara, a dnevne takse 170 dinara, a na jagodinskoj pokrivenoj pijaci, ,,jednoj od najlepših na Balkanu", sve je besplatno. I drugi: u Kraljevu je cena vode 38 dinara, a u Jagodini 6,5 dinara.
O kandidaturi
na pitanje o eventualnoj kandidaturi za predsednika Srbije, Dragan Marković odgovorio je da će o tome da se izjasni kada predsednički izbori budu raspisani.

SLOBO RADOVIĆ:
,,Pelcer" iz Jagodine

   Novoizbarani predsednik OO JS Kraljevo Slobo Radović zahvalio je na poverenju i, pored ostalog, istakao ,,da u Kraljevu vlada dugogodišnje mrtvilo i apatija, da su se nagomilali problemi i da su mnoge partije i koalicije obećavali mnogo, a da se nije mnogo uradilo, zbog čega Kraljevčani idu pognutih glava i bez osmeha na licu".
   - Ali, poštovani građani, glave gore! U naš grad je konačno stigao pelcer iz Jagodine, došla je Jedinstvena Srbija i naš predsednik gospodin Dragan Marković Palma. Pelcer iz Jagodine ćemo da negujemo, da ga čuvamo i da ga svi zajedno razmnožavamo po celoj Srbiji - rekao je Slobo Radović.

SVEČANA AKADEMIJA I MOLEBAN POVODOM OSNIVANJA PRVE SRPSKE BOLNICE U MANASTIRU STUDENICI
Trajni spomenik i istočnik srpske i evropske medicine i kulture

   Povodom osam vekova od osnivanja prve srpske bolnice u manastiru Studenici, u sredu, 12. decembra, održani su svečana akademija i moleban posvećen zdravlju građana Srbije. Svečanosti su prisustvovali članovi Vlade Srbije i drugi državni zvaničnici, sveštenstvo, zdravstveni radnici, predstavnici lokalne samouprave i drugi ugledni gosti. Inicijator i domaćin proslave bio je kraljevački Zdravstveni centar ,,Studenica", a organizatori u ime Vlade Srbije Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo vera.
U okviru manastira Studenice 1207. godine Sveti Sava je osnovao prvu srpsku bolnicu namenjenu lečenju monaha i siromašnog stanovništva. Bolnica je nazvana ,,Sveti duh". O bolesnima su brinuli monasi. Lečenje se svodilo na negu bolesnika i brojne molitve za spas njihovih duša. Lek i mir bolesnima pružao je velelepni manastir.
Svečano obeležavanje osam vekova prve srpske bolnice u manastiru Studenici počelo je molebanom za zdravlje građana Srbije, koji je služio Njegovo preosveštenstvo vladika žički gospodin Hrizostom, u sasluženju sa sveštenstvom.
U trpezariji Svetoga Save održana je zatim svečana akademija. Ministar vera Radomir Naumov, u ime premijera dr Vojislava Koštunice, pozdravio je prisutne i podsetio da su ,,naša vremena slična vremenima kada je Sveti Sava ustanovio prvu srpsku bolnicu i da smo i danas u iskušenju da sačuvamo državu Srbiju na prostoru gde su bili počeci njenog stvaranja".
- Ispunjeni smo velikim ponosom da je Sveti Sava među prvima u tadašnjoj Evropi ustanovio bolnicu, i to u sastavu takvog duhovnog izvorišta našeg naroda kao što je to manastir Studenica. Ponosni smo takođe da se posle osam vekova možemo smatrati sledbenicima naših velikih predaka. Danas smo svedoci velikog državnog truda da se u Srbiji osavremene bolnice, da se bolesnicima pruže vrhunsko lečenje i nega, da naša medicina bude jednaka medicinama velikih - istakao je pored ostalog ministar Naumov.
- Misao o zdravstvenoj zaštiti u Srbiji izrasla je po ugledu na vizantijsku, koja je prva počela osnivanje ustanova za lečenje i negu bolesnika - rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević i dodao da je srpska srednjovekovna medicina objedinila iskustva najrazvijenijih medicinskih škola toga doba. U vreme vladavine Nemanjića, prema njegovim rečima, nosilac svetovnog postojanja srpske države Stefan Nemanja, a tvorac i nosilac duhovnog razvoja srpske države Sveti Sava.
- Danas, posle osam vekova, kada je u Kraljevu Zdravstveni centar ,,Studenica" ponovo jedan od predvodnika unapređenja zdravstvenog sistema Srbije, nijedan zdravstveni radnik ne sme da zanemari i zaboravi da su dostignuća svih ovih vekova utkana neizbrisivo u sve pore savremenog zdravstvenog sistema. Sveti Sava je rekao: ,,Niko nipošto ne treba da brine o sebi, nego o bližnjem.” Bolnica u Studenici ostaje trajni spomenik i istočnik ne samo srpske medicine, već i srpske i evropske kulture i razvoja društva - naglsio je pored ostalog ministar Milosavljević.
Povodom proslave osam vekova prve srpske bolnice, u manastirskoj riznici u Studenici otvorena je izložba starih medicinskih instrumenata autora Radovana Bunardžića. U kulturno-umetničkom programu učestvovali su glumac Nenad Jezdić, pojci braća Teofilovići i brat i sestra Brdarići.

OPŠTINA KRALJEVO NA SAJMU NEKRETNINA I INVESTICIJA U BEOGRADU
Kraljevo pridruženo budućnosti

   • Privredni, prirodni i turistički potencijali Kraljeva predstavljeni od 6. do 8. decembra na drugom BelRE sajmu, u okviru USAID programa MEGA, koji se u saradnji sa Republičkom agencijom za promociju izvoza i privlačenje investicija u Srbiju sprovodi u 21 opštini Republike

   Pozitivni efekti priliva stranog kapitala ogledaju se u smanjenju nezaposlenosti, podizanju produktivnosti i konkurentnosti privrede na svetskom tržištu i boljem životnom standardu. Mnogobrojni investicioni poduhvati počinju upravo od nekretnina. Investicije su motor privrednog i ekonomskog razvoja svake zemlje. Interesovanje za jugoistok Evrope raste, a Srbija kao centar ovog regiona jeste nova meta i tačka za okupljanje novih investitora. Prateći razvoj ovog tržišta, a pošto između Sofije i Beča nema sličnih, nastala je sajamska regionalna manifestacija BelRE. Ove godine, pod sloganom ,,Pridruži se budućnosti", koji je aktuelan za Srbiju, pod kupolom tri beogradskog Sajma našli su se domaći i strani investitori, konsultantske kuće, eksperti, vlasnici zemljišta, projektanti, izvođači radova, kreditne kuće, banke, agencije za promet nekretnina i predstavnici 21 opštine uključene u USAID program MEGA koji je podržala republička Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA. U program je uključena opština Kraljevo, koja je tokom sajamske manifestacije prezentovala potencijale koji mogu privući nove investitore. Uspešnu promociju, prilikom koje su uspostavljeni mnogobrojni kontakti, priredili su gradski menayer Zvonko Tufegyić i Služba za projektovanje i razvoj naše opštine. Iz odlično osmišljene brošure štampane na srpskom i engleskom jeziku, multimedijalne prezentacije i ličnih kontkata, posetioci su došli do niza korisnih informacija. Prema rečima Mirjane Prodanović, šefa opštinske Službe za projektovanje i razvoj, prezentacija privrednih, poljoprivrednih, prirodnih, turističkih i drugih potencijala bila je više nego uspešna, što će uskoro dovesti do nastavka započetih dogovora sa stranim, ali i domaćim investitorima. Srbija i Kraljevo imaju zaista mnogo da ponude. Naša Republika je članica Centralnoevropske slobodne trgovinske zone (CEFTA), što joj pruža bescarinski pristup na regionalno tržište od 55 miliona ljudi. Jedna od glavnih prednosti poslovanja u Srbiji, u poređenju sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, leži u znatno manjim troškovima poslovanja. Uz sve to, obučena i produktivna radna snaga dokazala se kao jedna od glavnih prednosti Srbije u takmičenju na globalnom tržištu investicija. U kraljevačkoj industrijskoj zoni, po izuzetno povoljnoj ceni, prodaje se zemljište na kome je predviđena gradnja proizvodnih i drugih objekata. Ovde uspešno rade mnogobrojna privatna preduzeća, a poljoprivredni i prirodni potencijali nude izuzetne mogućnosti preduzimljivim investitorima. Pored toga, Mataruška i Bogutovačka Banja, kao i biseri srpske istorije manastiri Studenica i Žiča predstavljaju pravu meku za razvoj turizma. U opštinskoj Službi za projektovanje i razvoj kreiraju se novi programi kojima je cilj privlačenje svežih investicija. Pridružena budućnosti, koja zavisi od makroekonomske stabilnosti i realizacije reformi, naša opština traga za boljim i kvalitetnijim životom.
Radoslav Živković

