Pravo glasanja za 6.692.380 građana Srbije
Primer "divlje" i neuspešne privatizacije
"Srbija ima i treći put, pravi put, i evropski, i nacionalni"
"Želim Srbiju budućnosti, a ne Srbiju prošlosti"
Zdravstvo ima izuzetan značaj za ukupni razvoj Srbije
,,Došlo je pravo vreme za promene u Srbiji"
Da li komercijalno-folklorna praznovanja potiskuju suštinu praznika?
Roditelji na ,,određeno vreme”
Tragom tri slova - V. I. L.
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA ZAKLJUČILA BIRAČKI SPISAK - piše Slobodan Rajić
Pravo glasanja za 6.692.380 građana Srbije

   Svojom odlukom, u predviđenom zakonskom roku, Republička izborna komisija zaključila je birački spisak za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji koji će biti održani 20. januara.
Prema toj odluci, koja je objavljena u ,,Službenom glasniku Republike Srbije", na predstojećim predsedničkim izborima biračko pravo u Srbiji imaće 6.692.380 punoletnih građana, upisanih u birački spisak. Broj birača na ovim izborima povećan je za 38.529 u odnosu na prošlogodišnje parlamentarne izbore. RIK je utvrdio da je u inostranstvu upisano 37.053, u Vojsci Srbije 9.178 i u zatvorima 8.201 birač. Pravo glasanja na području Kosova i Metohije imaće 103.137 birača.
Upis birača, shodno zakonu, posle ove odluke RIK-a, sada će do 17. januara biti moguć samo na osnovu odluke nadležnog suda, a posle toga RIK će utvrditi i objaviti konačan broj birača.
Komisija je odlučila i da u ukupan birački spisak ne uključi glasače u opštini Gora na Kosmetu jer su uvidom u ponuđene biračke spiskove uočeni bitni nedostaci, kao što su dupliranje matičnih brojeva i upisivanje imena umrlih, i u toj opštini neće biti biračkih mesta.
Na sednici RIK-a doneta je odluka da se odštampa ukupno 6.695.330 glasačkih listića, odnosno da će rezervnih glasačkih listića biti štampano jedan odsto od ukupnog broja i u od jedne do pet jezičkih varijanti, zavisno od broja jezika i pisama u službenoj upotrebi u pojedinim opštinama u Srbiji.

OBAVEŠTENJA - DO 14. JANUARA
Kako je odlučeno, RIK treba da do 14. januara u ponoć svim biračima u Srbiji dostavi obaveštenja o danu održavanja izbora. Za tu namenu opštinskim upravama odobrena su sredstva od 3,90 dinara po pozivu. Na obaveštenju-pozivu, kao i na prethodnim izborima, pored imena i prezimana birača, treba da piše broj i adresa biračkog mesta na kojem građani glasaju, kao i broj pod kojim je građanin upisan u izvod iz biračkog spiska.

POSMATRAČI IZBORA IZ OEBS-A
Kancelarija OEBS-a za demokratiju i ljudska prava formirala je izbornu posmatračku misiju koja će 20. januara nadgledati predsedničke izbore u Srbiji. Kako je saopšteno, posmatračku misiju OEBS-a predvodi ambasador Nikola Vulćonov, a jezgro posmatračkog tima OEBS-a čini devet međunarodnih eksperata i dvanaest odgovornih posmatrača iz 18 zemalja OEBS-a raspoređenih po celoj Srbiji. Misija će nadgledati izborni proces u skladu sa OEBS-ovim načelima demokratskih izbora i ostalim međunarodnim zakonskim standardima. Posebno će biti posmatrane aktivnosti izborne kampanje, zakonske osnove sprovođenja izbora i njihova primena, situacija u medijima, rad administrativnog aparata i državnih organa, kao i sporovi vezani za izbore, saopšteno je pored ostalog iz Kancelarije OEBS-a u Beogradu.

ŽREBANJEM UTVRĐEN REDOSLED KANDIDATA
Nikolić na prvom, Karićeva na devetom mestu

   Republička izborna komisija je u skladu sa novim Zakonom o izboru predsednika Srbije žrebanjem utvrdila redosled kandidata na glasačkom listiću za predstojeće predsedničke izbore, raspisane za 20. januar.
Žrebanjem je utvrđen sledeći redosled kandidata: 1. Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), 2. Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka iz Niša), 3. Boris Tadić (Demokratska stranka), 4. Velimir Ilić (Nova Srbija), 5. Ištvan Pastor (Mađarska koalicija), 6. Marijan Rističević (Koalicija Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka), 7. Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija, 8. Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i 9. Milanka Karić (Pokret Snaga Srbije ,,Bogoljub Karić").

IZ RADNOG TELA RIK-A ZA SPROVOĐENJE IZBORA
Glasanje na 129 mesta, 111.823 upisanih birača

  Prema odluci Republičke izborne komisije, koja je dostavljena radnom telu za sprovođenje izbora u Opštinskoj upravi Kraljevo, u kraljevačkoj opštini glasaće se na 129 biračkih mesta koja su ista kao i na prethodnim republičkim parlamentarnim izborima. Isto toliko (129) imenovano je i stalnih biračkih odbora sa po tri člana i po tri zamenika, dok će u proširenim biračkim odborima svi predlagači devet predsedničkih kandidata moći da delegiraju svoje predstavnike.
Istovremeno, odlukom RIK-a, u izvodu iz biračkog spiska za opštinu Kraljevo nalazi se ukupno 111.823 birača. Kao i za sve druge građane, shodno zakonu, od zaključenja biračkog spiska pa do 17. januara upis u ovaj ,,opštinski" birački spisak moguć je samo odlukom nadležnog suda i tada će se znati i konačan broj birača u kraljevačkoj opštini.

CeSID NA IZBORIMA U KRALJEVU
Glasanje nadgleda 120 posmatrača

   Prema rečima Vuka Konjikušića, regionalnog koordinatora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u Kraljevu, u šest opština koje pokriva kraljevačka organizacija (Kraljevo, Trstenik, Vrnjačka Banja, Aleksandrovac, Brus i Raška), na predstojećim predsedničkim izborima biće 120 akreditovanih CeSID-ovih posmatrača.
   Pored posmatrača, na pojedinim biračkim mestima i radnim telima RIK-a u opštinskim upravama, 20 posmatrača biće u mobilnim ekipama koje će tokom izbornog dana posećivati pojedina biračka mesta.

MILUTIN MRKONJIĆ, KANDIDAT SPS-A, POSETIO KRALJEVAČKI ,,MAGNOHROM"
Primer ,,divlje" i neuspešne privatizacije

