Budžetska sredstva veća za 5,1 odsto
Novogodišnji predizborni stranački kokteli i pres konferencije
,,Srbija kao stabilna porodica"
Državni moćnici šuruju sa kupcima preduzeća!
A ekonomski interesi Srbije na Kosmetu?
Ništa ja tu ne bih dirao
Protiv ,,divljih taksista" - i blokadom puteva?
Pokloni za decu na dečjim odeljenjima
Okivanje i elegije
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: godišnje nagrade, atletika, biciklizam

SKUPŠTINA OPŠTINE KRALJEVO USVOJILA DVA NAJVAŽNIJA DOKUMENTA ZA 2008. GODINU - piše Slobodan Rajić
Budžetska sredstva veća za 5,1 odsto

   • Odlukom o budžetu opštine Kraljevo za iduću godinu predviđena sredstva od 1.889.307.016 dinara • Najveći prihodi i dalje od poreza i transfera sa republičkog nivoa, a rashodi namenjeni za usaglašene prioritete u oblasti investicija • Usvojen i Program uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za iduću godinu, za koji su planirana ukupna sredstva od 1.083.101.795 dinara

   Na 29. sednici, održanoj 27. decembra 2007. godine, Skupština opštine Kraljevo usvojila je dva najvažnija dokumenta iz svoje tekuće nadležnosti - Odluku o budžetu opštine i Program uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2008. godinu. To su bile i jedine dve tačke prihvaćenog dnevnog reda, a obe odluke su donete većinom glasova odbornika.
Donetom Odlukom o budžetu opštine Kraljevo za 2008. godinu ukupni budžetski prihodi i primanja u narednoj godini utvrđeni su u visini od 1.889.307.016 dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na plan u budžetskoj 2007. godini od 5,1 odsto. Od tekućih prihoda planirano je 1,876 miliona, od priliva od prodaje i zaduživanja 13,1 milion, kao i sopstveni prihodi budžetskih korisnika od 77.684.400 dinara.
Prema datom obrazloženju, u strukturi ukupnih budžetskih prihoda najveće učešće imaju poreski prihodi (na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, fond zarada) od 992,7 miliona dinara ili 55,15 odsto, zatim donacije i transferi iz budžeta Republike 581,1 milion dinara ili 30,15 odsto, dok na ostale izvore prihoda otpada 316,2 miliona dinara ili 15,7 odsto ukupnih prihoda. Poreski prihodi i transferi sa viših nivoa vlasti beleže rast od 3,5, odnosno 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kod neporeskih prihoda beleži se pad planiranog prihoda za sedam odsto pre svega zbog smanjenog plana prihoda kod naknade za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta, koja se u protekle četiri godine kretala od 55 do 65 odsto. Budžetski prihodi, kako je obrazloženo, uravnoteženi su i dovedeni na realan nivo i u skladu su sa zakonskim propisima o budžetskom sistemu.

RASHODI - ZA PRIORITETE
U istom iznosu od 1,889 milijardi dinara planirani su rashodi i izdaci budžetskim korisnicima u 2008. godini. Kako je obrazloženo, stalni i materijalni troškovi su planirani u skladu sa nivoom troškova u poslednjem obračunskom periodu. Na osnovu iskazanih potreba svih budžetskih korisnika, koje su prevazilazile mogućnosti budžeta za 30-40 odsto, izvršena su usaglašavanja i prioritet je stavljen na započete i neodložne aktivnosti, pre svega za tekuće održavanje i popravke građevinskih objekata i druge investicije. U budžetu su planirana sredstva i za lokalne izbore, socijalna davanja, dotacije udruženjima i organizacijama građana, krediti za poljoprivredu i subvencije privatnim preduzećima. Troškovi manifestacija od značaja za opštinu planirani su u okviru indirektnik budžetskih korisnika, a sredstva za plate zaposlenih sa dodacima na zatečenom nivou.
U strukturi planiranih rashoda i izdataka budžeta za narednu godinu najviše sredstava planirano je za Program uređivanja građevinskog zemljišta - 836 miliona dinara ili 44,2 odsto. Za rad Skupštine opštine planirano je 52,2 miliona dinara (učešće 2,76 odsto), za rad izvršnih organa - predsednika opštine i Opštinsko veće - 134,8 miliona dinara (7,14 odsto), Opštinsko javno pravobranilaštvo 3,8 miliona dinara (0,2 odsto) i Opštinsku upravu - 210,5 miliona dinara ili 11,17 odsto.
U oblasti društvenih delatnosti (osnovno i srednje obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, socijalnu i dečju zaštitu i turizam) takođe su planirana sredstva za najvažnije investicije, kao što su izgradnja, rekonstrukcija i opremanje školskih objekata i fiskulturnih sala, programi raznih manifestacija i plate zaposlenih.
Za rad mesnih zajednica planirano je 5,4 miliona dinara, ne računajući sredstva iz dela namenjenog Programu uređenja građevinskog zemljišta, a za tekuću budžetsku rezervu sredstva od 12 miliona i za stalnu šest miliona dinara.

ZNAČAJNA SREDSTVA ZA INVESTICIJE
Odbornici su većinom glasova usvojili i Program uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2008. godinu. Ovim Programom planirani su ukupni prihodi od 1.081.101.795 dinara. Najviše prihoda planirano je iz budžeta opštine - 836 miliona dinara, zatim od republičkih ministarstava - 244 miliona dinara i sopstveni prihodi Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" - 3,1 milion dinara.
U Planu rashoda za Program obavljanja komunalnih delatnosti planirano je 203 miliona dinara, za Program održavanja lokalnih i nekategorisanih puteva 74 miliona, za pripremu građevinskog zemljišta 66 miliona i za opremanje građevinskog zemljišta 658 miliona dinara, dok su za materijalne troškove poslovanja Direkcije ,,Kraljevo" u 2008. godini planirana 82 miliona dinara. Kako je obrazloženo, posebno je važno što je za opremanje građevinskog zemljišta planirano 65 odsto ukupnih sredstava, i to pre svega za investicije u oblasti vodosnabdevanja, putne i druge komunalne infrastrukture, izgradnju crpnih stanica i kanalizacije, nastavak gasifikacije, troškove eksproprijacije zemljišta. Od značajnijih investicija planirana su sredstva za vodosnabdevanje, proširenje i zaštitu izvorišta (115 miliona dinara), za radove na trotoarima, parkovima, plažama i parkiralištima (108 miliona, od toga za uređenje Trga svetog Save u Kraljevu 40 miliona dinara), ulaganja u mesne zajednice (76,6 miliona dinara), uređenje rečnih obala, lokalnih vodotokova i mostova (65 miliona), izgradnju i sanaciju ulica (51,2 miliona dinara, od toga za rekonstrukciju Četvrte crnogorske ulice u Ribnici 40 miliona), završetak pristupnih saobraćajnica novom mostu na Ibru (25 miliona) itd. Kako je rečeno u obrazloženju, za veći broj investicija sredstva će biti dobijena iz NIP-a za 2008. godinu kada o tome Vlada Srbije bude donela odluku.
U raspravi, odbornici vladajuće koalicije su posebno istakli da je veliki uspeh što je Skupština uspela da donese budžet opštine i Program građevinskog zemljišta u tekućoj za narednu godinu i da će realno uravnotežena budžetska sredstva biti upotrebljena za najvažnije kapitalne i druge investicije i potrebe budžetskih korisnika. Odbornici opozicije najviše su zamerili što donošenju ovih dokumenata nije prethodio izveštaj o korišćenju budžeta u prošloj godini, što budžet nije više razvojni i što nisu predviđena veća sredstva za podsticaj privrede i poljoprivrede. Veći broj odbornika, kao što je uobičajeno, zatražio je povećanje sredstava za svoje mesne zajednice i naselja u kojima stanuju.
Glasanjem nije prihvaćen amandman Milorada T. Bulatovića o obezbeđivanju sredstava za romsku populaciju i radni zaključak o uređenju raskrnice na Kamidžori i izgradnju mosta na Sirčanskoj reci, a prihvaćen je radni zaključak Milomira Šljivića da se sredstva namenjena subvencijama u određenoj srazmeri raspodele za informisanje i sportskim savezima. Na Program građevinskog zemljišta takođe nije prihvaćen veći broj amandmana Vita Dmitrovića i jedan amandman Milorada T. Bulatovića, a usvojeni su radni zaključci odbornika Vojislava Janićijevića (uređenje Ulice ribničkih partizana posle rebalansa) i Sretena Simeunovića (sanacija potoka Bubanj, takođe posle rebalansa).

PROMENA ODBORNIČKIH GRUPA
U odnosu na strukturu odbornika i odborničkih grupa lokalnih izbora pre četiri godine u SO Kraljevo došlo je do promena.
Skupština trenutno ima osam odborničkih grupa - DSS (11 odbornika), DS (11), G 17 plus (9), SPO (9), SPS (7), NS i ,,Složno za Kraljevo (6), Pokret za Kraljevo (6) i DHSS (5), dok je izvan odborničkih ostalo šest odbornika. Najveća promena je što je unutrašnjim raskolom i prelascima u druge odborničke grupe nestala OG Srpske radikalne stranke, koja je na početkun mandata imala najviše (13) odbornika, a trenutno samo jednog.

IZVOD IZ BOŽIĆNE POSLANICE
Za našu svetolazarevsku zemlju danas moćnici ovoga sveta bacaju kocku

