Veće cene u vrtićima, bez plana za sportsku halu
Raskinut kupoprodajni ugovor!
Nastaviti reforme u korist pacijenata
Neznatne izmene u odnosu na prethodno glasanje
Borba za nove vrednosti pod sloganom "Život je zakon!"
Robija zbog kokarde i fotografija
Raspišališetiseizbori
Bratimljenje karatista Reikona, Gruže i Poljaka
Reke bogatije za 1.500 kilograma deverike
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, tenis, američki fudbal

SA 28. SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Veće cene u vrtićima, bez plana za sportsku halu

   Pored usvajanja Odluke o dopunskom budžetu ("rebalans") opštine Kraljevo za 2007. godinu kojim su ovogodišnja budžetska sredstva povećana za 0,48 odsto, na 28. sednici Skupštine opštine Kraljevo, održanoj krajem prošle sedmice, usvojen je predlog druge izmene dopune Programa uređivanja građevinskog i ostalog javnog zemljišta za 2007. godinu. Izmenama i dopunama prihodi ovog Programa, kako je obrazloženo, preraspoređuju se za oko 29 miliona dinara, pre svega za dopunske i nepredviđene radove na pristupnim saobraćajnicama novom gradskom mostu na Ibru (16 miliona), udruživanje sredstava za izgradnju fekalne kanalizacije u naselju "Braće Jevremović", čišćenje i regulaciju potoka Čađevac-Moravac u Grdici, reka Raduša i Studenica i Gružanske reke. Istovremeno smanjuju se planirani troškovi izgradnje fekalne kanalizacije Kraljevo-Mataruška Banja, proširenja izvorišta "Žičko polje", učešće u uređenju leve obale Ibra u M. Banji i neki drugi rashodi, finansirani iz opštine ili republike (NIP) koji nisu mogli da budu realizovani u ovoj godini. Ukupni prihodi Programa za celu ovu godinu iznose 1,229 milijardi dinara, od toga iz budžeta opštine 814,7 miliona, iz republičkih ministarstava, JP i NIP-a 411 miliona i sopstveni prihodi Direkcije 3,4 miliona dinara.
U skladu sa prethodnom odlukom, odbornici su takođe usvojili Rešenje o davanju saglasnosti na izmene i dopune Programa poslovanja Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" za 2007. godinu kojima se vrši usklađivanje i poreraspodela sredstava u okviru planiranih prihoda i rashoda za ovu godinu.
Takođe, doneta je i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o nazivima naselja, trgova i ulica na teritoriji opštine Kraljevo kojom se u svim ovim nazivima rimski brojevi zamenjuju odgovarajućim arapskim. Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivaće se od dana davanja saglasnosti ministarstva nadležnog za lokalnu samoupravu, odnosno po isteku 60 dana od dana prijema odluke od strane ministarstva.
Odbornici su doneli Odluku o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i načinu poveravanja prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na području opštine Kraljevo kojim se poveravanje ovog prevoza vrši konkursom na pet godina umesto na dve koliko je bilo do sada, s tim što se u slučaju prevremenog raskida ugovora prevoz može poveriti drugom prevozniku neposrednom pogodbom, ukoliko je do isteka petogodišnjeg ugovora ostalo manje od godinu dana.
Na sednici je doneto i Rešenje kojim se daje saglasnost na povećanje cena usluga Predškolske ustanove "Olga Jovičić Rita" u Kraljevu u proseku za 20,14 odsto na važeće cene jer, kako je obrazloženo, cene u dečjim vrtićima u Kraljevu nisu menjane dve godine, dok su u sličnim gradovima u Srbiji takve cene veće od prihvaćenih na ovoj sednici SO Kraljevo. Nove mesečne cene za jedno dete u vrtiću u vrtićima u Kraljevu, primera radi, za jedno dete bez dečjeg dodatka iznosiće 2.376, za svako drugo i naredno iz ove kategorije 1.760 kao i za decu sa dečjim dodacima, za svako drugo i naredno dete sa dečjim dodatkom 1.364 dinara, dok su mnoga deca iz socijalno ugroženih porodica i dalje oslobođena plaćanja (o čemu smo opširnije pisali u nedavnom izveštaju sa sednice Opštinskog veća).

URBANISTISTIČKI PLAN "NIJE PROŠAO"
Jedina tačka dnevnog reda koja nije dobila većinu glasova odbornika bila je predlog Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona "Centar i Čibukovac" u Kraljevu - druga faza. Naime, iako je obrazloženo da je u pripremi ovog Plana detaljne regulacije od strane Direkcije "Kraljevo", kojim se između ostalog definiše i prostor za izgradnju nove sportske hale na lokaciji "Stari Jasen", ispoštovan zakon i data pozitivna mišljenja nadležnih organa uprave, inspekcije i Komisija za planove SO Kraljevo (dostavila izveštaj o javnom uvidu), jedan broj odbornika ustvrdio je da zakonska prodcedura nije ispoštovana. Prvim glasanjem je utvrđeno da Odluka nije prošla za jedan glas (22 "za", 3 "protiv', 20 "uzdržanih"), a ponovljenim glasanjem prozivkom utvrđeno je da je većinom glasova Odluke "nije prošla".

BURNO REAGOVANJE SPORTSKIH KLUBOVA
Na nedonošenje Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona "Centar i Čibukovac - druga faza" oštro su reagovali kraljevački sportski klubovi. Protestnim saopštenjima su se, pored ostalih, odmah oglasili odbojkaški klubovi "Ribnica" i "Ekonomac", Košarkaški klub "Sloga", Ženski košarkaški klub "Kraljevo", Rukometni klub "Metalac", Karate klub "Mladost 99" i drugi. U njima su izrazili čuđenje i ogorčenje što po drugi put odbornici SO Kraljevo nisu obezbedili preduslove za izgradnju nove sportske hale u Kraljevu i stvaranje mladima normalnih uslova za bavljenje fizičkom kulturom, iako su sportisti proneli slavu Kraljeva u zemlji i inostranstvu. Pogotovo što sadašnja stara sportska sala u gradu ne zadovoljava kriterijume, još uvek ima privremenu dozvolu za rad i pretesna je, jer u njoj dnevno trenira više od 500 mladih sportista. Apelovali su na "političare" da prevaziđu nesulglasice i konačno svojim odlukama obezbede izgradnju nove sportske hale u Kraljevu.

ODRŽANA 58. SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO
Utvrđen predlog budžeta opštine za 2008. godinu

   Na 58. sednici Opštinskog veća Kraljevo, održanoj 18. decembra, utvrđen je predlog budžeta opštine Kraljevo za 2008. godinu koji bi, kako je rečeno, trebalo da se razmotri i usvoji do Nove godine i po tome će kao i lane opština Kraljevo biti jedna od retkih u Srbiji koja je u tekućoj godinu usvojila taj dokument za narednu godinu.
Prema tekstu predloga, prihodi budžeta opštine za 2008. godinu predviđeni su u iznosu od 1.889.307.000 dinara. Kako je obrazloženo, u strukturi prihoda najveće učešće imaju razne vrste poreza (53 odsto), pre svega porez na zarade i donacije transferi sa viših nivoa vlasti (571 milion dinara). U istom iznosu predviđeni su i rashodi za budžetske korisnike i stalnu i tekuću rezervu. Naglašeno je i da je predlog budžeta za iduću godinu sačinjen u skladu sa zakonom i usaglašen sa odborničkim grupama vladajuće lokalne koalicije i korisnicima. Obrazloženo je i da su zahtevi budžetskih korisnika bili daleko veći, ali da su ispoštovani samo realni i prioritetni kojima će se omogućiti normalno funkcionisanje opštinskih organa i javnih preduzeća i ustanova.
Članovi Opštinskog veća utvrdili su i predlog Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2008. godinu. Predloženo je da prihodi Programa iznose 1.083.100.795 dinara, od toga 836 miliona iz budžeta opštine, 244 miliona od republičkih ministarstava i institucija i 3,1 milion dinara sopstvenih prihoda Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo". Pored toga, kako je obrazloženo, očekuju se i odgovarajuća sredstva NIP-a za narednu godinu kada budu odobrena odobrena od Vlade Srbije. Najveći iznos planiranih prihoda biće, kako je obrazloženo, utrošen za opremanje i održavanje građevinskog zemljišta i brojne započete i nove kapitalne investicije u opštini u infrastrukturi i komunalnim delatnostima, koje su u tekstu predloga Programa taksativno nabrojane.
Inače, na sednici Opštinskog veća data je saglasnost i na predlog za promenu naziva i statusa Doma kulture u Ribnici koji bi ubuduće trebao da se zove Kulturni centar "Ribnica". U skladu sa tim, doneo bi se novi Statut i druga dokumenta, preciznije definisale postojeće i proširile programske i druge delatnosti ove institucije u oblasti kulture.
Utvrđeni predlozi Odluka o budžetu opštine Kraljevo i Programu javnog i ostalog građevinskog zemljišta za iduću godinu na sednici Opštinskog veća trebalo bi da se razmatraju na narednoj 29. sednici Skupštine opštine Kraljevo koja će, kako je najavljeno, biti sazvana do kraja decembra ove godine.