   Predsednički kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić, sa najbližim saradnicima, posetio je prošlog ponedeljka, 8. januara, kraljevački ,,Magnohrom”, gde je o problemima ovog preduzeća razgovarao sa grupom radnika i predstavnicima sva tri reprezentativna sindikata. On je tom prilikom istakao da je ,,Magnohrom” ,,primer sramne i neuspešne privatizacije u Srbiji koja je vršena u poslednjih sedam godina". Podsetio je da je Kraljevo nekada bilo jedan od najvećih privrednih centara u Srbiji, ali da su u ovom periodu, kroz neuspešnu prodaju preduzeća, uništeni ,,Kablar”, ,,Mediapan”, delimično Fabrika vagona i mnoga druga preduzeća, a posebno ,,Magnohrom”.
- Naravno, to je sve rezultat ,,divlje privatizacije" posle 2000. koja je mogla da bude sprečena i da ne donese ovakve žrtve kao što je donela. Privatizacija jeste teška svuda, bolna, ali ovde je mogla da bude manje bolna. Posebno u ,,Magnohromu”, koji je mogao da bude zadržan kao preduzeće, gde smo mogli da damo i radnicima akcije jer smo imali dobre uslove i dobar menadžment. Dakle, ,,Magnohrom” nije trebalo prodavati i mi, kao partija, nećemo dozvoliti dalju privatizaciju ni javnih ni drugih strateški važnih preduzeća. ,,Magnohrom” je jedno od takvih preduzeća. Mi ćemo vratiti radnike u fabrike, naravno sa novim menadžmentom, ako država bude bila onakva kakvu ja zamišljam da treba da bude. Ja ću da učinim sve što mogu da vam pomognem, bez obzira da li ćemo da pobedimo ili nećemo na predstojećim predsedničkim izborima - istakao je Milutin Mrkonjić.
Mrkonjić je rekao i da je pri dolasku u Kraljevo prošao pored sedam mostova koje je on sa drugovima iz SPS-a u vreme obnove zemlje posle NATO bombardovanja 1999. godine obnovio, na čemu je radilo, pored Fabrike vagona i Goše, kao nosilaca posla i njihovih kooperanata, još 50 malih preduzeća godinu i po dana i ljudi su živeli od tog posla. Takođe, da je prošao pored Ratarskog imanja, gde je prekinuta započeta izgradnja 200-300 stanova. On je podsetio i da su slična gradilišta tada otvorena širom Srbije i u njima zaposleno 250.000 ljudi i ceo taj posao je koštao 250 miliona maraka, a da je posle toga do danas u zemlju ušlo više od 20 milijardi dolara raznih para od donacija, preko prodaje preduzeća itd. a da ništa nije postignuto.
- Gde su sada te pare? Ne kažem da su te pare pokradene, ali je očigledno da su neznalice vodile zemlju, i to je problem… Zato moramo ići svi zajedno u akciju da se SPS ponovo vrati na poziciju na kojoj je bila, a onda ćemo mi znati kako da razgovaramo sa radnicima... Mene ne interesuju takmičenja sa protivkandidatima, ja želim da razgovaram sa narodom. Vi ste moji drugovi i ja za vas ovu bitku bijem, da se najzad SPS, koja je brinula o ljudima, vrati na političku scenu Srbije na velika vrata i da možemo da rešimo sve vaše probleme. Ja bih danas otvorio vrata ove fabrike, uveo sve vas unutra, seo sa ljudima koji znaju taj posao da reše, upoznao državu sa tim u ušao u realizaciju projekata koje ste vi radili i ranije. To je zadatak svakog predsedničkog kandidata i ko to neće, taj ne treba ni da se kandiduje - naglasio je Mrkonjić.
Prema njegovim rečima, Kraljevo se nalazi na dobrom položaju između razvojnih koridora i kad bi zaposlilo sve svoje kapacitete, moglo bi da reši svoje i životne probleme 30.000 raseljenih koji su došli sa Kosova i Metohije. Država sa novim predsednikom, rekao je Mrkonjić, dužna je da im u tome pomogne kroz realizaciju projekata koje traži Evropa, pre svega u oblasti saobraćaja, energetike i poljoprivrede i da bi na taj način kroz razvojni program umesto milion-milion i po onih koji danas rade moglo da radi dva i po miliona ljudi, da budžet ima više sredstava i iz njega se finansira vanprivreda.
Predsednici reprezentativnih sindikata ,,Magnohroma” i predstavnici OO SPS Kraljevo upoznali su Mrkonjića sa načinom propadanja ,,Magnohroma”, pogotovo posle neuspešne privatizacije. Istakli su da kupac nije obezbedio posao i plate ni socijalni program, već prodao rotacione peći i sve što je mogao da proda, da radnici mesecima ne primaju plate, da su kapije fabrike i rudnici zatvoreni i da u ,,Magnohromu” nema ni struje ni vode ni drugih energenata, pa ni posla. Zatražili su odgovornost i da njihovi problemi hitno počnu da se rešavaju.
- Najveća sramota u ovoj državi Srbiji je upravo privatizacija ,,Magnohroma”. Kad su tako veliki kolač hteli da zagrizu, onda znate koliko su bezobrazni. Predsednik države možda nema ingerencije sada sa vama da razgovara i da se bije za vaša prava, ali ima zadatak da predsednika Vlade i ministre natera da dođu ovde i problem rešavaju. I ja se upravo kandidujem za takvog predsednika države - naglasio je Mrkonjić.
Sa radnicima, svojim saradnicima, među kojima su bili i najviši funkcioneri SPS-a Ivica Dačić, dr Žarko Obradović i Branko Ružić, i drugim prisutnima Mrkonjić je zatim obišao opustele i ruinirane fabričke hale u vatrostalnom delu i uverio se u ono što su mu radnici i sindikalci pričali.
- SPS u svom programu ima to i prvo što su mi rekli moji drugovi je da vratimo radnike u fabrike. To je moj zadatak i ja to znam da radim. Vratićemo radnike u fabrike, radićete posao koji znate za svoju zemlju i projekte koje ceo svet poštuje. Prema tome, nije problem u svetu, problem je u nama ovde, ali moramo doći na vlast, da bude jasno, morate glasati za SPS da bismo mi mogli ovo da sprovedemo. Nikad nisam lagao ljude i ono što sam rekao - to sam uradio. Dakle, ,,Magnohrom” vrlo brzo može da bude ono što je bio osamdesetih i devedesetih godina u evropskim i svetskim okvirima - zaključio je Mrkonjić prilikom posete kraljevačkom preduzeću.

SRETEN JOVANOVIĆ, PREDSEDNIK OO SPS KRALJEVO:
,,Ovde nema života"

   - Moram da kažem da danas ovde, osim živih ljudi, više nema života. Ovo je fabrika u kojoj je nekad 6.000 radnika izgradilo ovaj grad, gde su hranili svoje porodice i školovali svoju decu. Sada je to zatvoreno, isečene su mašine, rotacione peći, čak šine za dopremu materijala, i sada je ostalo 2.200 radnika. Privatizacija je poništena sa Global Stilom. Ono što ovim ljudima treba je neko ko želi da sve ovo pokrene. Znači, Vlada Srbije sada je u procesu traženja poverioca kapitala i novog strateškog partnera da bi ovo preduzeće imalo šanse da krene.

ĐORĐE ANĐELKOVIĆ:
,,Ne samo glasači"

   Đorđe Anđelković, predsednik Samostalnog sindikata ,,Magnohroma”, upoznao je Mrkonjića i njegove saradnike sa istorijatom propadanja ,,Magnohroma” u poslednjih šest godina, od kada politika i država brinu o tom preduzeću, i posle privatizacije, kada je fabrika pretvorena u ,,geto za 2.200 radnika". Izneo je i frapantan podatak da je do maja 2007. godine otpisano 1.211 osnovnih sredstava i da vrednost rashodovanih mašina iznosi oko 22 miliona evra.
- Poštujte nas, da biste bili i vi poštovani. Mi ne služimo samo da bismo bili glasači, nego želimo da budemo radnici i graditelji ove zemlje kao što smo nekada bili. Ovde se nekada proizvodilo više od 140.000 tona vatrostalnog materijala za ceo svet. ,,Magnohrom” je izgradio Kraljevo i pola Srbije, staru Jugoslaviju i celu Evropu, i zaslužuje veće poštovanje - rekao je pored ostalog Anđelković.

PREDIZBORNA KONVENCIJA U KRALjEVU VELIMIRA ILIĆA, KANDIDATA NOVE SRBIJE ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
"Srbija ima i treći put, pravi put, i evropski, i nacionalni"

   ,,Pored dva nepomirljiva politička bloka sa dva puta, Srbija danas ima i treći put, koji oličavaju Nova Srbija i njeni koalicioni partneri, koji predstavljaju treći put", izjavio je Velimir Ilić, predsednički kandidat Nove Srbije, na predizbornom predstavljanju 3. januara u Kraljevu. On je pojasnio da među kandidatima ,,ima nekih koji ništa ne rade, koji pričaju prazne priče i stalno kritikuju one koji mnogo rade, pričajući o samo dva puta Srbije, iako Srbija ima svoj srpski put kojim treba da krene, put pomirenja i Pravoslavlja, kojim se kretala kad je bila uspešna i kojim i danas treba da krene".
- Naš put je put pomirenja, put Svetog Save. Neko nas je spolja opet podelio, posvađao, i to su radile moćne službe. Formirali su neke partije koje su Srbe i Srbiju podelile u dva nepomirljiva tabora čiji kandidati idu na izbore. Jedni su kao za spas, drugi su mrak. A mi kažemo da nismo u tom društvu. Ima Srbija i treći put, pravi put, i evropski, i nacionalni, to mora da ide zajedno! Drugi kažu ,,Uzeće nam Kosovo, ali ćemo ući u Evropsku uniju". Međutim, mi kažemo da Evropa mora da razmisli da li želi Srbiju kao partnera u celosti, ili želi Srbiju na kolenima, poslušnu, poniženu, što mi nismo zaslužili. Mi nikada nismo bili agresori, stalno smo se branili i nemamo kome da se izvinjavamo. Zato ne smemo ništa potpisati ili dati, već Kosovo braniti svim raspoloživim pravnim, diplomatskim sredstvima, autoritetom pojedinih ličnosti, biti složni i odlučni u svojim nastojanjima, ne dozvoliti da nas ponovo posvađaju - naglasio je Velimir Ilić.

KRUPNI REZULTATI
On je s tim u vezi dodao da nas je u proteklom periodu Evropa prihvatila i da je on sa njenim predstavnicima ,,ugovorio na stotine projekata", kao i da je, za razliku od ostalih kandidata, prvi imao kontakte sa najvišim evropskim i svetskim državnicima, od Buša do Berluskonija, ali da o tome nije želeo da mnogo govori. Prema njegovim rečima, u proteklom periodu realizovani su ili pokrenuti brojni projekti za koje je on, kao ministar, bio nadležan. Naglasio je i da mora da se završi autoput Horgoš-Požega, koji će proći kroz srce Srbije, kao i Koridor 10, ali i nastavi izgradnja seoskih puteva, jer bez toga nema razvoja sela, koja se zbog nedostatka infrastrukture prazne, poput osam sela u opštini Kuršumlija, koja su potpuno pusta. Kao primer velikog angažovanja naveo je i opštinu Kraljevo.
- Sećam se kada sam pre dve godine bio u Kraljevu i govorio šta treba da se uradi. Svi su rekli da nisam normalan i da pričam gluposti i da od toga nema ništa. Ali sada se može reći da je urađeno i mnogo više nego što smo obećali i, da je mandat predsednika opštine trajao četiri godine, sve bismo završili. Ne bi više bilo makadama u opštini Kraljevo i taj cilj moramo da postignemo. Sramota je da ljudi u DžDžI veku gaze blato, kao što nema asfalta do crkve u Lascu, gde sam bio - istako je Ilić, podsetivši ,,na sliku starca koji pred njim ljubi asfalt zato što je dočekao za života da stigne u njegovo selo".