   ...Imati MIR BOŽIJI znači imati mir sa Bogom, sa bratom sa čovekom, sa sveukupnom tvorevinom Božijom. To je privilegija svetih hrišćana. Čak i onda kada valovi ovog nemirnog sveta zaprete da sve potope i unište, kao što je to u ovo naše vreme, mi oblagodaćeni i ispunjeni božanskim mirom ostajemo mirni i spokojni, jer znamo da je veran Onaj Koji sve hrišćane svih vremena hrabri rečima: NE BOJTE SE! i dodaje ,,...ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka"...
   ...Na našu veliku žalost, zbog pomanjkanja hrišćanske ljubavi i vrline u svetu, svakodnevno slušamo i gledamo kako svuda u svetu vladaju nemiri, sukobljavanja i velike ljudske tragedije i prirodne nepogode. Gledajući to i slušajući o tome mnogi se pitaju: nisu li ovo poslednji dani sveta? Nisu li ovo vremena ispunjavanja reči Gospodnjih o znacima koji će prethoditi kraju sveta i drugom dolasku Hristovom? S razlogom se ljudi pitaju i strepe. Međutim, bilo bi mnogo bolje da se više ispunjavamo strahom Božijim, te da umesto nemudrih ekonoma poverenog nam nasleđa Božijeg u svetu postanemo mudri; umesto svakodnevnih kvaritelja sveta budemo so zemlji, svetlost svetu, prolaz i kapija kroz koje će i kojim će se svet spasti. Razlozi svih ovih tragičnih događanja jesu narušeni mir između Boga i čoveka s jedne strane, te narušena ravnoteža između čoveka i prirode, s druge strane.
U jednom ovakvom uskovitlanom svetu pokreću se raznorazne mirovne inicijative - pojedinaca, grupa i organizacija. I pored toga ne nazire se mir u svetu. Zašto? Zato što se MIR BOŽIJI odbacuje, i pokušava se nadomestiti ljudskim mirom, mirom ostrašćenog čoveka, koji umesto mira još više rasplamsava nemir. Da paradoks bude potpun, čak i kreatori ratova u svetu, i na našim prostorima, bez imalo stida i srama obmanjuju svet svojim takozvanim mirovnim inicijativama. Zapravo, radi se o psevdomirovnim namerama koje služe za obmanjivanje sveta. Njima je važan interesni mir, mir iz kojeg će ovakvi ,,mirotvorci" steći političke interese i materijalne profite.
Danas posebno pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji i molimo se Bogomladencu Hristu da ih (On) zaštiti i ukrepi u nošenju krsta koji im na nejaka njihova pleća metnuše silnici ovoga sveta. Kao i prethodnih, i ove godine delimo tugu i zabrinutost sa svima vama zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji - oko ove naše svete zemlje - srca i duše Srpskog naroda; oko našeg duhovnog Vitlejema, kolevke naše kulture. Gle, za našu svetolazarevsku zemlju danas moćnici ovoga sveta bacaju kocku i besramno vređaju naša osećanja i naše dostojanstvo. Danas, oni u ime svojih interesa na Balkanu i Evropi, gazeći pri tom sve norme međunarodnog prava na kojem počiva današnji svet, hoće da otmu Srpskom narodu njegovu kolevku, njegovu dušu i srce koje će zauvek ostati i biti na Kosovu i Metohiji. Nek se pred ovom činjenicom dobro zamisle svi oni koji na najbezočniji način krše sve norme Božije i ljudske pravde, a pre svega prava Srpskog naroda na kolevku njegove Otaybine.
U prazničnom raspoloženju i radosti ne smemo zaboraviti našu braću i sestre prognane iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, te Kosova i Metohije. Apelujemo na sve organe vlasti u Srbiji i Crnoj Gori da im omoguće normalan i pristojan život, da se zauzmu za njihova prava na povratak i povrat njihove otete imovine. Posebno apelujemo na sve vas, draga deco duhovna, da ovaj praznik hrišćanske radosti podelite sa vašom braćom i sestrama prognanicima. Setimo se danas i svih onih koji su ostali na svojim ognjištima ili se vratili na njihova zgarišta. Pratimo i vidimo da svakodnevno trpe diskriminacije i poniženja, samo zato što su Srbi i što su smogli snage i hrabrosti da se vrate i opstanu na svojim ognjištima...
...Pozdravljamo naše mlade - decu i omladinu. Neprestano naše molitve upravljamo ka Gospodu, draga deco i omladino, da vas sačuva od kužnih iskušenja našeg doba: droge, alkoholizma i drugih poroka. Znajući da na mladima svet ostaje želimo da se, stasavajući u ljude i naše naslednike, naoružate vrlinama i dobrom, te da se odbranite od svakojakih iskušenja koja vam svet nudi i nameće...
...Ne možemo a da se ovog praznika ne setimo i naše drage duhovne dece u rasejanju - u Americi, Australiji, Evropi, Africi i Aziji, udaljene od svojih drevnih ognjišta, svetinja i grobova predaka. Iako ste silom istorijskih prilika i neprilika primorani da živite rasejani po celom svetu, ne zaboravite da ćete u slavljenju Božića naći svoj rodni zavičaj, svoje dečje radosti i topli majčin hleb. Sećajte se svojih drevnih crkava i svetih manastira i učite svoje potomstvo da ih ne zaboravi...
...Pozdravljajući vas, draga deco duhovna, još jedanput pozivamo vas i sve ljude dobre volje da praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista proslavimo u miru, radosti i duhovnom raspoloženju.
MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!

TRADICIONALNA AKCIJA REGIONALNE TELEVIZIJE KRALJEVO
Darovana prvorođena beba

  Prvi Kraljevčanin rođen u ovoj godini zvaće se Marko. Njega je rodila Ksenija Garić-Goljović.
- Ovo mi je prva beba i sve je dobro prošlo, čak bolje nego što sam se nadala. Imam i ime za bebu - Marko - rekla je srećna mama prvorođene bebe u ovoj godini.
Pored Marka je i njegova drugarica, koju je rodila Danijela Perišić iz Prizrena.
- Meni je ovo druga beba, imam ćerkicu od četiri godine - kaže mama drugorođene bebe-devojčice.
Skupština opštine je nagradila tri prvorođena deteta, mada je 1. januara u kraljevačkom porodilištu rođeno ukupno tri dečaka i dve devojčice.
- Zadovoljstvo mi je da kažem da je rođeno više beba nego što smo spremili poklona, tako da ćemo iduće godine planirati više. Opština i radi tu strategiju razvoja, a ovo je institucija koja se ne sme zaboraviti - naglasio je Zvonko Tufegdžić, gradski menadžer.
Akcija darivanja prvorođenih beba pokrenuta je u okviru emisije o zdravstvu TV 94 TV Kraljevo. Ove godine obezbeđeni su pokloni za svih pet beba koje su rođene prvog januara.
- Ni ova akcija, kao ni prethodne četiri, ne bi uspela da nije ljudi velikog srca koji su pripremili prelepe poklone za ovu bebu. znamo da je mamama najveći poklon to što su dobile bebe u novoj godini, ali sigurna sam da smo i mi ovim lepim poklonima uticali da njihova radost bude veća - istakla je Anđelka Milošević, novinar TV Kraljevo.
- Očito da sve državne i društvene institucije treba da učine mnogo više da se natalitet poveća. To treba da bude naš najveći nacionalni interes - rekao je dr Dragan Arsić, direktor ZC ,,Studenica”.
Kraljevačko porodilište pokriva više opština, a kapacitet može da bude i preko tri hiljade beba godišnje, međutim prošle godine ovde je rođeno 1.566 dece, gotovo 90 manje nego 2006. godine.

DARODAVCI
Generalni sponzor Uni Credit Bank, zatim Crveni krst Kraljevo, ,,Borac Fantazija”, ,,Tehnoelektro”, butici ,,Ivica i Marica” i ,,Bolero”, ,,Marta šop”, apoteka ,,Neven”, ,,Milić Tajm”, Apotekarska ustanova Kraljevo, ,,Dolce Vita”, ,,Zora” - torte i kolači, ,,Miloščić Gift Shop”, cvećare ,,Garden Šop” i ,,Krin”, frizerski salon ,,Violeta”, ,,Nedeks”, zlatara ,,Stefano”, Don kafa i KTV Mlekara.

NOVOGODIŠNJI PREDIZBORNI STRANAČKI KOKTELI I PRES KONFERENCIJE

OPŠTINSKI ODBOR NOVE SRBIJE KRALJEVO
Ostvareni rezultati garantuju dalje jačanje stranke

   Nova Srbija je u 2007. godini, kroz pokretanje i realizaciju brojnih investicionih ulaganja u različite projekte koji su realizovani ili započeti, olakšala svakodnevni život građana Kraljeva - rečeno je na prednovogodišnjoj konferenciji za novinare kraljevačkog Opštinskog i Okružnog odbora ove stranke. Naglašeno je da su u protekle dve godine u Kraljevu završeni poluobilaznica i novi paralelni most na Ibru, da je asfaltirano više od 150 kilometara puteva i da su realizovane mnoge druge investicije u oblasti infrastrukture i komunalnih delatnosti, a da je za to stranka dobila potvrdu u proteklim političkim aktivnostima.
- Imali smo mnogo aktivnosti u toku 2007. godine. Posebno bih istakao parlamentarne izbore na kojima smo pobedili u Kraljevu i dobili jedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije. Ujedno, i na majskim izborima za savete mesnih zajednica prošli smo odlično i u opštini Kraljevo u 25 mesnih zajednica imamo predsednike, a u 39 većinu u savetima MZ, dok smo sa svojim članovima zastupljeni u svakoj od 68 MZ, koliko ih ima na teritoriji opštine - istakao je pored ostalog Tomislav Ilić, predsednik Opštinskog odbora NS Kraljevo.
Zahvaljujući pre svega dobrim rezultatima, Nova Srbija je, kako je istaknuto, u proteklom periodu dobila veliki broj novih članova i postala respektabilna politička snaga u Kraljevu i čitavoj Srbiji.
- Mi smo, prema svim anketama, trenutno treća politička stranka u Srbiji jer smo odavno prešli broj od 100.000 članova. To je svakako za respekt i mi ćemo u 2008. godini biti još bitniji faktor na političkoj sceni Srbije. Ovih dana, kao što je poznato, Skupština Srbije je usvojila set zakona, među kojima i zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, koji su izuzetno bitni za našu opštinu. Veoma je važno što je Kraljevo novim zakonom dobilo status grada i na tome čestitam svim građanima Kraljeva. To je značajno, ne samo zbog toga da se Kraljevo zove grad, već što ćemo dobiti i nove opštine i bolje se organizovati. Posebno je važno i što nam taj status omogućava veće prihode i nova velika investiciona ulaganja, za brži razvojni put kojim ćemo zaposliti mnogo ljudi - istakao je Srđan Spasojević, narodni poslanik i predsednik Okružnog odbora NS za Raški okrug.
Ilić i Spasojević su podsetili da je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić nedavno podneo kandidaturu za predsednika Srbije i da očekuju da će na predstojećim izborima, uz podršku naroda, ostavariti dobar rezultat. ,,Nova Srbija, učešćem u vlasti u Čačku, Kraljevu, Nišu, Topoli, Valjevu i drugim opštinama, svojim rezultatima potvrdila je da je postala značajan faktor bez kojeg neće biti moguć uspešan politički život u Srbiji" - zaključeno je na pres konferenciji.

OPŠTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE
U očekivanju izbornih pobeda

   Na (pred)novogodišnjem koktelu Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo, održanom 30. decembra u prostorijama stranke, rečeno je da je ,,za DS 2007. godina bila posebno značajna jer je kao samostalna stranka na republičkim parlamentarnim izborima osvojila najveći broj glasova od svog osnivanja i da je u tome udeo imao i njen Opštinski ogranak u Kraljevu". Za takav rezultat, svim članovima i simpatizerima stranke, zahvalio je narodni poslanik i predsednik OO DS Kraljevo Milan Vuković i naglasio da iduće godine Demokratsku stranku očekuje još veća aktivnost.
- Kao što znate, mi smo sada već u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore koji će biti održani 20. januara 2008. godine. Molim vas da budete aktivni, onoliko koliko vam dozvoljavaju vreme i lične obaveze i ljubav prema Dekoratskoj stranci i njenom programu i svemu onome što ona prepoznaje u građanskom društvu Srbije, da nam se priključite i date pun doprinos realizaciji te kampanje. Mislim i da nas posle te predsedničke kampanje, na kojoj će Boris Tadić sigurno pobediti, očekuju već raspisani lokalni izbori. Usvojeni su svi zakoni koje smo, u sklopu sprovođenja novog Ustava, planirali, tako da je i tu DS sa svojim poslaničkim klubom i svojim članovima Vlade održala obećanje koje je dala u prethodnoj kampanji ,,Za bolji život". Mislim da teški dani i dalje očekuju naše građane, a jedina uzdanica je jaka i snažna Srbija, a to može da obezbedi samo Boris Tadić i Demokratska stranka koju on vodi. Nama su potrebne pobede i prvu ćemo imati 20. januara 2008. godine. Siguran sam da ćemo i 11. januara u opštini Kraljevo pobediti i vratiti se na velika vrata u lokalni parlament - istakao je Milan Vuković.
   Predstavnici Opštinskog odbora DS Kraljevo poželeli su građanima opštine Kraljevo srećne novogodišnje i božićne praznike, uz želju za uspešniji i brži društveni razvoj opštine i Srbije u 2008. godini.