ZA 27 DECEMBAR:
Sazvana 29. sednica Skupštine opštine Kraljevo

   Predsednik Skupštine opštine Kraljevo Dejan Milović sazvao je 29. sednicu kraljevačkog "lokalnog parlamenta" za četvrtak, 27. Decemabar, sa početkom u 9 sati.
   Prema predloženom dnevnom redu, na sednici bi trebalo da se razmatraju predlozi Odluke o budžetu opštine Kraljevo za 2008. godinu i Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2008. godinu.

PRIVATIZACIJA - piše Dragan Vukićević
Raskinut kupoprodajni ugovor!

   • Za više od godinu dana, kompanija “Global stil” nije uradio gotovo ništa, osim što su svaki put obećavali da će ispuniti i premašiti ugovorne obaveze. Proizvodnja je praktično stala, neka od postrojenja su stavljena van funkcije, a nova nisu kupljena - navodi se u obrazloženju o raskidu ugovora

   Agencija za privatizaciju raskinula je u ponedeljak ugvoor o prodaji preduzeĆa “Magnohrom” sa kupcem “Global stilom holdings limitid” iz Velike Britanije. Doneta je i odluka o naplati bankarske garancije od 300.000 evra i ugovorne kazne od milion i 136 hiljada evra. Odluku o poništenju ugovora sa indijskim milijarderima braćom Mital, Agencija za privatizaciju obelodanila je u utorak popodne na zvaničnom internet sajtu.
U saopštenju se navodi da je nakon četiri redovne i vanredne kontrole koje je sprovela Agencija, utvrđeno da kupac nije održao kontinuitet proizvodnje, da nije ispunjavao odredbe socijanog programa i da nije investirao ni evrocent od tri mikliona evra predviđena za prvu godinu realizacije ugovora.
- Znajući stanje u samom “Magnohromu”, Agencija je više puta organizovala sastanke sa predstavnicima kupca, zaposlenh i lokalne samouprave - citira stav Agencije za privatizaciju predsednik Samostalnog sindikata “Magnohroma” Đorđe Anđelković, naglašavajući da su sindikati više puta upozoravali na sve što je sada konstaovala u obrazloženju o raskidu ugovora i sama Agencija. - Međutim, za više od godinu dana, kompanija “Global stil” nije uradio gotovo ništa, osim što su svaki put obećavali da će ispuniti i premašiti ugovorne obaveze. Proizvodnja je praktično stala, neka od postrojenja su stavljena van funkcije, a nova nisu kupljena.
Imajući uvid u težak socijalni i materijalni status zaposlenih i jasno iznet stav predstavnika zaposenih da im nije u interesu da se ugvoor raskine već da se poštuje i izvršava, navodi se u saopštenju, agencija je tokom proteklih godinu dana više puta upućivala apel novom vlasniku i ukazala na neophodnost postizanja sporazuma sa zaposlenima i ispunjavanje ugovornih obaveza. Posle redovne kontrole ispunjenja ugovornih obaveza polovinom oktobra i uvida u revizorski izveštaj za prvu godinu poslovanja, Agencija za privatizaciju je kupcu odobrila obavezan naknadni rok shodno zakonu za ispunjenje ugovornih obaveza. Budući da ni u naknadnom roku “Global stil” nije izvršio investicije, nije pokrenuo proizvodnju, niti je ispunio odredbe socijalnog programa, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor uz napomenu da to nije mogla da učini pre isteka prve godine od privatizacije.
Već u sredu izvršni direktor Radoslav Pantović i predstavnici tri reprezentativnih sindikata, uputili su zahtev Agenciji za privatizaciju da im se uput zvaničan akt o raskidu kupoprodajnog ugovora i nstrukcije o daljem radu preduzeća u novim uslovima.
Đorđe Anđelković ističe da je u ovih godinu dana (“Magnohrom” privatizovan 21. jula prošle godine) svesno i planski uništena proizvodnja, da radnici ne rade od februara ove godine, da nije obezbeđivan repromaterijal, da vlasnik i menadžment nisu plaćali energente, tako da je fabrika bila bez gasa, struje i vode. U međuvremenu je obavljeno sečenje tehniko- tehnoloških postriojenja, rotacionih i bikli peći, koje predstavljaju srce “Magnhroma”, presa, pa i vagona za tunelske peći, sve radi gašenja proizvodnje iz nikom jasnih razloga. proizvodnja je sa 45 posto na dan privatizacije svedan na 22,5, a u FETP-u roizvodnja je svedena na svega 30 posto. Od početka septembra u fabrci nema vode, ni industrijske i vode za piće, a električna struja, posle više periodičnih restrikcija, definitivno je prekinuta pre više od mesec dana.
Anđelković sa ogorčenjem govori da su braća Mital samo zadala završni udarac umirućem kraljevačkom gigantu, a da je geneza propadanja znatno duža.
- Naglo propadanje počelo je u postpetooktobarskom periodu kada su u krug ušli nekakvi krizni štabovi koji su rovarili i kadrovali - kaže Anđelković. - Tada je država preuzela potpuno vlasništvo nad “Magnohromom”. Ona je postavljala i smenjivala direktore, preuzela apsolutnu kontrolu nad finansjama, potpisivala hipotekarne kredite i ugovore koji su nas vodikli u provaliju, a da ništa nije preduzela da se pokrene proizvodnja. Takvo stanje održavala je država do dana privatizacije, umesto da podigne vrednost reduzeću, da bi “Magnohrom” poklonila praktično bez uvida u njegov binitet. A poznato je da se Mital obogatio upravo kupujući slične fabrike u postsocijalističkim državama u godinama tranzicije i da se nigde nije radnicima posrećilo.
On u novonastaloj situaciji očekuje da Vlada neće dozvoliti da “Magnhrom” ode u stečaj, nego da sagleda šta od uništenog giganta može da se postigne, da se pokrene proizvodnja, sprovede socijalni program i tako oporavljen pripremi za novu privatizaciju sa stabilnijim i proverenim kupcem. Anđelković takođe ukazuje da je neophodna pomoć zaposlenima iz državnih fondova solidarnosti, budući da plate nisu primili osam meseci, da je radni staž nepovezan već 36 meseci, regres neisplaćen dve godine, a da nije isplaćena ni prva rata socijalnog programa, iako bi trebalo da bude deveta...