PRED NOVIM PROJEKTIMA
Nabrajajući buduće projekte u kraljevačkloj opštini, Ilić je podsetio da je pri kraju izgradnja asfaltnog novog puta Gruža-Kraljevo i da će svi putevi na tom području, levo i desno, biti asfaltirani. Podsetio je i da je, uz dogovor sa ljudima, urađen deo obilaznice oko Kraljeva i da postoji projekat za kompletnu kraljevačku obilaznicu na autoputu Preljina-Pojate, kao poprečna veza sa Koridorom 10 i autoputem Horgoš-Požega, zatim na urađenu obilaznicu oko manastira Žiče, kompletno renoviranu Ibarsku magistralu, radove na starom putu Kraljevo-Čačak, dogovor na Ušću da se završe započeti radovi putnog povezivanja Studenice, Rudna, Gradca, sa Ivanjicom, razvoja Goča… Kao u Kraljevu, infrastruktura se gradi podjednako u čitavoj Srbiji, i to je šansa za njen dalji prosperitet.
- Treba zaposliti narod, na stotine hiljada ljudi, kroz započete i buduće velike investicije u infrastrukturne projekte. Kad o tome pričamo, posebno mladim ljudima, moramo imati u vidu da Srbija ima ogroman problem ,,bele kuge", da zbog pada nataliteta gubimo godišnje jedan grad. Tim mladim ljudima moramo obezbediti posao, bolji životni standard i krov nad glavom da bi se više rađalo. Stalno pričamo o nekakvom tehnološkom višku, a Srbija nema višak nego manjak naroda. Izgradnjom infrastrukture i stvaranjem drugih uslova treba razvijati selo i sve regione u Republici, i promeniti politiku koja je od seoskih domaćina pravila gradsku sirotinju - naglasio je Ilić.
On je kazao i da se ,,mnogi neopravdano pdsmevaju saboru u Guči, gajenju ovaca i šljiva, a to je pravi put žičke, studeničke, mileševske Srbije, a ne da iz Evrope uvozimo mleko u prahu, iz Španije jabuke i kruške, iz Argentine meso", umesto naše zdrave hrane koju možemo da izvozimo.

BORBA ZA POBEDU
- Moramo se založiti za prave promene, za jednu novu organizaciju države. Znate kako narod kaže da ,,riba od glave smrdi". Kažu nebitan je predsednik države. Kako nebitan? To je najbitnije za nas i zato moramo da se izborimo, ako Bog da, da pobedimo na predstojećim izborima. Hvala vam na podršci, što ste mi pomogli da uradimo ono što smo do sada izgradili, da budem jedan ozbiljan kandidat. Biće mi drago da se vidimo posle 20. januara i u drugom izbornom krugu i da onda sigurno pobedimo - završio je svoje izlaganje Velimir Ilić na predizbornoj predsedničkoj konvenciji u Kraljevu.
Na konvenciji u prepunoj sali Skupštine opštine Kraljevo, uz prisustvo najviših funkcionera NS i DSS-a, govorili su dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, narodni poslanici dr Radoslav Jović i Miroslav Milutinović, Velimir Stanojević, predsednik opštine Čačak, Milanko Šarančić, generalni direktor Železnica Srbije i član IO Nove Srbije. Narodni poslanik i predsednik Okružnog odbora NS za Raški okrug Srđan Spasojević, pored ostalog, rekao je da je Nova Srbija na prethodnim izborima za predsednika opštine Kraljevo i parlamentarnim izborima, u koaliciji sa DSS, ubedljivo pobedila na području Kraljeva i pozvao sve prisutne i građane ,,da i 20. januara podrže našeg komšiju, prijatelja, najboljeg ministra, čoveka koji je puno pomogao Kraljevu", naglasivši da očekuje da će Velimir Ilić pobediti na predstojećim izborima i ,,da je siguran će se u Kraljevu i treći put slaviti".

ŠIROKA PODRŠKA
Velimir Ilić je zahvalio na podršci premijeru Koštunici i DSS-u, Jedinstvenoj Srbiji i Draganu Markoviću Palmi, Sulejmanu Ugljaninu i njegovim saradnicima, udruženjima Srba sa Kosova, ravnogorcima, udruženjima borca i ratnih vojnih invalida, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i mnogim drugim organizacijama, ,,što znači da iza njegove kandidature stoji široki front naroda".

,,NUDILI MI DUEL SA KARIĆEVOM"
- Očekivao sam pravu kampanju i sučeljavanje kandidata, a ponudili su mi TV duel na Badnje veče sa Milankom Karić. Ja kažem: ,,Šta sa njom da pričam, ja ne mesim torte". Beže od duela, kažu Tadić je pristao, ali u drugom krugu. Pa dobro, naći ćemo se i tamo, ako Bog da, i sučeliti se - rekao je Velimir Ilić.

DR MILOŠ BABIĆ:
- Neću mnogo da vam govorim, jer o učinku ministra Ilića i ove Vlade najbolje govore dela u našoj opštini. Moram da vam kažem da sam juče bio ponosan kao Srbin i član Nove Srbije kada je u Mileševi jedan vladika Srpske pravoslavne crkve prvi put posle Drugog svetskog rata blagoslovio jednog političara i poželeo mu da bude predsednik Srbije. Prvi put, od Drugog svetskog rata do danas, svetovna i duhovna vlast idu ruku pod ruku. TV kamera je to zabeležila i videćete te trenutke sa jučerašnjeg konačnog pomirenja Srba - rekao je pored ostalog dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, i pozvao prisutne da pogledaju film sa Ilićevog blagosiljanja u manastiru Mileševi.

PREDIZBORNA KONVENCIJA ČEDOMIRA JOVANOVIĆA, KANDIDATA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE
"Želim Srbiju budućnosti, a ne Srbiju prošlosti"

   ,,Srbiji je potreban mlad i energičan predsednik, drugačiji od svih prethodnih koji su obeležili našu prošlost, i Liberalno demokratska partija veruje da će to biti njen kandidat koji će uspostaviti nove, evropske vrednosti u zemlji", rečeno je na predizbornoj konvenciji Čedomira Jovanovića, održanoj u Kraljevu, 8. januara. I pored toga što je Jovanović na predizbornu konvenciju zbog magle i drugih loših uslova na Ibarskoj magistrali, na putu sa promocija u Novom Pazaru, Tutinu i Raški, kasnio više od dva sata, njegove najvernije pristalice nisu odustale i burno su pozdravile njegov dolazak. U prepunoj sali Skupštine opštine Kraljevo, u kojoj su bili uglavnom mladi Kraljevčani, ali i njihovi gosti, Čedomir Jovanović je u skoro jednoipočasovnom izlaganju najpre istakao da je cilj njegove predizborne kampanje ,,da razgovara sa građanima, da se suprotstave politici ponižavanja, kažu istinu i dogovore oko budućnosti Srbije".
- Ja verujem u svoju zemlju, ali želim Srbiju budućnosti, a ne Srbiju prošlosti, kao što sam govorio u Kraljevu na protestima pre jedanaest godina i 5. oktobra smo postavili takve ciljeve. Moramo se i sada dogovoriti oko jednog cilja, a taj cilj nama kao građanima nameće neke imperative u ovoj kampanji sa željom da možemo da kažemo da je Srbija dobra koliko su dobri najbolji ljudi u njoj. Moramo imati želju da danas menjamo, a ne da ,,šminkamo stvarnost" - istakao je Jovanović.

INSTITUCIJE ČINE LJUDI
On je žestoko kritikovao premijera, Vladu i predsednika Srbije za sadašnje teško stanje u zemlji, u kojoj je mnogo ljudi bez posla, bez nade i budućnosti, posebno mladih, od kojih 90 odsto zbog toga želi da napusti ovu zemlju koja je postala ,,crna rupa". Istakao je da su i druge države pravile greške, ali su ih, za razliku od Srbije, ispravljale i gradile institucije koje ne čine zgrade nego ljudi koji efikasno rade svoj posao, u interesu građana. U Srbiji su, po njegovom mišljenju, gotovo sve institucije uništene, pa čak i Srpska akademija nauka i Srpska pravoslavna crkva, u kojoj takođe postoje oštre podele, pa i grupa koja sebe zove ,,čedistima". Zbog toga, građani na izborima moraju da pobede takvu politiku koja iskrivljuje tradiciju, vraća Srbiju u prošlost iz Miloševićevog vremena i ne poštuje svoje građane sa njihovom pozitivnom energijom.
- Sve što nam se loše dešava je posledica, a ne uzrok ovakvog lošeg stanja naše zemlje. Mi moramo da promenimo organizaciju društva i da se sada dogovorimo da vodimo novu politiku, da razdvojimo rad od nerada, istinu od laži, poštenje od nepoštenja, pristojno od nepristojnog, žrtve od zločinaca… Da se više ne delimo na Srbe, na Bošnjake, na dobre i loše pravoslavce, na patriote i izdajnike. Hajde da više ne radimo to - naglasio je Jovanović.