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS
Potvrđen demokratski potencijal

   U prisustvu svojih članova i simpatizera, predstavnika stranačkih odbora iz Trstenika, Vrnjačke Banje i Raške i koalicionih partnera u opštini Kraljevo, Opštinski odbor G 17 plus Kraljevo, na novogodišnjem koktelu priređenom u Domu društvenih organizacija, poželeo je građanima lepšu i bolju iduću godinu, navodeći da će jačanje ove stranke i učešće na predstojećim izborima biti osnovni zadaci stranke u narednoj godini.
- Nadamo se da će i naredne godine G 17 plus u Kraljevu predstavljati značajnu političku stranku i posle predstojećih izbora. Očekuju nas i predsednički izbori 20. januara i G 17 plus pruža punu podršku Borisu Tadiću kao jedinom kandidatu koji može Srbiju da odvede u Evropsku uniju na miran i civilizovan način. Drugi značajan događaj na koji će se usmeriti aktivnost i maksimalna kampanja G 17 plus jesu lokalni izbori u Kraljevu, jer naša stranka želi da potvrdi svoju snagu i da iskaže svoj demokratski potencijal kako bi opština Kraljevo ugledala što bolje dane u skorijoj budućnosti - istakao je Vukman Rakočević, portparol OO G 17 plus Kraljevo.
Bojan Radibratović, potpredsednik OO G 17 plus, podsetio je da je ova stranka, iako tada najmlađa, na prošlim lokalnim izborima u kraljevačkoj opštini osvojila 11 odsto glasova i imala devet odbornika u Skupštini opštine gde je njena odbornička grupa pokrenula donošenje niza važnih odluka za građane Kraljeva.
- Na nedavno održanim izborima za savete mesnih zajednica pokazali smo da već imamo stabilno glasačko telo i u selu i u gradu. Od ukupno 68 mesnih zajednica, G 17 plus je osvojio u sedam potpunu vlast, a u više od 20 ima većinu u savetima mesnih zajednica. Ovi rezultati pokazuju da G 17 plus može da ostvari dobar rezultat i na sledećim lokalnim izborima u Kraljevu. Za nas je prioritetan zadatak u 2008. godini da ostvarimo što bolji izborni rezultat, jer to G 17 plus i zaslužuje svojim dosadašnjim radom i rezultatima - naglasio je Radibratović.

MILANKA KARIĆ, KANDIDAT PSS, PROMOVISALA PREDIZBORNI PROGRAM U KRALJEVU
,,Srbija kao stabilna porodica"

   Kandidat Pokreta Snaga Srbije Milanka Karić predstavila je krajem prošle sedmice u prostorijama Pozorišta u Kraljevu svoj program za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji, raspisane za 20. januar. Ona je pored ostalog istakla da će se kao budući predsednik Republike brinuti o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ali i da Srbija ubuduće bude organizovana ,,po načelima stabilne porodice".
- Kao predsednik, zalagaću se za zaustavljanje rasparčavanja i rasprodaje naše zemlje, da Kosovo i Metohija moraju ostati u granicama države Srbije. Iniciraću predloge samo onih zakona, uz praćenje njihovog sprovođenja, koji će od Srbije stvoriti najvećeg proizvođača hrane na Balkanu - istakla je Milanka Karić.
Ona se posebno založila za povoljne kredite za mlade ljude kako bi mogli da pokrenu Srbiju, za početak otvaranjem malih proizvodnih kapaciteta, i da tako postepeno počne da se smanjuje broj od milion nezaposlenih u zemlji i položaj oko 300.000 dece koja, prema podacima, žive u stanju siromaštva.
- Rekla sam da ću kao majka četvoro dece, kao žena koja je ceo radni vek provela praktično čineći dobro, bila u poziciji koja je humanitarna, a ja bih srpski rekla dobročiniteljska, zbog toga nastaviti da se brinem o našoj kući, da se brinem o našem narodu i o našoj zemlji, a to jeste država Srbija - naglasila je Milanka Karić.
Predsednik Povereništva PSS Kraljevo Radoslav Đorić ocenio je da ,,narod ne može više da čeka da mu bude bolje, jer to čeka već 17 godina", kao i da se ,,mora zaustaviti rastakanje države Srbije oličeno i u oslabljenoj i poniženoj Vojsci".
- Ujedno pozdravljam gospođu ,,Maru" i želim da joj čestitam na hrabrosti, jer izaći na ovakve izbore u ovakvoj državi - zaista je velika hrabrost. Činjenica je da mi muškarci ne znamo da vodimo politiku i zato treba dati šansu ženama, da vidimo šta one znaju - naglasio je Đorić.
Milanka Karić je na predizbornom predstavljanju u Kraljevu obećala da će kao predsednik Srbije voditi državu po načelima dobro organizovane, domaćinske i stabilne porodice.

VELIMIR ILIĆ, PRILIKOM PREDAJE KANDIDATURE, IZJAVIO:
,,Nova Srbija je imala najbolje rezultate"

   Predsednik Nove Srbije i ministar infrastrukture Velimir Ilić, u pratnji stranačkih kolega, predao je 30. decembra RIK-u svoju kandidaturu za predstojeće predsedničke izbore sa više od 18.000 potpisa podrške građana. U izjavi za medije tom prilikom rekao je da je ,,Nova Srbija odlučila da ga kandiduje zbog velikog pritiska članova ove stranke, mnogih građana i organizacija".
- Posle napada i problema koje smo imali, insistirali su da se kandidujem. Nadamo se dobrom rezultatu, mada je vreme za kampanju izuzetno kratko, ali će za nas biti efikasno. Znamo ko je i šta radio, koje je funkcije obavljao i kakve rezultate postigao. Svi koji smo se kandidovali ostavili smo trag iza sebe i dajmo šansu građanima da odluče za koga će glasati. Nova Srbija je imala najbolje rezultate i mislim da će građani to znati da cene. Pogrešno je što imamo dva bloka, jedan navijački za Evropsku uniju i drugi koji nudi koncepciju Rusije, dok niko ne priča o Srbiji, njenim građanima i problemima koji postoje i njihovom rešavanju - istakao je Ilić i dodao da je Nova Srbija o njegovoj kandidaturi odlučila sama, a da njeni koalicioni partneri iz ,,Narodnjačke koalicije" nisu imali ništa protiv.

KLUB DEMOKRATSKE OMLADINE I RAŠKI OKRUG
Darovi Romima uz efikasnije rešavanje njihovih problema

   U prostorijama Druge mesne zajednice Centar predstavnici kluba Demokratske omladine i Raškog upravnog okruga uručili su prigodne poklone pripadnicima romske populacije u Kraljevu. Više stotina Roma primilo je poklone, ali su tom prilikom ukazali i na svoj izuzetno težak materijalni položaj i potrebu da opština i država konkretno rešavaju njihove socijalne i druge društvene probleme. Predstavnici darodavaca obećali su da će se založiti da se pitanja romske polulacije, ne samo u Kraljevu, ubuduće efikasnije rešavaju.
   - Na ovaj način smo želeli da ispratimo 2007. godinu i da ovom humanitarnom akcijom najavimo u kom će se pravcu organizovati naš budući rad kad je u pitanju romska populacija, kojoj će članovi i aktivisti Demokratske omladine posvećivati posebnu pažnju. Romi su zaista najugroženiji deo ovog društva, to ne treba mnogo dokazivati. Zvanično ih u našoj zemlji ima oko 190.000, ali je taj broj verovatno duplo veći, prema nezvaničnim podacima. Problem sa kojim se suočava više od 90 odsto romske populacije sigurno je, i pre svega, siromaštvo. Tu su i njihova nerešena pitanja higijenskih uslova stanovanja, slabe zdravstvene i socijalne zaštite, lošeg obrazovanja i stanja svesti. Zbog toga su nam više nego ikad potrebne državne mere, ali i što veći broj naših aktivista koji će svojim radom pomoći da se ovoj populaciji omogući bolji život - istakao je Milan Vučetić, predsednik Kluba Demokratske omladine Kraljevo.
On je posebno ukazao na način rešavanja problema romske populacije u Kraljevu.
   - Da bismo efikasnije rešavali probleme Roma u našem gradu, moramo prvo da građane Kraljeva upoznamo sa njima, da radimo na edukaciji Roma i građana, da odbacimo predrasude koje smo imali do sada. Cilj ove aktivnosti može biti i veća demokratizacija društva, jer na taj način možemo da naučimo da probleme možemo konkretno da rešavamo, a ne da pred njima ,,žmurimo" i da od njih okrećemo glavu - zaključio je Vučetić.
Romi su još jednom ponovili da pojedine njihove porodice u Kraljevu bukvalno žive na ivici egzistencije, da nemaju sredstava da prehrane porodice i da ubuduće očekuju mnogo veću pomoć nadležnih institucija u svom preživljavanju.

ISTEKAO ROK ZA KANDIDOVANJE
RIK potvrdio devet kandidatura

   Uoči Nove godine, 30. decembra u ponoć, istekao je zakonski rok za predaju kandidatura za predsdedničke izbore u Srbiji, raspisane za 20. januar 2008. godine.
Republička izborna komisija potvrdila je devet kandidatura političkih stranaka i koalicija. Potvrđene su kandidature Tomislava Nikolića (Srpska radikalna stranka), Čedomira Jovanovića (Liberalno demokrtaska partija), Borisa Tadića (Demokratska stranka), Milutina Mrkonjića (Socijalistička partija Srbije), Milanke Karić (Pokret snaga Srbije ,,Bogoljub Karić"), Ištvana Pastora (Mađarska koalicija), Jugoslava Dobričanina (Reformistička stranka iz Niša), Velimira Ilića (Nova Srbija) i Marijana Rističevića (Koalicija Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka).

ODBIJEN PRIGOVOR UPS-A
RIK je svojom odlukom odbio prigovor Ujedinjenog pokreta srpstva na odbačenu kandidaturu Hadzi Andreja Milića, kandidata te stranke za predsednika Srbije, jer je kandidatura podneta posle zakonskog roka i bez dovoljnog broja (10.000) sudski overenih potpisa birača.

PREMA ZAKONU O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA
Birački spisak zaključuje se danas u ponoć

   Republička izborna komisija danas u ponoć (petak, 4. januar), shodno propisima, zaključuje birački spisak za predstojeće predsedničke izbore, a 24 sata posle toga trebalo bi da budu dostavljeni izvodi iz overenog jedinstvenog biračkog spiska. RIK bi istovremeno trebalo da utvrdi i posebnu evidenciju birača u inostranstvu, u pritvoru ili na izdržavanju zavodskih sankcija, kao i birače koji se nalaze na odsluženju vojnog roka.
I u Kraljevu će, tako, građani kraljevačke opštine i interno raseljena lica moći još danas da izvrše uvid u birački spisak koji je izložen u zgradi opštine, kancelarija 109 na prvom spratu, i izvode iz tog spiska u mesnim kancelarijama, do ponoći i da, uz ličnu kartu, podnesu zahtev za upis, brisanje, ispravku ili dopunu odgovarajućih podataka.

POSETA PREDSTAVNIKA VLADE PRICIJE (TRST)
Nastavak uspešne saradnje

   Prethodna dugogodišnja saradnja predstavnika Vlade Pricije sa sedištem u Trstu i centralnog dela Srbije nastavljena je posetom ministra Edija Minia Kraljevu. Gospodin Mini je posetio predsednika Pokreta za Kraljevo Ljubišu Jovaševića i, obećavajući dalju podršku, izrazio želju da poseti Užice, Čačak, Vrnjačku Banju i ostale gradove koji pripadaju asocijaciji Pokreta za regionalizaciju. Gospoda Mini i Jovašević su dogovorili da se sprovede uticaj na predstavnike monitoring grupe Saveta Evrope kako bi se olakšao pristup pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Edi Mini i Ljubiša Jovašević na ovaj način nastavljaju dugogodišnju saradnju, koja je pre tri godine rezultirala edukacijom, a potom i donacijom aparature za laboratoriju Zdravstvenom centru ,,Studenica".

DESIMIR MIONIĆ, PREDSEDNIK VEĆA SAVEZA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA OPŠTINE KRALJEVO - piše Dragan Vukićević
Državni moćnici šuruju sa kupcima preduzeća!