NOVINARI IZ DIJASPORE U MEDIJA CENTRU
Iduće godine Međunarodno novinarsko udruženje

   Trodnevnom seminaru koji je pod nazivom "MEDIJI U DIJASPORI, MEDIJI ZA DIJASPORU" održan u beogradskom "Medija centru" prisustvovalo je 120 novinara sa svih pet kontinenata, koji godinama , uglavnom, pokrivaju srpsku populaciju po svetu.
   Prvi put i to veoma uspešno Ministarstvo za dijasporu Srbije pozvalo je vlasnike televizijskih kuća, radio stanica i štampanih revija koji se bave pitanjem Srba po svetu u Beograd da se zajednički dogovore o boljoj saradnji medija i Ministarstva za dijasporu.
   Poziv je naišao na pozitivan odjek kod Srba u svetu. I ovog puta pokazalo se da su mediji i pojedinci po svetu "gladni" direktnih kontakata sa predstavnicima različitih ministarstava i vlasti iz matične države Srbije.
   Radilo se po panelima od ujutru do uveče i pokazalo se da je dva dana isuviše malo da bi znatiželjni novinari dobili odgovore na mnogobrojna pitanja. Mada su nosioci panela bili viđeni novinari - "zlatna pera" bivšeg jugoslovenskog i srpskog novinarstva oni u saradnji sa predstavnicima ministarstva, nisu mogli da daju odgovore na sva pitanja.
   “Glad” za informacijama nije utoljena pa su nosioci panela morali da skrate diskusije na minimum, da bi bar na taj način što više srpskih novinara iz Dijaspore u svojim diskusijama moglo da iznese svoje viđenje saradnje sa predstavnicima Vlade Republike Srbije.
   Jedan broj prisutnih novinara iz Čikaga, Makedonije, Arizone, Albanije, Slovenije i Hrvatske dogovorio se da se iduće godine sazove mini sastanak novinara iz Dijaspore u slovenačkom gradu Mariboru gde bi se dogovorili, pored ostalih pitanja i o tome da se stvori Međunarodna novinarska zajednica novinara i njihovih simpatizera koji rade po srpskim glasilima po celom svetu. Organizaciju će preuzeti: "Kulturno društvo Štajerska zajednica" iz Maribora i austrijskog Graca, koja povezuje Srbe iz dve štajerske pokrajine u kojoj živi oko 22.000 Srba.
Rade Bakračević

MINISTAR ZDRAVLJA DR TOMISLAV MILOSAVLJEVIĆ POSETIO ZC "STUDENICA" U KRALJEVU
Nastaviti reforme u korist pacijenata

   U okviru obeležavanja osam vekova prve srpske bolnice ministar zdravlja u Vladi Srbije prof. dr Tomica Milosavljević postio je krajem prošle sedmice Zdravstveni centar "Studenica" u Kraljevu. On je tom prilikom, u pratnji domaćina, obišao renovirana odeljenja u ZC "Studenica" u Kraljevu, novootvorenu Službu za zdravstvenu zaštitu dece, renoviranu dnevnu bolnicu, laboratorijsku dijagnostiku i antituberkolozni dispanzer.
Zdravstveni centar "Studenica, učešćem u projektu "Razvoj zdravstva Srbije", jedan je od onih koji prednjače u razvoju zdravstvenog sistema Srbije, istakao je ministar dr Tomica Milosavljević posle obilaska navdenih bolničkih odeljenja i dodao da nema boljeg primera od ovog radnog obeležavanja osam vekova prve srpske bolnice osnovane u manastiru Studenici.
- Posle osam vekova mislim da je dobro ponovo istaći da svaki zdravstveni radnik mora da ima svest da nam je zdravstveni sistem duboko utemeljen i da ima čvrst, snažan i postojan koren i da nas to utoliko više obavezuje da unapređenje i reforma zdravstvenog sistema bude na dobrobit građana. I sada, posle osam vekova, i dalje su dva ideala potpuno ista: Prvi, da bolnice budu čiste i drugi je da budu bezbedne i sigurne za bolesnike - naglasio je dr Tomica Milosavljević.
Iz Programa Vlade Srbije i Svetske banke do sada je u ZC "Studenica" uloženo oko dva miliona evra i ova ulaganja, kako je rekao dr Dragan Arsić, direktor kraljevačkog Zdravstvenog centra, "obavezuju na unapređenje znanja, kvalitetan rad i stavljanje pacijenta u prvi plan".
- Mi smo do sada pokazali da to znamo, pokazali smo rezultatima za prošlu godinu. Ove godine smo nastavili sa aktivnostima i reformama. Cilj nam je da održimo liderstvo u razvoju zdravstva Srbije - podvukao je dr Dragan Arsić.
U ZC "Studernica" stvara se i strategija za stvaranje savremene bolnice. Pored toga što su adaptirana i renovirana navedena odeljenja koje je obišao ministar zdravlja, u narednom periodu akcenat će biti na nabavci nove i rehabilitaciji postojeće opreme, podizanju preventivne zdravstvene svesti građana, stručnoj edukaciji kadrova, integraciji informacionog sistema i uređenju prilaza bolnici - istaknuto je prilikom posete ministra Milosavljevića kraljevačkoj zdravstvenoj ustanovi.

SIMPOZIJUM U VRNJAČKOJ BANJI
U okviru obeležavanja osam vekova prve srpske bolnice prošlog petka u Vrnjačkoj Banji održan je i simpozijum za direktore i lekare zdravstvenih centara u Srbiji. U hotelu "Zvezda", pored svečane akademije posvećene velikom jubileju, ministar zdravlja Tomica Milosavljević govorio je o ulaganjima u zdravstvo u poslednjih pet godina i reformama zdravstvenog sistema Srbije. On je pored ostalog istakao da su od 2001. do 2006. godine iz republikog budžeta u zdravstvo uloženo 169 miliona evra, a iz donacija više od 100 miliona evra, tako da nema zdravstvene ustanove u Srbiji u kojoj nije bilo investicija. Takođe je najavio i nastavak reformi u zdravstvu i insistirao na praktičnoj primeni 25 urađenih "vodiča dobre prakse" i daljoj modernizaciji organizacije i načina rada u zdravstvenim centrima Srbije. Tokom simpozijuma održana su i predavanja o tercijalnoj i integrisanoj zdravstvenoj zaštiti u vaskularnoj hirurgiji i lečenju šećerne bolesti.

OTVOREN NOVOADAPTIRANI TOALET NA ŽELEZNIČKOJ STANICI U KRALJEVU
Moderan objekat - svi papiri dostupni javnosti

   • Adaptacija i dogradnja toaleta na železničkoj stanici u Kraljevu je završena i od prošlog ponedeljka toalet je pošten u upotrebu.

Adaptacija i dogradnja koštala je pet miliona dinara ili oko 65.000 evra. To je bio povod da se prošle nedelje pozovu novinari i da direktor Direkcije za infrastrukturu Železnica Srbije Vladimir Radović objasni zbog čega je ovoliki novac uložen za toalet od 39 kvadratnih metara površine.
- Ja ne znam šta očekujete vi od mene da vam dam tačno, da li po kvadratu koliko košta lavabo, koliko košta ova ili ona kabina, koliko košta ovaj strujni orman, koliko košta metar kopanja kanalizacije, koliko košta kad radi društveno preduzeće, a izdaje komunalno gradsko dozvolu i tako dalje. Znači, svi papiri vama su dostupni, možete da ih proverite, ja ne mogu pojedinačno da vam ih objašnjavam - izjavio je Radović.
U informaciji za novinare povodom završetka radova ističe se da je republički sanitarni inspektor 4. juna ove godine doneo rešenje kojim se zabranjuje korišćenje toaleta na Železničkoj stanici u Kraljevu i da je CIP uradio projekat adaptacije koja je bila neophodna. Prema datoj informaciji, pored ostalog se kaže da je adaptacija staničnog toaleta počela u septembru, a završena do polovine decembra i da su tom prilikom izvršeni brojni radovi na objektu, između ostalog i skupi građevinski-zanatski i elektrotehnički radovi, urađeno je 40 metara potpuno nove ali i sanirano preko 200 metara postojeće vodovodno-kanalizacione mreže, u toalet ugrađena nova elektronska instalacija i regulacija i brojna druga savremena oprema i tako putnici dobili moderan objekat na korišćenje.
- Toalet će biti otvoren u svakom momentu kad bude putnički saobraćaj, pola sata pre prvog jutarnjeg voza i pola sata pre poslednjeg voza. Noću će, znači, između tog vremena normalno biti zatvoren, dok se sve očisti i sredi - rekao je Vladimir Radović.
U datoj informaciji se ističe i da su Železnice Srbije u protekle tri godine investirale u infrastrukturu skoro 3,5 milijardi dinara u modernizaciju pruga, obnovu većeg broja železničkih objekata i putnih prelaza, pored ostalog i železničkih stanica u Mataruškoj i Vrnjačkoj Banji, sve u cilju boljih usluga putnicima.