DR DRAGAN ARSIĆ, DIREKTOR ZDRAVSTVENOG CENTRA “STUDENICA” O REZULTATIMA RADA U OVOJ GODINI I PLANOVIMA ZA NAREDNU GODINU - piše Anđelka Milošević
Godina inicijativa, akcije i nastavka reformi

   • Uskoro se završava još jedna kalendarska godina koju Vi ispraćate kao direktor Zdravstvenog centra ,,Studenica”. Kakva je bila poslovna 2007. godina?
- Iako proglašeni najboljom Ustanovom za 2006. godinu na unapređenju kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga, početkom 2007. godine dobijamo predlog ugovora o finansiranju, krajnje nepovoljan, a naročito u pogledu finansiranja zarada, kao i sredstava namenjenih za lekove i potrošni materijal. To nam je posebno otežalo poslovanje, naročito u prvoj polovini godine. Prinuđeni da takav ugovor potpišemo po sistemu ,,uzmi ili ostavi”, nismo imali izbora. Iz navedenih razloga nismo uspeli da u prvih šest meseci zaposlenima isplatimo naknadu zarade za rad u vreme državnih i verskih praznika, a nabavka lekova je bila ograničena do raspoloživih sredstava. Ipak, to nije značajno uticalo na kvalitet rada zahvaljujući entuzijazmu najvećeg broja zaposlenih, pa, bez preterivanja, na kraju ove godine mogu reći da je to bila godina akcije, inicijativa i nastavka reformi.
U organizacionom smislu naša Ustanova je u cilju efikasnijeg, racionalnijeg i kvalitetnijeg poslovanja temeljno reorganizovana. Naime, u skladu sa novim Statutom i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, usvojen je novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji. On, između ostalog, podrazumeva miltifunkcionalne postelje i mobilne sestrinske timove, formiranje Sektora (hirurškog, internističkog, funkcionalno-dijagnostičkog, nemedicinskog i drugih). Usvojen je Pravilnik o radu, koji uvodi konkurenciju i odgovornost zaposlenih, formiran je Stručni savet, Etički odbor, Komisija za unapređenje kvaliteta i unutrašnju kontrolu i druga radna tela koja obavljaju poslove utvrđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Posebno želim da istaknem našu stalnu inicijativu na praćenju kvaliteta rada, jer se priznanje da smo najbolja Bolnica mora opravdati i ove godine. Iako se zbog uvođenja novih parametara Nacionalna konferencija organizuje tek u junu 2008. godine, mi redovno, jednom mesečno, na kolegijumu načelnika analiziramo parametre kvaliteta i na bazi tih analiza preduzimamo odgovarajuće mere, a sve na korist građana Kraljeva i regiona.
• Tokom ove godine u Zdravstvenom centru ,,Studenica” pokrenuti su, po preporuci Ministarstva zdravlja, brojni projekti.
- U primarnoj zdravstvenoj zaštiti razvili smo Savetovalište za mlade, Preventivni centar, registracijom korisnika započeli smo model izabranog pedijatra, izaranog ginekologa i izabranog stomatologa, u pravcu porodične medicine po ugledu na već održiv model lekara opšte prakse. U toku je akreditacija Doma zdravlja. Dečji dom zdravlja je preseljen u novu prelepu zgradu i dobio je novu opremu, što će omogućiti adekvatnu primenu navedenog modela ,,izabrani pedijatar”.
U sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti realizovali smo najveći deo projekta ,,razvoj zdravstva Srbije”, koji finansira Ministarstvo zdravlja uz podršku Svetske banke. Rekonstruisali smo zgradu Poliklinike iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, Ministarstva zdravlja, a delom iz sopstvenih sredstava. Završili smo akreditaciju prvog stepena na više odeljenja u Bolnici sa visokom ocenom. Novom organizacijom tehničkog dela za kratko vreme dobili smo upečatljive rezultate. Na primer, pravovremenim remontom sistema klimatizacije mi smo, kao retko koja ustanova, u vreme visokih temperatura prošlog leta u Bolnici imali povoljne uslove. Trenutno remontujemo sistem protivpožarne zaštite, ulažemo u infrastrukturu i održavanje veoma glomaznog tehničkog sistema.
U postupku javne nabavke samo na poslednjem tenderu za lekove kroz bonitete uštedeli smo 15.000.000 dinara. Trenutno smo u postupku nabavke neophodne medicinske opreme vrednosti 14.000.000 dinara iz sredstava Filijala RZZO.
• Ove godine imali ste i ,,sukob” sa reprezentativnim sindikatima, zbog odluke o Ugovoru o radu, koja je, pod pretnjom štrajka, opovrgnuta.
- Ove godine, pored finansijskih, bilo je i mnogo drugih problema. Jedan od njih je i nesporazum sa nekim predstavnicima Sindikata u vezi sa primenom novog Pravilnika o radu, koji je donet u skladu sa Zakonom. Naime, prema Kolektivnom ugovoru koji je donet pre 10 godina, svi zdravstveni radnici imaju najkraće radno vreme od 30 do 38 časova nedeljno, zavisno od profila, a godišnje odmore i do 40 radnih dana. U uslovima strogo ograničenih finansija na ime zarada, zbog čega nije moguće zapošljavanje novih kadrova, a naročito medicinskih sestara, gotovo je nemoguće organizovati nesmetan rad. Novim Pravilnikom o radu, koji podrazumeva optimalno radno vreme, stanje bi se neznatno popravilo. To nam je i bio cilj. Međutim, zbog najava štrajka, koji je inspirisan iz nekih političkih krugova a preko nekih predstavnika Sindikata u cilju destabilizacije naše ustanove, mi smo ipak odložili primenu Pravilnika, ali samo do kraja godine.
• Nedavno ste imali i ,,aferu” koja je uzburkala javnost i koju su osudili mediji, ali ne i zvanična Komisija, po čijem mišljenju nije bilo stručne greške ni nesavesnog lečenja devojčice koja je, nažalost, preminula.
- Poslednjih mesec dana našu Ustanovu potresa i slučaj dvogodišnje devojčice koja je, prema nalazu Komisije, umrla od najtežeg oblika zapaljenja mozga. Pri tome, nije bilo propusta u lečenju, ali su pojedini mediji prerano donosili zaključke optužujući lekare za smrtni ishod. Bilo je, naravno, i mnogih drugih problema koje smo manje-više uspešno rešavali. Trenutno, najveći problem predstavlja nam ozbiljan kvar na oba skenera, zbog čega pacijente upućujemo u druge zdravstvene ustanove. Nažalost, popravka oba skenera je neizvesna. Uputili smo hitan poziv Ministarstvu zdravlja sa zahtevom za nabavku novog skenera jer, kao što je poznato, postojeći su stariji od 10 godina i dobijeni su kao polovni iz donacije.
• Cela 2007. godina bila je u znaku obeležavanja velikog jubileja - osam vekova od formiranja prve srpske bolnice. Šta za Zdravstveni centar i za zdravstvo uopšte znači ovaj jubilej?
- Godina 2007. je istorijska za našu ustanovu i celokupni zdravstveni sistem u Srbiji jer ove godine obeležavamo osam vekova od osnivanja prve srpske bolnice koju je osnovao Sveti Sava u manastiru Studenici. Ponosni na ime koje nosimo i zbog inicijative, u januaru ove godine započeli smo to obeležavanje svečanom Akademijom. Tokom čitave godine organizovali smo mnogo stručnih skupova koji su praćeni kulturnim sadržajima sa predznakom velikog jubileja. Veličanstvenom manifestacijom ovog meseca u manastiru Studenici, 14. ovog meseca obilaskom naše Bolnice, Akademijom i najvećim stručnim skupom u kongresnoj sali hotela ,,Zvezda” u Vrnjačkoj Banji, kao i stručnim skupom na VMA 17. decembra završavamo obeležavanje do sada najvećeg jubileja za zdravstvo Srbije. Poseban značaj je u tome što su Vlada RS, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo vera prepoznali našu inicijativu i prihvatili da zajedički organizujemo ovu značajnu manifestaciju. To našoj ustanovi, a i opštini, donosi veliku korist i posebnu čast. Istim povodom objavljujemo veoma sadržajnu publikaciju o razvoju zdravstva na teritoriji opštine Kraljevo, čiji je autor prim. dr Tomislav Milić, hirurg, sa ciljem da povežemo puteve razvoja zdravstva sve do današnjeg dana.
• U ovoj godini završeni su brojni projekti iz kredita Svetske banke, najveći je preseljenje Službe za zdravstvenu zaštitu dece. Ima li poslova koje prenosite u narednu godinu?
- Naravno da u 2008. godinu ulazimo sa još mnogo nezavršenih poslova, a siguran sam da će se otvoriti i novi poslovi.
Kao prioritete navodim:
- hitna nabavka novog savremenog multislajs skenera
- potpisivanje Ugovora o finansiranju za 2008. godinu na bazi standarda i kvaliteta, što bi nam omogućilo prijem u radni odnos jednog broja medicinskih sestara i lekara
- regulisanje parkinga i režima parkiranja u krugu Bolnice, posebno zbog preseljenja Dečjeg doma zdravlja i dodatnog opterećenja u unutrašnjem saobraćaju
- alternativni prilaz u krug naše ustanove (upućujem otvoren poziv i molbu odbornicima SO Kraljevo da pokrenu inicijativu za rešavanje ovog krupnog pitanja)
- nabavka bar pet novih sanitetskih vozila (posebno želim da zahvalim gospodinu Belčeviću zbog donacije dva sanitetska vozila, očekujem da njegov primer slede i drugi koji su materijalno u mogućnosti a duhovno bogati)
- pravilno odlaganje medicinskog otpada
- hitna rekonstrukcija liftova
- nastavak procesa akreditacije
- potpuna primena informacionog sistema
- uvođenje protokola i primena dobre kliničke prakse.
• Uskoro će konkurs za izbor direktora ZC ,,Studenica”. Hoćete li se kandidovati i da li ćete, ako ostanete na funkciji koju obavljate, nešto menjati u poslovanju?
- Po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, direktori zdravstvenih ustanova biraju se na konkursu koji se raspisuje odlukom Upravnog odbora, koji većinom glasova odlučuje o izboru, a potom ministar zdravlja po pravilu potvrđuje i donosi konačnu odluku.
Naravno da ću konkurisati, jer imam cilj, a to je kvalitetna, efikasna, racionalna, podjednako dostupna i održiva zdravstvena ustanova. Do tog cilja ima bar još 10 koraka. Ja znam put i imama program, a na Upravnom odboru i ministru zdravlja je da cene dosadašnje rezultate i program budućeg razvoja naše Ustanove. Verujem da će iskazati najveći stepen odgovornosti u odnosu na zdravlje naših sugrađana. Za poslednje dve godine posetio sam najbolje bolnice u zemljama iz okruženja - u Mađarskoj, Austriji, Sloveniji, Grčkoj, Makedoniji i Rumuniji (možda je neukusno, ali moram da kažem da sam posete lično finansirao). Stekao sam ogromno iskustvo upoznajući zdravstvene sisteme. Mnoga iskustva koristim u svakodnevnoj praksi i planiram da primenim u budućnosti. Najveći utisak, verovali ili ne, nosim iz grada Sibiua u Rumuniji, koji je poslednjih godina proglašen gradom evropske kulture. Ovaj grad godišnje poseti milion turista. U njemu nema nezaposlenih. Iz opštinskog budžeta ulažu se ogromna sredstva u zdravstvo i nesebično se pomaže zdravstvu. Predstavnici gradskih vlasti Sibiua uverili su nas da su još pre četiri godine uputili otvoren poziv predstavnicima naše opštine da posete njihov grad, ali poseta, nažalost, još nije realizovana. Ja im ovom priliko toplo preporučujem da to učine jer imaće šta da vide i da nauče, u atmosferi posebne gostoljubivosti i srdačnosti.
Nadam se da ćemo nakon te posete i mi, kao Zdravstveni centar, imati korist, odnosno da će bar pitanje prilaza Zdravstvenom centru doći na dnevni red u SO Kraljevo.
• Šta biste poručili čitaocima ,,Ibarskih novosti” i potencijalnim korisnicima zdravstvenih usluga?
- Građanima Kraljeva čestitam Novu godinu i želim dobro zdravlje sa preporukom da vode zdrav život, bez duvanskog dima, gojaznosti i drugih rizika.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Sitna lova za klonju iz snova