DA I KRALJEVO BUDE EVROPA
Prema njegovim rečima, građani u politici sadašnjih ljudi na vlasti ne nalaze sebe i niko ih ništa ne pita, a od obećane decentralizacije Srbije nije učinjeno ništa. U zemlji nema prave borbe protiv korupcije i monopola na tržištu (najnoviji primer je neprihvatanje rasprave o kompaniji ,,Delta"), istakao je Jovanović, i navodno u Srbiji su otkrivene razne vrste mafije (čak sportska i ,,đubretarska"), ali ,,samo ne i politička mafija, koje nema nigde".
- Ja hoću da promenimo Ustav kao našu zajedničku viziju u kojoj se vidi mesto za svakog od nas, da budemo odgovorni jedni prema drugima i svim vrednostima. Svi zajedno jedino možemo da podignemo taj ,,kamen" sa puta, i to možemo. Postavili smo Evropi uslove, a nisam čuo da Brisel traži, da Evropa traži da joj bude kao što je danas u Srbiji. Znam da su ljudi uvek odlazili u tu Evropu da bi tamo radili i zarađivali, ono što ne mogu da ostvare ovde. Nije cilj da bismo mi završili na nekom drugom mestu, a ne ovde u Kraljevu. Mi moramo evropske vrednosti da stvorimo ovde, pa da kažemo da je Kraljevo Evropa zato što mlad čovek i svaki građanin u njemu ima šansu. Da ne živimo više na način na koji smo živeli do sada, da smo svi mi ,,topovsko meso" loše politike koja dokazuje svoju ,,ljubav" prema Srbiji. Treba da stvorimo zemlju u kojoj mladi imaju šansu, u kojoj su žene ravnopravne kao i svi građani, u kojoj su građani solidarni i da se sve stvari menjaju na bolje. Da možemo da kažemo da imamo Srbiju u kojoj svako ima pravo da bude najbolji, ali i da ima obavezu da podrži boljeg od sebe, a ne da ga saplete!? Nećemo da imamo zemlju u kojoj, kad nekog hoćete da uvredite, kažete da je ,,preučio", a kad mnogo i dobro radi, prvi dođe na posao i poslednji ode, svi kažu da je budala. I to i za nas govore iza leđa. Danas, definitivno, mi nismo oni koji se ignorišu, koji se mogu zaustaviti lažima, a u međuvremenu je postalo jasno da ne mogu ni da nas ,,kupe" - naglasio je Jovanović.

NARODU REĆI ISTINU
Predsednički kandidat LDP-a je govorio i o Kosovu i Metohiji, rekavši da je to višegodišnji problem i da oni koji vode ovu državu brinu samo o teritoriji, a ne i o životu ljudi. Oni nemaju hrabrosti da narodu kažu istinu, na to je jedino LDP spreman.
- Žao mi je ako je ta istina teška. Neće biti lakše laganjem, ili skrivanjem i bežanjem od odgovornosti - upozorio je Jovanović.
U nastavku izlaganja istakao je ,,i da mu nije jedini cilj da pobedi na predstojećim izborima, već i da ga građani čuju, shvate istinu i postignu svest o neophodnosti promena u zemlji i postojećeg sistema vrednosti, a to svakim danom, zahvaljujući LDP-u i njegovim koalicionim partnerima, narod sve više shvata i želi da se ponovo bori za drugačije ciljeve, jer za Srbiju ima nade ,,da izađe iz mraka u koji je upala 12. marta 2003. godine". Okupljenim građanima uputio je na kraju poruku ,,da su oni na predstojećim izborima predsednički kandidati i da samo od njih zavisi da li će promeniti u dobrom pravcu današnju Srbiju". Takođe je podsetio da u maju predstoje lokalni izbori i da LDP i u Kraljevu treba da u njih uđe sa istom motivacijom i konkretnim planovima razvoja ovog grada i regiona, čijom će realizacijom zadovoljiti životne potrebe građana.

,,ČOVEK KOJI LETI SRBIJOM"
U najavi nastupa Čedomira Jovanovića na predizbornoj konvenciji u Kraljevu rečeno je i da uprkos preprekama i pretnjama, kao što su otkačeni šrafovi na točku autobusa, za Čedu kažu da je ,,čovek koji leti Srbijom" i svakog dana tokom kampanje želi da poseti po više gradova u čitavoj Srbiji.
- Za mene je dobar rezultat na izborima da smo mi od sebe dali u tih 20 dana kampanje koliko je bilo pred nama. I zato uopšte nisam umoran i mogu da putujem na tom jednom točku i da polažem ispite za ,,pogrebnu reprezentaciju" Srbije. Zato što znam da radimo sve ono što se očekuje od nas i da nijednog trenutka nismo pravili kompromise. I zato vas molim da i vi to isto činite - istakao je Jovanović.

BORIS TADIĆ, PREDSEDNIČKI KANDIDAT DS-A, POSETIO ZDRAVSTVENI CENTAR ,,STUDENICA"
Zdravstvo ima izuzetan značaj za ukupni razvoj Srbije

   U okviru predizbornog obilaska Srbije, Boris Tadić, aktuelni predsednik i kandidat Demokratske stranke na predstojećim predsedničkim izborima, posetio je 3. januara Zdravstveni centar ,,Studenica" u Kraljevu. Tom prilikom, Boris Tadiće je, u pratnji rukovodstva ove zdravstvene ustanove, posetio Odeljenje ortopedije, a zatim u ,,Plavoj sali" na sedmom spratu Hirurške bolnice razgovarao sa ovdašnjim zdravstvenim radnicima.
- Stvarno sam ponosan što mogu da obiđem jednu ovakvu bolnicu koja ima izuzetan regionalni, ali i nacionalni značaj. Sistem regionalnih bolnica u stvari pokriva zdravstvene potrebe naših stanovnika gde oni žive. To i jeste ideja regionalnog i harmoničnog razvoja naše zemlje, koja nema samo jedan centar. Naravno, Beograd ima svoju funkciju u obrazovnom smislu i tretiranju najtežih zdravstvenih problema. Ali ako nemamo snažne, kvalitetne regionalne bolnice, koje obavljaju i najteže medicinske zahvate, kao na primer operacije kuka, u šta sam imao priliku da se uverim i na vašem Odeljenju za ortopediju, onda i ne možemo imati jedan dobro postavljen zdravstveni sistem. Nemamo stabilan razvoj društva ako nemamo ravnomernu i dobru regionalnu primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu. Stanovništvo koje nije u stanju da dobije dobru zdravstvenu negu i zaštitu nije u stanju ni da učestvuje u privređivanju i da obezbeđuje svoju i egzistenciju svojih porodica. Tako i vi sa svoje strane doprinosite razvoju zemlje. Zdravstvo nije samo sistem usluga, već je i ono deo ekonomije i opšteg prosperiteta naše države - istakao je Tadić u svom izlaganju.
On je izrazio i zadovoljstvo što je ZC ,,Studenica", kao jedna regionalna ustanova, zahvaljujući velikom radu i znanju, dobio nagradu kao najbolji u Republici, kao i što je njegov primenjeni projekat ,,Izabrani lekar" postao uzorni model za čitav zdravstveni sistem u Srbiji. Posebno je naglasio značaj takvih uspeha u vreme proslave osam vekova manastira Studenice, gde je osnovana prva srpska bolnica. Insistirao je na daljem stručnom osposobljavanju i specijalizaciji zdravstvenih radnika, njihovom znanju i efikasnom i odgovornom radu i izrazio razumevanje za njihove zahteve za povećanje plata, ali i zamolio ,,za malo strpljenja, jer se Srbija nalazi u teškom ekonomskom položaju i ne može time da se remeti sistem finansija". Naglasio je da i mnoge druge važne profesije imaju odgovornu ulogu a male plate, kao i penzioneri male penzije.
Tadić je ukazao i na tri bitna segmenta na kojima zdravstveni radnici moraju više da se angažuju, pre svega u zdravstvenom prosvećivanju naroda. To je, najpre, sistemska borba protiv korupcije koje, kao i u zdravstvu, ima i u mnogim drugim društvenim oblastima, pri čemu se mora odvojiti ogromna većina poštenih i savesnih radnika od onih korumpiranih. To je, zatim, borba protiv narkomanije koja, po njegovom mišljenju, kao velika pošast, uzima sve više maha, ne samo u velikim gradovima, i u čemu zdravstvo, pored lečenja, ima ulogu prosvećivanja i prevencije, a naročiti zadatak sudstvo, koje mora da pooštri zakonske sankcije prema dilerima narkotika. Isti značaj ima i treći segment - borba protiv ,,bele kuge" i za povećanje nataliteta, ,,jer Srbija godišnje gubi 30.000 stanovnika zbog smanjenog rađanja i spada među deset najstarijih zemalja u Evropi u kojoj je svaki šesti žitelj stariji od 65 godina"!? I na tom planu, rekao je Tadić, zdravstvo ima odgovornu ulogu u zdravstvenom prosvećivanju i lečenju, kao što i država pokušava da stimuliše rađanje. Ministar Rasim LJajić je najavio mere za stvaranje više ekonomskih uslova za bolje podizanje dece, kao što su da se za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje dečji dodatak u celosti, da se u celini isplaćuje porodiljsko odsustvo i da se za treće i četvrto dete oslobode troškova nabavke udzbenika, a smanje porezi za dečju opremu…
- Važno je da imamo jasnu svest u kom pravcu želimo da idemo, koji cilj moramo da ostvarimo, na koji način svi zajedno da bolje radimo i stvorimo solidne uslove i za lični razvoj, i za nas i za generacije koje dolaze. Ja obavljam posao predsednika Srbije i moja nadležnost nije ni zdravstvo, ni privreda, ni budzet, ni industrija, ni poljoprivreda, ni penzije, ali ja svime time moram da se bavim zato što znam i svestan sam da u ovoj zemlji postoji neka institucija koja sve to objedinjuje u jedan celovit proces. Zato što ja znam gde mi treba, od danas pa u narednih pet godina, da dođemo, znam u kojem pravcu treba da idemo i na koju tačku treba da stignemo, pa i kakvo zdravstvo treba da se izgradi u Srbiji u narednim godinama i koje standarde treba da uspostavimo - zaključio je Tadić i poželeo zaposlenima u ZC ,,Studenica" još više uspeha u daljem radu.
Inače, dr Dragan Arsić, direktor ZC ,,Studenica", upoznao je Borisa Tadića sa radom ove ustanove koja sa 1.700 zaposlenih brine o zdravlju čitavog regiona i, kako je rekao, ,,bez lažne skromnosti poslednjih godina je lider u razvoju zdravstva Srbije", sa brojnim projektima u iznosu oko dva miliona evra. Arsić je zahvalio na poseti koju je nazvao ,,posetom najboljeg najboljima" i za uspomenu Tadiću, na kraju, poklonio knjigu-monografiju o razvoju zdravstva Kraljeva od početaka pre osam vekova do danas.