   • U dosadašnjoj praksi ni u jednom preduzeću gde su raskinuti ugovori nije vođen spor pred nadležnim sudom kako bi se nadoknadila šteta koja je naneta preduzeću, u konkretnom slučaju državi, a tamo gde ima manjinskih akcionara i njima, pa opravdano sumnjam da su pojedinci iz države, odnosno Vlade, zajedno to radili sa vlasnicima, naravno u svoju ličnu korist, a na štetu države i zaposlenih

   Usvajanjem paketa zakona o privatizacji, između ostalog, najavljeno je da će ceo proces biti transparentan. Dosadašnja praksa, barem na teritoriji opštine Kraljevo, to je demantovala, pa od transparentnog nema ni ,,T”. Od samog početka procesa privatizacije, za dobro upućene u privatizaciju, status Agencije za privatizaciju nije nagoveštavao transparentni pristup procesu privatizacije. Agencija za privatizaciju je do sredine 2007. godine bila pod kontrolom Ministarstva za privredu, a sada je u okviru Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj - kaže predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kraljevu Desimir Mionić, komentarišući efekte privatizacije u opštini, pogotovo posle nedavnog raskida kupoprodajnog ugovora sa braćom Mital u ,,Magnohromu”. Mionić ističe da je Agencija morala i mora biti potpuno samostalna institucija sa daleko većim ovlašćenjima nego što ima, i ona ne bi smela biti u okviru Vlade ili bilo kog ministarstva.
- Ono što predstavlja poseban problem jeste status kapitala po raskidu kupoprodajnog ugovora. S obzirom na to da je država većinski vlasnik kapitala koji se prodaje, a po raskidu kupoprodajnog ugovora, kapitalom praktično raspolaže Akcijski fond. U dosadašnjoj praksi ni u jednom preduzeću gde su raskinuti ugovori nije vođen spor pred nadležnim sudom kako bi se nadoknadila šteta koja je naneta preduzeću, u konkretnom slučaju državi, a tamo gde ima manjinskih akcionara i njima, pa opravdano sumnjam da su pojedinci iz države, odnosno Vlade, zajedno to radili sa vlasnicima, naravno u svoju ličnu korist, a na štetu države i zaposlenih.
Stiče se utisak da u tranziciji, konkretno u procesu privatizacije, sve funkconiše ,,transparentno” kako političari iznose u javnosti sa nekim pozitivnim ekonomskim efektima, a na teritoriji opštine Kraljevo retki su takvi primeri, niko ne želi da saopšti koliko je porodica do sada u tranzicji ostalo bez posla, a i ostaće bez osnovnih izvora prihoda koji garantuju biološki opstanak. U toku su novogodišnji i božićni praznici, a recimo 2.200 radnika koji su zaposleni u ,,Magnohromu” već više meseci nisu primili platu i teško da će ovih dana primiti i dinara, tako da je meni teško da komentarišem kako se oni i članovi njihovih porodica osećaju u ovom trenutku. Nažalost, ovo nije jedini slučaj u Kraljevu.
• Kakvi su efekti privatizacije u opštini Kraljevo prema Vašim podacima?
- Od 2003. godine u opštini Kraljevo privatizovano je 26 preduzeća. Za nekoliko, Agencija je u više navrata zakazivala aukcijsku prodaju, da bi bila privatizovana. Od do sada privatizovanih preduzeća, raskinuti su kupoprodajni ugovori u ,,Hladnjači”, ,,Poljoprometu”, ,,Keramici” UTRO ,,Srbiji” i nedavno u ,,Magnohromu”. Osim u njima, u kojima su raskinuti kupoprodajni ugovori, materijalno-socijalni položaj zaposlenih nije zadovoljavajući ni u preduzećima u kojima je proces privatizacije u toku, kao ni u preduzećima u kojima je istekao rok iz kupoprodajnih ugovora. U veoma teškom stanju se nalaze i zaposleni u preduzećima koja su pred privatizacijom, kao i u preduzećima koja su privatizovana posle sprovedenog stečajnog postupka.
Ako je po narodnoj ,,po jutru se dan poznaje”, onda o efektima privatizacije u opštini Kraljevo, po mom saznanju, generalno gledano, ne mogu dati pozitivnu ocenu. Da bi se dao konačan sud, a ocena o privatizaciji, potrebno je još dosta vremena, a oni koji prežive ovu tranziciju sgurno će imati šta da kažu.
• Koji su najčešći problemi koji prate privatizaciju?
- Svi problemi koji prate proces privatizacije, a koji se generalno odnose na nepoštovanje kupoprodajnih ugovora, negativno se odražavaju na status zaposlenih. Najčešći su drastično smanjenje broja zaposlenih. U do sada privatizavnim preduzećima broj zaposlenih je duplo manji nego u periodu pre privatizacije. U jednom broju prodatih preduzeća nisu ispoštovani socijalni programi, pa su zaposleni metodom pritiska ili zbog dugotrajne neizvesnosti bili prinuđeni da traže druga radna mesta. U nekima je došlo do velikog zastoja u isplati zarada i do nepoštovanja odredbi kolektivnih ugovora, a ima slučajeva kršenja zakonskih propisa koji regulišu obavezu isplate zarada i poreza na zarade do određenog roka. Ima i primera da se radnicima isplaćuju samo minimalne zarade bez pripadajućih poreza i doprinosa. Zatim, ne poštuju se ili se nedovoljno poštuju odredbe Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, a procena vrednosti kapitala u većini privatizovanih preduzeća u našoj opštini, zbog otežanih uslova privređivanja, veoma je niska, tako da prilikom besplatne podele akcija zaposlenima u tim preduzećima nisu podeljene akcije u vrednosti od 200 evra za godinu radnog staža, već je podeljen znatno manji broj akcija. Vrednost besplatno podeljenih akcija u većini preduzeća ostala je ista ili je umanjena, a ima slučajeva da se vodi kampanja radi njihove što jeftinije prodaje za račun većinskog vlasnika ili njegovih najbližih saradnika. Uz to, postoji i strah od novog vlasnika, neuvažavanje socijalnog programa, a nedovoljno se analizira kupovna moć kupca, kao i poreklo novca, pri čemu je cena odlučujući faktor prilikom kupovine.
• Šta je preduzimalo Veće samostalnog sindikata kao najmasovnija sindikalna organizacija na zaštiti zakonitosti i statusa zaposlenih?
- Prilikom razmatranja toka privatizacije u više navrata ukazivali smo na brojne uočene probleme. Pre svega na drastično smanjenje broja zaposlenih, nedovoljnu uposlenost kapaciteta, nepoštovanje socijalnog programa, kao i kolektivnih ugovora vlasnika, veliki zastoj u isplatama zarada, isplati minimalnih zarada bez pripadajućeg doprinosa, nepoštovanje mnogih odredbi Zakona o radu, kao i Zakona o bezbednosti na radu.
Radi otklanjanja tih problema zaključke sa svojih sednica upućivali smo nadležnim institucijama, i to lokalnoj samoupravi, Nacionalnom socijalno-ekonomskom savetu, Agenciji za privatizaciju, Ministarstvu za privredu i privatizaciju i Ministartsvu za rad i zapošljavanje. Očigledno je da su nadležne institucije nedovoljno učinile da navedeni problemi budu otklonjeni, tako da su očekivani rezultati izostali. Posledica ovakvih odnosa je ogromno nezadovoljstvo zaposlenih, koje se manifestovalo štrajkovima i raznim vidovima pritiska zaposlenih na vlasnike i nadležne institucije, kako bi se problemi prevazišli i stvorili uslovi da radnici rade i žive od svoga rada. Napominjem da zaposleni u sektoru koji se finansira iz budžeta takođe nisu zadovoljni svojim materijalno-socijalnim položajem. Njihove zarade su pod strogom kontrolom Vlade i regulišu se uredbama. U poslednje četiri godine Vlada je masu sredstava za isplatu njihovih zarada ograničavala tako što za narednu godinu odobri neznatno povećanje u odnosu na masu isplaćenih zarada u nekom od meseci poslednjeg kvartala prethodne godine. Nažalost, ovakva restriktivna politika prema zaposlenima u institucijama sistema projektovana je i u 2008. godini.
Imajući u vidu sve te probleme koji prate proces privatizacije, mogu, nažalost, da zaključim da se proces tranzicije negativno odražava na materijalno-socijalni položaj zaposlenih, kao i penzionera i drugih kategorija stanovništva naše opštine.
• Kakvi su pokazatelji obavljene privatizacije u Kraljevu?
- Prema našim saznanjima, od do sada privatizovanih preduzeća raskinuti su kupoprodajni ugovori za ,,Hladnjaču”, ,,Poljopromet”, ,,Keramiku”, UTRO ,,Srbiju” i sada ,,Magnohrom”. Agencija je u ,,Hladnjači” ,,Poljoprometu” i UTRO ,,Srbiji” imenovala zastupnika kaptala. Zakon koji reguliše ovu oblast u praksi se pokazao kao neefikasan, jer više štiti kupca, a nema mehanizma zaštite kapitala, a samim tim ni zaštite radnika. Sudski sporovi koji se vode radi otklanjanja određenih nezakonitih radnji u kupoprodaji kapitala, od trenutka kada je kupac ušao u posed pa do raskida ugovora, traju veoma dugo. Dok traje sudski spor, postavlja se pitanje šta će u međuvremenu biti sa kapitalom i kakav je status zaposlenih u prodatom preduzeću. I sam čin imenovanja zastupnika kapitala, koji obavlja Agencija, nedorečen je, pa ostaju i dalje brojni problem koji se teško mogu rešiti. U međuvremenu, ,,Hladnjača” i ,,Srbija” su dobile novog vlasnika i nadam se da će agonija zaposlenih biti prekinuta.
• Kraljevo je jedan od gradova u Srbiji u kojem nije formiran socijalno-ekonomski savet, pa se stiče utisak da su radnici u tranziciji prepušteni sebi i (samo)volji novog vlasnika. Zašto je to tako? Ko sprečava i izbegava tu vrstu dijaloga?
- Veće Saveza samostalnog sindikata opštine Kraljevo više puta je insistiralo da se započne i konačno uspostavi socijalni dijalog na tripartitnoj osnovi na nivou opštine, pa je krajem prošle godine i predložilo da u Kraljevu bude održana tribina na temu ,,Privatizacija u funkciji privrednog razvoja i jačanja materijalno-socijalnog položaja građana na teritoriji opštine Kraljevo”. Na toj tribini je trebalo da učestvuju predstavnici Ministarstva za privredu, Ministarstva za rad, Agencije za privatizaciju, vlasnici privatizovanih preduzeća, zatim predstavnici lokalne samouprave, kao i predstavnici svih sindikata na području opštine.
U materijalima koje smo dostavili svim navedenim učesnicima i švajcarskoj organzaciji SLA, koja je prihvatila da finansira ceo projekat, a predstavnicima Agencije i ministarstava nadoknadi troškove i plati dnevnice, navedena su sva preduzeća u kojima je raskinut kupoprodajni ugovor, zatim preduzeća u kojima je istekao kupoprodajni ugovor, pa preduzeća posle sprovedenog postupka restrukturiranja, preduzeća u kojima je privatizacija u toku, preduzeća u kojima se očekuje privatizacija, kao i preduzeća koja su privatizovana posle sprovedenog stečajnog postupka. Bila nam je namera da predstavnici vlasti obrazlože i saopšte svoj stav i mišljenje o svim ovim preduzećima i problemima koji postoje. Vlasnici su mogli da saopšte svoje mišljenje i probleme sa kojima se suočavaju i koji ih opterećuju, lokalna samouprava da iznese svoje viđenje, a mi kao predstavnici zaposlenih trebalo je da na osnovu dokumentacije koju imamo jasno ukažemo na brojne propuste, pa i kriminalne radnje koje se dešavaju u postupku privatizacije s obzirom na to da radnike u svim tim preduzećima, a i one koji ne rade, indirektno pogađa tranzicija i negativno se odražava na njihov status. Zatim, kako institucije sistema ne funkcionišu i ne preduzimaju ništa protiv pojedinaca, iako im je to zakonska obaveza, a sankcije za takvo stanje snose samo zaposleni koji su se zatekli u tim preduzećima, a koji, nažalost, u skladu sa zakonom nisu imali nikakvu mogućnost da utiču na tok privatizacije, pa i nadalje.
Do realizacije ove tribine nije došlo, jer očigledno da to nekom nije odgovaralo. Mi i dalje insistiramo da slična tribina bude održana. Cela zemlja je u predizbornim aktivnostima, pa se nadamo da će neko ko je na vlasti shvatiti ozbiljnost situacije tranzicije koja je zadesila opštinu Kraljevo i organizovati ovakvu tribinu.
• Za neuspeh privatizacije radnici se uglavnom spore sa vlasnikom. Da li je to prava adresa za razrešenje problema?
- Moja procena je, a i proteklo vreme je to pokazalo, da se ne treba baviti novim vlasnicima i krivicu za proces privatizacije ne treba vezivati za njih, jer je više nego očigledno da je ponašanje novih vlasnika bilo onakvo kakvo su im resorno ministarstvo odnosno Vlada dozvoljavali. Za nepoštovanje kupoprodajnog ugovora sankcije je trebalo da uslede od Agencije i resornog ministarstva za kriminalne radnje nadležnih institucija. Uporno smo predstavnicima sindikata u preduzećima sa područja opštine Kraljevo pokušavali da damo do znanja da ne treba ulaziti u konflikt sa vlasnicima i nepotrebno gubiti vreme i energiju, jer prava adresa gde sve to treba rešavati jeste Agencija za privatizaciju, odnosno Ministarstvo za privredu, koje se veoma vešto krilo iza Agencije. Doduše, ovo ministarstvo je ove godine i ugašeno. Ministar i državni sekretar Ministarstva za priverdu su se u prethodnom periodu bavili privatizacijom, odnosno prodajom preduzeća, a ne stvaranjem ambijenta za brži privredni razvoj, tako da nije čudo što se nalaze na istim mestima, ali samo u Ministarstvu za trgovinu.
• Kakva su Vaša očekivanja u narednom periodu?
- U narednom periodu, i to po hitnom postupku, očekujem da se pređe sa obećanja na dela. To znači preduzeti sve zakonske mere da se spreči pljačka državnog kapitala i istovremeno konfiskuje nezakonito stečena imovina. Zaposlenima i nezaposlenima omogućiti pravo na rad i zaradu od kojih će moći pristojno da žive. Ukoliko se to ne dogodi, sigurno ćemo, kao sindikat, ići u masovne prosteste u ostvarivanju svojih prava, a nije isključeno da jedan od zahteva bude smena Vlade, jer socijalnog dijaloga nema ni na nacionalnom nivou.