   U vreme pre svega ovoga što nas je snašlo, kada su vozovi normalno saobraćali našim prugama, a ljudi jedni drugima išli u posete na dva pa i više dana, više se i putovalo. Železničke stanice su tada bile svojevrsna okupljališta najraznovrsnijeg sveta, od najogavnijeg ološa, preko đaka, studenata, radnika, dokonih penzionera, do porodičnih ljudi koji su svoje uparađene potomke vodili u postojbine da ih pokažu svojim precima. Vozovi su tada bili prava atrakcija, a putovanje ,,gvozdenim konjem” doživljaj koji ostaje u sećanju sa sve tunelima, stajalištima na kojima su lokomotive ,,pile" vodu i nadmenim kondukterima koji su bušili karte, od onih običnih, kaki boje, pa do onih lepih, belih sa plavom ili crvenom trakom, koje su važile praznicima, za brze vozove, prve razrede i koje su bile pravi dečji suvenir posleratne komunističke epohe. I još tada, sva ta mesta, mislim na železničke stanice, osim nesrećnih železničara koji su pošteno zarađivali svoj hleb, bila su svojevrsne institucije ništavila, nebrige i prolaznosti, nekog otužnog sivila, prljavšine i zaraze, smrada gareži, vodene pare i ljudskih izlučevina. Posebno mesto u svemu tome zauzimali su stanični klozeti kao veličanstveni hramovi onoga što čovek, valjda, u svojoj suštini i jeste, lišen potrebe da na javnim mestima uklanja tragove za sobom i brine o higijeni.