PRES KONFERENCIJA
Vizija Srbije i direktan razgovor sa građanima

   Na kraćoj pres konferenciji, Boris Tadić, odgovarajući na novinarska pitanja, rekao je ,,da baš hoće sa ovog sedmog sprata Hirurške bolnice u Kraljevu da poruči da ne možemo imati očuvanje stanovništva na jednom prostoru i uspešan regionalni razvoj bez dobrih fabrika, škola, ali i dobrih regionalnih, a time i nacionalni bolnica, kao svuda u Evropi". Na pitanje o kritikama pojedinih kandidata na njegov račun u predizbornoj kampanji, Tadić je rekao da na to ,,ne želi da se osvrće, već da prezentuje svoj program razvoja Srbije za narednih 5-10 godina i da o tome u pristupu izborima neposredno razgovara sa građanima".
- Svako ko hoće da bude predsednik Srbije mora da ima direktan odnos sa građanima. Ne može da ga ostvari preko političkih stranaka, ni preko medija, već mora da se vidi sa njima i da izgradi neku vrstu poverenja, i kad je teško, i kada je lako. Ja to radim svih ovih godina i verujem da će to biti i u narednih pet godina - izjavio je Tadić.
On je rekao da ga ne interesuje ko će koga podržati u eventualnom drugom krugu izbora jer ,,glasovi građana nisu partijski, već pojedinačni, bez naloga”, i da je uveren da će on ,,dobiti glas većine". Takođe je naglasio da su razgovori o statusu Kosmeta u Savetu bezbednosti pomereni za 16. januar i da će on učestvovati u njima, ,,jer smatra da gde god se govori o Kosovu, Srbija mora da bude prisutna i gde je Kosovo, tu je i Srbija".

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SRS KRALJEVO
,,Došlo je pravo vreme za promene u Srbiji"

   Na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice, rečeno je da je došlo vreme za suštinske promene u Srbiji i da takve promene mogu da pokrenu i sprovedu samo SRS i Tomislav Nikolić, predsednički kandidat te stranke na predstojećim izborima 20. januara.
- Došlo je pravo vreme za promene u Srbiji, sada kao samostalnoj državi sa Kosovom i Metohijom, koje ne smemo niti da damo, niti da izgubimo. Ono što može da nam se dogodi to je jednostrano otcepljenje Kosova na silu, odnosno proglašenje Kosova za posebnu teritoriju. To može da se dogodi, ali za Srpsku radikalnu stranku to neće ništa značiti - jednostavno, Kosovo će uvek biti i ostati u sastavu Srbije! - rekla je Vesna Vukajlović-Nikolić, narodni poslanik i predsednik OO SRS Kraljevo.
Ona je ukazala i na lošu situaciju u Srbiji u svim oblastima društvenog života.
- Svi smo svesni u kom smo vremenu do sada živeli. Svesni smo da tranzicija u Srbiji još uvek traje, da je to jedan nepregledan proces koji izgleda ovde nikad nema kraj. Jedino što je još izgleda ostalo to je privatizacija preostalih velikih javnih preduzeća. Dosadašnji zakon o privatizaciji je bio katastrofalan! Umesto da donese neki boljitak našem narodu, za šta su ljudi glasali, od 2000. do danas doneo je reke otpuštenih radnika, ,,reke" lošeg života, patnje, bola, razaranja porodice, razaranja sistema i kompletno propadanje društva. Znači, 20. januara narod Srbije konačno će izvojevati svoju pobedu. Konačno će stati na svoje noge i smatram da je Srpska radikalna stranka jedina stranka koja će moći da te promene iznese i da zaustavi ovaj proces koji je toliko jada naneo ovom narodu. Što ga pre zaustavimo, biće bolje - rekla je Vesna Vukajlović-Nikolić.
Ona je na pres konferenciji pozvala sve birače da masovno glasaju za Tomislava Nikolića, kandidata SRS na predstojećim predsedničkim izborima.
- Tomislav Nikolić je čovek koji će biti predsednik države, ali i predsednik naroda koji živi u Srbiji, i srpskog i nesrpskog, svih stanovnika Republike Srbije, nezavisno od toga koje su vere, nacije i kojoj političkoj partiji pripadaju. Znači, SRS, odnosno Tomislav Nikolić preuzeće kormilo nad ovom zemljom i krenućemo konačno u pravcu nekog izbavljenja koje je svima nama više nego potrebno - rekla je Vesna Vukajlović-Nikolić.
Ona je pozvala građane da 16. januara dođu u Halu sportova u Kraljevu na završni predizborni miting predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića koji će početi u 16.30 časova koncertom estradnih umetnika uz pratnju orkestra Branimira Đokića, a u 18 časova počeće i politički deo ovog predizbornog predstavljanja kandidata SRS-a.

SAOPŠTENJE ,,POKRETA ZA KRALJEVO"
Grad sa šest opština

   S obzirom na to da je Kraljevo po novom Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije dobilo status grada, politička stranka ,,Pokret za Kraljevo" pokrenula je inicijativu za formiranje šest opština koje ispunjavaju zakonski uslov da na njihovoj teritoriji živi više od 10.000 stanovnika. Prema predlogu ,,Pokreta za Kraljevo", status opštine dobili bi Ušće, Mataruška Banja, Ribnica, ,,Stara čaršija", ,,Zelengora" i ,,Centar", navodi se u saoštenju koje je u sredu, 9. januara, dostavljeno medijima.

BADNJI DAN U ORGANIZACIJI ROTARI KLUBA KRALJEVO
Igračke za male pacijente

   Tradicionalno, svake Nove godine, Rotarijanci obraduju one kojima je pomoć potrebna. Ovoga puta, u duhu pravoslavlja, izabran je Badnji dan kao poseban dan da se obraduju najmlađi koji nisu sa svojim porodicama.
Rotari klub Kraljevo je na Badnji dan posetio Dečje odeljenje i Odeljenje dečje ortopedije Zdravstvenog centra ,,Studenica” i uručio 300 paketa za decu koja su spletom nesrećnih okolnosti morala da provedu praznike u bolnici. Pomoć je pripremljena za decu svih uzrasta, od bebi-paketa, igračaka, garderobe i ostalih neophodnih sredstava do jelke za Odeljenje dečje ortopedije.
Tanja Premović

U VRNJAČKOJ BANJI ODRŽANA PRVA BOŽIĆNA TRKA - PRASIĆA
Najjači samo o(p)staju

   Prvi put ove godine na Banjskoj promenadi održana je trka prasića koji su preživeli protekle praznike. Pod geslom ,,Najjači samo ostaju”, ,,Trči, gudo, trči”, za takmičenje je prijavljeno osam prasića, ali su, zbog fizičke nespremnosti i dopinga, tri praseta diskvalifikovana.
Cilj manifestacije je da se privuče što veći broj gostiju u ovo doba godine, kao i da, kako kažu u Turističkoj organizaciji Vrnjačka Banja, ova trka postane brend ovog poznatog lečilišta.
Staza je bila ograđena posebnim preprekama, a Mika, Žika, Radoš, Uroš i Šakira su pomalo nespretno krenuli sa starta. Završnica je bila napeta, a prvo je na cilj stiglo prase sa brojem tri.
U Turističkoj organizaciji Vrnjačka Banja, koja je organizator ove manifestacije, nadaju se da će sledeće godine biti više pečenjara, mesara i ugostitelja koji će imati svoje takmičare za ovu pomalo neobičnu trku.