UVEK POSTOJI IZLAZ
• Najsvežiji primer je slučaj “Magnohrom”. Posle godinu dana šikaniranja koje je sprovodio novi vlasnik i uništavanja fabrike i fizički, radnici su, posle raskida ugovora, izgleda, prepušteni sebi?!
- Ovih dana izuzetno je aktuelna stuacija u ,,Magnohromu”, pa se postavlja pitanje da li ima izlaza iz ovakvog stanja za zaposlene, koji se trenutno nalaze u teškoj stuaciji. Moje mišljenje, ne samo kada je reč o ,,Magnohromu”, nego i o svim drugim preduzećima koja se nalaze na području opštine Kraljevo, da uvek postoji izlaz i kompromis za razrešenje nastale situacije, samo je pitanje dobre volje nadležnih institucija da se iznađe adekvatno rešenje. Praksa je pokazala da su na teritoriji Srbije u datom trenutku, iako je bila bezizlazna situacija, ipak data adekvatna rešenja, a to znači da zaposleni nisu prepušteni sami sebi, nego da je društvo dalo adekvatan pristup razrešenju tog problema. Ovo govorim sa mnogo argumenata, a ako bismo o argumentima pisali, onda ne bi bio dovoljan ovaj prostor koji ste mi omogućili, već treba serija tekstova, ali to nije moj cilj.
   Moralna obaveza postoji i ona je stvorena od 2001. godine do danas. Samo bih molio nadležne da se u ovom trenutku ne pozivaju isključivo na zakon, jer u praksi, kada se želi iznaći rešenje, ono se može realizovati, pa da ima u krajnjem cilju i zakonsku formu. To znači samo jedno - da svi trenutno zaposleni u ,,Magnohromu”, a i ostali koji su ostali bez posla u tranziciji, budu zbrinuti tako što će imati pravo na rad, sa uloženim radom adekvatnu zaradu, od koje će moći pristojno da žive, kao adekvatnu radno-pravnu zaštitu. Zakon o bezbednosti na radu, koji je rigorozan, zahteva da zaposleni imaju adekvatne radne uslove. Mi u ovom momentu dajemo i određeni vremenski period, kao predstavnici sindikata, da se u narednom periodu ovi uslovi ispune.

POVODI: REZOLUCIJA O KOSMETU NARODNE SKUPŠTINE SRBIJE
A ekonomski interesi Srbije na Kosmetu?

   • Nije jasno ni zašto niko ne pominje ekonomske interese Srbije na Kosovu jer samo ako bi se produžio raniji intenzitet iskorišćavanja rudnih i resursa uglja, u narednih dvesta godina ima posla samo na eksploataciji površinskih kopova Termoelektrane “Kosovo”. I to niko ne pominje, kao ni Fabriku boja i lakova, Fabriku pocinkovanog lima... “Trepča” je bila evropski gigant svojevremeno, a sa “Trepčom” se isto dešava kao i sa Borom sada. Sve se čini da se osakati i da se kupi za male pare, ne da bi se privreda digla na neki nivo. Ovo što Šiptari sada rade nije šiptarska pamet, oni su samo sredstvo u rukama nekog drugog. Ko je taj neko - svi to znamo, ali se naša vlast pravi da ne zna - kažu sagovornici “IN-a”

   Donošenje Rezolucije o Kosmetu u Narodnoj skupštini Srbije prognani koji su utočište (privremeno već devetu godinu!) našli u Kraljevu, prošle srede su pažljivo pratili, kao uostalom i sve pregovore, razgovore i usvajanje prethodnih rezolucija o Kosmetu, detaljno analizirajući stav Srbije o južnoj pokrajini u svetlu najavljenog priznanja nezavisnosti već u februaru. Stav sagovornika ,,Ibarskih novosti” jedinstven je sa stavom ne samo prognanika sa Kosmeta, da do nezavisnosti neće doći, odnosno da takvu nezavisnost Srbija nikada neće priznati i da će Kosmet uvek da tretiraju kao jedinstevni deo teritorije države Srbije.
- Stav parlamentarnih stranaka bio je poznat i pre skupštinske rasprave o Rezoluciji o Kosmetu. Nas nije iznenadilo nijedno istupanje poslanika i poslaničkih klubova, jer smo znali šta svako od njih može da kaže i kako će da istupi - kaže prognanik iz Vučitrna Miloš Todorović, član poslovodstva Termoelektrane ,,Kosovo” iz Obilića i član Odbora Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta. On smatra da je važno da su i predsednik Tadić i premijer Koštunica jedinstveni u oceni da bez kosmetskog identiteta Srba nema ni Srbije. - Nas nije iznenadilo što u našem parlamentu ima poslanika koji su protiv Rezolucije, jer oni su se tako deklarisali čitave prošle godine, a i ranije. Oni su, uostalom, odlazili u Prištinu i razgovarali sa Albancima kako bi im bezbolno poklonili pokrajinu. Meni samo nije jasno kako Srbi ne primećuju činjenicu da dvadeset godina Amerika i Evropska unija hoće, žele i u tom smeru sve čine, da odseku nogu na kojoj su praktično svi srpski preci nastali. I ako se ta noga odseče, pitanje je šta će i od takve Srbije ostati. A protivnici Srba su napravili rezove na mnogim mestima i samo je pitanje trenutka kada će taj poslednji akt da isforsiraju. Oni jesu moćni, jesu silni, ali je problem što nisu pravični.
- Potpuno podržavam stav Vlade i Narodne skupštine u vezi sa Kosmetom. Posebno prihvatam stav da u Evropu ne idemo bez Kosova u svom sastavu, kao i to što smo zauzeli neutralan stav prema vojnim savezima - ističe Dragan Jovanović, izbeglica iz Kosovske Mitrovice i stručni saradnik u Udruženju nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, kancelarija u Kraljevu. - Problem je, međutim, što svi pričaju o statusu, a niko o povratku. Mi prognani smo uvek insistirali da su prioritet standardi, da se svi kojima je Kosmet u srcu omogući povratak, jer njih intersuju standardi, dakle povratak, pa tek onda status. Srbe sa Kosmeta ne interesuje status onoliko koliko povratak na vekovna ognjišta i mesta sa kojih su proterani, da žive u svojim kućama, a ne po kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju na ivici egzistencije. Kao čoveku koji svim srcem traži i želi da se vrati na Kosmet, tražim i očekujem od ove Vlade i Skupštine da donesu neka rešenja kako bi se ljudi vratili u svoje kuće na Kosmetu i da dobiju zaposlenje kako bi egzistirali. Mi, ovde u unutrašnjosti Srbije, nismo svoji na svome i to je problem. Sva nastojanja Vlade da se sačuva Kosmet su u redu, kao i usvojena Rezolucija, ali mene pre svega interesuje povratak i mislim da tako svi treba da razmišljaju.
Todorović naglašava da se, uprkos drugačijim obećanjima DOS-a 2000. godine, ništa nije nabolje promenilo smenom režima Slobodana Miloševića, kada je u pitanju stav Amerike, pre svega o Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, i Rezolucija je pokazala da Milošević nije puno grešio, barem kada je Kosmet u pitanju, jer je u istu poziciju dovedena i demokratska vlast. Zapad svoj tvrd stav prema Srbiji nije promenio, uprkos obećanjima tadašnjeg DOS-a da je garant ostanka Kosmeta u sastavu Srbije upravo ta međunarodna zajednica.
- U celoj diskusiji povodom Rezolucije dobra je stvar što smo došli na početak, na početak ’99. godine - kaže Todorović. - Naime, svi vladajući političari danas u Srbiji tada su bili opozicija i svi su krtikovali upravo ponašanje ondašnje vlasti na pitanju Kosmeta. Međutim, sada se ispostavilo da je isti tekst koji je tada stavljen na sto naše pregovaračke delagacije u Rambujeu sada gotovo nepromenjen, sa istim klauzulama, opet ponuđen na potpisivanje našoj novoj vlasti. Ja sam skeptičan kada je reč o budućnosti Kosmeta i nju niko ne zna i ne može da predvidi, ali ja Kosmet gledam sasvim drugačije. Pre svega čisto ekonomski. Jer, posle 12-13 godina u kojima je naša država planski iscrpljivana, što zbog sankcija, što zbog bombardovanja, što zbog sadašnje privatizacije i tranzicije u koju smo ušli, a sve pod patronatom Evropske unije da nas oslabi kako bismo na kraju prihvatili sve što nam oni nametnu ili kao ponude, sada bi naši političari mogli da insistiraju na tome da je Kosovo taj input za oporavak Srbije i pokretanje proizvodnje, ili za ojačavanje Srbije, jer Srbija bi mogla da se obnovi samo na osnovu resursa koji su na Kosmetu. Mogla bi Srbija tako da malo obogati našu osiromašenu privredu koja je osiromašila naročito u pslednjih sedam-osam godina. Bila je ona siromašna i prethodnih godina, i jasno nam je zašto je tako bilo, i zbog sankcija i bombardovanja, ali nije sada jasno zašto je tako, pogotovo što je na vlast došla takozvana demokratska opcija koja je garantovala prosperitet Srbije samo uz promenu Miloševićevog režima. Nije jasno ni zašto niko ne pominje ekonomske interese Srbije na Kosovu jer, primera radi, samo ako bi se produžio raniji intenzitet iskorišćavanja rudnih i resursa uglja, u narednih dvesta godina ima posla samo na eksploataciji površinskih kopova Termoelektrane ,,Kosovo”. I to niko ne pominje, kao ni Fabriku boja i lakova, Fabriku pocinkovanog lima... ,,Trepča” je bila evropski gigant svojevremeno, a sa ,,Trepčom” se isto dešava kao i sa Borom sada. Sve se čini da se osakati i da se kupi za male pare, ne da bi se privreda digla na neki nivo. Dalje, ovo što Šiptari sada rade, odgovorno i sa argumentima tvrdim, nije šiptarska pamet, oni su samo sredstvo u rukama nekog drugog.