PERFORMANS PRVOG RANGA
Jedan od takvih, ako ne i najbolji primer te putničke prostote, bio je klozet na kraljevačkoj Železničkoj stanici. Po karakterističnom smradu ustajalog, a i svežeg, amonijaka, koji se uvukao u zidove ovog morbidnog zdanja, mogao je biti lociran sa daljine od više stotina metara. Doživljaj koji bi nesrećnik u nuždi priuštio sebi pri ulazu u ovu paklenu građevinu delovao je šokantno na sva čula, a naročito na čulo mirisa, vida, sluha i dodira. Pravi performans koji nije moguće svesno ostvariti i koji jedino razorna kiselina ljudskih izlučevina, u kojoj se tope metali, keramika, cigla, drvo i beton, može da oblukuje u umetničko delo, u neponovljivu grozotu žitkog smrada ljudskih utroba. Dakle, mesto kakvo niko ne bi uspeo da osmisli ni za par minuta olakšavanja najgorem neprijatelju, jer ni ljudska mašta do takvog nivoa danteovskog paklenog kruga nije u stanju da dođe. Daleko bolji, mislim čistiji, bili su klozeti u vozovima u kojima je nesrećni, nuždom priterani putnik, u skučenom sifilističarskom ambijentu, morao da se prazni čučeći kao cirkuzan nad šoljom u pokretu, ukoliko nije bio toliko lud da sedne na nju. Jedna poseta ovakvim mestima, iz nužde ili znatiželje, dovoljna je za čitav jedan život, mada, iskreno rečeno, naša kultura lične higijene, u pomenutim situacijama, takva je da ni na mnogim drugim mestima, na kojima bi se to očekivalo, situacija nije bila ništa bolja. Dakle, taj objekat na kraljevačkoj Železničkoj stanici, od kada znam za sebe, bio je poslednje mesto na planeti, nešto najgore što sam video, do te mere da nisam mogao da se pomirim sa sopstvenim utiscima. Moj šok je dostigao vrhunac kada sam pre nekoliko godina, na poziv jednog socijalnog slučaja, otišao tamo i zatekao tipa koji plače. Ne od smrada amonijaka, ne zbog vlage mokraće do kolena, ne zbog toplog zadaha ljudskog izmeta koji se u slojevima izdiže do nivoa butina, plakao je jer su ga vlasti izbacile iz prostorije koju je u ovoj oazi produkata ljudskog metabolizma, da ne upotrebim narodni izraz, sebi uredio, poput onih groznih buba mokrica kojima je ljudski izmet najoptimalnije stanište, Eldorado, reklo bi se. Krevet, sto, gola sijalica koja visi sa provaljene tavanice, gomile kartona i oskudno pokućstvo u prostoriji nalik najjezivijoj inkvizitorskoj, mrtvačnici u koju se smeštaju veštice i druge nečiste sile i spodobe. Nisam znao kako da se odnosim prema problemu ovog nesrećnika koji je, mislim problem, najrečitije oslikavao relativnost ljudskog vegetiranja i očigledan dokaz na šta sve čovek u nuždi može biti spreman.

ČITAVO BOGATSTVO DA KLONJA NE VONJA
No, pošto je jedini stanar staničnog klozeta konačno izbačen, saznali smo ovih dana da su radovi na izgradnji novog klozeta gotovo pri kraju. Investicija je, kako kažu upućeni, vredna oko 75.000 evrića, ili evra. I pored toga što nema cene da se ukloni ono ruglo koje sam, bar se nadam, slikovito opisao, dalo bi se zaključiti da je ovo malo preterano za klonju na železničkoj stanici. Međutim, u skladu sa švedskim vozovima koji tutnje našim prugama, koje su još koliko do juče bile duboko zarasle u korov, moguće je da i standardi olakšavanja, i svega onoga što uz to ide, budu švedski. Tako se sada već sa sigurnošću može očekivati da Kraljevo, koliko sutra, dobije elitni prostor za obavljanje male i velike nužde, sa pratećim sadržajima kao što su: masaža, pedikiranje, manikiranje, obdanište u kojem će vam klovnovi zasmejavati decu dok se vi olakšavate, neizostavni video nadzor kao u Velikom bratu, kurs stranih jezika, restoran brze klope, obavezna kladionica, dnevni boravak za penzionere, mlečna pijaca, izveštaj sa berze, vulkanizer, dakako, i ko zna šta još. Sasvim slično kao u Čačku, kažu upućeni. A sve to, kao prava oaza, pod palmama koje njišu grane, a cela varoš spi uljuljkana obećanjima još jednog ideologa sloge i blagostanja u jedinstvenoj Srbiji.
Postoje još neki sadržaji koji nisu za mlađe od 14 godina, i starije od 65, pa ih osmislite sami. Biće to Klonja, kakve nigde nema, objekat po kojem će Kraljevo postati jedna od najznačajnijih turističkih destinacija, meka za hodočasnike svarene hrane, uredne stolice i puštenih golubova, mesto gde će ljudi sa svih strana dolaziti da ostave modifikacije teške klope, alkoholnih pića i pivskih isparenja, da se dive neimarstvu graditelja i spektakularnoj zamisli kreatora ovog hrama nužde i po radi sebe. Biće to, konačno, i prva javna klonja u gradu gde se već sviklo da se fiziološke potrebe obavljaju na najviđenijim javnim mestima. No, valja nama tamo stići, pa videti, ali kad prosečni Kraljevčanin čuje koliko košta klonja po kosmičkim standardima, dođe mu da se na licu mesta uneredi od muke i svih onih emocija koje mu posle ovako blagonaklonog odnosa neimara prosto zapljusnu izgladnelo i ispošćeno biće, koje čak i za nuždu, i to onu veliku, ima sve manje volje, a i sve ređu potrebu.

U OČEKIVANJU NOVOG TOALETA, PREGLEDAČI VOZOVA PORUČUJU
Ne dočekamo ni treću penziju

   Dok se na kraljevačkoj Železničkoj stanici gradi jedan od najsavremenijih i najskupljih WC-a, u Srbiji, a i šire, pregledači kola su smešteni u kontejneru, jednom od onih montažnih objekata u koje se smeštaju nesrećnici posle elementarnih nepogoda i sličnih situacija. Njih šestorica-sedmorica u jednoj smeni, u skučenom prostoru, bez izolacije, provode svoje radno vreme. To je bruka za celu železnicu, kažu složno, a to se i na prvi, a i bilo koji sledeći pogled, i te kako da zaključiti. I tu bi trebalo da ostanu sve dok im bivša rezidencija ne bude adaptirana, a svi su izgledi da to neće ići ni tako lako, a ni brzo. A da se ne radi o ubogim nesrećnicima koji su na teretu sebi i državi govori činjenica, za neupućene, da se radi o službi od koje zavisi tehnička ispravnost vagona ili, još određenije, kompletna bezbednost saobraćaja na šinama.
Pregledači kola, šinskih naravno, kako su složno izjavili za ,,Ibarske novosti” u prisustvu jednog od čelnika sindikata ,,Nezavisnost" trideset godina ,,ordinirali su" u bivšem WC-u za nemačke vojnike, koji je adaptiran, dakako, ali u kojem ni pored toga nije bilo ni najosnovnijih uslova za obitavanje, kao što je grejanje, recimo. Nemački WC, tj. službene prostorije pregledača kola, bile su u takvom stanju da su se same od sebe konačno urušile, a korisnici, odnosno pregledači kola, evakuisani su u pomenuti kontejner. No, ni to nije sve. Trenutno, kako tvrde, a valjda zbog radova koji su u toku, na stanici nema WC-a, za takozvane obične ljude, putnike, a ni za njih. Alternativa je, naravno, drvo, do kojeg povremeno, kao pravi džentlmeni, moraju da odvedu i poneku ubogu staricu, pre puta ili posle putovanja. Međutim, u, kako kažu, velikoj zgradi ima nekoliko WC-a, čak i čitav jedan sprat, koji se zaključavaju, za elitu.
- Sebi su napravili klozete od kojih ključeve drže u džepovima, a nama pristup nije dozvoljen - govore kroz smeh ogorčeni železničari.
A smeju se od muke, naravno, i nepravde. I ko se ne bi smejao, jer ne samo što im, kako tvrde, po projektu u staničnoj zgradi pripadaju službene prostorije, što je i meni mnogo logičnije, nego recimo vodoinstalaterima i koradžijama, ovi veseli ljudi tvrde, a nema razloga da im ne verujemo, da nema pregledača vozova koji je dočekao da primi treću penziju. Poznat je jedan koji je dočekao isplatu druge. Sudeći po tome, ovo je jedna od onih profesija čiji nosioci nisu na teretu državi i narodu pa bi, bar dok rade, trebalo da imaju nešto od života, makar WC na radnom mestu, a ne, kao do sada, radno mesto u WC-u.
I na kraju, komentarišući novo zdanje koje samo što nije pušteno u pogon, a čija se unutrašnjost čuva kao državna tajna, zbog spektakla, valjda, koji se priprema, železničari kažu da će, verovatno i sa ovim elitnim klozetom situacija biti kao sa onim u Čačku, gde ključeve drži čuvar, i gde je upotreba klozeta pravi užitak, pod uslovom da korisnik pronađe čuvara kojeg, uglavnom, nema onda kada je to nekome potrebno, po Marfijevom, a i Čačanskom zakonu.
- A što se novih-starih švedskih vozova tiče - kažu železničari - nisu loši, ekonomični su i, da nije njih, mi bismo načisto zavezali...
Nažalost, ni ovako odvezanim, čini se, nije im baš sve onako kako bi trebalo da bude u relativno civilizovanim sredinama. No, sačekajmo da se otvori objekat posle kojeg će, valjda, sve biti mnogo, mnogo bolje.