SKUPŠTINA UN O POLOŽAJU DECE
I Srbija brine o najmlađima

   Dvodnevno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje je održano nedavno u NJujorku (skup otvorio generalni sekratar Ban Ki Mun) bilo je posvećeno pravima deteta. Srbiju je na ovom velikom svetskom događaju zastupao ministar prosvete dr Zoran Lončar, sa tezom da je i naša zemlja ,,odlučna da nastavi napore kako bi se promovisala prava deteta”.
U tom smislu, mnogo se očekuje od zakona o zaštitniku prava deteta, koji je nezavisna institucija sa zadatkom da koordinira, promoviše i štiti prava najmlađih, kao i da utiče na zakonodavnu i izvršnu vlast da one uvažavaju dečja prava i efikasno ih štite ukoliko su ugrožena.
Srbija je već usvojila set zakona protiv zlostavljanja dece, što obuhvata eksploataciju, diskriminaciju, trgovinu... Tu su i dokumenta o pravima dece i odraslih s invaliditetom, kao i posebni protokoli za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite (od zlostavljanja i zanemarivanja). Isti takav protokol donet je i za vaspitno-obrazovne ustanove.

DECA U STATISTICI
Aktuelni podaci za Srbiju kažu da je obuhvat predškolskim vaspitanjem dece uzrasta tri do pet godina svega 40 odsto, što je malo i u odnosu na prosečno razvijene zemlje. Pripremni predškolski program (,,nulti razred”) obuhvatio je 88,6 procenata polaznika. U Srbiji osnovnu školu završava 95 odsto dece, a srednju - 76,42 odsto.

LJUDI KOJI SU DOPRINELI LEPŠEM IZGLEDU GRADA
Tragom tri slova - V. I. L.

   Kada se prolazi pored zgrade Muzeja, na njoj se na uglu sa Ulicom Olge Jovičić Rite nalazi tabla izlivena od bronze sa zapisom Trg Svetog Save, njegovim likom i na dnu table u desnom uglu slova V. I. L. Na uglu Ulice Toplice Milana i Trga na zgradi Alko banke bronzana tabla sa zapisom Trg srpskih ratnika i na dnu table u desnom uglu slova V. I. L. I, ponovo, bronzana tabla na zgradi na uglu ulica Oktobarskih žrtava i Cara Dušana, sa zapisom Ulica oktobarskih žrtava, ispod zapisa dve ukrštene maslinove grančice i slova V. I. L.
Radoznalost je porasla. Zaista, ko stoji iza tih slova? Malo raspitivanja dovelo je do traga koji vodi u Dositejevu ulicu u Činovničku koloniju. Na vratima stana natpis Vojislav Ignjatović, diplomirani pravnik. Postavljen je pored vrata i interfon. Pritiskam dugme, predstavljam se, ulazim u predsoblje, a zvono iznad vrata potvrđuje moj ulazak. Malo neobično, ali verovatno ima svoj razlog.
Vojislav sedi na krevetu, za stolom. Ispostavilo se da ga poznajem pod nadimkom Lola, ne baš dugo, ali dovoljno da mogu, posle par uobičajenih rečenica, da mu postavim pitanje u vezi sa tablama.
- Kraljevačke ulice obeležene su nazivima ispisanim na limenim tablama. Došao sam na ideju da ulepšam oznake ulica, pa sam kod čuvene ,,Livnice braće Jeremić” u Beogradu naručio da se u bronzi izliju pomenute table. One treba da budu poziv građanima Kraljeva koji to mogu da isto urade za ostale ulice - rekao je gospodin Vojislav Ignjatović.
Vidim da je željan razgovora i, onako jednostavno rečeno, da otvori dušu.
- Rođeni sam Kraljevčanin, odrastao ovde u Pic-mali. Otac mi je streljan oktobra 1941. godine. Majka je ostala samo sa mnom i bratom Banetom. Bila je šnajderka na dobrom glasu. Radila je mnogo, samo da bi brata i mene othranila i školovala. Bio je težak život. Ali, imali smo svoje ciljeve i nismo odustajali. Brat je završio Pedagošku akademiju u Rijeci, a ja Pravni fakultet u Beogradu. Radio sam u nekoliko firmi, a najduže u Službi društvenog knjigovodstva. Oženio sam se, formirao porodicu, ćerke školovao. One su, kao što to danas biva, otišle svaka na svoju stranu. Mene je sustigla bolest, otišao sam u invalidsku penziju. Volim ovaj grad, tu sam život proveo, ali, ja gradu više ne mogu da pomognem. Voleo sam da sednem ispod lipe kod ,,Turista” i ,,Pariza”. Sada je sve manje starih Kraljevčana koji su me poznavali. Kada sam povremeno izlazio kolicima u grad, oni koji su me poznavali pitali su me šta se to dogodilo da sam iznenada u kolicima. Odgovor je bio da sam dosta davno doživeo saobraćajni udes, povredio kičmu, a posledice su stizale. A kasnije, zbog teških pogrešnih dijagnoza i velikih stresova zbog toga, pa i velikih stresova u porodici, sada sam u ovom stanju.
Oduvek sam želeo da svakom pomognem koliko mogu, pa sam davao novčane priloge za bolesne i siromašne, priloge za izgradnju crkava i manastira, a 1988. godine, od tadašnjeg srpskog patrijarha Germana, dobio sam zahvalnicu za prilog za izgradnju hrama Svetog Save u Beogradu. Na Starom kraljevačkom groblju izgradio sam Spomen-česmu u znak sećanja na pokojne roditelje i brata - ispričao mi je Vojislav.
Naš grad je lep, moglo bi se reći lepo uređen i čist, ali bi mogao biti još lepši uz malo dobre volje nadležnih i samih građana.
Radislav Kerečki

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - SEĆANJE ČOVEKA KOJI NATERAN TEŠKIM OKOLNOSTIMA ISPISUJE SVOJ ŽIVOTOPIS - piše Ivan Rajović
Isidor Živković - inspirativan primer srpske tragedije

   • Knjiga sećanja Isidora Živovića, koju je priredio profesor Rade Jovetić, uskoro izlazi iz štampe

   Od smrti Cara Dušana Silnog ili, bolje rečeno, od propasti Dušanovog carstva, Srbija je zemlja koja, zajedno sa onima koji u njoj žive, doživljava sudbinu koja bi se, možda, najbolje mogla okarakterisati kao svojevrsno prokletstvo. Ako nećemo da se služimo ovom praznovernom odrednicom, onda bi to, najprostije rečeno, bilo traženje sopstvenog mesta u svetu, a posle tragedije koja za jedan narod ima sve karakteristike mitskog biblijskog potopa - Kosovskog boja. Dakle, kao što je poznato, Kosovska bitka, osim inspirativne epske tragedije, predstavlja fizički, duhovni, etnički i svaki drugi slom čitavog jednog naroda koji u ukupnosti, do tog trenutka, kako sam malopre naglasio, nije bio bilo koji narod. Bila je to jedna od onih civilizacija koje, kako to već istorija dokumentuje, ima svoje uspone i padove i ima maksimum posle kojeg neizbežno sledi posrnuće, dekadencija i svođenje na egzistiranje koje podrazumeva održavanje golog nacionalnog gena, sa dalekim i mutnim sećanjem na zenit koji je čak i u tom sećanju samo nerazgovetni osećaj i racionalno nedefinisani motiv daljeg opstanka. Zapravo, kao što je poznato, ni pre, a ni posle pomenutog boja, gde je sve počelo i gde će se završiti, o ovom događaju u našem narodu ne postoje nikakvi pisani podaci, iako je i tri hiljade godina pre ove kritične tačke u istoriji srpske nacije zapisivanje pojedinih činjenica bila uobičajena praksa u mnogim narodima. U samoj borbi, ako je verovati predanju, izginulo je sve ono što je u bilo kojem smislu predstavljalo suštinu srpstva, dakle sve fizički zdravo, umno, obrazovano, biološki sposobno, prosto rečeno - sve što je muško u punom i pravom značenju tog pojma. Kako se dalje razvijalo obnavljanje nacije, na kakvim genima, sa kakvom motivacijom i odgovorom na prirodnu nužnost, pitanje je za genetičare.