MESNA ZAJEDNICA DRAKČIĆI
Značajni radovi i planovi izgradnje

   U Mesnoj zajednici Drakčići, pored ranijih investicija, u toku su završni radovi na izgradnji pešačke staze i javne rasvete na magistralnom, tzv. "starom" putu Kraljevo - Čačak, na deonici kroz ovo selo. Time će biti rešen jedan od krupnih komunalnih problema Drakčića, a u ovoj Mesnoj zajednici za iduću godinu planirano je i više drugih značajnih infrastrukturnih investicija. To je rečeno i na svojevrsnoj pres konferenciji "na licu mesta", održanoj prošlog utorka.
   - Evo u ovom trenutku upravo se nalazimo na izvođenju završpne faze radova što se tiče javne rasvete. Pešačka staza je praktično završena, kao i autobuska stajališta. Želim samo da napomenem da se isto ovo radi i pored Osnovne škole u Samailima, na deonici koja dolazi do skretanja na lokalni put prema Lascu. Samim tim smo uradili jednu kvalitetnu magistralnu saobraćajnicu - istakao je Miloš Vesković, odbornik G 17 plus u SO Kraljevo, uz napomenu da će pešačke staze će imati veliki značaj za bezbednost učenika osnovnih škola u Drakićima i Samailama.
   Inače, prema rečima predstavnika Mesne zajednice Drakčići, do sada je na ovom području dosta urađeno zahvaljujući odborniku Milošu Veskoviću i lokalnoj samoupravi, ali su za iduću godinu planirane i druge komunalne investicije. Kako kažu, tokom 2008. godine na ovom području će se raditi i drugi lokalni putevi, pešačke staze, delovi javne rasvete, proširenje seoskog groblja… Poseban značaj imaće izgradnja kanalizacije u Drakčićima, a koja je najveći problem sela. Sredstva za ovu investiciju su već obezbeđena, u toku je pripremanje projektne dokumentacije, a radovi se očekuju tokom naredne godine.

U ULICI DIMITRIJA TUCOVIĆA - piše Dragan Vukićević
Teško ranjen policajac

   U pokušaju da spreči krađu, još uvek nepoznato lice, koje je kralo gorivo iz dostavnog vozila, ispalilo je više hitaca u policajca na dužnosti Cvetka Kostića (34), nanevši mu teške povrede grudnog koša i trbuha. Više organa u trbušnoj duplji je oštećeno, pa su se lekar nekoliko sati borili za njegov život. U sredu je ranjenog policajca posetiili su načelnik Policijske uprave Kraljevo Bogoljub Živković i Milorad Veljović, direktor policije Srbije.
Direktor kraljevačke bolnice dr Zvonko Veselinović, koji je obavio hiriršku intervenciju sa svojim timom rekao je da je trenutno zdravstveno stanje Kostića stabilno, ali da je i dalje u životnoj opasnosti. Direktor policije Srbije Milorad Veljović naglasio je da napad na policajca predstavlja napad na državu Srbiju, da je privedeno jedno lice, ali da će se u interesu istrage policija saopštenjem oglasiti naknadno.
   Cvetko Kostić, policajac iz Kosovske Mitrovice smešten u Kraljevu, u noći krvave drame, 40 minuta posle ponoći između ponedeljka i utorka, dok je obezbeđivao objekat Komande mitrovačke policije u Ulici Dimitrija Tucovića, primetio je kako nepoznato lice obija rezervoar dostavnog vozila obližnje prodavnice “Neoplante” u nameri da iz njega istoči gorivo. Kada je uočio da policajac trči ka njemu, kradljivac je iz pištolja ispalio više hitaca. ako teško ranjen, policajac je produžio da trči za lopovom ispalivši nekoliko hitaca u vazduh, ali je pedesetak metara dalje, ispred dragstora “Šampion”, posustao i pao.
   Kostić je uspeo da sa svog mobilnog telefona pozove policiju i Hitnu pomoć, pre nego što su stanari okolnih zgrada pritekli da mu pomognu.

BANKARSTVO
Otvorena poslovnica Pireus banke

   • Pireus banka AD Beograd otvorila je u ponedeljak filijalu u Kraljevu na Trgu Jovana Sarića broj 8 • Nova filijala predstavlja 45. poslovnu jedinicu Banke na teritoriji Srbije

   Građanima Kraljeva na raspolaganju je kompletna ponuda proizvoda i usluga Piraeus banke, koja uključuje usluge u domenu tekućih računa, sefova, domaćeg i medunarodnog platnog prometa, dinarske i devizne štednje, kao i veliki broj aktraktivnih kreditnih proizvoda i platnih kartica.
Piraeus banka je, u duhu predstojećih praznika, u svoju ponudu uvrstila Božićni gotovinski kredit sa maksimalnim iznosom od 3.000 evra i rokom odobrenja od 24 časa. Božićni kredit se odobrava uz depozit od 20 odsto, po nominalnoj kamatnoj stopi od 11,75 odsto i efektivnoj kamatnoj stopi od 13,44 odsto. Rok otplate je do dve godine, a grejs period od 3 meseca zavisi do želje klijenta. Minimalna mesečna zarada neophodna za podnošenje zahteva za Božićni kredit treba da iznosi 105 evra, a kreditna sposobnost se utvrduje u visini od 30 odsto ukupnih primanja korisnika kredita.
Malim i srednjim preduzećima u ponudi su aktivbiz krediti za kratkoročno i dugoročno finansiranje obrtnog kapitala i investicija u opremu, industrijski i poslovni prostor, kao i brzi mikro krediti za opštu namenu.
   U novootvorenoj filijali klijenti imaju i mogućnost da koriste usluge finansijskog i operativnog lizinga, prilikom nabavke vozila i industrijske opreme. Filijala je otvorena radnim danima od 9 do 17 časova, a subotom od 9 do 13 časova.
   Piraeus banka je otvaranjem filijale u Kraljevu ispunila poslovni plan postavljen na početku godinu - 45 poslovnih jedinica na teritoriji Srbije. U predstojećoj 2008. godini Banka planira povećanje poslovne mreže za još pet filijala, odnosno ukupno 90 filijala do kraja 2010. godine.
   Pireus bankarska grupa je finansijska grupa sa najvećim stepenom rasta i razvoja u Grčkoj, koja svojim stručnim znanjem i iskustvom pokriva oblasti bankarskog poslovanja sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima, kao i tržište kapitala, investiciono bankarstvo, lizing i finansiranje špedicije. Pireus bankarska grupa je sve zastupljenija na medunarodnom tržištu, i naročito je orijentisana ka Jugoistočnoj Evropi, ali je isto tako prisutna i u finansijskim centrima u Londonu i Njujorku. Ukupna aktiva Pireus bankarske grupe, krajem septembra 2007. godine, dostigla je iznos od 40.420 miliona evra. Pireus bankarska grupa trenutno posluje preko mreže koju čini 690 filijala i ekspozitura u Grčkoj, Albaniji, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Egiptu, Ukrajni, Njujorku i Londonu.