VREMEPLOV JEDNOG SPOMENIKA (3) - piše Radislav Kerečki
Povratak

   Tokom 22 godine, nakon premeštanja na Vojno groblje, bilo je više pokušaja da se spomenik vrati na prvobitno mesto. Uglavnom, akciju su predvodili solunski ratnici i njihovi potomci. Međutim, svi pokušaji su bili bezuspešni sve do 17. jula 1978. godine, kada je na sednici SO Kraljevo to pitanje stavljeno na dnevni red. Ali, odbornici nisu mogli da se dogovore oko mesta na koje treba izmestiti spomenik. Ređali su se predlozi da se spomenik izmesti kod mosta na Ibru, kod Muzeja, na kej, ali i na prvobitno mesto. Na kraju, doneta je odluka da se izmesti sa Vojničkog groblja, ali nije određeno na koje mesto.
Vreme je prolazilo, a sponenik nije premeštan sve do 1982. godine, kada je za predsednika SO Kraljevo izabran Branko Maričić. Na obnovljeni zahtev nosilaca Albanske spomenice, čiju je delegaciju predvodio Milan Gvozdenović, Branko Maričić je preuzeo zadatak da učini ono što se činilo skoro nemogućim - vratiti spomenik na prvobitno mesto. Odluka za to je doneta, a preduzećima i građanima je upućen zahtev za prilog u novcu, onoliko koliko ko može. Odziv je bio preko očekivanja. Novac je stizao od preduzeća, pojedinaca, učenika, iz škola i od Kraljevčana koji žive u drugim gradovima i u inostranstvu. Opština je svakom darodavcu uputila zahvalnicu, a bilo ih je više od 36.000. Osmišljeno je da se tom prilikom potpuno sredi ceo Trg, a škola ,,IV kraljevački bataljon" preuredi u Muzej.
Došao je i taj dan, 13. novembar 1982. godine, kada je spomenik sa Vojnog groblja vraćen na prvobitno mesto. Iako nije nigde objavljeno kada će biti prebačen, građani su svakodnevno pratili radove i u velikom broju spomenik dopratili do centra grada. Spomenik je u popodnevnim časovima (predviđeno za 13 časova) postavljen na postolje. Do 29. novembra 1982. godine, Dana oslobođenja Kraljeva, završeni su i postament spomenika i kompletan Trg.
Projekat za postament napravio je arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo Veljko Vučković, a Trg arhitekta Aleksa Maričić, radove izvodilo preduzeće ,,Ratko Mitrović". Na postamentu su umesto četiri niše, koliko je bilo u prvobitnom planu, napravljene tri. U njih su postavnjene bronzane ploče sa natpisima svih značajnih bitaka u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, puteva kojima su prolazili i vojevali, mesta u kojima su rane vidali i imenima poginulih od zadobijenih rana i od bolesti umrlih, sahranjivanih po vojničkim grobljima i dubinama morskih grobnica. Tu su i imena mesta sa kojih su posle oporavka kretali u nove bitke za povratak i oslobođenje Srbije, u juriše i napredovanja koji do tada nisu zabeleženi u svetu. Saveznici nisu mogli da ih prate i shvate šta sve može da uradi srpska vojska.
Stoji spomenik na novom Trgu, sve mu je drugačije u odnosu na vreme kada rekoše da mu je mesto na Vojničkom groblju. Centar grada je proglašen za pešačku zonu. Prolaze opušteno i stari i mladi. Živi se i noću drugačije. Nekada su mladi šetali do 9-10 sati uveče, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Sada je to mnogo drugačije, svetli po ulicama na sve strane. Mladi se provode u kafićima kojih je pun grad, sve do jutarnjih sati. Danju najmlađi voze automobilčiće, rolere, roditelji ih gledaju sa uživanjem. Na Trgu se organizuju prodajne izložbe knjiga, sviraju mnogobrojni bendovi, organizuju izložbe pčelara, dočeci Nove godine, proslave matura.
Oktobarski pomen žrtvama streljanim u oktobru 1941. godine organizovan je svake godine. Dolaze predstavnici svih republika. Program svake godine sve bolje organizovan. Preduzeća, škole, ustanove ne rade. Svi odlaze u Spomen-park. Voz iz Slovenije sa izbeglicama iz Drugog svetskog rata ili njihovim potomcima dolazi svake godine. Cveta bratstvo-jedinstvo.
I, desi se ono što se po zamisli svetskih moćnika moralo desiti, SFRJ je morala biti rasturena, milom ili silom. Nažalost, počelo se silom. Nesta bratstva-jedinstva kao da nikada nije postojalo. Na ovim prostorima, skoro pola veka bez ratova dug je period.
Kraljevo je uvek primalo izbeglice - Ruse posle Oktobarske revolucije, Slovence početkom Drugog svetskog rata, Mađare 1956. godine, ali sada primaju Srbe iz susednih država, nekada bratskih republika, izgnanih sa svojih vekovnih ognjišta! Ali, desi se još neverovatnije. Srbija prime Srbe sa Kosova i Metohije kao raseljena lica, jer, kako ih nazvati izbeglicama u svojoj državi.
Bombarduju nas bivši saveznici iz Prvog i Drugog svetskog rata. Koriste najsavremenije naoružanje pa i ,,nevidljive" avione. A mi onakvi kavi smo, prizemljimo im jedan ,,nevidljivi” u sremskoj ravnici, i to onako na komade, tek da vidimo kako izgleda. Ali, saveznici ne ostaše dužni. Poslaše nam granate sa osiromašenim uranijumom, jer atomske bombe čuvaju za nekog drugog, ko to zna. Za sada se zadovoljavaju pokušajem da nam oduzmu Kosovo i Metohiju.
Spomenik je sklonjen sa centralnog Trga u vreme države FNRJ (1945-1963), a vraćen u vreme SFRJ (1962). Doživeo je raspad ove države, otišle su neke republike i bratski narodi nasilno, ratovalo se, a neke mirno ,,dogovorom". Živeo je naš spomenik još u državi zvanoj Republika Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora, pa u zajednici Srbije i Crne Gore sve do 21.06.2006. goidine, kada se na referendumu Crna Gora izjasnila za odvajanje od Srbije. A danas? Živi u Srbiji, zemlji iz koje su ratovali, ginuli i od rana i bolesti umirali, svi oni u čiji spomen je i podignut. Na dane raspada SFRJ podseća ga na Trgu Jovana Sarića (2005) spomen-obeležje poginulim u ratovima 1991-1999, delo vajara Slobodana Marinkovića, a odlivak je rađen u livnici ,,Livac" Kraljevo, vlasnika Bratislava Dukanca.
Spomenik srpskim ratnicima 1912-1918. je kao kulturno dobro stavljen pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture 29. novembra 1982. godine, na Dan Republike i Dan oslobođenja Kraljeva. Tog dana je izvršeno svečano otvaranje i Trga na kome se spomenik nalazi.
Spomenik ima još mnogo uspomena, na vreme kada se dogodio narod, kako se tada govorilo, za vreme dugotrajnih protesta protiv vladavine Slobodana Miloševića, na svakovečernje okupljanje demonstranata, protestne šetnje po gradu, upotrebu pištaljki i drugih rekvizita i česte vatrene govore organizatora skupova. U to vreme je spomenik nekako spontano dobio ime Milutin, u čast običnog srpskog seljaka koji se borio u ratovima 1912-1918. godine.
Pamti Milutin i dolaske predstavnika pojedinih stranaka, hvaljenja svojih programa i nedoličnih reči za svoje neistomišljenike. Seća se i gađanja jajima, paradajzom i upotrebe drugih rekvizita. Nekada se i čudio takvom ponašanju. Seća se i dana kad je prvi put postavljen na Trgu. Oko njega je bio pijac, a na pijacu su donosili i jaja i paradajz, ali se njima nisu gađali, pa i kad bi sevnula neka varnica.
Danas se ti isti govornici manje pojavljuju na ovakvim skupovima, sem pred izbore, i to po salama i preko elektronskih medija. Takvo je vreme došlo, što da troše narodne pare. A, iskreno rečeno, nekako su i lepši na televiziji. Još kad bi naučili ono lepo ponašanje koje se uči još u dečjim danima, gde bi nam bio kraj. Ipak, nisu baš svi takvi, uvek ima izuzetaka.
I na kraju, Milutine, o tome koliko si popularan i poznat, ispričaću ti i skorašnji istiniti događaj. Dolazi mi unuka iz vrtić i onako vesela još sa vrata priča: ,,Deda, u vrtiću su nas spojili sa drugom grupom. Znaš, u njoj je i moj drugar Mićko. Njemu je pravo ime Milutin, ali ga mi samo tako zovemo. Znaš, on je kod nas najjači, svakome može da lupi šamarčinu. Pa, deda! Znaš, on se zove Milutin kao onaj spomenik u centru gde vozimo rolere, tek sad sam se toga setila".
Da, Milutine, Ti još uvek možeš…
Ostaj nam, Milutine, u dobrom zdravlju, Ti, bronzani vojniče, na svom Trgu srpskih ratnika.
(kraj)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U NARODNOM MUZEJU - piše Ivan Rajović
Promocija ,,Zapisa iz gipsa" Dragana Bajovića