SRBIN NA SRBINA
Što se nas običnih smrtnika tiče, jasno je da svi možemo da posvedočimo i budemo sigurni u jedno, od tada pa nadalje Srbija nikada nije našla svoj spokoj, svoje jedinstvo, nacionalni interes, iskreni ponos, i bilo šta drugo što jednu organizovanu skupinu krvnih srodnika čini državnom zajednicom. Paradoksalno je da je tek izvesno vreme u Kraljevini SHS, ili još bolje, u Titovoj komunističkoj tvorevini, srpski narod proživeo najlagodniji period od Kosovskog boja pa do danas. Naravno, bez sopstvenog jasno definisanog i izraženog mentaliteta koji ga i čini onim što jeste. Sve ostalo, pre i posle, a i za vreme pomenute komunističke epohe, istorija je mržnje, sukoba, podvala i obračuna Srbina protiv Srbina. Prosto je neverovatno koliko je ova aktivnost obuzela ono što je preostalo ili ponovo nastajalo od masakrirane ali nedotučene nacije. Taj obračun Srba sa samima sobom traje i danas, možda u skladu sa tehnološkim dostignućima, perfidnije, surovije i masovnije nego ikad, do potpunog istrebljenja ili do konačnog osvešćenja.
Isidor Živković je samo jedan od onih na čijem se primeru ovaj, još od Nemanjića uspostavljeni, antagonizam u svoj svojoj punoći manifestovao. Sudeći po osobinama koje je u datom trenutku posedovao, Isidor predstavlja paradigmu kroz koju se, zapravo, prelama i na kojoj se može videti sve što je potrebno da se vidi i zaključi o suštini latentne ali sveprisutne bratske mržnje. Čak bi se moglo ići dotle pa da se kaže kako je na osnovu svega što danas znamo, a i na osnovu onoga što je Isidor ostavio iza sebe, reč o čoveku koji je predstavljao oličenje dobra, koje je već samo po sebi suprotnost zlim silama koje čine poredak u univerzumu, ali i razvojnu put jednog naroda koji, takođe, stasava na suprotnostima, mada ne tolikim da guše njegovu suštinsku težnju za napretkom.
Prosto rečeno, priča Isidora Živkovića je samo jedna od desetina ili stotina hiljada istih, sličnih ili još dramatičnijih, ali koja u svojoj osnovi nosi isti zametak, isti razvoj i isti kraj. Sa tog stanovišta sudbina Isidora Živkovića je možda čak i jedna od lagodnijih životnih i istorijskih storija. O surovosti stradanja nekih drugih, kojima se ni dan- danas ne zna ni mesto egzekucije, ni grob, ovoga puta neću da govorim. No, valja naglasiti da su i surovost egzekucije određivali dozimetri genetskog naboja zla u mozgovima egzekutora, a ne imaginarna ili stvarna krivica ,,žrtava", niti obznanjene odrednice ideoloških programa.
Ko god da je rođen na ovim prostorima, mora biti svestan jedne istine, da će uvek i za svagda biti na jednoj od dve večno suprotstavljene strane srpstva koje sve vreme opstajava baš, valjda, i zahvaljujući tom dvojstvu, tom nadasve izraženom polaritetu, čak i tamo gde ne bi trebalo da ga bude. Po toj logici, Isidor je učesnik u nečemu što se samo po sebi podrazumeva i zbog čega čoveka ne bi trebalo žaliti jer smo manje-više svi mi učesnici u tome, makar i kao epizodni junaci. Očigledno je da je i on to, kao i svaki razuman čovek, shvatio i da u onome što piše nema ni trunke bilo kakve mržnje ili bilo kakvog negativnog naboja koji bi se doticao njegovih dželata. Zbog toga ovi zapisi nemaju osvetničku crtu niti im je cilj da pokažu pravu suštinu stvari, mada to i nesvesno čine.

NISU SVI BILI ISIDORI ŽIVKOVIĆI
I Isidor i njegovi potomci, svesni okolnosti u kojima se sve ovo dešavalo, a za koje se, verovatno, mislilo da nikada neće proći, imali su potrebu da pred sobom i, verovatno, pred Bogom, imaju ispovest čoveka koji je stradao zato što je bio kriv po merilima onih koji su u datom trenutku uspostavljajući svoja pravila u svojoj državi imali tu moć da presuđuju. U takvim okolnostima objektivna krivica kao takva nema nikakvog značaja, a žrtva se mora podneti zbog svojih uverenja, datih okolnosti, činjenice da si se našao tu gde jesi i okrutne i neuništive spoznaje da si Srbin. Ipak, trebalo je posedovati dokaz, zarad sebe i neke vrhovne pravde, da to ipak nije tako, i da neko nije stradavao kao seoski lopov, jajara i kokošar, već zbog svega onoga što sam pomenuo, zbog usuda koji prati ovaj narod i zbog sila koje su mnogo jače od svega što razum može da shvati.
No, nisu svi bili Isidori Živkovići, nisu svi izvukli živu glavu iz ovog bratskog kazamata i nisu svi bili nadareni da bi mogli da opišu svoja stradanja i sve ono što je do njih dovelo. A Isidor, eto, jeste. I zato imamo jedan rukopis koji je po mnogo čemu i te kako značajan, zanimljiv i vredan čitanja i proučavanja, zato što će nam bar nagovestiti, ako ne i u potpunosti otkriti, pravi povod i sve ono što je dovelo do Isidorovog postradanja, a što je i te kako poznato, pogotovu danas kada se ovakvi ljudi rehabilituju i kada im se vraćaju sva oduzeta ljudska prava, sada kada im više nisu potrebna, a verovatno ni njihovim porodicama.
Isidorova knjiga je, prevashodno, za nas na ovim prostorima, značajna kao izvanredna dokumentaristička građa o jednom vremenu koje nije imao ko, ili se retko ko usuđivao da ,,stavi na papir", i mnogo pre godina o kojima govorim, a koje su prethodile samom događaju. Ni to, naravno, nije nešto što bi, kao u kriminalnim romanima, ukazalo na početak sukoba ili na nalaženje motiva za potonje događaje. To je samo gotovo fotografski zabeleženo sećanje čoveka koji je u datom trenutku bio jedan od retkih, i to nadarenih umnih ljudi, politički aktivnih, koji iz svog ugla, a nateran teškim okolnostima, ispisuje svoj životopis, ostavljajući sliku o sebi, ali i svemu onome što je video, doživeo i što ga je formiralo kao ljudsko biće pod odrednicom Isidor Žiković.
Uverenje da je u pravu mnogo eksplicitnije stavlja u prvi plan sve Isidorove vrline, koje zbog skromnosti nijedan pisac ne bi potencirao. Naravno, on to i ne čini, on samo ispisuje onaj deo svog života koji je za javnost i kroz koji mnogo više od njegovih emotivnih lomova i doživljaja stvaramo sliku o svetu i vremenu koje nam nije tako daleko, ali o kojem malo toga znamo, baš zbog činjenice da ,,istoriju pišu pobednici", a ne gubitnici. To je, rekao bih, ono što je najbitnije u ovom slučaju, činjenica da ovu knjigu nije napisao pobednik, niti čovek koji je, konačno, doživeo sopstvenu rehabilitaciju, već čovek sa svešću da će umreti sa zapečaćenom mrljom u biografiji, koja će pratiti njegove potomke i kojima će jedino ovo štivo biti motiv da nastave da traju svesni činjenice da stvari stoje sasvim drugačije.
Ipak, to bi imalo malo efekta, ili bi bilo potpuno beznačajno da se stvari nisu promenile i da u jeku novih sukoba na one koji su bili gubitnici gledamo sa mnogo više blagonaklonosti, bez emocija. Dakle, u suštini, a posle svega što sam rekao, više uopše nije bitno da li je Isidor bio kriv ili nije, a nije. Bitno je za one kojima to nešto znači, da sagledamo jedan trenutak srpske istorije, samo jedan slučaj izvučen na svetlo dana koji, svakako, ništa u ukupnosti neće promeniti, ali se zato može uživati u jednom pitkom i autentičnom gotovo romanesknom štivu.
Štaviše, a posle svega što smo diživeli, zanimljivo je da niko više na dželate ne gleda sa nekom naročitom mržnjom, već više kao na negativce u predstavi neprekidnog građanskog rata, koja se ovde vekovima igra, a koje smo, definitivno, svi postali svesni. To što se ni na žrtve više ne gleda sa nekim naročitim negativnim emotivnim nabojem ili pak sažaljenjem, nije stvar intelektualne zrelosti i ljudske dobrote i osvešćenja, već saživljavanja sa malopre pomenutim srpskim usudom koji nas prati i koji će nas, verovatno, pratiti sve dok bilo gde budemo postojali. A Isidor je samo još jedan dokaz vešto prećutkivane činjenice da je ovde osuđeno da strada sve ono što je u datom trenutku iznad zadatog nivoa svesti i intelekta. Srbija je, a to se i iz ove knjige da videti, kao zemlja u kojoj su zadati svi parametri razvoja jedne individue. Sve ono što nije u granicama zadatog, mora da se ukloni, sa opipljivim razlogom ili bez njega. I baš zato, što je meni veoma bitno, a imajući u vidu današnji parlamentarizam u Srbiji, pred sobom imamo knjigu preratnog narodnog poslanika, pisanu njegovom rukom iz njegove svesti i savesti. Sa zadovoljstvom po Isidora, a sa tugom u odnosu na sve ostale, možemo da zaključimo da je danas vrlo malo, ili ih nema, poslanika takve inteligencije i znanja, čovečnosti i poštenja. I možda je baš to ono što objašnjava i sudbinu Isidora Živkovića, srpsku tragičnu istoriju i suštinu ove knjige koju preporučujem za štampanje.