ŠTA SADRŽI NOVI ZAKON O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE - piše Slobodan Rajić
Neznatne izmene u odnosu na prethodno glasanje

   Novi Zakon o izboru predsednika Republike, usvojen 3. decembra, na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije, i objavljen 4. decembra u "Službenom glasniku Republike Srbije", stupio je na snagu osmog dana od tog datuma. Zakon je donet u skladu sa odredbama novog Ustava i u 25 članova i sedam poglavlja sadrži neznatne izmene u odnosu na prethodni zakon.
U Osnovnim odredbama novog Zakona propisano je da se predsednik i dalje bira na osnovu opšeg i jednakog prava, na slobodnim i neposrednim izborima, da svaki ponoletan i poslovno sposoban građanin ima pasivno i aktivno pravo da bira i da bude biran i da niko nema pravo da ga u tome sprečava ili primorava.
Prema članu 4. Zakona, ove izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja (izuzetak je samo proglašeno ratno ili vanredno stanje, kada se izbori raspisuju tri meseca po njihovom prestanku). Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 a više od 60 dana. Zakon je regulisano da u odluci o raspisivanju izbora utvrđuje dan gklasanja i dan od kojih počinju izborne radnje, sredstava u budžetu Republike i organi koji sprovode izbore, kao i da se u pitanjima koja nisu ovim Zakonom posebno uređerna shodno primenjuju odredbe zakona o izboru narodnih poslanika.

PREDLAGANJE KANDIDATA
Kandidata za predsednika Republike mogu da predlože registrovana politička stranka, koalicija političkih stranaka i grupa građana koju pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača (overenim potpisima kod suda i ona mora imati naziv), a predlog podnosi ovlašćeno lice. Predlog kandidata može biti podnet samo ako ga svojim sudski overenim potpisima podrži najmanje 10.000 birača na posebnom obrascu, s tim što je zabranjeno prikupljanje potpisa na na radnom mestu ili pod bilo kojim pritiskom. "Birač može potpisom da podrži samo jednog kandidata", a potpise prikuplja lice koje ovlasti predlagač.
Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlog sadrži osnovne lične podatke o kandidatu, a uz njega se podnosi pismena izjava o prihvatanju kandidature, uverenja o državljanstvu i izbornom pravu pravu, potvrda o prebivalištu, potpisi podrške birača, pismeno ovlašćenje lica podnosioca, koalicioni ugovor ako predlog podnosi koalicija stranaka i sporazum o osnivanju grupe građana (ako ga ona podnosi). Kod suda moraju biti overeni potpisi birača koji osnivaju grupu građana i koji podržavaju kandidata, a sve obrasce za kandidatuturu propisuje RIK. Predloagač kandidata može povući predlog do dana utvrđivanja konačne izborne liste liste, kod koalicije je povučen kada ga pismeno povuče i poslednja koaliciona stranka "ako koalicionoim sporazumom nije drugačije određeno", a kod grupe građana ako ga povuče većina osnivača ili koliko je sporazumom određeno. Takođe, i sam kandidat u istom roku može sudski overenom pismenom izjavom odustati od kandidature.

NAČIN GLASANJA I UTVRĐIVANJA REZULTATA
Načn glasanja novim Zakonom nije bitno promenjen. Glasački listić pored naznake da se glasa za predsednika Republike sadrži redni broj, ime i prezime i naziv predlagača kandidata, kao i objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata. Nevažećim se smatra glasački listić "koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao".
Konačne rezultate izbora RIK utvrđuje u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do tada objavljuje privremene. "Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali", a koji se utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji.
Ponavljanje glasanja obavlja se ako nijedan kandidat nije dobio većinu glasova u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, taj dan mora biti neradni i utvrđuje ga RIK. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, a više kandidata ako ih više deli prvo i drugo mesto. U "drugom krugu" na listiću je prvi po redosledu kandidat koji je u prvom dobio više glasova (ili žrebom ako ih više ima isti broj glasova).
Članom 21. novog Zakona propisano je da je "na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran kandidat koji je dobio najveći broju glasova", a ako je broj glasova isti izbori se ponavljaju za 15 dana. Ako između dva kruga glasanja kandidat izgubi biračko pravo ponavlja se celi izborni postupak, a nadležnost za izmene u izvodu u biračkom spisku RIK na osnovu rešenja opštinskih sudova 72 časa pre dana glasanja.

REDOSLED KANDIDATA - ŽREBOM
RIK utvrđuje listu kandidata "najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je narednog dana u "Službenom glasniku". Lista sadrži ime i prezime i naziv kandidata, a za razliku od ranijeg perioda, kada je redni broj na listi utvrđivan redosledom podnošenja, ovog puta on se "utvrđuje žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata".

MERILA O PRAVU GLASA
U Prelaznim odredbama propisano je da "na prvim izborima za predsednika Republike koji budu održani prema ovom zakonu pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije koji su upisani u biračke spiskove prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine".

STRANKE ZAPOČELE PREDIZBORNE AKTIVNOSTI
Prikupljanje potpisa za kandidate

   Pojedine političke stranke i u Kraljevu su odmah po donošenju odluke o raspisivanju predsedničkih izbora u Srbiji započele izborne radnje koje je propisala Republička izborna komisija (RIK).
   Tako je početkom ove sedmice u svojim prostorijama u Kraljevu Opštinski odbor Demokratske stranke prikupljao potpise za svog kandidata Borisa Tadića, Opštinski odbor Srpske radikalne stranke za Tomislava Nikolića, Opštinski odbor Liberalno demokratske partije za Čedomira Jovanovića, a Opštinski odbor Socijalističke partije Srbije za Milutina Mrkonjića.

POTVRĐENE PRVE KANDIDATURE
Republička izborna komisija (RIK) potvrdila je prošlog utorka kandidature za predsednika Srbije Tomislava Nikolića, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke i Čedomira Jovanovića, predsednika Liberalno demokratske partije. Oba predlagača podnela su RIK-u uz kandidaturu više od 10.000 overenih potpisa građana što predstavlja minimum po Zakonu o izboru predsednika republike Srbije.

PREDIZBORNA TRIBINA I PRES KONFERENCIJA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE U KRALJEVU
Borba za nove vrednosti pod sloganom "Život je zakon!"

   Liberalno demokratska parija održala je u Kraljevu početkom ove sedmice pres konferenciju Opštinskog odbora i tribinu povodom predstojećih predsedničkih izbora u Srbiji.
   Na pres konferenciji i tribini rečeno je da LDP na predsedničke izbore koji su raspisani za 20. januar izlazi sa svojim kandidatom i da je to lider LDP-a Čedomir Jovanović.
   - Gospodina Čedomira Jovanovića, kao osvedočenog borca za demokratiju, većina građana ove naše zemlje dobro poznaje. Slogan LDP-a za predizborne kampanje za predstojeće predsedničke izbore biće "Život je zakon"! Nema ništa svetije u jednoj populaciji pa i našoj nego što je borba za život. LDP kao stranka koja artikuliše interese pre svega mladih ljudi zalaže se upravo za takav postulat koji znači život pre svega, odnosno život koji predstavlja zakon a ne borba za "nebesku Srbiju", za nešto što je odraz prošlosti, već što je borba za budućnost - istakao je tom prilikom dr Branko Đokić, menadžer Opštinskog odbora LDP Kraljevo.
   Govoreći na predizbornoj tribini u Kraljevu, Vesna Pešić, potpresednica LDP-a, pored ostalog istakla je da i u ovom trenutku postoji dilema kuda ide Srbija i da je kandidatura Čedomira Jovanovića prilika da LDP i njena koalicija "pokažu da postoji i neka drugačija Srbija koja nije 'šarena laža', sa novim, modernim društvenim vrednostima - demokratska, proevropska i građanska". Ona je naglasila da se takva Srbija mora izboriti za izgradnju jakih institucija i vladavinu prava, a protiv kriminala, korupcije i ekonomskih monopola. Takođe i za Srbiju u kojoj se mora prekinuti nacionalno gubitništvo i sa "lažnim patriotizmom" i politikom "ili sve ili ništa, posle čega Srbija dobija ništa". Naglasila je i da Srbija, umesto "lažnog patriotizma i nacionalizma", treba da se okrene borbi za uređenu državu, brži ekonomski i ukupni društveni razvoj, pre svega povećanju zaposlenosti, poboljšanju životnog standarda, unapređenju obrazovanja i zdravstva i efikasnom rešavanju drugih realnih problema građana, za koje LDP u svom programu nudi izlaz.
   I Žarko Korać, predsednik SDU, rekao je da pored ostalog da je Čedomir Jovanović mlad i hrabar kandidat koji je jedini sposoban "da povede Srbiju u neku bolju budućnost" i da su zbog svoje demokratske i istinske borbe za takvu zemlju Jovanović i njegovi saradnici u koaliciji "satanizovani" sa svih strana od svojih političkih protivnika. On je posebno naglasio da su u proteklom periodu, naročito posle ubistva premijera Zorana Đinđića, izneverena očekivanja građana i da Srbiji sada treba vratiti nadu u bolju budućnost.
   Na tribini je istaknuto da za loše stanje u zemlji i za moguće buduće neuspehe aktuelna vlast treba da snosi odgovornost pred građanima. Vesna Pešić i Žarko Korać na kraju tribine odgovarali su i na pitanja prisutnih o aktuelnim problemima Srbije.