   • Jedan od recenzenata knjige dr Milan Mladenović je, između ostalog, rekao kako je Kraljevo 1996-1997. godine zapravo bilo grad koji je zatresao Srbiju, mesto odakle su krenuli demokratski protesti i gde se najintenzivnije, najupornije i najmasovnije manifestovalo narodno nezadovoljstvo. U svemu tome svoje mesto je imao i autor knjige kao novinar jedne od tada najmoćnijih i najčuvenijih medijskih kuća na ovim prostorima

   U kraljevačkom Muzeju je prošlog četvrtka održana promocija knjige Zapisi iz gipsa novinara Dragana Bajovića. Posle ,,41 priče", čiji su autori novinari Marko Slavković i Ivan Rajović, i knjige ,,Zabeleške iz bezumlja" Ivana Rajovića, koja je objavljena zajedno sa Hendikep centrom, ovo je treća knjiga takozvane dokumentarističke proze iza koje ,,Ibarske novosti" stoje kao izdavač.
U prepunoj sali Muzeja, što je u Kraljevu retkost za promocije, o knjizi su govorili recenzenti Ivan Rajović i dr Milan Mladenović, predsednik opštine dr Miloš Babić, autorka slike na koricama, slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević, program je vodila glumica Kraljevačkog pozorišta Ana Jerotijević, a tekstove iz knjige je čitao aktuelni koordinator za kulturu grada Kraljeva i glumac Mile Nedeljković. Naravno, u promociji svog prvenca, budući da je najavio i nove izlete u sferi spisateljstva, učestvovao je i autor Dragan Bajović.
Veoma nadahnuto o knjizi je govorio dr Milan Mladenović, koga je život, sticajem mnogih emotivnih, poslovnih i revolucionarnih okolnosti uputio na naš grad i koji se naprečac zaljubio u njega i ostvario mnogobrojna poznanstva sa uticajnim ljudima iz tadašnje opozicije. Od tada pa do danas Mladenović nije prekidao kontakte sa prijateljima, ni posete Kraljevu, a njegov tragalački duh, sklonost ka analitičkom razmišljanju i filozofska orijentacija čine ga nezamenljivim poznavaocem kraljevačkih događanja u proteklih deset godina.
Govoreći o tim vremenima, koja su kasnije prouzrokovala i bombardovanje, koje se u Bajovićevoj knjizi posredno i neposredno pojavljuje kao centralna tema, Mladenović je rekao kako je Kraljevo 1996-97. godine zapravo bilo grad koji je zatresao Srbiju, mesto odakle su krenuli demokratski protesti i gde se najintenzivnije, najupornije i najmasovnije manifestovalo narodno nezadovoljstvo.
U svemu tome svoje mesto je imao i autor knjige kao novinar jedne od tada najmoćnijih i najčuvenijih medijskih kuća na ovim prostorima. U istom svojstvu Bajović je učestvovao i u nizu potonjih događanja koji, iz samo njemu znanih razloga, nisu opisani u ovoj knjizi, no možda će se pojaviti u sledećoj. Suštinu zapisa čine tekstovi nastali u vreme agresije NATO, kada je novinar, sticajem nesrećnih okolnosti, bio sprečen da bude na terenu, pa je iz kreveta i iz gipsa kojeg je dopao zbog slomljene noge, pratio i beležio ono što se dešava u gradu, zemlji i svetu.
Ovi zapisi su 1999. godine, u vreme kada je potpisnik ovog teksta bio urednik, iz broja u broj objavljivani u ,,Ibarskim novostima", u vreme kada je, kako je i u knjizi zapisano, to bilo više nego opasno po život zbog tadašnjeg zloglasnog Šešeljevog zakona o informisanju i mnogih samozvanih patriota i dušebrižnika kojima su ,,Ibarske" sa televizijom i radijom, bile ,,trn u oku", antirežimske, izdajničke institucije koje je trebalo uništiti, što im je kasnije, u određenoj meri, i pošlo za rukom.
Međutim, Bajović se ovde nije zaustavio, on nastavlja najboljim intervjuima koje je objavio tokom svog tridesetogodišnjeg novinarskog rada, putopisima iz Hilandara i iz Rusije, da bi završio svojim prvim i za sada jedinim literarnim ostvarenjem, pričom Za tamo neki viši sjaj noći, objavljenom u književnom časopisu Oktobar. Ali, kako kaže dr Mladenović:
- Samo pri prvom pogledu na ove Zapise iz gipsa, koje mi na uvid i ocenu dostavi Dragan Bajović, letimice osmotriv njihov sadržaj, zabrinuh se od pomisli da je moj kraljevački prijatelj na prečac, zbrda-zdola, sakupio svoje najznačajnije novinarske i spisateljske radove te naumio da se njihovim objavljivanjem još za života obesmrti. Ali pročitavši potom rukopis i uvidevši da je Bajovićev poduhvat pre mene pohvalnim rečima već propratio Ivan Rajović, predsednik naše četvoročlane ,,Stranke normalnih ludaka", koja je posle prošlogodišnjeg odlaska Gordana Raškovića ostala bez jedne svoje četvrtine, uverih se da razloga za zabrinutost nema, jer je izbor tekstova, i naročito njihov redosled, zapravo bio izražaj krepke i oštroumne pameti koja čitaoca, takvim sadržajem, stavlja pred zagonetku čije odgonetanje doprinosi i stvaralačkom doživljaju i obelodanjujućoj poruci knjige.
Veoma pohvalno o knjizi se izrazio i dr Miloš Babić koji je, sticajem okolnosti, autora lečio u vreme u kojem su ovi zapisi i nastajali i bez čije pomoći, možda, ove knjige ne bi ni bilo.
Promociji je prisustvovala i nova vlasnica ,,Ibarskih novosti” Dragica Tomić, koja je specijalno za ovu priliku doputovala iz Novog Sada i koja je pozdravila prisutne, dala podršku čitavom projektu i naglasila kako će ova firma i u periodu koji je pred nama, između ostalog, nastaviti i ovakve izdavačke aktivnosti.