IZMEĐU TITA, DRAŽE I KOSTE PEĆANCA
Jer, bio je Isidor učesnik u mobilizaciji za balkanske i svetske ratove u vremenu kada, kako se seća: ,,novi počinje tek što se prethodni završio", a vojska bez uniformi i obuće, bez hrane i pića, čak i bez oružja, beda i samo beda, što je sve skupa samo jedna od karakteristika života na ovim prostorima koja nam je svima odredila sudbinu.
U periodu ključnom za dalji tok Isidorovog života, između Tita, Draže i Koste Pećanca svako je mogao da bira šta je hteo, u skladu sa sopstvenim poimanjem političkih prilika ili drugih interesnih preokupacija. I Isidor je, logično, kako i priliči jugoslovenskom oficiru pod zakletvom, pristupio Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini pod komandom Draže Mihailovića.
Ovo je svojevrsno svedočanstvo o tome u kojoj su meri političke okolnosti uticale na životni put pojedinaca rastrzanih gotovo opštom netrpeljivošću, sumnjama i podvalama onih kojima se lako moglo manipulisati i koji su manipulisali drugima. Nažalost, iz tog haosa niko ovde ne izlazi posve ispravan, čestit i pošten, ali izlazi kao Srbin, sa svim onim karakteristikama koje su ga ,,krasile" od vremena Cara Dušana pa do 5. oktobra 2000, a i kasnije.
Zbog toga je naročito dirljiv odnos Srba i Nemaca u zatvoru, kojima, kako kaže Isidor, nije smetalo ranije neprijateljstvo, čak do te mere da su jedni drugima bili na usluzi prelazeći preko svega što je u ratu bilo. Tako dolazimo do paradoksalnog podatka da sve lepo što je Isidor u to vreme od ljudi doživeo, bilo je od Nemaca, i to u zatvoru u koji su ga smestili njegovi sunarodnici.
Do pojedinosti su opisani neki gotovo, za bratoubilački sukob, beznačajni detalji, ali se Isidor nigde ne bavi komentarisanjem ideoloških prilika, niti bilo koga krivi ili favorizuje. To prepušta pokolenjima kojima ostavlja svoje delo. Međutim, on se nigde ne kaje zbog svojih uverenja, niti svoje angažovanje bar za trenutak smatra pogrešnim.
I mada se ovaj rukopis doživljava kao krajnje dokumentaristička građa iz koje je svesno izbačeno sve ono što bi po bilo koga moglo da ima neprijatne posledice, suština je tu. Uostalom, toliko je imena da svaki tragač za istinom, ukoliko ona kao takva postoji, lako može da dođe do željenih podataka i učesnika. Što se Isidora tiče, on je svoju priču ispričao, priču o Srbima i njihovoj večnoj netrpeljivosti, o mržnji koja kao da samo traži i nalazi povod da se manifestuje i pre, za vreme i posle ratova, u miru, sa razlogom i bez bilo kakvog povoda. Kao što se da primetiti, u Srbiji se ništa nije promenilo, ni za poslednjih 70, a ni za 500 godina. I verovatno neće uskoro.
Svestan je toga i Isidor, ali ne gubi nadu, ni kada je, osim supruge Zlatane i sina Mića, sve izgubio i gotovo mesijanski poručuje sebi i svima, sećajući se, sa stopostotnom preciznošću, svega što je doživeo i svih koji su u tome učestvovali: ,,Srbija je ’ipak’ starija i dugovečnija od svih njih i od svih nas".
Možda je to i najbolja poruka ovog rukopisa, koja skriveno potvrđuje prećutno pravilo, da u Srbiji ni zbog čega i ni na koga niko ne može da se ljuti. Jer, to smo mi, to je naš karakter, a karakter je, kao što znamo, čovekova sudbina, i sudbina nacije, takođe.

OPŠTE MESTO SRPSKE ISTORIJE
U zemlji gde umesto konačnog nacionalnog pomirenja imamo sve više podela i netrpeljivosti, sećanja Isidora Živkovića gube težinu ljudske tragedije i postaju, nažalost, sasvim uobičajena priča o nama na ovim balkanskim prostorima, opšte mesto srpske istorije u kojoj su najbolji uvek bili anatemisani, proganjani i eliminisani. Oni koji su ostajali pravili su države po svojim nazorima i potrebama. I to je ono što i sada imamo, zemlja koja vapi za slogom, a sloge niotkud.
Očigledno je da su mnogi relativno bitni događaji izbačeni, što zbog autocenzure pisca, a što opravdanom intervencijom priređivača. Naravno, razlog tome je neophodnost da se izbegne osveta ili bilo koji vid proganjanja učesnika. Međutim, posle iščitavanja ovog teksta svakome postaje jasno da je pitanje dželata ili žrtve u Srbiji sasvim relativna stvar. Čak ni nekakav ispravan životni stav, po merilima civilizovanog sveta, ovde ne igra nikakvu ulogu. Svi smo mi onde gde su nas životne okolnosti smestile, sa svojim naravima, uglavnom čudnim, neprilagođeni i bez bilo kakve nacionalne ideje koja bi u bilo kojoj meri mogla da inicira zajedništvo. Srbi su, valjda, rođeni da jedni drugima budu najveći neprijatelji, pa makar bili i u istoj političkoj ili vojnoj formaciji.
I zato je Isidor očigledan i nadasve inspirativan primer srpske tragedije. Njega i njegovi četnici, a potom i pobednici, smatraju svojim neprijateljem, osuđuju na smrt i oduzimaju mu sve što se čoveku oduzeti može, osim sećanja. Valjda zato što je, ma gde da se nalazio, bio jedan od najumnijih i najsposobnijih ljudi tog vremena. E, to se ovde ne prašta. Ni onda, a ni danas. A rehabilitacija, ako dođe, dolazi posthumno, kada više ni lik ni delo autoriteta ne mogu da utiču na uspon mediokriteta. Ili, ipak, mogu?



GODIŠNJA NAGRADA KNJIŽEVNOG KLUBA MILANU NIKODIJEVIĆU
Simbolika poetizovane filmofilije

   Žiri Književnog kluba Kraljevo (Dragan Grbović, Miloje Radović, Miloš Milišić) odlučio je da Godišnju nagradu Književnog kluba za 2007. godinu, iz donacije dr Hranislava Miloševića, dodeli rukopisu knjige filmske publicistike ,,Od fajronta do svitanja'' autora Milana Nikodijevića.
Nagrada se sastoji od povelje, novčanog iznosa i štampanja rukopisa. Biće dodeljena o Svetom Savi.
Milan Nikodijević je rođen 1956. godine u Kragujevcu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Novinarstvom i filmskom kritikom bavi se od 1978. godine.
Autor je knjiga: Zabranjeni bez zabrane, Scenarija pisana levom i desnom rukom (sa Boškom Ruđinčaninom), Slike duše.
Sa Dinkom Tucakovićem napisao je scenario i režirao dokumentarni film i tv-seriju Zabranjeni bez zabrane. Film je premijerno prikazan na prošlogodišnjem FEST-u, a bio je učesnik festivala u Normandiji, Kotbusu, Trstu, Prizrenu, Beogradu...
Direktor je Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji i docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Živi u Vrnjačkoj Banji.

IZ OBRAZLOŽENJA ŽIRIJA
Svakako je reč o dragocenoj knjizi koja će, sigurni smo, imati odjeka u javnosti, a to što joj autor pribavlja naslov iz kafanskog miljea, ima simboliku poetizovane filmofilije.
U bioskopu svitanje počinje kada se ugase škiljave dvoranske lampe i tamu raspara zujanje kinoprojektora, a fajront se objavljuje kad blesnu neonska, hodnička svetla. Ta ,,noć'', od sat i po vremena, jeste vreme romantičnog pijanstva...



NA TELEVIZIJSKIM EKRANIMA SLOVENAČKE TV
Film o manastiru Hilandaru

   RTV Slovenija snimila je nešto što do sada zapadni svet nije video. Ekipa RTV, sa Sašom Paukovićem na čelu, provela je na Svetoj gori Atos u Grčkoj više dana i tom prilikom snimila dokumentari film o manastiru Hilandaru, srpskom rasadniku duhovnosti. Ekipa RTV Slovenije je prva profesionalna ekipa (pored ekipe RTV Srbije), koja je snimila dokumentarni film o Svetoj srpskoj carskoj lavri Hilandaru.
Prilikom posete televizijske ekipe Hilandaru, jeromonah Metodije je sa blagoslovom predao ikonu Presvete Bogorodice Radetu Bakračeviću, predsedniku Srpskog kulturnog društva Maribor, za Novu crkvu u Mariboru.
Film su sponzorisali:
Internacionalno kulturno društvo Štajerska zajednica iz Maribora, Nadškofija Maribor mr dr Stanislav Lipovšek, stolni župnik, RENAULT servis Škafar Murska Sobota.
Film je prikazan na prvom programu RTV Slovenija u subotu, 5. januara.
Rade Bakračević, univ. dipl. inž.