ANDREJA MLADENOVIĆ, PORTPAROL DSS:
Žaljenje zbog preuranjene odluke

   "Demokratska stranka sa žaljenjem konstatuje da je predsedniki parlamenta Oliver Dulić raspisivanjem izbora prekršio i Ustavni zakon, a samim tim i prekršio i naš Koalicioni sporazum koji je u svom članu šest predvideo da se sve bitne odluke donose konsenzusom članova koalicije.

   Smatramo da je na ovaj na ovaj način bačena jedna senka, krajnje nepotrebna, i po pitanju samih predsedničkih izbora jer nije u skladu sa Ustavnim zakonom došlo do raspisivanja tih izbora, a da je pri tom i sama koalicija uzdrmana jednom takvom jednostranom odlukom.

   Demokratska stranka Srbije smatra da je ovakobitne odluke bilo neophodno donositi konsenzusom i da je bilo dovoljno vremena da se sačeka sednica Saveta bezbednosti i da se onda sva, ako ih ima, naravno, sva sporna pitanja reše i da se ti izbori raspišu", izjavio je Andreja Mladenović, portparol DSS-a, na pres konferenciji održanoj u ponedeljak, najavljujući da će svoj stav o sve zauzeti organi DSS-a tokom narednog vikenda na sednici Predsedništva stranke.

PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
"Da se zaustavi propadanje zemlje"

   Opštinski odbor Srpske radikalne stranke u Kraljevu povodom početka kampanje za predstojeće predsedničke izbore održao je konferenciju za novinare. Narodni poslanik Vesna Vukajilović Nikolić, predsednik OO SRS Kraljevo, tom prilikom izjavila je da je "aktuelna vlast izneverila očekivanja mnogih građana, a da danas posebno teško živi srednja klasa od koje se očekuje da bude najveća snaga u Srbiji".
- Znači, predsednički izbori su 20. januara i moramo svi da pobedimo ovaj režim, da zaustavimo ovo propadanje, da preispitamo sve privatizacije, da vratimo fabrike ljudima koliko je god moguće i da zaustavimo pljačku koliko je god moguće - istakla je Vesna Vukajilović Nikolić.
Kraljevački radikali najavljuju i ubedljivu pobedu svog predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića jer, kako kažu, sa njim na čelu Srbija će postati punopravni član Evropske unije.
- A u EU se ulazi vrlo lepo i elegantno sa Srpskom radikalnom strankom na način kada to bude vreme i kada to srpskoj zemlji bude odgovaralo. Verujte mi, oni poštuju ljude koji poštuju pre sevga svoj narod, i svoju zemlju, i svoje granice - naglasila je Vesna Vukajilović Nikolić.
U osvrtu na aktuelnu lokalnu situaciju u Kraljevu, srpski radikali su istakli da je "žalosno što opštinska vlast moli državu za milostinju kada su u pitanju radnici Magnohroma, a sa druge strane nije ponudila nikakvo rešenje za ovo preduzeće, već traži državne donacije za radnike".

POKRENUTA REHABILITACIJA ČETVORO OSUĐENIH 1980. GODINE DA SU NASILNIM PUTEM HTELI DA SVRGNU REŽIM JOSIPA BROZA
Robija zbog kokarde i fotografija

   U Okružnom sudu u Čačku prošle sedmice pokrenut je proces rehabilitacije četvoro osuđenih 1980. godine zbog udruživanja protiv neprijateljske delatnosti i propagande. Oni su Okružnom sudu podneli zahtev za ukidanje presude i poništavanje svih pravnih i političkih posledica koje iz njih proističu. Kažu da su na pobedu pravde čekali punih 28 godina.
Reč je, zapravo, o sedmočlanoj grupi političkih osuđenika, koji su u martu 1980. godine, neposredno pred smrt tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, osuđeni na ukupno 40 godina zatvora.
Suđenje sedmočlanoj grupi zbog, kako se navodi u presudi "udruživanja radi neprijateljske delatnosti i propagande", trajalo je pet dana pred Okružnim sudom u Čačku, od 10. do 15. marta 1980. godine.
Vladimir Stegnjajić osuđen je na devet godina robije, a u zatvoru je proveo sedam godina i sedam i po meseci. Miloš Paunović odrobijao je pet godina, dok je Ninoslav Pešić za neprijateljsku propagandu osuđen četiri, a u zatvoru proveo godinu i po dana. Dragica Milovanović je osuđena na šest godina zatvora.
Oni su Okružnom sudu podneli zahtev za ukidanje presude i poništavanje svih pravnih i političkih posledica koje iz tih presuda proističu. Kažu da su na pobedu pravde čekali punih 28 godina, a politička rehabilitacija za njih će biti moralna satisfakcija i dokaz da žrtve nisu bile uzaludne.
Vladimir Stegnjajić je zahtev za rehabilitaciju Okružnom sudu podneo prvi, pre godinu i po dana, neposredno posle donošenja zakona kojim se rehabilituju politički osuđenici od 1944. godine do danas, ali je početak procesa odlagan u više navrata.
- Ovo je prilika da se raskrinka kvazipravosuđe iz doba komunizma i Josipa Broza, kada se sudilo za badnjake i za pesmu "Oj vojvodo Sinđeliću" i da se otkriju sve podmetačine Službe državne bezbednosti, koja je režirala i montirala proces - kazao je Stegnjajić.
Ninoslav Pešić osuđen je na četiri godine zatvora, jer je, kako kaže, radio fotografije sa kokardama, znakom koji se sada nalazi na našoj zastavi.
Predsedavajući sudskim većem, sudija Radoslav Petrović rekao je da se sva četiri zahteva za rehabilitaciju odnose na istu presudu i da će se sprovoditi jedinstveni postupak. Sledeće ročište zakazano je za 23. januar 2008. godine, na kome će biti saslušano više stranaka.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Raspišališetiseizbori

   I eto, dok smo mi uveliko lomili jezike trudeći se da savladamo poznatu srpsku brzalicu raspišališetiseizbori, koja je postala pravi hit, od Tirane do Haga, Oliver Dulić, poznatiji kao Dule, raspisa izbore. Eto ti ga sad! Iz čista mira, ničim izazvan, ni od koga instruiran ili, ne daj Bože, prisiljen, sam od sebe, u jeku borbe za Kosovo je naše, u sred zahuktale tranzicije, u samom žarištu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, u završnoj fazi rada na pridruživanju Evropi, u pravoj poplavi štrajkova protiv svega i svačega , u trendu podizanja luksuznih klonja oko železničkih stanica, u zemlji gde se svakog sata, pa i minuta, doživljava neopisivo horor uzbuđenje, nonšalantno, kako to i dolikuje predsedniku jednog tako visokog doma kao što je Srpski parlament, Dule je objavio narodu da su izbori raspisani. Narod je i ovoga puta neobično mnogo zabolelo zbog toga i sve bi prošlo kao da se ništa nije ni dogodilo da srceparajući vapaj od kojeg se srce para, što je i normalno, nije stigao iz samog epicentra koalicionog partnera, potpuno obuzetog kosovskim problemom."Doktore, gdeesesmo sad?" zgranuo se simpatični Aligrudić, ali grudi junačke mu nisu izdržale ovu hamletovsku dilemu, pa je ljutu kletvu sebi u bradu, a demokratama u lice plavo-žuto sasuo. I to bi bio početak kraja koalicije koja nas je dovela do ovoga gde smo sad. Dan prvi.