KO JE TAJ NEKO - SVI TO ZNAMO, ALI SE NAŠA VLAST PRAVI DA NE ZNA.
I kada je reč o mogućoj nezavisnosti Kosmeta, naši sagovornici su izričiti.
- Ne verujem da će Kosmet ikada da dobije nezavisnost. Očekujem od Srpskog nacionalnog veća Kosmeta da, u onom trenutku kada Šiptari proglase svoju nezavisnost, i mi Srbi proglasimo svoju i da šiptarsku vlast ne priznamo nikada - konstatuje Jovanović, dok Todorović smatra da Srbija treba odlučno da odgovori državama koje priznaju takvu nezavisnost:
- Želeo bih, ako dođe do te nezavisnosti, da naša vlast preduzme najavljene diplomatske korake i da počne pojedinim državama koje bi priznavale takvo Kosovo da daje do znanja da smo mi ozbiljna država i da nećemo da sarađujemo sa državama koje imaju iluziju da mogu da nam otmu Kosovo.
Obojica smatraju da je stav države o vojnoj neutralnosti ispravan, uprkos činjenici da su sve države u okruženju članice NATO-a ili su na putu da to postanu.
- Mi smo već vojno neutralni, naša vojska je uništena upravo zadatkom da budemo dovedeni u stanje u kojem smo danas, kako bi nam se na kraju reklo da nam je Kosovo uzeto jer mi Kosovo nemamo čime da branimo - kaže Todorović. - I da imamo oružje, pitanje je da li bismo mogli da ga branimo ratom, jer Srbija više nema sinove za bacanje. Ratove treba da ostavimo iza sebe, mi smo u DžDžI veku i treba da se klonimo priča da li će biti rata i kada će, i da te priče odbacimo. Nama će žal za Kosovom ostati zauvek. Mi Kosovo poštujemo kao pijedestal veličine srpstva, bilo ono u dogledno vreme u sastavu Srbije ili ne. Mada, moje mišljenje je da Kosovo nikada neće biti nezavisno! Uveren sam da će da se trgne i Evropa, za Ameriku nisam siguran, ali za Evropu sam ubeđen da će da uvidi da to što radi nije dobro pre svega za Evropu samu i da će se ovo, ako bude onako kako bi oni to hteli, obiti o njihovu glavu i da će ubrzo imati isti problem u svom dvorištu.
- U slučaju da Šiptari proglase jednostrano nezavisnost, a mi Srbi svoju, ne znači da bi bilo rata nego borbe stavova za našu jasnu politiku - kategoričan je Jovanović. - To ne znači rat, nego borbu mišljenja, ali ako bi rata i bilo, mi Srbi smo spremni i na tu soluciju, mada nevoljno. Jer, mi nismo osvajači, nismo okupatori kao što je recimo NATO, ili evropska vojska koja želi da dođe na Kosmet mimo Rezolucije 1244. Mi samo branimo ono što je naše, a pravo privatne svojine je sveto slovo u zakonima svih država na svetu. Dakle, moje je pravo da branim svoju svojinu, pa i oružjem.
Oba sagovornika jedinstveni su u oceni da Srbija u Evropsku uniju treba da uđe isključivo sa Kosmetom u svom sastavu, a posle toga granice će postati deplasirane.

ZLOUPOTREBE
Na primedbu da se pomoć Srbije za povratak na Kosmet često zloupotrebljava, Dragan Jovanović kaže:
- Zloupotreba će uvek biti, ima ih svugde i uvek će ih biti. Zloupotreba ima i u samoj Vladi. Vlada nije iskorenila kriminal i mito u državi! Ali, šta tu da radimo mi prognani?! Sve zloupotrebe brzo izađu na videlo, jer zna se ko se vratio da bi prodao imovinu i ono što im je država sagradila i to ne može da se sakrije. Nas ima par stotina hiljada u središnjoj Srbiji, koji preživljavamo bez ikakvog statusa i kao ljudi poniženi, sve u iščekivanju koraka Vlade o našem povratku. Istina, ima prognanih koji ne mogu po različtim osnovama da se vrate, jer su sada te sredine isključivo šiptarske i takvima treba omogućiti uslove za dostojan život u sredinama u kojima se sada nalaze. Recimo, ima samohranih staraca koji nemaju kuda da se vrate i ne mogu ništa da privređuju. O njima država mora da donese odluke i omogući im ovde dostojan život, da imaju krov nad glavom i adekvatna primanja. Drugo, u sredinama koje su u međuvremenu postale čisto šiptarske, povratak je nemoguć, jer tih desetak dece učilo bi školu na albanskom, na ulici bi govorilo isljučivo albanski i bilo bi neprestano šikanirano, ako ne i nešto gore. Drugačije je to u Hrvatskoj i Bosni, gde i Srbi i Hrvati i Mislimani govore istim jezikom i gde se ne razlikuju, kao što je to na Kosmetu. I tu država mora da pokaže svoju ozbiljnost. Da se naprave škole, predškolske ustanove, ambulante, omogući zaposlenje barem na nivou pre izbeglištva, pa tek tada može da se govori o statusu Kosmeta.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Ništa ja tu ne bih dirao

   • Na ovoj balkanskoj vetrometini ulaganje u jebene mudrace je čist investicioni promašaj. Zamislite Srbiju danas, ili sutra, koju vodi neki mudrac tipa Platona, Seneke ili Aristotela, neki smežurani starkelja koji ne sme da vas pogleda uoči, a ni niže. Šta bi bilo? Ne smem ni da zamišljam kad znam da smo i sa ovima koji baš i nisu neki mudraci izgubili sve što se izgubiti moglo, osim Kosmeta, dakako

Posle 364 manje-više uobičajeno lude noći, konačno je i ona, poznata kao najluđa, ostala za nama. O pametnim noćima, a i danima, ovde odavno niko više ne govori. I tako, svesni činjenice da u samo jednoj noći pokušavamo da glumom nadoknadimo sreću i zadovoljstvo za svih prethodnih propuštenih godinu dana, ili već čitave dve decenije, vraćamo se uobičajenoj svakodnevici i sivilu svakodnevnog ludila u koje smo se prosto utopili, koje smo prihvatili kao model života i, voljno ili ne, ustanovljeni način preživljavanja. Zadatak je ispunjen, mada, mora se priznati, ima i onih koji nisu uspeli da dočekaju najluđu noć, koji su posustali, umorili se od života, lova na zalutale golubove i slepe miševe, od čekanja da Srbiji krene, od nade u bolje sutra, koji su odustali od trke i istrajavanja odjezdivši zauvek tamo gde ćemo svi, kada za to dođe red, a i preko reda.
Ali, kao što to biva u novim godinama, a i obično, sve ide svojim tokom i ništa se ne menja u ukupnosti. Sve je to samo još jedan neoboriv dokaz koliko je život pojedinca beznačajan u suštini, koliko je svako od nas zapravo nebitan i koliko je praznina koja ostaje posle svakog od nas neprimetna, sićušna, pa čak i nepostojeća. Zapravo, ako baš hoćete, postoji samo punoća kojom neko može ispuniti svoj život i koju će, eventualno, ostaviti iza sebe i postoji prećutno ništavilo koje ostaje iza ništaka koji su rođeni tek da bi se održavao balans u prirodi. Problem nastaje onda kada oni koji postoje tek da bi bili manekeni na terazijama života, sticajem određenih okolnosti, preuzmu ,,kormilo" i povedu narod pa i čitav svet u pravcu kojim on, svet, verovatno i mora da krene, koliko god to delovalo nenormalno. I kada se to dogodi, kao što se nama dogodilo, onda prestaju da važe sva ona pravila koja smo praktikovali i sva ona znanja kojima su nas učili naši preci i savremenici. Tada mi, rođeni kao zakleti neprijatelji kapitalizma i svega što se pod njim podrazumeva, mi koji smo duže od pola veka živeli slušajući sve grozote koje ovaj materijalistički i izrabljivački način života donosi njegovim konzumentima, bivamo primorani da ga slavimo, da mu se priklonimo i da u njemu tražimo svoje mesto. Sve ono u šta smo verovali, u skladu sa čim smo vaspitavani i na čemu smo gradili svoje snove i ideale, jednostavno je potonulo, nestalo, izgubilo se u osećanju dugogodišnjeg besmisla preživljavanja i pokušaja shvatanja propasti koja nas je zadesila.
Istovremeno, ima i onih kojima je to dugogodišnje nacionalno i sveopšte propadanje omogućilo da se nađu u poziciji u kojoj nisu ni sanjali da će ikada biti. To je to ,,kolo sreće" ili nesreće koje ljude postavlja na određena mesta, bez njihove volje, ali i bez bilo kakvih zasluga. To se jednostavno dogodi i mora se prihvatiti kao fakat. To je ili Božja kazna ili sasvim normalan sled okolnosti u kojima se događa samo ono što mora da se dogodi. Tako ni nama niko nije kriv za ovo što imamo. Ovakvi kakvi smo mi samo imamo ono što smo zaslužili, ono što nam pripada i ono što jesmo. Hteli to ili ne, svidelo nam se ili ne, današnja Srbija je baš takva kakva mora da bude, kao što je i Danska to što jeste. Čak i kada bi hteli, ovi ili neki drugi nabeđeni evropski civilizacijski predvodnici ne bi mogli ni da izmisle, laboratorijski ili politički proizvedu ili kloniraju klan patriotskih domaćina koji bi sudbinu čitavog naroda preuzeli u svoje domaćinske ruke.

TRENUTAK DUG DVESTA GODINA
To može samo u Srbiji, zemlji gde je nepismenost jednog vladara mnogim analfabetama bila inspiracija da i oni krenu put trona, pa gde se zaustave, u Svilajncu, Trsteniku, Jagodini ili nekom ministarstvu sa portfeljom ili bez njega.
Novija srbijanska istorija je samo još jedan dokaz da je ovo zemlja kojoj je u datom trenutku, a koji traje već dva veka, potreban određeni profil domaćina, patriote, poslušnika i odanog sledbenika, a po mogućstvu i doušnika i cinkaroša bez kojih Srbijanci nikada ne bi bili ovo što jesu. Svi ostali, bez obzira na svoju kvazipamet, kvaziinteligenciju i ostale ostatku sveta omiljene intelektualne kvalitete, ne učestvuju u igri. Nisu li još stari, a i mladi, Latini, govorili kako niko u svom selu ne može biti prorok. E, to je u Srbiji dosledno sprovedeno, na svim nivoima. Ovde se ne sme dozvoliti da u ovom sudbonosnom trenutku neko bude nešto što nikome nije potrebno. Jebeš akademike, oni su za neka mirnija vremena, sada je bolje biti turbo-fan, iliti obožavalac estradnih zvezda koje su oduvek stajale na braniku otadzbine, na mostovima, putevima, poljanama i šleperima, svuda i na svakom mestu i borbenom zadatku od Knina do Srebrenice. Ovoj zemlji su oduvek bili potrebni ratnici, sa silikonskim ili spartanskim sisama, svejedno, heroji i tamanitelji svega što se protivi onome što je srpsko, a ne mudraci. Na ovoj balkanskoj vetrometini ulaganje u jebene mudrace je čist investicioni promašaj. Zamislite Srbiju danas, ili sutra, koju vodi neki mudrac tipa Platona, Seneke ili Aristotela, neki smežurani starkelja koji ne sme da vas pogleda u oči, a ni niže. Šta bi bilo? Ne smem ni da zamišljam kad znam da smo i sa ovima koji baš i nisu neki mudraci izgubili sve što se izgubiti moglo, osim Kosmeta, dakako.