PRVI SAMOSTALNI KONCERT FOLKLORNOG DRUŠTVA ,,MLADOST” U LJUBLJANI
Čuvari nacionalnog identiteta

   Jedno od poznatijih srpskih folklornih društava u Sloveniji ,,Mladost" iz Ljubljane priredilo je prvi samostalni celovečernji koncert pod imenom ,,Veče srpskog folklora". Koncertu u sportskoj dvorani u Ljubljani prisustvovali su ljubitelji srpskog folklora iz Kranja, Maribora, Kopra, Gorice i gradova iz Austrije i Italije.
Mada su skoro svi članovi ,,Mladosti" uglavnom rođeni u Sloveniji, odigrali su srpska kola kao da su rođeni u okolini Leskovca ili samoj Šumadiji. Srpska mladost, druga generacija, pokazala je svojim kvalitetnim igrama da pripada i slovenačkom i srpskom narodu i da poštuje i voli kulturu ova dva slovenska i bliska naroda.
Mladići i devojke, srpskog porekla, plesali su igre i kola iz prelepe Šumadije, poskočnog Leskovca, udarne vlaške i šopske igre, težak Glamoč i vrhunsko Vranje.
Izvođenjem igara, pesama i narodnih običaja, kao i samom pojavom u tradicionalnim nošnjama, folklorna sekcija je sa ponosom predstavila jedan mali deo bogate kulturne baštine Srbije. Članovi ovog društva već godinama rade na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta.
Pored narodnih igara, srpska mladost iz Ljubljane je pokazala da je rođena i za druge vrste umetnosti. Sa svojom dramskom sekcijom, uz pomoć beogradske umetnice Vesne Anđelković, predstavili su stare srpske junake i pesme koje već godinama sami pišu.
Ovi vrsni mladići i devojke zahvaljujući entuzijazmu i zalaganju na očuvanju i predstavljanju srpske kulture kroz pesmu, igru i običaje, dobili su mnogobrojna priznanja iz zemlje i inostranstva.
Rade Bakračević



DUŠAN NEŠKOVIĆ, MAGISTAR UMETNOSTI, PREDSTAVIO IKONE AUSTRIJSKOJ PUBLICI
Grac poziva umetnike iz Srbije

   Internacionalno kulturno društvo ,,Socijalni projekat” iz Graca pozvalo je u goste srpskog slikara Dušana Neškovića iz Šapca, da se svojim ikonama predstavi kulturnoj publici Graca.
Nešković je stigao u Grac sa dvadeset slika, koje je izložio u crkvi Sveti Martin.
Otvaranju izložbe prisustvovao je veliki broj ljubitelja srpskih ikona iz Graca, a među njima je bilo i dosta Srba koji žive u štajerskoj prestonici. Na otvaranju izložbe bila je i Sonja Asanović-Todorović, srpski generalni konzul u Gracu.
Prilikom otvaranja izložbe Nešković je obećao Radu Bakračeviću, predsedniku Srpskog kulturnog društva Maribor, da će u novoj pravoslavnoj crkvi u Mariboru naslikati veliku ikonu Ćirila i Metodija (čije ime nosi ovaj pravoslavni hram), i to besplatno, kao prijateljsski dar srpskom društvu iz Maribora.
Pravoslavne ikone Dušana Neškovića biće na izložbi do 20. decembra. Novac prikupljen prodajom slika na aukciji biće upotrebljen za humanitarne akcije.
Austrijsko društvo ,,Socijalni projekat" iz Graca već godinama pomaže umetnicima iz Srbije, Rumunije i Belorusije da svoja umetnička dela predstave u jednoj od država Evropske unije. Na taj način Evropska unija finansijskim sredstvima, preko ovog društva, pomaže umetnicima iz ovih država.
Beatriks Hakhofer, predstavnica ,,Socijalnog projekta", pozvala je stvaraoce iz Srbije da se uključe u njihove projekte iz područja kulture, društva i privrede. Predstavnici društva ,,Socijalni projekat" pomoći će im da dođu do finansijskih sredstava iz Evropske unije za realizovanje svojih projekata. Pored veoma uspelih kulturnih programa sa srpskim i beloruskim društvima i preduzećima, članovi društva ,,Socijalni projekat" poslali su u te zemlje i dvadeset kamiona humanitarne pomoći. Rade Živaljević, srpski vitez iz Graca, članovima ovog društva zahvalio je za pomoć koju šalju stanovnicima Srbije, a realizuju preko svoje sekcije ,,Mostovi prijateljstva". Srpski vitez ih je pozvao da svoje pozitivne aktivnosti još više prošire.
Rade Bakračević



BALETSKI STUDIO “ART” - KRALJEVO - piše Bojana Milosavljević
Talenti ponovo na sceni

   • Prošle subote ljubitelji baleta u Kraljevu imali priliku da vide predstavu “Snežana i sedam patuljaka” u izvođenju članova Baletskog studija “Art”, koji nosi ime Denisa Kasatkina, jednog od osnivača i sadašnjeg prvaka nacionalnog baleta • Dve predstave zaredom, od kojih je prvu sponzorisala Komercijalna banka (za decu sa posebnim potrebama i štićenike SOS sela na Beranovcu), izazvale ogromno interesovanje publike • Na sceni Kraljevačkog pozorišta prvi put nastupio Jovan Begojev, prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu

   Uobičajena atmosfera za ovakve događaje: nestrpljiva publika, užurbani izvođači, kratke probe, snimanje, rečju - neposiva gužva iza scene, koja volšebno nestaje trenutak pre nego što se podigne zavesa. Tako je svaki put kada se za publiku okupe članice Baletskog studija ,,Art” - Denis Kasatkin iz Kraljeva. U povelikom ansamblu, sasvim logično, izdvajaju se starije učenice baleta, ali i one koje im slede imaju važno mesto na sceni - da je upotpune ljupkošću i lepotom. Tako je bilo i prošle subote u Kraljevačkom pozorištu, u kome je odigrana dečja predstava ,,Snežana i sedam patuljaka”, u koreografiji Kosovke Radić i Sofije Fekete. Prva dama, Kosovka Radić, sa neprekidnim entuzijazmom od samog početka vodi ovaj Baletski studio, a inače je balerina Narodnog pozorišta u Beogradu i pedagog u Školi ,,Lujo Davičo.” Odskora joj se u Kraljevu pridružila koleginica Sofija Fekete, sa istom snagom i željom da pomaže razvoj baletskih talenata i propagiranje ove izuzetne umetnosti, za koju se pogrešno misli da je privilegija samo elitnih krugova u najvećim gradovima.
Iva Petrović i Nevena Marković, starije učenice baleta, imaće jak razlog da pamte prošlu subotu i veče u Pozorištu. Obe igraju ulogu Snežane i obe su bile partnerke jednom pravom baletanu - Jovanu Begojevu, mladom prvaku Narodnog pozorišta u Beogradu, koji je svojim dolaskom udostojio i Kraljevo i sve devojčice koje vole i uče ovu umetnost. Begojev je igrao ulogu princa, a vredi pomenuti i vrlo darovitu Saru Škobo, u ulozi kraljice. Baletska kritika je u ovom slučaju sasvim izlišna. Dovoljna je konstatacija da je nekoliko mladih Kraljevčanki iz Baletskog studija na uporednom školovanju u Baletskoj školi ,,Lujo Davičo” u Beogradu i da će njihov put, bez sumnje, slediti i mlađe devojčice.