ŠTA KAŽE RIK
Odmah potom milozvučnim cvrkutom, kao kada se vraćaju rode iz mode, oglasi se i RIK, koji je natenane, podrobno, analitički i svakom čoveku razumljivim jezikom saopštio za šta se glasa, koje će boje biti glasački listići, da će izborna mesta biti otvorena i da kandidati mogu da se kandiduju, a glasači slikaju. Tako su, posle svih isprobanih i započetih, i izborne radnje počele. I kao da su samo to čekali, kandidati su poskakali na noge junačke, i stranačke, sa već pripremljenim izbornim sloganima. Etar nad Srbijom za tili čas je zagušen porukama u stilu:" Bori se ili smori se", Niko usred ovog loma nema srce kao Nikolić Toma", "Čeda vas zakonito gleda pun jeda", "Nemoj da te hvata frka, pre roka ti stiže Mrka" ,"Jebeš lampek i veselje bez Velje" a u pripremi su i novi slogani koji bi biračima trebalo da slikovitije predstave izborne programe kandidata i put kojim će Srbija, ređe, ili malo sutra, da ide.
Kandidata je mnogo, pored onih od kojih se očekivalo da neće odoleti izazovu da stanu na čelo sluđenih i zbunjenih Srbalja, pojavljuju se i novi. Direktno iz ćorke, gde je leškario zbog sumnje za neke novčane malverzacije, stiže lično Siniša Vučinić sa socijalnim i više nego otrežnjujućim levičarskim sloganom : "Ko ne da glas Siniši, dobiće po piši". Neki drugi robijaši, haški optuženici, članovi klanova i pripadnici kojekakvih mafija se premišljaju, pa nije nemoguće da se još neki optuženik pojavi u trci za predsednika, tim pre što Šećeroski mudro ćuti, kažnjavajući nas za sve ono što smo, ili nismo uradili smejući se njegovim, kako se pokazalo, ipak vizionarskim planovima.
Na mitinzima po izmoždenoj, ispošćenoj, ojađenoj, očerupanoj, pocepanoj, podeljenoj, izvikanoj i do same ivice opstanka dovedenoj Srbiji, već tutnje mitingaši sa sendvičima, pivom, transparentima i svojim zajapurenim kandidatima. Od onoga što se da čuti iz njihovih kandidatskih usta stiče se utisak, što nije daleko od istine, da ovo gde živimo i nije zemlja, već Božja kazna iz koje, ili koje, nas jedino oni mogu spasiti. Imajući u vidu šta su i kako do sada uradili, trebalo bi im verovati, mada spas može imati i kosovsku, deesesovsku, iliti Lazarevsku uzvišenu ali tragičnu dimenziju, što je i najbliže psihofizičkim kapacitetima većine kandidovanih. Tako bi i odgovor na pitanje : Hoće li se definitivno i jednom za svagda svi Srbi na nebo vazneti? uskoro moglo da dobije nedvosmisleni odgovor-hoće.

OBALA DO LOZOVAČE
Postoje i druge opcije, da Srbija postane ruska gubernija, kubanska provincija, kineska pijaca, Obala do Lozovače ( ako Mila ćorkiraju), Balkanski lonac, Šiptarski trn u oku i još koješta. Još nikoga nisam čuo da Srbiji nudi da bude Srbija i ništa više, ni manje, a to je jedino što nam treba. No,ti ljudi, predsednički kandidati, valjda, znaju šta rade, kandidati su to, ej, demokrate, graditelji, patriote, pravitelji mostova koji povezuju ljude i narode, svetove i civilizacije, ljude i neljude, bogate i uboge, umne i debilne, sve osim nas Srba izgubljenih u vremenu i prostoru, u somnabulnim mlataranjima samozvanih političara, domaćina, očeva nacije i branitelja nukleusa srpske duše uz šljivovicu, gusle i žuto pile. Zato i jesmo tu gde smo, a daleko smo od svega osim samih sebe. I bilo kako bilo, izbora će biti, a Srbija je još jednom na prekretnici, pred istorijskom dilemom: kojim putem poći? Za razliku od prethodnih decenija i godina, prostor se suzio, pa su pred nama samo dve opcije, jedna proevropska, životvorna, mladalačka, građanska, reklo bi se, i druga kaobajagi seoska, prazilučka, domaćinska, koja nas vraća tamo gde nikada nismo ni bili, u balkansko blato, u civilizacijski mrak iz kojeg više nikada niko neće izaći, pod uslovom da ne ode što dalje odavde.
Srbija, tajkunizovana do poslednjeg Mačkovog kamena, do Mehovog Krša , do Slankamena i Kamenice, do Babušnice i Žitišta, na prekretnici je, a mi, obični ljudi, kao ni do sada, nismo u stanju ništa da učinimo za nju. Ni tajkuni se ne pretrgoše, da se to primetiti, zabavljeni valjda lopanjem svega što se lopiti može po principu :sad ili nikad. I opet je sve na nama, a ništa od nas ne zavisi. Pa ipak, valja nama na izbore ići, bar tako kaže Dule zvani Oliver. Možda bi ga trebalo poslušati, a možda i ne, odlučite sami oli ćete ići, oli ćete bojkotovati. A pitanje gdeesesmo sad? i dalje visi u vazduhu, kao teška kletva, bar dok se Koštunica ne vrati iz Jenkija. Tada će sve biti mnogo, mnogo jasnije. Bar se nadamo, a nadati se još jedino znamo.

BRIGA O RIBLJEM FONDU U ZAPADNOJ MORAVI I IBRU - piše Marko Slavković
Reke bogatije za 1.500 kilograma deverike

   • Tokom naredne sedmice, u poslednjem ovogodišnjem poribljavanju, Zapadna Morava i Ibar biće bogatiji za još tonu i po dvogodišnjeg šarana

   Opštinska organizacija sportskih ribolovaca ,,Hristifor Perišić Kićo,, nastavlja tradiciju poribljavanja Zapadne Morave i Ibra. Ove dve reke od 13. decembra bogatije su za 1.500 kilograma deverike. Kako je deverika veoma nežna riblja vrsta, najbolje vreme za njeno poribljavanje je upravo decembar, kada je na našim vodama masovno zastupljen zimski ribolov skobalja. To je jedan razlog. Drugi je u činjenici da je deveriku uopšte teško nabaviti za potrebe poribljavanja. Zato je opšti interes da ovo poribljavanje uspe u najvećoj mogućoj meri. U tom smislu, ribolovci treba da pokažu maksimum sportskog duha i da svaku deveriku, čija je težina između 150 i 200 grama, vrate u vodu.
   Radi daljeg poboljšanja ribljeg fonda Morave i Ibra, ,,Kićo,, će, tokom sledeće sedmice, u ove dve reke ubacitio još tonu i po dvogodišnjeg šarana. Time će ovogodišnje poribljavanje Ibra i Morave biti završeno. Posle toga, ribolovci treba da pokažu svoju sportsku dušu...

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PROMOCIJA KNJIGE MATIJE BEĆKOVIĆA
"Tu su naši koreni"

   U prepunoj sali Kraljevačkog pozorišta krajem prošle sedmice održana je promocija knjige Matije Bećkovića " Hleba i jezika 1-3". Ovo književno veče organizovao je Dom kulture Ribnica i to je verovatno bila kruna ovogodišnje aktivnosti ove kraljevačke kulturne ustanove.
Književni rad Matije Bećkovića na promociji u Kraljevačkom pozorištu predstavio je književnik Selimir Radulović koji je pored ostalog istakao:
   - On je zapravo pesnik koji je idealno zasenčio blistavi protok duhovnosti i kulture od Svetog Save i usmenih pevača i uka Karađića do Njegoša i vladike Nikolaja. Tu su naši naši koreni - naglasio je Radulović.
   Možda je pisana reč Matije Bećkovića teška za čitanje, ali je njegova živa lična interpretacija svoga dela svakako događaj koji n ikoga ne ostavlja ravnodušnim. Zbog toga je svaka njegova interpretacija na promociji knjige "Hleba i jezika 1-3" propraćena gromkim aplauzima publike, poput inserta "Bolje da nismo ni živeli kad smo ovo doživeli, da smo bar pomrli kad smo bili živi, ne bismo se pitali kakva je smrt, ako je ovo život".
I legendarno Bećkovićevo delo "Ćeraćemo se još" na promociji u Kraljevu dopunjeno je "Post skriptumom" sa parodijama na aktuelne makro i mikro političke ali i obične životne situacije. Nije bilo teško zaključiti da će se Bećkovićeva neiscrpna književna energija još "ćerati" sa novim "ćeranjima" koja opterećuju našu svakodnevnicu.