OD BLAGOSTANJA NE MOŽE DA SE ŽIVI
I sada bi tu neki izbori, predsednički ili lokalni, svejedno, trebalo da nam donesu blagostanje, a blagostanja nam je pun kufer. Ko to želi da kaže da ovo u čemu živimo nije blagostanje, u poređenju sa onim što će tek biti? I zato je trebalo doživeti tu najluđu noć, pa neka bude šta bude. Trebalo je samo videti tu srpsku sreću u najluđoj noći, od Banjaluke do Kosovske Mitrovice, od Subotice preko Ogulina, Karlovca, Karlobaga i Virovitice do Haga. Svuda gde su srpski grobovi i tamnice u kojima Srbi čame. Trebalo je suočiti se sa tim sjajem u očima rezolucijom oduševljenih Srbijanaca, sa tim patriotskim pivskim zanosom, sa tim raskošnim domaćinskim gestom duboke naklonosti baćuški Putinu i potpunog, gotovo orgazmičkog zadovoljstva, odustajanjem od puta u Evropu. Uostalom, Srbija je bila Evropa kada su ovi današnji ujedinjeni banzvrci jeli nogama i brisali se koprivom i zovom, i sada oni nama da postavljaju uslove. E, pa neće moći, ,,malo morgen", kako je to lepo za života govorio Sloba.

BOG ČUVA SRBE
Dakle, sve je na našoj strani, a pobeda je na dohvat ruke. I ništa ja tu ne bih dirao. Kakvi izbori, kakvi bakrači, lampeci i rudari manekeni? Šta nama izbori mogu doneti osim Kurte i Murte, dabogda se ukrutili i umurtvili za sva vremena. Trebalo bi samo sedeti i čekati, i sve će doći samo od sebe. Posle svega, čini se da je za Srbiju najbolje kad niko ništa ne radi, jer čim neko nešto hoće da uradi, šta god, odmah ukenja stvar. A da li u predsedničkoj fotelji, ili skupštinskim klupama, sedi Pera, Mika, Laza ili Janko, Marko, Stanojko, ili neko drugi, kakve to veze ima? Svi smo mi, konačno, Srbi i poneki Hrvat pravoslavac, a kao što je poznato: Bog čuva Srbe (kako bi inače opstali do današnjih dana ovakvi kakvi su), pa neka on, mislim Bog, odluči šta će biti. Ja tu, ipak, ništa ne bih dirao, a i kako čovek od toliko sjajnih kandidata da se odluči za najboljeg. Neću da me grize savest kao svaki put do sada.

SPORAZUM "VODOVODA" I FABRIKE VAGONA
Reprogramiranje starog duga za vodu

   Posle višemesečnih pregovora kraljevačko JKP "Vodovod" i Fabrika vagona postigli su sporazum o reprogramiranju starog duga za vodu. Kako je na pres konferenciji u "Vodovodu" istaknuto, dogovoren je reprogram duga Fabrike vagona "Vodovodu" od oko 29,5 miliona dinara, ostvaren do 2004. godine i privatizacije, kao i otpis kamate u tom periodu u iznosu od oko 15 miliona dinara. O naplati novog duga, nastalog posle 1. januara 2005. godine i privatizacije, u iznosu od 15 miliona dinara predstavnici dva preduzeća razgovaraće sredinom januara.
   Na pres konferenciji, Marko Romčević, direktor, i prof. dr Predrag Stojanović, predsednik Upravnog odbora JKP "Vodovod" Kraljevo, izrazili su zadovoljstvo što je sporazum postignut i očekivanja da će ga Fabrika vagona kao dužnik poštovati dogovorene obaveze. Rečeno je i da je reprogramom duga Fabrici vagona deblokiran njen žiro-račun i omogućeno uspešno poslovanje, a zaštićeni su i interesi opštine kao osnivača "Vodovoda", i građana Kraljeva kao poreskih obveznika. U "Vodovodu" je najavljeno da bi sličan sporazum mogao da se postigne i sa Magnohromom kao velikim dužnikom za vodu, kada bude poznato ko je ovlašćen za pregovore u ime tog preduzeća.

AKCIJA SRPSKE BANKE
Novogodišnji paketići

   Predstavnici Srpske banke podelili su novogodišnje paketiće deci koja se leče u Zdravstvenom centru ,,Studenica”. Tom prilikom poželeli su mališanima brz oporavak i mnogo sreće i zdravlja u 2008. godini.
Ovo je bila samo jedna u nizu humanitarnih akcija koje Srpska banka realizuje tokom kalendarske godine, a takva praksa nastaviće se i u 2008. godini.

UDRUŽENJE NESTALIH I KIDNAPOVANIH
Deca nestalih nisu zaboravljena

   U organizaciji kancelarije u Kraljevu Udrženja nestalih i kidnapovanih sa Kosova i Metohije, u nedelju je u velikoj sali Doma društvenih organizacija priređen tradicionalni novogodišnji program za decu uzrasta do 12 godina, čiji su očevi nestali ili ubijeni na Kosmetu 1998. i 1999. godine.
Na ovoj već tradicionalnoj ,,izbegličkoj Novoj godini” 117 dece dobilo je prigodne paketiće, a 41 socijalno najugroženije dete, uz paketić, dobilo je po hiljadu dinara pomoći.
U programu je kao i ranijih godina kao Deda Mraz učestvala dramska družina Zorana Savkovića Džerija.
Paketiće su kao donatori obezbedili JP ,,Termoelektrane Kosovo iz Obilića” (predsednik sindikata Jovica Stanković, predsednik sindikata poslovodstva Miloš Todorović), nemačka nevladina humantarna organizacija ADRA, Komisija za nestala lica Vlade Srbije organizacija ,,Ljubi bližnjeg svog” iz Vrnjačke Banje.
Dvadesetak novogodišnjih paketića podeljeno je i deci na Odeljenju dečje hirurgije kraljevačke bopnice, ali i deci iz najugroženijih porodica raseljenih sa Kosmeta.
Inače, Udručenje kidnapovanih i nestalih po tradiciji će na Badnji dan (6. januara pre podne) na Trgu srpskih ratnika svim građanima poželeti srećan Božić uz posan pasulj, posne sarme, girice i grejanu rakiju.

LIČNI STAV
Okivanje i elegije

   Večna želja ka hazardnosti života i nagonu ka epikurejskim poljima nije bitno razlikovala Srbe od ostalih naroda. Kriminal raznih vrsta uvukao se među narod dosta rano. Siromaštvo i beda duhom idu ruku pod ruku. Rađaju se zajedno, u fazama odrastanja i stasavanja kroz život imaju uzajamni odjek.
Postavlja se pitanje kako se srpska vlast odnosila prema onima koji najgrublje krše zakon nekad, a kako sad.
Prema Kaznenom zakonu iz 1860. godine, koji je važio nekoliko decenija, bilo je primereno dokazati državnu moć nad kažnjenikom okivanjem u tešeke ili lake okove. Ovi prvi su merili 5.120 g, a drugi 2.560 g. Način okivanja je bio hladnim ili vrelim zakivcima. Posebna vrsta kažnjavanja bilo je vezivanje desne ruke za levo stopalo i obrnuto u trajanju od 48 sati. Model ovakvog sapinjanja popularno se zvao kvrga. Utemeljivač moderne Srbije knjaz Miloš u potpunosti je shvatio duh naroda na čijem se čelu nalazio, pa i onako polupismen postavio je temelje kaznene politike. U neposrednoj blizini svoje rezidencije u Topčideru sagradio je prvu modernu robijašnicu tadašnje Srbije. Radni dan prekršilaca zakona je trajao od izlaska do zalaska sunca, i to ćutke. Bez ijedne reči. Robijaši su radili na prenošenju teških tereta, krčenju puteva i tucanju kamena. Uslovi življenja su bili veoma teški u tadašnjim robijašnicama. Kao primer navodim Topčider, koji je stalno imao oko 1.500, a realno mogao da primi samo 500 robijaša. Odeveni u belo-sive uniforme koje su zimi bile pojačane kaputićem koji je ličio na gunj i štitio telo od totalnog smrzavanja. Hrana je bila u skladu sa higijenskim prilikama, pa su za večeru dobijali sluzavu tečnost mrke boje zvanu ajnpren čorba, koja se sastojala od zaprženog brašna i masti. Loša hrana bez vitamina je bila osnovni uzrok nastanka tuberkoloze, skorbuta i raznih anemija.
Znatno lošije uslove života, a pogotovu rada, pokazuju tadašnji zatvori u Francuskoj Guajani, Sibiru i Americi.
Telesna kažnjavanja najgore vrste bila su mera karaktera tadašnje vlasti zemlje koja se tek oslobađala mrskog ropstva i želela da odmah preraste u najde-mokratskiju zemlju sveta.
Pored već pomenutih okova njihovi kažnjenici su morali da nose i ogroman matalni teg nalik đuletu. Tamnica ili prostorija bez svetla u trajanju od po dva meseca bila je standard tadašnjeg njihovog zatvorskog života. Primoravanje na mukotrpan posao svakodnevno sem nedeljom bez obzira na fizičku izdržljivost ili uzrast.
I dok su naši robijaši radili na otvorenom, njihovi su primoravani na rad i do 500 m pod zemljom u dubokim rudničkim jamama. Umesto iskorenjivanja zla, robijašnice na skoro svim meridijanima su postale ,,kreativne radionice” novih zločina.
Sadašnji robijaši, po ugledu na svoje kolege preko Atlantika, uživaju u mnogim blagodetima zatvorskog života. Naše vlasti sada projektuju zatvor u zatvoru, sa najmodernijom videoopremom po ugledu na svevideće oko, parnim grejanjem, ultramodernim toaletima, italijanskim pločicama i udobnošću za literarni rad.
Pomodno zvuči da se najčuveniji robijaši današnje države bave tobožnjim pisanjem romana, eseja, rodoljubive lirike i elegija. Daju intervjue u više nastavaka nalik španskim serijama u kojima se ne zna ko je kome mama ili tata i ko će kada da vaskrsne iz neke čudne ili mitske situacije. Sve ovo objavljuju neki izdavači i mediji kao verbalni trovači, uporno kontaminirajući ionako oslabljeno ili zaraženo moralno tkivo Srbije. Pri tome su ubeđeni da rade pravu stvar na prosvećivanju naroda do grla ogrezlog u mizofobiju i nepotizam. Nakazni opisi vasionskih junaka koji su prekrajali Srbiju kako su hteli i mogli, sa kalašnjikovim u ruci bude i danas, kod određenog broja naših ljudi simnjive političke orijentacije, setu za nekim tek prohujalim vremenima.
U teoriji analogije postoji zloslutna sličnost pojedinih ljudskih karaktera sa nekim životinjskim vrstama.
U svakom slučaju, svi oni su robiju dočekali potpuno spremno i očekivano zamenjujući dotadašnje životne teze za nove vremenske tokove.
A onda se opet setim velikok knjaza i tadašnje Srbije. Sivo-beli robijaši okopavaju baštu sa belim lukom u Miloševom konaku, uporno vade rovce iz zemlje da ne oštete biljku, a posle podne dotucavaju kamen. I to ćutke.
Ne može se reći da Srnija, iako mlada demokratska zemlja, nije bitno napredovala. Ako smo gde napravili snažan iskorak ka nekim integracijama, evropskim ili atlantskim, onda je to sigurno robijaška demokratija.
Dragiša S. Kosić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NESVAKIDAŠNJI “GOST” KRALJEVA UOČI PRAZNIKA - piše Bojana Milosavljević
Zvezda među slovenskim knjigama

   • Malo pre novogodišnjih i božićnih praznika (27. decembra) u hramu Svete Trojice u Kraljevu nakratko bilo izloženo fototipsko izdanje “Miroslavljevog jevanđelja”, koje je najstariji srpski ćirilični rukopis i najvredniji pokretni spomenik kulture u nas nastao krajem XII veka, a koji je u leto 2005. godine upisan u Uneskov program “Pamćenje sveta”. Projekat fototipskog izdanja trajao sedam godina, a slavna knjiga kopirana u svega 299 primeraka. Original se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu

   Uz mere predostrož-nosti, kakve i priliče izuzetnom događaju, pretprošlog četvrtka je u hramu Svete Trojice u Kraljevu tokom nekoliko popodnevnih sati bila izložena kopija čuvenog ,,Miroslavljevog jevanđelja” - najznačajnijeg ćiriličnog spomenika srpske i južnoslovenske pismenosti, napisanog s kraja XII veka. O nastanku ove izuzetne knjige postoje fakti da je njeno pisanje naručio zahumski knez Miroslav, brat raškog velikog župana Stefana Nemanje, najverovatnije u Kotoru (oko 1185. godine), a za potrebe crkve Svetog Petra u Bijelom Polju. Najveći deo knjige prepisivao je nepoznati prepisivač, u nauci znan kao Varsameleon, a drugi Grigorije Dijak, koji zapisom na poslednjoj strani ,,jevanđelja” čak i datuje ovaj neprocenjivi rukopis: ,,Ja, grešni Grigorije dijak... zastavih zlatom ovo jevanđelje velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu Zavidinu”. Ovaj prepisivač dovršio je knjigu, dodao nekoliko kratkih zapisa i ukrasio ga ornamentima. ,,Miroslavljevo jevanđelje” je u svemu izuzetno delo - pisano je na pergamentu, takozvanom ,,ustavnom ćirilicom” i ukrašeno sa tri stotine stilizovanih minijatura u boji i zlatu. Sve to u povezu (koricama) od kože.
Naša nauka ne zna kako je ova knjiga iz Huma dospela u Hilandar, ali postoji predanje da ga je tamo odneo raški župan Stefan Nemanja prilikom osnivanja manastira. U biblioteci Hilandara rukopis je čuvan vekovima i to vrlo savesno, jer je, kada je otkriven, bio u dobrom stanju - kako su ocenili stručnjaci za konzervaciju. Osim toga, zaključili su da nije često korišćen na liturgiji, budući da su stranice sasvim malo pokapane voskom.

LOPOV UKAZAO NA ,,JEVANĐELJE”
Srpski naučnici su kasno (tek u drugoj polovini XIX veka) saznali za postojanje ovog izuzetnog kulturnog dobra. U otkriće ,,Miroslavljevog jevanđelja” umešao se (ne)srećan slučaj. Naime, jedan ruski monah za boravka u Hilandaru krišom je isekao jedan list rukopisa i odneo ga u Rusiju, gde se i danas čuva u jednoj od biblioteka Peterburga. Stranica se posle 28 godina pojavila na arheološkoj izložbi u Kijevu (Ukrajina) pod nazivom ,,Petrogradski list”. Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, fotografisao je ovaj eksponat i čitavom rukopisu dao ime.
O Uskrsu 1896. godine mladi kralj Aleksandar Obrenović posetio je Hilandar i bogato ga darivao, a za uzvrat na poklon dobio ,,Miroslavljevo jevanđelje”. Sudbina najdragocenije srpske knjige postaje dramatična posle Majskog prevrata 1903. godine, odnosno ubistva kraljevskog para, Aleksandra i Drage. ,,Jevanđelju” se tada gubi svaki trag, da bi se pojavilo tek 1915. godine. Tada je sa državnom blagajnom nošeno bespućima Albanije, kojima se povlačila srpska vojska i deo naroda potisnuti ofanzivom Austrougarske; sve do usputnih savezničkih logora i poslednjeg spasonosnog odredišta - Krfa. Ova najveća srpska kulturna relikvija vraćena je u oslobođenu zemlju na kraju rata.
I Drugi svetski rat spleo je pravu dramu oko neprocenjive drevne knjige, svedočanstva južnoslovenske kulture i pismenosti. ,,Miroslavljevo jevanđelje” odneto je iz Beograda u Užice, a odatle u manastir Raču na Drini, gde je brižljivo zaštićeno i skriveno u podu crkve. Krajem 1943. ili početkom 1944. godine vraćeno je u glavni grad i pohranjeno u sef Narodne banke. Danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, u specijalnoj komori otpornoj na mikroorganizme, koja je inostrana donacija.

,,JEVANĐELJE” I SVET
U leto 2005. godine ,,Miroslavljevo jevanđelje” upisano je u Uneskov program ,,Pamćenje sveta”. Na ovoj listi najvećih pokretnih kulturnih i naučnih dobara naša knjiga je jedan od 120 predmeta izuzetne civilizacijske vrednosti, zajedno sa: Dnevnikom Džemsa Kuka, Gutembergovom biblijom, prepiskom H. K. Andersena, Betovenovom Devetom simfonijom, Šubertovim i Šopenovim delima... U obrazloženju za ulazak srpskog rukopisa u ,,Pamćenje sveta” stoji, pored ostalog, da ,,Miroslavljevo jevanđelje” najbolje dokumentuje jedan od segmenata ljudskog stvaralaštva svoga vremena”. Ovaj srpski biser i nacionalni ponos objašnjava poreklo ćirilske pismenosti sa osloncem na glagoljsku tradiciju i ima široki značaj u srpskoslovenskoj istoriji i kulturi, dok je lepota ukrasa (minijatura) i izbor pisma (svečana ćirilica) zasebna priča.
Iole obavešten čovek zna makar par podataka o našem najvrednijem rukopisu. Prvo kopiranje (fotolitografsko izdanje) urađeno je u Beču 1897. godine, u 300 primeraka, a o trošku kralja Aleksandra Obrenovića. Gotovo vek kasnije, pojavljuje se drugo, ovoga puta fototipsko, izdanje. Priređivači (Veljko Topalović, Dušan Mrđenović i Branislav Brkić), ali i velika grupa naučnika, započeli su rad 1993. godine, prikupljanjem podataka o istorijatu rukopisa i to istraživanje je trajalo punih sedam godina. Štampanje je završeno u Johanesburgu (Južna Afrika), a u Srbiji je promovisan krajem februara 2000. godine, u svečanoj sali Akademije nauka.
Ovo izdanje, kao svojevrstan kulturno-naučni projekat od nacionalnog značaja, prvi je i potpuni faksimil ,,Miroslavljevog jevanđelja” i pratećih knjiga i urađeno je takvom tehnikom da posmatrača dovodi u nedoumicu - ne gleda li, možda, u stranice originala? Knjiga je obima 162 strane, a štampana u svega 299 primeraka. Povez je od tvrde kože, sa utisnutim prvim srpskim ćiriličnim pečatom kneza Miroslava i šarama sa originalnog poveza na prvoj i poslednjoj strani. Izdavači kopije ovog neprocenjivog dela su AIZ Dosije i JP Službeni list SRJ.
Svetska kulturna javnost, posebno ona koja drži do prestiža, pokazala je veliko interesovanje za srpsko ,,Miroslavljevo jevanđelje”. Otkupile su ga najveće biblioteke na svetu, pored ostalih i Aleksandrijska (simbol kulture i nauke još od starog veka). Primerka ovog drevnog rukopisa domogle su se i biblioteke najvećih svetskih univerziteta u Americi i Evropi, kao i najčuveniji manastiri.



KNJIŽEVNI KLUB KRALJEVO
,,Mrvoš'' Milošu Petroviću

   Mladi Kraljevčanin Miloš Petrović dobitnik je nagrade ,,Bogdan Mrvoš'' za proteklu, 2007. godinu. Žiri Književnog kluba - Miloje Radović, Dragan Grbović i Miloš Milišić, između više desetina prispelih radova, jednoglasno se odlučio za pesme devetnaestogodišnjeg Petrovića, inače studenta prve godine Filozofskog fakulteta u Beogradu.
   Nagrada koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, Petroviću je uručena u čitaonici gimnazijske biblioteke, a nekolicina učesnika konkursa, koji je, inače, namenjen mladim kraljevačkim autorima, nastupila je na književnoj večeri u Biblioteci ,,Stefan Prvovenčani'' u Kraljevu. Tom prilikom promovisana je posthumna knjiga Bogdana Mrvoša ,,U šumi mračnoj kao vreme'', objavljena ove godine u Pančevu.



U KRUŠEVCU ODRŽAN PRVI NAUČNO-STRUČNI SKUP
Industrijski menadžment i razvoj

   • Povodom pet godina postojanja, Fakultet za industrijski menadžment u Kruševcu organizovao Prvi naučno-stručni skup na temu ,,Industrijski menadžment i razvoj", u čijem je radu učestvovalo oko 150 stručnjaka koji se bave problemima organizacije i upravljanjem u privredi. Skup otvorio profesor dr Milutin Đuručić, predsednik Naučnog odbora Prvog naučno-stručnog skupa koji je organizovao ovaj fakultet

   O organizatoru skupa, Fakultetu za industrijski menadžment iz Kruševca, govorio je profesor dr Branislav Đorđević, dekan fakulteta, koji je napomenuo da fakultet uspešno radi već pet godina u okviru Univerziteta ,,Union" iz Beograda. Na fakultet je do sada ukupno upisano 1.445 studenata, od kojih je 420 diplomiralo. Na fakultetu je do sada odbranjeno sedam doktorskih disertacija, četiri magistarske teze i trinaest specijalističkih radova. Fakultet se bavi i stručnim usavršavanjem kadrova i dopunskom obukom, edukacijom za pojedine ciljne grupe stručnjaka po posebnim programima. U okviru fakulteta radi i ,,Izdavački centar za industrijski menadžment plus", koji je do sada izdao četrdest četiri naslova, knjiga u ukupnom tiražu većem od 20.000 primeraka. Autori su profesori i saradnici fakulteta, eminentna imena u oblasti menadžmenta, organizacije i upravljanja proizvodnjom.
U ime lokalne samouprave, učesnike skupa je pozdravila Branislava Brkić, predsednica Skupštine opštine Kruševac, koja je naglasila značaj postojanja ove visokoškolske ustanove za grad i šire i poželela da skup postane tradicionalan. Skupom je predsedavao profesor dr Ljubodrag Đorđević. Na skupu je saopšteno 66 radova iz oblasti industrijskog menedžmenta i razvoja poslovnih sistema.
Radove po pozivu saopštili su eminentni stručnjaci u oblasti menadžmenta i organizacije peoizvodnje profesori dr Vuksan Bulat, dr Đorđe Nadrljanski, dr Branislav Đorđević i dr Milutin Đuričić. Ostali radovi svrstani su po tematskim oblastima - menadžment poslovno proizvodnih sistema - pet radova, informacione tehnologije i proizvodno informacioni sistemi - sedam radova, ekološke tehnologije i ekološki sistemi - šest radova, totalno upravljanje kvalitetom i industrijski menadžment - pet radova, obrazovanje u oblasti industrijskog menadžmenta - četiri rada, organizacija proizvodnje i tehnologije - deset radova, upravljanje marketingom i razvoj -dvanaest radova, ljudski resursi i motivacija - sedam radova i strateško planiranje u lokalnim samoupravama.
Radovi su štampani na CD romu koji je kao Zbornik radova u elektronskom izdanju katalogiziran u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu (CIP). Opšta je ocena, što je konstatovano i u predloženim zaključcima, da je skup uspeo, a da našoj privredi i društvu uopšte nedostaju znanja iz oblasti menadžmenta i oprganizacije i upravljanja u raznim oblastima, te u tom smislu i Fakultet za industrijski menadžment i stručnjaci koje on obrazuje imaju svoje mesto i značaj, posebno u vremenima koja dolaze. Ovakvi skupovi treba da prerastaju u tradicionalne, jer predstavljaju mesta na kojima stručnjaci, poslovni partneri iz različitih oblasti mogu da prezentiraju svoja iskustva, saznanja, rezultate istraživanja, ali i da se druže i rešavaju svoje poslovne probleme.