ŽELJA I CILJ - BALETSKA ŠKOLA U KRALJEVU
Magistar Sanja Ćirić-Kostić po profesiji je asistent Mašinskog fakulteta u Kraljevu, a po vokaciji veliki poklonik baleta i predsednik Studija ,,Art”. Gospođa Ćirić vrlo razložno i argumentovano govori o sadašnjim kulturnim prilikama u gradu, kojima doprinos daju i entuzijasti posvećeni ovoj prelepoj umetnosti. U širem kontekstu ona naglašava da i Fakultet na kome radi (iako je po definiciji naučno-obrazovna ustanova) nastoji da u svakoj prilici oplemeni i kulturu i nauku u gradu.
O tome kako se obrela u svetu baleta, gospođa Ćirić kaže:
- Išla sam u baletsku školu u Kraljevu i završila pet razreda, a onda je ona ukinuta. Bila sam mala da bih školovanje nastavila u Beogradu i eto, zbog tog tužnog osećaja velike a neostavrene želje, maštam o tome da u našem gradu ponovo bude otvorena baletska škola. Sada smo na dobrom putu, zahvaljujući Denisu Kasatkinu, prvaku baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, i njegovoj koleginici Kosovki Radić, a odskora nam se pridružila i Sofija Fekete. Ono čemu težimo je visoki profesionalizam, iako smo mi tek baletski studio, jer smo tako registrovani. Baletska škola zahteva mnogo novca. Naša je ambicija da prerastemo u školu i za to nam je potrebna jača podrška opštine. Prošle godine smo ušli u buyet opštine i bila su nam odvojena minimalna sredstva, ali nam je više od te pomoći značilo da opština prihvata da smo tu. Videćemo šta će biti ubuduće.
Postoje već sedam godina. Iza njih je pet premijera, odnosno celovečernjih predstava, a u pripremi je nova, o kojoj predsednica ,,Arta” za sada ne želi da govori, smatrajući da to treba da ostane prijatno iznenađenje. Ni subotnju predstavu ,,Snežana i sedam patuljaka”, kojoj je bila organizator, gđa Ćirić nije neposredno komentarisala, ali je naglasila:
- Izuzetna nam je čast da jedan prvak baleta, Jovan Begojev, dolazi da gostuje u našoj predstavi. Mislim da i to govori o ozbiljnosti našeg rada. Radimo samo u interesu dece, sa željom da neko od njih sutra postane profesionalni igrač na velikim baletskim scenama kod nas. Jedna od njih je, na primer, Ana Kuzmanović, sada već učenik drugog razreda Srednje baletske škole ,,Lujo Davičo” u Beogradu. Ona je potekla iz našeg Studija. Imamo još pet devojčica najstarijeg uzrasta, koje u Kraljevu vežbaju, a godišnje ispite polažu u Beogradu. Dakle, Škola ,,Lujo Davičo” toliko ceni naš rad da njima dozvoljava da samo urade završni ispit i da dobiju svedočanstvo o položenom razredu. One će sutra moći profesionalno da se bave baletom, baš kao i njihove drugarice koje svakodnevno idu u beogradsku školu.
Gospođa Ćirić ističe da je nedostatak sale najveći problem i prepreka za otvaranje baletske škole u Kraljevu, jer je potreban kontinuitet rada. Izražava veliku zahvalnost Galeriji Maržik, koja je članove i pedagoge Baletskog studija primila pod svoje okrilje:
- To su divni ljudi i umetnici, koji shvataju šta mi to radimo i izlaze nam u susret, daju nam termine, ali mi ipak radimo samo vikendom. Čula sam da se Dom vojske planira za neki budući kulturni centar Kraljeva. Nadam se da će bar jedna prostorija da pripadne Baletskom studiju i da ćemo moći da uspostavimo kontinuitet rada.
Samo je mali korak do ponovnog otvaranja baletske škole u Kraljevu, ako bi bilo volje i sluha lokalne vlasti. Čačak, na primer, takvu školu ima već nekoliko godina, pa je logično pitanje - kakve prepreke stoje da je ne dobije i Kraljevo?



JOVAN BEGOJEV
Došao sam da pomognem

   Jovan Begojev, prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, odigrao je ulogu princa u obe predstave ,,Snežana i sedam patuljaka”. U pauzi je rado i vrlo srdačno pristao da za novine kaže nešto o sebi i, naravno, ponajviše o umetnosti igre, kojoj se posvećuje bez ostatka:
• Baletsku školu sam završio u Novom Sadu. Odmah sam dobio angažman u Srpskom narodnom pozorištu i tamo sam ostao četiri godine i radio na celokupnom repertoaru. Potom me je u Beograd, u Narodno pozorište, pozvao Konstantin Kostjukov, sadašnji direktor baleta. Za nepune dve i po godine odigrao sam mnogo, za mene bitnih, uloga. Naravno, prvo su bile manje, pa zatim veće. Sada radim ulogu Bazila u ,,Don Kihotu” i trudim se da dam sve od sebe da dođem što bliže nekom vrhu. Sa par kolega iz Narodnog pozorišta, ali i grupom iz nekoliko zemalja bivše Jugoslavije, imao sam nedavno turneju sa češkim koreografom Iri Kirijanom, koji drži Nacionalni teatar Holandije, i sa njegovim koreografijama, spojenim u jedan kolaž, putovali smo balkanskim zemljama, a u glavnim gradovima smo igrali predstave. To je bilo još jedno izuzetno lepo iskustvo.
Šta je motiv Vašeg dolaska na jednu školsku baletsku predstavu u Kraljevu?
• Moj dolazak ovde je podrška talentima Baletskog studija ,,Art” u Kraljevu, jer sam saznao, a i uverio se, da ovde ima mnogo igračkih talenata. Došao sam i na poziv svojih koleginica koje ovde rade, da na neki način pomognem da kraljevačka publika vidi i doživi na što bolji način ovu predstavu i da ona dobije neki viši nivo.
Šta biste kao mlad i vrlo perspektivan igrač savetovali devojčicama i dečacima koji žele da se bave baletom?
• Mene su nastavnici još na početku učili da je balet ,,krv, znoj i suze”, ali kada tu fazu prođete, dolazite do unutrašnjeg mira i velikog zadovoljstva što svaku svoju emociju možete da prenesete publici. Sve, naravno, zavisi od uloge, ali i ličnog raspoloženja. To je, rekao bih, ipak neodvojivo. Tome najviše težim, ne samo tehnici igre, koja je bitna i podrazumeva se. Emocije su nešto više, tačnije ta sposobnost da ih prenesete drugima.
Karijera je još pred Vama. Ima li neke uloge koju posebno želite da odigrate?
• Naravno, to je uloga Alberta u ,,Žizeli”. Čini mi se da još uvek ne mogu da je ,,dohvatim”. Ona je izuzetno teška, čovek mora psihički i emotivno da bude pripremljen za nju. Po mom mišljenju, ko tu ulogu odigra, savršen je igrač, a taj balet je, takođe, veliki izazov i za igrače i za balerine.
Kada smo već kod tih uloga, kojem baletu ste više skloni - klasičnom ili modernom?
• Pa, pošto sam pre sedam godina završio baletsku školu, više sam klasičan igrač, mada, naravno, sebe nalazim i u modernom baletu, jer volim da istražujem pokret. Ipak se uvek vraćam na klasiku jer ona u svetu baleta postoji dvesta godina, a to samo znači da je toliko važna i kvalitetna i da je treba negovati.
Kakve su danas prilike u srpskom baletu? Znamo da je više od deceniju bio u nekoj vrsti izolacije, pa i opadanja.
• Imamo mnogo talenata i mlad baletski kadar koji vredno radi i trudi se. Mislim da posle dužeg vremena izlazimo iz te krize, otvaramo se ka svetu. Imali smo velikih gostovanja po Kolumbiji, Kanadi, Francuskoj... Sada baletsku školu u jednoj klasi završava po pet-šest mladića, a ne kao nekada - po dva-tri muškarca, pa smo igrače morali da dovodimo iz Rusije, Ukrajine ili Rumunije. Interesovanje za bavljenje baletom primetno raste.
Ko Vam je u svetu baleta uzor?
• To je Aleksandar Antonijević. On je završio Baletsku školu u Novom Sadu, a postao je megazvezda kanadske nacionalne Rojal opere. Svi su čuli za njega i on mi je uzor koji pokušavam koliko-toliko da dostignem.
Jeste li ga lično upoznali?
• Kako da ne. Gostovao je u Beogradu, igrao je ,,Labudovo jezero”, ,,Žizelu” i ,,Don Kihota”. Kada smo bili na turneji u Kanadi, vežbao je sa nama, pokazao nam je šta sve može da uradi. Zaista je u svakom smislu velika zvezda.
Kad smo već kod uzora, kojoj ,,školi baleta” dajete prednost: ruskoj, italijanskoj, francuskoj?
• Rusija i Ukrajina su neprikosnovene, jer su kolevke baletske umetnosti. Od njih je sve poteklo i još uvek potiče, tu nema dileme.

Temišvar za pamćenje