HUMANITARNI KONCERT DRUŠTVA GUSLARA "ŽIČA"
Milošu Vesiću poklon za lečenje

   Kraljevačko Društvo gusla "Žiča", povodom obeležavanja pet godina postojanja i rada, održalo je prošle subote u prepunoj sali Doma društvenih organizacija humanitarno veče veče gusala i epske poezije, sa koje je sav prihod posvećen lečenju malog Miloša Vesića koji je oboleo od cerebralne paralize.
Bio je to još jedan u nizu od 500 koncerata i kulturnih manifestacija koliko je u toku svog postojanja organizovalo ne samo u Kraljevu i Srbiji.
- Ovaj naša manifestacija je posvećena pre svega malom Milošu Vesiću iz Ribnice koji za dva dana ide na operaciju u Rusiju. Ruski lekari su rekli da veruju u uspeh operacije, tako da smo srećnmi što smo u prilici i da mu pomognemo i što smo svesni da će, s verom u Boga, to njemu sve koristiti i da će stati na svoje noge - izjavio je Radovan Peković, predsednik Društva guslara "Žiča".
U programu su učestvovali najpoznatiji guslari ovog Društva i iz čitave Srbije i Crne Gore, kao i učenici Etnomuzičkog odeljenja Muzičke škole "Stevan Mokranjac" u Kraljevu. Posebno su bili zapaženi nastupi onih najmlađih, troipogodišnjeg Božidara Lazovića (kojem je to bio prvi javni nastup), Ivane Đorđev i Bojane Peković.



KRALJEVO: OBELEŽEN DAN BIBLIOTEKARA SRBIJE - piše Bojana Milosavljević
Kormilari po “okeanu znanja”

   • U Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani” kraljevački bibliotekari obeležili 14. decembar, praznik svoje struke širom Srbije. Posebna pažnja poklonjena najboljoj biblioteci u okrugu za proteklu godinu (“Dositej Obradović” iz Novog Pazara), kao i revnosnim čitaocima nagrađenim u više “kategorija,” što je već poduža tradicija u “Stefanu Prvovenčanom”

   Početak prigodne svečanosti povodom Dana bibliotekara Srbije u gradskoj biblioteci “Stefan Prvovenčani” (prošlog petka) protekao je u znaku velikog jubileja srpske kulture - 200. godišnjice od povratka Dositeja Obradovića u domovinu. Iako ga je otaybina dočekala u vremenima teških iskušenja (između dva ustanka, tačnije srpske revolucije) nisu izostali ni oduševljenje ni nada da će ovaj prosvetitelj evropskog formata doneti izmučenoj i zaostaloj Srbiji preko potrebne obrazovne i kulturne reforme, što se malo zatim pokazalo sasvim tačnim. “Rad bih štogod posle mene ostaviti, čim’ će se rod moj polzovati. Rad bih sa svim srcem nauku i prosveštenije razuma, koje sam od mladosti želio i tražio serpskoj junosti ostaviti...” (iz Dositejeve autobiografije čije je odlomke kazivao Momir Bradić).
Veliki reformator i prosvetitelj osim samopregornog delanja među svojima, poklonio je narodu i ličnu biblioteku. Istina, ona nije dugo opstala kao svojevrstan kulturni legat među Srbima, ali Dositej se na neki način može smatrati i začetnikom ove delatnosti u nas. Knez Miloš Obrenović je, pak, u četvrtoj deceniji 19. veka utemeljio bibliotekarstvo u Srbiji, kako je u dužem govoru napomenula Dragana Tipsarević, direktor Narodne biblioteke u Kraljevu. Prve knjižnice nalazile su se pri školama ili crkvama, da bi sredinom 19. veka Ministarstvo kulture jasno definisalo ovu delatnost i profesiju “knjižničara,” čiji ciljevi, zadaci i opisi radnih zaduženja, zanimljivo je, ni do danas nisu promenjeni. Kasnije su u ovoj lepoj profesiji bila najznačajnija imena srpske kulture (Đura Daničić, Josif Šafarik,...) a ta tradicija održana je i do današnjih vremena.
U sadašnjoj Srbiji, kako beleži statistika, radi blizu 1.500 bibliotekara. Zaduženi su sa oko 15 miliona knjiga, smeštenih u 154 javne biblioteke. Taj “esnaf” nije samo savestan čuvar popisanog kulturnog blaga nego i posrednik između onih koji teže svakovrsnim (sa)znanjima i izvora gde se to znanje nalazi. Ili, kako je naglasila g - đa Tipsarević: “Bibliotekari su kormilari po okeanu znanja.”

ČITALAC U SREDIŠTU PAŽNJE
I tako, dok su bibliotekari “kormilari” po okeanima znanja, kuće knjiga su pravi svetionici, a uzajamna i vrlo duga civilizacijska veza između onih koji knjige čuvaju i štite i onih kojima su potrebne, opstaje do danas. Iako je na svečanosti povodom Dana bibliotekara u Kraljevu bilo zvaničnika opštine i Crkve, u središtu pažnje bili su, kao i uvek, čitaoci (korisnici), ali i saradnici “Stefana Prvovenčanog.” Po tradiciji, deljene su i nagrade. Svakako najvrednija je priznanje kraljevačke Biblioteke, koja ima status matične, odnosno glavne za ceo Raški okrug, najuspešnijoj biblioteci u protekloj godini. Ovoga puta ta počast pripala je Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović” u Novom Pazaru, za koju je ocenjeno da je u kratkom periodu načinila “korak od sedam milja,” na šta je mladi i vrlo agilni direktor Fuad Baćićanin, primajući nagradu skromno uzvratio da “deo tog velikog koraka pripada Biblioteci u Kraljevu, koja je u svakom pogledu izlazila u susret kolegama i čitaocima u Novom Pazaru.”
Sa velikim simpatijama dočekani su najstariji čitalac Vukašin Stojkanović (96) i najmlađi - Mia Bešević (3), koja se pred publikom pojavila u maminom naručju. Kraljevački bibliotekari koji dnevno imaju oko 300 čitalaca uočili su još vrednih i marljivih korisnika knjižnog fonda: Kristinu Živanović, Srboslava Antonijevića i Zoricu Filipović. Osim njih, nagrađeni su i saradnici i prijatelji Biblioteke: Mile Nedeljković, mr Živko Slavković, Radmila Popović, Marina Panić i Milka Proković, učiteljica OŠ “Četvrti kraljevački bataljon” koja je sa svojim učenicima redovan posetilac mnogih programa.
Praznik bibliotekara bio je dobar povod da zaposleni odaju zahvalnost donatorima koji zdušno pomažu njihove programe (samo do ovih dana, čuli smo, bilo ih je 275, u tekućoj godini), izdavačku delatnost (deset knjiga i tri broja časopisa “Povelja’). Za pohvalu je što je knjižni fond “Stefana Prvovenčanog” ove godine uvećan za 6.000 naslova. Narodna biblioteka u Kraljevu i sama je u prilici da bude donator, te je tako dvema bibliotekama u osnivanju - u Dečjem selu na Beranovcu i Predškolskoj ustanovi “Olga Jovičić Rita” - poklonjeno po par knjiga, više kao znak dobre volje za buduću saradnju.

KOŠARKA - PRVA LIGA, ŽENE